Uzimalo davalo
Ima slučajeva za koje je potreban dug predkrivični postupak, treba nadležnim organima dati ne samo mira, već i vremena da rade. Zato smo, proveravajući kako to nadležni rade svoj posao, izvukli slučaj od pre dve godina. U TV emisiji „Insajder u Juri“ objavljeno je da je 2013. godine Ministarstvo rada tražilo od kompanije Jura donaciju – ni manje ni više nego dva automobila „za unapređenje uslova rada“. Jura je donirala. A priča je ugledala svetlost dana u vreme kada su se pojavile optužbe da Jura krši prava zaposlenih, a da inspekcija, u sastavu Ministarstva rada, pred tim zatvara oči.
Jura nije krila da je poklonila vozila: „Donacija dva automobila je realizovana nakon dobijanja zahteva od ministarstva za unapređenje uslova rada zbog manjka službenih vozila. Kao članovi lokalne zajednice, odlučili smo da zvanično ispunimo zahtev bez skrivenih namera“, navela je Jura u odgovoru Insajderu.
TS je u vreme kada je sve ovo objavljeno (maj 2016) pozvala Ministarstvo, Vladu i Državnu revizorsku instituciju (DRI) da ispitaju slučaj, iniciraju kažnjavanje odgovornih, vrate vozila dobijena mimo zakona i pokrenu postupak za izmenu i dopunu propisa, kako bi se uredio sukob interesa u vezi sa poklonima koje primaju državni organi.
Naime, Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći zabranjuje da se kao donacija dodeljuju ili primaju putnički automobili, kao i usluge, novac, hartije od vrednosti, imovinska i druga prava. U ovom slučaju, ne samo da je prekršeno to ograničenje iz Zakona o donacijama, već postoje i znatno ozbiljniji problemi. Prvo, sama situacija u kojoj jedan državni organ od privatne firme koja može biti predmet inspekcijske kontrole traži „donaciju“, može predstavljati po svojoj suštini iznudu mita, koja se razlikuje od krivičnog dela samo po tome što korist ne stiče pojedinac nego organ. Dodatni element apsurda unosi činjenica da država na jednoj strani, novcem od poreza podstiče investitora (Jura je dobila značajne subvencije, o čemu je TS pisala), a da s druge strane od tog istog investitora traži vozila koja je trebalo nabaviti iz budžeta.
Dve godine kasnije zatražili smo informacije i dokumente o postupanju Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu ili hijerarhijski nižih javnih tužilaštava u vezi sa ovim slučajem – o ispitivanju mogućeg krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti i o tome da li je tužilaštvo vodilo istragu, da li je pokrenulo krivični postupak ili je zaključilo da za to nema osnova, koje dokaze je prikupilo u vezi sa slučajem i koji je ishod krivičnog postupka ako je vođen. Puno pitanja, a odgovor kratak: u periodu od 2013, zaključno sa 3. septembrom 2018. u Kragujevcu nije podneta krivična prijava protiv lica navedenih u zahtevu.
Nisu odgovorili na pitanje da li su sami postupali, ali se odgovor naslućuje.
Odgovorili su, međutim, na deo dopisa u kome je TS poručila da se zahtev, ukoliko tužilaštvo nije postupalo, može tretirati kao inicijativa da preduzme mere iz svoje nadležnosti. Stoga su preduzeli mere iz svoje nadležnosti: zahtev je dostavljen VJT u Kraljevu – Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, imajući u vidu primenu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Ni Više javno tužilaštvo u Kraljevu nije sedelo skrštenih ruku, već je odgovorilo – da mu nisu podnošene krivične prijave u vezi sa donacijom. A što se inicijative tiče, nadležan je neko treći. Donacija je „učinjena“ u sedištu ministarstva, u Beogradu, pa je za postupanje po inicijativi nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu kome je TS, zaključuju tužioci iz Kraljeva, već uputila identičan zahtev.
A na taj istovetan zahtev upućen Višem javnom tužilaštvu u Beogradu stigao je još ranije jezgrovitiji odgovor – nije formiran nijedan predmet. VJT se nije izjašnjavalo o inicijativi za preduzimanje mera iz svoje nadležnosti.
TS se obratila i Državnoj revizorskoj instituciji: 21. avgusta 2018. poslali smo upit i inicijativu, sa molbom da nas izvesti ukoliko je postupala u okviru svojih ovlašćenja u vezi sa ovom donacijom. Zamolili smo i da nas DRI obavesti da li je planirala da u postupcima revizije obuhvati i ugovore o donaciji koje zaključuju korisnici javnih sredstava. Najzad, ukoliko je DRI uočila postojanje sistemskog problema na koji ukazujemo, zatražili smo informaciju o eventualno pokrenutim inicijativama kod drugih državnih organa da se ti problemi reše.
Odgovora, za sada, nema.
Kao što nema odgovora ni na zahtev Ministarstvu rada da nam dostavi ugovor o donaciji, kopije pisane komunikacije ili beleške o usmenoj komunikaciji koja je prethodila donaciji (molba za donaciju ili odgovor na ponudu donacije) i dokumente o tome kako je razmatrano treba li zaključiti ugovor i primiti poklon u svetlu zakonitosti i mogućih negativnih efekata na rad ministarstva.
Delovi ovog teksta objavljeni su u tekstu "Nadležni organi i dalje rade svoj posao" na portalu Peščanik