Ništa od uređivanja funkcionerske kampanje
Prvi od tri nacrta zakona koje je Vladina radna grupa pripremila „radi ispunjavanja preporuka ODIHR“ za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u izbornoj kampanji upućen je skupštini. Iako je ovom prilikom menjan član Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji uređuje razdvajanje vršenja javne funkcije od stranačkog delovanja, nije bilo spremnosti da se valjano uredi i pitanje „funkcionerske kampanje“.
U članu 29. i u definicijama iz Zakona o Agenciji, preciziran je pojam „javnog resursa“ i navedeni su pojedini vidovi zabranjenog korišćenja tih resursa, ali od toga neće biti naročite koristi jer se preciziraju pitanja oko kojih ni do sada nije bilo mnogo dilema. Na primer, ni do sada nije bilo nikakve sumnje da je funkcionerima zabranjeno da koriste prostorije i veb-sajtove državnih organa za promociju stranaka. Takođe,i do sada je bilo jasno da ministri ne smeju da koriste službena vozila za odlazak na stranačke mitinge (izuzev onih koji uživaju danonoćnu zaštitu), ali je Agencija za borbu protiv korupcije krivo tumačila postojeće propise.
S druge strane, zakon ne precizira one oblasti gde dileme postoje i gde bi intervencija bila korisna. To je pre svega vođenje „funkcionerske kampanje“, to jest situacije kada se promotivne mogućnosti koje pruža javna funkcija koriste kao prilika za dodatnu promociju pred izbore. Usled toga ćemo i u narednim izbornim kampanjama biti preplavljeni vestima o događajima koji nisu uopšte morali da se dese, ili nije bilo nužno da se odigraju upravo u doba kampanje, sa javnim funkcionerima kao glavnim akterima.
Zanimljivo je da se u vesti sa sednice Vlade Srbije navodi naslov „Jačanje odgovornosti političkih subjekata u izbornom procesu“, iako ovde nije reč o zakonu koji uređuje bilo kakve obaveze „političkih subjekata u izbornom procesu“. Iako Vlada iz nepoznatog razloga nije objavila i konačan tekst predloga zakona koji je uputila Skupštini, već samo vest sa sednice, već sada znamo da ovaj tekst nije poboljšan u odnosu na onaj koji je iznet na javnu raspravu. Naime, Ministarstvo pravde je objavilo izveštaj sa javne rasprave u kojem se navodi da je dobilo niz predloga od Centra za primenjene evropske studije i Transparentnosti Srbije, kao i jedan predlog CESID-a, ali da su „primedbe odbijene, jer su rešenja iz Nacrta zakona celishodnija, primerenija i usklađena sa preporukama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Кancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (КDILJP)». Navodna veća celishodnost i primerenost nije objašnjena ni na jednom konkretnom primeru. Stoga se može zaključiti da je javna rasprava održana samo forme radi, a ne sa namerom da se rešenja iz nacrta poboljšaju.
Inače, u zajedničkom predlogu TS i CPES su zatražili da se pod pojmom javnih resursa pored nepokretnih i pokretnih stvari izričito navedu i „prava“ (na primer, potraživanja, prava intelektualne svojine itd). Dalje, predlagali smo da se pojam javnog resursa proširi tako da obuhvati i mogućnost za donošenje raznih diskrecionih odluka. Iznenađujuće je da nisu prihvaćeni ni predlozi za preciziranje pojedinih normi – npr. da se dosledno koristi izraz politički subjekt umesto pojma politička strank i da se izjednači zloupotreba javne funkcije pozivanjem da se glasa za nekog sa pozivanjem da se ne glasa za neki politički subjekt. Nije prihvaćen ni predlog da se za novouvedene prekršaje kazne svi funkcioneri koji prekrše pravila, a ne samo oni koji su ujedno članovi organa političkih stranaka.