Da li građani žele da im se uzme 100 evra plus troškovi?
U gostovanju na RTS-u, predsednik Vučić je rekao da neće uzeti 100 evra, na koje kao punoletni građanin ima pravo na osnovu Vladine uredbe, i to obrazložio na sledeći način: „Neću, jer meni nije potrebno. Ja bih tih 100 evra potrošio, a bolje mi je da ode u neku investiciju države. recimo u izgradnju puta Čačak-Požega.”
Isplata 100 evra građanima najavljena je kao mera za podsticanje domaće privrede (“novac iz helikoptera”), a ne kao mera podrške socijalno ugroženima. O njenim nedostacima je veoma jasno je govorio i brzo reagovao Fiskalni savet, nakon prvobitne najave, kao i nakon usvajanja rebalansa budžeta
Glavni problem sa ovom merom nije to što je ista suma namenjena svakom građaninu, bez obzira na to koliko je imućan ili socijalno ugrožen, pa čak ni neverovatna zamisao predsednika Vučića i ministra Malog da milioni građana obaveštavaju državu da žele da im uplati novac na koji su propisom stekli pravo. Osnovna stvar je to što građane niko nije pitao da li žele da im država uzme novac da bi ga posle razdelila. U Srbiji građani uopšte nemaju priliku da utiču na to iz kojih izvora će se budžet puniti i na koje namene će ga državni organi trošiti. To je jedan od razloga za veoma loš plasman Srbije u međunarodnom rangiranju zemalja, i u najnovijem Indeksu otvorenosti budžeta. Kad je reč o delu ovog istraživanja koje se tiče “učešća javnosti”, Srbija je dobila samo 2% mogućih poena (svetski prosek je 14%). Da građani imaju mogućnost uticaja na usmeravanje budžetskih sredstava na republičkom nivou (kao što su delimično dobili u opštinama) vrlo je verovatno da bi redosled odabira prioriteta za finansiranje iz budžeta više odgovarao stvarnim potrebama.
U ovom slučaju dodatno komplikuje priču to što građanima nije bila data mogućnost da se izjasne da li misle da bi trebalo da im se uzme novac za ove namene, već i to što novac koji će biti podeljen ne postoji. Da bi ove isplate, kao i drugi programi pomoći mogli da se sprovode, država mora da se zaduži. Zbog toga, ne samo da će građanima biti uzeto 100 evra (u proseku), da bi im se dalo 100 evra, kao što je slikovito objašnjeno, već će zarad toga morati da snose i dodatne troškove. Najočigledniji trošak je kamata, za koju se može očekivati da će biti između 2% i 3%, na osnovu nedavnih pokazatelja. Manje očigledni i teže procenjivi su troškovi u vezi sa administriranjem – prvo poziva nekoliko miliona građana koji žele da se prijave za ove isplate, a zatim i vršenja samih tih isplata.
Ilustracija: Milan Dog https://twitter.com/lekoviti/