GRECO izveštaj o javnosti zakonodavnog postupka
I pored toga što je dao najlošiju moguću ocenu o ispunjavanju preporuka iz 2015, najnoviji GREKO izveštaj dao je i neke pozitivne ocene o potezima vlasti za koje, međutim, ne postoji valjani osnov.
To je, na primer, slučaj sa ocenama u vezi sa navodnim povećanjem transparentnosti zakonodavnog postupka. Naime, Narodna skupština, u vezi sa predlozima zakona i raspravi o njima, ne objavljuje ništa više informacija nego što je objavljivala pre pet godina, u doba kada je GREKO dao preporuke. Između ostalog, javnost i dalje nema mogućnost uvida u tekst podnetih amandmana i mišljenja predlagača povodom tih amandmana, već samo informaciju da li je amandman nekog predlagača usvojen.
GREKO je konstatovao da su javne rasprave održane za 22 od 28 nacrta zakona u periodu od decembra 2018. do decembra 2019. Međutim, kao što je Transparentnost Srbija već ukazala, u tom periodu javne rasprave nisu bile održane u svim situacijama kada je postojala zakonska obaveza, između ostalog, o predlogu zakona o „Moravskom koridoru“, kao i o naročito kontroverznom zakonu koji se odnosi na stambene kredite indeksirane u francima. Pored toga, manje od polovine izveštaja sa javnih rasprava sadrži informacije o dobijenim predlozima i razlozima za (ne)prihvatanje.
O odsustvu bilo kakvog napretka u ovoj oblasti još rečitije govori činjenica da na državnom portalu e-uprava, na kojem bi trebalo da se objave informacije o svim javnim raspravama od februara do novembra 2020. nije bila oglašena ni jedna. S druge strane, Vlada Srbije je u novembru uputila Skupštini jedanaest predloga novih ili izmene postojećih zakona,od kojih ni jedan nije bio na javnoj raspravi. Dok je odsustvo mogućnosti da javnost utiče na tekst budžeta za sledeću godinu i pratećih izmena zakona tradicija, rasprava je zbog hitnosti izostala i o izmenama Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koje su izazvale brojne kontroverze. Povrh toga, deo portala e-Uprava na kojem bi trebalo da budu oglašene sve javne rasprave već nekoliko dana uopšte ne funkcioniše.
Povoljne ocene su date i zbog početka primene Zakona o lobiranju, što je očekivano, jer je donošenje ovog zakona, na čemu se godinama nije radilo ništa ubrzano upravo zbog kritičkih ocena GREKO. Međutim, ocene o primeni i efektima ovog zakona su preuranjene. Tako se navodi da „delotvornu primenu zakona potkrepljuje set donetih podzakonskih akata i drugih propisa, kao i obuka i podizanje svesti lica koji obavljaju navedene delatnosti“. Iako su te aktivnosti nesumnjivo sprovedene, još relevantniji pokazatelj primene bio bi to da su aktivnosti registrovanih ili neregistrovanih lobista postale dostupne javnosti. Međutim, kako je TS već istakla, u prvim mesecima primene zakona ni jedno od ministarstava, niti bilo ko od narodnih poslanika, navodno nije imao takve kontakte.