GRECO izveštaj o Zakonu o Agenciji za sprečavanje korupcije
Najvažnije novosti koje smo saznali iz novog izveštaja GRECO-a odnose se na Zakon o sprečavanju korupcije koji je donet 21.5.2019, a počeo da se primenjuje od 1.9.2020. U vezi sa preporukom broj 12, GRECO navodi da ovaj zakon sadrži nedostatke koji mogu ugroziti njegovu primenu. „Na primer: zakon ne propisuje jasne kriterijume za izdavanje saglasnosti ili ograničavanje javnih funkcionera da obavljaju druge poslovne aktivnosti ili delatnosti; javni funkcioneri i dalje imaju puno diskreciono pravo da prijavljuju, odnosno ne prijavljuju delove svoje imovine i prihoda; imovina i prihodi nekoliko kategorija javnih funkcionera nije javno dostupna; maksimalne novčane kazne za kršenje zakona (prekršaji) i dalje su niske; neprijavljivanje prihoda ili davanje lažnih informacija o prihodima javnih funkcionera ne predstavlja krivično delo. Kao rezultat, GRECO ne može da zaključi da su zahtevi preporuke u potpunosti ispunjeni.“
Ocena o tome da Zakon o sprečavanju korupcije sadrži nedostatke je veoma bitna, pre svega kada se uzme u obzir način njegove izrade. Naime, potreba za izmenama ranijeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije uočena je još 2013, u Nacionalnoj antikorupcijskoj strategiji. Sama Agencija je predložila model novog zakona na osnovu iskustava iz prakse sledeće godine. Rad na novom zakonu je trajao dugo, da bi Ministarstvo pravde 30.9.2016. objavilo prvi nacrt, a dve godine kasnije (12.7.2018) i drugi nacrt, sada pod novim nazivom (Zakon o sprečavanju korupcije). Pošto su se u međuvremenu pojavile preporuke GRECO-a, postalo je vidljivo da će predlagač zakona težiti da kroz odredbe novog zakona pre svega zadovolji preporuke GRECO-a, radi dobijanja pozitivne ocene. Najsvežija ilustracija je saopštenje Ministarstva pravde od 1.9.2020. u kojem se kaže da je tog dana počela primena Zakona o sprečavanju korupcije „koji je usaglašen sa preporukama država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope – GRECO“. Tek iz najnovijeg izveštaja GRECO-a postalo je jasno da to nije slučaj. Inače, GRECO nije izlistao sve bitne propuste na koje je Transparentnost Srbija ukazivala tokom javne rasprave i kada se predlog našao u Skupštini.
S druge strane, u vezi sa istim Zakonom, GRECO je zaključio da „novi Zakon o sprečavanju korupcije pruža odgovarajuće garancije za obezbeđenje nezavisnosti Agencije“. U tom smislu, istaknuta su pojedina proširena ovlašćenja.1 Međutim, GRECO nije ni na koji način komentarisao izmenjeni način izbora direktora i članova Veća (ranije Odbora) Agencije. Novi način izbora zaista povećava šansu da se u Veće izaberu lica koja imaju odgovarajuću stručnost za taj posao. Međutim, ne može se govoriti o povećanju nezavisnosti, jer će narodni poslanici birati kandidate (među onima koji poseduju minimalni nivo stručnosti) po volji većine u parlamentu, bez dodatnih merila. Ranije zakonsko rešenje je predviđalo da makar deo kandidata za ovaj položaj bude predložen od strane institucija koje ne vode predstavnici političkih stranaka (Vrhovni kasacioni sud, DRI, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije, Advokatska komora, novinarska udruženja), kao i to da direktora na konkursu bira Odbor Agencije, a ne Narodna skupština. U praksi ni to nije bilo dovoljno da obezbedi nezavisnost Agencije od onih koje bi trebalo da kontroliše (pre svega, političke stranke i funkcioneri koji su izabrani na njihov predlog), a sada će biti moguće još manje.