Opasnosti od izmenjenog Zakona o eksproprijaciji
Vlada i Narodna skupština oglušili su se o pozive brojnih građana i organizacija civilnog društva da povuku iz procedure izmene Zakona o eksproprijaciji, pa je taj akt Skupština usvojila 26. novembra 2021. O tim izmenama, koje mogu da utiču na interese bilo kog građanina Srbije i bilo koga ko u Srbiji poseduje neku nepokretnost, nije uopšte bila organizovana javna rasprava, a u obrazloženju se ne navodi na koji način su konsultovane zainteresovane strane. Ministarstvo finansija je samo na svom sajtu oglasilo mogućnost upućivanja pisanih predloga u roku od sedam dana. Minimalni rok javne rasprave je inače 20 dana, a one se moraju oglasiti i na Portalu eUprava.
Glavna opasnost od ovih zakonskih promena leži u tome što je uvedena mogućnost da se privatna imovina prinudno otkupi za potrebe bilo kog projekta koji se realizuje pod okriljem nekog sporazuma koji je Srbija zaključila sa stranim državama, ukoliko Vlada odredi da je to potrebno „radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili posebnog značaja za Republiku Srbiju“. Ovi pojmovi, niti kriterijumi za njihovo određivanje nisu propisani u Zakonu o eksproprijaciji. Nema ni norme koja bi upućivala na odredbe drugih zakona, niti je u obrazloženju predloga zakona bilo objašnjeno kako će se norma primeniti. To ostavlja veoma širok prostor za diskreciono odlučivanje od slučaja do slučaja, a bez ikakvih garancija da će ono biti zaista učinjeno u skladu sa javnim interesom, a ne interesom javnog ili privatnog investitora.
Time se ovaj zakon priključuje dugom nizu akata na osnovu kojih su kreirane posebne procedure, samo što to, za razliku od slučajeva „Beograd na vodi“ i „Moravski koridor“, nije urađeno samo za jedan projekat, već za neograničeni broj budućih situacija. Slične efekte imaju već usvojeni Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju kao i nedavno usvojene izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Više informacija o ovoj praksi objavili smo početkom ove godine
Izraz „projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju“ se inače koristi u pomenutom Zakonu o posebnim postupcima za linijsku infrastrukturu. To je izgradnja i rekonstrukcija javne linijske saobraćajne infrastrukture, kao i svaki projekat linijske komunalne infrastrukture koji se finansira iz budžeta ili inostranih kredita. Najzad, pod ovu definiciju spadaju i projekti javno-privatnog partnerstva kod infrastrukturnih objekata vrednijih od 50 miliona evra.
Izraz „projekat od značaja za Republiku Srbiju“ se koristi u Zakonu o planiranju i izgradnji. U članu 88. tog zakona (koji je unet 2018), kaže se da „Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, utvrđuje projekte za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju“. Nikakvi kriterijumi za odluku Vlade o ovome nisu određeni.
Da li će ove odredbe Zakona o eksproprijaciji doneti štetne posledice zavisi trenutno isključivo od članova Vlade (aktuelne i budućih). Naime, samo od njihovog nahođenja zavisi hoće li neke projekte od čisto privatnog interesa proglasiti kao stvar od interesa za Republiku Srbiju. Pored toga, u odsustvu kriterijuma za odlučivanje, javnosti i spoljnog nadzora, znatno je lakše sakriti i eventualnu korupciju.