Mediji o korupciji

Datum kreiranja: sreda, 23 decembar 2015

Datum: 23.12.2015

Medij: Danas Strana: 12,13

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. R. Milenković

Teme: Korupcija

Naslov: Bogosavljević Bošković:Zakon ne predviđa prodaju zemlje strancima

Burna rasprava u Skupštini Srbije povodom izmena Zakona

Bogosavljević Bošković: predviđa prodaju zemlje

o poljoprivrednom zemljištu

Zakon ne strancima

Beograd - Predložene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu apsolutno nijednim svojim članom ne propisuju da će strani državljani moći da kupe zemljište. To će moći isključivo naša poljoprivredna gazdinstva i mali i srednji poljoprivrednici. Ovaj zakon doprineće unapređenju produktivnosti i efikasnosti korišćenja zemljišta u državnoj svojini - poručilaje juče u Skupštini Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede. Opozicija, međutim, smatra da se u svakom članu predloženih izmena ovog zakona nalazi nepravda, korupcija i šteta za poljoprivrednike, a da je „javna tajna“ da se izmene donose da bi jedan investitor, nemački Tenis, uložio u Srbiju.

Predstavljajući izmene zakona ministarka poljoprivrede objasnila je da je predviđeno davanje u zakup do 30 odsto obradivog državnog zemljišta, a da će izmene omogućiti privlačenje investicija u poljoprivrednu proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta i podizanje izvoza. Prema njenim rečima, Srbija raspolaže sa oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega su 3,5 miliona oranice, bašte, voćnjaci i vinogradi, a ostalo livade i pašnjaci. Oko 20 odsto tog zemljišta je u državnoj svojini, od čega su katastarske parcele na 830.000 hektara.

Navodeći da se iz državnog fundusa u zakupu godišnje nađe samo oko 30 odsto raspoloživih površina, ministarka je navela da zbog toga država i poljoprivreda na godišnjem nivou imaju ogroman gubitak, a da su investicije zakupaca poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, na veoma niskom nivou.

- Ako se ima u vidu da je prosečna cena zakupa jednog hektara 190 evra, jasno je da država gubi ogromna sredstva po ovom osnovu, a računice kažu i preko 100 miliona evra. Poseban problem je deo neizlicitiranog zemljišta koji koriste pojedinci mimo zakona i bez plaćanja naknade, najčešće uz prećutnu saglasnost nadležnih u lokalnim samoupravama. Problem je i što su bespravni korisnici neretko „N. N.“ lica, protiv kojih je teško voditi spor i od njih naplatiti odštetu. Trenutna potraživanja kroz sudske sporove protiv identifikovanih osobaje preko 22 miliona evra - istakla je ministarka, dodajući da u protekloj godini čak 10 opština nije donelo ni godišnji program korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Ona je navela da će se produženjem roka zakupa povećati broj zakupaca zainteresovanih da dugoročno koriste zemljište da bi obezbedili proizvodne cikluse, a biće povećan i prihod od zakupa. Prema njenim rečima, predložene izmene će omogućiti da zemljište bude funkcionalno, što će biti dobro i za poljoprivredne proizvođače i za državu.

Tokom jučerašnje burne rasprave u parlamentu poslanici opozicije kritikovali su predložene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, dok su poslanici većine, kao odgovor, podsetili da je upravo bivša vlast sa Evropskom unijom potpisala Sporazum o saradnji

I Marjan Rističević traži poligraf

Poslanik SNS Marjan Rističevićje tokom rasprave pokazao sliku na kojoj su Nenad Čanak, Miodrag Kostić i Nenad Opačić, u želji da ilustruje ko je bio odgovoran za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta. Čanakjetražio repliku, alije nijedobio, pa je napuštajući skupštinsku salu opsovao Rističevića, i u holu novinarima potvrdio da ga je „počastio" pogrdnim rečima, objasnivši da to nisu bile uvrede, već „objektivna ocena stanja od strane nezavisne revizorske komisije". Rističević je rekao da parlament ne pamti uvredu takve vrste. „Reč koju je upotrebio ne mogu da ponovim, ali mene ne može svako da uvredi, da bi to mogao, mora da postane neko", rekao je Rističević i dodao da hoće dobrovoljno da ode na detektor laži i testira se povodom Čankovih optužbi da pokušava da reketira biznismena Miodraga Kostića.

i pridruživanju kojim će od 2017. biti omogućeno da se strancima prodaje zemljište.

Za Aleksandru Jerkov, poslanicu DS, u svakom članu predloženih izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu nalazi se nepravda, korupcija i šteta za poljoprivrednike, a „javna je tajna“ da se izmene donose da bi jedan investitor, nemački Tenis, uložio u Srbiju.

- To su investicije od kojih Srbija ne dobija ništa - ocenila je Jerkov, ukazujući da je velika nepoznanica i ko će biti u komisiji Ministarstva koja će odlučivati o davanju zemlje u zakup i na osnovu kojih kriterijuma će odluke biti donošene. Ona je ukazala i na neprihvatljivost odredbe da se na teritoriji neke lokalne samouprave jednoj kompaniji može dati u zakup 30 odsto državnog poljoprivrednog zemljišta na 30 godina, „bez ikakvih uslova i kriterijuma“.

- Nema člana zakona koji nije koruptivan i koji Vladi Srbije ne daje diskreciono pravo da odlučuje o nečemu od čega zavisi život desetina hiljada ljudi konstatovala je Jerkov, podsećajući da u Vojvodini između 10.000 i 15.000 porodica od poljoprivrede živi tako što uzima u zakup državno zemljište, a polovina njih isključivo od toga, i da im se sada zemlja uzima i daje nekim novim miljenicima.

I poslanici SVM naveli su juče tokom rasprave da ne podržavaju mogućnost da samo jedan investitor uzme u zakup 30 odsto zemljišta na teritoriji lokalne samouprave na 30 godina, već da to pravo treba omogućiti za više lica.

Iz SDS su poručili da je necivilizacijska mera kojom je lokalnim samoupravama ostavljeno da određuje šta i kome treba dati, a poslanik Nove stranke Zoran Zivković istakao je da je očigledno da je zakon napravljen u interesu nekog investitora ili grupe ljudi, da nikom nije jasno zašto je uvedena novina prvenstva zakupa i prečeg zakupa.

- Bilo bi najbolje da se raspiše javni tender, da se stavi minimalna cena za svaku parcelu državnog zemljišta koje treba da se da u zakup, jer samo tako sve može biti jasno kao dan rekao je Živković.

Liga socijaldemokrata Vojvodine zatražila je juče da se zakon povuče iz skupštinske procedure, a njen lider Nenad Čanak ocenio je da će zakonske izmene uništiti mala poljoprivredna gazdinstva u pokrajini, koja su do sada funkcionisala uzimanjem državnog zemljišta u zakup. Čanakje upozorio i da je rok od pet godina za isplatu zemljišta koje se kupi prekratak i da mora da se produži, kako bi poljoprivrednici mogli da prežive.

- U slučaju da zakon bude usvojen u ovoj formi, doći ćemo u poziciju da 10.000 porodica izgubi mogućnost da ostane na zemlji. Ti ljudi će onda krenuti u gradove i time će se napraviti ne samo dodatni socijalni problem, nego i potkopati mogućnost opstanka sela rekao je Čanak.

Predloženi zakon je dobar, stav je poslanika SNS Marjana Rističevića, koji je naveo da je SSP koji je potpisala Srbija najlošiji među sporazumima pristupajućih članica.

M. R. Milenković

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Danas Strana: 11

Rubrika: Bez naslova

Autori: Milorad Ilić

Teme: Korupcija

Naslov: Ekonomska i pravna svinjarija

Ekonomska i pravna svinjarija

Milorad. Ilić

Kada god se govorilo o potrebi legalizacije bespravno podignutih objekata uvek se govorilo o ugroženim građanima koji su, eto, rešavali svoj stambeni problem. Takođe, govorilo se da su oni,zbog dugih procedura kod pribavljanja građevinskih dozvola, gotovo bili prinuđeni da grade bez dozvole. Godinama se tako govorilo i radilo. Ranije vlade nisu bile spremne da se suoće sa tim problemom i eto, on je narastao na milion i po bespravno podignutih objekata. Šta će - kud će, ministarka Mihajlović je, po prirodi svog karaktera koji krasi velika ambicija, a po prirodi karaktera političara koji traži laka i brza rešenja, isposlovala Zakon o ozakonjenju objekata (legalizaciji). Kada se spoje prirode navedenih karaktera, obično dobijemo obrnuto od onoga što bi jedna pravna i moderna država želela.To bi trebalo da je nešto štoje u interesu građana. Ali, da li je baš tako?

Neko će reći, kakav je ono nadnaslov i kakve veze imaju krediti u švajcarskim francima sa zakonom o legalizaciji? Ne bi imali baš nikakve veze, da je tekst zakona saglasan pravu, koji bi, valjda, trebalo da znači i pravdu. Međutim, nije i neznači.Veliki broj građana, od onih 22.000 koji su uzeli stambene kredite u CHF, uzeli su iste,zato što nisu imali drugu mogućnost. Naime, propis NBS je biojasan - korisnikkredita može biti opterećen mesečnom ratom

maksimalno do polovine svojih legalnih mesečnih prihoda (obično ličnog dohotka). Kako je euribor viši od libora, kamata na kredite u evrima je bila viša od kamate na kredite u švajcarskim francima, a i „pošteni" bankari su odlučili da na kredite u CHF imaju i niže kamatne marže.

Ovoje više nego čudno, jer sve našestrane banke svoje „matice" imaju u Evrozoni, a ne u Švajcarskoj. Bilo bi logičnoda imjejeftiniji pristup evrokreditima u odnosu na izvore u CHF. Pri tome, da ne pominjemo strukturu domaće devizne štednje (ovo je sve na talasu lažne bankarske priče o strukturi izvora sredstava, koji kod odobravanja kredita nemaju ama baš nikakve veze) jer to sada nije tema, pa nećemo o tome. Tako su bankari upecali svoje klijente na ovu „varalicu", a NBS (inače, institucija nadležna za zakonitost rada banaka) im je dozvolila upotrebu te „varalice". Zadovoljni klijenti su mogli da kupe, manje-više, željenu nekretninu i da se uklope u navedeni propis NBS, jer im je rata u CHF kreditima bila niža za deset ili više procenata. Ne treba zaboraviti još jedan uslov kod odobravanja ovih kredita. Stanovi su morali biti legalni, tj. sa građevinskom dozvolom - u velikom broju slučajeva i uknjiženi.

Razmislite... Koliko bi bilo manje kredita indeksiranih u CHF da su korisnici istih mogli da kupe stan koji tek treba da se legalizuje, tj. za koji nije plaćeno komunalno opremanje zemljišta te su jevtiniji 100 do 200 evra po kvadratu? Koliko bi bilo korisnika ovih kredita da su opterećenja na cenu kvadrata, onih „zlih i gramzivih" domaćih investitora koji žele mnogo da zarađuju („a ne" kao ovi „dobri" arapski investitori koji su gotovo oslobođeni plaćanja predmetnih naknada), bila na nivou taksi za ozakonjenje (legalizaciju) objekata. Iznos kredita bio bi 10 do 20 odsto niži, pa bi klijenti i sa

evrokreditima ušli u zahtevani propis NBS o visini mesečne rate. Onako, od oka,jasnoje da bi broj klijenata, koji se ovih dana mrzne ispred NBS i Vlade, bio više negozanemarljiv. Nikakvih protesta, i najave šatora pred vladom Srbije, ne bi bilo. Naravno, za korisnike kredita u švajcarskim francima nema razumevanja ni od strane NBS, kao glavnog krivca za ovaj problem, a ni od strane Vlade koja ne može da shvati probleme„nerazumnih"građana koji su „dobrovoljno" odlučili da izaberu gotovo jedinu opciju koju su imali. I to u tako velikom broju, čitavih 22.000!

Međutim, Vlada ima razumevanja za vlasnike 1,5 miliona nelegalizovanih objekata koji su rešavali svoj stambeni problem zidanjem zgrada površine i preko 1.500 kvadratnih metara. Šta ćete, neko ima baš veliku porodicu. Šta zna sirotinja štaje 1.500 kvadrata?Za razliku od pomenutih korisnika kredita koji državu, rešavanjem svog stambenog pitanja, nisu ničim oštetili, i svojom odlukom su sve „gurali" u pravne i legalne (sa stanovišta svakovrsnih poreza) okvire, oni koji tektreba da legalizuju objekte oštetili su državu za više od milijardu evra. Zapravo, toliko su oni dobili odlukom da se ponašaju mimo zakona, tj. toliko će dobiti na osnovu odredba novog Zakona o ozakonjenju objekata. Ali, naravno, bitno je da su svi građani „ravnopravni". U duhu te maksime, vlada je predložila, a skupština usvojila, odredbe Zakona po kome svi oni koji su ranije gradili i imaju zaključene ugovore sa direkcijama o plaćanju komunalnog opremanja zemljišta i tektreba da ih izvrše u celosti, ili oni koji će graditi u budućnosti, imaju platiti pune cene opremanja zemljišta.

E sad, postavlja se pitanje zašto je usvojen ovakav Zakon, koj predstavlja ništa drugo do pravu svinjariju i ruganje pravu, pravdi, ravnopravnosti, logici i zdravoj pameti, i željenoj budućnosti?

1 )Zbog onih stambeno ugroženih građana koji su nelegalnom gradnjom rešavali svoj stambeni problem? Ne. Legalizuje se sve, i oni objekti od 10 kvadratnih metara, i oni od koliko god hiljada kvadrata možete da pomislite.

2 )Da bi se rešili problemi oko

prihoda po osnovu poreza na imovinu? Ne, mada se tome u Vladi nadaju. Rešenje za ove poreske prihode je mnogo jednostavnije. Donese se Zakon 0 porezu na imovinu po kome se porez ne plaća na objekte nego na

građevinsko zemljište, i to nezavisno od toga da lije ono izgrađeno ili ne (ovo bi blagodetno delovalo na realnost i stabilizaciju cena građevinskog zemljišta). Naravno, za zemljište na kome ima objekata bez izdate građevinske dozvole - plaćenog komunalnog opremanja zemljišta, plaćao bi se dvostruko ili trostruko veći porez. Videćete... vlasnici nelegalnih objekata će dobrovoljno da ih legalizuju, 1 to bez bilo kakvih akcija državne administracije i dodatnih zakona posebno ako dobiju mogućnost za pristojan broj rata pri plaćanju naknada za komunalno opremanja zemljišta.

3) Da bi se izvršio nalog MMF ili Svetske banke, a sve u cilju saznanja šta građani stvarno imaju i kolikojoš mogu da se zaduže, tj. da bi bankarski sektor dobio nove izvore za hipoteke... Slaba vajda. Ovi građani će se teško odlučivati za nove kredite. U Srbiji, gde sve stoji, građani jesu željni para, ali nemaju tekuće prihode kojim bi vraćali kredite. Nešto malo će, možda, moći privreda ali nedovoljno.

4) Zarad korupcije građana? Da, to je ključni razlog. Kad već moraju da se sprovedu nalozi MMF i Svetske banke i kada već nešto može da se namakne po osnovu poreza na imovinu, da i političari imaju neku korist. Da bi se potkupili građani za buduće izbore. Ako pretpostavimoda imamo milion vlasnika onih milion i po objekata,to znači da je verovatno tri miliona glasača direktno vezano za zakon o legalizaciji (vlasnikozakonjenog objekta, supružnik, jedno punoletno dete ili bar jedan roditelj vlasnika).

Kažu mi sagovornici da to nije razlog usvajanja ovakvog Zakona. Što bi se glasalo za nekoga ko je doneo takav zakon? Jeste da će platiti, 50 do nekoliko stotina puta, manje takse (naknade) iako su kršili zakon i zidali bez dozvole. Ali, baš ih briga. Zaboraviće to do izbora. Ono jes, kažem, zaboraviće. Međutim... da se legalizacija sprovodi po zakonu zasnovanom na pravu, tj. da moraju da plate 50 do nekoliko stotina puta više nego po ovakvoj svinjariji od zakona, onda to ne bi zaboravili. Da li bi glasali za donosioca takvog pravednog, pravnog i za modernu državu željenog zakona? Pitanjeje.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Danas Strana: 16

Rubrika: Terazije

Autori: B.Cvejić

Teme: javne rasprave/Korupcija

Naslov: Srbija traži lobiste

Srbija traži lobiste

Srbija je otvorila prva poglavlja u pregovorima sa EU, što znači da ulazimo u proces na čijem kraju ćemo biti ravnopravni sa onima koji su u EU i po više decenija. Koliko god je to veliko priznanje za našu zemlju, to je pre svega ogromna obaveza da ubrzamo pripreme za ulazak u arenu u kojoj konstantno traje borba različitih interesa. U tim borbama pod hitno moramo naći svoje mesto i pokažemo se kao ozbiljni igrači, jer ćemo u suprotnom biti na margini odlučivanja, čak i kao deo EU, ističe za Danas Marko Drajić, izvršni direktor organizacije „Nova akcija“ i autor knjige „Korporativno lobiranje u EU“, govoreći o značaju uređenja lobiranja u Srbiji.

On dodaje da u EU trenutno ima gotovo 9.000 registrovanih lobista. Svaki dan, kako objašnjava, oni pokušavaju da utiču na njene institucije, učestvuju u radu odbora i komiteta, daju predloge novih politika, promene postojećih, stvaraju nove saveze ili nove protivnike, pišu izveštaje, šalju pisma, organizuju okrugle stolove i prijeme, dodeljuju nagrade, organizuju medijske kampanje ili proteste.

„To je autoput u kome svi znaju svoje mesto i svi jure 200 na sat, a Srbija treba da se uključi na njega sa svojim ne tako brzim i skupim automobilom. Zbog toga se sve društvene i državne strukture, paralelno sa pregovorima, moraju ozbiljno pripremati i postepeno ulaziti u sve pore ovog sistema zastupanja interesa, na kome se temelji donošenje odluka u EU“, navodi Drajić.

Prema njegovim rečima, sistem donošenja političkih odluka u Srbiji je loš jer je zastupanja interesa pred državnim i lokalnim organima loše uređeno i neorganizovano. On podseća da je u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije istaknuto nedovoljno učešće civilnog društva u kreiranju javnih politika.

„Razlozi za ovakvu ocenu leže u previše čestom donošenju zakona po hitnom postupku bez javnih rasprava, koje i kada se organizuju budu samo neobavezne i relativno kasno održane, zatim u nedovoljno transparentnom procesu donošenja odluka i generalno neregulisanom uticaju na političke odlučioce. S druge strane, društvo je u nedovoljnoj meri organizovano i sa oskudnim ljudskim i materijalnim kapacitetima za zastupanje interesa. Takođe, u javnosti nema dovoljno informacija o značaju lobiranja, kao sredstvu kojim društvo utiče na administraciju da donosi odluke utemeljene na društvenim potrebama", napominje sagovornik Danasa.

Drajić naglašava da je lobiranje, pored toga što je neizostavni deo procesa kreiranja javnih politika, jedno od značajnih sredstava borbe protiv korupcije. Zato se, podseća, Vlada Srbije 2013. pri donošenju Akcionog plana za sprovođenje strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. obavezala da donese zakon kojim se reguliše lobiranje i učešće javnosti u postupku donošenja propisa. Ovakav ili sličan zakon, navodi Drajić, donele su mnoge zemlje u okruženju, a od ranije postoji u zemljama EU.

„Prvi korak je demistifikovati lobiranje i ukinuti mu karakter tabua. Svima je bilo drago kada su čitali kako je Srbija izlobirala da Kosovo ne postane članica Unesko. Zašto imamo jedan odnos kada se govori o lobiranju države, a drugi kada je reč o lobiranju društvenih grupa prema političkim odlučiocima? Zar ne bi bio sjajan uspeh kada bi recimo neka organizacija izlobirala potpuno ukidanje PDV na opremu za bebe, umesto sadašnjeg uslovnog povraćaja PDV? Ili kada bi neko ekološko udruženje izlobiralo da se država obaveže da će povećati sredstva za ulaganje u obnovljive izvore energije?“, napominje Drajić.

Kako kaže, lobiranje je sredstvo kojim neko nastoji da utiče na odluke vlasti, dok vlast ima obavezu da na osnovu različitih uticaja i informacija donese odluku za koju proceni da je u javnom interesu. Pravilima uređeno i transparentno lobiranje podrazumeva obavezu odlučioca da objavi ko ga je lobirao, kao i obavezu lobiste da objavi u čije je ime lobirao.

„Da bi lobiranje i stalni uticaj građana na političke odluke zaživeo, pored jasnih i obavezujućih pravila, kako za lobiste, tako i za odlučioce, neophodno je da i građani i vlast postanu svesni pozitivnih implikacija ove novine u procesu odlučivanja. Mora se učiti iz pozitivnih primera iz EU. Administracija, najveće organizacije civilnog društva, privredne komore, kompanije, sindikati, mreže lokalnih, regionalnih i nacionalnih udruženja moraju biti lideri i osposobiti se za novu sferu delovanja“, ističe naš sagovornik. B. Cvejić

Marko Drajić navodi za Danas da postoji nekoliko preduslova čijim ispunjenjem imamo šansu da uspešno lobiramo u EU.To su da se najpre uredi lobiranje kod kuće, jer beztoga je gotovo nemoguće lobirati ka spolja. Potom potrebno je kreirati nacionalnu strategiju lobiranja, da država podigne kapacitete svojih predstavništava u EU koji treba da budu servis domaćih subjekata u svrhu lobiranja, povećati izdvajanje sredstava za lobiranje, iskoristiti uticajne pojedince naše dijaspore u EU i pokušati da se već u ovoj fazi pojedinci iz Srbije postepeno uključuju u rad EU institucija.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Danas Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: A.V.M.

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Novinari podležu autocenzuri radi stabilnijih primanja

Novinari podležu autocenzuri radi stabilnijih primanja

Beograd - Prezentacija izveštaja N ezavisnog udruženj a novinara Srbije „Hronika napada i pritisaka na novinare u 2015“ održana je juče u Medija centru, a pod nazivom „Novinar kao žrtva ili žrtvovanje novinarstva".

Ovaj izveštaj NUNS-a beleži 34 fizička i verbalna napada i pritiske na novinare, ali i zaključak da su novinari jednako izloženi samovolji moćnika, da im se često uskraćuju informacije od javnog značaja i ometa normalno obavljanje posla. Kako predstavnici novinarskih udruženja ističu, ponižavanje novinara od strane zvaničnika dostiglo je svoj vrhunac, a sudska praksa u medijskim slučajevima je i dalje neujednačena. S druge strane, etički kodeks novinara svakodnevno se krši, autocenzura među novinarima i strah za egzistenciju rastu iz dana u dan - 20 odsto novinara podleglo bi autocenzuri radi stabilnijih mesečnih prihoda (prema podacima iz knjige „Od novinara do nadničara. Prekarizacija rada i života“, Centra za razvoj sindikalizma).

Još jedan od problema koji je ugrozio status novinara su i privatizacije medija koje su po oceni Svetozara Rakovića, generalnog sekretara NUNS-a, sprovedene na problematičan način. Projektno sufinansiranje medijskih priloga u interesu javnosti i dalje nije zaživelo u punom kapacitetu. A. V. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Kurir Strana: 6,7

Rubrika: Politika

Autori: Danijela Luković

Teme: Korupcija

Naslov: DAČIĆEVA DIREKTORKA VOZI MEČKU OD 60.000 €!

DAČIĆEVA DIREKTORKA VOZI MEČKU OD 60.000 €!

DANIJELA LUKOVIĆ

BEOGRAD - Ivana Petrović, članica GO SPS i bivša direktorka marketinga u „Dunavosiguranju", protiv koje je pokrenuta istraga zbog milionskih pronevera u državnoj osiguravajućoj kući, uspela je da za nekoliko godina izgradi život na visokoj nozi iako ima samo 34 godine. Takoje, kako saznajemo, kupila luksuzni mercedes CLA od 60.000 evra, s punom opremom i registarskom oznakom IP, skraćenicom svog imena i prezimena. Takođe, ljubitelj je skupog brenda „luj viton“, a prema našim informacijama, ima i „roleks“ od 15.000 evra. Dokaz koliko je „sposobna“ jeste i to što je u 28. godini kupila stan od 100 kvadrata koji je platila 110.000 evra. Obožava „Liy Viton“ Petrovićeva je prvo bila predsednica Saveta za informisanje i propagandu SPS. Zatim je 2008. godine postala di-

A šta da kažu

PETROVIĆEVA I DAČIĆ ĆUTE

Ivana Petrović, kao ni lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić nisu želeli da se izjašnjavaju ovim povodom.

Petrovićeva je, inače, radila kod još nekoliko socijalista. Bila je zaposlena kod tadašnje šefice Skupštine SLavice Đukić Dejanović, a zatim kao šef ica informativne službe kod Milutina Mrkonjića, dok je bio ministar za infrastrukturu.

rektor marketinga „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića (SPS), a 2013. godine dobila je istu funkciju u „Dunav osiguranju". Za to vreme uspela je sebi da priušti ono o čemu prosečan građanin Srbije može samo da sanja - stan, jahtu, automobil.

- Omiljene stvari su joj „luj viton“ i na torbe daje 3.000 evra minimum. Ima pet kofera te marke i više od deset tašni. Naravno, voli i skupe satove, pa je sebi kupila ni manje ni više nego „roleks“ od 15.000 evra. Ima i stan na Novom Beogradu, kupila ga je u 28. godini - kaže izvor Kurira blizak Petrovićevoj i dodaje: - Posebno je slaba na svog ljubimca, malog Boa, i za njega je dala čak 6.000 evra. Kupila ga je u Hrvatskoj, dugo se cenkala jer bivši vlasnik nij e hteo da ga proda - priča naš izvor. Punakobrod

Osim toga, onaje,premapisanju medija 2013. godine, a na osnovu uvida u evidenciju Poreske uprave, imala privatnu hrmu, dva automobila, plovni objekat i za njih je uredno platila porez za prenos apsolutnih vlasničkih prava. Ona je, inače, nedavno smenjena s direktorske funkcije i radi u direkciji za marketing.

UKP prikupio dokaze NAPUMPALA OKO 60 UGOVORA

Petrovićeva je, kako je Kurir juče pisao, pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal i UKP zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj i proneverila više miliona dinara. - Nameštala jefakture, menjala sume, a razliku uzimala za sebe. Recimo, zaključivala je poslove vezane za marketing i oglašavanje, te je, primera radi, račun od 300.000 dinara na fakturi prikazivala kao posao vredan čak 800.000 dinara. Mnogo je takvih firmi u pitanju, oko 60. Saslušani su svi Ijudi iz tih firmi, a UKP je juče trebalo da preda papire tužilaštvu - kaže izvor Kurira. U MUP i tužilaštvu nisu imali komentar. DIJANA VUKOMANOVIĆ, SPS NEK ORGANI ISPITAJU SVE ¦ SPS ne vodi partijsku evidenciju o visini prihoda ili imovini naših članova,toradiAgencija za borbu protiv korupcije. Bitnoje da nadležni organi ispitaju sve sporne slučajeve, bez obzira na partijsku pripadnost.

BORISLAV STEFANOVIĆ, LEVICA SRBIJE ONAJESAMOJEDAN ODPRIMERA

¦ Toje pravo lice ove vlasti, digli su stranačko zapošljavanje na najviši nivoionajesamojedanod primera.

JANKO VESELINOVIĆ, POKRETZA PREOKRET DRŽAVNIORGANIDA PROVERE ¦ Ona nije izuzetak. Članovi Vlade, ministri i direktori JP postavljeni su po partijskoj liniji, imaju skromne plate, a imaju nova kola, stanove... To im očigledno nijejedini izvor prihoda, a državni organi moraju da ispitaju odakle im novac.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Kurir Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: TWITTER

Vladimir Todorić @VladimirTodoric

Korupcija u policiji, tužilaštvu, Vladi, fudbalu, lutriji, zdravstvu... Dobro da se bar možemo uzdati u istraživače javnog mnjenja I Borislav Borović @bborovic3

Eks-Ju republike ukupno dužne preko 130 milijardi evra. Jugoslavija bila dužna 19 milijardi dolara

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Kurir Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: BIĆE NAM DINAMIČNA 2016.

BIĆE NAM DINAMIČNA 20I6.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ MINISTARKA ZADUŽENA ZA EU

Unaredne dve godine Srbija bi trebalo da usvo-

ji niz reformskih zakona u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ali i da možda otvori poglavlja pet, 13,25 i 26, čime će 2016. biti veoma

dinamična. Zemlj e kandidati za punopravno članstvo pr-

vo otvaraju najteža poglavlja i zato bi, posle već otvorenih 35 i 32, u prvoj polovini trebalo da usledi i otvaranje poglavlja 23 i 24. To obuhvata usvajanje niza reformskih zakona koji uređuju oblast pravosuđa i bezbednosti, poput manjinskih prava, borbe protiv korupdje, trgovine narkotidma, organizovanog kriminala, rodne ravnopravnosti... lako ti zakoni nose niz

promena u sistemu, nije dovoljno samo usvajanje već je potrebno i da država počne da se ponaša u skladu s njima.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Kurir Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: (J.R.)

Teme: Korupcija

Naslov: Srljanje u Evropsku uniju pogubno za srpski narod

PRAKTICNIPATRIOTSKI BLOK NAVIJA ZA SAVEZ S RUSIJOM

Srljanje u Evropsku uniju pogubno za srpski narod

Apel Đurđev, Todorović i Glišić upozoravaju da Srbija više nije suverena država, te da što pre mora da se okane evrointegracija

BEOGRAD - Patriotskom bloku koji su sporazumom oformili predstavnici Srpske lige i Istočne alternative ALeksandar Đurđev i Dragan Todorović pridružio se i nekadašnji lider Dveri Vladan Glišić.

Potpisnici sporazuma jednoglasno su poručili da je vreme za ujedinjenje bloka koji će Srbiju udružiti s Rusijom. Glišić, koji je nedavno oformio pokret Narodna mreža, istakao je da je narodu potrebno „umrežavanje i sabiranje". Beznađe i bela kuga - Srbija treba da nađe način kako da napusti evrounijatski put, da se okrene savezu s Rusijom, zemljama BRIK s kojima može da ostvari dobrobit za svoje građane - istakaojeGlišić.

Aleksandar Đurđev, pored nezaposlenosti, siromaštva i korupcije, kao jedan od glavnih problema u Srbiji ističe beznađeibelukugu.

- Ukoliko ne rešimo problem bele kuge, razjedinjenosti i ne stvorimo atmosferu u društvu da mlađi obrazovani ljudi žele da ostanu u Srbiji, ova država i narod neće preživeti. Intenzivno radimo na okupljanju svih rodoljubivih opcija jer jedino ujedinjeni možemo da napravimo jaku, bezbednu i bogatu državu - rekao je Đurđev i najavio put u Moskvu, gde će, zajedno s predstavnicima Istočne alternative, održati sastanke na visokom nivou. Politički profiteri

Todorović, s druge strane, upozorava da Srbija više nije suverena i slobodna država.

- Današnji režim vlada na osnovu medijskih manipulacija o borbi protiv korupcije, a zapravo nijedan tajkun nije pravosnažno osuđen za skoro četiri godine vlasti. Politička scena je sačinjena od političkih profitera koji žele na vlast kako bi se dočepali plena. Nikog suštinski nije briga za građane Srbije - istakao je Todorović i upozorio da je srljanje Srbije u NATO i EU pogubno za narod. (J. R.)

(J.R.)

Vladan Glišić PROMENITI

IZBORNI SISTEM

Lider Narodne mreže VLadan GLišić istakao je da se zalaže i za drugačiji politički i izborni sistem.

- Građani bi glasaLi za ime i prezime na lokalnom, gradskom ili republičkom nivou. Time bi predstavnici naroda imali direktniji kontakt s narodom i birani bi na osnovu svojih ideja i rezultata, a ne na osnovu pojavLjivanja njihovih političkih lidera - rekao je Glišić.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Narodne novine - Niš Strana: 8

Rubrika: Hronika

Autori: M.B.

Teme: Korupcija

Naslov: Antikorupcijska obuka za zaposlene

Antikorupcijska obuka za zaposlene

M.B.

Centar za razvoj građanskog društva "Protekta" u saradnji sa Gradom Nišom i Agencijom za borbu protiv korupcije realizuje projekat "Podizanje kapaciteta lokalnih institucija G rada Niša za borbu protiv korupcije". Cilj projekta je da poboljša znanje zaposlenih u institucijama, javnim preduzećima, ustanovama i lokalnim samoupravama Grada Niša u borbi protiv korupcije, kao i da im pomogne u primeni antikorupcijskih mera i mehanizama.

Danas se u sklopu projekta realizuju dve trening radionice za zaposlene u javnim institucijama, školama, opštinama i javnim preduzećima. Radionice će voditi predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije Miodrag Škundrić, savetniku Odseku za edukacije, saradnju sa civilnim društvom i istraživanja, Sektor prevencije i Zlatko Stojanović, saradnik u Odseku za planove integriteta, Sektorprevencije.

Oni će se baviti temama "Upoznavanje sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv koroupcije i zakonskom regulativom", "Analiza istraživanja na temu uzroka i pojavnih oblika korupcije na lokalnom nivou" i "Plan integriteta kao preventivni mehanizam u borbi protiv korupcije". Radionica se održava u Media i reform centru, od 10 do 12.30.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Narodne novine - Niš Strana: 2

Rubrika: Grad/informator

Autori: S.J.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Muzika za svačiji ukus

Muzika za svačiji ukus

|Nišlije će na centralnom gradskom trgu

zabavljati grupa Kerber, a doček se organizuje na još trilokacije Na centralnom gradskom trgu Nišlije će u novogodišnjoj noći zabavljati grupa Kerber, u parku Svetog Save nastupiće Saita sa svojim sastavom, a na keju, u popularnom Anfiju, nekoliko poznatih didžejeva.Doček Nove godine organizuje i gradska opština Palilula i tamo će Nišpije uveseljavati orkestar Prava stvar, grupa La kampanela i trubači. Zvanične ponude u postupku javne nabavke otvorene su u petak, u ponedeljak je istekao rok za žalbu i spisak izvođača je konačan, potvrđuju u Gradskoj kući.

Grad je organizaciju dočeka 2016. na gradskim trgovima izdvojio šest miliona dinara, a, prema nezvaninim informacijama, u 2016-oj ne bi trebalo da izostane ni doček pravoslavne Nove godine,

U gradskoj opštini Medijana nakon usvajanja budžeta trebalo bi da bude sprovedena javna nabavka za organizaciju srpske Nove godine, u parku Svetog Save, a iz pojedinih izvora kao mogući zabaljači najavljuju se trubači Dejana Petrovića sa grupom "Big bend”.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Politika Strana: 11

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. Čekerevac

Teme: Korupcija

Naslov: Bogosavljević-Bošković: Kupci zemljišta isključivo naši poljoprivrednici

Bogosavljević-Bošković: Kupci zemljišta isključivo naši poljoprivrednici

Borislav Stefanović (LS) rekao je da je ovo „’Tenisov’ zakon, a cilj je da se trećina zemlje u nekom ataru, neposrednom pogodbom u četiri oka dodeli nemačkom investitoru”

Poljoprivredno zemljište moći će da kupe

isključivo naša poljoprivredna gazdinstva i mali i srednji poljoprivrednici, rekla je juče Snežana Bogosavljević-Bošković, ministarka poljoprivrede, u Skupštini Srbije, predstavljajući izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ona je naglasila da se „nijednim članom zakona ne propisuje da strani državljani mogu da kupe zemljište”. Opozicija je kritikovala predložena rešenja, a debatu je obeležila oštra polemika Nenada Čanka (LSV) sa ministarkom.

Obrazlažući predložena rešenja, ministarka Bogosavljević-Bošković je, između ostalog, rekla da će izmene doprineti unapređenju produktivnosti i efikasnosti korišćenja zemljištaudržavnoj svojini. Onaje istakla: „Predviđeno je davanje u zakup do 30 odsto obradivog državnog zemljišta, što će omogućiti privlačenje investicija u poljoprivrednu proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta i podizanje izvoza. Od ukupno 830.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakupu se godišnje nađe samo oko 30 odsto, zbog čega država i poljoprivreda na godišnjem nivou imaju ogroman gubitak. Analizom je utvrđeno da su investicije zakupaca poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na niskom nivou. Izmenama zakona uvodi se pravo prvenstva zakupa do maksimalno 30 odsto poljoprivrednog zemljišta. Očekujem da će produženje roka zakupa povećati broj zakupaca zainteresovanih da dugoročno koriste zemljište da bi obezbedili cikluse.”

U debati Miroslav Marinković (SDS) je rekao da je manjkavost zakona to „što nisu isti uslovi na severu, u centralnim i južnim delovima Srbije.

Arpad Fremond (SVM) je najavio podršku zakonu jer „na celovit način uređuje sistem planiranja, upravljanja i korišćenja zemljišta sa ciljem da se uspostavi okvir za očuvanje zemljišta kao prirodnog resursa.” Ipak, SVM, kako je rekao, ne podržava mogućnost da samo jedan investitor uzme u zakup 30 odsto poljoprivrednog zemljišta na teritoriji lokalne samouprave na 30 godina.

Oštro kritikujući zakon, Aleksandra Jerkov (DS) je kazala da se u svakom njegovom članu „nalaze nepravda, korupcija i šteta za poljoprivrednike”. Jerkova je kazala da će „između 10.000 do 15.000 porodica koje uzimaju zemljište u zakup, i žive od toga, biti oštećeno”. Ona je dodala: Javna je tajna da se ovaj zakon donosi da bi jedan investitor mogao da uloži u Srbiju, reč je o (nemačkom) Tenisu’. Vi ćete trećinu poljoprivrednog zemljišta pod uslovima koje naši paori mogu samo da sanjaju dati svojim izabranim poslovnim partnerima.”

Borislav Stefanović (LS) rekao je daje ovo „’Tenisov’ zakon, a cilj je da se trećina zemlje u nekom ataru, neposrednom pogodbom u četiri oka dodeli nemačkom investitoru”. Stefanović je kazao: „Čovek koji je vodio proteste poljoprivrednika učestvovao je u pisanju zakona, ali video je da nema dogovora. Ima da bude onako kako je rekao premijer, a rekao je ima da se Tenisu’ da zemljište.” Ministarka Bogosavljević-Bošković mu je odgovorila: „Zakon je dugo pripreman, nema ni reči o tome da se radi o Tenisovom zakonu’. Rok od 30 godina na koji se daje zakup odredili su naši poljoprivrednici, naši stočari, mlekari. Kažete da će investicije biti predmet neposredne nagodbe, molim vas nemojte da širite paniku. Nagodbe nigde u zakonu nema.”

M. Čekerevac

Duel Bogosavljević-Bošković - Čanak

Najoštrije su polemisali lider LSV Nenad Čanak i ministarka Snežana Bogosavljević-Bošković. Kritikujući zakon Čanak je kazao da je jedan od osnovnih razloga za njegovo donošenje da se „namakne što više para u državnu kasu”. On je pitao ministarku „zašto pravno lice ima pravo zakupa zemljišta na 30 godina” i dodao: „Meni je zanimljivo da odluku o toj vrsti zakupa donosi jedinica lokalne samouprave, a ako to ne učini, onda je donosi ministarstvo. Imate priliku da povučete ovaj zakon, molim vas zbog ljudi koji žive od te zemlje, zbog mladih koji žele da ostanu na selu, molim vas u ime desetina hiljada građana Vojvodine povucite ovaj zakon.” Ministarka ga je pitala kako je došao do podatka od desetina hiljada građana Vojvodine, kada podaci govore da svega 4.485 gazdinstava u Vojvodini zakupljuje zemlju. Ona je kazala da Srbija prvi put nudi malim i srednjim poljoprivrednicima da kupe deo državnog zemljišta. Ministarka je istakla: „Nemojte da širite dezinformacije, naši poljoprivrednici moraju od nas, ali i od vas da dobiju prave informacije. Ovo su naša rešenja, niste nam dostavili svoja. Vi samo umete da kritikujete, a nemate rešenja.”

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Večernje novosti Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Poglavlja uz set novih zakona

Poglavlja uz set novih zakona

U NAREDNE dve godine Srbija bi trebalo da usvoji niz reformskih zakona u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ali i da možda otvori poglavlja pet, 13, 25 i 26, čime će 2016. biti veoma dinamična. Ovo je juče izjavila ministarka zadužena za evropske

integracije Jadranka Joksimović, koja je ukazala da je princip EU da zemlje kandidati za lunopravno članstvo prvo otvaraju najteža poglavlja i da bi zato, posle već otvorenih 35 i 32, u prvoj polovini sledeće godine trebalo da usledi i otvaranje poglavlja 23 i 24. Prema njenim rečima, to obuhvata usvajanje niza reformskih zakona koji uređuju oblast pravosuđa i bezbednosti, poput manjinskih prava, borbe protiv korupcije, trgovine narkoticima, organizovanog kriminala, rodne ravnopravnosti...

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Večernje novosti Strana: 1,4

Rubrika: Društvo

Autori: V.I.-V.C.S.

Teme: Korupcija

Naslov: MLADEN ZNA SVE O MAFIJI

MLADEN ZNA SVE O MAFIJI

Promenio stranu u sudnici

NOVI specijalni tužilac za organizovani kriminal Mpaden Nenadić stupiće na funkciju 1. januara, kada ističe mandat aktuelnom tužiocu Miljku Radisavljeviću. Postavljenje ovog advokata iz Čačka na mesto prvog čoveka u borbi protiv mafije naišlo je na oduševljenje među njegovim kolegama u rodnom gradu. Jasmina Milutinović, predsednica Advokatske komore Čačka kojoj Nenadić pripada, rekla nam je da joj je “jako drago pggo je jedan advokat došao na tako visoko mesto u srpskom pravosuđu, posebno pošto je iz Čačka".

- Veoma smo zadovoljni što se na takvoj poziciji našao neko iz advokature, uprkos diskriminatorskim odredbama Pravilnika Državnog veća tužilaca, prema kojem se tužioci biraju - kaže ona.

Naime, svi koji ne dolaze iz redova tužilaštva u obavezi su da polažu i pismeni test, što njihove kolege iz tužilalggva ne moraju. Nenadić je na njemu dobio maksimalnih 50 bodova. On je konkurisao i za šefa tužilaštva u Čačku, ali je tu dobio manji broj bodova i nije prošao.

Čačanski advokat i član DVT Miroslav Bojić smatra da je Srbija ovim izborom dobila “vrhunskog profesionalca, znalca svog posla i pravog čoveka za tako odgovornu funkciju".

- U svetu nije neobično da ozbiljan i kvalitetan advokat preuzme odgovorne funkcije u tužilaštvu, Ustavnom ili Vrhovnom sudu - kaže Bojić.

Ukupno Nenadićevo radno iskustvo u krivičnoj materiji je 25 godina. Kao branilac, postupao je i u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu. Tu je zastupao okrivljene u sedam postupaka: protiv carinske mafije, za falsifikovanja novca, za međunarodnu trgovinu oružjem, a branio je i jednog tužioca optuženog za primanje mita. ¦ V. I. -V.C. G

ISKUSAN NA RAZNIM POZICIJAMA

NENADIĆ je rođen 1963. u Čačku. Završio je Pravni fakultet u Kragujevcu. Do 1995. radio je kao inspektor za suzbijanje privrednog kriminala u čačanskoj policiji, a zatim i kao šef Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta. Za zamenika javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Čačku izabran je 1995, a 2001. je bio v. d. javnog tužioca tog tužilaštva. Od 2004. radi kao advokat.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.12.2015

Medij: Večernje novosti Strana: 1,4

Rubrika: Društvo

Autori: Z.U.

Teme: Korupcija

Naslov: Stefanović naložio reviziju liste viškova

Stefanović naložio reviziju liste viškova

MINISTAR unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović

naložio je hitnu reviziju spiska za racionalizaciju broja zaposlenih u policiji, jer su sa n>e izuzeti ljudi koji se dovode u vezu sa kriminalnim strukturama, kao i pojedinci sa krivičnim prijavama i disciplinskim prekršajima.

Da paradoks bude veći, na toj prvobitnoj listi našli su se policijski službenici sa zavidnim radnim biografijama i bez mrlje u karijeri, pa čak i porodilje i trudnice! Zato je, kako smo saznali, ministar Stefanović formirao radnu grupu koja će analizirati svaki pojedinačni slučaj kako bi se otklonile ove nelogičnosti. U vrhu MUP veruju da će ceo proces biti obavljen na vreme i da neće biti ugroženi rokovi za racionalizaciju državne uprave.

Prema nezvaničnim saznanjima “Novosti", u prvobitnoj “turi” za otkaze, među kojima su bili oni koji su dobili rešenje za premeštanje u privremena “odeljenja za proučavanje rizika", nisu se našli mnogi rukovodioci policije koji su imali sumnjive poslove i dokazane veze s kriminalcima.

Upečatljiv je primer načelnika jednog odeljenja kriminalističke policije (OKP) u Banatu, koji, kako saznajemo, zida zgrade i suvlasnik je mnogih objekata. On je, kako je utvrđeno, u poslovnim vezama sa A. B., koji se bavi poslovima obezbeđenja i odranije je poznat policiji. Njega, međutim, nije bilo na ovom spisku.

Na spisku nema ni načelnika jedne policijske uprave u zapadnoj Srbiji, koji je imao poslovne kontakte sa biznismenima optuženima za milionske malverzacije i pronevere državnog novca. Osim toga, na listi nedostojnih za obavljanje policijskog posla nema ni operativca iz Kruševca koji se bavi zelenašenjem, ali ni njegovih kolega koji se dovode u vezu sa crnogorskom mafijom.

Zbog svega ovoga ministar Stefanović je naredio da se spiskovi ponovo prekontrolišu i sa njih “skinu” ljudi koji su pošteno i časno obavljali svoj posao. Njihova mesta upotpuniće oni, za koje postoji dokazi da u umešani u kriminal i korupciju, odnosno da imaju privatne i dopunske poslove.

Načelnik Odeljenja za medije MUP Srbije Biljana Popović Ivković izjavila je juče da se ovih dana tendenciozno plasiraju mnogobrojne spekulacije i neistine u vezi sa racionalizacijom zaposlenih. - Nijedna trudnica, porodilja, samohrana majka neće ostati bez posla - kazala je ona. - Isto tako, policajci koji časno i profesionalno obavljaju svoju dužnost, kao i ratni veterani koji su zadužili Srbiju i MUP, ali i svi oni ljudi bez mrlje u svojoj radnoj biografiji ostaju na svojim radnim mestima. Dekriminalizacija policije je sastavni deo reformi koje se sprovode u MUP. Na tome insistira ministar Nebojša Stefanović. ¦ Z.U.

SLUČAJ JOVE RAKMANA JEDAN od onih koji je završio na famoznom spisku od 1.437 ljudi je policajac Jova Rkman, otac ubijenog zrenjaninskog policajca Aleksandra (30). Ministar Nebojša Stefanović naložio je da Jova Rkman ostane i radi poslove kao i do sada. Njegov sin Aleksandar ubijen je 2011. na službenom zadatku.

Zrenjaninac Goran Petrović, osuđivan za najteže zločine, opirući se hapšenju, pucao je Aleksandru u glavu i na mestu ga ubio, dok je njegovog kolegu ranio. Ubijeni policajac iza sebe je ostavio suprugu i sina Stefana (godinu i po) i nezaposlene roditelje, izbegle iz Slavonije. MUP je tada odlučio da mu zaposli oca, kako bi porodica imala od čega da živi.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: palo.rs

Link: http://www.palo.rs/privreda/loncar-bice-rekonstruisane-164-zdravstvene-ustanove/1507849/

Autori: www.novosti.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: Lončar: Biće rekonstruisane 164 zdravstvene ustanove

BEOGRAD - Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da će 164 objekta - bolnica i domova zdravlja, biti rekonstruisano i da su već počeli radovi.Lončar je novinarima rekao da je održan sastanak sa izvođačima radova, a da će dinamika zavisiti od stanja na terenu."Imate jedan deo koji vidite kad krenete da radite, ali ima i ono što se ne vidi, instalacije, ono što još mora da se uradi", rekao je Lončar.Ipak, kako je naveo, plan je da do polovine sledeće godine sve bude završeno, a onda bi se prešlo na rekonstrukciju fasade i krovova, za šta su neophodni adekvatni vremenski uslovi.Ministar je istakao da novca ima, dodajući da je više od 700 miliona dinara plus PDV već obezbeđeno i da su sklopljeni ugovori.Upitan zašto za taj posao nije bilo javne nabavke, ministar je rekao da su se obratili Upravi za javne nabavke, koja je ministarstvu dala sugestiju da se sve uradi na ovakav način.Kako je objasnio, to je zato što se radi...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=82280

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi model centralizovanih javnih nabavki

Ukupna vrednost javnih nabavki u prošloj godini iznosila je 300 milijardi dinara sa preko 12.000 naručilaca u Srbiji. Od tog iznosa 12 odsto odlazilo je na lokalne samouprave. Kako bi se više novca uštedelo u ovoj oblasti gradskim upravama predstavljen je model centralizovanih javnih nabavki. Model centralizovanih javnih nabavki, koji se već više od dvadeset godina sprovodi u Evropskoj Uniji, mogao bi i u Srbiji da smanji broj malverzacija u ovoj oblasti kao i broj postupaka koji nisu bili dovoljno transparentni."Ili je interes privrede manji za manje postupke ili postoje tendencije, na koje se može ukazati i u kojima postoji određeni nivo korupcije u oblasti javnih nabavki. Sa centralizacijom nabavki se postiže viši nivo kontrole i očekuje se više nivo kompetitivnosti ponuđača", rekao je Ondrej Jaško, profesor na Fakultetu organizacionih nauka."Cela ideja je da se javne nabavke organizuju na jedan moderniji način tako što bi se stvorio jedan centar ekspertize u kojem bi se nalazili stručnjaci za javne nabavke, koji bi pomagali na nivou grada manjim naručiocima poput škola, vrtića, ustanova kulture", naglasio je Predrag Jovanović, direktor uprave za javne nabavke.Beograd već dve godine uspešno primenjuje ovaj model. Na javnim nabavkama ove godine prestonica Srbije je uštedela dva miliona evra."Naručioci se pri tom rasterećuju postupaka javnih nabavki i zapravo stručni ljudi sprovode sve postupke. Broj zahteva za zaštitu prava je neuporedivo manji, skoro da ih i nema a takođe nismo imali ni jedan zahtev niti prigovor na konkursnu dokumentaciju", rekla je Sandra Damčević, direktorka službe za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavke, Beograd.Primenom ovog modela gradske uprave u Srbiji vršile bi postupak javnih nabavki, imale bi savetodavnu funkciju ali i obavljale njihovu kontrolu.Stručnjaci smatraju da će centralizovane javne nabavke imati veći ekonomski i tržišni rezultat a samim tim i ponuđači će u čitavom postupku biti ravnopravniji.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: vesti.rs

Link: http://www.vesti.rs/Beogradske/Zakon-o-javnim-nabavkama-Najniza-cena-ne-garantuje-uvek-i-najbolji-kvalitet.html

Autori: Kurir

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zakon o javnim nabavkama: Najniža cena ne garantuje uvek i najbolji kvalitet

Izvor: Kurir, 22.Dec.2015, 10:57U velikom broju slučajeva ispostavilo da je to što je zakonska obaveza da se izabere ponuda s najnižom cenom zapravo problem, jer kvalitet ponude ne bude na očekivanom nivou.BEOGRAD - Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović najavila je da će se 2016. raditi na suštinskim izmenama Zakona o javnim nabavkama, a posebno na pitanju odnosa ponude s najnižom cenom i kvaliteta usluge.Ona ističe da se u velikom broju slučajeva ispostavilo da je to što je zakonska obaveza da se izabere ponuda s najnižom cenom zapravo problem, jer kvalitet ponude ne bude na očekivanom nivou.- Za mene je pozitivan rezultat kad vidim da je od ukupnog broj javnih nabavki bez poziva zaključeno samo pet odsto, dok je pre...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: vesti.rs

Link: http://www.vesti.rs/Nis/Stanari-Vodovod-da-dostavi-podatke.html

Autori: JužneVesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stanari: Vodovod da dostavi podatke

Izvor: JužneVesti.com, 22.Dec.2015, 10:45Na prve zahteve Udruženja predsednika skupština stanara iz Niša, Javno komunalno preduzeće “Naisus” odgovorilo je polovično, a pododbor stanara za Vodovod traži podatke o broju zaposlenih, putovanjima menadžmenta i javnim nabavkama.Stanari su nakon Toplane i “Parking servisa”, formirali i pododbor za “Naisus”, ali saradnja sa ovim preduzećem nije počela idealno.Neka dokumentacija je dostavljena u celosti, kao što su odluke o cenama, a neka delimično - podaci o zapošljavanjima, dok su za službena putovanja stanari upućeni na sajt Vodovoda.Na sajtu na koji smo upućeni podaci traženi podaci nisu iskazani - kažu stanari.Zato su menadžemntu ovog niškog preduzeća...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.juznevesti.com

Link: http://feedproxy.google.com/~r/juznevesti/~3/XhNQ5tvVpSk/Stanari-Vodovod-da-dostavi-podatke.sr.html

Autori: A. S.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stanari: Vodovod da dostavi podatke

Na prve zahteve Udruženja predsednika skupština stanara iz Niša, Javno komunalno preduzeće “Naisus” odgovorilo je polovično, a pododbor stanara za Vodovod traži podatke o broju zaposlenih, putovanjima menadžmenta i javnim nabavkama.Stanari su nakon Toplane i “Parking servisa”, formirali i pododbor za “Naisus”, ali saradnja sa ovim preduzećem nije počela idealno.Neka dokumentacija je dostavljena u celosti, kao što su odluke o cenama, a neka delimično - podaci o zapošljavanjima, dok su za službena putovanja stanari upućeni na sajt Vodovoda.Na sajtu na koji smo upućeni podaci traženi podaci nisu iskazani - kažu stanari.Zato su menadžemntu ovog niškog preduzeća upućeni Zahtevi o pristupu informacijama od javnog značaja, a do nekih saznanja su, kako kažu u Udruženju već došli.Pododbor za praćenje poslovanja JKP “Naisus” je već došlo do nekih saznanja koja se tiču preduzeća i biće prezentovane javnosti nakon obrade istih - poručuju stanari.Ne poklapa se broj zaposlenihSlavoljub Savić, predsednik pododbora za Vodovod, kaže da se u dokumentima o broju zaposlenih koje je Vodovod dostavio ne poklapa broj zaposlenih iskazan na kraju 2014. godine.Nama su dostavili da su 2014. godinu završili sa 782 radnika, a u Izveštaju o poslovanju preduzeća za istu godinu piše da ih je bilo preko 800 - kaže Savić.Zbog ovih neslaganja od menadžmenta je zatražen podataka koliko je radnika primljeno od 2012. godine na ovamo, a koliko do tada.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.mrezakreativnihljudi.com

Link: http://www.mrezakreativnihljudi.com/2015/12/prednovogodisnji-koncertni-spektakl.html

Autori:

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Prednovogodišnji koncertni spektakl Kolja i Grobovlasnici

Prednovogodišnji koncertni spektakl Kolja i Grobovlasnici22.12.15 desavanja, izlazak, koncerti, muzika No commentsKolja i GrobovlasniciKultni Kolja i njegov sastav Grobovlasnici izuzetno uspešnu godinu krinusaće koncertom u Pančevu, u četvrtak, 24. decembra, u dvorani „Apolo“ Doma omladine Pančevo, sa početkom u 21 čas.Ovo je poslednji veliki koncert na decembarskom muzičkom repertoaru Doma omladine i dvorane „Apolo“, a verna publika ovog multimedijalnog umetnika imaće priliku da uživa u višečasovnom koncertnom spektaklu.„Novi Sad nas je dugo čekao. Kao i Pančevo. Puno ljudi me tamo zna i prati godinama. Grunućemo iz sve snage. Tražili ste, gledajte“, poručuje gitarista i pevač Nikola Pejaković-Kolja.Ulaznice se prodaju po ceni od 800 dinara, dok će na dan koncerta biti 1.000 dinara. Prodaja ulaznica vrši se preko Eventima.Više o sastavu Kolja i Grobovlasnici: Nikola Kolja Pejaković poznat kao glumac i režiser, ali pre svega po scenarističkom radu na filmovima „Lepa sela lepo gore“, „Rat uživo“, „Ledina“ i hit seriji „Vratiće se rode“, uporedo je na muzičkoj sceni stekao status kultnog autora već sa prvim albumom „Mama, nemoj plakati“ (2002), snimljenim pod firmom Kolja i Smak Belog dugmeta.Nakon „poročnih“ hitova kao što su „Sjeo sam za švedski sto“ i „B.J. Blues“ sa prvenca, Pejaković je svoj osoben autorski izraz nastavio sa pesmama poput „Haljinice boje lila“ i „Eto, udade se ti za konja“ na podjednako izazovnom drugom albumu „Kolja“ (2009). Tek nakon romantično intoniranog i „pročišćujućeg“ trećeg albuma „Grobovlasnici“ (2013), Kolja je osetio da je vreme da se sa svojim bendom susretne uživo sa publikom – Pejakovićev prvi koncert u karijeri uspešno se odigrao 21. marta 2015. godine u ispunjenom beogradskom Domu sindikata.„Nekako se sve složilo. Sazrelo. I muzika i bend. I, vjerujem, publika. Sada imaju tri albuma ispred sebe i mogu da stvore jasniju sliku na čiji koncert dolaze i šta mogu da očekuju. I nama je jasnije šta sviramo i koji nam je cilj. A cilj je da sviramo dok god ne postanemo pravi, katastarski i gruntovno, grobovlasnici. Poslije toga, vidjećemo…“, kaže Pejaković.Grobovlasnici su, objašnjava Pejaković, „sve ljudi koji su bili okosnica, stub muzike koju smo radili godinama i jedna respektabilna ekipa sa kojom je čast svirati i biti na sceni“.Gitarista Voja Aralica – „Voja je genijalno producirao i svirao na pločama. Nanjušio je da tu nešto ima, i te 1997. odveo me u studio“.Bubnjar Deki Momčilović – „Njegov bubanj je snažno obeležio zvuk na prvom albumu i učestvovao je na svim albumima do sada. Jedan redak svirački dar“.Klavijaturista Ivan Aleksijević-Pančevac – „Takođe, stalni saradnik i duša ovog novog zvuka Grobovlasnika. Svetski kvalitet, izuzetan talenat, srećan sam što sviram sa njim“.Basista Nikola Usanović i na akustičnoj gitari Dado Gajić – „Njih dvojica su postali nezamenljivi deo benda, prvo kao ljubitelji tog zvuka, a onda i kao izvanredni svirači, majstori svog zanata“.Kako bi Pejaković opisao muziku koju svira sa Grobovlasnicima? „Kako god okreneš, to je bluz“.https://www.facebook.com/pages/Kolja-i-Grobovlasnici/1552470838304102?fref=tsEmail ThisBlogThis!Share to TwitterShare to FacebookShare to Pinterest

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.naslovi.net

Link: http://www.naslovi.net/2015-12-22/juzne-vesti/stanari-vodovod-da-dostavi-podatke/17739028

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stanari: Vodovod da dostavi podatke

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.kurir.rs

Link: http://www.kurir.rs/vesti/biznis/zakon-o-javnim-nabavkama-najniza-cena-ne-garantuje-uvek-i-najbolji-kvalitet-clanak-2067917

Autori: E.K.,Foto: Fonet

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zakon o javnim nabavkama: Najniža cena ne garantuje uvek i najbolji kvalitet

U velikom broju slučajeva ispostavilo da je to što je zakonska obaveza da se izabere ponuda s najnižom cenom zapravo problem, jer kvalitet ponude ne bude na očekivanom nivouBEOGRAD - Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović najavila je da će se 2016. raditi na suštinskim izmenama Zakona o javnim nabavkama, a posebno na pitanju odnosa ponude s najnižom cenom i kvaliteta usluge.Ona ističe da se u velikom broju slučajeva ispostavilo da je to što je zakonska obaveza da se izabere ponuda s najnižom cenom zapravo problem, jer kvalitet ponude ne bude na očekivanom nivou.- Za mene je pozitivan rezultat kad vidim da je od ukupnog broj javnih nabavki bez poziva zaključeno samo pet odsto, dok je pre dve godine to bilo 28 odsto - rekla je Mihajlovićeva. Podatak da od ukupnog broja zaključenih ugovora 43 odsto ima samo jednog ponuđača ministarka objašnjava time što kompanije često ne žele same da daju ponude zbog svog finansijskog stanja.Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi saglasio se s ministarkom da najniža cena ne donosi uvek kvalitet. On je kao primer naveo održavanje higijene zgrade ambasade SAD, za čije je čišćenje bila angažovana firma u postupku javne nabavke. Kirbi je rekao da, iako najjeftiniji, nisu dobro obavljali posao i da ambasada nije bila čista.Autor: E.K.,Foto: Fonet

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.ekapija.com

Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/1316898/LON%C4%8CAR-U-2016-godini-bi%C4%87e-rekonstruisane-164-zdravstvene-ustanove

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: LONČAR: U 2016. godini biće rekonstruisane 164 zdravstvene ustanove

LONČAR: U 2016. godini biće rekonstruisane 164 zdravstvene ustanoveUtorak, 22. 12. 2015.|10:20 | Izvor: NovostiZlatibor Lončar Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da će 164 zdravstvene ustanove (bolnice i domovi zdravlja) biti rekonstruisane tokom naredne godine, prenose "Novosti".Lončar je naglasio da su radovi već počeli, kao i da je održan sastanak sa sa izvođačima. Prema njegovim rečima, dinamika radova će zavisiti od stanja na terenu. Plan je da se svi instalacioni radovi završe do polovine 2016. godine, nakon čega će uslediti rekonstrukcije fasada i krovova za koje su neophodni adekvatni vremenski uslovi.Ministar je istakao da novca ima, dodajući da je više od 700 miliona dinara plus PDV već obezbeđeno i da su sklopljeni ugovori.Upitan zašto za taj posao nije bilo javne nabavke, ministar je rekao da su se obratili Upravi za javne nabavke, koja je ministarstvu dala sugestiju da se sve uradi na ovakav način.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.naslovi.net

Link: http://www.naslovi.net/2015-12-22/ekapija/kragujevac-gradi-fiskulturne-sale-u-osnovnim-skolama-dositej-obradovic-i-zivadinka-divac/17739305

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kragujevac gradi fiskulturne sale u osnovnim školama "Dositej Obradović" i "Živadinka Divac"

EkapijaIlustracija (foto: photobank.ch/shutterstock.com) Gradsko veće Kragujevca dalo je saglasnost za pokretanje otvorenog postupka javne nabavke za izbor najpovoljnijeg ponuđača za izradu idejnog rešenja, projekta za dobijanje građevinske dozvole i projekta za izvođenje radova za izgradnju fuskulturne sale u osnovnim školama ''Dositej Obradović'' i ''Živadinka Divac''. Gradsko veće je takođe usvojilo zaključke o pokretanju inicijativa za izradu...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.prelistavanje.rs

Link: http://www.prelistavanje.rs/vest/prikazi/zakon-o-javnim-nabavkama-najniza-cena-ne-garantuje-uvek-i-najbolji-kvalitet/1771914

Autori: Kurir

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zakon o javnim nabavkama: Najniža cena ne garantuje uvek i najbolji kvalitet

BEOGRAD - Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović najavila je da će se 2016. raditi na suštinskim izmenama Zakona o javnim nabavkama, a posebno na pitanju odnosa ponude s najnižom cenom i kvaliteta usluge.Ona ističe da se u velikom broju slučajeva ispostavilo da je to što je zakonska obaveza da se izabere ponuda s najnižom cenom zapravo problem, jer kvalitet ponude ne bude na očekivanom nivou.- Za mene je pozitivan rezultat kad vidim da je od ukupnog broj javnih nabavki bez poziva zaključeno samo pet odsto, dok je pre dve godine to ...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.akter.co.rs

Link: http://akter.co.rs/25-politika/147949-idu-a-godina-bi-e-dinami-na.html

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Iduća godina biće dinamična

U naredne dve godine Srbija bi trebalo da usvoji niz reformskih zakona u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ali i da možda otvori poglavlja pet, 13, 25 i 26Time će 2016. biti veoma dinamična, izjavila je danas ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.Joksimović je u izjavi Tanjugu podsetila da je princip Evropske unije da zemlje kandidati za punopravno članstvo prvo otvaraju najteža poglavlja i da bi zato, posle već otvorenih 35 i 32, u prvoj polovini trebalo da usledi i otvaranje poglavlja 23 i 24.Prema njenim rečima, to obuhvata usvajanje niza reformskih zakona koji uređuju oblast pravosuđa i bezbednosti, poput manjinskih prava, borbe protiv korupcije, trgovine narkoticima, organizovanog kriminala, rodne ravnopravnosti, akcionog plana i strategije za Rome...Iako ti zakoni nose niz promena u sistemu, Joksimović je podvukla da nije dovoljno samo njihovo usvajanje, već je potrebno i da država i društvo počnu da se ponašaju u skladu s njima."Dakle i država i institucije s jedne strane, što znači, primera radi u oblasti pravosuđa, da procesi ne smeju da traju deset godina, već da pravda mora da bude brža i efikasnija... kao i građani, s druge strane. Ako već svi želimo evropske standarde, moramo da se ponašamo u skladu sa tim. Jedan od evropskih standarda je i plaćanje poreza ili poštovanje saobraćajnih propisa", naglasila je Joksimović.Ukoliko Srbija uspe da otvori poglavlja 23 i 24 u prvoj polovini sledeće godine, ministarka smatra da ona neće biti jedina koja bi mogla da budu otvorena 2016."Nismo gubili vreme. Pripremali smo pregovaračke pozicije za određena poglavlja za koje smo dobili izveštaje Evropske komisije. To su, pored ostalog, javne nabavke u poglavlju pet, poglavlje 13, odnosno ribarstvo, poglavlje 25 i 26, koja se odnose na obrazovanje i nauku. To su četiri-pet poglavlja na kojima zaista intenzivno radimo i za koje verujem da bi mogla da budu otvorena tokom sledeće godine", istakla je Joksimović.Politički preduslov za nastavak procesa evropskih integracija jeste regionalna saradanja, ukazala je Joksimović i dodala da je Nemačka upravo zato inicirala Berlinski proces, kako bi dodatno ojačala saradnja Srbije i zemalja u regionu."Tako je bilo i sa brojnim zemljama. Tako su nekada radile baltičke zemlje, zemlje Višegradske grupe (Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka). Uvek se očekivalo da, ako ste na evropskom putu u raznim fazama, uredite te odnose, da biste što bolje funkcionisali i u Evropskoj uniji u trenutku stupanja u članstvo", objasnila je Joksimović.Na značaj Berlinskog procesa ministarka je ukazala navodeći primer povezivanja Srbije sa ostatkom Evrope izgradnjom putne i energetske infrastrukture, jer bi to, kako je dodala, u mnogome pomoglo srpskoj privredi i rastu ekonomskog standarda.Prema njenim rečima to bi, istovremeno i relaksiralo odnose u regionu."I sami smo svedoci da u regionu ima problema i elemenata destabilizacije u pojedinim zemljama, iako se Vlada Srbije, a posebno premijer, trude da unilateralnim akcijama i aktivnostima pokažu koliko smo posvećeni regionalnoj saradnji", podvukla je Joksimović.Ona je dodala da regionalnu stabilnost ne bi trebalo da shvatamo zdravo za gotovo, već da svi moraju da mnogo ulažu kako bi se ona sačuvala i unapredila."Već smo imali prilike da vidimo kako su se konflikti i nestabilnost odrazili na naše društvo i zato je obaveza svih, a čemu je Vlada Srbije posvećena, da radimo na unapređenju i stabilnosti. To je zaista u interesu svih u regionu", smatra Joksimović.Ministarka je konstatovala da građani Srbije, bez obzira na svu skepsu koja postoji prema članstvu u Evropskoj uniji, nemaju razloga za strah i da se plaše tog procesa."Naprotiv, možemo sebi da postavimo visoke ciljeve zbog nas samih, a onda bi članstvo u EU bio samo dodatna vrednost u tom procesu", zaključila je Joksimović.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: vesti.rs

Link: http://www.vesti.rs/Novi-Sad/Novi-Sad-jos-ne-dobija-nove-novogodisnje-ukrase.html

Autori: Radio 021

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi Sad još ne dobija nove novogodišnje ukrase

Izvor: Radio 021, 22.Dec.2015, 14:04Novi Sad još neće dobiti nove novogodišnje ukrase jer je tender Zavoda za izgradnju grada stopiran zbog prigovora ponuđača, saznaje 021.rs.U ovom gradskom preduzeću su za 021.rs naveli da je nakon završene javne nabavke male vrednosti, potpisan ugovor sa DOO "Elektrodekor" Novi Sad vredan 4,1 milion dinara, međutim podnet je zahtev za zaštitu prava, tako da su sve aktivnosti morale biti obustavljene. Ipak, u ZIG-u očekuju da nabavka bude vrlo brzo nastavljena jer je prigovarač ipak povukao prigovor.- U petak, 18. decembra, firma koja se žalila, povukla je podneti zahtev za zaštitu prava, tako da sada očekujemo da Republička komisija što pre donese Zaključak o obustavi postupka na osnovu podnetog...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: Tanjug

Link: www.tanjug.rs

Autori: Tanjug

Teme: Javne nabavke

Naslov: Otvoren tender za električne autobuse

Otvoren tender za električne autobuse, partner iz KineBEOGRAD, 22. decembra (Tanjug) - Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je danas da je otvoren tender za električne autobuse u Beogradu, i da je pristigla samo jedna valjana ponuda, od kompanije ''Higer'' iz Kine, koja će biti prihvaćena.Vesić je novinarima rekao da se potpisivanje ugovora očekuje do sredine januara, a u pitanju je pet solo električnih autobusa.Vrednost svakog od njih iznosi 450.000 evra, a autobusi će, umesto na baterije, ići na kondenzatore, što je potpuno nova tehnologija.Rok isporuke je 150 dana od trenutka potpisivanja ugovora, precizirao je Vesić.Kako je istakao, Grad je dobio garanciju na deset godina, a o ugledu i veličini kompanije dovoljno govori podatak da proizvode 25 tipova autobusa, 500 autobusa godišnje proizvode samo za "Skaniju", a dnevno sa njihovih linija izlazi 25 autobusa."Ovi autobusi biće plaćeni iz gradskog ''zelenog dinara'', a sledeće godine nastavićemo sa nabavkom ostalih ekoloških autobusa, nastojeći da ih u budućnosti bude što više", rekao je Vesić.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.021.rs

Link: http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Novi-Sad-jos-ne-dobija-nove-novogodisnje-ukrase.html

Autori: 021.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi Sad još ne dobija nove novogodišnje ukrase

Novi Sad još neće dobiti nove novogodišnje ukrase jer je tender Zavoda za izgradnju grada stopiran zbog prigovora ponuđača, saznaje 021.rs.U ovom gradskom preduzeću su za 021.rs naveli da je nakon završene javne nabavke male vrednosti, potpisan ugovor sa DOO "Elektrodekor" Novi Sad vredan 4,1 milion dinara, međutim podnet je zahtev za zaštitu prava, tako da su sve aktivnosti morale biti obustavljene. Ipak, u ZIG-u očekuju da nabavka bude vrlo brzo nastavljena jer je prigovarač ipak povukao prigovor. - U petak, 18. decembra, firma koja se žalila, povukla je podneti zahtev za zaštitu prava, tako da sada očekujemo da Republička komisija što pre donese Zaključak o obustavi postupka na osnovu podnetog zahteva kako bi se aktivnosti na ukrašavanju grada nastavile. Zavod za izgradnju grada čini napore da se što pre stvore uslovi da se ukrasi postave i zasvetle do Nove godine - navode za 021.rs u ovom preduzeću.Podsetimo da je kićenje grada postojećim ukrasima već završeno i te aktivnosti obavljao je JKP "Stan", pod nadzorom ZIG-a.Ovi stari ukrasi sada treba da budu dopunjeni novim, pri čemu će se najveći deo postaviti na nedavno rekonstruisanom Trgu republike. Planirano je da na Trgu bude napravljen kutak za decu sa jelkama i tri figure Sneška Belića. Takođe, na stubovima javnog osvetljenja biće postavljeni svetlosni motivi koji će upotpunjavati sliku Trga.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.danas.rs

Link: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/mihajlovic_cena_ne_sme_biti_presudna_.4.html?news_id=313237

Autori: Autor: E. D.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mihajlović: Cena ne sme biti presudna

Beograd - Jedan od najvećih izazova na kojem bi trebalo da se radi naredne godine, kada je reč o javnim nabavkama, jeste pitanje odnosa ponude sa najnižom cenom i kvaliteta usluge - poručila je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.P text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; P.western font-family: "YHelvetica"; font-size: 12pt; P.cjk font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12pt; P.ctl font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10pt; Ona je, otvarajući skup "Nove tendencije u javnim nabavkama u Srbiji", ukazala da se u velikom broju slučajeva ispostavilo da je to što je zakonska obaveza da se izabere ponuda sa najnižom cenom, zapravo problem, jer kvalitet ponude ne bude na očekivanom nivou. Na skupu je ocenjeno da je novi Zakon o javnim nabavkama povećao efikasnost, ekonomičnost i transparentnost postupka javne nabavke, međutim narednih godina taj sistem moraće još više da se unapredi kako bi se rešili postojeći problemi. Mihajlovićeva je kao primer navela izgradnju Žeželjevog mosta u Novom Sadu, čiji je izvođač izabran putem javne nabavke za cenu od 40 miliona evra, a dobijen je izvođač koji je, kako je rekla, kasnio, dok se cena kroz anekse ugovora povećala na 60 miliona evra. Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Majkl Kirbi saglasio se sa ministarkom Mihajlović da najniža cena ne donosi uvek kvalitet. On je zaključio da nije potrebno uvek kupiti najskuplje, ali da cena ne sme da bude presudna. Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović rekao je da najveći broj ponuđača u javnim nabavkama u Srbiji radi u otežanim uslovima i ima problem s likvidnošću. "Neophodno je da se udružuju, da se razmotre uslovi i kriterijumi za njihovo učešće na tenderima, ali i da se otvori dijalog između naručilaca i ponuđača da bi se videlo gde su problemi i šta je moguće učiniti u okviru zakona da bi se privukao veći broj ponuđača", rekao je Jovanović.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: palo.rs

Link: http://www.palo.rs/privreda/novi-sad-jos-ne-dobija-nove-novogodisnje-ukrase/1508675/

Autori: www.021.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi Sad još ne dobija nove novogodišnje ukrase

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.novimagazin.rs

Link: http://www.novimagazin.rs/vesti/j-joksimovic-2016-dinamicna-i-okrenuta-rezultatima

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: J. Joksimović: 2016. dinamična i okrenuta rezultatima

U naredne dve godine Srbija bi trebalo da usvoji niz reformskih zakona u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ali i da možda otvori poglavlja pet, 13, 25 i 26, čime će 2016. biti veoma dinamična, izjavila je danas ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.Joksimović je u izjavi Tanjugu podsetila da je princip Evropske unije da zemlje kandidati za punopravno članstvo prvo otvaraju najteža poglavlja i da bi zato, posle već otvorenih 35 i 32, u prvoj polovini trebalo da usledi i otvaranje poglavlja 23 i 24. Prema njenim rečima, to obuhvata usvajanje niza reformskih zakona koji uređuju oblast pravosuđa i bezbednosti, poput manjinskih prava, borbe protiv korupcije, trgovine narkoticima, organizovanog kriminala, rodne ravnopravnosti, akcionog plana i strategije za Rome...Iako ti zakoni nose niz promena u sistemu, Joksimović je podvukla da nije dovoljno samo njihovo usvajanje, već je potrebno i da država i društvo počnu da se ponašaju u skladu s njima. "Dakle i država i institucije s jedne strane, što znači, primera radi u oblasti pravosuđa, da procesi ne smeju da traju deset godina, već da pravda mora da bude brža i efikasnija... kao i građani, s druge strane. Ako već svi želimo evropske standarde, moramo da se ponašamo u skladu sa tim. Jedan od evropskih standarda je i plaćanje poreza ili poštovanje saobraćajnih propisa", naglasila je Joksimović.Ukoliko Srbija uspe da otvori poglavlja 23 i 24 u prvoj polovini sledeće godine, ministarka smatra da ona neće biti jedina koja bi mogla da budu otvorena 2016. "Nismo gubili vreme. Pripremali smo pregovaračke pozicije za određena poglavlja za koje smo dobili izveštaje Evropske komisije. To su, pored ostalog, javne nabavke u poglavlju pet, poglavlje 13, odnosno ribarstvo, poglavlje 25 i 26, koja se odnose na obrazovanje i nauku. To su četiri-pet poglavlja na kojima zaista intenzivno radimo i za koje verujem da bi mogla da budu otvorena tokom sledeće godine", istakla je Joksimović.Politički preduslov za nastavak procesa evropskih integracija jeste regionalna saradanja, ukazala je Joksimović i dodala da je Nemačka upravo zato inicirala Berlinski proces, kako bi dodatno ojačala saradnja Srbije i zemalja u regionu. "Tako je bilo i sa brojnim zemljama. Tako su nekada radile baltičke zemlje, zemlje Višegradske grupe (Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka). Uvek se očekivalo da, ako ste na evropskom putu u raznim fazama, uredite te odnose, da biste što bolje funkcionisali i u Evropskoj uniji u trenutku stupanja u članstvo", objasnila je Joksimović. Na značaj Berlinskog procesa ministarka je ukazala navodeći primer povezivanja Srbije sa ostatkom Evrope izgradnjom putne i energetske infrastrukture, jer bi to, kako je dodala, u mnogome pomoglo srpskoj privredi i rastu ekonomskog standarda. Prema njenim rečima to bi, istovremeno i relaksiralo odnose u regionu. "I sami smo svedoci da u regionu ima problema i elemenata destabilizacije u pojedinim zemljama, iako se Vlada Srbije, a posebno premijer, trude da unilateralnim akcijama i aktivnostima pokažu koliko smo posvećeni regionalnoj saradnji", podvukla je Joksimović.Ona je dodala da regionalnu stabilnost ne bi trebalo da shvatamo zdravo za gotovo, već da svi moraju da mnogo ulažu kako bi se ona sačuvala i unapredila. "Već smo imali prilike da vidimo kako su se konflikti i nestabilnost odrazili na naše društvo i zato je obaveza svih, a čemu je Vlada Srbije posvećena, da radimo na unapređenju i stabilnosti. To je zaista u interesu svih u regionu", smatra Joksimović.Ministarka je konstatovala da građani Srbije, bez obzira na svu skepsu koja postoji prema članstvu u Evropskoj uniji, nemaju razloga za strah i da se plaše tog procesa. "Naprotiv, možemo sebi da postavimo visoke ciljeve zbog nas samih, a onda bi članstvo u EU bio samo dodatna vrednost u tom procesu", zaključila je Joksimović.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.studiob.rs

Link: http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=131537

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Joksimović: 2016. dinamična i okrenuta rezultatima

U naredne dve godine Srbija bi trebalo da usvoji niz reformskih zakona u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ali i da možda otvori poglavlja 5, 13, 25 i 26, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.Joksimović je u izjavi Tanjugu podsetila da je princip Evropske unije da zemlje kandidati za punopravno članstvo prvo otvaraju najteža poglavlja i da bi zato, posle već otvorenih 35 i 32, u prvoj polovini trebalo da usledi i otvaranje poglavlja 23 i 24.Prema njenim rečima, to obuhvata usvajanje niza reformskih zakona koji uređuju oblast pravosuđa i bezbednosti, poput manjinskih prava, borbe protiv korupcije, trgovine narkoticima, organizovanog kriminala, rodne ravnopravnosti, akcionog plana i strategije za Rome...Iako ti zakoni nose niz promena u sistemu, Joksimović je podvukla da nije dovoljno samo njihovo usvajanje, već je potrebno i da država i društvo počnu da se ponašaju u skladu s njima."Dakle i država i institucije s jedne strane, što znači, primera radi u oblasti pravosuđa, da procesi ne smeju da traju deset godina, već da pravda mora da bude brža i efikasnija... kao i građani, s druge strane. Ako već svi želimo evropske standarde, moramo da se ponašamo u skladu sa tim. Jedan od evropskih standarda je i plaćanje poreza ili poštovanje saobraćajnih propisa", naglasila je Joksimović.Ukoliko Srbija uspe da otvori poglavlja 23 i 24 u prvoj polovini sledeće godine, ministarka smatra da ona neće biti jedina koja bi mogla da budu otvorena 2016."Nismo gubili vreme. Pripremali smo pregovaračke pozicije za određena poglavlja za koje smo dobili izveštaje Evropske komisije. To su, pored ostalog, javne nabavke u poglavlju pet, poglavlje 13, odnosno ribarstvo, poglavlje 25 i 26, koja se odnose na obrazovanje i nauku. To su četiri-pet poglavlja na kojima zaista intenzivno radimo i za koje verujem da bi mogla da budu otvorena tokom sledeće godine", istakla je Joksimović.Politički preduslov za nastavak procesa evropskih integracija jeste regionalna saradanja, ukazala je Joksimović i dodala da je Nemačka upravo zato inicirala Berlinski proces, kako bi dodatno ojačala saradnja Srbije i zemalja u regionu."Tako je bilo i sa brojnim zemljama. Tako su nekada radile baltičke zemlje, zemlje Višegradske grupe (Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka). Uvek se očekivalo da, ako ste na evropskom putu u raznim fazama, uredite te odnose, da biste što bolje funkcionisali i u Evropskoj uniji u trenutku stupanja u članstvo", objasnila je Joksimović.Na značaj Berlinskog procesa ministarka je ukazala navodeći primer povezivanja Srbije sa ostatkom Evrope izgradnjom putne i energetske infrastrukture, jer bi to, kako je dodala, u mnogome pomoglo srpskoj privredi i rastu ekonomskog standarda.Prema njenim rečima to bi, istovremeno i relaksiralo odnose u regionu."I sami smo svedoci da u regionu ima problema i elemenata destabilizacije u pojedinim zemljama, iako se Vlada Srbije, a posebno premijer, trude da unilateralnim akcijama i aktivnostima pokažu koliko smo posvećeni regionalnoj saradnji", podvukla je Joksimović.Ona je dodala da regionalnu stabilnost ne bi trebalo da shvatamo zdravo za gotovo, već da svi moraju da mnogo ulažu kako bi se ona sačuvala i unapredila."Već smo imali prilike da vidimo kako su se konflikti i nestabilnost odrazili na naše društvo i zato je obaveza svih, a čemu je Vlada Srbije posvećena, da radimo na unapređenju i stabilnosti. To je zaista u interesu svih u regionu", smatra Joksimović.Ministarka je konstatovala da građani Srbije, bez obzira na svu skepsu koja postoji prema članstvu u Evropskoj uniji, nemaju razloga za strah i da se plaše tog procesa."Naprotiv, možemo sebi da postavimo visoke ciljeve zbog nas samih, a onda bi članstvo u EU bio samo dodatna vrednost u tom procesu", zaključila je Joksimović.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: vesti.rs

Link: http://www.vesti.rs/Novi-Sad/Novi-Sad-jos-ne-dobija-nove-novogodisnje-ukrase-2.html

Autori: Radio 021

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi Sad još ne dobija nove novogodišnje ukrase

Izvor: Radio 021, 22.Dec.2015, 14:04Novi Sad još neće dobiti nove novogodišnje ukrase jer je tender Zavoda za izgradnju grada stopiran zbog prigovora ponuđača, saznaje 021.rs.U ovom gradskom preduzeću su za 021.rs naveli da je nakon završene javne nabavke male vrednosti, posao dodeljen firmi DOO "Elektrodekor" Novi Sad i vredan je 4,1 milion dinara, međutim ugovor nije potpisan jer je podnet zahtev za zaštitu prava, tako da su sve aktivnosti morale biti obustavljene. Ipak, u ZIG-u očekuju da nabavka bude vrlo brzo nastavljena jer je prigovarač ipak povukao prigovor.- U petak, 18. decembra, firma koja se žalila, povukla je podneti zahtev za zaštitu prava, tako da sada očekujemo da Republička komisija što pre donese Zaključak o obustavi...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.startbih.info

Link: http://www.startbih.info/Aktuelnost.aspx?id=77601

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ratni profit: Bugarsko oružje u bliskoistočnim sukobima

Sarajevo, 22. decembar 2015. godinePiše: Marija Petkova (Sofija, Anevo, Istanbul, Gaziantep i Antakya)Uoktobru prošle godine, hobisti koji posmatraju avione na bugarskom nebu svelikim uzbuđenjem su primijetilida je na aerodorom u Sofiji počeo slijetatiteretni model Boeinga 747, jumbo-jet, sa oznakama SaudijskeArabije. “Saudijskitransportni avion nije sletio ovdje…posljednjih dvadeset godina”,objašnjava Stefan Gagov, jedan od posmatrača aviona s najdužim stažom. Letovisu toliko učestali da je Gagov na jednom forumu posmatrača aviona otvorio temu posvećenu ovim letovima, koristeći unaslovu frazu “redovna linija”. Učesnici u raspravi su izvijestili da je avion viđen dva putakrajem oktobra, jednom u novembru, četiri puta u decembru i po jednom u martu imaju ove godine. Koristećionline servise za praćenje letova,učesnici u raspravi su utvrdili da je džinovski avion doletio iz Džede i poslije utovara odletio u grad Tabuk uSaudijskoj Arabiji, udaljen oko 100 kilometara od jordanske granice. Gagovje procijenio da je u svakomdolasku avion ponio između 60 i 80 tona robe spakovane u sanduke. Nije mogaovidjeti šta je u sanducima, ali bilo je očigledno da su veoma teški. Poslijeobustavljanja letova iz Saudijske Arabije, počeli su pristizati teretni avioniiz Abu Dabija. Airbus A330F i Boeing 777F sa oznakama teretnog ogranka“Etihada” sletjeli su na sofijski aerodrom pet puta od kraja juna do sredineaugusta ove godine. Poslijetoga, 19. oktobra, “Etihadov” teretni Airbus330F doletio je iz Abu Dabija, sletio u Burgas, a onda se vratio u zračnubazu Al Džafra, južno od prijestolniceEmirata. VlastiSaudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bugarske odbijaju otkriti štaje transportirano ovim letovima. Ali Balkanska istraživačka mreža (BIRN) jeotkrila da su Saudijska Arabija i UAE u posljednje dvijegodine kupili u Bugarskoj velike količine oružja i municije. Gotovo je izvjesno da je to naoružanje namijenjeno lokalnim snagama koje ove dvije zemlje podržavaju u Siriji, vjerovatno i onima u Jemenu. Bugarskigodišnji izvještaj o ostvarnomizvozu vojne industrije [pdf link] koji je objavljen u augustu ovegodine, ali je u medijima prošao gotovo nezapaženo, pokazuje da je vlada u2014. godini odobrila izvoz municije i vojne opreme u Saudijsku Arabiju u vrijednosti većoj od 85 miliona eura,dok će u ovoj godini obim poslova dostići 29 miliona eura. Bugarskavlada je također izvijestilaBIRN da je izdala dozvole za izvoz oružja u Ujedinjene Arapske Emirate. Bugarskaproizvodi i skladišti uglavnom oružje sovjetskog tipa. Analitičari kažu da jemalo vjerovatno da SaudijskaArabija ili UAE kupuju takvo oružje za vlastite snage, koje koriste modernozapadno oružje, i da ono najvjerovatnijezavršava kod lokalnih frakcija koje podržavaju u Siriji i Jemenu, gdje je oružje sovjetskog tipa unajširoj upotrebi. Jedanbivši bugarski oficir s dobrim kontaktima izjavio je za BIRN da je oružjetransportirano avionom koji su primijetiliGagov i njegove kolege bilo namijenjenoborcima sirijske opozicije, a da su naredne pošiljke vjerovatno upućene u Jemen. Prošlegodine su i Sjedinjene Države kupovale oružje od Bugarske u okviru 500 milionadolara vrijednog programa zaobučavanje i opremanje opozicijskih snaga, od kojeg se u međuvremenuodustalo. Borciopozicije i nezavisni analitičari potvrdili su za BIRN da se bugarsko oružjekoristi u sukobima u Siriji, gdjeje od njihovog početka 2011. godine već nastradalo više od 250.000 ljudi, a 11miliona je raseljeno. U doba komunizma, Bugarska – zemlja s nekolikomiliona stanovnika – izgradila je ogromnu vojnu industriju koja je zapošljavala110.000 ljudi idonosila zemlji godišnji prihod do 1,5 milijardi dolara (1,3 milijarde eura) učvrstoj valuti. Režim je pribavio sovjetsku tehnologijuza proizvodnju ličnog naoružanja i municije.Stvorene su ogromne zalihe potrebne za vojsku od 100.000 ljudi i moguću općumobilizaciju. Tokom 45 godina vladavine, bugarskakomunistička partija je održavala dobre trgovinske odnose s bliskoistočnim iafričkim državama u kojima su radili brojni bugarski trgovci, uključujući itrgovce oružjem. Unosanposao Vireći iza debelih stakala svojih naočala,Nikolaj Nikolov je usputno spomenuo da je jednom prilikom sjedio za stolom s Carlosom, Šakalom,zloglasnim marksističkim militantom koji je djelovao na Bliskom istoku i Evropi sedamdesetih i osamdesetihgodina. Nikolov, što je pseudonim kojim se štitinjegov identitet, bavio se trgovinom oružjem više od 25 godina. “Svako dobija dio”, kaže on, uključujućidržavne službenike i posrednike. “Provizije su nekoliko puta veće od vrijednosti posla. Ako roba košta 10miliona, konačna cijena je 35miliona.” Dok sjedimou kafiću u centru Sofije gdjeorganizira sastanke i završava poslove, Nikolov pali cigaretu za cigaretom i sjeća se prošlih vremena. Kada sam ga pitala za trgovinu na Bliskomistoku, ispričao mi je kako je nekada prelazio Arabijsku pustinju s koferimapunim novca. Poslijepada komunizma 1989., proizvodnja oružja u Bugarskoj je značajno opala. Premazvaničnim podacima, vrijednostizvoza oružja je pala na 111 miliona eura 2006. godine. Ali ondaje prodaja ponovo počela rasti i dostigla 403 miliona eura 2014. godine.Nikolov kaže da je Bugarska prodavala velikekoličine oružja iz starih zaliha. “Vrhunac trgovine oružjem bile su godine ratau Jugoslaviji. Mnogo oružja je izvezeno u Srbiju i Albaniju”, kaže on.“Vrijednost zaliha se tada mjerila milijardama, a sada je ostalo nekolikostotina miliona.” Madasu proizvodnja i prodaja oružja danas samo blijeda sjenka onoga što je biloprije 1989., trgovina oružjem je još veoma unosan posao u Bugarskoj. “Trgovinaoružjem je i dalje profitabilnija od šverca droge”, kaže Nikolov. Interesizalivskih zemalja SaudijskaArabija donedavno nije bila veliki kupac bugarskog oružja, ali to sepromijenilo 2014. godine. Izvještajbugarske vlade pokazuje da su prošle godine izdate dozvole za izvoz municije ivojne opreme u Saudijsku Arabiju u vrijednosti od 85,5 miliona eura – što uključujemuniciju vrijednu 65,4 miliona eura, oružje velikog kalibra vrijedno 12,5miliona eura i malokalibarsko oružje vrijedno pet miliona eura. Do kraja 2014.,bugarska preduzeća iz ovog sektora uspješno su obavila izvozne poslove uvrijednosti od 28,9 miliona eura. BugarskoMinistarstvo privrede, koje kontrolira trgovinu oružjem, dostavilo je BIRN-usaopćenje u kojem se kaže da su izvozni poslovi obuhvatali lično naoružanje,kao i laka i teška oruđa. SaudijskaArabija podržava borce koji se suprotstavljaju sirijskom predsjedniku BašaruAl-Asadu. The New York Times je 2013.godine izvijestioda je Rijad finansirao veliku nabavku pješadijskog oružja iz Hrvatske zapotrebe sirijske opozicije, pozivajući se na zapadne zvaničnike koji su bili“upućeni u taj posao”. U intervjuu za BBC, krajem oktobra 2015. saudijskiministar vanjskih poslova Adel Al-Džuber je otvoreno priznao da je Rijadsnabdijevao oružjem borce opozicije u Siriji. “Moramo pokušati da promijenimoodnos snaga na terenu”, rekao je. Bivšibugarski oficir izjavio je da je nešto od oružja koje je otpremljeno uSaudijsku Arabiju “vjerovatno završilo u Jemenu, jer su se posljednji letovipoklopili s početkom saudijskih operacija u toj zemlji”. Saudijska Arabija jezapočela vojne akcije u Jemenu krajem marta da bi pružila podršku snagamalojalnim predsjedniku Abd-Rabu Mansur Hadiju. Zarazliku od Saudijske Arabije, Ujedinjeni Arapski Emirati su i ranije kupovalioružje u Bugarskoj. U jednom diplomatskom telegramu američke ambasade u Sofijikoji je objavio WikiLeaks navodi seda su Emirati 2010. godine finansirali nabavku hiljada automatskih pušaka,100.000 eksplozivnih naprava, granata za ručne bacače i municije za tadašnjujemensku vladu. Utelegramu se također kaže da se Bugarska konsultira s američkom ambasadom opotencijalno kontroverznim poslovima s naoružanjem. Kada ih je BIRNkontaktirao, predstavnici ambasade su odbili reći da li su znali da drugezemlje kupuju za Siriju bugarsko oružje. IzMinistarstva privrede BIRN je obaviješten da je Bugarska vlada i ove godineizdala dozvole za izvoz municije, vatrenog oružja i vojne opreme u UAE. Ipak,nismo dobili informaciju o vrijednosti tih poslova. PieterWezeman, istraživač iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira uStockholmu, rekao je da bi bilo “besmisleno” da UAE kupuje od Bugarske oružje imuniciju za vlastitu vojsku. On pretpostavlja da municija završava u Siriji iliJemenu. Ben Moores je sličnog mišljenja. “Vjerovatnije je da se [oružje koje UAEkupuje] usmjerava u treće zemlje”, rekao je Uizvještaju Ujedinjenih nacija [pdf link] navedeno je da je Bugarska u 2014.izvezla u Saudijsku Arabiju 827 lakih mitraljeza i 129 bestrzajnihprotivtenkovskih topova SPG-9. BenMoores, viši analitičar u konsultantskoj kući “IHS Janes”, izjavio je da takvooružje najvjerovatnije završava u Siriji i Jemenu. Saudijska vojska jenaoružana belgijskim lakim mitraljezima i ne koristi topove SPG-9. “Maloje vjerovatno da bi saudijska vojska koristila naoružanje tog tipa, dok je uJemenu, Iraku i Siriji ono veoma rasprostranjeno”, kaže on. Jedanbivši bugarski oficir, koji je zatražio da ostane anoniman, izjavio je za BIRNda je letovima između Sofije i Saudijske Arabije transportirano bugarsko oružjeza opozicijske grupe u Siriji. Poslije slijetanja u Tabuk, oružje jepretovarano na kamione i odvoženo u distribucijski centar u Jordanu, odakle sevrše isporuke snagama opozicije u Siriji, kaže on. SaudijskaArabija i UAE su dio koalicije koja u Jemenu izvodi zračne udare, angažirakopnene snage i isporučuje oružje lokalnim borcima radi suzbijanja šiitskihsnaga Hutija. Rijad je nabavljao oružje za Jemen i prije nego što je tamo uputiosvoje snage, kaže Wezeman. AmbasadeSaudijske Arabije i UAE-a nadležne za poslove ovih zemalja u Bugarskoj nisuodgovorile na pitanja BIRN-a. Bugarsko Ministarstvo privrede je potvrdilo da sedozvole za izvoz oružja ne izdaju ako postoji sumnja da će se oružjepreusmjeriti ili reeksportirati u treće zemlje. Američki incident Velikaeksplozija koja se dogodila 6. juna ove godine u pogonu za testiranje oružja ururalnom dijelu Bugarske primorala je Sjedinjene Američke Države da priznaju dakupuju oružje od Bugarske radi pružanja podrške opozicionim snagama u Siriji. Američkipreduzetnik, mornarički veteran Francis Norwillo (41), poginuo je kada je granata za ručni bacačeksplodirala pri ubacivanju u bacač RPG-7. Povrijeđena su još dvojica američkihdržavljana i dvojica Bugara. Amerikancisu radili za američku kompaniju “Purple Shovel”, koju je angažirala američkavojska da pomogne u obuci i opremanju opozicijskih snaga u Siriji, potvrdila jeamerička ambasada u škrtom saopćenju. “Trojicaameričkih državljana su vršili obuku za ostale uposlenike kompanije kada jedošlo do incidenta”, saopćila je ambasada, odbivši pružiti bilo kakve dodatnekomentare. Bazapodataka o nabavkama administracije Sjedinjenih Država pokazuje da je Komanda za specijalne operacije(SOCOM), nadležna za pomoć koju Sjedinjene Države pružaju borcima u Siriji, udecembru 2014. dodijelila kompaniji “Purple Shovel” ugovor vrijedan više od26,7 miliona dolara (24,6 miliona eura) za nabavku oružja i municije izinostranstva. Kao zemlja porijekla oružja navedena je Bugarska. Premapodacima iz baze, ugovor je dva puta dopunjavan, da bi dostigao vrijednost od28,3 miliona dolara. Kadasmo pitali za ovaj posao, predstavnik SOCOM-a Kenneth McGraw nam je odgovorioelektronskom poštom: “Oružje kupljeno na osnovu ovog ugovora uključivalo jebacače protivtenkovskih raketa AT-5, bestrzajne protivtenkovske topove SPG-9 iručne bacače RPG-7.” Takođerje rekao da oružje koje je eksplodiralo u incidentu u Anevu nije biloobuhvaćeno ugovorom. Unatoč incidentu, ugovor nije raskinut, obavijestio nas jeMcGraw. Premapodacima bugarske vlade, koja istražuje incident, granata koja je eksplodiralabila je proizvedena 1984. godine. U izvještaju objavljenom na portalu Buzzfeed Newsnavedena je izjava neimenovanog eksperta koji je rekao da je granatama toggodišta “odavno istekao rok upotrebe”. Ipak, dvojica bivših bugarskih oficiraizjavila su za BIRN da rok upotrebe municije traje više decenija i da, ako jeispravno skladištena, granata iz 1984. nije previše stara za sigurnokorištenje. AleksandarDimitrov, vlasnik privatne kompanije “Alguns”, koja je zakupila poligon zatestiranje na dan nesreće, odbio je dati izjavu. “Purple Shovel”,kompanija sa sjedištem u Sterlingu, u Virginiji, također je odbila komentiratiincident i ugovor sa SOCOM-om. Bazapodataka o nabavkama američke administracije pokazuje da je SOCOM jednoj drugojameričkoj kompaniji, po imenu UDC USA, dodijelio još jedan ugovor vrijedan višeod 32.000 dolara (28.200 eura) za isporuku municije iz Bugarske. Ugovor jepotpisan istog dana kada i ugovor s kompanijom “Purple Shovel” i pod istim“brojem javne nabavke”. Kadasmo ih kontaktirali telefonom i pitali da li je to bio ugovor za naoružavanjesirijskih boraca, predsjednik kompanije Matthew Herring je za BIRN izjavio:“Ne, ne, mi nismo uključeni u taj posao, a svakako ne bismo mogli govoriti otome i da jesmo.” Projektameričke vojske za obuku i naoružavanje snaga koje će se boriti protivmilitantne grupe ISIS u Siriji našao se na meti oštrih kritika članova Kongresazbog neefikasnosti. Obamina administracija je 9. oktobra ove godine objavila da odustaje od plana. Ipak, tajniprogram Centralne obavještajne agencije za naoružavanje Sirijaca koji se boreprotiv Asada i dalje se sprovodi. Turskaveza Jednogtoplog jutra krajem jula, desetak komandanata sirijskih opozicijskih snaga suposlije završenih sastanaka sjedili i razgovarali u kafeu malog hotela na trguTaksim u Istanbulu. Spremali su se da pođu na jug Turske i vrate se na front nasjeveru Sirije. Trojicanjih, komandanti jedinica u provincijama Idlib i Alepo, pristali su govoriti zaBIRN. Jedan je objasnio da se oružje za opozicijske snage isporučuje prekodviju “operativnih prostorija” – jedne u Turskoj i jedne u Jordanu. Sva trojicasu potvrdili da su primali oružje preko operativne prostorije u Turskoj – kojuskraćeno nazivaju MOM – uključujući puške AK-47, bacače RPG-7 i protivtenkovsketopove SPG-9. Kadasmo pitali da li su dobijali bugarsko oružje, jedan je rekao: “Sve oružje uSiriji je sovjetskog tipa. Koriste ga jednako snage režima i revolucionarne(opozicijske) snage. Moguće je da dolazi iz zemalja kao što su Bugarska, Ukrajina,Češka, ali mi ne znamo gdje je proizvedeno.” Kadsmo im rekli da oružje proizvedeno u Bugarskoj ponekad ima oznaku koju činibroj 10 upisan u dva koncentrična kruga, jedan od komandanata je telefonomuputio poruku borcu u svojoj jedinici u Siriji, koji mu je poslao trifotografije oružja. Na dvjema su se vidjele bugarske oznake. Ekspertza municiju, koji je tražio da ostane neimenovan, kasnije je identificirao ovaoružja kao bacač granata i mitraljez PK. Komandant je rekao da se to oružje koristiu predjelima zapadno od Alepa. BIRNne može potvrditi gdje su tačno fotografije napravljene, ali N.R. Jenzen-Jones,direktor britanske konsultantske kuće “Armament Research Services”, izjavio jeda je “u Siriji dokumentirano prisustvo značajnih količina oružja i municijeproizvedenih u Bugarskoj”. Većidio tog oružja datira iz sedamdesetih i osamdesetih godina i uključuje ličnonaoružanje, laka protivtenkovska oruđa, municiju i granate za ručne bacače iminobacače, obavijestio nas je elektronskom poštom. Bugarskaje godinama snabdijevala sirijsku i iračku vojsku i moguće je da dio oružjapotiče iz postojećih zaliha u tim zemljama. Ipak, Jenzen-Jones je izjavio danjegova organizacija raspolaže “brojnim indikacijama da viškovi bugarskogoružja i dalje završavaju u rukama sirijskih pobunjeničkih grupa”. “Alijoš nismo dobili nezavisnu potvrdu takvih tvrdnji”, dodao je. Kaoi Saudijska Arabija i Sjedinjene Države, Turska je duboko umiješana u pružanjepodrške opozicijskim grupama u Siriji. Nihat Ozcan, penzionirani oficir ianalitičar turske Fondacije za istraživanje ekonomskih politika, izjavio je dazemlje koje podržavaju sirijsku opoziciju koriste Tursku kao tranzitnu tačku zaisporuke oružja u Siriju. “Prikupljajustaro oružje sovjetskog tipa iz zemalja [bivšeg Istočnog bloka] kao što suBugarska, Rumunija ili zemlje Centralne Azije. Transportiraju oružje u Tursku ionda ga prebacuju u Siriju pod kontrolom Sjedinjenih Država, Turske isavezničkih država”, rekao je Ozcan. Sirijskipripadnik jedne humanitarne organizacije koji poznaje pripadnike umjerenihopozicijskih snaga u provincijama Idlib i Alepo rekao je da se oružje kojekupuju strane zemlje isporučuje opozicijskim snagama preko vojne operativneprostorije. Oružjese isporučuje na tursko-sirijsku granicu, gdje ga preuzimaju sirijski borci,rekao nam je ovaj izvor u intervjuu koji smo obavili u Gaziantepu, turskomgradu u blizini granice. Vojne operativne prostorije u Turskoj i Jordanu imajupodršku nekoliko zapadnih i bliskoistočnih zemalja, uključujući SjedinjeneDržave, Saudijsku Arabiju i UAE, kao i zemalja domaćina, tvrdi više izvora izsirijske opozicije. Postojeindicije da se, pored dopremanja oružja koje organiziraju vlade nekolikodržava, municija krijumčari u Siriju i u privatnim aranžmanima. Drugičovjek iz grupe komandanata u istanbulskom hotelu, koji se predstavio kao članopozicijskog vojnog vijeća u provinciji Homs, izjavio je za BIRN da je uaugustu 2012. bio prisutan kada su u Homs stigli kamioni s bugarskimoružjem. Čovjekkoji se predstavio samo kao Abu Fatima također je rekao da su poslovni ljudi izSirije navodno platili 1,6 miliona dolara (1,4 miliona eura) za to oružje.Pošiljka je uključivala puške AK-47, ručne bacače i municiju. Rekao je da jeposao ugovoren između bugarskih i sirijskih trgovaca oružjem. Ujednom drugom intervjuu, bivši borac sirijske opozicije izjavio je da je,počevši od 2013. godine, bio uključen u 12 isporuka bugarskog oružja, od kojihje najveća vrijedila sedam miliona dolara (6,4 miliona eura). Borac, koji jetražio da ostane anoniman, rekao je da su isporuke stizale do tursko-sirijskegranice u dva kamiona, a da su posao organizirali sirijski i turski državljanipovezani s bugarskim trgovcima oružjem. OKVIR:Pravni okvir Nepostoji zabrana Ujedinjenih nacija na izvoz oružja u Siriju, a najveći diozabrana iz embarga Evropske unije ukinut je 2013. U ratu u Jemenu, Ujedinjenenacije su zabranile samo isporuke oružja snagama Hutija. Ipak,kao potpisnica globalnog Sporazuma o trgovini oružjem (ATT) koji je stupiona snagu u decembru 2014., Bugarska je dužna spriječiti preusmjeravanjeisporuka oružja zemljama ili grupama koje nisu navedene u ugovoru kao krajnjikorisnici. Zakonitostposlova kojima bugarsko oružje stiže do Sirije zavisi od tačnih odredbi tihugovora. Utrgovini oružjem, zemlja uvoznik dužna je da dostavi Certifikat o krajnjemkorisniku koji može sadržavati odredbu o zabrani prijenosa oružja na trećeosobe. Ali čak i ako takva odredba postoji, posljedice za zemlju uvoznika uslučaju njenog kršenja su male ili nikakve. “Akoje izvoz odobren i naknadno dođe do preusmjeravanja isporuke, država izvoznikima na raspolaganju veoma ograničena pravna sredstva koja može primijeniti(osim odbijanja daljnjeg izvoza u takvu zemlju/entitet)”, izjavila je putemelektronske pošte Sarah Parker, viši istraživač u centru “Small Arms Survey” u Ženevi. “Ipak,prema odredbama Sporazuma o trgovini oružjem, Bugarska je dužna da sprečavamoguće preusmjeravanje isporuka. Otuda, ako primijeti da takav rizik postoji,treba tu informaciju podijeliti s drugim izvoznicima”, dodala je. MarijaPetkova je bugarska novinarka koja pokriva događaje u Istočnoj Evropi, naBalkanu i Bliskom istoku. Ovaj članak je nastao u okviru programa BalkanFellowship for Journalistic Excellence, uz podršku ERSTEFoundation i OpenSociety Foundations, u saradnji sa BalkanInvestigative Reporting Network.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:582530-Agencija-ispituje-kredit-SVM

Autori: V. M. - J. S.

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Agencija ispituje kredit SVM

Posle odluke Orbanove vlade da donacije deli uz pomoć Saveza vojvođanskih Mađara. U partiji Ištvana Pastora navode da će samo informisati građaneTRAŽIĆEMO da se Savez vojvođanskih Mađara izjasni o svojoj ulozi u raspodeli sredstava Vlade Mađarske. A ukoliko se utvrde povrede Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, postupićemo u skladu sa svojim nadležnostima.Ovako u Agenciji za borbu protiv korupcije, za "Novosti", komentarišu projekat kreditiranja privrednika i poljoprivrednika u Vojvodini, koji zajedno pokreću vlada Mađarske i SVM na čijem je čelu Ištvan Pastor.Mađarska će u naredne tri godine vojvođanskim privrednicima i poljoprivrednicima dodeliti kredite ukupne vrednosti od oko 160 miliona evra, a kao partnera u tom projektu mađarska vlada je navela SVM.Projekat je izazvao podeljene reakcije političkih aktera u severnoj pokrajini i otvorio pitanje - da li bi stranke smele da učestvuje u ovakvim aranžmanima.U SVM kažu da oni neće učestvovati u podeli novca, već će osnovati kancelarije u kojima će građanima pomagati da konkurišu za novac.Međutim, u Mađarskom pokretu, koji uglavnom čine bivši članovi SVM, usprotivili su se ovakvoj ideji:- U komisiji za procenu prijava trebalo bi da budu stručnjaci, a ne vlasnici partijske knjižice.Nemanja Nenadić, iz "Transparentnosti Srbije", kaže da je reč o "neobičnom aranžmanu":- Čini se da se izlazi iz okvira delatnosti stranaka. Pomalo liči na partijske podele humanitarne pomoći ili pružanje medicinskih usluga, što je zabranjeno.STRANKA SMISLILA PLANPROGRAM pomoći osmislio je SVM, a mađarska vlada je 18. novembra donela odluku da prihvati predlog i odvoji sredstva za pomoć. Novac će se deliti preko banke registrovane u Mađarskoj sa sedištem u Beogradu.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.rtv.rs

Link: http://feedproxy.google.com/~r/RtvPolitikaCir/~3/Ck5PxDN-yyw/joksimovic-2016.-okrenuta-rezultatima_672209.html

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Joksimović: 2016. okrenuta rezultatima

BEOGRAD - U naredne dve godine Srbija bi trebalo da usvoji niz reformskih zakona u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ali i da možda otvori poglavlja pet, 13, 25 i 26, čime će 2016. biti veoma dinamična, izjavila je danas ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.Joksimović je u izjavi Tanjugu podsetila da je princip Evropske unije da zemlje kandidati za punopravno članstvo prvo otvaraju najteža poglavlja i da bi zato, posle već otvorenih 35 i 32, u prvoj polovini trebalo da usledi i otvaranje poglavlja 23 i 24.Prema njenim rečima, to obuhvata usvajanje niza reformskih zakona koji uređuju oblast pravosuđa i bezbednosti, poput manjinskih prava, borbe protiv korupcije, trgovine narkoticima, organizovanog kriminala, rodne ravnopravnosti, akcionog plana i strategije za Rome.Iako ti zakoni nose niz promena u sistemu, Joksimović je podvukla da nije dovoljno samo njihovo usvajanje, već je potrebno i da država i društvo počnu da se ponašaju u skladu s njima."Dakle i država i institucije s jedne strane, što znači, primera radi u oblasti pravosuđa, da procesi ne smeju da traju deset godina, već da pravda mora da bude brža i efikasnija... kao i građani, s druge strane. Ako već svi želimo evropske standarde, moramo da se ponašamo u skladu sa tim. Jedan od evropskih standarda je i plaćanje poreza ili poštovanje saobraćajnih propisa", naglasila je Joksimović.Ukoliko Srbija uspe da otvori poglavlja 23 i 24 u prvoj polovini sledeće godine, ministarka smatra da ona neće biti jedina koja bi mogla da budu otvorena 2016."Nismo gubili vreme. Pripremali smo pregovaračke pozicije za određena poglavlja za koje smo dobili izveštaje Evropske komisije. To su, pored ostalog, javne nabavke u poglavlju pet, poglavlje 13, odnosno ribarstvo, poglavlje 25 i 26, koja se odnose na obrazovanje i nauku. To su četiri-pet poglavlja na kojima zaista intenzivno radimo i za koje verujem da bi mogla da budu otvorena tokom sledeće godine", istakla je Joksimović.Politički preduslov za nastavak procesa evropskih integracija jeste regionalna saradnja, ukazala je Joksimović i dodala da je Nemačka upravo zato inicirala Berlinski proces, kako bi dodatno ojačala saradnja Srbije i zemalja u regionu."Tako je bilo i sa brojnim zemljama. Tako su nekada radile baltičke zemlje, zemlje Višegradske grupe (Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka). Uvek se očekivalo da, ako ste na evropskom putu u raznim fazama, uredite te odnose, da biste što bolje funkcionisali i u Evropskoj uniji u trenutku stupanja u članstvo", objasnila je Joksimović.Na značaj Berlinskog procesa ministarka je ukazala navodeći primer povezivanja Srbije sa ostatkom Evrope izgradnjom putne i energetske infrastrukture, jer bi to, kako je dodala, u mnogome pomoglo srpskoj privredi i rastu ekonomskog standarda.Prema njenim rečima to bi, istovremeno i relaksiralo odnose u regionu."I sami smo svedoci da u regionu ima problema i elemenata destabilizacije u pojedinim zemljama, iako se Vlada Srbije, a posebno premijer, trude da unilateralnim akcijama i aktivnostima pokažu koliko smo posvećeni regionalnoj saradnji", podvukla je Joksimović.Ona je dodala da regionalnu stabilnost ne bi trebalo da shvatamo zdravo za gotovo, već da svi moraju da mnogo ulažu kako bi se ona sačuvala i unapredila."Već smo imali prilike da vidimo kako su se konflikti i nestabilnost odrazili na naše društvo i zato je obaveza svih, a čemu je Vlada Srbije posvećena, da radimo na unapređenju i stabilnosti. To je zaista u interesu svih u regionu", smatra Joksimović.Ministarka je konstatovala da građani Srbije, bez obzira na svu skepsu koja postoji prema članstvu u Evropskoj uniji, nemaju razloga za strah i da se plaše tog procesa."Naprotiv, možemo sebi da postavimo visoke ciljeve zbog nas samih, a onda bi članstvo u EU bio samo dodatna vrednost u tom procesu", zaključila je Joksimović.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.ekapija.com

Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/1317178/Kineski-Higer-jedini-dao-ponudu-za-nabavku-elektri%C4%8Dnih-autobusa-GSP-Beograd-u-2016-dobija-prvih-5-vozila

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kineski "Higer" jedini dao ponudu za nabavku električnih autobusa - "GSP Beograd" u 2016. dobija prvih 5 vozila

Kineski "Higer" jedini dao ponudu za nabavku električnih autobusa - "GSP Beograd" u 2016. dobija prvih 5 vozilaUtorak, 22. 12. 2015.|13:09 | Izvor: eKapijaGradski menadžer Goran Vesić izjavio je da je na tender za nabavku električnih autobusa pristigla samo jedna ponuda, kompanije "Higer" iz Kine. Vesić kaže da je "ponuda valjana i biće doneta odluka o prihvatanju. Potpisivanje ugovora očekujemo do sredine januara, a u pitanju je pet solo električnih autobusa".- Vrednost svakog od njih iznosi 450.000 EUR. Autobusi će, umesto na baterije, ići na kondenzatore, što je potpuno nova tehnologija, a rok isporuke je 150 dana od trenutka potpisivanja ugovora – rekao je Vesić a prenosi "Beoinfo".Prema njegovim rečima, Grad Beograd je dobio garanciju na deset godina, a o ugledu i veličini kompanije dovoljno govori podatak da proizvode 25 tipova autobusa, 500 autobusa godišnje proizvode samo za kompaniju "Scania", a dnevno sa njihovih linija izlazi 25 autobusa.– Ovi autobusi biće plaćeni iz gradskog "zelenog dinara", a sledeće godine nastavićemo sa nabavkom ostalih ekoloških autobusa, nastojeći da ih u budućnosti bude što više – rekao je Goran Vesić.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: telegramvesti.rs

Link: http://telegramvesti.rs/29185-mutno-ministar-loncar-bez-tendera-trosi-700-miliona/

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: MUTNO: Ministar Lončar bez tendera troši 700 miliona!

Ministar zdravlja raspisao postupak za obnovu 164 zdravstvene ustanove, što će koštati skoro šest miliona evra, bez objavljivanja pozivaMinistar zdravlja raspisao postupak za obnovu 164 zdravstvene ustanove, što će koštati skoro šest miliona evra, bez objavljivanja poziva. To znači da je sam odlučivao s kojim firmama će sklopiti vredne ugovore.Renoviranje 164 zdravstvene ustanove širom Srbije počelo je juče, ali je izbor izvođača radova ovog velikog posla, koji je vredan 700 miliona dinara, sproveden netransparentno i uz dosta prostora za zloupotrebe, otkriva Kurir!Naime, Ministarstvo zdravlja i ministar Zlatibor Lončar su posao krečenja, adaptacije i sanacije mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže zdravstvenih ustanova proglasili za hitan posao, pa nisu raspisali javni tender, nego je sve obavljeno kroz pregovarački postupak sa unapred izabranim potencijalnim izvođačima. To praktično znači da je ministarstvo samo odlučivalo s kojim firmama će sklopiti ugovore za ovaj milionski posao.Nedopustivo– Lončar je raspisao pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a to znači da nema zdrave konkurencije i javnog nadmetanja, što bi bila uobičajena praksa u otvorenom postupku javne nabavke. Direktna pogodba u ovakvim slučajevima ranije je bila prava retkost. A kolika je žurba bila da se uđe u pregovarački postupak pre Nove godine pokazuje neuredna tenderska dokumentacija Ministarstva zdravlja, objavljena na portalu javnih nabavki – kaže izvor Kurira i dodaje:– Za veći broj ustanova nema ni površine, a ni pozicije radova koji su predmet nabavke. Nečuveno je da imate samo ime doma zdravlja pored kog stoji napomena „krečenje zdravstvene ustanove“, ali bez bilo kakvih drugih podataka. Dakle, za neke ustanove se ne zna ni kolika se površina kreči ni kakvi se tačno radovi izvode. To je nedopustivo jer se ne može tražiti izvođač za ovakvu vrstu radova, a da se pritom ne zna koliko će on kvadrata krečiti.Poželjno sugerisanjeS druge strane, ministar Zlatibor Lončar navodi da je ministarstvo dobilo pozitivno mišljenje Uprave za javne nabavke da može da ide u pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Kako objašnjava za Kurir, bilo je neophodno da se s radovima započne što pre.– Za ovaj posao namenjena su sredstva iz budžetske rezerve. Ta sredstva su morala da se iskoriste do 31. decembra – navodi Lončar.On dodaje da svi mogu da isprate proces renoviranja i sugerišu ukoliko se negde novac troši nenamenski.Draško KarađinovićIZVOR KORUPCIJE I IZBORNI MARKETINGDraško Karađinović iz NVO Doktori protiv korupcije strahuje da i ovaj projekat ne završi kao rekonstrukcija zdravstvenih ustanova u okviru NIP od 2006. do 2008, kada su otkrivene zloupotrebe, a radovi nisu dali velikog efekta.– Ako se sada zna koje ministarstvo za šta odgovara, ako postoji Zakon o javnim nabavkama, nije jasno zašto se ne poštuje procedura. Čim se novac može trošiti diskreciono, to je izvor korupcije. Nadam se da se ovaj inače neophodan projekat ne sprovodi, kao što je to bio i slučaj sa rasipničkim NIP, zbog površnog marketinga pred izbore – kaže on.Alarmantno učestali napadi na medicinske radnikeAKO SE INCIDENTI NASTAVE, HITNE PROMENE ZAKONAMinistar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će zatražiti najhitnije promene zakona i oštre kazne ukoliko se nastave napadi na medicinske radnike na radnom mestu. On je nakon sastanka sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem, poverenikom Rodoljubom Šabićem, direktorkom Lekarske komore Srbije Vesnom Jovanović i predstavnicima sindikata iz oblasti zdravstva rekao da je dogovoreno da se više ne apeluje, nego da se insistira i zahteva da ne postoji nijedan razlog da dođe do bilo kakvog incidenta u zdravstvenim ustanovama.– Ako se incidenti nastave, tražićemo najhitnije promene zakona i da se to najoštrije kazni, a u međuvremenu ćemo angažovati sve koji učestvuju u ovom procesu da odrade sve po važećim zakonima i po pravilima koja postoje, jer je krajnje vreme da pacijenti i zdravstveni radnici budu na istom zadatku i da ga zajedno rešavaju – rekao je Lončar novinarima.NEKE OD USTANOVA KOJE ĆE BITI RENOVIRANE DO SREDINE 2016.DZ KladovoDZ NegotinDZ ZaječarDZ ČajetinaDZ ParaćinDZ KraljevoDZ Priština (sedište u Gračanici)KC KragujevacKC SrbijeKBC Bežanijska kosaKBC ZvezdaraGAK Narodni frontInstitut za neonatologiju (Beograd)Institut za mentalno zdravlje (Beograd)

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: telegramvesti.rs

Link: http://telegramvesti.rs/29206-eps-porucio-vi-placate-mi-se-baskarimo/

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: “EPS poručio: Vi plaćate, mi se baškarimo”

Dok Vlada traži od javnih preduzeća da štede, Elektroprivreda Srbije je za seminar za svoje zaposlene potrošila skoro četiri miliona dinaraBeograd — Dok Vlada traži od javnih preduzeća da štede, Elektroprivreda Srbije je za seminar za svoje zaposlene potrošila skoro četiri miliona dinara.EPS je tokom seminara svoje zaposlene smestio u jedan od najluksuznijih hotela u zemlji.Iz EPS-a, međutim, poručuju da je novac za to obezbeđen iz sredstava namenjenih za učešće na stručnim skupovima.Hotel sa pet zvezdica, trodnevni boravak za 101 zaposlenog. Tema – korporativno upravljanje. Da li je baš bilo potrebno da se ovoliki novac potroši kako bi se zaposleni uputili u reorganizaciju firme – pitanje je na koje nema odgovora.Za urednika portala “Pištaljka” Vladmira Radomirovića ovakav trošak bio je nepotreban.“Čudno je što je EPS dao ovoliki novac za jedno trodnevno savetovanje. Pogotovo što je dao novac za savetovanje u luksuznom hotelu sa pet zvezdica i što mi ne znamo šta su oni tamo uradili i zašto je toliki novac potrošen. Pogotovo kada se uzmu izjave generalnog direktora Obradovića iz oktobra da je ukinut takozvani srednji nivo menadžmenta i kako je on tada rekao, sve privilegije koje su ta mesta nosila sa sobom, a onda mesec dana kasnije EPS organizuje luksuzni boravak upravo za taj srednji nivo”, kaže Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala ”Pištaljka”.Za učešće na ovom skupu EPS nije raspisao javnu nabavku.Kako se navodi u saopštenju EPS-a, cilj učešća na ovom stručnom skupu je bio stručno usavršavanje zaposlenih.“Ovo je ujedno bio i način da se svi rukovodioci srednjeg nivoa upravljanja u Grupi EPS, na sastancima koji su organizovani u pauzama stručnog skupa, upoznaju sa detaljima aktuelnog procesa reorganizacije Javnog preduzeća Elekroprivreda Srbije”, stoji u saopštenju.EPS je kao još jedan od ciljeva nave o i taj da rukovodioci srednjeg nivoa upravljanja potom upoznaju zaposlene u EPS-u sa rezultatima reorganizacije koji su do sada postignuti, te narednim promenama koje je potrebno sprovesti kako bi se uspešno sproveo Program reorganizacije EPS-a u skladu sa Zaključkom Vlade Srbije…Za učešće na ovom stručnom skupu EPS nije raspisao javnu nabavku, s obzirom na to da se za učešće na stručnim skupovima ne raspisuje javna nabavka.U Pištaljici navode da u ovom slučaju Elektroprivreda ne samo da nije sprovela javnu nabavku, nego je za ovakav skup mogla da iskoristi neke svoje objekte, a ne da plaća luksuzni hotel sa pet zvezdica.“EPS, odnosno ukovodioci EPS-a, šalju poruku građanima da oni plaćaju sve dugove EPS-a, a da će rukovodioci da se baškare u jednom hotelu sa pet zvezdica i da ih ne zanima koliko će duga prebaciti na teret građana koji treba posle da otplate sve te dugove”, kažu u Pištaljci.Nenamensko trošenje novca nije novost kada je EPS u pitanju. Milioni dinara su potrošeni na troškove reprezentacije, a za samo dva sastanka jednoj stranoj konsultatnskoj kući plaćeno je više od 200.000 evra.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.kurir.rs

Link: http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/mutno-ministar-loncar-bez-tendera-trosi-700-miliona-clanak-2067891

Autori: Boban Karović,Foto: Fonet,Foto: Zorana Jevtić,Foto

Teme: Javne nabavke

Naslov: MUTNO: Ministar Lončar bez tendera troši 700 miliona!

Ministar zdravlja raspisao postupak za obnovu 164 zdravstvene ustanove, što će koštati skoro šest miliona evra, bez objavljivanja poziva. To znači da je sam odlučivao s kojim firmama će sklopiti vredne ugovoreBEOGRAD - Renoviranje 164 zdravstvene ustanove širom Srbije počelo je juče, ali je izbor izvođača radova ovog velikog posla, koji je vredan 700 miliona dinara, sproveden netransparentno i uz dosta prostora za zloupotrebe, otkriva Kurir!Naime, Ministarstvo zdravlja isu posao krečenja, adaptacije i sanacije mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže zdravstvenih ustanova proglasili za hitan posao, pa nisu raspisali javni tender, nego je sve obavljeno kroz pregovarački postupak sa unapred izabranim potencijalnim izvođačima. To praktično znači da je ministarstvo samo odlučivalo s kojim firmama će sklopiti ugovore za ovaj milionski posao.- Lončar je raspisao pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a to znači da nema zdrave konkurencije i javnog nadmetanja, što bi bila uobičajena praksa u otvorenom postupku javne nabavke. Direktna pogodba u ovakvim slučajevima ranije je bila prava retkost. A kolika je žurba bila da se uđe u pregovarački postupak pre Nove godine pokazuje neuredna tenderska dokumentacija Ministarstva zdravlja, objavljena na portalu javnih nabavki - kaže izvor Kurira i dodaje:- Za veći broj ustanova nema ni površine, a ni pozicije radova koji su predmet nabavke. Nečuveno je da imate samo ime doma zdravlja pored kog stoji napomena „krečenje zdravstvene ustanove“, ali bez bilo kakvih drugih podataka. Dakle, za neke ustanove se ne zna ni kolika se površina kreči ni kakvi se tačno radovi izvode. To je nedopustivo jer se ne može tražiti izvođač za ovakvu vrstu radova, a da se pritom ne zna koliko će on kvadrata krečiti.S druge strane, ministar Zlatibor Lončar navodi da je ministarstvo dobilo pozitivno mišljenje Uprave za javne nabavke da može da ide u pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Kako objašnjava za Kurir, bilo je neophodno da se s radovima započne što pre.- Za ovaj posao namenjena su sredstva iz budžetske rezerve. Ta sredstva su morala da se iskoriste do 31. decembra - navodi Lončar.On dodaje da svi mogu da isprate proces renoviranja i sugerišu ukoliko se negde novac troši nenamenski.Draško KarađinovićIZVOR KORUPCIJE I IZBORNI MARKETINGDraško Karađinović iz NVO Doktori protiv korupcije strahuje da i ovaj projekat ne završi kao rekonstrukcija zdravstvenih ustanova u okviru NIP od 2006. do 2008, kada su otkrivene zloupotrebe, a radovi nisu dali velikog efekta.- Ako se sada zna koje ministarstvo za šta odgovara, ako postoji Zakon o javnim nabavkama, nije jasno zašto se ne poštuje procedura. Čim se novac može trošiti diskreciono, to je izvor korupcije. Nadam se da se ovaj inače neophodan projekat ne sprovodi, kao što je to bio i slučaj sa rasipničkim NIP, zbog površnog marketinga pred izbore - kaže on.Alarmantno učestali napadi na medicinske radnikeAKO SE INCIDENTI NASTAVE, HITNE PROMENE ZAKONAMinistar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će zatražiti najhitnije promene zakona i oštre kazne ukoliko se nastave napadi na medicinske radnike na radnom mestu. On je nakon sastanka sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem, poverenikom Rodoljubom Šabićem, direktorkom Lekarske komore Srbije Vesnom Jovanović i predstavnicima sindikata iz oblasti zdravstva rekao da je dogovoreno da se više ne apeluje, nego da se insistira i zahteva da ne postoji nijedan razlog da dođe do bilo kakvog incidenta u zdravstvenim ustanovama.- Ako se incidenti nastave, tražićemo najhitnije promene zakona i da se to najoštrije kazni, a u međuvremenu ćemo angažovati sve koji učestvuju u ovom procesu da odrade sve po važećim zakonima i po pravilima koja postoje, jer je krajnje vreme da pacijenti i zdravstveni radnici budu na istom zadatku i da ga zajedno rešavaju - rekao je Lončar novinarima.NEKE OD USTANOVA KOJE ĆE BITI RENOVIRANE DO SREDINE 2016.DZ KladovoDZ NegotinDZ ZaječarDZ ČajetinaDZ ParaćinDZ KraljevoDZ Priština (sedište u Gračanici)KC KragujevacKC SrbijeKBC Bežanijska kosaKBC ZvezdaraGAK Narodni frontInstitut za neonatologiju (Beograd)Institut za mentalno zdravlje (Beograd)Autor: Boban Karović,Foto: Fonet,Foto: Zorana Jevtić,Foto: Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.021.rs

Link: http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Novi-Sad-jos-ne-dobija-nove-novogodisnje-ukrase.html

Autori: 021.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi Sad još ne dobija nove novogodišnje ukrase

Novi Sad još neće dobiti nove novogodišnje ukrase jer je tender Zavoda za izgradnju grada stopiran zbog prigovora ponuđača, saznaje 021.rs.U ovom gradskom preduzeću su za 021.rs naveli da je nakon završene javne nabavke male vrednosti, posao dodeljen firmi DOO "Elektrodekor" Novi Sad i vredan je 4,1 milion dinara, međutim ugovor nije potpisan jer je podnet zahtev za zaštitu prava, tako da su sve aktivnosti morale biti obustavljene. Ipak, u ZIG-u očekuju da nabavka bude vrlo brzo nastavljena jer je prigovarač ipak povukao prigovor. - U petak, 18. decembra, firma koja se žalila, povukla je podneti zahtev za zaštitu prava, tako da sada očekujemo da Republička komisija što pre donese Zaključak o obustavi postupka na osnovu podnetog zahteva kako bi se aktivnosti na ukrašavanju grada nastavile. Zavod za izgradnju grada čini napore da se što pre stvore uslovi da se ukrasi postave i zasvetle do Nove godine - navode za 021.rs u ovom preduzeću.Podsetimo da je kićenje grada postojećim ukrasima već završeno i te aktivnosti obavljao je JKP "Stan", pod nadzorom ZIG-a.Ovi stari ukrasi sada treba da budu dopunjeni novim, pri čemu će se najveći deo postaviti na nedavno rekonstruisanom Trgu republike. Planirano je da na Trgu bude napravljen kutak za decu sa jelkama i tri figure Sneška Belića. Takođe, na stubovima javnog osvetljenja biće postavljeni svetlosni motivi koji će upotpunjavati sliku Trga.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: palo.rs

Link: http://www.palo.rs/european-integration/izvestaj-o-mogucem-uticaju-institucija-javnog-sektora-na-medije-kroz-placanje-usluga-oglasavanja-i-marketinga/1509034/

Autori: www.mc.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: „Izveštaj o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga“

Prekosutra, 24/12/2015, 11:00, II sprat, Velika salaSavet za borbu protiv korupcije u svom najnovijem izveštaju zasnovao je svoje zaključke o koruptivnoj prirodi ugovaranja usluga oglašavanja i marketinga, sa posebnim osvrtom na mogući uticaj institucija javnog sektora na pružaoce tih usluga. Savet napominje da cilj ovog izveštaja nije da se bilo koji subjekat u pravnom prometu označi kao učinilac krivičnog ili bilo kog drugog dela kažnjivog po zakonu. Pojedine usluge oglašavanja su ustanovljene različitim propisima kao obavezne, što Savet naročito podržava. U pitanju su objave informacija o javnim nabavkama, stečajnim postupcima, privatizaciji, konkursima za zapošljavanje itd, čime se afirmiše princip transparentnosti i javnosti u radu nosilaca javnih ovlašćenja. Prema tome, Savet ne nalazi da su takve usluge štetne po budžet, ali ukazuje da na primer ne postoje jasni kriterijumi prilikom izbora medija u kojima će ova vrsta oglasa...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.studiob.rs

Link: http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=131555

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: MSU simbolično obeležio 50 godina

Muzej savremene umetnosti je danas na simboličan način obeležio 50. godišnjicu otvaranja zgrade na Ušću uručivši zahvalnice institucijama i pojedinacima koji su svojim delima doprineli poslovanju muzeja.Zahvalnice MSU-a dodeljene su institucijama sa kojima Muzej ima dugogodišnju uspešnu saradnju i sa kojima je ostvario brojne partnerske projekte - Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Narodnoj banci Srbije, Narodnoj biblioteci Srbije, Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, Muzeju istorije Jugoslavije i EUNIC mreži inostranih kulturnih centara u Srbiji, zatim Advokatskoj kancelariji Mikijelj Janković & Bogdanović.Muzej se takođe zahvalio i višegodišnjim medijskim partnerima Radio-televiziji Srbije i preduzeću Politika novine i Magazini, kao i pojedincima, poklonodavcu legata Miroljubu Todoroviću i darodavcima većeg broja umetničkih dela Savi Šaronjiću i Dimitriju Mariću.Vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada izjavio je da su kolektiv i Stručno veće muzeja izneli predlog Ministarstvu kulture i informisanja da se Miodragu B. Protiću, inicijatoru osnivanja i prvom upravniku MSU-a, posthumno dodeli odlikovanje za zasluge iz oblasti kulture.Muzej savremene umenosti je u 2015. godini realizovao 20 izložbi, 40 pratećih programa i objavio sedam publikacija, navedeno je u saopštenju.Za 2016. godinu su u planu samostalne izložbe domaćih umetnika Branisalva Nikolića, Jelene Jureše, Aleksandrije Ajduković, dok se iz kolekcije MSU izdvajaju izložbe iz Legata Vaska i Zlate Pregelj i izložba radova Đorđa Andrejevića Kuna.Od međunarodnih izložbi planirana je saradnja sa Zaheta nacionalnom umetničkom galerijom iz Varšave, saradnja sa Mestnom galerijom iz Ljubljane i izložba "Anatomske mere", koja pored internacionalnih umetnika, predstavlja i dela iz kolekcije MSU.Nastaviće se projekat digitalizacije bibliotekačke građe, a u pripremi su i dve međunarodne konferencije, kao i brojni prateći i edukativni programi.Muzej savremene umetnosti je od 2007. godine zatvoren za javnost zbog rekonstrukcije.Posle više niza pomeranih rokova za završetak radova, ministar kulture Ivan Tasovac najavio je 2014. da ce MSU biti otvoren za 50. rodendan, 20. oktobra 2015, ali je početkom oktobra Muzej saopštio da obustavlja javnu nabavku za rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju, te da će raspisati novu.Nakarada je početkom ovog meseca izjavio da bi u januru 2016. trebalo da bude raspisan novi tender za završetak rekonstrukcije MSU.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.mojatv.rs

Link: http://www.mojatv.rs/81838-mutno-ministar-loncar-bez-tendera-trosi-700-miliona

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: MUTNO: Ministar Lončar bez tendera troši 700 miliona

Ministar zdravlja raspisao postupak za obnovu 164 zdravstvene ustanove, što će koštati skoro šest miliona evra, bez objavljivanja poziva. To znači da je sam odlučivao s kojim firmama će sklopiti vredne ugovore.Renoviranje 164 zdravstvene ustanove širom Srbije počelo je juče, ali je izbor izvođača radova ovog velikog posla, koji je vredan 700 miliona dinara, sproveden netransparentno i uz dosta prostora za zloupotrebe, otkriva Kurir!Naime, Ministarstvo zdravlja i ministar Zlatibor Lončar su posao krečenja, adaptacije i sanacije mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže zdravstvenih ustanova proglasili za hitan posao, pa nisu raspisali javni tender, nego je sve obavljeno kroz pregovarački postupak sa unapred izabranim potencijalnim izvođačima. To praktično znači da je ministarstvo samo odlučivalo s kojim firmama će sklopiti ugovore za ovaj milionski posao.Nedopustivo- Lončar je raspisao pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a to znači da nema zdrave konkurencije i javnog nadmetanja, što bi bila uobičajena praksa u otvorenom postupku javne nabavke. Direktna pogodba u ovakvim slučajevima ranije je bila prava retkost. A kolika je žurba bila da se uđe u pregovarački postupak pre Nove godine pokazuje neuredna tenderska dokumentacija Ministarstva zdravlja, objavljena na portalu javnih nabavki - kaže izvor Kurira i dodaje:- Za veći broj ustanova nema ni površine, a ni pozicije radova koji su predmet nabavke. Nečuveno je da imate samo ime doma zdravlja pored kog stoji napomena „krečenje zdravstvene ustanove“, ali bez bilo kakvih drugih podataka. Dakle, za neke ustanove se ne zna ni kolika se površina kreči ni kakvi se tačno radovi izvode. To je nedopustivo jer se ne može tražiti izvođač za ovakvu vrstu radova, a da se pritom ne zna koliko će on kvadrata krečiti.Poželjno sugerisanjeS druge strane, ministar Zlatibor Lončar navodi da je ministarstvo dobilo pozitivno mišljenje Uprave za javne nabavke da može da ide u pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Kako objašnjava za Kurir, bilo je neophodno da se s radovima započne što pre.- Za ovaj posao namenjena su sredstva iz budžetske rezerve. Ta sredstva su morala da se iskoriste do 31. decembra - navodi Lončar.On dodaje da svi mogu da isprate proces renoviranja i sugerišu ukoliko se negde novac troši nenamenski.Draško KarađinovićIZVOR KORUPCIJE I IZBORNI MARKETINGDraško Karađinović iz NVO Doktori protiv korupcije strahuje da i ovaj projekat ne završi kao rekonstrukcija zdravstvenih ustanova u okviru NIP od 2006. do 2008, kada su otkrivene zloupotrebe, a radovi nisu dali velikog efekta.- Ako se sada zna koje ministarstvo za šta odgovara, ako postoji Zakon o javnim nabavkama, nije jasno zašto se ne poštuje procedura. Čim se novac može trošiti diskreciono, to je izvor korupcije. Nadam se da se ovaj inače neophodan projekat ne sprovodi, kao što je to bio i slučaj sa rasipničkim NIP, zbog površnog marketinga pred izbore - kaže on.Alarmantno učestali napadi na medicinske radnikeAKO SE INCIDENTI NASTAVE, HITNE PROMENE ZAKONAMinistar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će zatražiti najhitnije promene zakona i oštre kazne ukoliko se nastave napadi na medicinske radnike na radnom mestu. On je nakon sastanka sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem, poverenikom Rodoljubom Šabićem, direktorkom Lekarske komore Srbije Vesnom Jovanović i predstavnicima sindikata iz oblasti zdravstva rekao da je dogovoreno da se više ne apeluje, nego da se insistira i zahteva da ne postoji nijedan razlog da dođe do bilo kakvog incidenta u zdravstvenim ustanovama.- Ako se incidenti nastave, tražićemo najhitnije promene zakona i da se to najoštrije kazni, a u međuvremenu ćemo angažovati sve koji učestvuju u ovom procesu da odrade sve po važećim zakonima i po pravilima koja postoje, jer je krajnje vreme da pacijenti i zdravstveni radnici budu na istom zadatku i da ga zajedno rešavaju - rekao je Lončar novinarima.NEKE OD USTANOVA KOJE ĆE BITI RENOVIRANE DO SREDINE 2016.DZ KladovoDZ NegotinDZ ZaječarDZ ČajetinaDZ ParaćinDZ KraljevoDZ Priština (sedište u Gračanici)KC KragujevacKC SrbijeKBC Bežanijska kosaKBC ZvezdaraGAK Narodni frontInstitut za neonatologiju (Beograd)Institut za mentalno zdravlje (Beograd)(kurir.rs)

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: palo.rs

Link: http://www.palo.rs/privreda/efikasnija-i-jeftinija-nova-javna-rasveta/1508908/

Autori: www.rtv-vranje.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: Efikasnija i jeftinija nova javna rasveta

ESKO projekat javno-privatnog partnerstva koji će realizovati Direkcija, nakon odluke gradske Skupštine, najpre je dobio sagasnost vladine Komisije za javno privatno partnerstvo.Neophodno je ovo uraditi i zbog toga što će vrlo brzo morati da se prestane sa korišćenjem živinih sijalica, koje su opasne po zdravlje, kaže Pešić. Na terenu je oko 3 četvrtine upravo takvih sijalica. Nove koje će biti postavljene menjaju se na četiri godine i uštede su značajne.ESKO projekti su značajni zbog garantnog roka u kome se partneri brinu o održavanju i garantuju nivo uštede do 35 posto.Nakon odluke vranjskih odbornika, Služba za javne nabavke raspisaće tender, koji bi do aprila trebalo da se završi. Rok implementacije je 6 meseci i već u novembru naredne godine bi projekat trebalo da zaživi.Ovaj tip uštede u javnoj rasveti zastupljen je u svim zemljama u regionu. Nažalost, u našoj zemlji još uvek ne, ali će Vrbas i Varvarin pre nas dobiti novu...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/2148602/Joksimovi%C4%87%3A+Dinami%C4%8Dna+godina+pred+nama.html

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Joksimović: Dinamična godina pred nama

U naredne dve godine Srbija bi trebalo da usvoji niz reformskih zakona u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ali i da možda otvori poglavlja pet, 13, 25 i 26, čime će 2016. biti veoma dinamična, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.Jadranka Joksimović je u izjavi Tanjugu podsetila da je princip Evropske unije da zemlje kandidati za punopravno članstvo prvo otvaraju najteža poglavlja i da bi zato, posle već otvorenih 35 i 32, u prvoj polovini trebalo da usledi i otvaranje poglavlja 23 i 24.Prema njenim rečima, to obuhvata usvajanje niza reformskih zakona koji uređuju oblast pravosuđa i bezbednosti, poput manjinskih prava, borbe protiv korupcije, trgovine narkoticima, organizovanog kriminala, rodne ravnopravnosti, akcionog plana i strategije za Rome...Iako ti zakoni nose niz promena u sistemu, Joksimović je podvukla da nije dovoljno samo njihovo usvajanje, već je potrebno i da država i društvo počnu da se ponašaju u skladu s njima."Dakle i država i institucije s jedne strane, što znači, primera radi u oblasti pravosuđa, da procesi ne smeju da traju deset godina, već da pravda mora da bude brža i efikasnija... kao i građani, s druge strane. Ako već svi želimo evropske standarde, moramo da se ponašamo u skladu sa tim. Jedan od evropskih standarda je i plaćanje poreza ili poštovanje saobraćajnih propisa", naglasila je Joksimović.Ukoliko Srbija uspe da otvori poglavlja 23 i 24 u prvoj polovini sledeće godine, ministarka smatra da ona neće biti jedina koja bi mogla da budu otvorena 2016."Nismo gubili vreme. Pripremali smo pregovaračke pozicije za određena poglavlja za koje smo dobili izveštaje Evropske komisije. To su, pored ostalog, javne nabavke u poglavlju pet, poglavlje 13, odnosno ribarstvo, poglavlje 25 i 26, koja se odnose na obrazovanje i nauku. To su četiri-pet poglavlja na kojima zaista intenzivno radimo i za koje verujem da bi mogla da budu otvorena tokom sledeće godine", istakla je Joksimović.Politički preduslov za nastavak procesa evropskih integracija jeste regionalna saradanja, ukazala je Joksimović i dodala da je Nemačka upravo zato inicirala Berlinski proces, kako bi dodatno ojačala saradnja Srbije i zemalja u regionu."Tako je bilo i sa brojnim zemljama. Tako su nekada radile baltičke zemlje, zemlje Višegradske grupe (Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka). Uvek se očekivalo da, ako ste na evropskom putu u raznim fazama, uredite te odnose, da biste što bolje funkcionisali i u Evropskoj uniji u trenutku stupanja u članstvo", objasnila je Joksimović.Na značaj Berlinskog procesa ministarka je ukazala navodeći primer povezivanja Srbije sa ostatkom Evrope izgradnjom putne i energetske infrastrukture, jer bi to, kako je dodala, u mnogome pomoglo srpskoj privredi i rastu ekonomskog standarda.Prema njenim rečima to bi, istovremeno i relaksiralo odnose u regionu."I sami smo svedoci da u regionu ima problema i elemenata destabilizacije u pojedinim zemljama, iako se Vlada Srbije, a posebno premijer, trude da unilateralnim akcijama i aktivnostima pokažu koliko smo posvećeni regionalnoj saradnji", podvukla je Joksimović.Ona je dodala da regionalnu stabilnost ne bi trebalo da shvatamo zdravo za gotovo, već da svi moraju da mnogo ulažu kako bi se ona sačuvala i unapredila."Već smo imali prilike da vidimo kako su se konflikti i nestabilnost odrazili na naše društvo i zato je obaveza svih, a čemu je Vlada Srbije posvećena, da radimo na unapređenju i stabilnosti. To je zaista u interesu svih u regionu", smatra Joksimović.Ministarka je konstatovala da građani Srbije, bez obzira na svu skepsu koja postoji prema članstvu u Evropskoj uniji, nemaju razloga za strah i da se plaše tog procesa."Naprotiv, možemo sebi da postavimo visoke ciljeve zbog nas samih, a onda bi članstvo u EU bio samo dodatna vrednost u tom procesu", zaključila je Joksimović.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/2149297/Muzej+savremene+umetnosti+obele%C5%BEio+50+godina.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Muzej savremene umetnosti obeležio 50 godina

Muzej savremene umetnosti je na simboličan način obeležio 50. godišnjicu otvaranja zgrade na Ušću uručivši zahvalnice institucijama i pojedinacima koji su svojim delima doprineli poslovanju muzeja. Muzej se, takođe, zahvalio i višegodišnje medijskom partneru Radio-televiziji Srbije.Zahvalnice MSU-a dodeljene su institucijama sa kojima Muzej ima dugogodišnju uspešnu saradnju i sa kojima je ostvario brojne partnerske projekte - Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Narodnoj banci Srbije, Narodnoj biblioteci Srbije, Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, Muzeju istorije Jugoslavije i EUNIC mreži inostranih kulturnih centara u Srbiji, zatim Advokatskoj kancelariji Mikijelj Janković & Bogdanović.Muzej se takođe zahvalio i višegodišnjim medijskim partnerima Radio-televiziji Srbije i preduzeću Politika novine i Magazini, kao i pojedincima, poklonodavcu legata Miroljubu Todoroviću i darodavcima većeg broja umetničkih dela Savi Šaronjiću i Dimitriju Mariću.Vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada izjavio je da su kolektiv i Stručno veće muzeja izneli predlog Ministarstvu kulture i informisanja da se Miodragu B. Protiću, inicijatoru osnivanja i prvom upravniku MSU-a, posthumno dodeli odlikovanje za zasluge iz oblasti kulture.Muzej savremene umenosti je u 2015. godini realizovao 20 izložbi, 40 pratećih programa i objavio sedam publikacija, navedeno je u saopštenju.Za 2016. godinu su u planu samostalne izložbe domaćih umetnika Branisalva Nikolića, Jelene Jureše, Aleksandrije Ajduković, dok se iz kolekcije MSU izdvajaju izložbe iz Legata Vaska i Zlate Pregelj i izložba radova Đorđa Andrejevića Kuna.Od međunarodnih izložbi planirana je saradnja sa Zaheta nacionalnom umetničkom galerijom iz Varšave, saradnja sa Mestnom galerijom iz Ljubljane i izložba "Anatomske mere", koja pored internacionalnih umetnika, predstavlja i dela iz kolekcije MSU.Nastaviće se projekat digitalizacije bibliotekačke građe, a u pripremi su i dve međunarodne konferencije, kao i brojni prateći i edukativni programi.Muzej savremene umetnosti je od 2007. godine zatvoren za javnost zbog rekonstrukcije.Posle više niza pomeranih rokova za završetak radova, ministar kulture Ivan Tasovac najavio je 2014. da će MSU biti otvoren za 50. rodendan, 20. oktobra 2015, ali je početkom oktobra Muzej saopštio da obustavlja javnu nabavku za rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju, te da će raspisati novu.Nakarada je početkom ovog meseca izjavio da bi u januru 2016. trebalo da bude raspisan novi tender za završetak rekonstrukcije MSU.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: vice.com

Link: http://www.vice.com/rs/read/ko-odluuje-gde-se-i-kao-postavlja-novogodinje-osvetljenje-u-beogradu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ko odlučuje gde se i kako postavlja novogodišnje osvetljenje u Beogradu

Odbrojavanje jepočelo dragi Beograđani – spremite se za ono doba godine kada se u grad sjatesvi ljudi sa ove i drugih planeta u potrazi za idealnim novogodišnjim ibožićnim poklonima i ostalim potrepštinama karakterističnim za ovo doba godine kadasvi zajedno pravimo pakao od saobraćaja.Ove godine, ljudiiz Grada odlučili su da pritisnu dugme ranije u odnosu na prethodne godine iuključe još jače novogodišnje blještavilo.Sem toga, premijer Aleksandar Vučić je gradonačelniku Beograda Siniši Malom morao i da podvikne "postavljaj da ne bih ja", aludirajući naulicu Kneza Miloša koja je posledna zablistala.- A narod kad vidi lepo, tad više troši iraste BDP, rekao je tada premijer.Ukoliko vas ovajautoritativni čin nije oduševio, kao ni raspored, boja i intenzitet svetlećihukrasa i pitate se, poput nas, ko uopštepravi plan (i da li imamo plan?) gde će i kako ukrasi biti postavljeni i kolikonas to sve košta i odakle dolazi, iako se ne radi o trošku, nego investiciji,pronašli smo odgovore.Ispostavilo se dane postoji jedan master mozak koji crta blještav praznični Beograd sarazglednice, već to radi grupa ljudi. Iz Grada su me uputili na Darka Glavaša,direktora Službe za komunikacije i koordinaciju sa građanima, ekipe zadužene zasve ovo.Sve fotografije: Lazara Marinković- Postoji celagrupa koja se bavi ovim pitanjem i to radi uz saradnju sa Zavodom za zaštituspomenika i kulture, predstavnicima fakulteta i republičkih institucija. Novogodišnjeosvetljenje je postavljeno na 46 lokacija, nikada nije bilo toliko. Imamo ukupno17.500 svetlećih elemenata i lanaca, rekao mi je gospodin Glavaš.Naglašava da se radi o štedljivoj, led rasveti. Kao ito da je javna nabavka raspisana nekoliko meseci ranije. A evo i šta raspored osvetljenja i izbor boja i oblika ukrasa u stvari predstavljaju.- Glavni uzor sunam zemlje u ukruženju. Tako deset lampiona na početku Knez Mihajlove podsećana Beč, krošnje na Terazijama su ukrašene po ugledu na Pariz i Šanzelize, dokje ulica Kneza Miloša ukrašena po uzoru na Atinu, kaže.Bojimo se da ćemomorati da razočaramo sve one koji se raduju prazničnom blještavilu koje je ovegodine stiglo mnogo ranije, jer je, okrili su nam u Gradu, to urađeno "kako bigrad bio spreman za samit OEBS-a".Dakle, sledeće godine ništa. Plus, ove godinesmo, kažu, u trci za izbor najlepše okićenog grada po izboru Evropske komisije.I ako ste mislilida su ukrasi kupljeni kod Kineza, nisu."Najveći broj ukrasa smo kupili u Grčkoj. Dobavljač je, naravno, domaća firma", kaže predsednik Komisije.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: palo.rs

Link: http://www.palo.rs/privreda/arhiv-novog-sada-i-dalje-na-tvrdavi/1509429/

Autori: www.rtv.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: Arhiv Novog Sada i dalje na Tvrđavi

Iako je najavljeno da će ona biti useljena početkom 2015. godine, to se nije desilo, a arhivska građa se i dalje nalazi na Petrovaradinskoj tvrđavi.Državni arhiv novosadskog sreza, odnosno današnji Istorijski arhiv Grada Novog Sada, koji se privremeno nalazi na Petrovaradinskoj tvrđavi, osnovan je 1954. godine.On je tamo smešten u tri odvojena objekta i bez dovoljno tehničkih uslova, kakve bi trebao da ispunjava arhiv, od velikog istorijskog i kulturološkog značaja.Zbog složenog tehničkog prijema koji je tražio nadzorni organ, zbog promena zakona o javnim nabavkama, i zbog složenosti nove zgrade, preseljenje arhiva će se obaviti u prvoj polovini 2016 godine.U toku je realizacija javne nabavke za opremanje Istorijskog arhiva Grada Novog Sada koja će pružiti i radnicima i brojnim korisnicima najbolje moguće uslove za rad.Posle višedecenijskog isčekivanja, Novi Sad je dobio modernu, funkcionalnu i, po rečima našeg sagovornika, zgradu...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.b92.net

Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=12&dd=22&nav_id=1077536

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Žeželjev most primer loše prakse

Novi Sad -- Kao primer loše javne nabavke, ministarka je navela izgradnju Žeželja, čiji je izvođač izabran za cenu od 40 miliona evra, a dobijen je izvođač koji je kasnioNovi Zakon o javnim nabavkama povećao je efikasnost, ekonomičnost i transparentnost postupka javne nabavke, međutim, narednih godina taj sistem moraće da bude još više unapređenda bi se rešili postojeći problemi, poručeno je na konferenciji "Nove tendencije u javnim nabavkama u Srbiji”.Kako je u uvodnom obraćanju istakla potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, jedan od najvećih izazova na kojima bi trebalo da se radi naredne godine kada je reč o javnim nabavkama jeste pitanje odnosa ponude s najnižom cenom i kvaliteta usluge. Po njenim rečima, u velikom broju slučajeva ispostavilo se da je to što je zakonska obaveza da se izabere ponuda s najnižom cenom zapravo problem jer kvalitet ponude ne bude na očekivanom nivou. Ona je kao primer navela izgradnju Žeželjevog mosta u Novom Sadu, čiji je izvođač izabran putem javne nabavke za cenu od 40 miliona evra, a dobijen je izvođač koji je, kako je rekla, kasnio, dok se cena kroz anekse ugovora povećala na 60 miliona evra. Ministarka je istakla da je Zakon o javnim nabavkama doprineo srpskoj privredi, ali je dodala da će u 2016. morati još temeljnije da se poradi na tom sistemu. "Za mene je pozitivan rezultat kada vidim da je od ukupnog broj javnih nabavki bez poziva zaključeno samo pet odsto, dok je pre dve godine to bilo 28 odsto", rekla je Zorana Mihajlović.Podatak da od ukupnog broja zaključenih ugovora 43 odsto ima samo jednog ponuđača ministarka je ocenila kao „ne sjajan rezultat”, ali je konstatovala da je za to krivo stanje u kojem su kompanije, koje često, kako je rekla, nisu želele da same daju ponude zbog svog finansijskog stanja. "Mi smo ih u Ministarstvu saobraćaja okupljali i predlagali da se udruže", rekla je Zorana Mihajlović, i istakla da toliki broj ugovora s jednom ponudom predstavlja stanje konkurentnosti srpske privrede. – Godina 2017. je godina u kojoj se menja zakon, još više nego što je sada izmenjen, dok ćemo u 2016. da radimo na suštinskim izmenama. U pauzi konferencije novinari su pitali direktora Uprave za javne nabavke Predraga Jovanovića zašto je broj ponuđača po konkursu mali, na šta je on odgovorio da istraživanja pokazuju da najveći broj ponuđača radi u otežanim uslovima i ima problem s likvidnošću.– Neophodno je da se udružuju, da se razmotre uslovi i kriterijumi za njihovo učešće na tenderima, ali i da se otvori dijalog između naručilaca i ponuđača da bi se videlo gde su problemi i šta je moguće učiniti u okviru zakona da bi se privukao veći broj ponuđača – rekao je Jovanović.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: palo.rs

Link: http://www.palo.rs/privreda-energija/zezeljev-most-primer-lose-prakse/1509278/

Autori: www.b92.net

Teme: Javne nabavke

Naslov: Žeželjev most primer loše prakse

Novi Zakon o javnim nabavkama povećao je efikasnost, ekonomičnost i transparentnost postupka javne nabavke, međutim, narednih godina taj sistem moraće da bude još više unapređenda bi se rešili postojeći problemi, poručeno je na konferenciji "Nove tendencije u javnim nabavkama u Srbiji”.Kako je u uvodnom obraćanju istakla potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, jedan od najvećih izazova na kojima bi trebalo da se radi naredne godine kada je reč o javnim nabavkama jeste pitanje odnosa ponude s najnižom cenom i kvaliteta usluge.Po njenim rečima, u velikom broju slučajeva ispostavilo se da je to što je zakonska obaveza da se izabere ponuda s najnižom cenom zapravo problem jer kvalitet ponude ne bude na očekivanom nivou. Ona je kao primer navela izgradnju Žeželjevog mosta u Novom Sadu, čiji je izvođač izabran putem javne nabavke za cenu od 40 miliona evra, a dobijen je izvođač...

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/arhiv-novog-sada-i-dalje-na-tvrdjavi_672380.html

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Arhiv Novog Sada i dalje na Tvrđavi

NOVI SAD - Građevinski radovi na novoj zgradi Istorijskog arhiva Grada Novog Sada su završeni, i uskoro se može očekivati da krene njegovo preseljenje sa Petrovaradisnke tvrđave, gde se istorijski arhiv tog grada nalazi privremeno, već šezdesetak godina. Nova moderna zgrada, koja će biti sedište arhiva nalazi se na Podbari.Iako je najavljeno da će ona biti useljena početkom 2015. godine, to se nije desilo, a arhivska građa se i dalje nalazi na Petrovaradinskoj tvrđavi.Državni arhiv novosadskog sreza, odnosno današnji Istorijski arhiv Grada Novog Sada, koji se privremeno nalazi na Petrovaradinskoj tvrđavi, osnovan je 1954. godine.On je tamo smešten u tri odvojena objekta i bez dovoljno tehničkih uslova, kakve bi trebao da ispunjava arhiv, od velikog istorijskog i kulturološkog značaja.Zbog složenog tehničkog prijema koji je tražio nadzorni organ, zbog promena zakona o javnim nabavkama, i zbog složenosti nove zgrade, preseljenje arhiva će se obaviti u prvoj polovini 2016 godine.U toku je realizacija javne nabavke za opremanje Istorijskog arhiva Grada Novog Sada koja će pružiti i radnicima i brojnim korisnicima najbolje moguće uslove za rad.Posle višedecenijskog isčekivanja, Novi Sad je dobio modernu, funkcionalnu i, po rečima našeg sagovornika, zgradu građenu po najvišim svetskim normama za očuvanje istorijske dokumentacije.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.akter.co.rs

Link: http://akter.co.rs/27-drutvo/147982-msu-simboli-no-obele-io-50-godina.html

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: MSU simbolično obeležio 50 godina

Muzej savremene umetnosti je danas na simboličan način obeležio 50. godišnjicu otvaranja zgrade na Ušću uručivši zahvalnice institucijama i pojedinacima koji su svojim delima doprineli poslovanju muzejaZahvalnice MSU-a dodeljene su institucijama sa kojima Muzej ima dugogodišnju uspešnu saradnju i sa kojima je ostvario brojne partnerske projekte - Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Narodnoj banci Srbije, Narodnoj biblioteci Srbije, Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, Muzeju istorije Jugoslavije i EUNIC mreži inostranih kulturnih centara u Srbiji, zatim Advokatskoj kancelariji Mikijelj Janković & Bogdanović. Muzej se takođe zahvalio i višegodišnjim medijskim partnerima Radio-televiziji Srbije i preduzeću Politika novine i Magazini, kao i pojedincima, poklonodavcu legata Miroljubu Todoroviću i darodavcima većeg broja umetničkih dela Savi Šaronjiću i Dimitriju Mariću. Vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada izjavio je da su kolektiv i Stručno veće muzeja izneli predlog Ministarstvu kulture i informisanja da se Miodragu B. Protiću, inicijatoru osnivanja i prvom upravniku MSU-a, posthumno dodeli odlikovanje za zasluge iz oblasti kulture. Muzej savremene umenosti je u 2015. godini realizovao 20 izložbi, 40 pratećih programa i objavio sedam publikacija, navedeno je u saopštenju. Za 2016. godinu su u planu samostalne izložbe domaćih umetnika Branisalva Nikolića, Jelene Jureše, Aleksandrije Ajduković, dok se iz kolekcije MSU izdvajaju izložbe iz Legata Vaska i Zlate Pregelj i izložba radova Đorđa Andrejevića Kuna. Od međunarodnih izložbi planirana je saradnja sa Zaheta nacionalnom umetničkom galerijom iz Varšave, saradnja sa Mestnom galerijom iz Ljubljane i izložba "Anatomske mere", koja pored internacionalnih umetnika, predstavlja i dela iz kolekcije MSU. Nastaviće se projekat digitalizacije bibliotekačke građe, a u pripremi su i dve međunarodne konferencije, kao i brojni prateći i edukativni programi. Muzej savremene umetnosti je od 2007. godine zatvoren za javnost zbog rekonstrukcije. Posle više niza pomeranih rokova za završetak radova, ministar kulture Ivan Tasovac najavio je 2014. da ce MSU biti otvoren za 50. rodendan, 20. oktobra 2015, ali je početkom oktobra Muzej saopštio da obustavlja javnu nabavku za rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju, te da će raspisati novu. Nakarada je početkom ovog meseca izjavio da bi u januru 2016. trebalo da bude raspisan novi tender za završetak rekonstrukcije MSU.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.mojatv.rs

Link: http://www.mojatv.rs/81850-eps-porucio-vi-placate-mi-se-baskarimo

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: EPS poručio: "Vi plaćate, mi se baškarimo"

EPS je tokom seminara svoje zaposlene smestio u jedan od najluksuznijih hotela u zemlji.Iz EPS-a, međutim, poručuju da je novac za to obezbeđen iz sredstava namenjenih za učešće na stručnim skupovima. Hotel sa pet zvezdica, trodnevni boravak za 101 zaposlenog. Tema - korporativno upravljanje. Da li je baš bilo potrebno da se ovoliki novac potroši kako bi se zaposleni uputili u reorganizaciju firme - pitanje je na koje nema odgovora. Za urednika portala "Pištaljka" Vladmira Radomirovića ovakav trošak bio je nepotreban. “Čudno je što je EPS dao ovoliki novac za jedno trodnevno savetovanje. Pogotovo što je dao novac za savetovanje u luksuznom hotelu sa pet zvezdica i što mi ne znamo šta su oni tamo uradili i zašto je toliki novac potrošen. Pogotovo kada se uzmu izjave generalnog direktora Obradovića iz oktobra da je ukinut takozvani srednji nivo menadžmenta i kako je on tada rekao, sve privilegije koje su ta mesta nosila sa sobom, a onda mesec dana kasnije EPS organizuje luksuzni boravak upravo za taj srednji nivo”, kaže Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala ”Pištaljka”. Za učešće na ovom skupu EPS nije raspisao javnu nabavku. Kako se navodi u saopštenju EPS-a, cilj učešća na ovom stručnom skupu je bio stručno usavršavanje zaposlenih. “Ovo je ujedno bio i način da se svi rukovodioci srednjeg nivoa upravljanja u Grupi EPS, na sastancima koji su organizovani u pauzama stručnog skupa, upoznaju sa detaljima aktuelnog procesa reorganizacije Javnog preduzeća Elekroprivreda Srbije”, stoji u saopštenju. EPS je kao još jedan od ciljeva nave o i taj da rukovodioci srednjeg nivoa upravljanja potom upoznaju zaposlene u EPS-u sa rezultatima reorganizacije koji su do sada postignuti, te narednim promenama koje je potrebno sprovesti kako bi se uspešno sproveo Program reorganizacije EPS-a u skladu sa Zaključkom Vlade Srbije... Za učešće na ovom stručnom skupu EPS nije raspisao javnu nabavku, s obzirom na to da se za učešće na stručnim skupovima ne raspisuje javna nabavka. U Pištaljici navode da u ovom slučaju Elektroprivreda ne samo da nije sprovela javnu nabavku, nego je za ovakav skup mogla da iskoristi neke svoje objekte, a ne da plaća luksuzni hotel sa pet zvezdica. “EPS, odnosno ukovodioci EPS-a, šalju poruku građanima da oni plaćaju sve dugove EPS-a, a da će rukovodioci da se baškare u jednom hotelu sa pet zvezdica i da ih ne zanima koliko će duga prebaciti na teret građana koji treba posle da otplate sve te dugove”, kažu u Pištaljci. Nenamensko trošenje novca nije novost kada je EPS u pitanju. Milioni dinara su potrošeni na troškove reprezentacije, a za samo dva sastanka jednoj stranoj konsultatnskoj kući plaćeno je više od 200.000 evra.(B92.net)

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a120202/Vesti/Kultura/MSU-50.-rodjendan.html

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: MSU obeležio 50. rođendan bez krova nad glavom

Muzej savremene umetnosti je na simboličan način obeležio 50. godišnjicu otvaranja zgrade na Ušću uručivši zahvalnice institucijama i pojedinacima koji su svojim delima doprineli poslovanju muzeja.Zahvalnice MSU-a dodeljene su institucijama sa kojima Muzej ima dugogodišnju uspešnu saradnju i sa kojima je ostvario brojne partnerske projekte - Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Narodnoj banci Srbije, Narodnoj biblioteci Srbije, Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, Muzeju istorije Jugoslavije i EUNIC mreži inostranih kulturnih centara u Srbiji, zatim Advokatskoj kancelariji Mikijelj Janković & Bogdanović.Muzej se takođe zahvalio i višegodišnjim medijskim partnerima Radio-televiziji Srbije i preduzeću Politika novine i magazini, kao i pojedincima, poklonodavcu legata Miroljubu Todoroviću i darodavcima većeg broja umetničkih dela Savi Šaronjiću i Dimitriju Mariću.Vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada izjavio je da su kolektiv i Stručno veće muzeja izneli predlog Ministarstvu kulture i informisanja da se Miodragu B. Protiću, inicijatoru osnivanja i prvom upravniku MSU-a, posthumno dodeli odlikovanje za zasluge iz oblasti kulture.Muzej savremene umenosti je u 2015. godini realizovao 20 izložbi, 40 pratećih programa i objavio sedam publikacija, navedeno je u saopštenju.Za 2016. godinu su u planu samostalne izložbe domaćih umetnika Branisalva Nikolića, Jelene Jureše, Aleksandrije Ajduković, dok se iz kolekcije MSU izdvajaju izložbe iz Legata Vaska i Zlate Pregelj i izložba radova đorđa Andrejevića Kuna.Od međunarodnih izložbi planirana je saradnja sa Zaheta nacionalnom umetničkom galerijom iz Varšave, saradnja sa Mestnom galerijom iz Ljubljane i izložba "Anatomske mere", koja pored internacionalnih umetnika, predstavlja i dela iz kolekcije MSU.Nastaviće se projekat digitalizacije bibliotekačke građe, a u pripremi su i dve međunarodne konferencije, kao i brojni prateći i edukativni programi.Muzej savremene umetnosti je od 2007. godine zatvoren za javnost zbog rekonstrukcije.Posle više niza pomeranih rokova za završetak radova, ministar kulture Ivan Tasovac najavio je 2014. da ce MSU biti otvoren za 50. rodendan, 20. oktobra 2015, ali je početkom oktobra Muzej saopštio da obustavlja javnu nabavku za rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju, te da će raspisati novu.Nakarada je početkom ovog meseca izjavio da bi u januru 2016. trebalo da bude raspisan novi tender za završetak rekonstrukcije MSU.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: www.021.rs

Link: http://www.021.rs/Info/Srbija/Da-se-SVM-izjasni-o-ulozi-u-raspodeli-sredstava-Vlade-Madarske.html

Autori: Novosti

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Da se SVM izjasni o ulozi u raspodeli sredstava Vlade Mađarske"

"Tražićemo da se Savez vojvođanskih Mađara izjasni o svojoj ulozi u raspodeli sredstava Vlade Mađarske. Ukoliko se utvrde povrede Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, postupićemo u skladu sa svojim nadležnostima",kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije, za "Novosti", povodom projekta kreditiranja privrednika i poljoprivrednika u Vojvodini, koji zajedno pokreću vlada Mađarske i SVM.Mađarska će u naredne tri godine vojvođanskim privrednicima i poljoprivrednicima dodeliti kredite ukupne vrednosti od oko 160 miliona evra, a kao partnera u tom projektu navela je SVM. Projekat je izazvao podeljene reakcije političkih aktera u Pokrajini i otvorio pitanje - da li bi stranke smele da učestvuje u ovakvim aranžmanima.U SVM kažu da oni neće učestvovati u podeli novca, već će osnovati kancelarije u kojima će građanima pomagati da konkurišu za novac. Međutim, u Mađarskom pokretu, koji uglavnom čine bivši članovi SVM, usprotivili su se ovakvoj ideji. "U komisiji za procenu prijava trebalo bi da budu stručnjaci, a ne vlasnici partijske knjižice", kažu u Mađarskom pokretu.Prema rečima Nemanje Nenadića iz "Transparentnosti Srbije", reč je o "neobičnom aranžmanu". "Čini se da se izlazi iz okvira delatnosti stranaka. Pomalo liči na partijske podele humanitarne pomoći ili pružanje medicinskih usluga, što je zabranjeno", navodi Nenadić.Program pomoći osmislio je SVM, a mađarska vlada je 18. novembra donela odluku da prihvati predlog i odvoji sredstva za pomoć. Novac će se deliti preko banke registrovane u Mađarskoj sa sedištem u Beogradu.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: Pink

Emisija: Dobro jutro

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Počela rekonstrukcija zdravstvenih ustanova

Spiker:

U našoj zemlji više od 160 bolnica i domova zdravlja biće rekonstruisano, to je naglasio ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dodao da je krajnji rok za završetak radova polovina sledeće godine.

Novinar:

Gotovo da nema državne zdravstvene ustanove u zemlji kojoj nije potrebno renoviranje ili bar neka vrsta rekonstrukcije. Upravo je ovo i bio razlog što se država odlučila da počne sa obnovom ovih objekata sa ciljem da slike bolnice i domova zdravlja sredinom naredne godine budu potpuno drugačije.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja:

Ide se u 164 objekta što bolnica što domova zdravlja i oni su već danas krenuli sa radovima, dinamika će zavisiti od stanja na terenu i svega onoga što, imate jedan deo koji vi vidite kada krenete da radite ali ima i ono što se ne vidi vezano za instalaciju i ono što još mora da se uradi.

novinar:

Za rekonstrukciju zdravstvenih ustanova obezbeđeno je više od 700 miliona dinara a na pitanje zašto za taj posao nije bilo javne nabavke ministar lončar je naglasio da su se obratili Upravi za javne nabavke koje je Ministarstvu dalo sugestije da se sve uradi na ovakav način.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja:

Obratili smo se upravi za javne nabavke, oni su nam dali sugestiju da uradimo ovako iz razloga što se radi o novcu iz budžetske rezerve koji mora da, odnosno neophodno je da se potroši ja mislim do 31. decembra ili do kada da bi imao smisla da bi se iskoristilo.

Novinar Anita Ikanović:

Tokom zime radiće se unutrašnjost od krečenja i podova do popravke sanitarnih čvorova, a kada se vreme prolepša započeće se sređivanje krovova i fasada. Rok da zdravstvene ustanove izgledaju lepše jeste sredina 2016. godine.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 22.12.2015

Medij: RTS2

Emisija: Skupština Srbije

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uvodno izlaganje ministarke Snežane Bogosavljević Bošković

Snežana Bogosavljević Bošković ministarka poljoprivrede

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici. Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas u prilici da vam predstavim i obrazložim još dva izuzetno važna zakona iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, i to predlog Zakona o izmena i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i predlog Zakona o zaštiti zemljišta. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu regulišu se pitanja korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a predlogom Zakona o zaštiti zemljišta regulišu se pitanja od izuzetnog značaja. Da očuvanje zemljišta kao jedinog, neobnovljivog prirodnog resursa. Posebno mi je zadovoljstvo što ova dva predloga zakona predstavljamo u godini koju je organizacija Ujedinjenih nacija proglasila, Međunarodnom godinom zemljišta. Postavljajući kao globalan problem, degradaciju zemljišta i negativan uticaj iste na osnovne segmente životne sredine sa ciljem zaštite zemljišta od štetnih uticaja, pre svega antopogenog porekla. Uvaženi narodni poslanici dozvolite mi da vam najpre predstavim predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Osnova predloženog zakona sadržana je u politici upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini utvrđenoj, usvojenom strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014/2024. Osnovni ciljevi ove politike su efikasno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Korišćenje u skladu sa principima održivosti. Povećanje poseda poljoprivrednih gazdinstava i ukrupnjavanje parcela. Polazeći od potrebe sprovođenja usvojene politike i značajnih problema i nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, predložili smo izmene i dopune važećeg zakona, sa krajnjim ciljem uspostavljanja ekonomičnog, racionalnog i društveno odgovornog pristupa u regulisanju korišćenja ovog izuzetno važnog resursa razvoja srpskog agrara. Nema sumnje ključ razvoja poljoprivredne proizvodnje svake zemlje, pa i Republike Srbije je dobro osmišljena politika korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Republika Srbija raspolaže sa oko 5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega oko 3 ipo miliona hektara su oranice i bašte, voćnjaci i vinogradi, a oko jedan ipo milion hektara su livade i pašnjaci. Od raspoloživog zemljišta oko 20 posto je u javnoj, tj državnoj svojini od čega 830 hiljada hektara je prema podacima Republičkog geodetskog zavoda identifikovano u vidu katastarskih parcela. Dok još gotovo oko 200 hiljada hektara zemljišta nije registrovano kao državno, već se i dalje vodi kao državno, kao zadružno zemljište mešovite svojine i slično. Od ukupno oko 830 hiljada hektara jasno identifikovanog državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakupu se godišnje nađe svega oko 30 posto raspoloživih površina. * u agroekonomskoj godini 2014/2015, u zakupu je oko 260 hiljada hektara i po tom osnovu ostvaren je prihod od 51 milion evra. Ovaj prihod se deli na republički pokrajinski budžet lokalnih samouprava u odnosu 30 prema 30 prema 40 posto. Za lokalne samouprave na području Automomne pokrajine tj na republički i budžet lokalnih smaouprava u odnosu 60 prema 40 posto na podrčju Centralne Srbije. Ova sredstva su izuzetno važna jer ona su prihod budžeta koji po zakonu, ponovo odlazi u poljoprivredu i koristi se u svrhu razvoja iste. Na osnovu predhodno izloženih podataka jasno je da je oko 570 hiljada hektara državnog zemljišta izdvojeno, ne izdaje se, tj nalazi se u sivoj zoni. Ako se ima u vidu da je prosečna cena zakupa jednog hektara 190 evra, jasno je da država gubi ogromne sredstva po ovom osnovu, računice kažu i preko 100 miliona evra. Zbog predhodno opisane nemene ovih sredstava, jasno je da je to na godišnjem nivou ogroman gubitak za naše poljoprivrednike i poljoprivredu, ali i državu u celini koja kroz ovakav nedomaćinski odnos prema dobru opšteg interese svih građana Srbije, trpi ogromnu štetu. Poseban problem je činjenica da deo neizlicitiranog zemljišta koriste pojedinci mimo zakona i bez plaćanja naknade. Najčešće oni to rade uz prećutnu saglasnost nadležnih u lokalnim samoupravama, koje inače prema Ustavu i zakonu su odgovorne za donošenje godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivredog zemljišta u državnoj svojini. Kao i za sprovođenje postupka davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup. Problem je i što su bespravni korisnici neretko NN lica, protiv kojih je teško voditi sudski spor i od njih naplatiti štetu koji oni čine svojim nezakonitim radnjama. Trenutno potraživanja kroz sudske sporove protiv identifikovanih lica su preko 22 miliona evra. Veliki izazov u pripremni predloga ovog zakona bila je i naša realnost u smislu različitosti prisutnih problema i intezitetu uticaja istih na višegodišnje izuzetno nepovoljno i nedopustivo stanje u ovoj oblasti, a sa aspekta pojedinih lokalnih samouprava područja i regija Srbije. U prilog tome navešću samo neke podatke. U protekloj agroekonomskoj godini deset opština nije donelo ni godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Od toga tri su na području AP Vojvodina i sedam u Centralnoj Srbiji. To znači da u ovim opštinama nije stvoren ni osnovni preduslov za sprovođenje postupka davanja zemljišta u zakup. Prosečna cena zakupa zemljišta u Republici Srbiji u protekloj godini bila je oko 190 evra. Najviša prosečna cena po hektaru na poslednjem održanom javnom nadmetanju bila je u opštini Inđija, i iznosila je 594 evra. Najniža u Svrljigu, 9 evra. Podaci kažu i da u 34 opštine od ukupno 45 na teritoriji AP Vojvodine i u samo 8 opština Centralne Srbije registrovan je zakup po osnovu stočarstva tj prava prečeg. Uz to treba istaći da u 109 lokalnih smaouprava, nisu podneti zahtevi za pravo prečeg po osnovu infrastrukture, a od toga u AP Vojvodini u 22 opštine. Podsetiću vas da infrastruktura u kontekstu Zakona o poljoprivrednom zemljištu podrazumeva sisteme za navodnjavanje, ribnjake, višegodišnje zasade, voćnjake, vinograde, kao i poljoprivredne objekte. Ovu su podaci koji jasno kažu da u svim ovim lokalnim smaoupravama praktično i nema investicija na poljoprivrednom zemljištu u državnom vlasništvu. Analizirano po zakupljenim površinama prava prečeg po osnovu stočarstva ostvareno je u protekloj godini na oko 83 hiljade hektara, i to u Vojvodini na oko 78 500 hektara i u Centralnoj Srbiji na samo 4 500 hektara. Prihod po osnovu zakupa poljoprivrednog zemljišta od strane stočara iznosio je u protekloj godini oko 17 miliona evra. Pravo prečeg zakupa po osnovi infrastukture u agroekonomskoj 2014/2015. godini, ostvareno je na oko 24 hiljade hektara, a prihod po ovom osnovu bio je 3 ipo miliona evra. Zemljište koje se pretežno koristi za ratarsku proizvodnju, tj površine koje su pod zakupom na osnovu javnog nadmetanja u protekloj godini iznose ukupno oko 153 hiljade hektara. Od toga u zakupu u AP Vojvodini je oko 135 hiljada hektara i u Centralnoj Srbiji svega oko 18 hiljada hektara. Ukupan prihod po ovom osnovu je 31 milion evra. Uz ovo svakako treba istaći da najveći deo problema koji se tiču korupcije, protivzakonitog korišćenja i nedomaćinskog odnosa prema poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini je u područijima Srbije, gde je i poljoprivreda najrazvijenija. Poštovani narodni poslanici pred nama je bio težak, ozbiljan i odgovoran zadatak. Trebalo je na osnovu stanja, problema i mogućnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu predložiti zakon koji će uvažiti sve specifičnosti i potrebe naše poljoprivrede i naših poljoprivrednika, ali i očekivanja našeg društva u celini i svih naših građana što je i razumnjivo, s obzirom da je ovo zemljište dobro od opšteg interesa. Zbog svega prethodno navedenog predložili smo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu sa ciljem omogućavanje, privlačenje investicija u poljoprivrednu poizvodnju uz povećanje produktivnosti i zaposlenosti. Stvaranje značajnog izvoznog potencijala i rast dohotka. Unapređenje produktivnosti i efikasnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta kao i unapređenje konkurentnosti. Unapređenje postupka davanja u zakup, odnosno na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Omogućavanje dugoročnog zakupa kojim se povećava predvidivost, sigurnost i stabilnost ulaganja zakupaca u različite vidove poljoprivredne proizvodnje. Omogućavanje podjednake i ravnopravne zastupljenosti korisnika poljoprivrednog zemljišta po pravu prečeg zakupa. Uređenje politike korišćenja i upravljanja poljoprivrednim zemljištem kroz pooštrenu kontrolu postupaka izdavanja u zakup. Unapređenje praćenja korišćenja uz očuvanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Povećanje zainteresovanosti i broja potencijalnih korisnika zakupa poljoprivrednog zemljišta u cilju punog iskorišćavanja ovog dobra od opšteg interesa. Osavremenjavanje sistema praćenja korišćenja poljoprivrednog zemljišta informatičkom podrškom. Razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno fizičkih lica. Uvaženi narodni poslanici kroz analizu stanja poljoprivrede u Republici Srbiji utvrđeno je da su investicije od strane zakupaca u poljoprivredno zemljište, koje u državnom vlasništvu na veoma niskom nivou. Glavni razlog za nedostatak investicija je što važeći zakon o poljoprivrednom zemljištu, ne pravi razliku između zakupaca koji samo obrađuju zemlju i bave se primarnom proizvodnjom, i onih koji hoće da ulože sredstva u razvoj infrastrukture u poljoprivredi u povećanje obima proizvodnje, u podizanje objekata za doradu i preradu sirovina, kojima bi iste dobile dodatnu vrednost i veću cenu na tržištu, a poljoprivredna proizvodnja veći udeo u bruto društvenom proizvodu. Zbog toga ovim predlogom zakona uvodi se odredna prava prvenstva zakupa do maksimalno 30 posto poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu. Predlog ovog zakona zadržava odredbu prava prečeg. Naime ovo rešenje postoji i u važećem zakonu, a odnosi se na vlasnike domaćih životinja i vlasnike infrastrukture, tj kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednih objekata, višegodišnjih zasada i slično. Novina je u tome što je predlog da pravo prečeg koje koriste vlasnici domaćih životinja u odnosu jedan hektar za jedno uslovno grlo, bude umanjeno za veličinu sopstvenog poseda kojim oni raspolažu. Ovim izmenama i dopunama zakona reguliše se i pitanje dugoročnog zakupa na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca zainteresovanih za obrađivanje zemljišta, ali se otvara i mogućnost da unapređenje poljoprivrede kroz rast investicija u poljoprivredno zemljište koje je u vlasništu Republike Srbije. Produženje perioda zakupa sa 20 na 30 godina je ekonomski opravdano rešenje koje garantuje sigurnost zakupcima. Naime dugoročnim zakupom stvaraju se predvidivi uslovi za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju čime država podstiče nove investicije u poljoprivredu i otvaranje novih radnih mesta. Cilj je da svaka nova investicija donese novi kvalitet koji se ogleda u značajnijem prilivu sredstava u budžet, neophodnih za dalja ulaganja kako bi se unapredio kvalitet života stanovnoštva. Očekuje se da će se produženjem roka zakupa uvećati broj zakupaca koji su zainteresovani da dugoročno koriste zakupljeno zemljište, da bi obezbedili proizvodne cikluse sa periodom vraćanja ulaženih sredstava. Samim tim biće povećan i prihod od zakupa, a neće nastati novi troškovi. Istovremeno dugoročnost zakupa omogućava očuvanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kao značajnog resursa, zbog toga što će zakupci težiti da održe optimalan kvalitet zemljišta i da uzgajaju kulture koje zemljište neće izlagati iscrpljivanju i devastaciji, što je često slučaj kada se radi o kratkoročnom zakupu. Želim da naglasim i to da je predložena dužina zakupa do 30 godina, i da se ona odnosi i na zakupce koji to pravo ostvaruju po osnovu prava prvenstva, ali i na zakupce na osnovu prava prečeg kao i na sve one koji učestvuju na javnim nadmetanjima. Dakle dužina zakupa ista je i za investirore i za poljoprivredna gazdinstva, za stočare, vlasnike infrastukturnih objekata i za ratare, i predlog je da ona može da bude do 30 godina. Predlog ovog zakona je i da zemljište koje nije bilo predmet zakupa, i nije bilo predmet korišćenja najmanje tri argoekonomske godine, bude izdato na period na pet godina, sa mogućnošću produžavanja zakupa za još 25 godina i to sa početnom licitacionom cenom od nula dinara. Ovaj predlog ima za cilj stimulisanje obrađivanja, korišćenja i onog poljoprivrednog zemljišta koje do sada nije bilo atraktivno za zakupce, a koje bi svakako uz određene mere obrade i remedijacije moglo biti i korisno i dragoceno u povećanju obima naše poljoprivredne proizvodnje. Predlogom ovog zakona uvodi se obaveza dostavljanja sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore, i propisuje se način uvođenja u posed poljoprivrednog zemljišta koje je dato u zakup. Cilj je da se na ovaj način obezbede dodatni mehanizmi zaštite od bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a samim tim i da se smanji broj sudskih postupaka, kao i troškova istih. Predlog zakona je i uvođenje obeveze vođenja knjige polja, i obaveze poštovanja plodoreda. Verujemo da je ovo odredba od izuzetnog značaja za ratarsku, povrtarsku i voćarsku proizvodnju u smislu praćenja i posebne brige za način korišćenja poljoprivrednog zemljišta uzetog u zakup. Prevashodni cilj je da ovo zemljište bude korišćeno u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, radi očuvanja prirodnih svojstava i kvaliteta ovog resusra kao dobra od opšteg interesa. Predlog je i da fizičko lice teretno pravnim poslom, pod određenim uslovima može da stekne pravo svojine na poljoprivrednoj, poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini. Dakle pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može da stekne isključivo fizičko lice, državljanin Republike Srbije, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva najmanje tri godine, sa mestom prebilavišta takođe, najmanje tri godine u katastarskoj opštini gde se zemljište prodaje. Da poseduje najviše 30 hektara sopstvene zemlje. Lice koje ispuni ove i druge uslove predviđene ovim zakonom može maksimalno da kupi do 20 hektara. Prevashodan cilj ove odredbe je podizanje ekonomske snage malih i srednjih poljoprivrednika, tj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Ovaj predlog u saglasnosti je sa ciljevima razvoja poljoprivrede Republike Srbije definisanim usvojenom dugoročnom strategijom koja poseban akcenat stavlja na važnost podsticaja podrške i pomoći mali i srednjim gazdinstvima. Kako bi ista ukrupnila svoj posed, unapredila sopstvenu proizvodnju i kako bi bila konkurentnija na tržištu poljoprivrednim proizvodima. Prodaja poljoprivrednog zemljišta malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima će državi doneti direktne prihode, kao i kasnije prihode od poreza. Takođe vlasnici će prema poljoprivrednom zemljištu se odnositi sa pažnjom dobrog domaćina, što će značajno doprineti očuvanju ovog zenljišnog resursa. Naravno važno je istaći i da smo svesni činjenice o potrebi i važnosti sadejstva kako nadležnih državnih organa, institucija, kao što su katastri, nepokretnosti jedinica lokalnih smaouprava, inspekcijske službe, sudski organi, pravobranilaštvo. Tako i sadejstvo sa korisnicima poljoprivrednog zemljišta kako bi smo uspešno sproveli ovo što je započeto. Uvereni smo da predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu će omogućiti dostizanje postavljenog cilja, a to je da se ovo zemljište stavi u proizvodnu i ekonomsku fukciju na obostarnu korist poljoprivrednih proizvođača i države. Povećanje dostupnosti poljoprivrednog zemljišta kao resursa, verujemo, pozitivno će uticati na opštu dobrobit, jer se stvaraju uslovi za razvoj stabilne poljoprivredne proizvodnje, razvoj malih individualnih gazdinstava, rast i jačanje poljoprivrednih i proizvodnih kapaciteta, kao i povećanje državnog budžeta, od čega će ukupnu korist kroz povećanje bruto društvenog proizvoda imati svi građani Srbije. Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da istaknem i činjenicu da smo u postupku izrade nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu imali stalan dijalog sa brojnih udruženjima poljoprivrednika, stručnom i naučnom javnošću kako bi se pripremio što bolji zakonski predlog i obezbedio najviši mogući konsenzus, s obzirom da je reč o pitanju od velikog značaja za poljoprivredne proizvođače, državu i sve građane. Konsultovana su iskustva zemalja članica Evropske unije i zemalja okruženja kako bi se sagledali problemi i u drugim zemljama i primeri dobre prakse. Na održanim javnim raspravama u više gradova izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja sadržanih u nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i mnogobrojni komentari i sugestije koje je ministarstvo razmotrilo i kroz dalji proces usaglašavanja sa zainteresovanim stranama ugradilo u tekst ovog predloga zakona. Poštovani poslanici, pred vama je danas i još jedan izuzetno važan predlog zakona, predlog Zakona o zaštiti zemljišta, zakon kojim se regulišu pitanja od izuzetnog značaja za očuvanje zemljišta kao neobnovljivog prirodnog resursa. U Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i Nacionalnom programu zaštite životne sredine je naglašena neophodnost integralnog sistema zaštite zemljišta i uspostavljanje sistematskog monitoringa zemljišta. Budući da zemljište nastaje i razvija se pod uticajem petogenerskih faktora, matičnog supstrata, klime, reljefa i vegetacije u stalnom interaktivnom odnosu, potrebno ga je proučavati u skladu sa međusobnim uticajem svih faktora. Samo takav kolistički pristup proučavanju može da pokaže uzročno posledične odnose i uticaje svih ekoloških činilaca. Činjenica je da je za stvaranje santimetra zemljišta potrebno 250 hiljada godina, a zagađivanje i degradacija mogu da se mere sekundama, upućuje na delikatnost čuvanja ovog medijuma životne sredine i pažnju sa kojom se mora pristupiti proučavanju i odnosu prema zemljištu. Na važnost proučavanja i zaštite ukazuje i podatak Evropske komisije da samo zbog erozije svake godine nestaje 0,70 posto ukupne mase zemljišta na zemlji i procena je da bi se sa takvom dinamikom bez preduzimanja mere zaštita, mera zaštite ukupna masa zemljišta izgubila za manje od 150 godina. Glavni uzroci zagađenja i oštećenja zemljišta su antropogeni uticaji, naročito zbog eksponencionalnog rasta ljudske populacije, promene klime, erozija, smanjenje količine organskih materija, industrijskog zagađenja, neadekvatnog načina obrade i zaštite zemljišta, prekomernog korišćenja zaštitnih sredstava u poljoprivredi, zagađenja iz tačkastih i difuznih izvora, prekrivanje, zbijanje zemljišta, smanjenje biološke raznovrsnosti, salinizacija, poplave i klizišta. Na prostoru Republike Srbije 86,4 posto ukupne površine je ugroženo degradacijom zemljišta različite etiologije i intenziteta. Procenjuje se da je erozija različitog stepena prisutna na oko 80 posto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, što je dovoljna činjenica da samo ovaj aspekt ukazuje na alarmantnu ugroženost zemljišta i u potpunosti opravdava razloge za donošenje ovog zakona. Predložena rešenja u zakonu obezbeđuju odgovornost svih subjekata u oblasti zaštite zemljišta, a instrument monitoringa koji ovaj zakon propisuje obavezujući je za sve zagađivače, korisnike i vlasnike zemljišta. Odgovornost i obaveze u odnosu na mere prevencije i zaštite potencijalnih zagađivača su apostrofirane tako da se sve vrste opterećenja, zagađenja i degradacije u oblasti poljoprivrede i industrije i u ostalim privrednim granama svedu na najmanju meru uz stalnu kontrolu i praćenje sprovođenja propisanih mera prevencija i zaštite. Predlog Zakona o zaštiti zemljišta predviđa obaveze prevencije i mere zaštite u oblasti poljoprivrede, industrije, voda, vodoprivrede i otpada, što će povećati stepen odgovornosti svih subjekata u sistemu zaštite. U domenu dostupnosti informacija ovaj zakon će zainteresovanoj i stručnoj javnosti pružiti veću mogućnost da efikasnije i brže dođe do informacija o stanju i kvalitetu zemljišta na teritoriji republike i da se u skladu sa informacijama planiraju aktivnosti i usklađuju potrebe društva. Pozitivna rešenja zakona ogledaju se u tome što će biti propisani mehanizmi zaštite zemljišta kao prirodnog resursa, biće uspostavljen monitoring zemljišta na teritoriji republike, sistematizovani podaci o stanju i kvalitetu zemljišta upotpuniće informacioni sistem za zaštitu životne sredine i država će raspolagati podacima koji će omogućiti kontinuirano izveštavanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Podaci dobijeni monitoringom zemljišta predstavljaće osnov pri izradi prostornih i urbanističkih planova, određivanju načina korišćenja zemljišta i biće dostupni javnosti. Donošenjem predloženog zakona urediće se pitanja sveobuhvatne zaštite zemljišta radi trajnog uspostavljanja njegovih funkcija, sprečavanje narušavanja i promene kvaliteta zemljišta, saniranja oštećenog zemljišta na mestima napuštenih industrijskih zona i drugih pitanja. Propisaće se preduzimanje preventnih i sanacionih mera kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije. Time će se zaštititi ekološke funkcije zemljište koje se odnose na nezamenljivost učešća zemljišta u proizvodnji životnih namirnica, biomase i ostalih funkcija koje zemljište ima. Koristeći iskustva evropskih zemalja koje primenjuju nacionalne propise i primedbu Evropske komisije da ni jedan od postojećih zakona ne integralan pristup zemljištu, predlog ovog zakona je koncipiran tako da sadrži sve segmente zaštite iz svih sektorskih politika, planiranje, preventivne mere, načini upravljanja i korišćenja, zaštitu zagađenja i degradacije, sanaciju, remedijaciju i rekultivaciju. Cilj ovog zakona je da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta kao prirodnog resursa, propišu preventivne mere zaštite, zaštite sprečavanja narušavanja kvaliteta zemljišta, saniranje oštećenog zemljišta i preduzimanje sanacionih mera kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije. Time će se stvoriti uslovi za obezbeđenje ekološke funkcije zemljišta u proizvodnji biomase, životnih namirnica, obnovljivih izvora energije i sirovina, sposobnosti zemljišta je filter pufer i izmenjivač između atmosfere, hidrosfere i biosfere, a uloga zemljišta u tom smislu da je biološko stanište i rezerva gena. Uvaženi narodni poslanici na kraju dozvolite mi da i ovom prilikom zahvalim svima koji su dali doprinos, uložili vreme i energiju i ugradili svoja znanja i iskustva u ova dva predloga zakona. Imajući u vidu izuzetnu važnost zaštite zemljišta i poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog resursa i potrebu da se uspostavi relevantan zakonski okvir, verujem da će predloženi zakoni naići na odobravanje i verujem da ćete ih sa zadovoljstvom i u velikoj veći i prihvatiti. Hvala na pažnji.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Mediji o korupciji

Pretraga