Tržišna cena strateškog partnerstva
Datum kreiranja: utorak, 08 jul 2014
Dok čekamo da Ministarstvo privrede objavi ugovor (ili nam ga dostavi po zahtevu za slobodan pristup informacijama) potpisan sa firmom iz UAE o „zajedničkom ulaganju“, odnosno o posrednom omogućavanju strancima da kupe zemljište u Srbiji, možemo samo na osnovu najava, izjava i neuspelog aranžmana sa Al Dahrom da pokušsamo da zaključimo šta se krije iza ovog posla.
Stranci ne mogu da budu vlasnici zemlje, ali ta prepreka se lako zaobiđe kada se osnuje lokalna firma koje može da stekne pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu. Druga prečica je međunarodni ugovor, jer i Ustav Srbije strancima garantuje svojinska prava u skladu sa međunarodnim ugovorom. U slučaju Al Ravafede primenjen je isti model kao sa Al Dahrom – zajednička kompanija, 80 % u vlasništvu partnera iz UAE; formiran u skladu sa međunarodnim ugovorom. Na taj način država ne prodaje zemlju strancima, već im (kako je Vlada pojasnila u slučaju Al Dahre) prodaje „80 odsto imovine propalih državnih poljoprivrednih kombinata na osnovu zajedničkog ulaganja, u kome Vlada Srbije ostaje partner sa 20 odsto". Šta je bila prepreka da se realizuje posao sa Al Dahrom vredan oko 100 miliona evra? Siniša Mali je pre šest meseci izjavio (http://goo.gl/69FpZQ) da je problem bila nerealna cena po hektaru, od oko 10.000 evra, predviđena predugovorom. Zanimljivo je da je predugovor sa Al Dahrom predviđao i zakup obradivog zemljišta u vlasništvu Ministarstva odbrane po ceni od 250 evra po hektaru, uz postepeni rast (po isteku perioda od 10 godina do najviše 370 evra). Udruženja poljoprivvrednika iz Srbije pozivali su državu da njima tu zemlju u zakup odmah za 400 evra i obećavali veće investicije od onih na koje se obavezla firma iz UAE. I bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov tvrdio je da je predugovor „pravno i moralno nasilje“.
Posao sa Al Dahrom na kraju nije realizovan (http://goo.gl/RCr5HR), a Siniša Mali je u januaru najavio dolazak Al Ravafede, ali pod uslovom da cena zamljišta bude oko 5.000 evra. Zauzvrat će strani partner, najavljivao je (http://goo.gl/7GHgXc) Mali, doneti „velika ulaganja u modernizaciju proizvodnje“. I dok su neki tvrdili da su uslovi ponuđeni Al Dahri bili daleko ispod tržišnih, u novi posao ušli smo sa najavom da će uslovi biti još povoljniji. Za stranog partnera.
Šta je zaista niska, a šta realna cena po hektaru moglo bi da pokaže tržište. Ali tržište se i u ovom slučaju zaobilazi zahvaljujući međudržavnom sporazumu, kao i u brojnim slučajevima do sada, kada je reč o velikim ulaganjima – izgradnja autoputeva, Kostolac B, (još nepotpisani ugovor za) Beograd na vodi itd.
A šta je u slučaju Al Ravafede zaista ponuđeno, kakve su obaveze države, a kakve stranog partnera saznaćemo tek kada vidimo ugovor. Na sajtu Vlade i dalje je dostupno samo nekoliko ugovora potpisanih pre 5-6 godina – o prodaji Sartida US Steel-u, ugovor sa Fijatom, naftno-gasni ugovori sa Rusima i (neuspela) koncesija Horgoš-Požega. Prošlo je tačno dva meseca otkako je premijer najavio (posle višemesečnih licitacija) da će „uskoro“ biti objavljen ugovor sa Etihadom. TS od Vlade nije dobio ni sporazume o izgradnji solarnih elektrana ni ugovore o honorarima za strane savetnike.
Stranci ne mogu da budu vlasnici zemlje, ali ta prepreka se lako zaobiđe kada se osnuje lokalna firma koje može da stekne pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu. Druga prečica je međunarodni ugovor, jer i Ustav Srbije strancima garantuje svojinska prava u skladu sa međunarodnim ugovorom. U slučaju Al Ravafede primenjen je isti model kao sa Al Dahrom – zajednička kompanija, 80 % u vlasništvu partnera iz UAE; formiran u skladu sa međunarodnim ugovorom. Na taj način država ne prodaje zemlju strancima, već im (kako je Vlada pojasnila u slučaju Al Dahre) prodaje „80 odsto imovine propalih državnih poljoprivrednih kombinata na osnovu zajedničkog ulaganja, u kome Vlada Srbije ostaje partner sa 20 odsto". Šta je bila prepreka da se realizuje posao sa Al Dahrom vredan oko 100 miliona evra? Siniša Mali je pre šest meseci izjavio (http://goo.gl/69FpZQ) da je problem bila nerealna cena po hektaru, od oko 10.000 evra, predviđena predugovorom. Zanimljivo je da je predugovor sa Al Dahrom predviđao i zakup obradivog zemljišta u vlasništvu Ministarstva odbrane po ceni od 250 evra po hektaru, uz postepeni rast (po isteku perioda od 10 godina do najviše 370 evra). Udruženja poljoprivvrednika iz Srbije pozivali su državu da njima tu zemlju u zakup odmah za 400 evra i obećavali veće investicije od onih na koje se obavezla firma iz UAE. I bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov tvrdio je da je predugovor „pravno i moralno nasilje“.
Posao sa Al Dahrom na kraju nije realizovan (http://goo.gl/RCr5HR), a Siniša Mali je u januaru najavio dolazak Al Ravafede, ali pod uslovom da cena zamljišta bude oko 5.000 evra. Zauzvrat će strani partner, najavljivao je (http://goo.gl/7GHgXc) Mali, doneti „velika ulaganja u modernizaciju proizvodnje“. I dok su neki tvrdili da su uslovi ponuđeni Al Dahri bili daleko ispod tržišnih, u novi posao ušli smo sa najavom da će uslovi biti još povoljniji. Za stranog partnera.Šta je zaista niska, a šta realna cena po hektaru moglo bi da pokaže tržište. Ali tržište se i u ovom slučaju zaobilazi zahvaljujući međudržavnom sporazumu, kao i u brojnim slučajevima do sada, kada je reč o velikim ulaganjima – izgradnja autoputeva, Kostolac B, (još nepotpisani ugovor za) Beograd na vodi itd.
A šta je u slučaju Al Ravafede zaista ponuđeno, kakve su obaveze države, a kakve stranog partnera saznaćemo tek kada vidimo ugovor. Na sajtu Vlade i dalje je dostupno samo nekoliko ugovora potpisanih pre 5-6 godina – o prodaji Sartida US Steel-u, ugovor sa Fijatom, naftno-gasni ugovori sa Rusima i (neuspela) koncesija Horgoš-Požega. Prošlo je tačno dva meseca otkako je premijer najavio (posle višemesečnih licitacija) da će „uskoro“ biti objavljen ugovor sa Etihadom. TS od Vlade nije dobio ni sporazume o izgradnji solarnih elektrana ni ugovore o honorarima za strane savetnike.