Primena Zakona o javnim nabavkama i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kod nabavke dobara – pravna analiza i konkretan problem

Zakon o javnim nabavkama iz 2012, zadržao je koncept preferencijala za domaće ponuđače i za robu domaćeg porekla. Sam koncept preferencijala u javnim nabavkama je problematičan iz nekoliko razloga, kako ekonomskih (smanjenje konkurencije i veći izdaci za javne nabavke), tako i pravnih (dodatno administriranje i prilike za korupciju). Preuzete obaveze u okviru CEFTA sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU imaju za posledicu da se ove prednosti za domaće firme i robe ukidaju i/ili postepeno smanjuju. Šta kod ko mislio o preferencijalima za javne nabavke, ne sme biti nikakvih nedoumica oko toga kakva se pravila primenjuju.

Kao što se može videti iz analize koju smo dostavili nadležnim organima (Uprava za javne nabavke, Kancelarija Vlade za pridruživanje EU), takva dilema postoji kada je reč o tretmanu robe domaćeg porekla. Tako, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne govori izričito o primeni preferencijala za "robu domaćeg porekla", pa se javlja pitanje kako treba tumačiti postojeće odredbe Sporazuma u situacijama kada u postupcima javnih nabavki učestvuju ponuđači iz Srbije i oni iz zemalja potpisnica Sporazuma i kada neko od njih nudi robu domaćeg porekla. Norme se mogu tumačiti na dva suprotna načina: 1) da SSP garantuje samo jednaka prava firmama iz EU koje su registrovane u Srbiji, a ne i robe koja je poreklom iz EU (što verovatno nije bila ideja ovog sporazuma). U tom slučaju bi se naručioci kod bodovanja porekla robe pozivali isključivo na ZJN a ne i na međudržavni sporazum; 2) Da su zaključivanjem SSP ukinute prednosti za robu domaćeg porekla, kada na tenderima učestvuju i firme iz EU koje su registrovane u Srbiji.

Problemi se javljaju i u praksi. Tako je Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ u septembru 2014. sprovodilo javnu nabavku ulja i maziva radi zaključivanja okvirnog sporazuma „po partijama“, nabavljajući na taj način tridesetak vrsta ovih roba (šifra nabavke na portalu 352336, a link sa dokumentima http://goo.gl/UGdPXh).

Na ovom tenderu su učestvovali brojni domaći proizvođači, kao i firma „Prista OIL“ a.d., koja je registrovana u Republici Srbiji, ali je reč o firmi čiji je osnivač istoimeno preduzeće iz Bugarske, koje je u ovom postupku javne nabavke nudila robu stranog porekla. GSP „Beograd“ je prihvatio kao najpovoljnije ponude ove firme u nekoliko partija ove javne nabavke. Pri tom je navedeno da je primenjen član 76. st. 3. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji uređuje da će firmama iz EU, ukoliko su registrovane u Srbiji biti omogućen jednak pristup postupcima javnih nabavki kao i domaćim firmama. Međutim, u pogledu četiri partije (br. 6, 9, 10 i 17), ponude ove firme nisu prihvaćene, iako su po cenama bile najpovoljnije. Kod ovih partija se GSP „Beograd“ pozvalo na odredbu člana 76. st. 4. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji garantuje prednost za robu domaćeg porekla prilikom vrednovanja ponuda. Kao rezultat, ulja i maziva će biti plaćena za oko 30 hiljada evra više nego što bi bilo da je odabrana ponuda koja je po ceni najpovoljnija.

Prvi, očigledan problem ovakve odluke jeste to što je naručilac postupao nedosledno. Kod nekih partija ove javne nabavke je primenio jednu odredbu SSP, a kod nabavki po četiri partije je primenio drugu odredbu, iako je pravna situacija ista. Drugi problem jeste to što je SSP pogrešno primenjen. Preferencijali za robu domaćeg porekla se mogu primeniti jedino ako se tumači da SSP ne obavezuje Srbiju da ukine ili vremenski ograniči primenu tih preferencijala. U tom slučaju, odluka naručioca je neispravna jer se poziva na SSP a ne isključivo na ZJN. Ako bi se pak prihvatilo tumačenje da SSP nalaže ukidanje preferencijala za robu domaćeg porekla, onda je ishod razmatranja ponuda trebalo da bude drugačiji – trebalo je odabrati ponudu koja je najpovoljnija bez primene preferencijala.

Kakva god bude bila odluka Republičke komisije za zaštitu prava u ovom predmetu, njen značaj će biti širi od odluke u jednom konkretnom slučaju javne nabavke, jer bi trebalo uspostaviti jedinstvenu praksu postupanja svih naručilaca kod primene ZJN i SSP.