DIrektor profesionalac vodi socijalnu politiku

Novoizabrani direktor EPS-a, koji veoma glasno zagovara korporativizaciju EPS-a, novi model poslovanja, obećava veći profit, iznenadio nas je izjavom da EPS "kao državna firma, javno preduzeće", ispunjava socijalno odgovornu ulogu, i da zbog toga neće biti poskupljenja struje.

U ovoj izjavi (http://goo.gl/YOp5wf) direktor ukazuje da cena struje nije bila tržišna i da se to štetno odrazilo na modernizaciju sistema ovog javnog preduzeća. Da li je cena sada (bez povećanja) tržišna? Da li se i bez povećanja cena struje, boljom organizacijom posla u EPS može postići da sadašnja cena postane ekonomska? Odgovori na ta logična pitanja se ne vide iz izjave.

Da li onda izjava o "socijalno odgovornoj ulozi" ima primarno cilj da oraspoloži javnost - da se kao dobra vest plasira "da nema loših vesti"?

Moglo bi se zaključiti da je reč o tome, da direktor EPS-a, iako jedini direktor profesionalac u republičkim javnim preduzećima (to jest, jedini koji je izabran na konkursu) nastupa sa pozicije koja bi se pre očekivala od političara nego od profesionalca na čelu firme, bila onda privatna ili državna.

Zakon o javnim preduzećima propisuje da su ciljevi poslovanja ovih firmi sledeći:

1) obezbeđivanje trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga;
2) razvoj i unapređivanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa;
3) obezbeđivanje tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja;
4) sticanje dobiti i
5) ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa

Kao što vidimo, cilj je da se delatnosti (u ovom slučaju proizvodnja i obezbeđivanje električne energije potrošačima) nesmetano obavljaju, ali i sticanje dobiti. Vođenje socijalne politike nije među njima ciljevima.

Socijalnu politiku ne vode javna preduzeća nego resorno ministarstvo. Tako bi Vlada, odnosno resorno ministarstvo, trebalo da daju socijalnu pomoć onim građanima koji su zaista siromašni. Pre 18 meseci za najsiromašnije je obezbeđena besplatna električna energija (150 do 250 kWh mesečno) i to je tada bio uslov za poskupljenje struje. Možda bi se, za siromačna domaćinstva (ali samo za njih) mogli obezbediti dodatni jeftiniji kilovati. Nasuprot tome, sada se kroz najniže cene električne energije stimulišu oni koji troše minimalne količine (bili oni siromašni ili ne), a veće cene za one koji uđu u "crvenu zonu", takođe se naplaćuju jednako i od bogatih i siromašnih. Naplaćivanje neralno niske cene siromašnima (koji možda ni taj trošak ne mogu da priušte) i onima koji mogu da se rasipaju i strujom i novcem, besmisleno je rasipanje javnih resursa.

EPS ne odlučuje sam o ceni struje. Na tom JP je da predoče osnivaču koliki su troškovi kilovata i da učine sve da ti troškovi i sada i u budućnosti (kroz efikasnu organizaciju, održavanje postojećih postojenja i razvijanje novih kapaciteta) budu što manji. Možda političari i državna uprava nemaju viziju, snagu ili znanje da urade mere koje će socijalnu politiku izmestiti iz JP, ali profesionalci ne treba da ih u tome podržavaju, da im u najmanju ruku daju alibi za nepreduzimanje reformi u oblasti socijalne zaštite, niti da umesto njih daju izjave za koje se može očekivati da će se dopasti narodu.

Zakon o JP je trebalo da dovede do profesionalizacije upravljanja ovim preduzećima. Kada je sadašanji direktor bio samo v.d. ubeđivao je javnost da je on kandidat koji će voditi EPS u tom pravcu. Nakon ove izjave otvara se pitanje - da li je direktor na konkursu, na kojem je izabran među više od 70 kandidata, nastupio sa takvim programom ili sa programom održavanja socijalnog mira među biračima kroz nisku cenu struje? To za sada ne može da se proveri, jer Vlada ignoriše zahteve za pristup informacijama kojima smo tražili podatke o konkursima za republička javna preduzeća. Najzad, ništa manje važno je i pitanje - na koji način bi EPS mogao da bude profitabilan "kako bi privukao manjinskog partnera" ako istovremeno bude obavljao "socijalnu zaštitu", (kako siromašnih, tako i bogatih)? Možda bi tako nešto i bilo moguće, ali bismo platili "na ćupriji" - cena koju bi platio parntner za ulazak u EPS bila bi manja za trošak ovih socijalnih davanja.