Nacrt Akcionog plana
U međuvremenu, Povernik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenio je da je Nacrt u te dve oblasti "značajno ispod očekivanog i potrebnog nivoa" (http://goo.gl/Lr4uwd). Poverenik se posebno osvrnuo na odlaganje pojedinih obaveza i odlaganje onoga što je još ranije propušteno. To je nešto što je i TS uočila u drugim delovima Akcionog plana i što ćemo predataviti narednih dana.
A evo kako Poverenik obrazlaže svoju ocenu:
"Da budem sasvim precizan, iza te ocene, zbog koje nisam nimalo srećan, stojim bezrezervno, ali samo kada su u pitanju oblasti slobode pristupa informacijama i zaštite podataka o ličnosti. Kako stvar stoji sa drugim oblastima reći će, pretpostavljam drugi.
Moju ocenu potkrepiću sa samo nekoliko relevantnih činjenica iz mnoštva na koje sam više puta ukazivao nadležnima. Verujem da će biti dovoljno. Mogu početi s potrebom za izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Ona je valjda najstarija, uočena je još pre nekoliko godina. Tokom 2012. bio je seriozno pripremljen i nakon javne rasprave u skupštinsku porceduru upućen odgovarajući predlog zakona. Taj predlog vlada je povukla iz skupštinske procedure, ali nije dovodila u pitanje potrebu izmene ovog zakona, pa je tako u akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije bilo utvrđeno da će u maju biti urađen nacrt, u junu utvrđen predlog, a početkom septembra ove godine usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Nije učinjeno ništa od toga, a u nacrtu akcionog plana za poglavlje 23, kao rok za izmene ovog zakona predviđa se četvrti kvartal 2015. godine!
I potreba za izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, odavno je definisana. U akcionim planovima koje je vlada do sada usvajala radi ispunjavanja preporuka Evropske komisije, kao rokovi za te izmene su figurirali, prvo kraj avgusta 2013, potom drugi kvartal 2014. Oba roka su propuštena, a sad u ovom poslednjem nacrtu rok za ,,izmene i dopune normativnog okvira u oblasti zaštite podataka” uopšte i ne postoji! Tačnije, ,,biće naknadno određen počev od trećeg kvartala 2015”. Ako se (nezavisno od pregovora sa EU) dobro zna za nepostojanje, po Ustavu, nužnih zakonskih rešenja u čitavom nizu delikatnih oblasti obrade podataka o ličnosti (video-nadzor, biometrija, bezbednosne provere itd.), kao i (u odnosu na rokove iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti) šestogodišnju docnju vlade sa donošenjem uredbe o naročito osetljivim podacima o ličnosti, prolongiranje ,,aktivnosti na normativnom okviru” za celu godinu dana je zaista neshvatljivo.
Doduše, ,,planira se”, do kraja 2014. izrada ,,tabele o usklađenosti našeg normativnog okvira u oblasti zaštite ličnih podataka sa standardima EU”. Reč je o aktivnosti u okviru PLAC projekta, plaćenoj novcem EU. Ovo bi moglo da zvuči logično da isti posao, takođe, uz podršku EU, nije urađen u okviru projekta podrške povereniku koji je tu analizu još 2010, a potom nekoliko puta kasnije stavio na raspolaganje nadležnom ministarstvu.
Zar ne zvuči gotovo cinično da se u nacrtu akcionog plana konstatuje da je vlada usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti, a ne i to da akcioni plan za sprovođenje Strategije nikada nije usvojen, pa je Strategija i danas ,,mrtvo slovo na papiru”? U jednom od pomenutih akcionih planova za ispunjavanje preporuka EK za to je bio predviđen drugi kvartal 2013. Akcioni plan međutim nije usvojen, a u ovom nacrtu o kojem govorim čak se uopšte i ne spominje! Imajući u vidu da je Strategija usvojena još u leto 2010, a da je poslednji rok za usvajanje akcionog plana za njeno sprovođenje bio novembar 2010, to znači da je ,,opredeljenje” da docnja koja traje već četiri godine bude produžena do daljnjeg, neizvesno dugo.
Na kraju, u vezi sa ,,obezbeđenjem potrebnih finansijskih i kadrovskih resursa povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti”, potrebom više puta naglašavanom ne samo u dokumentima vlade nego i zaključcima same Narodne skupštine, a povodom usvajanja izveštaja poverenika, i to se ovim nacrtom akcionog plana odlaže za početak 2016! Pri opštepoznatoj činjenici da institucija poverenika godinama radi sa brojem saradnika koji je neuporedivo manji od potrebnog i predviđenog, a da je suočen sa ogromnim i stalno rastućim brojem žalbi građana koji traže zaštitu svojih prava, mislim da je ovu činjenicu suvišno komentarisati.
A za sam kraj mislim da nije suvišno podsetiti na nešto notorno.
Akciono planiranje ne može i ne sme da podrazumeva ignorisanje i odlaganje onog što je propušteno i neizvršeno, a što se moglo i moralo uraditi. Takav pristup izvesno ne vodi željenom cilju".