Temeljno revidirati Akcioni plan za poglavlje 23
Transparentnost Srbija neprijatno je iznenađena slabim kvalitetom nacrta Akcionog plana Vlade Srbije za poglavlje 23 (http://goo.gl/s0DkgT). Imajući u vidu ogroman značaj ovog dokumenta za ostvarivanje dva ključna prioriteta aktuelne Vlade (pridruživanje EU i borba protiv korupcije), smatramo da nacrt mora biti ozbiljno revidiran.
Ovo poglavlje budućih pregovora sa EU je jedno od prvih koje će biti otvoreno, a prema ranijim najavama iz EU, zbog loših iskustava iz prethodnih slučajeva pridruživanja (Bugarska, Rumunija, Hrvatska), delotvornost mera za borbu protiv korupcije će biti praćena sve vreme pregovora.
Zbog toga je neophodno da se već sada, na samom početku, pravilno uoče svi najvažniji problemi i odrede mere za njihovo rešavanje. Ukoliko to ne bude učinjeno, lako ćemo doći u situaciju da se nedovoljni rezultati u borbi protiv korupcije jave kao prepreka za ulazak Srbije u EU.
TS je zbog toga 11. oktobra 2014. uputila Ministarstvu pravde komentare i predloge za poboljšanje dela AP posvećenog borbi protiv korupcije , a 13. oktobra 2014. i komentare koji se odnose na oblast pravosuđa i osnovnih prava (http://goo.gl/9IRwMx) .
Slabosti AP su vidljive već na elementarnom nivou – dokument očigledno nije bio podvrgnut jezičkoj proveri pre objavljivanja i otvaranja javne rasprave, tako da sadrži brojne pravopisne i stilske greške, nosioci aktivnosti su određeni pogrešno ili makar nepotpuno (npr. da će ministarstva menjati zakone, iako to može da učini samo Narodna skupština).
Za čak dvanaest preporuka iz „skrining izveštaja“ EU nisu uopšte nisu bile planirane aktivnosti u dokumentu koji je oglašen na javnu raspravu (npr. zaštita uzbunjivača, kontrola javnih nabavki, „curenje informacija“ o istragama, jedinstvene statistike o korupciji, revizija sistema imuniteta). Na dan isteka roka javne rasprave postavljen je dopunjen Akcioni plan . Dobili smo informaciju da će biti omogućeno i naknadno dostavljanje komentara na ovaj tekst, ali obaveštenje o tome nije istaknuto ni na jednom mestu gde bi se to moglo očekivati – sajt Ministarstva pravde, sajt Kancelarije Vlade za saradnju sa civilnim društvom i portal E-uprava.
Ovaj Akcioni plan sadrži i neke istovetne mere kao i Akcioni plan za sprovođenje antikorupcijske strategije, ali sa drugačije definisanim rokovima ili izvršiocima, što će stvoriti ozbiljne probleme u praćenju. Štaviše, u mnogim situacijama „novi“ akcioni plan donosi lošija rešenja od postojećeg (npr. bezrazložno duže rokove), što ni u kojem slučaju ne bi trebalo prihvatiti.
Opis trenutnog stanja je nepotpun, pa tako, između ostalog, nisu pomenuti ozbiljni problemi u vezi sa izbegavanjem konkurencije i transparentnosti primenom međudržavnih sporazuma, neuređeno i netransparentno lobiranje, nesprovođenje pojedinih normi Zakona o javnim preduzećima, preširoka diskreciona ovlašćenja, visok broj neprijavljenih slučajeva korupcije, nedovoljno jasni odnosi (u praksi) između organa koji istražuju korupciju i izvršne vlasti kod određivanja predmeta koji će biti prioritetno istraživani.
Među brojnim manjkavostima rešenja kod pojedinih aktivnosti na koje smo ukazali, izdvajaju se pogrešno postavljen koncept koordinacije svih državnih organa u borbi protiv korupcije od strane političkog vrha, nerazrađene aktivnosti za adekvatno postupanje po prijavama i preporukama Agencije i uspostavljanje delotvornih nadzornih mehanizama. Nacrt akcionog plana pokazuje veliko nerazumevanje problema manjka transparentnosti, jer nije prepoznata potreba da se menjaju i drugi propisi osim Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (rok za te izmene je nerazumno dug), kao ni mere koje se mogu sprovesti i bez izmene bilo kog zakona (za početak, da sama Vlada postupa po primljenim zahtevima), da svi organi vlasti izrade i ažuriraju potpune informatore o radu, da se objave pretraže baze podataka o javnim rashodima, ugovori i sporazumi koje zaključuju Vlada, ministarstva i javna preduzeća. Mere za ostvarivanje depolitizacije javne uprave su očigledno nedovoljne za ostvarivanje tog cilja.
U delu koji se odnosi na pravosuđe nisu prepoznate neke od aktivnosti koje se mogu sprovesti i pre izmene Ustava radi unapređenja transparentnosti izbora sudija i tužilaca, pokazatelji uspešnosti reformi nisu dovoljno razrađeni, potrebno je osmisliti konkretnije aktivnosti kako bi se saznalo za političke pritiske kojima su sudije i tužioci izloženi i povećala transparentnost pravosudnih institucija, a rokovi za preduzimanje pojedinih aktivnosti su predugi.
U delu o osnovnim pravima, postavljeni su predugački rokovi za povećanje kapaciteta Zaštitnika građana, koji pri tom nisu stavljeni u vezu sa potrebnim izmenama zakona. Problem „curenja informacija u medije“ o krivičnim istragama trenutno se tretira sa formalne strane – kroz uređenje i preciziranje unutrašnjih procedura. Međutim, mnogo je verovatnije da su u većini ovakvih slučajeva informacije ciljano dostavljene medijima radi objavljivanja u određenom trenutku, kršenjem postojećih procedura i pravila, tako da prioritetna aktivnost treba da bude istraga svih takvih slučajeva iz prošlosti i onih koji se budu pojavili u budućnosti.
Iz svih navedenih razloga neophodno je temeljno revidirati i dopuniti ovaj Akcioni plan, ali i učiniti ono što do sada nije bilo praksa – objaviti komentare koje je Ministarstvo primilo i podatke o njihovom razmatranju.
