"Preletači" i izborni sistem

Predsednica Narodne skupštine kaže kako bi "uvođenje direktnog izbora poslanika moglo da ispravi situaciju u koju se došlo zbog narodnih predstavnika koji olako menjaju partijske dresove" i čitavu priču vezuje za dešavanja u vezi sa nedavnom rekonstrukcijom Vlade Vojvodine.

Za početak treba jasno reći: promena načina izbora narodnih poslanika, poslanika i odbornika ne može da reši problem promene stranačkog dresa tokom mandata. Ali i tu treba definisati šta je uopšte problem pa onda tražiti rešenja. Ako je reč o lukrativnim motivima, već postoji mogućnost (koja se ne koristi), vođenja krivičnih istraga. Ako je problem "izneveravanje volje građana", do istine je još teže doći, jer su izborna obećanja toliko maglovita da je gotovo nemoguće utvrditi šta su sve birači imali na umu kada su zaokuživali listiće.

Upravo je skupština Vojvodine mesto na kojem se može empirijski utvrditi da li izborni sistem ima bilo kakvog uticaja na "preletanje", zato što se polovina poslanika bira sa stranačkih lista, a polovina "imenom i prezimenom" u izbornim jednicama. Stoga bi bilo dobro da je predsednica Skupštine ilustrovala svoje zalaganje nekim pokazateljima iz višegodišnje istorije primene mešovitog izbornog sistema, kako bi se videlo da li ima ikakve bitne razlike u "promeni uverenja" u zavisnosti od sistema po kojem su izabrani.

Zadržavanju poslanika u "taboru" u kojem su izabrani u skupštinu nekad je služila (neustavna) norma o gubitku mandata u slučaju gubitka partijskog članstva. Ni ta norma nije sprečavala moguću korupciju, već ju je samo izdizala na viši nivo odlučivanja - u partijski vrh. Drugi vid odgovornosti koji smo imali tokom demokratske istorije Srbije je mogućnost opoziva. Ona nikad nije postojala za poslanike, već samo za gradonačelnike (od 2004. do 2008), ali ni tada nije korišćena protiv funkcionera koji su na neki način izneverili volju građana, već kao vid političke borbe opozicije koja nakon izbora ojača protiv izabranog gradonačelnika.