Kako su vinjete iznenada postale isplative

Ministarka saobraćaja najavila je da bi Srbija uskoro mogla da uvede vinjete za naplatu putarine. (http://goo.gl/cZSAbX) Mediji analiziraju koliko su vinjete povoljne onima koji često koriste auto-put, a ministarka izjavljuje da se analizira da li će biti neophodne i za puteve prvog reda (Ibarsku, Zrenjaninski put, Pančevački put). Zaboravlja se međutim, da smo pre samo dve godine od stručnjaka iz Puteva Srbije mogli da čujemo da "zemlje koje putem vinjeta naplaćuju putarinu, a to su Bugarska, Austrija, Rumunija, Slovačka, Švajcarska, Slovenija, Češka i Mađarska, nisu više u stanju da održavaju puteve, odnosno donacije država su male pa su koncensionari autoputeva Evrope odlučili da od 2015. godine ukinu vinjete" (http://goo.gl/nImSyr).

Da li su nas tada lagali, da li se stanje u međuvremenu promenilo i da li zaista postoji opravdanje za uvođenje vinjeta? Odgovor na ta pitanja neće dati izjave ministarke za medije da će se prihodi udvostručiti već javno objavljivanje analize na osnovu koje se došlo do zaključka da su vinjete bolje od postojećeg sistema naplatnih rampi. U analizi bi trebalo da se nađu odgovori na pitanja koliki su troškovi uvođenja i održavanja novog sistema, koliki je očekivani prihod, i na osnovu kojih parametara je određen, da li se novim sistemom sprečavaju zloupotrebe, kakav je efekat po građane, korisnike puteva. Ovo prvenstveno zbog toga što je prethodnih godina uložen značajan novac u unapređenje postojećeg sistema naplate i uvođenje elektronskih „tagova“ (o čemu smo mogli da čitamo i u izveštaju Državne revizorske institucije o reviziji finansijskih izveštaja Puteva Srbije). Takva analiza otklonila bi i eventualne sumnje da će vinjete doneti veće prihode firmama koje dobiju posao njihovog uvođenja nego državi.