Netačni navodi ministra pravde
Ministar Selaković je tokom rasprave, a povodom obrazloženja predloga amandmana koje je TS dostavila svim poslaničkim grupama, naveo da je Ministarstvo pravde na 27 stranica dostavilo tražene podatke o javnoj raspravi o ovom zakonu.
TS je u dopisu ministru ukazala da joj nije dostavljen izveštaj o održanoj javnoj raspravi, ni za prvi, ni za drugi Nacrt zakona. Izveštaj o javnoj raspravi je inače dokument, koji mora da se sačini na osnovu Poslovnika Vlade, pre nego što bude razmatran na sednici Vlade.
Umesto toga dostavljen je dokument "Izveštaj o radnoj verziji Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača nakon javne rasprave održane u period od 26. decembra 2013. godine do 1. 9. 2014. godine", koji sadrži neke od elemenata koje bi sadržao i izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi. Tu su predstavljeni rezultati razmatranja pojedinih predloga i komentara, ali ne svih. Takođe, iz ovog dokumenta se ne može zaključiti da su razmatrani predlozi upućeni na drugi Nacrt (osim u jednom slučaju).
Od ministarstva je, takođe, tražena informacija o tome da li su Evropskoj komisiji osim Nacrta zakona dostavljeni i podaci o javnoj raspravi i razmatranju predloga i sugestija sa javne rasprave o nacrtu Zakona o zaštiti uzbunjivača. Odgovoreno je da je „Evropska Komisija tokom izrade Nacrta Zakona bila upoznata sa svakom fazom izrade, kao i o sprovođenju javne rasprave, te je predstavnik Evropske Komisije prisustvovao javnoj raspravi koja je održana u Palati Srbije u Beogradu, 24. marta 2014. godine“. Nije dostavljena tražena informacija, jer se zahtev ne odnosi na praćenje izrade Nacrta od strane EK, već na tačno određeno postupanje Ministarstva pravde, to jest da li su Evropskoj komisiji dostavljeni podaci o javnoj raspravi i razmatranju primljenih predloga i sugestija, ili samo Nacrt zakona.
TS je zbog svega toga pozvala Ministarstvo da preispita odgovor po zahtevu, u delovima u kojima je upitno da li su dostavljeni svi traženi podaci, da upotpuni odgovor tamo gde eventualno postoje neki dokumenti koji nisu dostavljeni, odnosno, da nedvosmisleno ukažete da pojedini traženi dokumenti ne postoje.
Na ovaj dopis Transparentnost nije dobila odgovor. Na osnovu činjenice da je Ministarstvo dostavilo brojne dokumente o javnoj raspravi (uključujući i neke koje nismo ni tražili, kao što su zapisnici sa sednica radne grupe pre nego što je „prvi nacrt“ objavljen), logično se nameće zaključak da ostale tražene dokumente Ministarstvo nije ni sačinilo, ali da nepostojanje tih dokumenata nije htelo da potvrdi u zvaničnom dopisu, budući da ti dokumenti moraju postojati.
Naime, Poslovnik Vlade, u članu 41, propisuje da je predlagač dužan „da izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavi na svojoj internet stranici i portalu e-uprave najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave“. Izveštaj o javnoj raspravi nije objavljen ni na sajtu Ministarstva , ni na Portalu E-uprava. Na ovom portalu javna rasprava nije bila ni oglašena, što je takođe suprotno Poslovniku.
Pored toga, nakon što je u junu objavljen drugi Nacrt, nije postavljeno obaveštenje do kada se na njega mogu davati sugestije i komentari, a objavljivanje takvog roka je takođe obaveza na osnovu Poslovnika.
Kako ministar ne bi zamerio da se TS bavi formom, ili da traži „još detaljniji izveštaj“, u pismu je pojedinačno ukazano i na ono što je suština – mnogi od komentara i predloga sa javne rasprave nisu razmatrani (ili makar ne postoji podatak da je to činjeno), a za one koji jesu razmatrani, ali su odbijeni, uglavnom nije pruženo obrazloženje.
U pismu su dalje pobrojane sve primedbe i sugestije podnete na prvi nacrt zakona, pobrojano na koje je u izveštaju o radnoj verziji dat osvrt, a na koje uopšte nije bilo komentara. Ukazano je takođe i na koje članove druge verzije zakona su podneti predlozi i sugestije. Na ta primedbe, kao što je prethodno pomenuto, nije bilo javno objavljenih bilo kakvih odgovora radne grupe, odnosno ministarstva, niti je TS od ministarstva dobila bilo kakav dokument koji bi potvrdio d asu primedbe i sugestije uopšte razmatrane.