Ko to tamo gradi mini hidroelektrane?
Od 112 kompanija kojima je omogućeno da izgrade mini hidroelektrane i postanu povlašćeni proizvođači struje, neke su u sukobu sa zakonom, neke imaju skriveno vlasništvo u of-šor zonama, a neki vlasnici su u potencijalnom sukobu interesa, jer su istovremeno i lokalni političari, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije ( Centar Za Istrazivacko Novinarstvo Srbije ), objavljeno u novom broju nedeljnika Vreme.
Ovo je posledica nepotpunih provera i nedovoljno preciznih uslova javnih poziva koje je prošle godine u dva navrata raspisalo tadašnje Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, pokazuje uvid u konkursnu dokumentaciju.
U nameri da obezbedi struju iz obnovljivih izvora i tako pokuša da dosegne kvotu koju mu nameću potpisani međunarodni ugovori, Ministarstvo je formiralo Komisiju za utvrđivanje vrednosti podnetih prijava potencijalnih investitora.
Dejan Trifunović, bivši pomoćnik ministra energetike i predsednik komisije u dva javna poziva, kaže da je za eventualni propust odgovoran predstavnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koji je kao konsultant povremeno učestvovao u njenom radu, ali nije imao obavezu da proveri svaku kompaniju: "On je imao uvid u tu bazu podataka i mogao je po svom nahođenju i kada se komisiji nešto učini problematično da proveri." BIA potvrđuje da je njihov službenik učestvovao u radu Sekretarijata Komisije, ali odbija da dalje komentariše, upućujući novinare CINS-a na nadležno resorno ministarstvo. Iz Ministarstva energetike, uprkos višenedeljnim pokušajima CINS-a, takođe nisu pristali na razgovor, navodeći da njihovi službenici nemaju vremena.
Subvencije za povlašćene proizvođače električne energije platiće građani, čiji su računi već od marta 2013. godine uvećani i sada u proseku iznose dodatnih 30 do 40 dinara mesečno. Taj iznos će rasti zajedno sa brojem izgrađenih mini hidroelektrana, pa se očekuje da račun za struju 2020. godine bude veći za oko 400 dinara mesečno.
Rade Đurić iz Transparentnosti Srbija kaže da prema onome u šta je imao uvid, sam način rada Komisije nije najbolje i najdetaljnije uređen, a pozivi nisu dovoljno precizni i jasni: "Postavljena pravila su dovela do toga da poslove dobijaju ili su mogli dobiti i oni koji nisu najispravniji prema zahtevima poslovanja u Srbiji, sa sumnjama u preklapanje privatnih i javnih interesa, ili sa drugim interesima suprotno pozitivnim propisima."
(Ceo tekst objavljen je u novom broju nedeljnika Vreme)
