Kako je Vlada pogodila ko će pobediti na konkursu

Bilo bi veliko iznenađenje da je još neka firma, pored Esmarka, podnela ponudu za Železaru Smederevo (http://goo.gl/mtd6wU). Naime, predstavnici vlasti u Srbiji su proteklih meseci uporno ponavljali da bi želeli da Esmark preuzme smedrevsku fabriku, da je američka kompanija najozbiljniji kandidat (http://goo.gl/QJNeVh), a mediji su čak, nakon sastanka premijera sa rukovodstvom Esmarka u Londonu u oktobru 2014. objavili da je "postignut dogovor" o preuzimanju fabrike (http://goo.gl/irRtj5).

Da li bi se neko "ozbiljan" posle ovakvih izjava javio na konkurs?

Šta se desilo od proleća 2014. godine, kada su mediji "saznavali" da postoji 6 ili 7 "ozbiljnih" kandidata, kada je formirana radna grupa na čelu sa tadašnjim ministrom privrede Vujovićem koja je trebalo da kontaktira sve te pretendente?

Ili je Esmark u potpunosti favorizovan ili smo ostali uskraćeni za informaciju da se razgovaralo i sa ostalima. S obzirom da vlasti vole da saopštavaju samo dobre vesti, ako su razgovori bili neuspešni, to nije bio razlog da ostanemo uskraćeni makar za informaciju da je razgovora bilo.

U tom slučaju bismo mogli da zaključimo da je Vlada zaista učnila sve da podstakne što veću konkurenciju za Železaru i da je javno izjašnjavanje za Esmark praktično izjašnjavanje za jedinog kandidata, na konkursu za koji se unapred znalo da će proći bez "ozbiljne" konkurencije. To bi se moglo tumačiti kao populističko insistiranje na činjenici da Vlada želi "ozbiljnog" partnera a ne špekulante. Tumačiti, ali ne i opravdati, jer se špekulanti ne destimulišu izjavama, već uslovima konkursa (godišnji obim proizvodnje, promet, višegodišnje obaveze prema fabrici, radnicima i sl).

Ovako, bez transparentnosti, odnosno informacija sa kim se sve pregovaralo i razgovaralo, i bez konkurencije, ostaje gorak ukus kao prilikom prve privatizacije Sartida. Ugovor o prodaji, za koji se nadamo da će biti javan, pokazaće da li su u međuvremenu naučene neke lekcije.