Političke odluke ili nestručnost?

Republičko javno tužilaštvo obavezalo je tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića da sprovede istražne radnje na osnovu krivične prijave protiv prvog sastava Visokog saveta sudstva.
Da podsetimo, ranije je saopštno da je krivičnu prijavu protiv prvog saziva VSS podnelo nekoliko sudija Vrhovnog kasacionog suda (uključujući i predsednika tog suda i aktuelnog predsednika Visokog saveta sudstva), a zatim i da je Tužilac za organizovani kriminal odbacio tu prijavu (nisu saopšteni razlozi).

Tada smo ukazali (http://goo.gl/fK7EbT) na nekoliko pitanja koja zahtevaju odgovor - da li je ranije bilo krivičnih prijava povodom "reizbora" i kakva je bila njihova sudbina; da li je slučaj ispitivan i po službenoj dužnosti; kako utvrditi odgovornost članova kolektivnih tela, ako krivična prijava bude prihvaćena; neobičnost situacije u kojoj krivična prijava dolazi od lica koja bi mogla i da odlučuju u slučaju itd. Posebno smo ukazali na pitanje imuniteta koje je prethodno za bilo koji vid krivične odgovornosti. Naime, Zakon kaže da "član Saveta ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta".

Ni na jedno od tih pitanja za sada nema odgovora, pa ni na osnovno - da li je krivično gonjenje uopšte moguće.

Iz nove vesti (http://goo.gl/OuUXVj )saznajemo da je "Tužilac za organizovani kriminal odbacivanje krivične prijave temeljio na činjenici da su zapisnici sa sednica Visokog saveta sudstva isuviše opšteg sadržaja i da ne sadrže konkretne podatke o pojedinim kandidatima koji nisu izabrani na sudijske funkcije", "da su sednice VSS bile zatvorene za javnost i da stoga nema potrebnih informacija".

S druge strane "nedostatak pouzdanih podataka, prema stavu Republičkog javnog tužilaštva, nije ubedljiv razlog za odustajanje od dalje istrage, već, naprotiv, podstrek da se intenzivnijim istražnim radom dođe do podataka". U tu svrhu, "Republičko tužilaštvo je obavezalo tužioca za organizovani kriminal da razgovara sa okrivljenima i oštećenima, kao i zaposlenima u pravnoj službi Visokog saveta sudstva. Takođe, tužilac se upućuje da razmotri izveštaje eksperata i stručnih organizacija, imajući u vidu da je reforma pravosuđa iz 2010. godine bila pomno praćen događaj, kako od strane domaće, tako i inostrane javnosti."

Utvrđivanje granica imuniteta u vezi sa ovom krivičnom prijavom je prioritet. Ukoliko članovi VSS ne mogu odgovarati za svoje odluke, onda je svaki dalji rad tužilaca na tom slučaju gubljenje dragocenih resursa. Ukoliko takva odgovornost može postojati, očigledno je da nedostupnost podataka ne može biti razlog za odbacivanje prijave i teško je poverovati da je Tužilac za organizovani kriminal mogao doneti rešenje o odbačaju samo zbog toga.

Ukoliko je tužilac to ipak učinio, to bi bio ozbiljan razlog za ispitivanje njegove stručnosti. Isto tako, ukoliko su pripadnici najviše sudske instance u zemlji podneli krivičnu prijavu za nešto što ne može biti krivično delo, to bi bio razlog za osporavanje njihove stručnosti za dalje obavljanje tog posla. Ovaj slučaj otkriva još jedan veliki problem u vezi sa praćenjem rada tužilaštva i sudova - dok je informacija o podnošenju krivične prijave bila svima dostupna, razlozi zbog kojih je ona odbačena, kao i najnovije obavezujuće uputstvo ne mogu se videti nigde.