Zbunjujuće o partnerstvu za Železaru
Javnost je preplavljena informacijama o (propalim?) pregovorima sa strateškim partnerom za smederevsku Železaru, koje su pre svega zbunjuće. Tako, predstavnici Vlade saopštavaju da je ponuda neprihvatljiva, a predstavnici Esmarka da su pregovori propali zbog "promene prethodno dogovorenih uslova". Ni jedno ni drugo ne može da se proveri. Kako je ovakva situacija uopšte moguća? Zato što u objavljenjom oglasu za traženje strateškog partnera nema informacija o tome šta je uslov od kojeg se neće odstupiti, a šta je predmet pregovora sa strateškim partnerom.
Ti podaci se možda mogu pronaći u tenderskoj dokumentaciji, koju su dobili samo zainteresovani učesnici, uz plaćanje naknade od 10.000 evra.
Da bismo razumeli šta je predmet pregovora i da bismo informacije o tome mogli da podelimo i sa građanima, koji nisu ništa manje nego mi zbunjeni pregovorima nakon sprovedenog tendera, Transparentnost - Srbija je pre dve nedelje uputila zahtev za pristup informacijama Agenciji za privatizaciju. Tražili smo kopije "uputstva za ponuđače" i "nacrta ugovora o strateškom partnerstvu", a koji se pominju u javnom pozivu za izbor strateškog investitora za Privredno društvo za proizvodnju i preradu čelika „ŽELEZARA SMEDEREVO“ DOO SMEDEREVO, matični broj: 07342691, Šifra postupka: JP 01/14. http://www.priv.rs/upload/document/javni_poziv_04-12-2014_final-1.pdf
Odgovor još nije stigao.
U priči o aranžmanu za Železaru, bitnu ulogu igraju EU i MMF. Sa stanovišta interesa EU stvari su naizgled jasne - postoji sporazum koji je Srbija prihvatila, i koji zabranjuje davanje državne pomoći u ovoj industriji od 1. februara 2015. Takođe, MMF promoviše svoje viđenje o tome šta zemlje poput Srbije treba da rade i u kojima se ne gleda blagonaklono na državnu pomoć koja povećava i onako visok deficit budžeta. Da li je sve ono za šta se zalažu EU i MMF dobro za Srbiju? Ne nužno. Bez obzira i na potpisani sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i na aranžmane sa MMF stoji činjenica da građani Srbije nikada nisu nikada dobili jasno obrazloženje zbog čega bi uopšte Srbija želela da finansijski pomaže baš ovu firmu i do koje granice je to finansijski isplativo (sve i da EU i MMF nemaju baš ništa protiv toga).
Logično bi, na primer, bilo pomisliti da država treba da privremeno pomogne Železari, ako postoji jasne naznake da bi ona u nekom kratkom roku mogla da posluje profitabilno. Ili, da treba pomoći ovom preduzeću, ako od njega zavisi poslovanje mnogih drugih firmi. Ili, da je načelno bolje finansirati proizvodnju nego plaćati socijalnu pomoć.
Koji god da su razlozi po sredi, u proračunu mora da postoji neka tačka kada visina direktnih i indirektnih subvencija više ne opravdava korist koju ona donosi. Na primer, ako ostatak građana finansira održavanje Železare zato što ima 5.000 zaposlenih radnika, na nekoj granici postaje isplativije tim istim ljudima pomoći na drugi način. Upravo taj podatak, o računici koju država ima, nikada nije jasno saopšten. Ako je podatak bio brižljivo čuvan radi jačanja pregovaračke pozicije sa Estmarkom, onda je sada, kada se najavljuje nastavak državnog upravljanja Železarom pravi trenutak da se saopšti.
TS je od Agencije za privatizaciju u pomenutom zahtevu zatražila i informaciju o tome da li po znanju ovog organa "postoji dokument u kojem su izračunati direktni ili indirektni troškovi za Republiku Srbiju, a koji bi nastali usled eventualnog stečaja Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „ŽELEZARA SMEDEREVO“ DOO SMEDEREVO i potpunog prestanka rada smederevske železare, informacija o nazivu tog dokumenta i organa koji ga poseduje i kopija tog dokumenta ukoliko ga Agencija poseduje". Odgovor nismo dobili.