Poseban zakon za eksproprijaciju za Beograd na vodi
S obzirom da Zakon o eksproprijaciji ne predviđa mogućnost da se utvrdi javni interes za ekproprijaciju za potrebe izgradnje objekata namenjenih turizmu, ugostiteljstvu, kao ni poslovnih ni stambenih objekata, Vlada je utvrdila predlog posebnog zakona na osnovu kojeg će biti moguće izvršiti eksproprijaciju privatnih objekata i zemljišta za potrebe izgradnje Beograda na vodi.
Vlada Srbije utvrdila je, naime, Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograda na vodi”.
Reč je o zakonu koji će omogućiti eksproprijaciju objekata i zemljišta u privatnom vlasništvu na području izgradnje budućeg stambeno-poslovnog centra na području savskog priobalja, a na osnovu prethodno usvojenog "Plana posebne namene" (http://goo.gl/bO83os) i odluke Vlade o proglašenju projekta "Beograd na vodi" kao projekta "od značaja za Republiku Srbiju i grad Beograd". Zašto se ovaj poseban zakon uopšte donosi ako u Srbiji već postoji Zakon o eksproprijaciji koji uređuje kada se ona može vršiti?
O tome rečito govori obrazloženje predloga zakona:
"Utvrđivanje javnog interesa za izgradnju i revitalizaciju kompleksa „Beograd na vodi”, u skladu sa odredbama Zakona o eksproprijaciji je pravno moguće samo za objekte koji su određeni u članu 20. Zakona o eksproprijaciji, odnosno, Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju ako je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica. Na osnovu navedenog, predlogom za utvrđivanje javnog interesa ne bi mogli biti obuhvaćeni objekti namenjeni turizmu i ugostiteljstvu, kao ni poslovni i stambeni objekti, a za koje postoji interes da se grade na predmetnoj lokaciji.
Imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije, pravno je moguće da se ovaj problem prevaziđe donošenjem posebnog zakona kojim bi bio utvrđen javni interes za eksproprijaciju u cilju privođenja zemljišta nameni utvrđenoj prostornim planom područja posebne namene. Napominje se da je ovakvo rešenje već primenjeno u slučaju izgradnje gasovoda „Južni tok”. Sa aspekta ustavnosti, donošenje ovakvog zakona, koji je po svojoj pravnoj prirodi lex specialis u odnosu na opšti zakon - Zakon o eksproprijaciji, i to lex specialis et posterior je moguće, s obzirom da je Vlada Republike Srbije ovaj projekat utvrdila kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, pritom ne odstupajući od osnovnog ustavnog načela o zaštiti imovine koje je propisano članom 58. Ustava Republike Srbije, s obzirom da je u postupcima predviđenim ovim zakonom propisano da se za eksproprisanu nepokretnost određuje tržišna vrednost te nepokretnosti."
Šta nam, drugim rečima, poručuje Vlada ovim predlogom zakona? Da će Zakon o eksproprijaciji i tamo uspostavljena pravila o tome iz kojeg se razloga ona sprovodi biti "mrtvo slovo na papiru" kad god Vlada utvrdi da je nešto projekat od nacionalnog značaja. Ispravnije bi bilo izmeniti Zakon o eksproprijaciji uvođenjem novih razloga koji bi mogli da se primene za budućnost jednako u svim sličnim situacijama, a ne od slučaja do slučaja. Na primer, ako Vlada smatra da projekti u kojima država daje građevinsko zemljište a privatni investitor novac za izgradnju objekata, i sve to radi dalje prodaje na tržištu (o tome je zapravo reč kod "Beograda na vodi"), predstavljaju "javni interes", onda to treba i da napiše, obrazloži i pokuša da odbrani pred poslanicima.
Ustavnost ovog zakona zavisi od odluke USS. Ta institucija je u prošlosti u nekim slučajevima zauzimala stav da se pravni poredak narušava kada su odredbe posebnog zakona u suprotnosti sa sistemskim, ali i potpuno suprotno stanovište (npr. kada je ostavio na snazi Zakon o pomoći građevinskoj industriji, iako je bio suprotan sistemskom Zakonu o javnim nabavkama). Pored toga, ovde su možda moguća su i osporavanja ustavnosti po drugim osnovama, na primer jer se ometa pravo na mirno uživanje svojine. Generalno, sa pravne strane, glavni problem u celoj priči jeste to što se eksproprijacija može vršiti "u javnom interesu", a sam pojam "javnog interesa" nije jasno omeđen u Ustavu.
