Netransparentno saopštenje za netransparentan posao

Pored toga, ranije se govorilo o 3,5 milijarde evra investicija, a u nedelju je saopšteno da će investitor uložiti 300 miliona, od toga pola kroz „zajam u formi pozajmice osnivača“, dok će  ostatak biti reinvestiran iz dobiti. Pored toga pominje se dodatni ugovor o zaduženju za uklanjanje postojećih objekata.

Šta je sporno u celom poslu? Međudržavni sporazumi omogućavaju da se ne primenjuju antikorupcijski mehanizmi iz domaćih zakona. Ali oni to ne zabranjuju. I nije jasno zbog čega vlada koja se deklarativno zalaže za borbu protiv korupcije nije želela da primeni antikorupcijske mehanizme, prvenstveno poštujući princip konkurencije i javnog konkursa. Svojevremeno je „opravdanje“ za izostanak javnog konkursa bilo da „mora da se poštuje tuđi novac“. Iz onoga što je u nedelju predstavljeno, deluje da je „tuđeg novca“ 150 miliona evra, a ne 3,5 milijarde evra. A da li je „tuđeg novca“ moglo da bude više, nećemo saznati jer nije bilo konkurencije.

Kome je u interesu da se ovakav posao zaključuje na ovaj način? Zabrinutost izaziva to što je ovaj projekat od ogromnog političkog interesa za vlast i postavlja se pitanje da li se poklapaju ekonomski interes države i poliitčki interesi vladajuće partije. Zbog toga postoji razlog za brigu kakvi će biti kontrolni mehanizmi prilikom sprovođenja ugovora. Na primer, nedavno usvoji nex specialis omogućava da se investitor oslobodi plaćanja naknade za građevinsko zemljište tako što će zauzvrat izgraditi objekte javne namene. Kakva će biti dinamika izgradnje tih objekata u odnosu na komercijalen i ko će i kako kontrolisati koliko je zaista koštala izgradnja objekata javne namene.

Što se tiče nametnute dileme da li treba ostaviti postojeće ruglo u Savskom amfitetaru ili graditi Beograd na vodi, reč je o lažnoj dilemi. Besmisleno je pitanje da li je neko za postojeće stanje. Ovo je pitanje poštovanja propisa i pitanje - ako postoji ekonomska korist od izgradnje Beograda na vodi, da li je ona mogla da bude veća da smo imali konkurenciju i transparaentan postupak. I, naravno, pitanje je kakvi će se sve troškovi pojaviti narednih decenija. Naime, sam projekat može doneti nesumnjivo korisne rezultate, ako se u okviru njega završi ono što je i inače trebalo uraditi prethodnih godina ili decenija – završetak izgradnje Prokopa, obilaznice, mosta kod Vinče, ali je rizik ako se i ti projekti budu finansirali na netransparentan način, kreditima koji će biti deo „paketa“ sa UAE i investitorom.

A to smo već u nedelju mogli da vidimo – najavljeno je da će investitor obezbediti zajam od 130 miliona evra državi Srbiji za preseljenje objekata iz Savskog amfiteatra i završetak eksproprijacije zemljišta.

O potpisivanju ugovora za Beograd na vodi, izostanku konkurencije i transparentnosti, onome što izaziva brigu u vezi sa tim projektom - od kontrole ispunjavanja obaveza do dodatnih zaduženja države, za Al Jazeeru je govorio Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

Video prilog na: https://www.youtube.com/watch?v=XNXzDJ4ALsc