Nepisana pravila u borbi protiv konkurencije

Malo je koji predstavnik sadašnje vlasti tako uspešno radio u korist štete građana Srbije kao izvesni Zoran Ilić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Stotine putnika koji su pred 1. maj želeli da otputuju na odmor u Tursku ili Egipat spominjali su na beogradskom aerodromu Ilićevu ”bližu i dalju familiju” kad su saznali da moraju da se vrate kući i raspakuju kofere, jer je on odbio da izda dozvolu za čarter letove avio prevoznicima Fribird i Nesma iz Egipta i Korendon iz Turske. Ista sudbina čeka još nekoliko stotina turista iz Srbije koji su uplatili letovanje i spremaju se da putuju na odmor 8, 19. i 26. maja s turističkom agencijom Argus turs.

Besmislenost zabrane, koja inače nije u opisu posla pomoćnika ministra, postaje utoliko veća ako se zna da su sva tri prevoznika ispunili sve tehničke i bezbednosne uslove Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, koji je jedina nadležna državna institucija za tu vrstu posla.

Gostujući u jednoj TV emisiji, dotični Ilić objasnio je da, odbijajući da izda dozvole tim kompanijama, on samo ”štiti interes Srbije”.

Čini se, međutim, na osnovu raspoloživih činjenica, da pomoćnik ministra štiti samo jednu avio kompaniju koja je u polovičnom vlasništvu države – Er Srbiju i istovremeno pravi ozbiljnu materijalnu štetu građanima Srbije.

I prošle godine domaće turističke agencije imale su sličan problem sa čarter prevozom svojih mušterija do letovališta u Tunisu, Turskoj i Egiptu. Razlog je i tada bio isti – Er Srbija je htela da zagrize što veće parče tržišta čarter saobraćaja i pošto nije umela na vreme da se organizuje, navrat-nanos je pokušala da istisne konkurenciju iz čarter letova za Egipat i Tursku.

Bilo je za očekivati da će se situacija ove godine stabilizovati, jer je Er Srbija prošle godine osnovala ”Aviolet”, koji nije postao njena kompanija, nego je više brend (ili sektor) unutar Er Srbije, kome su dodeljena (i ofarbana) tri ”boinga” sa po 144 sedišta. Sve bi bilo drugačije da je Er Srbija osnovala kompaniju ”Aviolet” i pustila je da se snalazi na tržištu. Njeni menadžeri bi, na primer, u međuvremenu obigrali sve turističke agencije nudeći povoljne uslove za čarter letove. Ali, nisu.

Zato što se znalo da će, kad zatreba, Er Srbija zakucati na vrata gde treba.

I tako je i bilo.

A u međuvremenu se ništa nije događalo, iako su domaći turoperateri očekivali da ”Aviolet” u decembru prošle godine pred Sajam turizma izađe s ozbiljnom ponudom čarter saobraćaja za ovogodišnju turističku sezonu. Budući da takve ponude nije bilo, domaće turističke agencije počele su da sklapaju prevozničke aranžmane s čarter kompanijama iz Turske, Grčke, Tunisa i Egipta kao i ranijih godina.

I onda se, po ustaljenom pravilu, Er Srbija ”probudila” iz zimskog sna kad je videla da joj konkurencija odnosi zaradu ispred nosa i brže-bolje otrčala i zakucala na vrata države (Ministarstvo saobraćaja) da traži zaštitu i protekciju.

Tako se i pojavio lik po imenu Zoran Ilić, koji je na mesto pomoćnika ministra stigao s funkcije direktora za bezbednost Aerodroma Nikola Tesla.

Inače, Ilić ima ”genealogiju profesionalnog napredovanja” od Smedereva do Ministarstva, ali ona u ovom trenutku nije previše važna da bi se dokazala njegova nekompetentnost za posao koji trenutno obavlja.

Svojim javnim nastupima, shvatanjem opisa posla kojim se bavi i načinom obavljanja tog posla, pomoćnik ministra saobraćaja kvalifikovao se za – nekvalifikovanog (nekompetentnog) visokog državnog činovnika.

Pažnju javnosti na njegovo nezakonito i nestručno delovanje skrenula je 16. aprila turistička agencija ”1 A Travel” koja je obavestila javnost da za ovogodišnju sezonu ima potpisane ugovore sa avio prevoznicima Er Kairo, (na redovnoj liniji za Hurgadu), Er Srbija/Fribird erlajns (čarter linija za Antaliju, 4 leta nedeljno) i sa kompanijom Viz er (redovna linija za Larnaku, 2 leta nedeljno). Budući da ima puno interesovanja za letovanja u Turskoj, agencija ”1 A Travel” potpisala je ugovor i sa Fribird erlajns za dodatne linije ka Antaliji, jer ona ima avione većeg kapaciteta u odnosu na Er Srbiju. ”Freebird Airlines je tražila dozvole vazduhoplovnih vlasti Srbije i dobila pozitivno mišljenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji je utvrdio da Freebird Airlines ispunjava sve potrebne uslove za izdavanje dozvole. Međutim, Freebird Airlines je bez jasnog razloga i objašnjenja odbijena od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture”, saopštila je ova turistička agencija, ali nijedan od medija to nije preneo.

”1 A Travel” bila je primorana da se pet dana kasnije još jednom obrati javnosti (opet nijedan od medija to nije preneo) povodom netačnih izjava pomoćnika ministra Zorana Ilića (Jutarnji program RTS, 19. april) u vezi sa izdavanjem dozvola inostranim čarter avio kompanijama. Ta turistička agencija tvrdi da Ilić ne poznaje osnovne normative iz svog delokruga rada kad tvrdi da ”turističke agencije, pre sklapanja ugovora sa avio prevoznicima, prvo treba da provere da li predmetne avio kompanije imaju sve neophodne dozvole za prevoz putnika”, jer je to pitanje regulisano pravilnikom koji izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva.

A zatim sledi još dokaza nekompetentnosti pomoćnika ministra saobraćaja. Naime, Ilić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a naveo ”da se prilikom odlučivanja o izdavanju dozvola inostranim avio kompanijama, treba voditi isključivo pravilom reciprociteta koje čini sastavni deo međunarodnih bilateralnih sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i drugih zemalja, uz konstataciju da između Republike Srbije i Republike Turske postoji međunarodni bilateralni sporazum o vazdušnom saobraćaju koji sadrži klauzulu o reciprocitetu”.

Šta Ilić ne zna?

Dve važne činjenice.

Prva je da je Sporazum o vazdušnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Turske potpisan 16. aprila 1953. godine i u članu 1. tog Sporazuma postoji načelo reciprociteta, ali za redovan avio saobraćaj (i to tako što omogućava dvema nacionalnim avio kompanijama – JAT i Turk Havayolari – da obavljaju saobraćaj na strogo utvrđenim linijama između Beograda preko Skoplja i Soluna do Istanbula i obrnuto), ali reciprocitet nije predviđen za čarter letove.

Druga je, da je u međuvremenu Srbija potpisala Ugovor o otvorenom nebu (Open Sky) čija je suština u sledećem:

– nema više međudržavnih pregovora za redovan saobraćaj

– nema više reciprociteta (na primer, Turkiš erlajns ima dva leta dnevno iz Beograda i jedan kargo let, a Er Srbija ima jedan let dnevno prema Turskoj)

– ukinut je protekcionizam (i naravno, državne subvencije za avio kompanije).

Kao anegdota o širim razmerama neznanja koristi se ne tako davni zahtev Daneta Kondića, direktora Er Srbije, tadašnjem pomoćniku ministra saobraćaja Milutinu Popoviću da zabrani ”Turcima sve letove, pa i one u redovnom avio saobraćaju”. To, naravno, Popović kao ozbiljan i dugogodišnji profesionalac u avio saobraćaju nije mogao da sprovede u delo, jer Open Sky dozvoljava svakome da leti koliko hoće, ako ispunjava potrebne uslove.

Pomoćnik ministra Zoran Ilić je pre neki dan, ponovo u jutarnjem programu jedne druge televizije, pokazao novo neznanje pokušajem da protežira avio kompaniju Er Srbija, tvrdeći da ona raspolaže dovoljnim kapacitetima i da bi turoperateri trebalo da s njom sklapaju čarter aranžmane.

Turoperateri su odmah održali lekciju pomoćniku ministra tvrdnjom da bi oni rado sklapali ugovore sa Er Srbijom kad bi ona mogla da isprati tržišne uslove i njihove zahteve, ali da ona ne poseduje avione za čarter saobraćaj koji kapacitetom odgovaraju potražnji (četiri aviona Boing 737-300 sa po 144 putnička mesta, a turističkim agencijama su na osnovu rezervacija potrebni avioni sa kapacitetom prevoza od 180 do 215 putničkih mesta).

Prevedeno na ”jezik novčanika” to znači da su avioni Er Srbije neuslovni za čarter – imaju manje sedišta što poskupljuje prevoz za turiste i zato turoperateri uzimaju avio prevoznike koji imaju veće avione, jer to automatski znači nižu cenu karte.

Zatim je Ilić kao razlog izdavanja negativnog mišljenja kompanijama Nesma erlajns, Fribird i dodatnim zahtevima Er Kairo iz Egipta i Korendon erlajns iz Turske naveo – ozbiljan poremećaj na tržištu čarter letova. A taj ”poremećaj” ogleda se u činjenici ”da su domaći prevoznici ranije učestvovali u prevozu naših turista ka odredištima u Turskoj, Egiptu… sa 80 odsto i više, u skladu sa nepisanim pravilom da svaka država vozi svoje turiste, a da sada to više nije slučaj. Dok se konsultacije ne obave i dogovori ne spreme za realizaciju, izdavanja pozitivnih mišljenja neće biti”.

Pomoćnik ministra saobraćaja u Vladi Srbije nije mogao da izrekne veće svetogrđe ”u skladu s nepisanim pravilom”.

Da išta zna o avio saobraćaju, Ilić to nikada ne bi rekao jer u tom biznisu ne smeju da postoje nepisana pravila.

U avio saobraćaju je propisano čak i kad i kako putnik sme da za vreme leta ode u toalet.

A tek ideja ”da svaka država vozi svoje turiste”? Može li pomoćnik ministra saobraćaja Zoran Ilić da zamisli kako bi izgledalo kad bi Nemačka uvela to pravilo.

I na kraju, dogovori se ne prave u maju, kad je sezona već počela. Taj posao morala je da odradi Er Srbija, odnosno ”Aviolet” još prošle jeseni i nisu krive inostrane čarter avio kompanije što to nije urađeno na vreme.

Zbog količine neznanja pomoćnika ministra, turistička agencija “1 A Travel” skrenula je pažnju Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da Zoran Ilić direktno utiče na pogoršanje poslovanja i da narušava princip slobodnog tržišta: ”Nepripremljen, pomoćnik ministra stvara probleme i turističkim agencijama u Srbiji i avio komanijama a naročito šteti ugledu Ministarstva kome pripada”.

Šta je pokušao da uradi pomoćnik ministra saobraćaja?

Na loš, populistički način, pokušao je da protežira Er Srbiju.

A pošto ne zna ”zanat”, onda liči na ”slona u staklarskoj radnji”.

Zato je tako otvoreno pokazao da ga je baš briga za interese hiljada turista-građana Srbije koje skupo košta protekcionizam koji on uvodi za Er Srbiju. Konkurencija u avio saobraćaju, na koju se Srbija obavezala potpisujući Sporazum o otvorenom nebu, znači jeftinije putovanje avionom turista iz Srbije. Kad ”štiti Srbiju od Turaka”, pomoćnik ministra saobraćaja Zoran Ilić direktno zavlači ruku u džep građana i tera ih da skuplje plaćaju avio karte.

Šta bi još trebalo da zna pomoćnik ministra saobraćaja, a ne zna.

”Šorka” oko čarter saobraćaja samo je daleki eho tržišne ”tuče” dve moćne svetske avio kompanije – Turkiš erlajnsa i Etihada.

Način na koji je Turkiš erlajns postao jedna od vodećih svetskih avio kompanija pokazuje da ona ima istu poslovnu filozofiju kao Etihad. Ta filozofija je nemilosrdna i svodi se na jednostavnu formulu „hoću da te pobedim i nije važno koliko košta”.

U toj ”tuči” Etihada i Turkiš erlajnsa kolateralna šteta su putnici-turisti-građani Srbije koji bi na letovanje u Tursku.

Zato u toj ”tuči” Srbija ne bi trebalo da učestvuje.

Ako država Srbija želi da reši problem čarter letova (koji se eto javlja pred svaku turističku sezonu), onda neka obaveže svoju avio kompaniju Er Srbija da pregovara s turističkim agencijama i drugim čarter avio prevoznicima. Sporazum o otvorenom nebu to ne zabranjuje.

A da je tako nešto moguće, pokazuje pre desetak godina sklopljen sporazum o redovnom avio saobraćaju tadašnjeg JAT-a i Er Fransa koji su se dogovorili (bez učešća dve države) da Er Frans ne leti za Beograd, a u zamenu je JAT obezbedio putnike koji su iz Pariza leteli za Ameriku.

Problem je, međutim, u tome što Er Srbija ne ume da pregovora.

Zato danas u Srbiji još važi Sporazum FNRJ i Turske iz 1953. godine.

autor: Miša Brkić

na sajtu Peščanik: pescanik.net/carter-carobiranje/