Ko se zalaže za manju nezavisnost Agencije za borbu protiv korupcije
List Politika i u subotnjem izdanju, pod naslovom "Da li agencija želi ovlašćenje da smenjuje predsednika i 
premijera" piše o radu na izmenama Zakona za borbu protiv korupcije, lažnim optužbama na račun Agencije i o tome ko se zalaže za manju nezavisnost i jači politički uticaj na Agenciju.
Sudeći i po stavovima članova radne grupe, mišljenja o pravcima kojima treba da idu izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji reguliše pitanja sukoba interesa, gomilanja funkcija i imovine i prihoda funkcionera, prilično će se teško uskladiti, piše "Politika". Veliki otpori su postojali i 2008, kada je donošen važeći Zakon o Agenciji, kojim je pojačana i proširena kontrola delovanja javnih funkcionera u odnosu na prethodni Zakon o sprečavanju sukoba interesa iz 2004. godine. Novim zakonom, Agencija bi sada da ide još dalje kada je reč o nezavisnosti i ovlašćenjima, uz oštrije kazne za prekršioce zakona, sa čime, izgleda, nisu saglasni svi članovi radne grupe, na čijem je čelu po rešenju ministra pravde, Tatjana Babić.
Ona je za „Politiku” u jučerašnjem broju objasnila da se ispostavilo da Ministarstvo pravde i agencija imaju potpuno suprotno viđenje uloge ove kontrolne institucije. Kao poseban problem navela je to što su predstavnici ministarstva posle dva meseca od početka rada podneli predlog da se dalje radi po modelu slovenačkog zakona o integritetu i sprečavanju korupcije. Taj model, kaže Babićeva, ima potpuno različit pristup u odnosu na model zakona koji je uradila agencija i koji je bio polazište za rad radne grupe.
Različita viđenja ovog problema imaju i dvojica članova radne grupe iz civilnog društva, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, i Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost.
Ukazujući da je odgovornost za dinamiku sastajanja i vođenja sednica, na kojima treba postići određene rezultate, upravo na Babićevoj, Spasić za "Politiku" kaže da nije sporno to da li postoji saglasje oko pitanja kao što su stroža kaznena politika ili veća ovlašćenja agencije. Za njega je sporno to što agencija na sastancima radne grupe ne pokazuje volju za kompromisom, već se predlozi agencije imperativno nameću ostalim članovima. „Primera radi, za nas je bilo sporno to što je agencija sebi namenila ovlašćenje da smeni predsednika vlade (ma ko to bio), mogućnost razrešenja predsednika republike, predsednika Ustavnog suda i slično. Ja sam se oštro usprotivio težnji da se na ovaj način utiče na izbornu volju građana, kao prava svih prava, ali agencija nije pokazala volju da svoje predloge uskladi sa ostalim neprikosnovenim pravima”, navodi Spasić. Inače, na navode da želi ovlašćenje da može da smenjuje predsednika ili premijera, Babićeva je pre nekoliko dana na RTV rekla da to „apsolutno nije tačno”.
Spasić dalje navodi da je agencija „pokazala tendenciju da sebe ovlasti da, po nalogu direktora agencije, ovlašćena lica mogu praktično upadati u prostorije pravnih ili fizičkih lica, i to samo uz službenu legitimaciju”. Kaže i da je predlagao da novi zakon nosi naziv „Zakon o sprečavanju koruptivnih aktivnosti”, jer se na samu agenciju odnosi samo dvadeset članova zakona, ali da je predsednica radne grupe to odlučno odbacila, rekavši da je ovaj zakon upravo prepoznat kroz rad same agencije, što, ističe Spasić, nije tačno.
Nemanja Nenadić, opet, kaže da su predstavnici agencije pokazali da su spremni da prihvate neke predloge, ali da su se snažno usprotivili izmenama koje se tiču smanjivanja nezavisnosti agencije. „Reč je o nekim izmenama koje bi de fakto povećali, umesto da smanje mogućnost političkog uticaja na njihov rad. S te strane su u pravu”, smatra Nenadić. On dodaje da su se, recimo, protivili i nekim njegovim predlozima koji su išli u pravcu proširenja obima posla, to jest kruga lica koja bi podlegala nadzoru agencije, ali da su u načelu podržali njegov predlog kako da se precizira šta funkcioneri smeju da rade u izbornoj kampanji, a šta ne smeju.
Nenadić ne misli se polazišnim modelom zakona traže prevelika ovlašćenja za agenciju. Problem je nešto drugo - što nisu preciznije definisane njene obaveze, kao na primer koji je to broj funkcionera čiju bi proveru imovine trebalo da izvrši tokom godine. „Mislim da je poslednji predlog Ministarstva pravde, da se uzme u razmatranje slovenački zakon - kontraproduktivan, jer će u najboljem slučaju dodatno usporiti rad. Radna grupa je krenula od modela agencije, kao što je u rešenju ministra zapisano, i praktično je nemoguće raditi uporedo sa dve početne tačke. A osim toga, u Srbiji već postoji dovoljno iskustava u primeni normi iz ove oblasti i u takvim okolnostima nije primereno da se uzima kao polazište neki dokument iz inostranstva. To, naravno, ne znači da je model agencije idealan”, ističe Nenadić, dodajući da, sudeći po dosadašnjem tempu rada, nacrt zakona ne može biti spreman, kako je predviđeno, do kraja septembra.
autor: B. Baković
foto: www.mc.rs