Šabić o ugovoru o upravljanju Železarom
Poverenik Rodoljub Šabić prokomentarisao je na svom blogu, u tekstu naslovljenom "Ali..." odluku o proglašavanju ugovora o upravljanju Železarom Smederevo tajnim dokumentom koji nije dostupan javnosti:
Оd samog zaključenja ugovor o upravljanju Železarom Smederevo zaključen sa Kompanijom "HPK inženjering" izaziva veliko interesovanje javnosti. Imajući u vidu mnoštvo razloga na kojima se to interesovanje zasniva, a koje je mislim suvišno elaborirati, nadao sam se da će ovaj put "radoznalost" javnosti biti zadovoljena i bez angažovanja Poverenika za informacije od javnog značaja. Ali...
Prvi zahtev za informacijama odnosno dobijanjem kopije "Ugovora o pružanju usluga upravljanja i savetovanja" zaključenog 21. 03. 2015. godine, podnela je Ministarstvu privrede Transparentnost Srbija, samo nekoliko dana po zaključivanju, 24. 03. 2015. godine. Ali...
Ministarstvo privrede nije u roku od 15 dana, kako to zakon nalaže, postupilo po zahtevu ili ga odbilo rešenjem. Umesto toga ono je dva dana pre isteka roka obavestilo podnosioca zahteva da će mu tražene dokumente dostaviti u produženom roku od 40 dana. Time je, budući da je zakonom predviđeno da se rok, iz opravdanih razloga, može produžiti samo u prvih sedam dana povredilo zakon i počinilo kažnjiv prekršaj iz čl. 46. tač.8). Ali...
Protekao je i rok od 40 dana, a ministarstvo tražiocu informacija nije dostavilo ništa (čime je počinilo još jedan kažnjiv prekršaj iz čl. 46), što je bio razlog da tražilac informacija podnese žalbu Povereniku. Ali...
Kada je Poverenik, u skladu sa zakonom utvrđenim ovlašćenjima zatražio od ministarstva da mu, radi utvrđivanja činjeničnog stanja, dostavi traženi ugovor ministarstvo to nije učinilo, (čime je počinilo kažnjiv prekršaj iz čl. 46 tač.13), čak ni nakon ponovljenog upozorenja poverenika, što je postupak apsolutno bez presedana u dosadašnjoj praksi primene Zakona.
Ministarstvo privrede je svoje (ne)postupanje "objasnilo" tim da je Komisija za zaštitu konkurencije na osnovu čl. 45. Zakona o zaštiti konkurencije utvrdila da su traženi podaci "zaštićeni podaci koji nemaju svojstvo informacije od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja."
U vezi sa ovim "objašnjenjem" očigledne su dve stvari.
Prvo, očigledno je da "razlog", i sasvim nezavisno od toga koliko je prihvatljiv, nije postojao ni u vreme podnošenja zahteva za slobodan pristup informacijama, ni u vreme podnošenja žalbe, da je "kreiran" naknadno.
Drugo, ovakvom praksom i ovakvim tumačenjem odredbi. Zakona o zaštiti konkurencije se, suprotno sistemskim normama o ostvarivanju ovog prava, u pravnom sistemu Republike Srbije ustanovljava apsolutni izuzetak od predmetnog prava što je nedopustivo sa stanovišta načela jedinstva pravnog poretka Republike Srbije koji nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđeni zakonom kojim se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa budu ispoštovani i u posebnom zakonu. Stoga se osnovanost zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, kao i mogućnost ograničavanja prava, mora ceniti sa aspekta odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je u ovoj materiji lex specialis u odnosu na sve druge zakone kojima se ova prava ograničavaju pa i na Zakon o zaštiti konkurencije.
S tim u vezi, nije suvišno podsetiti i na, u globalnim relacijama relevantnu, Deklaraciju o dostupnosti informacija koju su još davne 2004. godine zajednički usvojili specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za slobodu mišljenja i izražavanja, predstavnik OEBS-a za slobodu medija i specijalni izvestilac Organizacija američkih država za slobodu izražavanja, koja je izričita u pogledu toga da u slučaju suprotnosti, zakon o dostupnosti informacijama ima prioritet u odnosu na ostale zakone.
Pa sam, kao Poverenik i doneo rešenje kojim je naloženo Ministarstvu privrede da tražiocu dostavi tražene informacije, odnosno da ugovor učini dostupnim javnosti. Po zakonu, rešenja Poverenika su, obavezujuća, konačna i izvršna, nepostupanje po njima predstavlja kažnjiv prekršaj, a u slučaju potrebe njihovo izvršenje obezbeđuje Vlada neposrednom prinudom. Ali...
Ali, nezavisno od toga, neko od odgovornih morao bi dobro da razmisli o tome koliko se "stav" da ugovor o poveravanju na upravljanje velike državne železare, "nema svojstvo informacije od javnog značaja" kosi ne samo sa logikom Zakona o slobodnom pristupu informacijama, već sa elementarnom logikom generalno.
Autor: Rodoljub Šabić
na blogu B92: http://goo.gl/vGdjh2
foto: www.mc.rs
