Nezakonito bogaćenje ili poreklo imovine
Najavljuje se da će na jesen biti usvojen Zakona o ispitivanju porekla imovine. Taj zakon, za koji se zdušno već 15 godina zalaže prof. Čedomir Čupić, sadašnja vlast je najavila još 2012. godine. Za tri godine (izuzev nekoliko izjava) ništa nije urađeno i iznenađuje što se sada najavljuje da će za par meseci radna grupa dva ministarstva pripremiti tekst zakona.
Srbija, naime već 12 godina u poreskim zakonima ima mehanizme koji omogućavaju unakrsnu kontrolu imovine i prihoda. Pre pokušaja da se samo donese još jedan zakon, mrtvo slovo na papiru, neophodno je utvrditi da li taj mehanizam funkcioniše i ako ne funkcioniše, šta je tome razlog. Dalje, Strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom predviđeno je uvođenje krivičnog dela "nezakonito bogaćenje", koje bi se odnosilo na funkcionere i javne zvaničnike. Rok za izmene Krivičnog zakonika kojim bi se to delo uvelo istekao je krajem 2014. godine.
Ova iskustva nužno vode ka pitanju da li bi usvajanje Zakona o utvrđivanju porekla imovine doprinelo borbi protiv korupcije, ili bismo dobili još jedan zakon koji se ne primenjuje ili može da bude (zlo)upotrebljen u političkim obračunima. Zbog toga je neophodno otvoriti javnu raspravu i prvo utvrditi odgovore na pitanja, kao što su - na koga zakon treba da se primenjuje (sve građane ili funkcionere, zaposlene u javnom sektoru i sl), ko će ga sprovoditi (i utvrđivati šta je imovina čije se poreklo ne može dokazati), da li će se uvoditi krivično delo "nezakonito bogaćenje" (preporučeno Konvencijom UN za borbu protiv korupcije i propisano našom Strategijom), šta se desilo sa mehanizmima iz poreskih zakona.
Inače, iako aktuelna vlast o usvajanju ovog zakona priča od 2012. godine, zanimljivo je da se on ne pominje ni u Nacionalnoj Strategiji za borbu protiv korupcije (usvojena 2013. godine), ni u nacrtima Strategije finansijskih istraga i Akcionog plana za poglavlje 23 (iz 2015. godine).
