Predsednička kontrola zakona
Predsednik Srbije nema velike nadležnosti, niti veliku moć koja bi proizlazila iz ovlašćenja. Jedna od najvažnijih poluga moći je ovlašćenje da proglašava ukazom zakone koje usvoji Narodna skupština, ili da ih vrati skupštini na ponovno razmatranje.
Predsednici Srbije se ovim ovlašćenjim gotovo nikad ne koriste, zato što dolaze iz iste političke grupe kao i skupštinska većina. Poslednji izuzeci datiraju od pre desetak godina, kada su Vladu vodili DSS i URS, a predsednik bio iz opozicione DS. U međuvremenu, skupštinski sazivi su usvojili mnoštvo neustavnih i štetnih zakona, a predsednici su te zakone potpivisali, ponekada se i direktno oglušujući o apele zainteresovane javnosti.
Zbog toga čudi što više pažnje nije dato vesti da Tomislav Nikolić nije potpisao jedan od nedavno usvojenih zakona - "o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije". Na sajtu predsedništva se čak ne može ni pronaći vest o tome, a obrazloženje još nije poznato.
Taj zakon je, naravno, veoma sporan i razloga za vraćanje bi se moglo naći na pretek - počev od narušavanja ravnopravnosti građana pred zakonom (pravo na povlašćene uslove kupovine imaju aktuelni korisnici), preko moguće štetnosti po javnu imovinu, do odsustva elementarnih informacija o tome kojom imovinom država raspolaže i koja bi imovina sve bila predmet ove prodaje.
S druge strane, predsednik nije prihvatio poziv Zaštitnika građana i drugih nezavisnih državnih organa da ne potpiše Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i ovaj akt je danas objavljen u Službenom glasniku. U apelu je ukazano na moguću neustavnost zakona, kao i na nelogične i necelishodne odredbe kod odobravanja broja zaposlenih u službama nezavisnih organa. Ni za to nema obrazloženja.
Kada je već moguće da Vlada predloži neustavne zakone, kada takve odredbe katkad bez većeg problema prođu proveru resornog skupštinskog odbora i kada je Ustavnom sudu potrebno dosta vremena da razmotri pitanje ustavnosti, predsednik bi mogao da uštedi značajno vreme i novac od budućih šteta, kada bi sve zakone čija je ustavnost očigledno sporna vraćao zakonodavnom telu.
