Otvaranje poglavlja - bitno i nebitno
U poslednja tri dana su objavljene izjave poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, pa zatim ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović http://goo.gl/EiR4t5, pa onda odgovor poverenika na te stavove ministarke http://goo.gl/2sGfL6.
Formalno, povod za "raspravu" je (ne)otvaranje pregovora o poglavljima 23 i 24 (u ovom trenutku) i kakva je uporedna praksa u tom pogledu. Suštinski, reč je o odnosu Vlade spram kritički nastrojenih nezavisnih organa (u ovom slučaju Poverenika, koji je prethodnih dana ukazao na neke od propusta u nedavno usvojenom akcionom planu za poglavlje 23).
"Pregovori" sa EU, iako zasnovani i na nekim opipljivim parametrima i ispunjavanju utvrđenih standarda u nekim oblastima, protkani su u velikoj meri političkim razmatranjima. Od politike, više nego od kvaliteta planova zavisi i koja će poglavlja biti "otvorena" i koja će biti "privremeno zatvorena" i kada će to da se dogodi. Tako treba i čitati vesti o tome da se nešto dogodilo na ovom polju - kao osluškivanje političkih odnosa Srbije i EU.
A šta je zaista bitno? Da li bi za Srbiju bilo bolje da "otvori" i da "zatvori" sva poglavlja a da ništa pri tom ne uradi? Možda i bi, zarad neke sitne koristi. Međutim, tako bismo izgubili jedinstvenu šansu da "mamac" EU iskoristimo za suštinske reforme. Jedna šansa je, na žalost, već propuštena - akcioni plan (makar za poglavlje 23) je daleko iza onoga što je Srbiji bilo i potrebno i ostvarljivo. Postavljanje neambicioznih ciljeva od strane naše Vlade i prihvatanje takvog pristupa od strane EU će nas za koju godinu dovesti u situaciju da nije bilo dovoljno suštinskih promena i da se onda, radi pristupanja zažmuri na oba oka na nerešenu korupciju ili da se pred sam kraj pojave neki novi precizirani uslovi.
foto: www.mc.rs
