Tajnost ugovora - pitanje za Vladu
Iz intervjua menadžera Železare Smederevio Petra Kamaraša datog "Politici" saznali smo da ta fabrika "više donosi državi nego što ona ulaže u nju, a trenutno ne daje ništa". Iz odgovora na direktna pitanja da li Železara ostvaruje profit ili gubitke, indirektno se može zaključiti da se i dalje posluje sa gubitkom, ali da se on smanjuje.
Po svemu sudeći menadžment nije uspeo da posle šest meseci Železaru načini profitabilnom, što je obećano prilikom potpisivanja ugovora 21. marta. Premijer je tada izjavljivao da ugovor predviđa da će profitabilnost biti dostignuta za šest meseci, a najavljivao da će se to desiti već za četiri meseca. Sada menadžer objašnjava da je problem u padu cene čelika na svetskom tržištu. Međutim, javnost u Srbiji ne zna kakvi su zaista rokovi i uslovi predviđeni ugovorom jer Ministarstvo privrede i Vlada odbijaju da ga objave.
I dalje nije jasno ni na koji se način pokrivaju ili odlažu tekući gubici, ne zna se koliki je akumulirani gubitak Železare i ko će ga pokriti ukoliko menadžement napusti Železaru. Ugovor nije objavljen i zato nije poznato da li menadžment snosi odgovornost za rezultate poslovanja i kakve su obaveze po pitanju očuvanja obrtnih sredstava. Podsećamo, glavni razlog zbog kojeg je prethodni pokušaj privatizacije propalo je što kupac (Esmark) nije želeo da garantuje da se neće smanjiti ispod određenog nivoa vrednost obrtnih sredstava Železare.
U intervjuu nije bilo reči o pitanju naknade koja je bila sporna u vreme potpisivanja (http://goo.gl/PcsDqa). Naime, menadžerski tim od 25 ljudi dobija (kako je tada objavljeno http://goo.gl/qVGeDP) 340.000 dolara mesečno a firma HPK trebalo bi da dobije udeo u profitu do 30%. Kolike su naknade i koliki su tačno predviđeni bonusi ne znam, jer ugovor nije objavljen.
Konačno, na pitanje novinarke "Politike" zašto se krije ugovor o upravljanju i da li je to bio zahtev kompanije HPK, Kamaraš je rekao da je to "pitanje za Vladu" i dodao da "srpski narod ima pravo da zna sve što je vezano za njegovu zemlju, ne samo ovaj ugovor, ali ako ljudima kažete neku poslovnu tajnu, to će znati i konkurencija".
TS već šest meseci traži od Ministarstva privrede ugovor, Poverenik (kome je u postupku razmatranja žalbe takođe uskraćeno pravo da vidi ugovor) naložio je 1. jula Ministarstvu da dostavi ugovor, potom je dva puta kaznio ministarstvo zbog odbijanja da postupe po rešenju i konačno je 31. avgusta zatražio od Vlade Srbije da obezbedi izvršenje rešenja.
I dalje nijedna reč iz teksta ugovora nije dostupna javnosti, samim tim nijedno od obećanja koja su data prilikom potpisivanja nije proverljivo, niti je moguće proceniti da li su rezultati menadžmenta dobri odnosno u skladu sa ugovorenim obavezama.
S obzirom na to da se od javnosti krije ceo tekst ugovora, a da predstavnici izvršne vlasti iznose mnoštvo neproverljivih podataka i procena, može se zaključiti da u ovom slučaju namera nije da se zaštite podaci koji predstavljaju poslovnu tajnu već da se gradi sistem u kojem će građani o raspolaganju javnom imovinom znati samo ono što političari žele da im kažu.
