Šta sa lošim izvođačima radova?
Koliko god da je loša vest da neki radovi nisu izvedeni na vreme, u situaciji smo da nas raduje ukoliko iza toga kao posledica usledi naplata penala, garancija ili raskid ugovora. Za sada se, u vesti o tome da kompanija iz Bugarske nije izvela poverene radove na obilaznici oko Dimitrovgrada, pominje samo raskid ugovora, a ne i kakve je garancije prvobitno ova firma pružila i da li će kroz njihovu naplatu biti umanjeni troškovi kašnjenja izgradnje auto-puta.
Citiran je i predstavnik Svetske banke u Beogradu, ali ne i kakva je bila uloga ove organizacije – da li je reč o kreditu, da li SB prati sprovođenje projekta ili je i sama nabavka sprovedena po nekim procedurama koje su različite od Zakona o javnim nabavkama. Ono što donekle zabrinjava jeste to što se, uporedo sa krupnim izjavama o tome da Srbija neće da plaća nerad, o raskidu ugovora govori kao o stvari koja mora posebno da se pokreće i dogovara, a ne o nečemu što je normalna posledica utvrđenog neispunjenja ili krupnih kašnjenja.
Iako se u dva dana staroj vesti navode izvori iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i preduzeća Koridori Srbije, još uvek nema ničega o tome na njihovim veb-stranicama. Ko čita sajt „Koridora“ i dalje živi u blaženom neznanju o ovim radovima – poslednja vest je stara mesec dana, dok se u vesti s kraja avgusta šturo saopštava da je održan sastanak sa građevinskim firmama (među kojima i bugarski „Trace“), da je tu bilo reči i o problemima, ali bez informacija o tome koliki su i kakvi ti problemi.
Ni Ministarstvo još nema vest, o ovom događaju, ali će se ona verovatno pojaviti uskoro, jer je sajt mnogo ažurniji. Zanimljivo je (mada ne neposredno povezano sa ovom temom) da se na ovom sajtu nalazi i vest o „crnim i belim listama“ u oblasti građevinarstva. Ovaj pojam je bitno drugačiji nego što bi se moglo pomisliti na osnovu odredaba Zakona o javnim nabavkama o pozitivnim i negativnim referencama za firme. Ne meri se (samo) efikasnost i pouzdanost u izvođenju radova, već mnogi drugi faktori – izmirivanje obaveza prema državi, „procenat stalno zaposlenih“, bezbednost na radu.
Korisne, ali neproverene informacije zato se mogu naći u komentarima čitalaca. Na primer, to da je bugarska firma u stvari verovatno domaća, jer je svojevremeno kupila dva putarska preduzeća u Srbiji. A jedan komentator je objavio i zanimljivo razmišljanje – da je ovde trebalo izgraditi autoput dužine 5,8 km u punom profilu, kao i sedam mostova dužine od 20 do 500 metara, za oko 20 miliona evra, a da je toliko koštala i nedavno završena rekonstrukcija ulice Vojvode Stepe u Beogradu.
foto: www.b92.net
