Policijske statistike, otkrivanje korupcije i uzbunjivači
Ministarstvo unutrašnjih poslova je podnelo tromesečni izveštaj o radu za period jul – septembar skupštinskom odboru, i o tom se izveštaju raspravljalo. Izveštaj nije objavljen na internetu, ali smo ga brzo dobili od Narodne skupštine po zahtevu za pristup informacijama (skeniran).
Šta se može zaključiti o borbi protiv korupcije? Prvo, da svaku statistiku o radu represivnih organa u borbi protiv korupcije treba uzeti sa velikom rezervom. Tako, MUP beleži u ovom tromesečju otkrivanje „542 krivična dela sa elementom korupcije“, a onda se navodi da su među njima 136 zloupotreba službenog položaja (najčešće jeste korupcija, ali ne mora biti uvek), 123 zloupotrebe odgovornog lica (u principu nije korupcija, jer se delo prevashodno odnosi na direktore privatnih firmi), 70 zloupotreba ovlašćenja u privredi (u principu nije korupcija), 56 pronevera (takođe), 120 „primanja i davanja mita“ (nije jasno da li je reč o 120 slučaja korupcije ukupno ili pak polovina otpada na primaoce, a polovina na davoce mita), Kaže se da je otkriveno i 24 krivična dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom. MUP posebno izdvaja slučaj krivičnih prijava protiv direktora i dve profesorke srednje stručne škole iz Pirota zbog po 12 krivičnih dela primanja i davanja mita radi davanja svedočanstva bez pohađanja nastave.
Kada se ovi podaci uporede sa statistikama iz 2013. i 2014. godine, ukupan broj onoga što policija „knjiži“ kao borbu protiv korupcije je sličan (oko 2000 slučajeva godišnje). Razlika je u značajnom porastu broja slučajeva primanja i davanja mita, jer je sada u jednom tromesečju otkriveno gotovo isto koliko ranije za celu godinu. Šta je nesumnjivo loše? Prvo, to što među otkrivenim nema slučajeva korupcije na visokom nivou, bilo da je reč o aktuelnoj korupciji ili onoj iz ranijeg perioda. Drugo, glavni problem u Srbiji je raskorak između broja stvarnih slučajeva korupcije i onih koji budu ikada prijavljeni. Odsustvo ambicije i jasnog plana kako da se taj problem reši je najozbiljniji nedostatak aktuelna Strategije za borbu protiv korupcije (predviđa se porast od 30% rešenih predmeta u 2017. u odnosu na 2012). U vezi sa tim, pošto je ovo prvi izveštajni period nakon usvajanja Zakona o zaštiti uzbunjivača, za sada nema naznaka da je donošenje i široka promocija tog propisa, ali i drugih kanala za prijavljivanje korupcije dovela do povećanja broja slučajeva.
