Pravila, interesi i TV prenosi
Predsednik saveta REM (Regulatorno telo za elektronske medije, ranije RRA), prvo je najavio, a zatim i demantovao da će protiv osnivača nekoliko televizija biti pokrenut postupak zbog toga što su direktno prenosile skupštinu vladajuće SNS. Prvo se govorilo o tome da je prekršeno jedno od opštih obavezujućih uputstva koje je RRA donela za emitere. Nakon održane sednice predstavnici REM su govorili o tome da je ovo uputstvo prestalo da važi nakon donošenja novog Zakona o elektronskim medijima.
U vezi sa ovim pitanjem, osim paradoksa da je u „pravnoj zabludi“ prvobitno bio čak i čelnik REM, nameće se kao problematična činjenica da je jedna ovako važna stvar uređena samo „uputstvom“ RRA/REM. Da li će političke stranke moći da se na ovakav način predstavljaju publici trebalo bi da bude jasno uređeno zakonom. Dosadašnja pravila su u tom pogledu bila nelogična, pa su tako stranke imale pravo da i van izborne kampanje plaćaju oglase u štampanim medijima, da postavljaju bilborde i plakate, ali nisu smele da te iste poruke šalju preko radio i TV talasa (uputstva RRA/REM) odnose se samo na elektronske medije. Zbog svega toga bi ovo pitanje trebalo da bude uređeno Zakonom o oglašavanju, Zakonom o političkim strankama, u propisima koji se odnose na izbore ili u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti.
Kada je reč o ovom konkretnom prenosu zanimljiva je još jedna činjenica. Ako je suditi po vestima, neke TV stanice koje su vršile prenos su naznačile da je ovo plaćeni (zakupljeni) termin, dok druge to nisu učinile. To bi, dalje, moglo da znači da oni koji nisu naznačili da je reč o plaćenom terminu nisu poštovali obavezu da na taj način označe reklamne sadržaje. U nekom daljem koraku, moglo bi se otvoriti i pitanje da li su troškovi oglašavanja (ako ono nije bilo označeno) plaćeni, da li je medij možda činio političkoj stranci besplatnu uslugu itd. Da li pored svih tih situacija postoji još jedna mogućnost – da nije ni bilo zakupljivanja termina niti bilo kakvog obećanja da će emitovanje partijskog skupa biti plaćeno TV stanicama? Drugim rečima, da su TV stanice prepoznale svoj interes u tome da partijski skup prenose i bez nadoknade? Ako je tako, to će biti izazov i za zakonodavca, ali i za stručnjake koji prate rad medija sa teorijske i praktične strane.
