Ubijte glasnika
Kada bi se bar deo energije koji se troši da se odbace dobronamerne kritike i dezavuišu kritičari iskoristio za popravljanje loših propisa i procedura, Srbija bi bila bolje uređena država. U takvoj Srbiji, u kojoj bi vladavina prava imala veći značaj, bilo bi manje potrebe da se investitori privlače jednokratnim pogodnostima. Ako bi investitori i dobijali neke pogodnosti, to se ne bi činilo diskrecionim odlukama.
U Skupštini se prošle sedmice, tokom rasprave o Zakonu o ulaganjima, ponovila situacija da predstavnici vladajuće stranke, na primedbe koje Agencija za borbu protiv korupcije iznosi na pojedine odredbe, odgovaraju osporavajući nadležnost Agencije da radi procenu (anti)koruptivnog efekta propisa.
Umesto da brižljivo razmotri, pa ako se sa njima ne slaže, odgovori na primedbe Agencije, zamenik šefa poslaničke grupe SNS Zoran Martinović bez argumenata otvara „paljbu“ po glasniku. "U kom zakonu piše da Agencija za borbu protiv korupcije ima pravo da unapred plaši građane predlozima zakona koji dolaze iz vlade i za koje tvrdi da su koruptivni". Martinović, poslanik u Skupštini koja je osnovala Agenciju i koja treba da nadzire i kontroliše rad Vlade, veruje da Vlada ne može pogrešiti i napisati zakon koji bi neko mogao zloupotrebiti u koruptivne svrhe. I uveren je da Agencija iznosi primedbe da bi "plašila narod" a ne da bi Srbija dobila kvalitetnije zakone, da bi se izbegla mogućnost da neki mangupi u redovima sadašnje (ili neke buduće) vlasti prime mito kroz rupu u zakonu.
Stav da "svi koji nisu sa nama", odnosno svi koji bezrezervno ne aplaudiraju svakom potezu vlade , jesu politički neprijatelji, ili bar protivnici, provejava i iz opaske Martinovića da "ima utisak" da "institucije tipa Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i Agencija za borbu protiv korupcije imaju status političkih sakralnih subjekata u ovom društvu i da ono što oni kažu maltene predstavlja 'Sveto pismo'".
"Institucije tog tipa" nisu "sakralni objekti", već državna tela koja svojim radom pokušavaju da doprinesu kvalitetu života u Srbiji. Po nekim odlukama koje donose, drugi organi moraju da postupaju, o nekim preporukama i ocenama treba raspravljati, ali se ne smeju unapred odbacivati, a institucije proglašavati delom zavere protiv vlasti.
A što se tiče osporavanja nadležnosti Agencije da analizira proopise, narodnog poslanika Martinovića možda zanima šta piše u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije u periodu 2013-2018, donetu u doba vlasti njegove stranke, za koju je verovatno i sam glasao: „Stoga je neophodno izvršiti izmene u postupku donošenja propisa, kojima će se propisati obaveza svih predlagača propisa da u toku izrade izvrše analizu rizika na korupciju na osnovu metodologije koju izrađuje Agencija i da rezultat analize opišu u obrazloženju predloga. Pored toga, predlagač propisa će biti dužan da pribavi mišljenje od Agencije o rizicima na korupciju, pre podnošenja organu koji donosi propis.“
Rok da Vlada dostavi Skupštini izmene zakona kojim bi se to propisalo istekao je pre 11 meseci, a rok da Vlada izmeni svoj Poslovnik i obaveže se da traži mišljenje Agencije istekao je pre pet meseci.
