Slobodno okupljanje i opuštenost kad mu vreme nije
Vlada Srbije je mnogo puta slala Skupštini zakone po hitnom postupku, a građane uskraćivala mogućnosti da učestvuju u javnoj raspravi i tako kršila i odredbe sopstvenog Poslovnika. Sada imamo suprotan primer - kašnjenje kad ne bi smelo da ga bude.
Zakon o okupljanju građana je u svakom pogledu izuzetak. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Vlada i Skupština dobili su proletos "domaći" od Ustavnog suda - da u roku od pola godine izmene Zakon o okupljanju koji je proglašen neustavnim. Novi zakon nije donet, a nacrt je postavljen na javnu raspravu pre nekoliko dana.
Na ovo kašnjenje i moguće štetne posledice ukazao je Zaštitnik građana.
Ustav Srbije garantuje slobodu okupljanja građana i kaže da se ona može ograničiti jedino zakonom (koji trenutno nemamo). Razlozi koje Ustav dopušta su zaštita javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Na primer, ukoliko bi dve suprotstavljene grupacije želele da se okupe u isto vreme na istom mestu policija ne bi imala osnov da zabrani ni jedan od tih skupova. Bez obzira na to što se rizični skupovi ne dešavaju svaki dan, eventuana šteta može biti ogromna. Zbog toga bi, kad već MUP i Vlada nisu uradili posao na vreme, uporedo sa pripremom što kvalitetnijeg zakona tokom tekuće javne rasprave, trebalo (npr. na predlog bilo kog narodnog poslanika) usvojiti makar i neki lošiji zakon koji će privremeno urediti ovu materiju.
