Izmene Ustava radi uspešnije borbe protiv korupcije
Transparentnost Srbija dostavila je članovima konventa za poglavlje 23 i predstavnicima Republijke Srbije zaduženim za evropske integracije predloge za izmene Ustava koje treba da doprinesu borbi pritv korupcije.
Naime, u okviru pregovora sa EU, otvoriće se pitanje izmene najvišeg pravnog akta, između ostalog i zbog uređivanja sastava najviših pravosudnih institucija i umanjenja poliitčkih uticaja u njima. Međutim, to pitanje je samo jedna od spornih tačaka Ustava sa stanovišta borbe protiv korupcije.
Pošto usvajanju konačnog teksta aktuelnog Ustava Republike Srbije nije prethodila javna rasprava, prvi korak za donošenje novog najvišeg pravnog akta jeste formulisanje svih ključnih pitanja oko kojih postoje alternativna rešenja i otvaranje javne rasprave o njima pre usvajanja predloga ustavnih promena u Narodnoj skupštini.
Neka od pitanja na koja bi trebalo obratiti pažnju tokom ustavne reforme su izmena broja narodnih poslanika, uklanjanje norme (iz čl. 102. st. 2) koja je otvarala put za uvođenje „blanko ostavki“ u pravni sistem, ali i razmatranje promene načina odlučivanja u parlamentu.
Naime, kod odluka o izboru funkcionera traži se natpolovična većina ukupnog broja narodnih poslanika, čime se slobodno odlučivanje narodnih poslanika između više kandidata obesmišljava, odnosno kandidat realno može biti izabran jedino ako poslanici većine postignu unapred saglasnost za koga će glasati.
Potrebno je takođe suziti imunitet narodnih poslanika i drugih funkcionera, isključiti učešće i uticaj političkih funkcionera iz izvršne i zakonodavne vlasti u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, i bolje regulisati normu Ustava o sukobu interesa.
Osnivanje i status pojedinih nezavisnih državnih organa je trenutno uređen Ustavom, a nekih nije, te bi Ustavom trebalo utvrditi način osnivanja i status novih nezavisnih državnih organa, kao i položaj onih koji su već osnovani.
Aktuelne odredbe Ustava na pogrešan način i u nedovoljnoj meri definišu ono što bi trebalo da bude garancija pristupa informacijama od javnog značaja i šire, javnosti rada državnih organa (koja je izričito postojala i u Ustavu iz 1990).
Pored toga trebalo bi bolje regulisati učešće građana u zakonodavnom postupku(pravo narodne inicijative je sada suštinski onemogućeno) i dati čvršće garancije jedinstva pravnog poretka. Naime, aktuelne odredbe Ustava ne uređuju jasno situacije kada se jednim zakonom narušavaju odredbe drugog (najčešće sistemskog) zakona, usled čega dolazi do ozbiljnih poremećaja u pravnom sistemu.
Praksa je pokazala da je neophodno i uvođenje ograničenja pri preuzimanju obaveza i zaključivanju sporazuma. Postojeća ograničenja, propisana u zakonima, (kao na primer ograničenje visine javnog duga u Zakonu o budžetskom sistemu, pravila o javnim nabavkama, pravila o javno – privatnom partnerstvu i koncesijama) se direktno krše kroz pojedinačne zakone (npr. zakoni kojima se odobrava zaduživanje i davanje garancija, međudržavni sporazumi kojima se omogućava ugovaranje nabavki, prodaje javne imovine ili formiranje zajedničkog preduzeća sa unapred određenom firmom ili partnerom iz unapred određene države). Odsustvo ustavnog ograničenja onemogućava da se uspešno ospore ovakvi akti, što može da dovede do preuzimanja nesrazmernih obaveza za buduće generacije ili do odricanja od vredne javne imovine, a zarad kratkoročnih koristi.
Ceo predlog možete preuzeti sa sajta TS:
