Razdvajanje državne i partijske funkcije
Nastupi političara koji vrše državne funkcije, naročito kada se približe izbori, često su u funkciji partijskih interesa, a ne obavljanja državnog posla. Dugo vremena, za razgraničenje partijskog od državnog nisu postojala nikakva pravila. Onda je, 2010. u Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (na naš predlog), ušla norma koja koliko – toliko postavlja granice. Prema toj odredbi (član 29) „funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka“, i „funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke“. Monitoring promotivnih aktivnosti javnih funkcionera koji je Transparentnost – Srbija sprovodila 2012 i 2014 (a i sada će), pokazao je da je potrebno uvesti i dodatna pravila, jer se državna funkcija zloupotrebljava i namernim planiranjem popularnih aktivnosti u doba kampanje.
Agencija i mediji su više puta upozoravali na kršenje pravila iz člana 29. Zakona, i čini se da je to delovalo da javni funkcioneri izbegavaju da direktno prekrše zakonske norme. Za vikend se dogodio jedan slučaj povrede koji za sada nije izazvao reakcije. Direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, koji je tom (i samo tom) funkcijom potpisan, u intervjuu za „Alo“, koji su preneli i mnogi drugi mediji, govorio je kako je Srbiji potrebno (radi zaštite interesa na KiM) da ima jaku vladu, „snažne političke predstavnike“. Nakon ovog dela, koji je verovatno nesporan sa stanovišta pravila o razdvajanju državnog od partijskog, slede, međutim, ocene političkih lidera. Čelnik stranke iz koje dolazi i Vladin direktor je ocenjen kao „vanserijski talenat za unutrašnju i međunarodnu politiku", a predstavnici opozicionih partija, pa i partnera iz vladajuće koalicije sa rezervom ili negativno (uključujući i optužbe da su pustili iz zatvora zločince ili da ništa nisu uradili da spreče proglašenje nezavisnosti). Na to se nadovezuje direktna politička poruka – da će „na predstojećim izborima na Kosovu glastati svi koji imaju pravo glasa i koji su upisani u birački spisak“ (što je verovatno loše prepričana izjava ili preterivanje, jer na izborima nikada ne izlaze svi upisani birači) i „verovanje“ da će i tamo "SNS dobiti ubedljivu podršku".
Šta je u svemu ovome sporno? Marko Đurić je političar, prema dostupnim podacima, član predsedništva i glavnog odbora vladajuće SNS. U tom kapacitetu on ima puno pravo da hvali svoju stranku i da iznosi kritike političkih protivnika. To se i očekuje da čelnici stranaka čine u doba kada treba da objasne biračima zbog čega treba da glasaju za njih i zbog čega ne treba da glasaju za „one druge“. S druge strane, kao državni funkcioner, direktor kancelarije za KiM, nema ovlašćenja da se bavi izborima (osim, možda, nekim pitanjima u vezi sa organizovanjem izbornog procesa na teritoriji Kosova i Metohije).
U slučajevima ove vrste često se događa da mediji snose deo krivice (potpišu samo državnu funkciju iako se pitanje odnosilo na partijsku stvar) ili da je teško razdvojiti državnog od partijskog u intervjuu koji se prenosi (pomešana pitanja). Međutim, u ovom slučaju za tako nešto nema mesta – ceo intervju (uključujući i očigledno partijske izjave) je objavljen na zvaničnoj stranici Vladine Kancelarije za KiM.
