Kad Zakon ne dopušta smenu direktora JP

Novinari Insajdera su postavljali pitanja direktoru Srbijagasa, Dušanu Bajatoviću, o poslovanju tog javnog preduzeća, ali su ostali bez odgovora (i umesto toga dobili neprimerene prozivke). Potom su došli kod premijera Vučića, koji je rekao da ne zna odgovor na pitanja o pojedinim troškovima ovog javnog preduzeća, niti za izjavu Bajatovića, ali da Vlada u tehničkom mandatu ne može da reaguje na to (misli se, verovatno, na nemogućnost razrešenja direktora).

Premijer zaista ne mora da zna i ne bi ni bilo normalno da zna za svaki trošak javnog preduzeća, pa makar bilo reč i o 300 hiljada evra. Zato i postoje nadzorni odbori koje postavlja Vlada, resorni ministar i ministar privrede. Međutim, problem je što je uopšte potrebno baviti se istraživačkim novinarstvom da bi se došlo do informacija o troškovima javnih preduzeća. TS je u istraživanju iz 2014. pokazala da javna preduzeća ne poštuju obaveze objavljivanja dokumenata o svom radu, ali i to da ni novi Zakon, usvojen 2016. nije predvideo detaljniju formu izveštavanja i objavljivanje podataka o praćenju realizacije programa javnih preduzeća.

Izjava o ograničenom mandatu tehničke Vlade, ma koliko inače bila tačna, u ovom slučaju ima i svoju drugu stranu. Možda ne bi ni bilo potrebe da se uopšte razmišlja ili razgovara o razrešenju ovog direktora i o tome da li je to dopušteno po Zakonu o Vladi, da je aktuelna Vlada poštovala drugi zakon koji je sama donela, krajem 2012. godine (o javnim preduzećima). Taj zakon predviđa da se direktori svih javnih preduzeća postavljanju nakon konkursa, koji, u slučaju Srbijagasa, nije ni raspisan (postojala je zakonska obaveza da se to učini do kraja juna 2013).