Pruga, referendum, sud i ostavka

Ostavka premijera Slovenije, zbog odluke Vrhovnog suda u vezi sa referendumom o izgradnji nove pruge u toj zemlji, prilika je da se podsetimo da pitanje finansiranja referendumske kampanje u Srbiji i dalje nije rešeno. Prilika je to, takođe, i da uporedimo praksu u dve zemlje u vezi sa održavanjem javne rasprave i referenduma o velikim infratsrukturnim projektima, kao što je izgradnja pruge.

Ono što čini najveću razliku između situacije u Srbiji i Sloveniji je svakako obrazloženje za poništaj referenduma na kome je 53,5% glasača podržalo projekat izgradnje 27 km pruge između Divača i luke Koper, u vrednosti od milijardu evra. Sud je referendum poništio, odlučujući po zahtevu predsednika jednog udruženja građana protivnika projekta, koji je naveo da je vlada imala prednost na referendumu, jer je koristila 95.000 evra budžetskih sredstava za podršku svojoj kampanji. Sud je presudio da je „Vladina kampanja bila nedopustivo jednostrana“.

Sve i kada bi sudovi u Srbiji bili hrabriji u donošenju odluka koje nisu po volji izvršnoj vlasti, teško da bi mogli da nađu pravni osnov da ponište referendum zbog privilegovanog pristupa budžetskim sredstvima strane koja se zalaže za jedan referendumski odgovor. U Srbiji nije dovoljno uređena funkcionerska kampanja, koja se vodi u vreme izbora, a svakako bi je bilo i pred referendumsko odlučivanje.

Takođe, za razliku od kampanje za izbore, u Srbiji uopšte nije regulisano finansiranje kampanje koja bi se vodila u vezi sa referendumskim izjašnjavanjem, niti je iko nadležan da vrši kontrolu tog finansiranja. Poslednji put kada je održan republički referendum, radi potvrde novog Ustava, ceo državni aparat je bio u funkciji glasanja za jednu opciju, a preko toga su, bez ikakvog pravnog osnova, političke stranke zastupljene u Skupštini dobile vanrednu dotaciju (oko 2 miliona evra) za vođenje referendumske kampanje. Za taj novac nikome nisu morali da polože račune, pa je on pretočen u finansiranje izbora koji su usledili koji mesec kasnije. 

Podsećamo da Srbiji uskoro predstoji ustavna reforma, radi koje će biti nužno organizovati i referendumsko izjašnjavanje, a da pravila nisu ništa bolja od onih koja samo imali pre 12 godina. Još 2011, kada je poslednji put raspravljano o izmeni referendumskih pravila, predložili smo odredbu koja je imala za cilj da uredi finansiranje referendumske kampanje, ali zakon ni tada nije bio promenjen. https://goo.gl/7qZcbA

Što se tiče slovenačkog referenduma o 27 kilometara pruge, treba podsetiti da se i u Srbiji donose odluke o skupim investicijama. Međutim, ne samo da o takvim pitanjima nema referenduma, već se o njima ne otvara ni javna rasprava. Daleko od toga da je sve jasno i nesporno, pa da rasprava nije potrebna. Na primer, nedavno je najavljena modernizacija pruge ka mađarskoj granici. To bi nesumnjivo bilo korisno, ali nema dovoljno informacija o isplativosti celog posla, niti o tome da li bi možda bilo isplativije investirati u druge putne pravce – jedino što se zna jeste da za ovu prugu postoji zainteresovani kreditor, ali to svakako ne može biti jedini razlog za zaključivanje ugovora.

U nastavku slede argumenti iz presude (u originalu), u kojima se ukazuje na dužnost Vlade, koja raspolaže informacijama o posledicama izgradnje/neizgradnje, da o njima obavesti birače, o načinu na koji je Vlada koristila budžetska sredstva za letke, oglase u medijima:

Ustavno sodišče je v svoji odločbi poudarilo, da je v referendumskem postopku ustavno skladna naloga Vlade, da zato, ker poseduje ključne informacije, poskrbi, da je ob različnih mnenjih obveščanje javnosti stvarno, celovito in transparentno. Samo pri takem ravnanju lahko uporablja proračunska sredstva. To je še posebno pomembno pri zakonih, ki so bistvenega pomena za razvoj države oziroma ki naj bi imeli kompleksne (pravne, ekonomske itd.) posledice na notranjem ali mednarodnem področju, s katerimi je Vlada najbolj seznanjena. Da lahko volivci svobodno izrazijo svojo voljo o predmetu referendumskega odločanja, je namreč najpomembnejše prav to, da imajo na razpolago vse informacije in tudi različne poglede.

Vrhovno sodišče je moralo presoditi, ali je Vlada kot organizatorka referendumske kampanje volivce stvarno, celovito in transparentno informirala. Ob izvedbi dokazov je ugotovilo, da se je Vlada odločila sodelovati v referendumski kampanji v podporo uveljavitvi zakona, enako pa velja za porabo proračunskih sredstev v isti namen. Iz vseh strateških dokumentov ter pripravljenih gradiv jasno izhaja, da so namenjeni izključno podpori uveljavitvi zakona ter predstavitvi argumentov za uveljavitev zakona. Tudi sredstva Vladne kampanje (logotip, oglasi, letaki), izdelana z uporabo proračunskih sredstev, jasno kažejo in poudarjajo prav usmeritev v podporo zakonu („ZA Drugi tir, Razvoj Slovenije“ itd.) in prednostih le-tega (9.000 novih delovnih mest) ter slabostih oziroma težavah, ki izvirajo iz morebitne zavrnitve zakona (če drugi tir ne bo izgrajen, „se bo promet težkih tovornih vozil na cesti v isti relaciji v 20 letih več kot podvojil“).

Glede na ugotovljene okoliščine obravnavanega referenduma pa ni mogoče razumno šteti, da izvedena referendumska kampanja Vlade sploh ni mogla vplivati na volivke in volivce. Nenazadnje je bil prav cilj navedene, nedopustno enostranske kampanje Vlade vplivati na celotno volilno telo z vsemi sredstvi referendumske kampanje (preko 150 oglasov na najbolj gledanih televizijskih kanalih, oglasi in obvestila na najbolj gledanih spletnih straneh, tisk 20.000 letakov, vlaganje letakov v tedenski časopis, ki je med najbolj branimi, neposredno pred referendumsko kampanjo itd.). Vse to pa je bilo financirano iz javnih sredstev.

http://www.sodisce.si/vsrs/objave/2018031510164361/

foto: FreeImages.com/ Jerrit Pruyn