Stara nabavka, isti izvođač
Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida ugovora, 6. marta 2018. godine. Komisija za sprovođenje javne nabavke je 12. aprila konstatovala da je na javni poziv pristigla samo jedna zajednička ponuda grupe izvođača - Srbijaautoput i MB Ratko Mitrović. Za završetak radova su zatražili skoro 1,5 milijardi dinara.
Insajder podseća da je deonica trebalo da bude završena pre više od godinu dana, a da je počela da se gradi 2015. Međutim, projekat CIP iz 2008. godine se pokazao kao zastareo zbog promene u toku Južne Morave. U JP „Putevi Srbije“ koji je investitor radova, za Insajder kažu da je ugovor raskinut po dva osnova. Jedan je taj što se ispostavilo da neophodni radovi za puštanje deonice u saobraćaj, a koji su predviđeni izmenjenim projektom, ne mogu da se završe u okviru "raspoloživih finansijskih sredstava". Drugi osnov je međutim bio nepoštovanje ugovorenih rokova, odnosno to što su izvođači kasnili dva meseca u odnosu na dogovorenu dinamiku prilikom poslednjeg produženja roka. "Naručilac je u cilju zaštite svojih prava i interesa aktivirao Garanciju za dobro izvršenje posla na iznos od 27,99 miliona dinara“, rekli su u "Putevima Srbije".
Šta naručilac treba da radi u ovakvoj situaciji? Mogućnost da se odbije ponuda zbog ranijeg slučajeva lošeg izvršenja ugovora u Zakonu postoji, ali je ograničena po više osnova. U pitanju su „negativne reference“ iz člana 82. Naručilac može (dakle, ne mora) da odbije ponudu firme koja nije ispunjavala obaveze po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama „koji su se odnosili na isti predmet nabavke, za period od prethodne tri godine pre objavljivanja poziva za podnošenje ponuda“. Najveće dileme oko primene „negativnih referenci“ donosi upravo tumačenje da li je neka nabavka bila istovrsna. Međutim, ovde oko toga ne može biti nikakvih dilema, jer ne samo što je nabavka ista po vrsti, već se odnosi na radove na istom području.
Da li bi, međutim, takvo odbijanje imalo ikakvog smisla? S obzirom na to da postoji samo jedna ponuda, naručilac bi odbijanjem mogao da kazni samog sebe, jer nema s kim drugim da zaključi posao. Zbog toga je pravo pitanje od kojeg treba da počne svaka dalja priča na ovu temu zbog čega je ponudu podneo samo jedan konzorcijum. Da li je, drugim rečima, JP Putevi Srbije, pored toga što je uložilo trud u izradu 1167 stranica konkursne dokumentacije, učinilo sve što je moglo da zainteresuje i nekog drugog izvođača radova da podnese ponudu. Logično je pretpostaviti da je dosadašnji izvođač najbolje informisan o stanju na terenu i radovima koje treba izvesti, da zbog toga može bolje da proceni potreban rad i rokove od drugih i da stoga konkurencija može da pomisli da je trka unapred izgubljena. Međutim, suština izrade konkursne dokumentacije je u tome da se svim potencijalnim ponuđačima stave na raspolaganje sve potrebne informacije za sačinjavanje ponude i da se početna prednost umanji do mere u kojoj je moguće da nadmetanje postane ravnopravno. Takva situacija čini odgovornost naručioca još većom – on treba da uloži još više truda nego u uobičajenim okolnostima da bi dopro do potencijalnih ponuđača i tako obezbedio za sebe najbolje ponude.
