Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 19.08.2019 

Medij: 24 Sata      Strana: 1,6,7

Rubrika: Beograd

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Danas tender za sistem javnih bicikala u Beogradu

 Danas tender za sistem javnih bicikala u Beogradu

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je da će grad Beograd danas,19. avgusta, raspisati međunarodni tender za postavljanje  sistema javnih bicikala u našem gradu.

–Kao i druge Metropole, Beograd je suočen sa ubrzanim rastom broja vozila na gradskoj uličnoj mreži, što dovodi do zagušenja saobraćajnica i trotoara i narušavanja kvaliteta vazduha. Zato stvaramo alternativu kako bi Beograd odgovorio ovom izazovu. Jedna od alternativa jeste uvođenje sistema javnih bicikala koji je širom sveta već pokazao svoje prednosti. Druga je metro – rekao je zamenik gradonačelnika Beograda.

On je podsetio da sistem javnih bicikala predstavlja servis kojim su bicikli dostupni svim građanima za javnu upotrebu na kratke vremenske intervale.

– Ovaj sistem dozvoljava korisnicima da iznajme bicikl na jednoj, a da ga vrate na nekoj drugoj stanici. Na ovaj način sistem javnih bicikala predstavlja dopunu sistemu javnog prevoza, gde građani lakše i brže mogu savladati razdaljine između mesta stanovanja i stanica sistema gradskog prevoza putnika – objasnio je Vesić i dodao da će Beograd imati 150 stanica sa 900 javnih bicikala od čega će polovina biti električni bicikli.

Vesić je objasnio da će Grad Beograd kroz tender za javno-privatno partnerstvo tražiti partnera koji mora da ima iskustva kao operater sistema javnih bicikala u svetu i koji može da bude vlasnik do 75 odsto beogradskog sistema javnih bicikala dok će grad Beograd biti suvlasnik. On je dodao da će Grad Beograd partnera u ovom poslu izabrati tokom jeseni ove godine a da će izabrani partner imati obavezu da 50 stanica sa 300 javnih bicikala postavi do marta 2020. godine, polovinu do jula naredne godine a čitav sistem do kraja 2020. godine.

– Da bismo došli u situaciju da raspišemo ovaj tender, bilo je potrebno da radimo skoro dve godine na izmeni nekoliko propisa ali i na planu izgradnje biciklističkih staza kako bismo do 2022. godine uradili skoro sto kilometara novih biciklističkih staza – objasnio je Goran Vesić i dodao da su već određene lokacije na kojima će biti postavljene stanice javnih bicikala.

Vesić je podsetio da JKP „Parking servis” godinama ima 600 javnih bicikala na svoja četiri parkirališta koje mogu besplatno da koriste svi koji parkiraju automobile na ovim parkiralištima i rekao da će ovi bicikli i dalje biti na usluzi vozačima ali da se sada ide korak dalje i javni bicikli nude svim građankama i građanima.

On je rekao da se, pored promocije biciklističkog saobraćaja, uvođenjem sistema javnih bicikala povećava izbor vidova prevoza, poboljšava kvalitet vazduha i smanjuju se gužve u saobraćaju.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2019 

Medij: Danas      Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: OPOZICIJA: GUBICI PRETE „ROTOROM“

 OPOZICIJA: GUBICI PRETE „ROTOROM"  

 Niš - Član Predsedništva Stranke slobode i pravde Branislav Jovanović rekao je u subotu uveče u Nišu da je stanje u niškim javnim komunalnim preduzećima u toj meri katastrofalno da bi „moglo finansijski da potopi grad“, a da grad „pokriva" njihove milionske gubitke i korupciju jer im se „sprema privatizacija". Nišku zonu slobode organizuju Savezza Srbiju, Pokret slobodnih građana, Nova stranka, kao i Pokret mladih „Za Niš bez straha", koji je bio formalni organizator protesta „1 od 5 miliona". Z. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2019 

Medij: Danas      Strana: 1,3

Rubrika: Politika

Autori: M. S.-J.L.

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: SZS napušta razgovore?

 AKTUELNO: Treći okrugli sto vlasti i opozicije danas na FPN  

 SZS napušta razgovore?  

 Savez za Srbiju će možda objaviti kraj dijaloga sa predstavnicima vlasti, što bi mogao biti uvod da se 15. septembra proglasi bojkot izbora  

 BEOGRAD // Savez za Srbiju će možda danas (ponedeljak) napustiti razgovore sa predstavnicima vlasti i objaviće kraj svog učešća na okruglim stolovima. To bi mogao biti uvod da se 15. septembra proglasi bojkot predstojećih opštih izbora, saznaje Danas u opozicionim krugovima. Na takav rasplet ukazuje i jučerašnje saopštenje ovog opozicionog bloka. Savez za Srbiju predložiće organizatorima trećeg okruglog stola vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka da se na dnevni red stavi jedan obavezujući dokument, navodi se u saopštenju.  

Njime bi se svi potpisnici, kao parlamentarne političke stranke, obavezali da će do 15. septembra doći do promena u Radio-televiziji Srbije i u Regulatornom telu za elektronske medije kroz zakonitu skupštinsku proceduru, u skladu s preporukama stručnogtima "1 od 5 miliona".  

"Ako to vlast prihvati, onda ima smisla nastaviti razgovore i dogovore oko preostalih uslova za slobodne izbore", piše u saopštenju. Dodaje se da ukoliko vlast danas ne bude spremna da prihvati takav dogovor, to znači da ne želi nikakav dogovor.  

"A posebno ne žele ništa da promene u sferi slobode medija koja je ključni preduslov za fer i poštene izbore. U tom slučaju dolazi vreme za proglašenje bojkota nastupajućih izbora", navodi SZS.  

Ovaj blok ocenjuje da format okruglih stolova vlasti i opozicije na FPN ne približava onome što traže opozicija - potpisnici "Sporazuma s narodom" i organizatori protesta "1 od 5 miliona". SZS kaže i da su ti skupovi "neobavezujući", a da teme nisu iz preporuka Stručnog hma protesta.  

"Veoma poštujući organizatore i strukovna udruženja koja učestvuju na okruglim stolovima na Fakultetu polihčkih nauka, dužni smo da uoči trećeg okruglog stola konstatujemo da nas ovaj format ne približava onome što je traženo od strane opozicije, potpisnika Sporazuma sa narodom i organizatora protesta "1 od 5 miliona", piše u saopštenju.  

SZS navodi da mora doći do direktnih pregovora vlasti i opozicije koji bi bili okončani obavezujućim zajedničkim dokumentom koji bi potpisale obe strane i koji bi se primenjivao odmah, u potpisanim rokovima.  

"Ako toga nema, onda je svako učestvovanje predstavnika vlasti u bilo kakvim okruglim stolovima i drugim razgovorima, samo fingiranje i odugovlačenje kako bi se potrošilo vreme do izbora bez ikakvih suštinskih ustupaka", smatra SZS.  

Treći okrugli sto o izbornim uslovimakoji se održava danas (ponedeljak) na FPN biće posvećen pristupu medijima i njihovoj kontroli. U uvodnom delu govoriće dekan FPN Dragan Simić i direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević, dok će analize stanja predstavih CR-TA, CeSID, Transparentnosti Srbija, Asocijacija medija i Lokal pres. Taj deo biće otvoren za medije i biće prenošen u sobu za novinare. Nakon toga sledi zatvoreni deo, pa onda izjave za medije učesnika.  

U ime Saveza za Srbiju trebalo bi da učestvuju Zoran Lutovac, Nebojša Zelenović i Miroslav Aleksić, koji su predstavljali ovaj blok i prethodna dva puta, na okruglim stolovima 30. jula i 9. avgusta. Izostaće članica SZS Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, koja nije imala predstavnika ni 9. avgusta, protiveći se tome što je skupbiozatvorenzajavnost. Dolazak su potvrdile i LDP i LSV.  

Nezavisno udruženje novinara Srbije najavilo je da će prisustvovati samo delu koji je otvoren za medije, dok je Udruženje novinara Srbije saopštilo da neće doći.  

  1. S.-J.L.  

Antonijević: Još dva skupa  

Direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije Milan Antonijević je najavio još dva okrugla stola posle onog koji će se održati u ponedeljak, a njihove teme će biti birački spiskovi i pravo birača da na izborima učestvuju bez pritiska. Upitan o mogućnosti da Savez za Srbiju ne učestvuje na okruglom stolu, Antonijević jeza RSE rekao da se otvara izuzetno značajna tema i da je dovoljna motivacija svim političkim strankama da se pojave ako žele ravnopravan politički život i borbu tokom izborne kampanje i ako žele da se mediji urede na drugačiji način. Savez za Srbiju će možda danas objaviti kraj dijaloga sa predstavnicima vlasti, što bi mogao biti uvod da se 15. septembra proglasi bojkot izbora

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2019 

Medij: Danas      Strana: 1,4

Rubrika: Politika

Autori: J. JOVANOVIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: DESANT NAPREDNJAKA NA PARAĆIN

 DESANT NAPREDNJAKA NA PARAĆIN  

Koristeći slučaj osuđene bivše direktorke Centra za socijalni rad Paraćin višegodišnja opstrukcija rada Opštine sa republičkog nivoa dostigla je uznemiravajuće razmere. Uz proizvodnju lažnih vesti i enormne pritiske na lokalne službe, posebno je opasna najava „mafijaških odreda SNS koji u sadejstvu sa policijskim i propagandnim krilom treba da dođu u Paraćin ove jeseni“, koju je registrovala lokalna skupština  

 službi i zaposlenih u javnim službama Opštine Paraćin sprovodi se organizovana kampanja „lažnih vesti“, sinhronizovana sa opstrukdjom državnih vlasti i u sadejstvu sa ciljanom političko-policijskom akcijom pod rukovodstvom Srpske napredne stranke, zaključili su odbornici Skupštine opštine Paraćin i obavestili o tome javnost krajem prošle nedelje.  

„Cilj ove kampanje jeste uništavanje života ljudi koji su se drznuli da budu politički protivnici Srpske napredne stranke, a razlog za njeno sprovođenje je činjenica da tokom prethodne tri godine Srpska napredna stranka nije uspela da primenom sile preuzme vlast u Paraćinu i saznanje povereništva Srpske napredne stranke u Paraćinu da nemaju šta da traže na predstojećim izborima“, navedeno je u skupštinskom zaključku sa vrlo teskobnom porukom: „Jedini način da do cilja dođu jeste da nas fizički uklone.“  

Povod reagovanju paraćinskih odbornika su tekstovi objavljeni na nekoliko prorežimskih portala načinjeni na osnovu, kako je naknadno utvrđeno, lažne objave na Fejsbuk profilu bivše direktorke Centra za socijalni rad Biljane Stojanović Milenović. U njenoj navodnoj izjavi - koju je ubrzo demantovala i video-izjavom predsednik SO Paraćin Saša Paunović označen je kao nalogodavac nelegalnih radnji i zloupotreba budžetskih sredstava preko Centra, navodno i za kupovinu glasova i fiktivne naknade, zbog čega je bivša direktorka nedavno i osuđena na deset meseci zatvora.  

Tekst pripisan bivšoj direktorki završava se dramatično: „Ja nisam kriminalac i ako mi se nešto dogodi u narednom periodu, postoji samo jedna adresa za sve odgovore: SAŠA PAUNOVIĆ.“ Demanti  

Koliko je „telmologija“ ubačena u javni život Paraćina, svedoči i pokušaj već uhapšenog Kragujevčanina Z. C. (65), koji se sumnjiči da se lažno predstavljao u telefonskom razgovoru sa Paunovićem kao državni sekretar u Ministarstvu pravde Mirko Čikiriz i „nudio“ da posreduje kod Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu za suzbijanje korupcije u uklanjanju navodnih optužbi i sumnji. Paunović se posle provere s Čikirizom podneo krivičnu prijavu za lažno predstavljanje, o čemu je izdato i zajedničko zvanično saopštenje, potvrđeno privođenjem Z. C.  

U središtu čitave priče je Stojanović Milenović, koja je, uz pomoć stručnjaka, čim je shvatila razmere zloupotrebe njenog naloga, uklonila lažnu objavu i objasnila o čemu je reč. „Juče mi je na poslu ukraden telefon, kada sam krenula kući ja sam to primetila ali nisam nešto mnogo pažnje pridavala tome, telefon je star, nije neki skup i prosto, to se dešava šta da radim. Međutim, oko osam sati uveče sin mi je rekao da je na mom profilu objavljen neki status u kome ja svaštapišem o opštinskoj vlasti. Kada sam pročitala šta piše, ja sam bila u šoku, prvo idejom da je neko uopšte mogao tako nešto da uradi“, kazala je u video-izjavi postavljenoj i na Jutjub.  

Usledio je, objašnjava, šok kada su sinhronizovano krenuli tekstovi o tome na portalima „koje čita cela Srbija“: „Shvatila sam da je sve organizovano i orkestrirano... U trenutku kada ste suočeni sa činjenicom da neko može da se drzne da vam ukrade telefon i u vaše ime objavljuje političke optužbe na društvenim mrežama, shvatite i da mogu da vas ubiju ili povrede zarad njihovog političkog cilja - mšenje jedine slobodne vlasti u Srbiji.“  

Optužujuće tekstove u prorežimskim medijima demantovao je u sredu i Odsek za informisanje SO Paraćin saopštenjem da je bivšoj direktorki ukraden telefon u prostorijama Centra u utorak, 13. avgusta, gde radi kao socijalna radnica: „U 18.50 časova, koristeći se tim telefonom, nepoznato lice objavilo je lažni status na F8... 0 ovoj činjenici Biljanu su obavestili članovi njene porodice koji su odmah u komentarima uz objavu napisali da je telefon ukraden, što je bilo svima vidljivo."  

Za nju jedini efikasan način da povrati nalog bio je da dođe do svoje kancelarije i iskoristi šifre za pristup koj e je zapisivala u radnoj svesci. Da bi ovo bilo moguće zatražila je asistenciju profesionalnog obezbeđenja Centra za socijalni rad i Policije, navedeno je u saopštenju Odseka, a to potvrđuje i gradonačelnik Paunović za Danas. Pojačavanje pritisaka  

U zaključku SO Paraćin, povodom afere „telefon“, podseća se na višegodišnju opstrukciju rada opštinskih službi, pre svega kroz sprečavanje zapošljavanja neophodnih radnika iako opština ima trećinu manje zaposlenih od zakonom dozvoljenog maksimuma, o čemu je lane obavešten i Savet Evrope. Podsećamo da je zbog pritužnih opozicionih opština i grada Šapca, krajem prošle godine slučaj predočen na zasedanju u Istanbulu, a zbog alarmantnih informacija februara ove godine u Beogradu je održan sastanak Komiteta za monitoring Kongresa lokalnih vlasti SE, o čemu je Danas opširno informisao javnost.  

Odbornici navode i da „u okolnostima ove totalne opstrukcije, koja ipak nije uspela da u potpunosti spreči rad opštinskih službi, dolazi policijska akcija kojom rukovodi NS, kojom se umesto najavljenog raskrinkavanja korupcije i kriminala, traže administrativni propusti u radu do kojih neminovno dolazi u iscrpljenoj administraciji koja uz pomoć ‘štapa i kanapa’ pokušava da uspostavi naizmenični rad jedne ili druge opštinske službe“. Tvrde i da su svedoci i osumnjičeni pretnjom višemesečnim pritvorom prisiljeni da potpišu sporazume o priznanju, „svesni da im je jedina krivica to što su radili u interesu građana, ali nisu prihvatili čizmu Srpske napredne stranke“.  

Pojašnjavajući šta se dogodi--10 Paunović ukazuje na administrativni propust Centra - o čemu u izjavi govori i Biljana Stojanović Milenović - „pozajmicom“ radnika Poreskoj upravi koja je, zbog zabrane zapošljavanja, ostala bez stručnjakatogprofila. I to jepretvoreno u progon ljudi i kriminalni akt, premda Opština nije pretrpela nikakav finansijski gubitak. Osumnjičeni su, naglašava Paunović, suočeni sa mogućim težim kaznama, pristali na nagodbu i otuda desetomesečna kazna bivšoj direktorki, koja i sama odbija krivicu.  

Odbornici su zaključili da se „nevinim ljudima uništavaju životi, stavljaju na teret materijalne obaveze navodne odštete’ za ‘štetu’ koje nema, kako bi pali u dužničko ropstvo i poslužili kao primer kako prolaze oni koji ne sarađuju sa Srpskom naprednom strankom“.  

Ovo što posebno mora zabrinuti jeste najava „mafijaških odreda Srpske napredne stranke koji u sadejstvu sa policijskim i propagandnim krilom treba da dođu u Paraćin ove jeseni“, kako se navodi u Zaključku koji potpisuje predsednik Skupštine opštine Dragan Mitić.  

Stranački odredi i akcije ne bi bili prvina, jer je već pokušana blokada rada lokalnog parlamenta, no u predvečerje izbora nije jasno šta sve može ove jeseni da se dogodi i hoće 11 politička najezda najezda opustošiti Paraćin i „uprepodobiti“ ga republičkoj vlasti.  

Usred spekulacija sa bivšom direktorkom Centra privedena je i D. R„ pod istom sumnjom - uticala je, navodno, na neposredno podređene zaposlene da bez pravnog osnova od 2017. do 2019. godine prime na faktički rad u Odeljenje za lokalnu poresku administraciju opštine Paraćin dve osobe, iako je znala da je jedna imala zaključen ugovor o delu sa Regionalnom agencijom za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, a druga sa organizacijom Crvenog krsta u Paraćinu.  

A poreznicima u Paraćinu je, jednostavno, kao i drugim potrebnim službenicima, onemogućeno da se zaposle!  

  1. Jovanović  

STOJANOVIC MILENOVIC: Meta je Saša Paunović Odeljenje za borbu protiv korupdje MUP Srbije, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Kraljevu, privelo je Biljanu Stojanović Milenović zbog osnova sumnje na krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Ona se sumnjiči da je od 2015. do 2019. zaključila ugovore o radnom angažovanju na privremenim i povremenim poslovima i o volontiranju sa četiri osobe iz Paraćina, a uputila ih je da obavljaju administrativno-tehničke poslove u Odeljenju za lokalnu poresku administraciju Opštinske uprave u Paraćinu.  

Sumnja se da je na ovaj način ovim osobama omogućila neovlašćeni pristup podacima koji se prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji smatraju službenom tajnom, a pri tom im isplaćivala ugovorenu novčanu naknadu ili jednokratnu novčanu pomoćza sve vreme radnog angažovanja, iako oni nisu obavljali posao u Centru za socijalni rad, u kojem je bila odgovorno lice.  

Sumnjiči se i da je zaključila ugovore o nabavci robe široke potrošnje sa jednim privrednim društvom iz Paraćina, kao i da je od jedne radnje nabavljala pogrebnu opremu bez ugovora o kupoprodaji robe. Na ovaj način je favorizovala navedene dobavljače, omogućila im plasman i prodaju njihove robe mimo zakona, kao i korist u iznosu od 2.096.054 dinara.  

„Prva tačka optužnog predloga je da je Centar zaposlio radnika koji je radio u prostorijama poreske uprave. Dotični radnik se finansira iz opštinskog budžeta, lokalna poreska uprava je opštinska služba, poslat je u poresku upravo da radi za potrebe Centra za socijalni rad jer mi korisnicima plaćamo novčanu naknadu. Moja jedina greška je administrativna, jer ja u ugovoru sa njim nisam napisala da on svoj posao može da obavlja u poreskoj upravi. Tu nema nikakve zloupotrebe, nema imovinske koristi, mediji su me predstavili kao kriminalca. Kazna od milion i 200.000 je besmislena jer jetaj radnik tu platu primao. Nema štete za Centar za socijalni rad", objašnjava bivša direktorka.  

Ona komentariše i drugu tačku optužnog predloga: „Zaista bih volela da vidim nekog u Srbiji koje je apsolutno bezgrešan kada su u pitanju javne nabavke. Sve što se dešavalo je čist politički obračun, hajka da se ja diskreditujem kako bi se opštinska vlast ocrnila i predstavila kao kriminalna. I dandanas nisam ja lično META, već opštinska vlast na čelu sa Paunovićem."  

„U Paraćinu se radi dobro i to je najveći problem. Opština izdvaja velika sredstva za pomoć korisnicima Centra. Sada svi ti korisnici trpe, nema jednokratne pomoći, nema lekova, stiže školska godina, nema opremanja za škole, pribor, mesečne karte...to je sve destabilizovano. Ideja je da se napravi haos. Ministarstvo još ne daje saglasnost za postavljanje novog direktora, što je nezabeležena situacija u socijalnoj zaštiti", kaže ona.  

Zabrinuta je i za dešavanja koja tek slede: „Imam strah i bojazan, za sebe, za moju porodicu. Ovo je politički rat u kome se ne biraju sredstva. Da li je sledeće meni nauditi da bi se optužio Paunović, pošto su lopovi napisali na mom Fejsbuk nalogu - ako se meni nešto desi, adresa je Paunović. Da li oni misle da tako mogu da dobiju borbu? Moja poruka njima je da uvedu legitimne načine borbe, poštene, kao i kvalitetne Ijude ako ih imaju. Moja poruka Paunoviću je da ostane jak i da izdrži jer ne mogu ni da zamislim koliki je pakao pritiska koje on prolazi sve ove godine. Ja sam to prošla samo mesec dana i ne znam kako je cela moja porodica izdržala sve to. Ako ovaj način političke borbe pobedi - možemo da ugasimo svetlo."  

TEKST je deo projekta „Paraćin u raljama države", koji se sufinansira sredstvima Opštine Paraćin. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne održavaju stavoveorgana koji sufinansira projekat.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2019 

Medij: Dnevnik      Strana: 13

Rubrika: Vojvodina

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sanacija vodovoda u Jarkovcu i Neuzini

 Sanacija vodovoda u Jarkovcu i Neuzini  

 SEČANj: Lokalna samouprava objavila je konkurs za izbor preduzeća koje će sanirati vodovodnu mrežu u selima Jarkovac i Neuzine.Konkurs je otvoren do 30. avgusta, a otvaranje ponuda je istog dana u opštinskim prostorijama. Konkursna dokumentacija se može preuzeti na Portalu javnih nabavki ili na opštinskom sajtu. Opština Sečanj prihvatiće ponudu sa najnižom cenom za radove na obnovi vodovodne mreže. Radovi, kako je, između ostalog navedeno u oglasu , treba da budu završeni za 60 dana, od uvođenja firme u posao.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2019 

Medij: Dnevnik      Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Danas dijalog o medijima

 Danas dijalog o medijima  

 U okviru dijaloga o izborima danas će na Fakultetu političkih nauka (FPN) biti održan okrugli sto koji će biti posvećen pristupu medijima i njihovoj kontroli, koji su, kako se ocenili organizatori FPN i Fondacija za otvoreno društvo, od ključne važnosti za obezbeđivanje fer i slobodnih izbora. „Okrugli sto će biti posvećen problemima u ovoj oblasti za koje je moguće naći zadovoljavajuća trajna ili prelazna rešenja u periodu do održavanja narednih parlamentarnih i lokalnih izbora”, naveli su organizatori. U uvodnom delu govoriće dekan FPN Dragan Simić i direktor Fondacije Milan Antonijević, dok će analize stanja u oblasti pristupa medijima i kontrole medija u kontekstu izborne kampanje sa posebnim osvrtom na probleme koje je moguće rešiti u periodu do održavanja narednih izbora predstaviti CRTA, CeSID, Transparentnosti Srbija, Asocijacija medija i Lokal pres. Taj deo biće otvoren za medije i biće prenošen u sobi za novinare. Iza zatvorenih vrata učesnici dijaloga diskutovaće o analizama i predstavljenim rešenjima.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2019 

Medij: Informer      Strana: 10,11

Rubrika: Vesti

Autori: E.I.

Teme: Korupcija

Naslov: LAGAO DA JE DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PRAVDE

Zvonko Cvetković se predsedniku opštine Paraćin lažno predstavio kao sekretar Ministarstva pravde nudeći mu kontakte u tužilaštvu koji će mu pomoći u daljoj karijeri • Ranije varao Ijude da je radnik BIA i savetnik tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića

vonko Cvetković (65) iz Kragujevcauhapšenje u subotu zbog sumnje

da se predsedniku opštine Paraćin Saši Paunoviću (49) lažno predstavio kao državni sekretar Ministarstvapravde Srbije. Cvetković je Paunoviću ponudio da ga poveže sa osobama iz Posebnog odeljenja Višeg tužilaštva u Kraljevu za suzbijanje korupcije, jer će mu to koristiti u daljoj karijeri.

Nepristojna ponuda

Seo slučaj je otkriven kadajepredsednikopštine Paraćin Saša Paunovićupetakna Fejs bu ku objaviodagaje telefonomzvala nepoznataosoba kojaselažnopredstavila kao državni sekretar Ministarstva prav-

  1. i

Taj čovekmije„udobronamemom“, ali prilično  zbunjujućem razgovoru, predlagao, malo je  reći nelogične i nezakonit e , stvari. Ljubazno i oprez n o sam završio raz-' govor,aposle provere sa pravim d ržavnim sekretarom Mirkom Čikirizom podneo sam krivičnu prijavu za lažno predstavljanje - napisao je on.

O pokušaju prevare odmah je obaveštena policija, koja je počela da traga za osumnjičenom osobom. Ubrzo je otkriveno da se radi o Zvonku Cvetkoviću, koji je ranije više puta hapšen jer se lažno predstavljao kao lekar, savetniktadašnjegpremi- jeraAleksandraVučića, policajac, radnikßlA...

- Policijajeukratkom roku locirala

osobu koja je zvala. U toku je policijska obr a d a uhapšenog muškarca, koji je

odranije poznat istražnim organima po sličnim krivičnim delima. Njemu je određen pritvor zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, kao i zbog uticaja na svedoke - kaže izvor Informera iz istrage.

Prema nezvaničnim saznanjima Informera, Cvetković je na saslušanju u policiji negirao da je zvao prvog čoveka Paraćina i tvrdio da mu je sve namešteno.

Cvetković je prvi put dospeo u žižu javnosti tokom 2015. godine kada je, predstavljajući se lažno kao savetnik tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, prevario dve Nišlijke za ukupno 30.000 evra i 350.000 dinara.

- On se sumnjiči da je od vlasnice privatne firme N. R. iz Niša uzeo 30.000 evra, ubedivši je

Sukob i sa sudijom

Cvetković se u avgustu prošle godine našao u središtu velike afere kada je, po pisanju medija, priveden nakon prijave sudije Osnovnog suda u Vranju Marije Janićijević. Nakon što su se njene intimne slike pojavile u medijima, ona je Cvetkovića optužila za urušavanje ugleda i karijere. Ona ga je smatrala odgovornim za pojavljivanje fotografija.

da će tako izbeći navodno političko hapšenje. Od druge žrtve, V. M. iz Ćuprije, tereti se da je uzeo 350.000 dinara za opremanje kuće koju je kupio u Beogradu, iako takvu nekretninu nije posedovao - navodi se u optužnici niškog tužilaštva i dodaje:

 Dugogodišnji policajac

- On se N. R. predstavio kao savetnik premijera za bezbednost i visoki funkcioner BIA koji je radio 25 godina u policiji. Zatim joj je rekao da je imao sastanak sa ministrom Stefanovićem na kojem je saznao da se sprema njeno hapšenje.

Naveo je da je Tužilaštvo za organizovani kriminal spremilo optužnicu protiv nje, i to

ro prijavama zaposlenih u njenom preduzeću.

- Onda je na papir koji je imao ispred sebe upisao dva puta po 15.000 evra i rekao da je ta suma potrebna da bi sprečio njeno hapšenje. U Nišu mu je N. R. dala 6.500 evra, a njen muž 2.090 evra i 400 švajcarskih franaka. Ali Cvetković se ljutio što nisu doneli više novca - navodi se u op-

tužnici.

Oni su mu ubrzo da-

li i osta- takpa- ra, a ¦ Cvet-I ković / jetada 'rekao da je tužilaštvo odustali od

hapšenja N. R. i da uskoro do-

nese i ostatknovca. Srećom

on je ubrzo uhapšen. E. I.

E.l.

Zapošljavao, vadio iz zatvora... U svojoj „karijeri" Zvonko Cvetković se čak lažno predstavljao i kao lekar. On je jedno vreme radio u ordinaciji iako nema završen Medicinski fakultet. Pre šest godina privođen je i zbog sumnje da se uzi- , mao novac od osoba kojima se . predstavio kao inspektor BIA koji za novac može da sredi zaposlenje u Kliničkom centru, da skrati zatvorsku kaznu, da reši privatizaciju.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2019 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 4

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: DOBAR  LOŠ

 DOBAR LOŠ  

Zlatibor Lončar MINISTAR ZDRAVLJA  

Grubi radovi na novoj kuli Kliniekog centra Srbije završeni nrnogo pre roka Edi Rama  

PREMIJER ALBANIJEi  

Albanski mediji proglasili ga za političara koji je najviše korumpiran na Balkanu

----------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/beograd/smanjice-se-guzve-u-saobracaju-beograd-uvodi-sistem-javnih-bicikala-2019-08-18

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Zaboravite na gužve u prestonici: Pronađeno rešenje za smanjenje saobraćajnih kolona!

Novi sistem će biti realizovan do kraja 2020. godine. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je da će grad Beograd u ponedeljak raspisati međunarodni tender za postavljanje sistema javnih bicikala u gradu.- Kao i druge metropole, Beograd je suočen sa ubrzanim rastom broja vozila na gradskoj uličnoj mreži, što dovodi do zagušenja saobraćajnica i trotoara i narušavanja kvaliteta vazduha. Zato stvaramo alternativu kako bi Beograd odgovorio ovom izazovu. Jedna od alternativa jeste uvođenje sistema javnih bicikala, koji je širom sveta već pokazao svoje prednosti. Druga je metro - izjavio je Vesić.Vesić je podsetio da sistem javnih bicikala predstavlja servis kojim su bicikli dostupni svim građanima za javnu upotrebu na kratke vremenske intervale.- Ovaj sistem dozvoljava korisnicima da iznajme bicikl na jednoj, a da ga vrate na nekoj drugoj stanici. Na ovaj način sistem javnih bicikala predstavlja dopunu sistemu javnog prevoza, gde građani lakše i brže mogu savladati razdaljine između mesta stanovanja i stanica sistema gradskog prevoza putnika - objasnio je Vesić i dodao da će Beograd imati 150 stanica sa 900 javnih bicikala od čega će polovina biti električni bicikli.Vesić je rekao i da će Grad Beograd kroz tender za javno - privatno partnerstvo tražiti partnera koji mora da ima iskustva kao operater sistema javnih bicikala u svetu i koji može da bude vlasnik do 75 odsto beogradskog sistema javnih bicikala, dok će grad Beograd biti suvlasnik.Dodao je da će grad partnera u ovom poslu izabrati tokom jeseni ove godine, a da će izabrani partner imati obavezu da 50 stanica sa 300 javnih bicikala postavi do marta 2020. godine, polovinu do jula naredne godine, a čitav sistem do kraja 2020. godine.Vesić je najavio da Grad Beograd priprema konkurs za javno-privatno partnerstvo za javni prevoz i u rečnom saobraćaju kako bi građani u javnom prevozu imali na raspolaganju i ovaj vid prevoza.IZVOR ŽIVOTA ZA 100 MILIONA LJUDI: Ovo je najvažnija reka na svetu, a zbog nje bi moglo da zarati 11 država (VIDEO)             

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:812849-KRIS-OBRAJAN-NATO-KOMANDANT-SLATINE-Tacijeva-mafija-htela-da--me-ubije

Autori: @Novostionline

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: KRIS O'BRAJAN, NATO KOMANDANT "SLATINE": Tačijeva mafija htela da me ubije!

Preživeo sam atentat 2001, događaj je dokumentovan u UN. Rugova mi je rekao: Albancima ne veruj, saradnike mi nisu ubili Srbi. Od mene se očekivalo da zaratim sa RusimaZAPOVEDNIK vazduhoplovne baze, aerodrom "Slatina" kod Prištine, bio sam od juna 1999. do 15. septembra 2001. Poslednje noći službovanja na mene je pokušan atentat, a spasao me je šef obezbeđenja, Italijan Frančesko Njuta. Nakon signala sa svoje stanice gurnuo me je uza zid i naredio da legnem... Napolju se čulo komešanje i, kako mi je kasnije predočeno, jedan napadač je smrtno stradao, a ostali su pohapšeni. Bili su to Tačijevi mafijaši, a ovaj događaj je dokumentovan u papirima UN. Luis Karlos de Kosta, Brazilac koji je rukovodio bezbednošću članova osoblja UN, spakovao me je sledećeg dana i iz Prištine poslao pravo u Englesku. Ovako, eskluzivno za "Novosti", svoj poslednji dan službe na KiM opisuje major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF) Kris O'Brajan. Oficir, koji je prvi u ime Kfora, ali i UN, upravljao prištinskom vazdušnom lukom, otkriva i da je velika međunarodna afera oko korpucije prilikom renoviranja aerodromskog terminala ostala skrivena u papirima UN. O tim danima na Kosovu i Metohiji, kako nam svedoči britanski major, pričao je dosad samo istražiteljima UN i Evropske agencije za borbu protiv korupcije: - Nisam tačno siguran šta se izrodilo iz istraga, ali sam čuo kako su albanski kadrovi sa aerodroma umešani u skandal, Afrim Neziri i Adam Gaši, završili na robiji. Austrijanac Džerald Fišer, zamenik direktora UN operacija na KiM, koji je insistirao da se Albancima dodeli posao, iako nisu prošli na tenderu, napustio je pokrajinu pošto je pokrenuta istraga protiv njega. PROČITAJTE JOŠ - Major Kris O'Brajan, na čelo Vazdušnih operacija Kfora na aerodromu kraj Prištine stupio je sredinom juna 1999. Kako nam priča dok sedimo u beogradskoj Skadarliji, pre nego što se zamerio Tačijevim mafijašima, u junu 1999. umalo nije iskusio pravi rat sa ruskim kontingentom padobranaca. REKORDER RAF MAJOR O'Brajan na KiM je došao kao komandir dalekometne eskadrile britanske avijacije. Bio je veteran ratova na Foklandima i u Zalivu. - Pre dolaska na "Slatinu" pretpostavljeni iz moje vazduhoplovne baze u Engleskoj su me upozorili da obratim pažnju na pukovnika koji je trebalo da mi komanduje na Kosovu. Prethodno, general Majkl Džekson sprečio je sukob sa Rusima oko aerodroma i baza je podeljena između nas i njih, pa se tačno znalo ko gde treba da se kreće - govori O'Brajan. - Već polovinom jula ruski vojnici su nekim poslom prešli na naš deo aerodroma i odmah sam pozvan kod svog pukovnika Morlija na raport jer nisam oštro reagovao. Srećom, o ovom incidentu sam obavestio generala Belamija, zapovednika svih vazdušnih operacija Kfora. Britanski major O'Brajan sa ruskim oficirom na "Slatini" / Foto Privatna arhiva Prema rečima našeg sagovornika, sledeći incident se dogodio nekoliko dana kasnije. Rusi su, govori nam, popravljali zaklon doziđujući ga blokovima, a pukovniku Morliju se to učinilo kao "neprijateljski čin". Naredio je da britanska vojska bude spremna na oružanu akciju, a O'Brajenu poručio "da je smenjen". Ponovo je, kaže, pozvao pukovnika Belamija, koji je, zajedno sa Džeksonom ubrzo Morlija razrešio dužnosti. Kris O'Brajan tvrdi i da mu je kao komandantu vazdušne baze zadatak bio da aerodrom što pre popravi i ustupi za civilno korišćenje. Aerodrom "Slatina" 1999. - Problemi sa navodnim civilima su počeli odmah pošto su, prema dogovoru, Albanci svoje ljude vratili na "Slatinu" da učestvuju u izgradnji civilne infrastrukture - seća se naš sagovornik šiptarskih "direktora" Gašija i Nezirija. - Odmah potom pronele su se priče kako se na aerodromu u Prištini otvorio narko-kanal i dobio sam informaciju da su francuski obaveštajci o tome obavestili Interpol. Kako je ta operacija završena, ne znam, ali sam posle dobio informaciju da je albanska mafija imala "krticu" i u Interpolu. PROČITAJTE JOŠ - Susrete sa Ibrahimom Rugovom britanski major je, kaže - dobro zapamtio. Prvi put, tadašnji albanski lider na KiM je posetio aerodrom odmah pošto je otvoren za civilnu upotrebu, a zatim, i posle nekoliko meseci. - Ne verujte nijednom Albancu ovde. I meni su ubili najbližeg saradnika. Nisu ga likvidirali Srbi, nego naši, zato pazite sa kim sarađujete - preno nam je Rugovine reči O'Brajan. O Rusima i saradnji sa njima Kris O'Brajan govori sa simpatijama. Pukovnika Samčuasvilija i Sergeja seća se zbog neverovatnih poduhvata. - Dogodilo se da moj narednik koji je na pisti vozio traktor sa teretom, udari u ruski avion "tu 154". Ubrzo se u društvu ruskog pilota narednik obreo u mojoj kancelariji, a zatim smo svi prešli kod pukovnika Sergeja. Videvši kvar samo je rekao: "Ništa ne brini, odvedi svog narednika na pivo". Taj avion već sutra je poleteo. U BEOGRAD DOŠAO DA VIDI SVOJE SRBE Foto D. V. BRITANAC je u Beograd došao na svoj zahtev da vidi kolege Srbe, kontrolore leta sa kojima je tri meseca radio u Prištini, i čija je profesionalnost na njega ostavila nejlepši utisak. - Tih mojih šestoro Srba zaista su bili sjajni. Iako su im Albanci pretili smrću, nisu paničili nego mirno radili svoj posao, čekajući da im iz Beograda stigne uputstvo i pojačanje u Kontroli. Ja sam im dao obezbeđenje spacijalaca SAS, a, kada je bilo izvesno da iz Beograda neće stići dogovoreni broj osoblja, moji specijalci su ih iseljavali iz Prištine i u konvoju sproveli do administrativne linije. 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/pregled/15335/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Pregled nedelje: "Vrednosti" devedesetih, bez odgovora o imenovanju sina ministra Krkobabića, nekažnjeni zločini na Kosovu…

Objavljeno: 18.08.2019 Tweet Sistem vrednosti koji je na ovim prostorima dominirao devedesetih godina, sudeći po potezima i porukama zvaničnika Beograda, Zagreba, Podgorice i Prištine, kao da nikada nije promenjen. Zločinci se proglašavaju herojima, a priznaju se samo "naše" žrtve - principi koji ukazuju na to da države nisu spremne za Evropsku uniju, čije standarde proglašavaju idealom. Jedan od takvih standarda od kojeg je Srbija daleko je i dostupnost informacija od javnog značaja - građani od predstavnika vlasti, koji su imenovani da rade u javnom interesu, sve češće ne dobijaju odgovore na brojna pitanja. Tako je za građane i dalje ostala tajna zašto je Vlada, upravo pozivajući se na javni interes, dodelila državljanstvo bivšoj premijerki Tajlanda Jingluk Šinavatri, koja je u svojoj zemlji osuđena zbog korupcije, kao i da li je imenovanje Stefana Krkobabića za v.d. direktora JP "Stara planina" sukob interesa, s obzirom na to da je sin Milana Krkobabića, ministra nadležnog za javna preduzeća. Kako je otkrio Insajder, Vlada Srbije imenovala je Stefana Krkobabića na funkciju v.d. direktora Javnog preduzeća za razvoj planinskog turizma "Stara planina". Šta ga je preporučilo za ovu poziciju i da li je ovde reč o sukobu interesa - pitanja su na koja Insajder do danas nije dobio konkretne odgovore. Prvi odgovor zatražili smo od Agencije za borbu protiv korupcije koja nam je navela da oni nisu bili upoznati sa tim da je Stefan Krkobabić imenovan za direktora. Pitanja smo zatim postavili i premijerki Srbije Ani Brnabić ali ni ona nije mogla da da precizan odgovor upućujući nas da to proverimo s ljudima koji su ga nominovali. Ona je odgovarajući na pitanja Insajdera tada navela da kao predsednica Vlade ne može da vodi računa o svakom pojedinačnom kandidovanju, kao i da je ovaj predlog prošao niz odbora koji su "potvrdili da može da dođe na sednicu Vlade". Da li je u pitanju sukob interesa, prošle nedelje pitali smo i samog ministra Milana Krkobabića, ali on o tome nije želeo da govori. Nekažnjeni zločini na Kosovu Prošla nedelja bila je u znaku nerešnih zločina na Kosovu pa je tako u Goraždevcu obeležena 16. godina bez odgovornih za ubistvo dvojice dečaka na reci Bistrici. Zločin u ovom mestu, iako i Kosovo i Beograd već godinama obećavaju rasvetljenje, do danas nije rešen, a istragu je Euleks zatvorio zbog nedostatka dokaza. Više o tome šta se zaista dogodilo u Goraždevcu kao i koja su obećanja davali zvaničnici čitajte u tekstu na Insajder.net. Još jedan slučaj za koji i Beograd i Priština deklarativno tvrde da je prioritetan u rešavanju, a u kome nema pomaka, je i ubistvo lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića koje se dogodilo pre 19 meseci. Uprkos tome što se sprovode dve odvojene istage i dalje nije poznato ime ubica, nalogodavaca niti su poznati motivi. Koje su sve relevantne informacije do sada poznate u slučaju ubistva Ivanovića pogledajte u temi na sajtu Insajdera. Dijalog Beograda i Prištine: Od pozivanja na kompromis preko veštačke uranilovke do lažne ravnoteže Odluka vlasti u Makedoniji da Beogradu ne izruče Tomora Morinu, državljanina Kosova i Velike Britanije kojeg Beograd sumnjiči za zločine na Kosovu zvaničnici Srbije ocenili su kao političku. Njega je, podsetimo, makedonska policija nedvno uhapsila po Interpolovoj poternici Srbije ali je prethodne nedelje Vrhovni sud Severne Makedonije odlučio da nisu ispunjene zakonski uslovi za izručenje. U rodnoj Đakovici na Kosovu Morina je dočekan kao heroj. Beograd je to ocenio kao provokaciju - tek jednu od brojnih u međusobnim odnosima u nedelji za nama. Političkom odlukom Beograd smatra i potez Prištine da uvede takse na robu iz Srbije i BiH iz 6. novembra od kada je i briselski dijalog u prekidu. Na njegovo obnavljanje, deset meseci kasnije pozivaju Vlade zemalja Kvinte -  Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD. One su u zajedničkom saopštenju navele su da su spremne da kroz podršku visokom predstavniku EU povećaju svoju ulogu u postizanju dogovora Srbije i Kosova, ali da to ne mogu da učine "dok obe strane ne pokažu spremnost na kompromis, dok ne uklone prepreke i ne nastave da razgovaraju". Zato su, kako se navodi, Kosovo pozvale da ukine takse, a Srbiju da prekine kampanju za povlačenje priznanja. Zašto je ovakvo saopštenje direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ocenio kao veštačku uranilovku, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kao stvaranje lažna ravnoteže, kao i kako je reagovala Vlada Kosova čitajte u vestima koje su pripremili novinari Insajdera. Dijalog vlasti i opozicije o medijima bez najbrojnijeg novinarskog udruženja Za razliku od Beogada i Prištine, čini se da se između vlasti i opozicije u Beogradu radi na uspostavljanju dijaloga. Naime, naredni sastanak vlasti i opozicije, kako za Insajder rekao Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, koja je i organizator tog skupa, biće održan u ponedeljak. Izvesno je, međutim, da na sastanku čija su tema mediji u kampanji ipak neće prisustvovati svi pozvani učesnici. Istog dana o pozivu na sastanak izjasnilo se Udruženje novinara Srbije koje je odbilo da prisustvuje jer je planirano da sa dela sastanka bude isključena javnost. Nezavisno udruženje novinara Srbije je saopštilo da će prisustvovati samo onom delu sastanka koji će biti otvoren za javnost. Takođe, skupu neće prisustvovati ni Stranka slobodne i pravde, a razloge je prethodne nedelje saopštila potpredsednica ove stranke Marinika Tepić. Dijalog vlasti i opozicije sprovodi se kako bi se našla najbolja rešenja za predstojeće parlamentarne izbore, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da mu je "veoma stalo" da opozicione stranke izađu na izbore. Sa njima će, kako je rekao, razgovarati "kada pređu cenzus". Opozicija je, sa druge strane, ocenila da će Vučić "deklarativno prihvatiti gotovo sve", ali da nema nameru da obezbedi fer izbore. Zbog toga su, kako su rekli, sve bliži odluke da ih bojkotuju. Više o polemici vlasti i opozicije o predstojećim izborima čitajte na sajtu Insajdera. Rad medija, ali ne u vreme kampanje već naročito u letnjim mesecima bio je tema i komentara Insajdera "Odmor kao zločin". Rektorka Beogradskog univerziteta za Insajder o padu na Šangajskoj listi: Kad ne radite dovoljno ili ne radite ništa, drugi vas prestignu Univerzitet u Beogradu je na prestižnoj Šangajskoj listi koja je objavljena u nedelji za nama rangiran između između 401. i 500 mesta. Možda bi ova pozicija bila zadovoljavajuća, s obzirom na to da Lista obuhvata svega dva odsto univerziteta na svetu, da beogradski nije nastavio trend pada. Naime, pre dve godine se na istoj listi nalazio između 201. i 300. mesta, a prošle između 301. i 400. pozicije.  Ivanka Popović, rektorka Beogradskog univerziteta, obrazložila je za Insajder da je pad na Šangajskoj listi bio očekivan, kao i da je posledica raznih okolnosti vezanih za realizaciju nauke u Srbiji i za opšte okolnosti u svetu.   "Kad vi ne radite dovoljno ili ne radite ništa, onda vas drugi koji rade prestignu. Stajanje u mestu je klizanje na dole. Ovaj pad na Šangajskoj listi bio je očekivan", objasnila je, između ostalog, rektorka Popović u razgovoru za Insajder. U tekstu na sajtu Insajdera pročitajte i šta je ovim povodom saopštio Beogradski univerzitet kao i kako pad na ovoj rang listi opravdava Ministarstvo prosvete. Vlasnik TV Prva i O2 kupio parcelu na kojoj je beogradski Otvoreni tržni centar Grad Beograd prodao je zemljište u Bloku 43, preko puta lokacije na kojoj bi trebalo da bude izgrađena autobuska stanica na Novom Beogradu, na kojoj se sada nalazi Otvoreni tržni centar (Buvljak). Javnost je prvo obaveštena o prodaji i ceni zemljišta da bi nekoliko sati kasnije, kompanija Kopernikus, od koje je državni Telekom kupio udeo u kablovskom operateru, saopštila da je kupac upravo ona.  Šta ova kompanija niškog biznismena koji je vlasnik dve nacionalne televizije - TV Prva i O2 planira da gradi na ovoj parceli pročitajte u vesti na sajtu Insajdera. Izvor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net. 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/kosovo/nato-komandant-slatine-otkriva-tacijeve-mracne-tajne-njegova-mafija-htela-da-me-ubije-un-ima-dokaze-2019-08-18

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: NATO KOMANDANT "SLATINE" OTKRIVA TAČIJEVE MRAČNE TAJNE: Njegova mafija htela da me ubije, UN ima dokaze!

Major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF), Kris O'Brajan otovreno o svom službovanju na Kosovu i Metohiji. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.Zapovednik vazduhoplovne baze, aerodrom "Slatina" kod Prištine, bio sam od juna 1999. do 15. septembra 2001. Poslednje noći službovanja na mene je pokušan atentat, a spasao me je šef obezbeđenja, Italijan Frančesko Njuta. Nakon signala sa svoje stanice gurnuo me je uza zid i naredio da legnem... Napolju se čulo komešanje i, kako mi je kasnije predočeno, jedan napadač je smrtno stradao, a ostali su pohapšeni. Bili su to Tačijevi mafijaši, a ovaj događaj je dokumentovan u papirima UN. Luis Karlos de Kosta, Brazilac koji je rukovodio bezbednošću članova osoblja UN, spakovao me je sledećeg dana i iz Prištine poslao pravo u Englesku.Ovako, svoj poslednji dan službe na KiM opisuje major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF) Kris O'Brajan. Oficir, koji je prvi u ime Kfora, ali i UN, upravljao prištinskom vazdušnom lukom, otkriva i da je velika međunarodna afera oko korpucije prilikom renoviranja aerodromskog terminala ostala skrivena u papirima UN. O tim danima na Kosovu i Metohiji, kako nam svedoči britanski major, pričao je dosad samo istražiteljima UN i Evropske agencije za borbu protiv korupcije:- Nisam tačno siguran šta se izrodilo iz istraga, ali sam čuo kako su albanski kadrovi sa aerodroma umešani u skandal, Afrim Neziri i Adam Gaši, završili na robiji. Austrijanac Džerald Fišer, zamenik direktora UN operacija na KiM, koji je insistirao da se Albancima dodeli posao, iako nisu prošli na tenderu, napustio je pokrajinu pošto je pokrenuta istraga protiv njega.Major Kris O'Brajan, na čelo Vazdušnih operacija Kfora na aerodromu kraj Prištine stupio je sredinom juna 1999. Kako nam priča dok sedimo u beogradskoj Skadarliji, pre nego što se zamerio Tačijevim mafijašima, u junu 1999. umalo nije iskusio pravi rat sa ruskim kontingentom padobranaca.- Pre dolaska na "Slatinu" pretpostavljeni iz moje vazduhoplovne baze u Engleskoj su me upozorili da obratim pažnju na pukovnika koji je trebalo da mi komanduje na Kosovu. Prethodno, general Majkl Džekson sprečio je sukob sa Rusima oko aerodroma i baza je podeljena između nas i njih, pa se tačno znalo ko gde treba da se kreće - govori O'Brajan.- Već polovinom jula ruski vojnici su nekim poslom prešli na naš deo aerodroma i odmah sam pozvan kod svog pukovnika Morlija na raport jer nisam oštro reagovao. Srećom, o ovom incidentu sam obavestio generala Belamija, zapovednika svih vazdušnih operacija Kfora.Prema rečima O'Brajana, sledeći incident se dogodio nekoliko dana kasnije. Rusi su popravljali zaklon doziđujući ga blokovima, a pukovniku Morliju se to učinilo kao "neprijateljski čin". Naredio je da britanska vojska bude spremna na oružanu akciju, a O'Brajenu poručio "da je smenjen".Ponovo je, kaže, pozvao pukovnika Belamija, koji je, zajedno sa Džeksonom ubrzo Morlija razrešio dužnosti.Kris O'Brajan tvrdi i da mu je kao komandantu vazdušne baze zadatak bio da aerodrom što pre popravi i ustupi za civilno korišćenje.- Problemi sa navodnim civilima su počeli odmah pošto su, prema dogovoru, Albanci svoje ljude vratili na "Slatinu" da učestvuju u izgradnji civilne infrastrukture - seća se albanskih "direktora" Gašija i Nezirija.- Odmah potom pronele su se priče kako se na aerodromu u Prištini otvorio narko-kanal i dobio sam informaciju da su francuski obaveštajci o tome obavestili Interpol. Kako je ta operacija završena, ne znam, ali sam posle dobio informaciju da je albanska mafija imala "krticu" i u Interpolu.Susrete sa Ibrahimom Rugovom britanski major je, kaže - dobro zapamtio. Prvi put, tadašnji albanski lider na KiM je posetio aerodrom odmah pošto je otvoren za civilnu upotrebu, a zatim, i posle nekoliko meseci.- Ne verujte nijednom Albancu ovde. I meni su ubili najbližeg saradnika. Nisu ga likvidirali Srbi, nego naši, zato pazite sa kim sarađujete - preneo je Rugovine reči O'Brajan.O Rusima i saradnji sa njima Kris O'Brajan govori sa simpatijama. Pukovnika Samčuasvilija i Sergeja seća se zbog neverovatnih poduhvata.- Dogodilo se da moj narednik koji je na pisti vozio traktor sa teretom, udari u ruski avion "tu 154". Ubrzo se u društvu ruskog pilota narednik obreo u mojoj kancelariji, a zatim smo svi prešli kod pukovnika Sergeja. Videvši kvar samo je rekao: "Ništa ne brini, odvedi svog narednika na pivo". Taj avion već sutra je poleteo.Britanac je u Beograd došao na svoj zahtev da vidi kolege Srbe, kontrolore leta sa kojima je tri meseca radio u Prištini, i čija je profesionalnost na njega ostavila nejlepši utisak.- Tih mojih šestoro Srba zaista su bili sjajni. Iako su im Albanci pretili smrću, nisu paničili nego mirno radili svoj posao, čekajući da im iz Beograda stigne uputstvo i pojačanje u Kontroli. Ja sam im dao obezbeđenje spacijalaca SAS, a, kada je bilo izvesno da iz Beograda neće stići dogovoreni broj osoblja, moji specijalci su ih iseljavali iz Prištine i u konvoju sproveli do administrativne linije.                        

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/vesti/niski-aerodrom-dobija-svetla-za-pistu-tender-do-kraja-godine/jj0qbe2

Autori: Južne vesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: NIŠKI AERODROM DOBIJA SVETLA ZA PISTU Tender do kraja godine

Direktor preduzeća Aerodromi Srbije Mihajlo Zdravković rekao je da bi za Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu do kraja godine trebalo da se traži izvođač radova koji bi ugradio svetla za pistu. Prilazna svetla su potrebna da bi avioni lakše sletali kada se slabije vidi."Mi smo u postupku pribavljanja građevinske dozvole i do kraja godine očekujemo raspisivanje javne nabavke za izbor izvođača koji će ugrađivati ta svetla. Time će se zaokružiti jedan celokupan ciklus investicija u poletno-sletnu stazu", navodi Zdravković.Naveo je i izgradnju nove terminalne zgrade, jer ona koja trenutno postoji nije dovoljno velika da prihvati sve putnike, naročito zbog toga što ima više letova, a očekuje se veći promet ljudi."U ovom trenutku u toku je izrada saobraćajne studije o toku kretanja putnika za novu terminalnu zgradu. Po završetku te studije nastavićemo sa izradom idejnog projekta nove terminalne zgrade koja će omogućiti dalji razvoj aerodroma", rekao je Zdravković i dodao da su se stekli uslovi da se sklopi ugovor između Aerodroma Srbije i državne agencije Kontrole letenja, što je uslov za najavljivanu izgradnju tornja na aerodromu.    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/221454/Zbog-prikrivanja-podataka-o-imovini-Sinise-Malog-dobila-opomenu-i-to-ce-zastareti.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zbog prikrivanja podataka o imovini Siniše Malog dobila opomenu, i to će zastareti

Bivši vršilac dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije Verka Atanasković osuđena je za prikrivanje podataka o imovini bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog, piše portal Pištaljka.Međutim, kako dodaje Pištaljka, taj postupak će zastareti zato što je Prekršajni sud u Beogradu više od pola godine krio presudu od advokata Pištaljke koja je pokrenula postupak protiv direktorke agencije. Sud je prekršio zakon u postupku uručivanja presude čime je omogućio zastarevanje postupka jer presudu nije ni pokušao da uruči advokatu Pištaljke, kako zakon nalaže.    Kada je advokat Pištaljke pre tri dana otišao u sud da preuzme presudu, posle saznanja da je ona doneta pre više od šest meseci, sud je odbio da mu presudu uruči. Tek posle rasprave i insistiranja advokatu Pištaljke je omogućeno da dobije kopiju presude. Tom prilikom ga je sudski referent obavestio da je postupak zastareo i da će mu sudija, kada se vrati sa odmora, uručiti ne presudu nego rešenje o obustavi postupka zbog zastare.   Pošto mu prvobitno nije dozvoljeno da vidi predmet i dobije presudu, advokat je pozvan je kod vršioca funkcije predsednika suda, gde mu je dozvoljen uvid u predmet i rečeno mu je da je najverovatnije došlo do tehničke greške u dostavi, a kao glavni krivac je označena zapisničarka koja, navodno, nije unela ime advokata u zapisnik. Međutim, i v.f. predsednika suda odbila je da uruči presudu advokatu Pištaljke uz isto objašnjenje da je sudija na godišnjem odmoru. Pošto je podneo zahtev za kopiranje spisa i napustio sud, advokat je, mimo svakog protokola i uobičajene prakse, nakon sat vremena pozvan telefonom da se vrati u sud i da će mu ipak biti uručena kopija presude.    Da sud ne postupa savesno u postupku protiv direktorke agencije koja je prikrivala podatke o visokom funkcioneru koji je u međuvremenu napredovao pa je fotelju gradonačelnika zamenio ministarskom, Pištaljka je posumnjala već posle nekoliko meseci jer je postupak trajao neopravdano dugo. Za dve godine sudija Đuro Pavlica zakazao je samo dva ročišta i to u razmaku od čak osam meseci, zbog čega je Pištaljka podnela urgenciju da bi se proces ubrzao. Presuda je doneta samo tri meseca pre zastarevanja postupka i to 31. decembra 2018. sud je izrekao samo opomenu, iako se takva sankcija izriče samo kada postoje olakšavajuće okolnosti kojih u ovom slučaju nije bilo niti ih je sud naveo.   Iako je imao zakonsku obavezu da presudu uruči advokatu Pištaljke, jer Zakon o prekršajima u članu 161 navodi da se sve odluke na koje oštećeni ima pravo žalbe dostavljaju njegovom punomoćniku, sud je navodno u februaru 2018. godine jednom probao uručenje, ali ne advokatu već novinarki Pištaljke i to na kućnu adresu. Umesto da presudu uruče advokatu Pištaljke ili da posle navodnog neuspelog uručenja novinarki presudu istaknu na oglasnoj tabli suda, sud je samo sačekao da postupak zastari i time ne samo obesmislio čitav postupak, već i uskratio pravo žalbe Pištaljci na besmisleno blagu kaznu.   Pištaljka je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Verke Atanasković jer do 7. marta 2017. nije postupila po nalogu poverenika da joj dozvoli uvid u rezultate kontrole podataka o imovinskom stanju tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Zastara u ovom postupku nastupila bi u roku od dve godine od počinjenog dela, odnosno 7. marta 2019. godine.   U presudi koju potpisuje sudija Đuro Pavlica ocenjuje se da je okrivljena prekršila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer nije poštovala rešenja poverenika koja su konačna i izvršna. Sud je utvrdio da je Verka Atanasković bila "svesna prekršaja koji čini i da će nastupiti zabranjena posledica, ali da je olako držala da je može sprečiti".        "Kako ovaj sud nije našao zakonsku okolnost koja bi isključivala odgovornost okrivljene, to je za učinjeno delo prekršaja oglasio odgovornom i izrekao joj opomenu", naveo je u obrazloženju sudija Đuro Pavlica i obavezao okrivljenu da plati troškove postupka dve hiljade dinara.   Ovaj prekršajni postupak posledica je nepostupanja Agencije za borbu protiv korupcije po zahtevu Pištaljke koja je tražila spise o kontroli podataka o imovini i prihodima Siniše Malog. Pošto joj je zahtev odbijen, obratila se povereniku za informacija od javnog značaja. Kako agencija nije postupila ni po zahtevu poverenika, Pištaljka se obratila sudu.   Tako je u celoj priči sa imovinom ministra finansija osumnjičenog da je prao novac, vlasnika firmi na ofšor lokacijama koji tako izbegava da plaća porez, kome nepoznati ljudi po njegovim rečima plaćaju 60.000 evra godišnje za školovanje dece i protiv koga su svi postupci obustavljani a podaci o njima prikrivani, do sada jedina kažnjena Verka Atanasković. I to samo opomenom u postupku koji će zastareti. Autor: Pištaljka Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.   

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/politika/3305009/nato-komandant-slatine-otkriva-tacijeve-mracne-tajne-njegova-mafija-htela-da-me-ubije-preziveo-sam-atentat-2001-un-ima-dokaze

Autori: @KurirVesti

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: NATO KOMANDANT SLATINE OTKRIVA TAČIJEVE MRAČNE TAJNE: Njegova mafija htela da me ubije! Preživeo sam atentat 2001! UN ima dokaze!

Preživeo sam atentat 2001, događaj je dokumentovan u UN. Rugova mi je rekao: Albancima ne veruj, saradnike mi nisu ubili Srbi. Od mene se očekivalo da zaratim sa RusimaZAPOVEDNIK vazduhoplovne baze, aerodrom "Slatina" kod Prištine, bio sam od juna 1999. do 15. septembra 2001. Poslednje noći službovanja na mene je pokušan atentat, a spasao me je šef obezbeđenja, Italijan Frančesko Njuta. Nakon signala sa svoje stanice gurnuo me je uza zid i naredio da legnem... Napolju se čulo komešanje i, kako mi je kasnije predočeno, jedan napadač je smrtno stradao, a ostali su pohapšeni. Bili su to Tačijevi mafijaši, a ovaj događaj je dokumentovan u papirima UN. Luis Karlos de Kosta, Brazilac koji je rukovodio bezbednošću članova osoblja UN, spakovao me je sledećeg dana i iz Prištine poslao pravo u Englesku. Ovako, eskluzivno za "Novosti", svoj poslednji dan službe na KiM opisuje major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF) Kris O'Brajan. Oficir, koji je prvi u ime Kfora, ali i UN, upravljao prištinskom vazdušnom lukom, otkriva i da je velika međunarodna afera oko korpucije prilikom renoviranja aerodromskog terminala ostala skrivena u papirima UN. O tim danima na Kosovu i Metohiji, kako nam svedoči britanski major, pričao je dosad samo istražiteljima UN i Evropske agencije za borbu protiv korupcije:- Nisam tačno siguran šta se izrodilo iz istraga, ali sam čuo kako su albanski kadrovi sa aerodroma umešani u skandal, Afrim Neziri i Adam Gaši, završili na robiji. Austrijanac Džerald Fišer, zamenik direktora UN operacija na KiM, koji je insistirao da se Albancima dodeli posao, iako nisu prošli na tenderu, napustio je pokrajinu pošto je pokrenuta istraga protiv njega.Major Kris O'Brajan, na čelo Vazdušnih operacija Kfora na aerodromu kraj Prištine stupio je sredinom juna 1999. Kako nam priča dok sedimo u beogradskoj Skadarliji, pre nego što se zamerio Tačijevim mafijašima, u junu 1999. umalo nije iskusio pravi rat sa ruskim kontingentom padobranaca. - Pre dolaska na "Slatinu" pretpostavljeni iz moje vazduhoplovne baze u Engleskoj su me upozorili da obratim pažnju na pukovnika koji je trebalo da mi komanduje na Kosovu. Prethodno, general Majkl Džekson sprečio je sukob sa Rusima oko aerodroma i baza je podeljena između nas i njih, pa se tačno znalo ko gde treba da se kreće - govori O'Brajan. - Već polovinom jula ruski vojnici su nekim poslom prešli na naš deo aerodroma i odmah sam pozvan kod svog pukovnika Morlija na raport jer nisam oštro reagovao. Srećom, o ovom incidentu sam obavestio generala Belamija, zapovednika svih vazdušnih operacija Kfora. Prema rečima našeg sagovornika, sledeći incident se dogodio nekoliko dana kasnije. Rusi su, govori nam, popravljali zaklon doziđujući ga blokovima, a pukovniku Morliju se to učinilo kao "neprijateljski čin". Naredio je da britanska vojska bude spremna na oružanu akciju, a O'Brajenu poručio "da je smenjen". Ponovo je, kaže, pozvao pukovnika Belamija, koji je, zajedno sa Džeksonom ubrzo Morlija razrešio dužnosti. Kris O'Brajan tvrdi i da mu je kao komandantu vazdušne baze zadatak bio da aerodrom što pre popravi i ustupi za civilno korišćenje.- Problemi sa navodnim civilima su počeli odmah pošto su, prema dogovoru, Albanci svoje ljude vratili na "Slatinu" da učestvuju u izgradnji civilne infrastrukture - seća se naš sagovornik šiptarskih "direktora" Gašija i Nezirija. - Odmah potom pronele su se priče kako se na aerodromu u Prištini otvorio narko-kanal i dobio sam informaciju da su francuski obaveštajci o tome obavestili Interpol. Kako je ta operacija završena, ne znam, ali sam posle dobio informaciju da je albanska mafija imala "krticu" i u Interpolu.  Susrete sa Ibrahimom Rugovom britanski major je, kaže - dobro zapamtio. Prvi put, tadašnji albanski lider na KiM je posetio aerodrom odmah pošto je otvoren za civilnu upotrebu, a zatim, i posle nekoliko meseci.- Ne verujte nijednom Albancu ovde. I meni su ubili najbližeg saradnika. Nisu ga likvidirali Srbi, nego naši, zato pazite sa kim sarađujete - preno nam je Rugovine reči O'Brajan. O Rusima i saradnji sa njima Kris O'Brajan govori sa simpatijama. Pukovnika Samčuasvilija i Sergeja seća se zbog neverovatnih poduhvata.- Dogodilo se da moj narednik koji je na pisti vozio traktor sa teretom, udari u ruski avion "tu 154". Ubrzo se u društvu ruskog pilota narednik obreo u mojoj kancelariji, a zatim smo svi prešli kod pukovnika Sergeja. Videvši kvar samo je rekao: "Ništa ne brini, odvedi svog narednika na pivo". Taj avion već sutra je poleteo.                        

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: informer.rs

Link: http://informer.rs/vesti/politika/453848/tacijeva-mafija-htela-ubije-britanski-major-kris-obrajan-otvoreno-svom-sluzbovanju-kim

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: TAČIJEVA MAFIJA JE HTELA DA ME UBIJE! Britanski major Kris O'Brajan otvoreno o svom službovanju na KiM!

Preživeo sam atentat 2001, događaj je dokumentovan u UN. Rugova mi je rekao: Albancima ne veruj, saradnike mi nisu ubili Srbi. Od mene se očekivalo da zaratim sa Rusima, svedoči major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF), Kris O'Brajan10:49 Politika 0 Novosti.rs/Informer.rs | 18. 08. 2019.Zapovednik vazduhoplovne baze, aerodrom "Slatina" kod Prištine, bio sam od juna 1999. do 15. septembra 2001. Poslednje noći službovanja na mene je pokušan atentat, a spasao me je šef obezbeđenja, Italijan Frančesko Njuta. Nakon signala sa svoje stanice gurnuo me je uza zid i naredio da legnem... Napolju se čulo komešanje i, kako mi je kasnije predočeno, jedan napadač je smrtno stradao, a ostali su pohapšeni. Bili su to Tačijevi mafijaši, a ovaj događaj je dokumentovan u papirima UN. Luis Karlos de Kosta, Brazilac koji je rukovodio bezbednošću članova osoblja UN, spakovao me je sledećeg dana i iz Prištine poslao pravo u Englesku.Ovako, eskluzivno za "Novosti", svoj poslednji dan službe na KiM opisuje major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF) Kris O'Brajan. Oficir, koji je prvi u ime Kfora, ali i UN, upravljao prištinskom vazdušnom lukom, otkriva i da je velika međunarodna afera oko korpucije prilikom renoviranja aerodromskog terminala ostala skrivena u papirima UN. O tim danima na Kosovu i Metohiji, kako nam svedoči britanski major, pričao je dosad samo istražiteljima UN i Evropske agencije za borbu protiv korupcije:- Nisam tačno siguran šta se izrodilo iz istraga, ali sam čuo kako su albanski kadrovi sa aerodroma umešani u skandal, Afrim Neziri i Adam Gaši, završili na robiji. Austrijanac Džerald Fišer, zamenik direktora UN operacija na KiM, koji je insistirao da se Albancima dodeli posao, iako nisu prošli na tenderu, napustio je pokrajinu pošto je pokrenuta istraga protiv njega.Major Kris O'Brajan, na čelo Vazdušnih operacija Kfora na aerodromu kraj Prištine stupio je sredinom juna 1999. Kako nam priča dok sedimo u beogradskoj Skadarliji, pre nego što se zamerio Tačijevim mafijašima, u junu 1999. umalo nije iskusio pravi rat sa ruskim kontingentom padobranaca.- Pre dolaska na "Slatinu" pretpostavljeni iz moje vazduhoplovne baze u Engleskoj su me upozorili da obratim pažnju na pukovnika koji je trebalo da mi komanduje na Kosovu. Prethodno, general Majkl Džekson sprečio je sukob sa Rusima oko aerodroma i baza je podeljena između nas i njih, pa se tačno znalo ko gde treba da se kreće - govori O'Brajan. - Već polovinom jula ruski vojnici su nekim poslom prešli na naš deo aerodroma i odmah sam pozvan kod svog pukovnika Morlija na raport jer nisam oštro reagovao. Srećom, o ovom incidentu sam obavestio generala Belamija, zapovednika svih vazdušnih operacija Kfora.Prema rečima našeg sagovornika, sledeći incident se dogodio nekoliko dana kasnije. Rusi su, govori nam, popravljali zaklon doziđujući ga blokovima, a pukovniku Morliju se to učinilo kao "neprijateljski čin". Naredio je da britanska vojska bude spremna na oružanu akciju, a O'Brajenu poručio "da je smenjen". Ponovo je, kaže, pozvao pukovnika Belamija, koji je, zajedno sa Džeksonom ubrzo Morlija razrešio dužnosti.Kris O'Brajan tvrdi i da mu je kao komandantu vazdušne baze zadatak bio da aerodrom što pre popravi i ustupi za civilno korišćenje.- Problemi sa navodnim civilima su počeli odmah pošto su, prema dogovoru, Albanci svoje ljude vratili na "Slatinu" da učestvuju u izgradnji civilne infrastrukture - seća se naš sagovornik šiptarskih "direktora" Gašija i Nezirija. - Odmah potom pronele su se priče kako se na aerodromu u Prištini otvorio narko-kanal i dobio sam informaciju da su francuski obaveštajci o tome obavestili Interpol. Kako je ta operacija završena, ne znam, ali sam posle dobio informaciju da je albanska mafija imala "krticu" i u Interpolu.Susrete sa Ibrahimom Rugovom britanski major je, kaže - dobro zapamtio. Prvi put, tadašnji albanski lider na KiM je posetio aerodrom odmah pošto je otvoren za civilnu upotrebu, a zatim, i posle nekoliko meseci.- Ne verujte nijednom Albancu ovde. I meni su ubili najbližeg saradnika. Nisu ga likvidirali Srbi, nego naši, zato pazite sa kim sarađujete - preno nam je Rugovine reči O'Brajan.O Rusima i saradnji sa njima Kris O'Brajan govori sa simpatijama. Pukovnika Samčuasvilija i Sergeja seća se zbog neverovatnih poduhvata.- Dogodilo se da moj narednik koji je na pisti vozio traktor sa teretom, udari u ruski avion "tu 154". Ubrzo se u društvu ruskog pilota narednik obreo u mojoj kancelariji, a zatim smo svi prešli kod pukovnika Sergeja. Videvši kvar samo je rekao: "Ništa ne brini, odvedi svog narednika na pivo". Taj avion već sutra je poleteo.Došao u beograd da vidi svoje SrbeBritanac je u Beograd došao na svoj zahtev da vidi kolege Srbe, kontrolore leta sa kojima je tri meseca radio u Prištini, i čija je profesionalnost na njega ostavila nejlepši utisak.- Tih mojih šestoro Srba zaista su bili sjajni. Iako su im Albanci pretili smrću, nisu paničili nego mirno radili svoj posao, čekajući da im iz Beograda stigne uputstvo i pojačanje u Kontroli. Ja sam im dao obezbeđenje spacijalaca SAS, a, kada je bilo izvesno da iz Beograda neće stići dogovoreni broj osoblja, moji specijalci su ih iseljavali iz Prištine i u konvoju sproveli do administrativne linije.                 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/428379/tacijevu-mafiju-raskrinkao-je-komandant-slatine-hteli-su-da-me-ubiju-albanci-su-imali-krticu-i-u-interpolu

Autori: @espresors

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: TAČIJEVU MAFIJU RASKRINKAO JE KOMANDANT SLATINE! Hteli su da me ubiju, ALBANCI SU IMALI KRTICU I U INTERPOLU!

Preživeo sam atentat 2001, događaj je dokumentovan u UN. Rugova mi je rekao: Albancima ne veruj, saradnike mi nisu ubili Srbi. Od mene se očekivalo da zaratim sa RusimaZapovednik vazduhoplovne baze, aerodrom "Slatina" kod Prištine, bio sam od juna 1999. do 15. septembra 2001. Poslednje noći službovanja na mene je pokušan atentat, a spasao me je šef obezbeđenja, Italijan Frančesko Njuta. Nakon signala sa svoje stanice gurnuo me je uza zid i naredio da legnem... Napolju se čulo komešanje i, kako mi je kasnije predočeno, jedan napadač je smrtno stradao, a ostali su pohapšeni. Bili su to Tačijevi mafijaši, a ovaj događaj je dokumentovan u papirima UN. Luis Karlos de Kosta, Brazilac koji je rukovodio bezbednošću članova osoblja UN, spakovao me je sledećeg dana i iz Prištine poslao pravo u Englesku.Ovako, eskluzivno za "Novosti", svoj poslednji dan službe na KiM opisuje major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF) Kris O'Brajan. Oficir, koji je prvi u ime Kfora, ali i UN, upravljao prištinskom vazdušnom lukom, otkriva i da je velika međunarodna afera oko korpucije prilikom renoviranja aerodromskog terminala ostala skrivena u papirima UN. O tim danima na Kosovu i Metohiji, kako nam svedoči britanski major, pričao je dosad samo istražiteljima UN i Evropske agencije za borbu protiv korupcije:- Nisam tačno siguran šta se izrodilo iz istraga, ali sam čuo kako su albanski kadrovi sa aerodroma umešani u skandal, Afrim Neziri i Adam Gaši, završili na robiji. Austrijanac Džerald Fišer, zamenik direktora UN operacija na KiM, koji je insistirao da se Albancima dodeli posao, iako nisu prošli na tenderu, napustio je pokrajinu pošto je pokrenuta istraga protiv njega.Major Kris O'Brajan, na čelo Vazdušnih operacija Kfora na aerodromu kraj Prištine stupio je sredinom juna 1999. Kako nam priča dok sedimo u beogradskoj Skadarliji, pre nego što se zamerio Tačijevim mafijašima, u junu 1999. umalo nije iskusio pravi rat sa ruskim kontingentom padobranaca.- Pre dolaska na "Slatinu" pretpostavljeni iz moje vazduhoplovne baze u Engleskoj su me upozorili da obratim pažnju na pukovnika koji je trebalo da mi komanduje na Kosovu. Prethodno, general Majkl Džekson sprečio je sukob sa Rusima oko aerodroma i baza je podeljena između nas i njih, pa se tačno znalo ko gde treba da se kreće - govori O'Brajan. - Već polovinom jula ruski vojnici su nekim poslom prešli na naš deo aerodroma i odmah sam pozvan kod svog pukovnika Morlija na raport jer nisam oštro reagovao. Srećom, o ovom incidentu sam obavestio generala Belamija, zapovednika svih vazdušnih operacija Kfora.Prema rečima našeg sagovornika, sledeći incident se dogodio nekoliko dana kasnije. Rusi su, govori nam, popravljali zaklon doziđujući ga blokovima, a pukovniku Morliju se to učinilo kao "neprijateljski čin". Naredio je da britanska vojska bude spremna na oružanu akciju, a O'Brajenu poručio "da je smenjen". Ponovo je, kaže, pozvao pukovnika Belamija, koji je, zajedno sa Džeksonom ubrzo Morlija razrešio dužnosti.Kris O'Brajan tvrdi i da mu je kao komandantu vazdušne baze zadatak bio da aerodrom što pre popravi i ustupi za civilno korišćenje.- Problemi sa navodnim civilima su počeli odmah pošto su, prema dogovoru, Albanci svoje ljude vratili na "Slatinu" da učestvuju u izgradnji civilne infrastrukture - seća se naš sagovornik šiptarskih "direktora" Gašija i Nezirija. - Odmah potom pronele su se priče kako se na aerodromu u Prištini otvorio narko-kanal i dobio sam informaciju da su francuski obaveštajci o tome obavestili Interpol. Kako je ta operacija završena, ne znam, ali sam posle dobio informaciju da je albanska mafija imala "krticu" i u Interpolu.Susrete sa Ibrahimom Rugovom britanski major je, kaže - dobro zapamtio. Prvi put, tadašnji albanski lider na KiM je posetio aerodrom odmah pošto je otvoren za civilnu upotrebu, a zatim, i posle nekoliko meseci.- Ne verujte nijednom Albancu ovde. I meni su ubili najbližeg saradnika. Nisu ga likvidirali Srbi, nego naši, zato pazite sa kim sarađujete - preno nam je Rugovine reči O'Brajan.O Rusima i saradnji sa njima Kris O'Brajan govori sa simpatijama. Pukovnika Samčuasvilija i Sergeja seća se zbog neverovatnih poduhvata.- Dogodilo se da moj narednik koji je na pisti vozio traktor sa teretom, udari u ruski avion "tu 154". Ubrzo se u društvu ruskog pilota narednik obreo u mojoj kancelariji, a zatim smo svi prešli kod pukovnika Sergeja. Videvši kvar samo je rekao: "Ništa ne brini, odvedi svog narednika na pivo". Taj avion već sutra je poleteo.Bonus video:(Espreso.rs / Novosti.rs)               

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: happytv.rs

Link: http://happytv.rs/vesti/politika/156635/otkrice-nato-komandanta-tacijeve-prljave-radnje-isplivale-na-povrsinu

Autori: Nacionalna Televizija Happy

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: OTKRIĆE NATO KOMANDANTA: TAČIJEVE PRLJAVE RADNJE ISPLIVALE NA POVRŠINU!

 Preživeo sam atentat 2001, događaj je dokumentovan u UN. Rugova mi je rekao: Albancima ne veruj, saradnike mi nisu ubili Srbi. Od mene se očekivalo da zaratim sa Rusima - Bio sam zapovednik vazduhoplovne baze, aerodrom "Slatina" kod Prištine od juna 1999. do 15. septembra 2001. Poslednje noći službovanja na mene je pokušan atentat, a spasao me je šef obezbeđenja, Italijan Frančesko Njuta. Nakon signala sa svoje stanice gurnuo me je uza zid i naredio da legnem... Napolju se čulo komešanje i, kako mi je kasnije predočeno, jedan napadač je smrtno stradao, a ostali su pohapšeni. Bili su to Tačijevi mafijaši, a ovaj događaj je dokumentovan u papirima UN. Luis Karlos de Kosta, Brazilac koji je rukovodio bezbednošću članova osoblja UN, spakovao me je sledećeg dana i iz Prištine poslao pravo u Englesku. - Ovako za svoj poslednji dan službe na KiM opisuje major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF) Kris O'Brajan. Oficir, koji je prvi u ime Kfora, ali i UN, upravljao prištinskom vazdušnom lukom, otkriva i da je velika međunarodna afera oko korpucije prilikom renoviranja aerodromskog terminala ostala skrivena u papirima UN. O tim danima na Kosovu i Metohiji, kako nam svedoči britanski major, pričao je dosad samo istražiteljima UN i Evropske agencije za borbu protiv korupcije: - Nisam tačno siguran šta se izrodilo iz istraga, ali sam čuo kako su albanski kadrovi sa aerodroma umešani u skandal, Afrim Neziri i Adam Gaši, završili na robiji. Austrijanac Džerald Fišer, zamenik direktora UN operacija na KiM, koji je insistirao da se Albancima dodeli posao, iako nisu prošli na tenderu, napustio je pokrajinu pošto je pokrenuta istraga protiv njega. - Major Kris O'Brajan, na čelo Vazdušnih operacija Kfora na aerodromu kraj Prištine stupio je sredinom juna 1999. Kako nam priča dok sedimo u beogradskoj Skadarliji, pre nego što se zamerio Tačijevim mafijašima, u junu 1999. umalo nije iskusio pravi rat sa ruskim kontingentom padobranaca. - Pre dolaska na "Slatinu" pretpostavljeni iz moje vazduhoplovne baze u Engleskoj su me upozorili da obratim pažnju na pukovnika koji je trebalo da mi komanduje na Kosovu. Prethodno, general Majkl Džekson sprečio je sukob sa Rusima oko aerodroma i baza je podeljena između nas i njih, pa se tačno znalo ko gde treba da se kreće - govori O'Brajan. - Već polovinom jula ruski vojnici su nekim poslom prešli na naš deo aerodroma i odmah sam pozvan kod svog pukovnika Morlija na raport jer nisam oštro reagovao. Srećom, o ovom incidentu sam obavestio generala Belamija, zapovednika svih vazdušnih operacija Kfora. Prema rečima našeg sagovornika, sledeći incident se dogodio nekoliko dana kasnije. Rusi su, govori nam, popravljali zaklon doziđujući ga blokovima, a pukovniku Morliju se to učinilo kao "neprijateljski čin". Naredio je da britanska vojska bude spremna na oružanu akciju, a O'Brajenu poručio "da je smenjen". Ponovo je, kaže, pozvao pukovnika Belamija, koji je, zajedno sa Džeksonom ubrzo Morlija razrešio dužnosti. Kris O'Brajan tvrdi i da mu je kao komandantu vazdušne baze zadatak bio da aerodrom što pre popravi i ustupi za civilno korišćenje. - Problemi sa navodnim civilima su počeli odmah pošto su, prema dogovoru, Albanci svoje ljude vratili na "Slatinu" da učestvuju u izgradnji civilne infrastrukture - seća se naš sagovornik šiptarskih "direktora" Gašija i Nezirija. - Odmah potom pronele su se priče kako se na aerodromu u Prištini otvorio narko-kanal i dobio sam informaciju da su francuski obaveštajci o tome obavestili Interpol. Kako je ta operacija završena, ne znam, ali sam posle dobio informaciju da je albanska mafija imala "krticu" i u Interpolu. Susrete sa Ibrahimom Rugovom britanski major je, kaže - dobro zapamtio. Prvi put, tadašnji albanski lider na KiM je posetio aerodrom odmah pošto je otvoren za civilnu upotrebu, a zatim, i posle nekoliko meseci. - Ne verujte nijednom Albancu ovde. I meni su ubili najbližeg saradnika. Nisu ga likvidirali Srbi, nego naši, zato pazite sa kim sarađujete - preno nam je Rugovine reči O'Brajan. O Rusima i saradnji sa njima Kris O'Brajan govori sa simpatijama. Pukovnika Samčuasvilija i Sergeja seća se zbog neverovatnih poduhvata. - Dogodilo se da moj narednik koji je na pisti vozio traktor sa teretom, udari u ruski avion "tu 154". Ubrzo se u društvu ruskog pilota narednik obreo u mojoj kancelariji, a zatim smo svi prešli kod pukovnika Sergeja. Videvši kvar samo je rekao: "Ništa ne brini, odvedi svog narednika na pivo". Taj avion već sutra je poleteo. kurir.rs Foto:arhiva Pratite nas na društvenim mrežama 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: advertiser-serbia.com

Link: http://www.advertiser-serbia.com/beograd-izdvaja-90-miliona-dinara-za-reklamiranje-gradskog-prevoza/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Beograd izdvaja 90 miliona dinara za reklamiranje gradskog prevoza?

Sekretarijat za javni prevoz grada Beograda raspisao je javnu nabavku za medijsku kampanju kako bi se "povećalo poverenje građana i promenila slika o javnom prevozu"   Konkursnom dokumentacijom je predviđeno da se reklame emituju na televizijama O2, Prva i Pink, i u novinama Informer, Srpski Telegraf, Blic, Alo, Kurir, 24 sata i SAT. Iako se […]Dnevna štampaSekretarijat za javni prevoz grada Beograda raspisao je javnu nabavku za medijsku kampanju kako bi se "povećalo poverenje građana i promenila slika o javnom prevozu" Konkursnom dokumentacijom je predviđeno da se reklame emituju na televizijama O2, Prva i Pink, i u novinama Informer, Srpski Telegraf, Blic, Alo, Kurir, 24 sata i SAT.Iako se na početku dokumentacije navodi da "korisnici javnog prevoza nisu dovoljno obavešteni o sprovedenim aktivnostima na unapređenju kvaliteta usluge", kasnije u konkursu se ističe da je "cilj ove kampanje da se komunikacijom sa korisnicima poveća prihod od prodaje karata kako bi javni prevoz u Beogradu postao kvalitetniji i bolji, reprezentativan i prepoznatljiv."Kao ciljna grupa navedeni su muškarci, žene i deca od 7 do 70 godina, a kampanja će biti plasirana na televizijama, u štampanim medijima, na internetu i na samim autobuskim stajalištima.Gradski čelnici su zabrinuti zbog toga što, prema njihovoj računici, više od dvesta hiljada zaposlenih koristi gradski prevoz, a ne plaća kartu, zbog čega grad Beograd gubi sedam milijardi dinara na godišnjem nivou.Kao mediji u kojima će se reklamirati gradski prevoz, odabrane su televizije O2 i Prva u vlasništvu Srđana Milovanovića, bivšeg vlasnika Kopernikus korporacije i brata Zvezdana Milovanovića, poverenika SNS-a za Niš, kao i Pink Željka Mitrovića.Od štampanih medija odabrani su tabloidi koji su više puta kršili Kodeks novinara u dnevnoj štampi.             

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: pravda.rs

Link: http://www.pravda.rs/2019/8/18/dramaticna-ispovest-nato-komandanta-aerodroma-slatina-rugova-mi-je-rekao-da-ne-verujem-albancima-tacijeva-mafija-htela-da-me-ubije/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: DRAMATIČNA ISPOVEST NATO KOMANDANTA AERODROMA SLATINA: Rugova mi je rekao da ne verujem Albancima! Tačijeva mafija htela da me ubije!

"Zapovednik vazduhoplovne baze, aerodrom "Slatina" kod Prištine, bio sam od juna 1999. do 15. septembra 2001. Poslednje noći službovanja na mene je pokušan atentat, a spasao me je šef obezbeđenja, Italijan Frančesko Njuta. Nakon signala sa svoje stanice gurnuo me je uza zid i naredio da legnem...", ovako svoj poslednji dan službe na KiM opisuje major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF) Kris O'Brajan. Ibrahim Rugova (Foto: Jutjub) "Napolju se čulo komešanje i, kako mi je kasnije predočeno, jedan napadač je smrtno stradao, a ostali su pohapšeni. Bili su to Tačijevi mafijaši, a ovaj događaj je dokumentovan u papirima UN. Luis Karlos de Kosta, Brazilac koji je rukovodio bezbednošću članova osoblja UN, spakovao me je sledećeg dana i iz Prištine poslao pravo u Englesku", dodao je Kris O'Brajan.Oficir, koji je prvi u ime Kfora, ali i UN, upravljao prištinskom vazdušnom lukom, otkriva i da je velika međunarodna afera oko korpucije prilikom renoviranja aerodromskog terminala ostala skrivena u papirima UN. O tim danima na Kosovu i Metohiji pričao je dosad samo istražiteljima UN i Evropske agencije za borbu protiv korupcije:"Nisam tačno siguran šta se izrodilo iz istraga, ali sam čuo kako su albanski kadrovi sa aerodroma umešani u skandal, Afrim Neziri i Adam Gaši, završili na robiji. Austrijanac Džerald Fišer, zamenik direktora UN operacija na KiM, koji je insistirao da se Albancima dodeli posao, iako nisu prošli na tenderu, napustio je pokrajinu pošto je pokrenuta istraga protiv njega.Major Kris O'Brajan, na čelo Vazdušnih operacija Kfora na aerodromu kraj Prištine stupio je sredinom juna 1999. Pre nego što se zamerio Tačijevim mafijašima, u junu 1999. umalo nije iskusio pravi rat sa ruskim kontingentom padobranaca. "Pre dolaska na "Slatinu" pretpostavljeni iz moje vazduhoplovne baze u Engleskoj su me upozorili da obratim pažnju na pukovnika koji je trebalo da mi komanduje na Kosovu. Prethodno, general Majkl Džekson sprečio je sukob sa Rusima oko aerodroma i baza je podeljena između nas i njih, pa se tačno znalo ko gde treba da se kreće. Već polovinom jula ruski vojnici su nekim poslom prešli na naš deo aerodroma i odmah sam pozvan kod svog pukovnika Morlija na raport jer nisam oštro reagovao. Srećom, o ovom incidentu sam obavestio generala Belamija, zapovednika svih vazdušnih operacija Kfor", govori O'Brajan. Sledeći incident se dogodio nekoliko dana kasnije. Rusi su popravljali zaklon doziđujući ga blokovima, a pukovniku Morliju se to učinilo kao "neprijateljski čin". Naredio je da britanska vojska bude spremna na oružanu akciju, a O'Brajenu poručio "da je smenjen". Ponovo je, kaže, pozvao pukovnika Belamija, koji je, zajedno sa Džeksonom ubrzo Morlija razrešio dužnosti.Kris O'Brajan tvrdi i da mu je kao komandantu vazdušne baze zadatak bio da aerodrom što pre popravi i ustupi za civilno korišćenje."Problemi sa navodnim civilima su počeli odmah pošto su, prema dogovoru, Albanci svoje ljude vratili na "Slatinu" da učestvuju u izgradnji civilne infrastrukture. Odmah potom pronele su se priče kako se na aerodromu u Prištini otvorio narko-kanal i dobio sam informaciju da su francuski obaveštajci o tome obavestili Interpol. Kako je ta operacija završena, ne znam, ali sam posle dobio informaciju da je albanska mafija imala "krticu" i u Interpolu", dodaje on.Susrete sa Ibrahimom Rugovom britanski major je, kaže - dobro zapamtio. Prvi put, tadašnji albanski lider na KiM je posetio aerodrom odmah pošto je otvoren za civilnu upotrebu, a zatim, i posle nekoliko meseci."Ne verujte nijednom Albancu ovde. I meni su ubili najbližeg saradnika. Nisu ga likvidirali Srbi, nego naši, zato pazite sa kim sarađujete", prenosi Rugovine reči O'Brajan.O Rusima i saradnji sa njima Kris O'Brajan govori sa simpatijama. Pukovnika Samčuasvilija i Sergeja seća se zbog neverovatnih poduhvata."Dogodilo se da moj narednik koji je na pisti vozio traktor sa teretom, udari u ruski avion "tu 154". Ubrzo se u društvu ruskog pilota narednik obreo u mojoj kancelariji, a zatim smo svi prešli kod pukovnika Sergeja. Videvši kvar samo je rekao: "Ništa ne brini, odvedi svog narednika na pivo". Taj avion već sutra je poleteo.U Beograd došao da vidi svoje SrbeBritanac je u Beograd došao na svoj zahtev da vidi kolege Srbe, kontrolore leta sa kojima je tri meseca radio u Prištini, i čija je profesionalnost na njega ostavila nejlepši utisak."Tih mojih šestoro Srba zaista su bili sjajni. Iako su im Albanci pretili smrću, nisu paničili nego mirno radili svoj posao, čekajući da im iz Beograda stigne uputstvo i pojačanje u Kontroli. Ja sam im dao obezbeđenje spacijalaca SAS, a, kada je bilo izvesno da iz Beograda neće stići dogovoreni broj osoblja, moji specijalci su ih iseljavali iz Prištine i u konvoju sproveli do administrativne linije", istakao je on.Pročitajte OVDE dramatičan apel francuskog humanitarca Arnoa Gujona, a tiče se situacije na KiM.Izvor: Večernje novostiMolimo Vas da donacijom podržite rad portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:PAŽNJA: Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda. 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=18&nav_id=1579380

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Gradonačelnik: Uskoro tender za izgradnju novog doma zdravlja - Biz

Beograd -- Do kraja meseca očekuje se objavljivanje tendera za izgradnju doma zdravlja u Borči, koja bi trebalo da počne u oktobru, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić.Gradonačelnik je istakao da je doneta odluka o pokretanju javne nabavke za izvođenje radova i vršenje stručnog nadzora, kao i da je priprema konkursne dokumentacije u toku.On je ponovio da se očekuje da izgradnja doma zdravlja u Borči, u okviru Doma zdravlja "Palilula", počne na jesen ove godine, a planirani rok za završetak radova je 12 meseci od početka izgradnje, prenosi ekapija.com.U cilju obezbeđivanja adekvatne zdravstvene usluge i pomoći u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, prvi čovek Beograda naveo je da tokom avgusta tri doma zdravlja (Vračar, Zemun i Mladenovac) dobijaju ultrazvučne aparate u vrednosti od 12 miliona dinara. Takođe, tokom avgusta, domovi zdravlja u Barajevu, Surčinu, Zemunu, Grockoj i na Vračaru dobijaju medicinsku opremu i značajne aparate u vrednosti od 10 miliona dinara, a u DZ "Zvezdara" stiže digitalni rendgen aparat u vrednosti od 12 miliona dinara.Izvor: ekapija.com       

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: SUTRA DIJALOG O MEDIJIMA

SUTRA DIJALOG O MEDIJIMA

BEOGRAD, 18. avgust 2019. (FoNet) - U okviru dijaloga o

izborima sutra će na Fakultetu političkih nauka (FPN) biti

održan okrugli sto koji će biti posvećen pristupu medijima i

njihovoj kontroli, koji su, kako se ocenili organizatori FPN

i Fondacija za otvoreno društvo, od ključne važnosti za

obezbeđivanje fer i slobodnih izbora.

"Okrugli sto će biti posvećen problemima u ovoj oblasti za

koje je moguće naći zadovoljavajuća trajna ili prelazna

rešenja u periodu do održavanja narednih parlamentarnih i

lokalnih izbora", naveli su organizatori.

U uvodnom delu govoriće dekan FPN Dragan Simić i direktor

Fondacije Milan Antonijević, dok će analize stanja u oblasti

pristupa medijima i kontrole medija u kontekstu izborne

kampanje sa posebnim osvrtom na probleme koje je moguće

rešiti u periodu do održavanja narednih izbora predstaviti

CRTA, CeSID, Transparentnosti Srbija, Asocijacija medija i

Lokal pres.

Taj deo biće otvoren za medije i biće prenošen u sobu za

novinare.

Iza zatvorenih vrata učesnici dijaloga diskutovaće o

analizama i predstavljenim rešenjima.

Dolazak na dijalog potvrdio je Savez za Srbiju, ali na njega

neće ići jedna od članica tog saveza Stranka slobode i

pravde koju vodi Dragan Đilas.

Svoj dolazak potvrdila je i Liberalno-demokratska partija,

kao i Liga socijaldemokrta Vojvodine.

Nezavisno udruženje novinara Srbije najavilo je će

prisustvovati samo delu koji je otvoren za medije, dok je

Udruženje novinara Srbije saopštilo da neće doći.

SZS je danas zatražio da se u dnevni red te debate uvrsti i

dokument kojim se svi potpisnici obavezuju da će do 15.

septembra doći do promena u Radio-televiziji Srbije i

Regulatornom telu za elektronske medije kroz skupštinsku

proceduru i u skladu sa preporukama ekspertskog tima "Jedan

od pet miliona".

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2019/08/18/radojicic-uskoro-objavljivanje-tendera-za-izgradnju-novog-doma-zdravlja/izdvajamo/naslovna/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Radojičić: Uskoro objavljivanje tendera za izgradnju novog Doma zdravlja

Do kraja meseca očekuje se objavljivanje tendera za izgradnju Doma zdravlja u Borči, koja bi trebalo da počne u oktobru, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić. Gradonačelnik je istakao da je doneta odluka o pokretanju javne nabavke za izvođenje radova i vršenje stručnog nadzora, kao i da je priprema konkursne dokumentacije u toku. On je ponovio da se očekuje da izgradnja doma zdravlja u Borči, u okviru Doma zdravlja "Palilula", počne na jesen ove godine, a planirani rok za završetak radova je 12 meseci od početka izgradnje, prenosi E-kapija.com. Pogledaj i ove vesti... U cilju obezbeđivanja adekvatne zdravstvene usluge i pomoći u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, prvi čovek Beograda naveo je da tokom avgusta tri Doma zdravlja (Vračar, Zemun i Mladenovac) dobijaju ultrazvučne aparate u vrednosti od 12 miliona dinara. Takođe, tokom avgusta, Domovi zdravlja u Barajevu, Surčinu, Zemunu, Grockoj i na Vračaru dobijaju medicinsku opremu i značajne aparate u vrednosti od 10 miliona dinara, a u DZ "Zvezdara" stiže digitalni rendgen aparat u vrednosti od 12 miliona dinara.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/pistaljka.rs-bivsa-direktorka-agencije-za-borbu-protiv-korupcije-osudjena-za-prikrivanje-podataka-o-imovini-sinise-malog-ali-ce-postupak-zastareti-zbog-odugovlacenja-prekrsajnog-suda.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Pištaljka.rs: Bivša direktorka Agencije za borbu protiv korupcije osuđena za prikrivanje podataka o imovini Siniše Malog - ali će postupak zastareti zbog...

Bivši vršilac dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije Verka Atanasković osuđena je za prikrivanje podataka o imovini bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog,  ali će postupak zastareti zato što jeHronika Pištaljka.rs: Bivša direktorka Agencije za borbu protiv korupcije osuđena za prikrivanje podataka o imovini Siniše Malog - ali će postupak zastareti zbog odugovlačenja Prekršajnog sudanedelja, 18. avgust 2019. Bivši vršilac dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije Verka Atanasković osuđena je za prikrivanje podataka o imovini bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog, ali će postupak zastareti zato što je Prekršajni sud u Beogradu više od pola godine krio presudu od advokata Pištaljke koja je pokrenula postupak protiv direktorke agencije. Sud je prekršio zakon u postupku uručivanja presude čime je omogućio zastarevanje postupka jer presudu nije ni pokušao da uruči advokatu Pištaljke, kako zakon nalaže. Kada je advokat Pištaljke pre tri dana otišao u sud da preuzme presudu, posle saznanja da je ona doneta pre više od šest meseci, sud je odbio da mu presudu uruči. Tek posle rasprave i insistiranja advokatu Pištaljke je omogućeno da dobije kopiju presude. Tom prilikom ga je sudski referent obavestio da je postupak zastareo i da će mu sudija, kada se vrati sa odmora, uručiti ne presudu nego rešenje o obustavi postupka zbog zastare. Pošto mu prvobitno nije dozvoljeno da vidi predmet i dobije presudu, advokat je pozvan kod vršioca funkcije predsednika suda, gde mu je dozvoljen uvid u predmet i rečeno mu je da je najverovatnije došlo do tehničke greške u dostavi, a kao glavni krivac je označena zapisničarka koja, navodno, nije unela ime advokata u zapisnik. Međutim, i v.f. predsednika suda odbila je da uruči presudu advokatu Pištaljke uz isto objašnjenje da je sudija na godišnjem odmoru. Pošto je podneo zahtev za kopiranje spisa i napustio sud, advokat je, mimo svakog protokola i uobičajene prakse, nakon sat vremena pozvan telefonom da se vrati u sud i da će mu ipak biti uručena kopija presude. Da sud ne postupa savesno u postupku protiv direktorke agencije koja je prikrivala podatke o visokom funkcioneru koji je u međuvremenu napredovao pa je fotelju gradonačelnika zamenio ministarskom, Pištaljka je posumnjala već posle nekoliko meseci jer je postupak trajao neopravdano dugo. Za dve godine sudija Đuro Pavlica zakazao je samo dva ročišta i to u razmaku od čak osam meseci, zbog čega je Pištaljka podnela urgenciju a njeni advokati dva puta odlazili u sud i tražili uvid u predmet kako bi se proces ubrzao. Presuda je doneta samo tri meseca pre zastarevanja postupka i to 31. decembra 2018. Sud je izrekao apsurdno blagu kaznu, odnosno samo opomenu, iako se takva sankcija izriče samo kada postoje olakšavajuće okolnosti kojih u ovom slučaju nije bilo niti ih je sud naveo. Iako je imao zakonsku obavezu da presudu uruči advokatu Pištaljke, jer Zakon o prekršajima u članu 161 navodi da se sve odluke na koje oštećeni ima pravo žalbe dostavljaju njegovom punomoćniku, sud je navodno u februaru 2018. godine jednom probao uručenje, ali ne advokatu već novinarki Pištaljke i to na kućnu adresu. Umesto da presudu uruče advokatu Pištaljke ili da posle navodnog neuspelog uručenja novinarki presudu istaknu na oglasnoj tabli suda, sud je samo sačekao da postupak zastari i time ne samo obesmislio čitav postupak, već i uskratio pravo žalbe Pištaljci na besmisleno blagu kaznu. Ovakva sankcija je moguća samo u slučajevima postojanja određenih olakšavajućih okolnosti, a sud je procenio da je okrivljena postupila delimično po zahtevu novinarke dostavljajući dokumentaciju u kojoj su svi bitni podaci bili zatamnjeni.  Pištaljka je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Verke Atanasković jer do 7. marta 2017. nije postupila po nalogu poverenika da joj dozvoli uvid u rezultate kontrole podataka o imovinskom stanju tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Zastara u ovom postupku nastupila bi u roku od dve godine od počinjenog dela, odnosno 7. marta 2019. godine. Sud i Agencija za borbu protiv korupcije su odugovlačili ovaj postupak sa ciljem da predmet zastari o čemu najbolje govori hronologija celog postupka. Iako je Prekršajni sud u Beogradu 25. decembra 2017. od agencije tražio kompletne spise predmeta Siniše Malog i izjave njegove bivše supruge Marije Mali iz 2016. godine, ovi spisi dok kraja postupka nisu predati sudu uz obrazloženje da se u njima nalaze i podaci koje su Više javno tužilaštvo i Uprava za sprečavanje pranja novca proglasili tajnim. Sud je ovakav zahev ponovio i posle godinu dana, u novembru 2018, ali ponovo bez uspeha. Na ovaj drugi dopis agencija nije ni odgovorila. U postupku su održana dva saslušanja, jedno u 2017, a drugo u 2018. godini, između kojih je prošlo oko osam meseci. Zbog toga je Pištaljka podnela i urgenciju sudu za ubrzanje postupka. U presudi koju potpisuje sudija Đuro Pavlica ocenjuje se da je okrivljena prekršila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer nije poštovala rešenja poverenika koja su konačna i izvršna. Sud je utvrdio da je Verka Atanasković bila "svesna prekršaja koji čini i da će nastupiti zabranjena posledica, ali da je olako držala da je može sprečiti".     "Kako ovaj sud nije našao nije zakonsku okolnost koja bi isključivala odgovornost okrivljene, to je za učinjeno delo prekršaja oglasio odgovornom i izrekao joj opomenu", naveo je u obrazloženju sudija Đuro Pavlica i obavezao okrivnjenu da plati troškove postupka dve hiljade dinara. Ovaj prekršajni postupak posledica je nepostupanja Agencije za borbu protiv korupcije po zahtevu Pištaljke koja je tražila spise o kontroli podataka o imovini i prihodima Siniše Malog. Pošto joj je zahtev odbijen, obratila se povereniku za informacija od javnog značaja. Kako agencija nije postupila ni po zahtevu poverenika, Pištaljka se obratila sudu. Tako je u celoj priči sa imovinom ministra finansija osumnjičenog da je prao novac, vlasnika firmi na ofšor lokacijama koji tako izbegava da plaća porez, kome nepoznati ljudi po njegovim rečima plaćaju 60.000 evra godišnje za školovanje dece i protiv koga su svi postupci obustavljani a podaci o njima prikrivani do sada jedina kažnjena Verka Atanasković. I to samo opomenom u postupku koji će zastareti. (pištaljka.rs)   

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/15338/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: SZS: Vlast da sutra potpiše obavezujući dokument ili bojkotujemo izbore; Antonijević: Sigurno će o tome biti reči

Objavljeno: 18.08.2019 Tweet Savez za Srbiju je saopštio danas da je predložio organizatorima sutrašnjeg okruglog stola na Fakultetu političkih nauka da na dnevnom redu bude potpisivanje obavezujućeg dokumenta koji predviđa da do 15. septembra dođe do konkretnih promena u RTS i REM, kroz skupštinsku proceduru. Ako to vlast prihvati, onda ima smisla nastaviti dalje razgovore, a ako ne prihvati, vreme je za proglašenje bojkota narednih parlamentarnih izbora, navode iz Saveza, prenosi N1. Direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije, koja i organizuje sutrašnji sastanak, Milan Antonijević kaže za Insajder da će sigurno o takvom zahtevu sutra biti reči, s obzirom na to da je on deo preporuka za fer i slobodne izbore Stručnog tima protesta "Jedan od pet miliona", koje su dostavljene učesnicima otvorenog stola prethodni put. Drugi sastanak vlasti i opozicije na FPN / Foto: Srđan Ilić Savez za Srbiju je dan uoči trećeg okruglog stola na Fakultetu političkih nauka saopštio da takav format razgovora ne približava ispunjenju zahteve opozicije, potpisnika Sporazuma sa narodom i organizatora protesta "Jedan od pet miliona". Savez ističe i da okrugli sto ne predstavlja obavezujuće direktne pregovore između vlasti i opozicije i da teme nisu zaključci i preporuke Stručnog tima protesta "Jedan od miliona". "Pitanje slobode medija nije pitanje samo 45 dana tokom trajanja izbornog procesa, već pre svega medijskih sloboda između dva izborna ciklusa kada u Srbiji vlada totalni medijski mrak", navodi se u saopštenju koje prenosi N1. Savez ističe da mora doći do direktnih pregovora vlasti i opozicije koji bi bili okončani obavezujućim zajedničkim dokumentom, na koji bi obe strane stavile svoj potpis i koji bi odmah bio primenjivan u potpisanim rokovima, da bi bili ispunjeni zahtevi sa protesta "Jedan od pet miliona". "Ako toga nema, onda je svako učestvovanje predstavnika vlasti u bilo kakvim okruglim stolovima i drugim razgovorima samo fingiranje i odugovlačenje kako bi se potrošilo vreme do izbora bez ikakvih suštinskih ustupaka", ocenjuje Savez. Inače, predsedavajući Saveza Nebojša Zelenović je nakon drugog okruglog stola rekao da su predstavnici Saveza izneli tri uslova za izlazak na izbore - smenu članova RIK-a, REM-a i direktora i članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. On je naveo da za ispunjenje tih uslova postoji vremenski rok i da su "u pitanju nedelje". Na pitanje novinara Insajdera kakav je stav SNS o ovim zahtevima, Vladimir Orlić, poslanik i funkcioner SNS, rekao je da se zna kako se članovi tih institucija biraju, ko ih bira, kao i koliko im traje mandat. Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da mu je "veoma stalo" da opozicija učestvuje na izborima, kao i da je vlast spremna da prihvati skoro sve što opozicione stranke traže. Tema sutrašnjeg sastanka je rad medija tokom izbornog ciklusa. Prvi deo sastanka biće otvoren za javnost, a drugi ne. Zbog toga su lideri Stranke slobode i pravde Marinika Tepić i Dragan Đilas saopštili da neće učestvovati na sastancima sve dok ne budu potpuno otvoreni za javnost. Udruženje novinara Srbije (UNS) je takođe saopštilo da ne može da prihvati poziv da učestvuje na sastanku posvećenom medijima jer, kako su naveli, nije uvažen zahtev UNS-a da se svim zainteresovanim novinarima omogući da prate ceo tok sastanka. NUNS je, s druge strane, saopštilo da prihvata poziv, ali samo za prvi deo koji će biti javan. "Izvršni odbor NUNS-a je odlučio da prihvati poziv kako bi još jednom ponovio stavove Udruženja o ugroženosti slobode informisanja i izražavanja, bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika, neravnopravnom položaju medija i drugim temama i problemima koji direktno ugrožavaju pravo gradjana na potpuno, objektivno i svestrano informisanje", navodi se u saopštenju tog udruženja. Prethodni sastanak vlasti i opozicije održan je 9. avgusta, a raspravljalo se o finansiranju izborne kampanje. Sastanak je bio zatvorenog tipa, ali je tada nakon njegovog završetka novinarima biti omogućeno da postavljaju pitanja. Nakon prvog sastanka nijedan od učesnika nije davao izjave, što je bio zahtev organizatora kako bi se "u atmosferi bez novinara otvoreno govorilo". Inače, Stručni tim koji je formiran na protestu "Jedan od pet miliona" za dijalog s predstavnicima vlasti predstavio je početkom juna zahteve i preporuke u oblasti slobode medija i regularnosti izbora kojima bi se, kako se navodi, u narednih šest meseci mogli stvoriti uslovi za fer i slobodne izbore. Među zahtevima stručnog tima su da predsednik Srbije ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje liste, ostavke ministra i državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja, smena članova Saveta REM-a, izmene informativnog programa Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV). Izvor: N1, Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net. 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:812911-JAVNI-BICIKLI-Grad-trazi-partnera

Autori: @Novostionline

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: JAVNI BICIKLI: Grad traži partnera

Raspisuje se tender za postavljanje sistema javnih bicikalaMEĐUNARODNI tender za postavljanje sistema javnih bicikala u Beogradu Grad će raspisati u ponedeljak, najavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Grad kroz tender za javno-privatno partnerstvo traži partnera koji može da bude vlasnik do 75 odsto beogradskog sistema javnih bicikala, dok će grad Beograd biti suvlasnik. Partner u ovom poslu biće izabran tokom jeseni i imaće obavezu da 50 stanica sa 300 javnih bicikala postavi do marta 2020. godine, polovinu do jula naredne godine a čitav sistem do kraja 2020. godine. Vesić je podsetio da sistem javnih bicikala predstavlja servis kojim su bicikli dostupni svim građanima za javnu upotrebu na kratke vremenske intervale. Pročitajte još: - Ovaj sistem dozvoljava korisnicima da iznajme bicikl na jednoj, a da ga vrate na nekoj drugoj stanici. Na ovaj način sistem javnih bicikala predstavlja dopunu sistemu javnog prevoza, gde građani lakše i brže mogu savladati razdaljine između mesta stanovanja i stanica sistema gradskog prevoza putnika - objasnio je Vesić i dodao da će Beograd imati 150 stanica sa 900 javnih bicikala od čega će polovina biti električni dvotočkaši. PRIPREME TRAJALE DVE GODINE ZAMENIK gradonačelnika Goran Vesić je kazao i da je bilo potrebno skoro dve godine, pre raspisivanja tendera, kako bi se završile izmene nekoliko propisa, ali i uradio plan izgradnje biciklističkih staza, kako bi do 2022. godine bilo napravljeno sto kilometara novih staza za dvotočkaše. 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/bivsa-direktorka-agencije-za-borbu-protiv-korupcije-osudjena-za-prikrivanje-podataka-o-imovini-sinise-malog/

Autori: @otadzbina

Teme: Korupcija

Naslov: Bivša direktorka Agencije za borbu protiv korupcije osuđena za prikrivanje podataka o imovini Siniše Malog

Bivši vršilac dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije Verka Atanasković osuđena je za prikrivanje podataka o imovini bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog, ali će postupak zastareti zato što je Prekršajni sud u Beogradu više od pola godine krio presudu od advokata Pištaljke koja je pokrenula postupak protiv direktorke agencije.Sud je prekršio zakon u postupku uručivanja presude čime je omogućio zastarevanje postupka jer presudu nije ni pokušao da uruči advokatu Pištaljke, kako zakon nalaže. Kada je advokat Pištaljke pre tri dana otišao u sud da preuzme presudu, posle saznanja da je ona doneta pre više od šest meseci, sud je odbio da mu presudu uruči. Tek posle rasprave i insistiranja advokatu Pištaljke je omogućeno da dobije kopiju presude. Tom prilikom ga je sudski referent obavestio da je postupak zastareo i da će mu sudija, kada se vrati sa odmora, uručiti ne presudu nego rešenje o obustavi postupka zbog zastare.Pošto mu prvobitno nije dozvoljeno da vidi predmet i dobije presudu, advokat je pozvan kod vršioca funkcije predsednika suda, gde mu je dozvoljen uvid u predmet i rečeno mu je da je najverovatnije došlo do tehničke greške u dostavi, a kao glavni krivac je označena zapisničarka koja, navodno, nije unela ime advokata u zapisnik. Međutim, i v.f. predsednika suda odbila je da uruči presudu advokatu Pištaljke uz isto objašnjenje da je sudija na godišnjem odmoru. Pošto je podneo zahtev za kopiranje spisa i napustio sud, advokat je, mimo svakog protokola i uobičajene prakse, nakon sat vremena pozvan telefonom da se vrati u sud i da će mu ipak biti uručena kopija presude.Da sud ne postupa savesno u postupku protiv direktorke agencije koja je prikrivala podatke o visokom funkcioneru koji je u međuvremenu napredovao pa je fotelju gradonačelnika zamenio ministarskom, Pištaljka je posumnjala već posle nekoliko meseci jer je postupak trajao neopravdano dugo. Za dve godine sudija Đuro Pavlica zakazao je samo dva ročišta i to u razmaku od čak osam meseci, zbog čega je Pištaljka podnela urgenciju a njeni advokati dva puta odlazili u sud i tražili uvid u predmet kako bi se proces ubrzao. Presuda je doneta samo tri meseca pre zastarevanja postupka i to 31. decembra 2018. Sud je izrekao apsurdno blagu kaznu, odnosno samo opomenu, iako se takva sankcija izriče samo kada postoje olakšavajuće okolnosti kojih u ovom slučaju nije bilo niti ih je sud naveo.Iako je imao zakonsku obavezu da presudu uruči advokatu Pištaljke, jer Zakon o prekršajima u članu 161 navodi da se sve odluke na koje oštećeni ima pravo žalbe dostavljaju njegovom punomoćniku, sud je navodno u februaru 2018. godine jednom probao uručenje, ali ne advokatu već novinarki Pištaljke i to na kućnu adresu. Umesto da presudu uruče advokatu Pištaljke ili da posle navodnog neuspelog uručenja novinarki presudu istaknu na oglasnoj tabli suda, sud je samo sačekao da postupak zastari i time ne samo obesmislio čitav postupak, već i uskratio pravo žalbe Pištaljci na besmisleno blagu kaznu.Ovakva sankcija je moguća samo u slučajevima postojanja određenih olakšavajućih okolnosti, a sud je procenio da je okrivljena postupila delimično po zahtevu novinarke dostavljajući dokumentaciju u kojoj su svi bitni podaci bili zatamnjeni.Pištaljka je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Verke Atanasković jer do 7. marta 2017. nije postupila po nalogu poverenika da joj dozvoli uvid u rezultate kontrole podataka o imovinskom stanju tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Zastara u ovom postupku nastupila bi u roku od dve godine od počinjenog dela, odnosno 7. marta 2019. godine.Sud i Agencija za borbu protiv korupcije su odugovlačili ovaj postupak sa ciljem da predmet zastari o čemu najbolje govori hronologija celog postupka.Iako je Prekršajni sud u Beogradu 25. decembra 2017. od agencije tražio kompletne spise predmeta Siniše Malog i izjave njegove bivše supruge Marije Mali iz 2016. godine, ovi spisi dok kraja postupka nisu predati sudu uz obrazloženje da se u njima nalaze i podaci koje su Više javno tužilaštvo i Uprava za sprečavanje pranja novca proglasili tajnim. Sud je ovakav zahev ponovio i posle godinu dana, u novembru 2018, ali ponovo bez uspeha. Na ovaj drugi dopis agencija nije ni odgovorila. U postupku su održana dva saslušanja, jedno u 2017, a drugo u 2018. godini, između kojih je prošlo oko osam meseci. Zbog toga je Pištaljka podnela i urgenciju sudu za ubrzanje postupka.U presudi koju potpisuje sudija Đuro Pavlica ocenjuje se da je okrivljena prekršila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer nije poštovala rešenja poverenika koja su konačna i izvršna. Sud je utvrdio da je Verka Atanasković bila "svesna prekršaja koji čini i da će nastupiti zabranjena posledica, ali da je olako držala da je može sprečiti"."Kako ovaj sud nije našao nije zakonsku okolnost koja bi isključivala odgovornost okrivljene, to je za učinjeno delo prekršaja oglasio odgovornom i izrekao joj opomenu", naveo je u obrazloženju sudija Đuro Pavlica i obavezao okrivnjenu da plati troškove postupka dve hiljade dinara.Ovaj prekršajni postupak posledica je nepostupanja Agencije za borbu protiv korupcije po zahtevu Pištaljke koja je tražila spise o kontroli podataka o imovini i prihodima Siniše Malog. Pošto joj je zahtev odbijen, obratila se povereniku za informacija od javnog značaja. Kako agencija nije postupila ni po zahtevu poverenika, Pištaljka se obratila sudu.Tako je u celoj priči sa imovinom ministra finansija osumnjičenog da je prao novac, vlasnika firmi na ofšor lokacijama koji tako izbegava da plaća porez, kome nepoznati ljudi po njegovim rečima plaćaju 60.000 evra godišnje za školovanje dece i protiv koga su svi postupci obustavljani a podaci o njima prikrivani do sada jedina kažnjena Verka Atanasković. I to samo opomenom u postupku koji će zastareti.Piše Ekipa PištaljkePištaljka.rsKliknite na zvezdu i ocenite!Podelite ga sa prijateljima!                       

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=124934

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Niški aerodrom dobija svetla za pistu - Tender do kraja godine

"""Direktor preduzeća Aerodromi Srbije Mihajlo Zdravković rekao je da bi za Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu do kraja godine trebalo da se traži izvođač radova koji bi ugradio svetla za pistu. Prilazna svetla su potrebna da bi avioni lakše sletali kada se slabije vidi. "Mi smo u postupku pribavljanja građevinske dozvole i do kraja godine očekujemo raspisivanje javne nabavke za izbor izvođača koji će ugrađivati ta svetla. Time će se zaokružiti jedan celokupan ciklus investicija u poletno-sletnu stazu", navodi Zdravković. Naveo je i izgradnju nove terminalne zgrade, jer ona koja trenutno postoji nije dovoljno velika da prihvati sve putnike, naročito zbog toga što ima više letova, a očekuje se veći promet ljudi. "U ovom trenutku u toku je izrada saobraćajne studije o toku kretanja putnika za novu terminalnu zgradu. Po završetku te studije nastavićemo sa izradom idejnog projekta nove terminalne zgrade koja će omogućiti dalji razvoj aerodroma", rekao je Zdravković i dodao da su se stekli uslovi da se sklopi ugovor između Aerodroma Srbije i državne agencije Kontrole letenja, što je uslov za najavljivanu izgradnju tornja na aerodromu. 

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/pocetna/aktuelno/tacijeva-mafija-je-htela-da-me-ubije-britanski-major-o-svom-sluzbovanju-na-kosovu/

Autori: http://www.srbin.info

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: TAČIJEVA MAFIJA JE HTELA DA ME UBIJE: Britanski major o svom službovanju na Kosovu

Zapovednik vazduhoplovne baze, aerodrom Slatina kod Prištine, bio sam od juna 1999. do 15. septembra 2001.Preživeo sam atentat 2001, događaj je dokumentovan u UN. Rugova mi je rekao: "Albancima ne veruj, saradnike mi nisu ubili Srbi. Od mene se očekivalo da zaratim sa Rusima", svedoči major britanske Kraljevske ratne avijacije. Zapovednik vazduhoplovne baze, aerodrom "Slatina" kod Prištine, bio sam od juna 1999. do 15. septembra 2001. Poslednje noći službovanja na mene je pokušan atentat, a spasao me je šef obezbeđenja, Italijan Frančesko Njuta. Nakon signala sa svoje stanice gurnuo me je uza zid i naredio da legnem… Napolju se čulo komešanje i, kako mi je kasnije predočeno, jedan napadač je smrtno stradao, a ostali su pohapšeni. Bili su to Tačijevi mafijaši, a ovaj događaj je dokumentovan u papirima UN. Luis Karlos de Kosta, Brazilac koji je rukovodio bezbednošću članova osoblja UN, spakovao me je sledećeg dana i iz Prištine poslao pravo u Englesku. Ovako, eskluzivno za "Novosti", svoj poslednji dan službe na KiM opisuje major britanske Kraljevske ratne avijacije (RAF) Kris O'Brajan. Oficir, koji je prvi u ime Kfora, ali i UN, upravljao prištinskom vazdušnom lukom, otkriva i da je velika međunarodna afera oko korpucije prilikom renoviranja aerodromskog terminala ostala skrivena u papirima UN. O tim danima na Kosovu i Metohiji, kako nam svedoči britanski major, pričao je dosad samo istražiteljima UN i Evropske agencije za borbu protiv korupcije:   Došao u Beograd da vidi svoje Srbe Britanac je u Beograd došao na svoj zahtev da vidi kolege Srbe, kontrolore leta sa kojima je tri meseca radio u Prištini, i čija je profesionalnost na njega ostavila najlepši utisak. - Tih mojih šestoro Srba zaista su bili sjajni. Iako su im Albanci pretili smrću, nisu paničili nego mirno radili svoj posao, čekajući da im iz Beograda stigne uputstvo i pojačanje u Kontroli. Ja sam im dao obezbeđenje spacijalaca SAS, a, kada je bilo izvesno da iz Beograda neće stići dogovoreni broj osoblja, moji specijalci su ih iseljavali iz Prištine i u konvoju sproveli do administrativne linije.   - Nisam tačno siguran šta se izrodilo iz istraga, ali sam čuo kako su albanski kadrovi sa aerodroma umešani u skandal, Afrim Neziri i Adam Gaši, završili na robiji. Austrijanac Džerald Fišer, zamenik direktora UN operacija na KiM, koji je insistirao da se Albancima dodeli posao, iako nisu prošli na tenderu, napustio je pokrajinu pošto je pokrenuta istraga protiv njega. Major Kris O'Brajan, na čelo Vazdušnih operacija Kfora na aerodromu kraj Prištine stupio je sredinom juna 1999. Kako nam priča dok sedimo u beogradskoj Skadarliji, pre nego što se zamerio Tačijevim mafijašima, u junu 1999. umalo nije iskusio pravi rat sa ruskim kontingentom padobranaca. - Pre dolaska na "Slatinu" pretpostavljeni iz moje vazduhoplovne baze u Engleskoj su me upozorili da obratim pažnju na pukovnika koji je trebalo da mi komanduje na Kosovu. Prethodno, general Majkl Džekson sprečio je sukob sa Rusima oko aerodroma i baza je podeljena između nas i njih, pa se tačno znalo ko gde treba da se kreće - govori O'Brajan. - Već polovinom jula ruski vojnici su nekim poslom prešli na naš deo aerodroma i odmah sam pozvan kod svog pukovnika Morlija na raport jer nisam oštro reagovao. Srećom, o ovom incidentu sam obavestio generala Belamija, zapovednika svih vazdušnih operacija Kfora. Prema rečima našeg sagovornika, sledeći incident se dogodio nekoliko dana kasnije. Rusi su, govori nam, popravljali zaklon doziđujući ga blokovima, a pukovniku Morliju se to učinilo kao "neprijateljski čin". Naredio je da britanska vojska bude spremna na oružanu akciju, a O'Brajenu poručio "da je smenjen". Ponovo je, kaže, pozvao pukovnika Belamija, koji je, zajedno sa Džeksonom ubrzo Morlija razrešio dužnosti. Kris O'Brajan tvrdi i da mu je kao komandantu vazdušne baze zadatak bio da aerodrom što pre popravi i ustupi za civilno korišćenje. - Problemi sa navodnim civilima su počeli odmah pošto su, prema dogovoru, Albanci svoje ljude vratili na "Slatinu" da učestvuju u izgradnji civilne infrastrukture - seća se naš sagovornik šiptarskih "direktora" Gašija i Nezirija. - Odmah potom pronele su se priče kako se na aerodromu u Prištini otvorio narko-kanal i dobio sam informaciju da su francuski obaveštajci o tome obavestili Interpol. Kako je ta operacija završena, ne znam, ali sam posle dobio informaciju da je albanska mafija imala "krticu" i u Interpolu. Susrete sa Ibrahimom Rugovom britanski major je, kaže - dobro zapamtio. Prvi put, tadašnji albanski lider na KiM je posetio aerodrom odmah pošto je otvoren za civilnu upotrebu, a zatim, i posle nekoliko meseci. - Ne verujte nijednom Albancu ovde. I meni su ubili najbližeg saradnika. Nisu ga likvidirali Srbi, nego naši, zato pazite sa kim sarađujete - preno nam je Rugovine reči O'Brajan. O Rusima i saradnji sa njima Kris O'Brajan govori sa simpatijama. Pukovnika Samčuasvilija i Sergeja seća se zbog neverovatnih poduhvata. - Dogodilo se da moj narednik koji je na pisti vozio traktor sa teretom, udari u ruski avion "tu 154". Ubrzo se u društvu ruskog pilota narednik obreo u mojoj kancelariji, a zatim smo svi prešli kod pukovnika Sergeja. Videvši kvar samo je rekao: "Ništa ne brini, odvedi svog narednika na pivo". Taj avion već sutra je poleteo. POMOZITE RAD SRBIN.INFO DINARSKOM UPLATOM - KLIKNITE OVDE!   UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: Večernje novosti Objavio: informer.rs, Srbin.info Oznake: albanska mafija, Albanci, britanska vojska, Velika Britanija, Kosovo, Kris O'Brajan, Rusija, ruska vojska, Srbi  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: svevesti.com

Link: http://www.svevesti.com/a354176-%C4%8Detiri-faraona

Autori: Redakcija

Teme: Vladimir Goati

Naslov: Četiri faraona

vojislav šešelj, vuk drašković, nenad čanak i sulejman ugljanin čvrsto upravljaju svojim strankama od njihovog osnivanja. šta je tajna srpskih keopsaPolitika, Aleksandar Apostolovski 18.08.2019 23:16Vojislav Šešelj, Vuk Drašković, Nenad Čanak i Sulejman Ugljanin čvrsto upravljaju svojim strankama od njihovog osnivanja. Šta je tajna srpskih KeopsaStranke su im samo naizgled u političkoj komi, ali njihovi lideri su i te kako živahni. Lider radikala Vojislav Šešelj priprema novi rijaliti projekat sa starom prijateljicom Vendi, posle svog noćnog dijaloga s drvetom, u još jednom od sličnih formata, kada je stablo indoktrinirao govorom o svetim srpskim zemljama. Iako je nedavno besramno izvređao koleginicu "Danasa" Snežanu Čongradin i poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Brankicu Janković, što bi bilo koga drugog poslalo na politički otpad, vojvoda se ne osvrće na kritike. Svaka naslovnica, pa makar bio prikazan kao čudovište, stavlja ga u centar pažnje. Kao za ledenog pragmatika, to je za njega samo stepenica više ka cenzusu. Vojvodin pobratim po inteligenciji, a ne ideologiji, partizan Nenad Čanak, odavno je postao ono što je želeo: večni, tek naizgled otuđeni centar moći. Ravničar je umesto pozicije u republičkom holdingu vlasti, kao autonomaška krtica u centralističkim organima, izabrao isto što i Šešelj. Obojica su konstruktivna opozicija Aleksandru Vučiću, jer savršeno dobro poznaju dramaturgiju televizijskih i političkih novela, po kojoj je nevažno formalno učešće u vlasti, već dovoljno rastojanje od Vučića da bi uživali grejući se pored njegove vatre. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine je, poput vojvode, shvatio da je večno trajanje u živopisnom svetu srpske politike značajnije od naglog uspona na piramidi formalne moći. To savršeno dobro zna i nekadašnji kralj trgova Vuk Drašković. Bio je vođa opozicije protiv Miloševića, potom je sarađivao s njim, pa ga opet napustio. I kad god se pomisli da je nevidljiv, Vuk će se dobroćudno nasmejati. Razlog za to je što je napisao odličan roman "Aleksandar od Jugoslavije", ali isijavanje njegovog zadovoljstva nije izazvano zbog književnih ambicija. Njegovi ljudi su podmireni unutar vladajuće koalicije, a pisac romana "Nož" nekoliko puta je osetio na sebi oštricu tradicionalnog hladnog oružja u Srba. Kada je pre neku godinu svojim stranačkim kolegama poručio da je vreme za promenu, učinio je to setnim glasom, kao kada recituje "Mostarske kiše". Gazda SPO-a i najuže rukovodstvo znali su da im Vuk poručuje da podignu ruku protiv njegove ponuđene ostavke. Želeo je da ode, posle 26 godina rukovođenja strankom, ali je, naravno, ostao tu gde je i sada. Uslišio je želju članstva. I Šešelj i Čanak su nekoliko puta najavljivali da je vreme da se politički penzionišu, simulirajući u javnosti dramu o svom nestanku, ali je želja članstva uvek bila uslišena, tako da su ostali najdugovečniji stranački lideri. Još jedan čovek nedostaje besmrtnicima. Ovih dana, SDA Sandžaka proslavlja 29 godina od osnivanja, a u svećice na torti će dunuti osnivač i predsednik Sulejman Ugljanin. Kada se saberu godine koje su proveli na čelu svojih stranaka, dakle, od starta višestranačja u modernoj istoriji Srbije, četiri faraona su proveli, još koje leto, pa gotovo vek i po kao bosovi, menjajući pozicije, uticaj i rejting. Nisu se odricali samo jedne dragocenosti - stranačkog pečata! Drašković, Šešelj, Čanak i Ugljanin nikada nisu postali srpski broj jedan, ali je svaki od njih dao doprinos crtanju siluete apsolutnih gospodara Srbije. Kumovi Voja i Vuk su bili nadomak vrhovne vlasti, ali je pitanje da li su je uopšte hteli. Verovatnija verzija je da nikada nisu želeli čitavu tortu za sebe, već samo parče. Tako je stvoren ne samo gurmanski, već i politički paradoks. To što se nisu prejeli vlasti uticalo je na njihovu besmrtnost, mada se po Šešeljevom i Čankovom dizajnu, na prvi pogled, čarobni recept srpskog političkog nutricionizma ne prepoznaje. Sandžaklija Ugljanin je tipičan primer kako je vredno posedovati vlasničko pravo nad strankom koje nije stečeno rođenjem, već svešću da posedovanje partijskih ćelija predstavlja najdragoceniji pregovarački potencijal u potrazi za onim parčetom torte. Iako opet jaše na "zelenoj transverzali", idejnom projektu svog političkog tvorca Alije Izetbegovića - mada se za političko očinstvo sumnjičio i Jovica Stanišić - ili poziva u zvaničnu posetu Sandžaku Bedžeta Pacolija i viđa se s albanskim liderima s Kosova, Suljo zapravo šalje šifrovanu poruku Beogradu koja glasi: "Vučiću, oženi me". U svojim ranijim separatističkim fazama želeo je da Sandžak pretvori u Lihtenštajn, mini-državu između Srbije i Crne Gore. Ali čim bi mu stigla depeša iz Beograda da su ga razumeli, Suljo bi se, u bajci o hiljadu jednoj srpskoj noći, pretvarao u integralistu koji bi Sandžak s prestonicom spajao auto-putevima i aerodromima. Tako je postajao Koštuničina, a potom i Tadićeva verzija Velje Ilića. Ali, kada je 2014. godine ispao iz vlade, jer je Vučić procenio da je Suljo višak u podeli vlasti u Sandžaku između Rasima Ljajića i Muamera Zukorlića, ponovo su ga opsele separatističke bubice. Nekada je obećavao da će stvoriti najmoderniji aerodrom na Pešteri, s namerom da ga, ako ne sklopi pakt s braćom iz Beograda, iznajmi na lizing američkom ratnom vazduhoplovstvu. Iako je profesor Vladimir Goati faraone opisao kao kapetane broda koji su duboko pod morem, potonulim pre više godina, ali da se drže svojih kapa, iako više ne predstavljaju nikoga - nije shvatio suštinu političke misli srpskih Keopsa: "Ispod površine sam, dakle, postojim!"     

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2019

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/milan-antonijevic-dijalog-nas-udaljava-od-moguceg-sukoba.html

Autori: Autonomija Autor

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: MILAN ANTONIJEVIĆ: Dijalog nas udaljava od mogućeg sukoba

"Razumemo da je incident koji se desio u subotu bio alarm i da je poljuljao poverenje u to da je dijalog moguć" 18. avg 2019 "Razumemo da je incident koji se desio u subotu (primena sile ispred Predsedništva Srbije nad učesnicima protesta '1 od 5 miliona' 10. avgusta) bio alarm i da je poljuljao poverenje u to da je dijalog moguć. S obzirom da se otvara izuzetno značajna tema (izborni uslovi o medijima), ukoliko želite ravnopravan politički život i borbu tokom izborne kampanje, ako želite da uredite medije na jedan potpuno drugačiji način, verujemo da je to dovoljna motivacija svima, i Savezu za Srbiju (SzS) i drugim opozicionim strankama da se pojave", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milan Antonijević, moderator okruglih stolova vlasti i opozicije i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo povodom poruke iz opozicionog SzS da još nisu doneli odluku hoće li uzeti učešće na trećem okruglom stolu o medijima u ponedeljak 19. avgusta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. "U ponedeljak će u fokusu biti tema mediji i u predizbornom periodu i tokom kampanje, a i u periodu koji nas očekuje do izbora na proleće. Biće različitih tema, od funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), preko javnog servisa (Radio televizija Srbije) i nekih drugih na koje smo ukazivali već dugi niz godina i koje sada na ovaj način želimo da predstavimo učesnicima dijaloga", navodi Antonijević. RSE: Da li će svi mediji moći da prisustvuju početku okruglog stola? Antonijević: Za sada će biti dve kamere, agencije Beta i Foneta. U susednoj prostoriji će biti mali medija centar, u kojem će svi mediji moći da koriste snimke ove dve kamere i da u živom prenosu čuju i vide šta se sve dešava, barem u uvodnom delu. RSE: Udruženje novinara Srbije (UNS) je saopštilo da ne može da prihvati poziv na taj sastanak zato što nije dozvoljeno svim medijima da na ravnopravan način prate ono što se događa za okruglim stolom. Antonijević: U trenutku dok ovo snimamo UNS još uvek nije dobio zvaničan poziv. U pozivu ćemo objasniti način i format, kao i to da je veći deo sastanka dostupan medijima, da će deo na kojem novinarska udruženja izlažu, biti javan. Nadam se da će promeniti svoju odluku nakon poziva i da ćemo imati sva novinarska udruženja na našem dijalogu. RSE: Nebojša Zelenović, predsedavajući SzS rekao je da još nije odlučio da li će prisustvovati ovom okruglom stolu zbog incidenta u subotu ispred Predsedništva Srbije (u subotu, 10. avgusta, primenjena je sila ispred Predsedništva Srbije sila nad učesnicima protesta "1 od 5 miliona"). Koji su vaši argumenti da ipak treba da dođu svi na okrugli sto, pa i predstavnici SzS? Antonijević: Razumemo da je incident koji se desio u subotu bio alarm i da je poljuljao poverenje u to da je dijalog moguć. S obzirom da se otvara izuzetno značajna tema, ukoliko želite ravnopravan politički život i borbu tokom izborne kampanje, ako želite da uredite medije na jedan potpuno drugačiji način, verujemo da je to dovoljna motivacija svima, i SzS i drugim opozicionim strankama da se pojave. Do sada smo imali na prva dva dijaloga, veoma jaku delegaciju vladajuće stranke i drugih stranaka koje su iz vladajuće koalicije. Nadamo se da će taj balans, jasne poruke i neka konkretna pitanja biti dovoljni da on (Nebojša Zelenović, predsedavajući SzS, prim. red.) ipak promeni odluku, ako je odluka doneta i da učestvuje na okruglom stolu. RSE: Nebojša Zelenović je rekao da su izdvojili tri od 42 zahteva o izbornim uslovima koja je pripremio stručni tim "1 od 5 miliona". To su promena sastava REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije), promena sastava Republičke izborne komisije (RIK) i Agencije za korupciju. Da li nedavna Vučićeva izjava "pristaću na sve" (na pres-konferenciji u Beogradu 11. avgusta, dan nakon incidenta ispred Predsedništva) podrazumeva da ima šanse da budu prihvaćena ova tri zahteva? Antonijević: Mi se nadamo da će dijalog tu reč "sve" da prevede na jedan efikasan model, da vidimo koja su sve to pitanja o kojima postoji konsenzus da moraju da se izmene. Ova tri koja ste naveli jesu zaista suštinska, i funkcionisanje Agencije za borbu protiv korupcije i funkcionisanje REM-a i rad RIK-a. Mi se u ovom formatu bavimo time tokom dijaloga, uz veliku podršku CRTA-e (Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost) i CeSID-a (Centar za slobodne izbore i demokratiju), Transparentnosti i svih onih koji će se kasnije uključivati u dijalog. RSE: Da li posle dva okrugla stola vidite da se menja atmosfera na političkoj sceni Srbije ili je incident ispred Predsedništva sve vratio na početak? Antonijević: Bojim se da samo naivan čovek u Srbiji može da bude u potpunosti optimista. Vidimo neke promene, vidimo želju da se sedne za sto i da se razgovara. Efekti ovih dijaloga videće se u promenama tokom predizbornog perioda. U narednih šest ili više meseci zaista se mora dokazati da je promena moguća. U suprotnom, mislim da smo svi uložili jako mnogo vremena u nešto što neće imati efekte. Nadam se da to nije tačno i da ćemo imati kvalitativnu promenu. RSE: Da li je na okruglom stolu, zapravo, sudbonosno pitanje, ide li Srbija mirnim putem ili će skliznuti u nasilje? Antonijević: Nijedan okrugli sto ne može i nije mesto na kojem ovakva teška pitanja mogu da se otvore. Verujemo da dijalog jeste udaljavanje od mogućnosti nekih sukoba. Svaki dijalog, a naročito ovaj koji nismo videli tako dugi niz godina, govori nam da ne bi trebalo da odustanemo i da uložimo još više energije da sve strane sednu za sto, da govore otvoreno i o napadima i o sudskim postupcima koji postoje protiv određenih medija zbog svega onoga što se dešava i opoziciji. Želimo da vidimo te promene i na RTS-u i u funkcionisanju REM-a i u nekim drugim institucijama koji su važne i za građane. RSE: Znam da je dogovor da se ne iznosi šta se događa iza zatvorenih vrata. Ipak vas pitam da li ima konkretnih dogovora ili samo svako izlaže svoje stavove? Antonijević: Organizacije civilnog društva zaista imaju jasne i konkretne predloge. Postoji mogućnost prihvata određenih tačaka koje su organizacije iznele. Ne mogu to nazvati pregovorima, već realno sagledavanje situacije sa nekim merama koje se mogu ispuniti. Mislim da ovde ima promena i mogućnosti za promenom i pojedinih manjih promena zakonskog okvira, mnogo više u primeni propisa. RSE: Da li ste vi zadovoljni stepenom saglasnosti koja je postignuta na prva dva okrugla stola? Antonijević: Jesmo zadovoljni. Na nama je, kao organizatorima, na Fakultetu političkih nauka i na Fondaciji ali i na onim organizacijama koje su izlagale, da napravimo set konkretnih stvari oko kojih postoji određena saglasnost svih strana i da to ponovo vratimo svim strankama da daju svoj sud o tome. Treba da vidimo koja su to pitanja na koja se nije odgovorilo i da li tu ima nekih promena i da na taj način formulišemo šta sve može da se uradi i šta će biti vidljivo i za građane u narednim mesecima, smanjenje tenzija i ravnopravnijim uslovima za sve političke aktere. RSE: Da li stvara konfuziju činjenica da opozicija nema usklađene stavove o bojkotu? Da li se reč "bojkot" često čuje za okruglim stolom? Antonijević: Ne stvara nikakvu konfuziju. Mislim da je nastup i opozicije i vladajuće stranke prilično konsolidovan, da tu ima veoma velikog slaganja unutar opozicionog bloka po pojedinim pitanjima. Nije svrha ovoga dijaloga da izbegne bojkot niti da ga podrži, već da se otvore sva pitanja zbog kojih bilo koji politički subjekt u Srbiji razmišlja o bojkotu, da na taj način vidimo šta su uzroci i posledice. U 30 godina višepartijskog sistem, razne su se stvari dešavale i problemi nagomilavali. Malo je bilo prilike da se ovi problemi reše. Bilo je nekih izmena zakona, ali što se prakse tiče, mislim da je tu svakome u političkom spektru jasno da su promene nužne i neophodne. RSE: Da li je vlast svesna da će, ako bude bojkota, biti dovedena u pitanje legitimnost izbora? Antonijević: Verujem da jeste. Ima različitih izjava o tome da li postoji ili ne postoji strah od bojkota. U svakom slučaju se političke prilike izmeštaju iz institucija i iz Narodne skupštine, ukoliko bude bojkota. Verujem da to Vladi i vlasti sigurno ne odgovara. Sva pitanja oko kojih će se u narednom periodu raspravljati zaslužuju institucionalnu borbu. Mi smo želeli da to vratimo u instituciju, kao što je to Fakultet političkih nauka (gde se održava okrugli sto Prim. red.). Mislim da drugi subjekti moraju da se pobrinu da se vrati dijalog u neke druge institucije. RSE: Da li vi verujete, posle dva okrugla stola, da će dijalog imati neke ozbiljnije rezultate? Šta bi po vama bio povoljan ishod? Antonijević: Već jeste rezultat sam dijalog i ton koji se čuo i na prvom okruglom stolu, gde je tema bila pravljenje agende četiri skupa. RSE: A tonovi koji se čuju posle okruglog stola? Antonijević: Mi smanjimo ton na televizoru kada čujemo neke od negativnih tonova. Svi tonovi ipak idu u pravcu toga da je moguće razgovarati. Ima i nekih ličnih optužbi i sa jedne i sa druge strane. Razumem da ovaj proces nije svojstven Srbiji i koji bi tek trebalo da napravi određene kvalitativne promene u političkom životu. On izaziva bojazan, jer napuštanje prakse koju smo imali u proteklim decenijama, nije jednostavno nikada postići. RSE: Šta kažete na tvrdnju koja se može čuti da je ovo kvazi dijalog i da on jedino odgovara Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije, da on time dobija još jednu šansu da podeli, unese novi razdor u redove opozicije? Antonijević: Zasigurno ne, ali ako pratite izjave, mislim da ovde postoji podjednako negodovanje zbog samog dijaloga. Koliko je teško za vladajuću stranku, podjednako je teško i za opozicione stranke da na takav način sednu i razgovaraju. Nema ovde nekog mesta za pobednike. Mislim da jedini pobednici ovoga dijaloga bi trebali da budu građani koji će dobiti uređen politički život sa mnogo manje ušančenosti, mnogo manje podela, mnogo više otvaranja

 ka perspektivama i ka budućnosti. Srbija je zemlja koja godišnje gubi ogroman broj mladih ljudi koji baš iz razloga nepostojanja dijaloga žele da napuste ovu zemlju. Ovo je naš pokušaj da sprečimo te mnogo šire procesa i da, bar kroz uređenje političkog života, imamo neke drugačije trendove u Srbiji. RSE: Šta kažete na još jednu rezervisanost iskazanu u tvrdnji da vlast to sve radi zbog Zapada, da bi se stvorio privid demokratskog društva? Antonijević: Privid demokratskog društva se ne može stvoriti. Demokratsko društvo ili imate, ili nemate. Zapad ovde zaista nema neku jasnu ulogu. Mislim da je ceo ovaj proces samo pokazatelj toga da unutar Srbije postoji dovoljno jaka snaga koja želi dijalog i želi neke promene. Mislim da smo začudili podjednako i Evropsku uniju i mnoge druge, kada smo nešto ovako učinili. Biće onih koji će pokušati da to vrate u segment teorija zavere. Čuo sam da se priča da je u ovome učestvovao Makron, Amerikanci, Evropska unija i da je to produkt svega toga. Ne znam kako da vas razuverim da je ovo ipak pokazatelj zrelosti srpskog društva da na otvoren način govori o svim ovim temama. RSE: Hoćete da kažete da nije bilo nikakvog upliva Zapada na početak dijaloga, na to da se na ovaj način izađe iz situacije u kojoj je Srbija uoči izbora? Antonijević: Otvorenog upliva sigurno nije bilo. Postoje jasni dokumenti koji pokazuju želju Evropske komisije da dođe do dijaloga. Kao civilno društvo, mi smo to na jedan jasan način čitali i poslali poruku da možemo na ovakav način započeti nešto što je dijalog. Imali smo komunikaciju sa svim liderima političkih stranaka mesec ili možda malo više pre prvog dijaloga, gde smo to najavili. Pokušali smo da vidimo kakav je odziv. Evropska unija je tada bila obaveštena o tome šta su planovi organizatora i šta su planovi organizacija koje prate izbore. Mislim da Evropska unija i neki drugi mogu da vide efekte. Nadamo se da će ih zaista kasnije podržati i da ćemo imati kvalitativne promene u Srbiji. Nedavno sam razgovarao sa kolegama iz Bugarske. Oni su ovakav proces imali pre dvadesetak godina. Možda je to pokazatelj da svako društvo, u nekom periodu nakon određenog niza godina, može da pokuša da napravi zaokret i da demokratizuje uslove. Građani se teško navikavaju na demokratiju. Mislim da ta reč još uvek nije popularna previše i da nismo, za ove tri decenije višepartijskog života, usvojili sve te vrednosti i da ih možda tek sada usvajamo. RSE: Nismo savladali ni prve lekcije. Antonijević: Bojim se da nismo. RSE: Koliko će još biti okruglih stolova i o čemu? Antonijević: Nama je plan, nakon okruglog stola o medijima, da održimo još dva. To je bilo rečeno na početku i saopšteno svim učesnicima dijaloga. Jedan će se baviti izbornim spiskovima, to je treći po redu. Četvrti će se baviti pravom birača, to jeste izbornim pravom građana da učestvuju na izborima bez pritisaka, bez kupovine glasova, bez nekih pojava koje smo uvezli, ne sa Zapada, već sa Istoka, pričamo o "bugarskom vozu" (model krađe na izborima) i o nekim drugim pitanjima koja se mogu nekim tehničkim promenama ili sprečiti, ili dovesti do toga da se ne mogu staviti pod znak pitanja da li se dešavaju ili ne. RSE: Kako onda razumete poruku predsednika Srbije opoziciji - evo vam spiskovi, pišite, dopisujte imena, šta god hoćete i koliko hoćete? Antonijević: Svaka poruka, naročito kada dolazi od predsednika, mora biti odgovorna. RSE: Mislite da je ovo odgovorna poruka? Antonijević: Mislim da je neodgovorna. Mislim da ta poruka nipodaštava rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje želi da se bavi na kvalitetan način biračkim spiskovima. Postoji spremnost na strani organizacija koja ta pitanja prate, a verujem i drugih, koji će dati neke svoje konkretne predloge. Treba srediti sve ono što izaziva sumnju građana u legitimnost izbora. Građani ne treba sebi da postavljaju pitanje da li je, kada izađu na izbore i daju svoj glas nekome, taj glas podjednako snažan kao glas nekoga ko ne živi i nije glasao u Srbiji, a ipak se takav listić našao u toj kutiji. RSE: Ko vam najviše "kvari" posao, kada smo kod izjava visokih funkcionera? Antonijević: Možda svi podjednako. RSE: Diplomatski odgovor. Antonijević: Nije diplomatski. Svi se preispituju i imaju ogromnu bojazan od celog ovog procesa, kao i velika očekivanja. Sve ove dileme koje danas otvaramo, otvaraju i oni u svojim timovima, uključivši i opoziciju. Ta polemika pokazuje da smo u ovim vrelim mesecima tokom jula i avgusta ipak vratili politički život tamo gde mu je mesto. Nismo odmarali, nego smo zadali jedan zaista brz tempo, zahvaljujem Fakultetu političkih nauka koji nam je otvorio svoj prostor. Zahvaljujem ekspertizi profesora koji sa nama sede. Oni nam zadaju najmanje brige, ako pričate o onima koji učestvuju u dijalogu. RSE: Da li vas zaboli glava nekada, nakon istupa nekih političara? Antonijević: Sigurno. RSE: Da li vas često boli glava? Antonijević: Da. (Branka Mihajlović, Slobodna Evropa)Podelite ovu stranicu!  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2019

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/danas-dijalog-vlasti-i-opozicije-o-medijima_1041374.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Danas dijalog vlasti i opozicije o medijima

U okviru dijaloga vlasti i opozicije o izborima danas će na Fakultetu političkih nauka (FPN) biti održan okrugli sto koji će biti posvećen pristupu medijima i njihovoj kontroli, koji su, kako se ocenili...BEOGRAD - U okviru dijaloga vlasti i opozicije o izborima danas će na Fakultetu političkih nauka (FPN) biti održan okrugli sto koji će biti posvećen pristupu medijima i njihovoj kontroli, koji su, kako se ocenili organizatori FPN i Fondacija za otvoreno društvo, od ključne važnosti za obezbeđivanje fer i slobodnih izbora."Okrugli sto će biti posvećen problemima u ovoj oblasti za koje je moguće naći zadovoljavajuća trajna ili prelazna rešenja u periodu do održavanja narednih parlamentarnih i lokalnih izbora", naveli su organizatori. U uvodnom delu govoriće dekan FPN Dragan Simić i direktor Fondacije Milan Antonijević, dok će analize stanja u oblasti pristupa medijima i kontrole medija u kontekstu izborne kampanje sa posebnim osvrtom na probleme koje je moguće rešiti u periodu do održavanja narednih izbora predstaviti CRTA, CeSID, Transparentnosti Srbija, Asocijacija medija i Lokal pres. Taj deo biće otvoren za medije i biće prenošen u sobu za novinare. Iza zatvorenih vrata učesnici dijaloga diskutovaće o analizama i predstavljenim rešenjima. Dolazak na dijalog potvrdio je Savez za Srbiju, ali na njega neće ići jedna od članica tog saveza, Stranka slobode i pravde koju vodi Dragan Đilas. Svoj dolazak potvrdila je i Liberalno-demokratska partija, kao i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Nezavisno udruženje novinara Srbije najavilo je će prisustvovati samo delu koji je otvoren za medije, dok je Udruženje novinara Srbije saopštilo da neće doći. Savez za Srbiju je danas zatražio da se u dnevni red te debate uvrsti i dokument kojim se svi potpisnici obavezuju da će do 15. septembra doći do promena u Radio-televiziji Srbije i Regulatornom telu za elektronske medije, kroz skupštinsku proceduru i u skladu sa preporukama ekspertskog tima "Jedan od pet miliona".   

-------------------------------------------------------------------------------------------------