Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 05.09.2019 

Medij: 24 Sata      Strana: 2

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Danas nastavak razgovora na FPN, deo opozicije ne dolazi

 Danas nastavak razgovora na FPN, deo opozicije ne dolazi

 IzvršnI dIrektor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević rekao je da se danas nastavljaju razgovori između vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, a ponovo će se, kaže, razgovarati o medijima i finansiranju izborne kampanje.  - Zbog osetljivosti teme medija i finansiranja izborne kampanje mislimo da je neophodno da se još jedan dijalog posveti tome - rekao je Antonijević za Tanjug.

On je dodao da su organizatori od političkih stranaka zatražili da pošalju u pisanoj formi osvrte na dosadašnje preporuke i ocene civilnog društva, kao i svoje predloge, navodeći da je to pokazatelj da će se govoriti o vrlo konkretnim stvarima kada je reč o medijima i finansiranju izborne kampanje.

Prema njegovim rečima, pojedine stranke i vlasti i opozicije su već dostavile svoje predloge, te očekuje da će se pored toga razgovarati i o onome što su predstavile organizacije CR-TA, Transprantnost, Novosadska novinarska škola...  Najavio je da će poslednja tema razgovora vlasti i opozicije biti pritisci na građane tokom izbora i neposredno pre izbora, jer je, kaže, to tema koja zavređuje pažnju. Današnji dijalog na FPN, koji je zakazan za 15 časova, biće održan bez prisustva Saveza za Srbiju i predstavnika Demokratske stranke Srbije.  Liberalno demokratska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine potvrdile su svoj dolazak. llll

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Blic      Strana: 10,11

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: NOVOMATIK POD NADZOROM

 Kompanija Johana Grafa na posebnim merama zbog umešanosti u korupciju  

NOVOMATIK POD NADZOROM  

 Bezbednosne službe širom Evrope i SAD češljaju poslovanje frme za proizvodnju slot mašina iz Austrije, zbog osnovanih sumnji da su korupcijom obezbeđivali  

monopol na mnogim tržištima.  

Posle razotkrivanja  

ogromnog korupcionaškog skandala u Austriji, njegovi glavni akteri - čelni  

ljudi Novomatika, proizvođača aparata i slot mašina, nalaze se pod konstantnim nadzorom bezbednosnih službi i u matičnoj zemlji, kao i u državama regiona u kojima posluju, ali i u Evropi i SAD.  

Kako smo saznali, zbog toga je zavladala velika panika i podozrenje u menadžmentu ove kompanije, pa je lokalnim direktorima i svim njihovim poslovnim saradnicima iz centrale “skrenuta pažnja da posebno obrate pažnju na poslovanje u narednom periodu”. Upućeni u “poslovne kombinacije većinskog vlasnika Novomatika Johana Grafa i njegove ekipe”, kažu da iza ove direktive stoji očajnički pokušaj da se spreči dalje odmotavanje klupka, odnosno dodatno razotkrivanje jednog od “poslovnih modela” Novomatika - obezbeđivanje monopolskog položaja na tržištu, posredstvom kupovine nacionalnih lutrija i potkupljivanja lokalnih političara.  

Ovaj modus operandi austrijskog milijardera Johana Grafa otkriven je kada je krajem prošlog meseca protiv njega pokrenuta istraga zbog sumnji da je učestvovao u postavljanju političara Petera Sidloa na mesto finansijskog direktora “Kazinos Austrija”, ne bi li se njegova stranka pobrinula za zakonske izmene koje bi Novomatiku osigurale potrebne licence za priređivanje elektronskih igara.  

Osim na domaćem terenu, Graf je ovu šemu poslovanja isprobao i u drugim zemljama, takođe se služeći poznanstvima sa ljudima bliskim vlasti. Jedan od takvih bio je i Vlada Vuković, nekadašnji vlasnik lanca kladionica Astra sports, koji je Grafu pomogao da Novomatik uvede na tržište Republike Srpske. U tome ne samo da ga nije sprečila činjenica da je prethodno budžet RS oštetio za više od tri miliona maraka, već se ispostavilo da su obe te akcije neraskidivo povezane. Naime, država je dug Vukovićeve firme tolerisala toliko dugo, da je prvo narastao do milionskog iznosa, a potom, kada je konačno zvanično ustanovljen, bio otpisan. Odgovor na pitanje kako je to moguće znala je samo tadašnja direktorka Poreske uprave, a sadašnja ministarka finansija RS Zora Vidović, koja je očigledno za sve to vreme vodila računa o Vukovićevim, a ne o interesima građana RS.  

Zasluge za ovaj “uspeh”, međutim, ne mogu se pripisati samo ovom dvojcu, s obzirom na to da značajno mesto u ovom mehanizmu zauzima i Miloš Pejić, predstavnik Novomatikovih ćerki-firmi Novo RS i RSA Gaming, za koga se sumnja da se odavno bavi koruptivnim radnjama u ime austrijskog giganta.  

Epilog pomenute epizode u njihovom zajedničkom zgrtanju novca bio je da je vuk pojeo magarca, a budući da su Vuković i Pejić očigledno pomislili da će ulogu magarca zauvek tumačiti građani, svoje delovanje proširili su i na tržište Severne Makedonije. Uz veliku podršku tadašnje vlasti, zamisao im je uspela bez većih problema, zbog čega su mirno mogli da se koncentrišu na Narodnu lutriju Albanije, koju je Novomatik uspeo da potpuno preuzme.  

Toj operaciji prethodio je tender za licencu za desetogodišnje upravljanje albanskom lutrijom, na kom je 2012. pobedila firma „Lotaria Kombëtare“, inače ćerkafirma austrijske kompanije „Österreichischen Lotterien“, u kojoj je Novomatik 2015. “sasvim slučajno” kupio 18 odsto vlasništva. Imajući u vidu da Grafova kompanija poseduje i 40 odsto koncerna „Kazinos Austrija“, koji je  

ZORA VIDOVIĆ ZATAŠKAVALA VUKOVIĆEVE MALVERZACIJE? Kada je njenu tajnu saradnju sa Vukovićem i Pejićem, još iz perioda dok je bila direktorka Poreske uprave, prekinula medijska buka nastala zbog enormnog duga, Zora Vidović je u javnosti odglumila ulogu inicijatora provere ovog slučaja, vrlo brzo svalivši krivicu na nadležnog inspektora. Prema pisanju pojedinih medija, Vidovićeva je na taj način zaradila i mesto ministarke finansija, sa kog treba da nastavi da štiti interese mešetara predvođenih Vukovićem, odnosno da brani usvajanje neustavnog zakona u RS i radi na proterivanju konkurencije sa tržišta.  

NADZOROM  

većinski vlasnik firme „Österreichischen Lotterien“ - matematika je jasna. Trešnju na Novomatikov šlag stavio je Edi Rama usvajanjem zakona koji je ugasio poslovanje svih licenciranih privatnih priređivača, pretvorivši celo tržište igara na sreću u sivu zonu.  

Kada se is-  

postavilo da su im državni organi u jugoistočnoj Evropi saveznici, Novomatikove produžene ruke Vuković i Pejić su posegli za RS, u kojoj su rešili da primene albanski scenario: nakon donošenja poražavajućeg Zakona o igrama na sreću, kojim je privatni sektor veoma ugrožen, praktično ugašen, a maloletničko klađenje legalizovano, Vlada RS raspisala je tender za partnera Lutrije Srpske, za koji se nije čak ni potrudila da sakrije da je namešten. Ukoliko ne budu sprečeni da na njemu i  

zvanično predaju Novomatiku tamošnju industriju igara na sreću, jedino pitanje je - ko je sledeći?  

Poznavaoci prilika bi zaključili da je osnovni “poslovni model” firme Grafa - korupcija! n Novomatikove produžene ruke Vuković i Pejić rešili su da primene  

albanski scenario i na Republiku Srpsku

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Blic      Strana: 11

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Reagovanje kompanije Tahal Group B.V.

 Reagovanje kompanije Tahal Group B.V .  

 KOMPANIJA „TAHAL GROUP B. V .“, ogranak Novi Sad, reagovala je na tekst objavljen u „Blicu“ 3. septembra 2019, pod naslovom “Izabrao najskuplju ponudu zbog dizajnera kanalizacije”. Prenosimo reakciju Tahala:  

“Netačna je konstatacija da je posao dobio konzorcijum od pet firmi na čelu sa „Tahal Group B.V .“ iz Novog Sada. Ponudu je podnela grupa ponuđača TCI sa svojim ogrankom u Srbiji „Tahal Group B.V .“ i svojim podizvođačima.  

Neistinita je konstatacija da je naručilac posla zahtevao kao ključnu poziciju “dizajnera za kanalizaciju”. Takav izraz ne postoji, niti je sastavni deo dokumentacije. Pozicija je projektant za kanalizacionu mrežu.  

TCE je izabran kao ekonomski najpovoljnija ponuda, a ocenjivanje se radilo na osnovu tri kriterijuma koji su međusobno bili ponderisani. TCE je u skladu sa zahtevima naručioca, a što se vidi i iz Odluke o dodeli Ugovora, neosporno dokazao da raspolaže sa ukupno četvrdeset i sedam (47) angažovanih eksperata koji su na raspolaganju za ovaj projekat, a što je skoro duplo više od najbližeg ponuđača u predmetnoj nabavci”, kaže se u reagovanju „Tahal Group B.V.“. n

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Blic      Strana: 12

Rubrika: Beograd

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: SREDIŠ PODZEMNE, DOBIJEŠ BILBORDE

 SREDIŠ PODZEMNE, DOBIJEŠ BILBORDE  

 Podzemne prolaze koji se nalaze u veoma lošem stanju sređivaće - privatnici. Grad Beograd je, naime, odlučio da napravi dogovor sa nekom privatnom firmom koja bi imala zadatak da u sedam podzemnih prolaza promeni pokretne stepenice, liftove za invalide, sredi krovove i podove, okreči, očisti grafite...  

Zauzvrat, privatnik bi na 25 godina dobio pravo postavljanja 250 LED displeja različitih veličina širom prestonice.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: P.D.

Teme: Korupcija

Naslov: Živković: Hapšenje Vučića prvi korak

 Predsednik Nove stranke najavio prvu odluku demokratski izabrane vlade  

Živković: Hapšenje Vučića prvi korak  

 Beograd - Predsednik Nove stranke i narodni poslanik Zoran Živković obećao je građanima da će prva odluka naredne demokratski izabrane vlade biti hapšenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog „zbog veleizdaje, organizovanog kriminala i korupcije, kao i organizovanja ubistava neistomišljenika“.  

„Da li će biti osuđeni, biće stvar suda, ali nova vlast mora da ih pohapsi da ne pobegnu u Paragvaj ili Kolumbiju“, rekao je Živković.  

Živković je novinarima na konferenciji u holu Doma Narodne skupštine rekao da će razlozi za Vučićevo hapšenje biti veleizdaja, organizovani kriminal, korupcija, vređanje i ubijanje političkih neistomišljenika.  

„Prvog dana demokratska vlada mora sve da ih uhapsi“, istakao je Živković.  

Kada je reč o izlasku na sledeće parlamentarne izbore, Živković je poručio da će njegova stranka odluku o tome doneti u roku od 24 sata od momenta raspisivanja izbora. Prema njegovim rečima, Srbija je država kriminala i korupcije, a kao primer je naveo izgradnju deonice puta na relaciji Novi Beograd - Surčin, čija izgradnja će koštati osam miliona evra po kilometru. On se osvrnuo i na pisanje Fajnenšel tajmsa koji je naveo da je Srbija svetski šampion u ekonomskim rezultatima.  

„Bojim se da su ljudi iz FT pogrešili, ili da su dobili pogrešne informacije", konstatovao je Živković.  

P.D.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: M. D. Miljković

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Neizvesno ko će učestvovati na okruglom stolu

 Četvrta runda razgovora predstavnika vlasti i opozicije danas na Fakultetu političkih nauka  

 Neizvesno ko  

će učestvovati na okruglom stolu  

  1. D. Miljković  

Beograd - Na Fakultetu političkih nauka danas će biti održana četvrta runda razgovora između predstavnika vlasti i opozicije koja će biti posvećena osvrtu na rezultate koji su postignuti u poslednjih mesec dana, nakon tri okrugla stola.  

Direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević rekao je za Danas da su organizatori uputili poziv svim strankama koje su i do sada učestvovale u razgovorima. On nije mogao tačno da navede ko će se iz vlasti i opozicije pojaviti na današnjem sastanku jer, kako je rekao, organizatori još uvek nemaju jasne potvrde.  

- Na žalost, očigledno je da će se u poslednjem trenutku odlučivati ko će doći - ukazao je Antonijević.  

Upitan da li ima opozicionih stranaka koje su potvrdile svoj dolazak, on je odgovorio potvrdno i dodao da je reč o partijama koje nisu u Savezu za Srbiju. Antonijević je kazao da su između dva okrugla stola, organizatori dobili mišljenja učesnika o predlozima CRTE, CeSID-a i Transparentnosti.  

On je napomenuo daje juče formirana grupa koja ce pratiti preporuke „ODHIR“-a, na čijem čelu je ministar Nebojša Stefanović koji je bio jedan od učesnika na prvom okruglom stolu.  

U Pokretu slobodnih građana za Danas su rekli da će odluku o tome da li će učestvovati doneti na sastanku koji je bio zakazan za večernje časove jučerašnjeg dana.  

Predsednik Nove stranke Zoran Živković rekao je za naš list da će danas u prepodnevnim časovima odlučiti do li će se pojaviti na FPN-u. On je dodao da će, ukoliko odluče da dođu na okrugli sto, to učiniti da bi predstavnicima vlasti postavili pitanje šta su to tačno prihvatili, pošto je njihov lider Aleksandar Vučić govorio da su nešto prihvatili.  

Đorđo Žujović, koji je na prethodnim sastancima predstavljao Liberalno-demokratsku partiju, potvrdio je da će se LDP pojaviti na današnjim razgovorima.  

- Planirano je da u ponedeljak, devetog septembra, bude održan poslednji sastanak vlasti i opozicije. Ideja organizatora je da se sa poslednja dva sastanka izađe sakonačnim zaključcima, iza kojih bi stali svi učesnici. Mi i dalje podržavamo razgovore, uz jednu malo rezervu - da li će sve ono što su nevladine organizacije predložile moći da se i primeni, jer ima malo vremena a mnogo predloga - istakao je Žujović.  

Lider Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović poručio je da oni neće poslati predstavnika na današnje razgovore, jer više ne vide njihovu svrhu. Prema njegovim rečima, u DSS-u ne vide čemu razgovori mogu da doprinesu kada deo opozicije na njima ne učestvuje.  

- U samom startu je ishod tih razgovora bio veoma upitan, a nakon poslednjih dešavanja je očigledno da neće biti nikakvog učinka. Druga je stvar ako vlast jednostrano promeni neke stvari vezane za medije i izborni proces, ali to je već do njih. Očigledno je da tu više nema dijaloga - zaključio je Jovanović.  

Podsećanja radi, nakon trećeg sastanka, Predsedništvo Saveza za Srbiju saopštilo je da je donelo odluku da neće učestvovati na preostala dva okrugla stola, zato što, kako su ocenili, taj format sastanaka ne daje nikakve rezultate.  

Planirano je da četvrti okrugli sto na beogradskom FPN-u bude održan danas u periodu od 15 do 18 časova. Kao i na prethodnim sastancima i ovog puta će debata biti moderirana po „Chatham House“ pravilu.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 19

Rubrika: Hronika/Novi Sad

Autori: Ž. Miladinović

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Tender namešten za „Niš ekspres“ i „Arivu“?

 Na današnjoj sednici niške skupštine odlučivaće se o javno-privatnom partnerstvu u javnom prevozu u Nišu  

Tender namešten za „Niš ekspres“ i „Arivu“?  

 Niš - Skupština grada Niša danas će odlučivati o projektujavno-privatnogpartnerstva u gradskom i prigradskom prevozu, a ukoliko ga bude usvojila Direkcija za javni prevoz će raspisati tender na kojem će biti izabrani novi prevoznici u narednih sedam godina, čiji bi autobusi trebalo da izađu na ulice i puteve 1. februara 2020. godine. Opozicijaje upozorila da je reč o navodnom „nameštanju“ tendera za „Niš-ekspres“ i „Arivu Litas“, koji i sada voze na većini ovih linija, sa pretežno starim i neuslovnim autobusima.  

Prema ovom projektu, na osnovu kojeg će biti raspisana otvorena javna nabavka, budući prevoznici će morati da imaju niskopodne autobuse sa „ispravnim uređajima za klimatizaciju" i bar jednom rampom za osobe sa invaliditetom. Njihovi autobusi će, međutim, morati da raspolažu sa najmanje motorima klase EURO 3, koji su u Evropskoj uniji „davno zaboravljenf, a ovdašnji građani ih prepoznaju po tome što su „bučni“ i zagađuju sredinu. U projektu je navedena obaveza budućih partnera da u prvoj polovini trajanja partnerstva zamene (samo) polovinu takvih autobusa onima sa motorima EURO 4 ili EURO 5. Odbornička grupa „Niška inicijativa“ u Skupštini grada upozorila je ovih dana da je budući tender namešten za „Niš- ekspres" i „Arivu“, podsećajući i na druge njegove nedostatke. - Period za koji će biti raspisan tender je neopravdano dug i mislimo da bi ga trebalo skratiti na tri do četiri godine. Tako bi bilo moguće u kraćem roku menjati prevoznike sa kojima bi bilo problema. Ujedno, ovako dug period omogućava nekažnjeno „mućkanje u skladu sa propisima" čemu su naše institucije sklone, rekao je Srđan Nonić, šef odborničke grupe Niška inicijativa. Niška inicijativa je upozorila i da uslovi partnerstva, omogućavaju da do isteka ugovora u Nišu i okolini voze potpuno neuslovni autobusi stari po 20 godina. Ona je dodala da na sajtu grada Niša i u materijalu dostavljenom odbornicima ne postoji studija o gradskom i prigradskom prevozu, koju su izradili novosadsko preduzeće Trafik&transport solušn i Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, a na koju se projekat poziva.  

Miodrag Stanković, šef odborničke grupe DS i jedan od lidera Saveza za promene, takođe je upozorio na sporni zahtev standarda motora EURO 3, kada se „svuda traži minimum EURO 4, pa čak i autobusi na električni pogori'. Prema njegovim rečima, sporno je i to što se ne organizuje bilo kakva javna rasprava o projektu javnog prevoza.  

- Demokratska stranka će nakon promene vlasti proveriti sve prethodne ugovore koje je aktuelna SNS vlast sklopila. Svi koji budu učestvovali u svim štetnim radnjama koje su oštetile naše sugrađane i budžet grada Niša, moraće da odgovaraju pred zakonom, rekao j e Stanković. Z. Miladinović  

Ž. Miladinović  

Niška inicijativa upozorila da uslovi tendera omogućavaju da do isteka ugovora voze potpuno  

neuslovni autobusi stari po 20 godina  

Iskustva prethodnogtendera  

Opozicija je podsetila na „nameštanje" prethodnog tendera za izbor prevoznika na gradskim linijama, raspisanog 2014. godine, u vrednosti od šest milijardi dinara, što je bio iznos dve trećine gradskog budžeta, a čijeje štetne posledicedelimično potvrdio Upravni sud. Veliku pažnju javnosti tada je izazvaoaudio snimak sa sastanka Gradskog veća na kojem se čuje da se tadašnji zamenik predsednika Skupštine grada Nebojša Stanković i gradonačelnik Zoran Perišić zalažu za prilagođavanje pojedinih uslova tenderajavnom preduzeću „Aerodromu Niš„ i „Niš-ekspresu". Uprkos snimku, Tužilaštvo za organizovani kriminal odbacilo je krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja protiv Stankovića i Perišića.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 14

Rubrika: Region

Autori: Beta

Teme: Korupcija

Naslov: Poslanica SDSM odbacila povezanost sa aferom

 Ispitivanje u tužilaštvu povodom slučaja „Reket“  

 Poslanica SDSM odbacila povezanost sa aferom  

 Beta  

Skoplje - Poslanica SDSM vladajuće stranke u Severnoj Makedoniji, Frosina Remenski, ispitivanajejučeuTužilaštvu za organizovani kriminal u okviru istrage slučaja nazvanog „Reket“.  

Remenski, koja je počasna predsednica nevladine organizađje prvoosumnjičenog u toj aferi Bojana Jovanovskog -„Bokija 13“, u izjavi novinarima je odbacila bilo kakvu svoju povezanost s tim slučajem.  

Mediji su preneli da ona nije odgovorila na pitanje da li je kao počasna predsednica tog „Međunarodnog saveza“ znala za planove i strategije te nevladine organizacije, i istakla da j e sve što zna rekla tužiteljki Vilmi Ruskoskoj. Rad „Međunarodnog saveza“ iz Skoplja, zbog sumnji da je korišćen za kriminal istražuju Tužilaštvo za organizovani kriminal i finansijska policija, a o odnosima s tom nevladinom organizacijom u okviru istrage ispitano je nekoliko privrednika i gradonačelnika iz vladajuće stranke.  

„Kao počasna predsednica nisam bila upoznata sa svim obligacionim odnosima ‘Međunarodnog saveza’, a pred tužiteljkom sam odgovorila na ono što je traženo“, rekla je Remenski koja je donedavno bila i potpredsednica SDSM. Na pitanja novinara da li je je znala za poslove i gde odlaze pare iz nevladine organizacije „Bokija 13“, Remenski je rekla da je, od kada se naziv te organizacije spominje u kontekstu kriminala, „jasno stoji na stavu da to treba da se istraži“ i da ona „nema ništa protiv toga“.  

U istrazi „Reketa“ - iznude 1,5 miliona evra od jednog od najbogatijih Makedonaca, privrednika Jordana Kamčeva, da bi dobio bolji tretman u istrazi afere „Imperija“, do sada su osumnjičene tri osobe: Bojan Jovanovski, skopski privrednik Zoran Milevski i specijalna tužiteljka Katica Janeva. Predistraga se u tom slučaju vodi od početka maja, a istražni postupak od 15. jula, kada su uhapšeni Jovanovski i Milevski, dok je Janeva u pritvoru od 21. avgusta.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: A.R.

Teme: Korupcija

Naslov: Zaobiđena volja naučnika „Vinče“

 UO Instituta za nuklearne nauke imenovao Snežanu Pajović kao v. d. direktora  

 Zaobiđena volja naučnika „Vinče“  

 Danas će se održati sastanak u Uniji granskih sindikata, saznaje Danas  

 Beograd - Upravni odbor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ na jučerašnjoj sednici imenovao je dr Snežanu Pajović za novu v.d. direktora čime je nadglasana volja naučnika i barem privremeno završen spor oko novog rukovodstva institucije.  

Posle sukoba između Naučnog veća i Upravnog odbora, protesta dela zaposlenih i mimoilaženja u stavovima između naučnika i vlasti, izabrana j e kandidatkinja koja je imala podršku Upravnog odbora Instituta i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.  

Povodom ove odluke danas će se održati sastanak zaposlenih u Uniji granskih sindikata, saznaje Danas.  

Naučnici su se, naime, pobunili, napisavši peticiju koju su uputili nadležnima u Institutu i ministarstvu, zbog toga što je Upravni odbor odbacio predlog za imenovanje dr Zlatka Rakočevića na mesto direktora nakon što mu istekne mandat vršioca dužnosti.  

Rakočević je izabran na mesto v.d. direktora odlukom Upravnog odbora, nakon što je prethodna direktorka Milica Marčeta Kaninska dala ostavku pod pritiskom javnosti zbog umešanosti u aferu sa korupcijom. Zaposleni subili zadovoljni njegovim radom te ga je Naučno veće predložilo za novog direktora uz dve trećine glasova podrške, što je najveća podrška koju je neki kandidat imao do sada. Ipak, Upravni odbor se o ovom predlogu izjasnio negativno, odnosno Rakočević je dobio samo jedan glas podrške.  

To je izazvalo još veće nezadovoljstvo naučnika pa su pokrenuli i potpisivanje peticije kojom se izražava protest protiv odluke nadležnih. Protest su održali i prekinuvši sednicu Upravnog odbora na kojoj je trebalo da se odlučuje o izboru novog v.d. direktora prošle nedelje. Sednica je tada nastavljena u Ministarstvu gde se došlo do predloga o imenovanju Snežane Pajović.  

Dr Snežana Pajović je zaposlena u Institutu, vodila je Laboratoriju za molekularnu biologiju i endokrinologiju pored toga je i redovna profesorka na Medicinskom fakultetu u Nišu. Bila je i državni sekretar u tadašnjem Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Mirka Cvetkovića.  

 A.P.  

Naučnici su hteli dr Zlatka Rakočevića na mestu direktora nakon što mu istekne  

mandat vršioca dužnosti

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: CINS: SNS botovi imali pristup Kuriru i Espresu

 Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije  

 CINS: SNS botovi imali pristup Kuriru i Espresu  

 Beograd - Aktivisti vladajuće stranke imali su pristup sajtovima Kurira i Espresa, gde su mogli masovno da ostavljaju pluseve i minuse na postojeće komentare čitalaca, pokazuje CINS-ova analiza „koda“ aplikacije Votß2, koju je „internet tim“ stranke koristio.  

Na taj način su aktivisti, poznatiji kao botovi, prema unapred dobijenim uputstvima davali pozitivne ili negativne ocene na komentare objavljene u dva medija, što su u slučaju Južnih vesti koristili za obračun sa kritikama Srpske napredne stranke (SNS) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takvim uticajem oni stvaraju lažnu sliku u javnosti, smatraju sagovornici CINS-a  

- Votß2 je specijalno dizajnirana da manipuliše komentarima kroz glasanje“, kaže Jurre van Bergen, stručnjak za digitalnu bezbednost pri međunarodnoj novinarskoj mreži Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).  

Ove podatke otkrio je „kod“ (tekst) aplikacije Votß2, čije je preuzimanje bilo moguće bar do januara 2019. godine. Iz „koda“ se vidi da je aplikaciju bilo dovoljno instalirati na mobilni telefon i tako pristupati ovim sajtovima. lako aplikacija više ne postoji na Google Play Store, dostupna je na barem jednom od stranih sajtova koji sakupljaju aplikacije (AP-KMonk), a CINS otkriva da je pristup sajtovima medija na sličan način još uvek moguć.  

Votß2 je lak za korišćenje. Nakon preuzimanja i pokretanja aplikacije na telefonu, sudeći po analiziranom „kodu“, korisnik dobija šiffu koju treba da potvrdi kroz program na svom računaru. Aplikacija potom nastavlja da radi bez dalje naredbe korisnika, odnosno „upozadini“ telefona, gde obavlja posao za koji je napravljena - postavlja pluseve i minuse na postojeće komentare na sajtovima Kurira i Espresa.  

Van Bergen je analizirao aplikaciju kroz tri različita alata. Kaže da je, osim da radi sama, aplikacija programirana da se ponovo pokrene svaki put kada se Android telefon uključi ili restartuje. Glasanje se odvija automatsld na svakih šest sekundi i na jedan komentar se može glasati do pet puta, nakon čega aplikacija prelazi na sledeći komentar. Glasanje se vrši sa spiska komentara, uz precizno uputstvo da li treba ostaviti pozitivan ili negativan utisak.  

Ovo je moguće jer se u „kodu“ aplikacije Votß2 nalaze linkovi koji vode na komentare na vesti dva medija. Sajtovi Kurira i Espresa kliktanje na te linkove verovatno doživljavaju kao glasanje preko mobilnih aplikacija ovih medija, smatraju Van Bergen i drugi stručnjaci koje je CINS konsultovao. Ti linkovi su i danas dostupni, mada bolje zaštićeni nego ranije.  

Uz pomoć nekoliko stručnjaka CINS je analizirao „kod“ i došao do podataka o IP adresi 77.46.148.99. IP adresa predstavlja jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste računari kako bi međusobno komunicirali putem interneta. Aplikacija je tokom rada komunicirala sa serverom odnosno ovom IP adresom. Proverom vlasništva IP adrese na bilo kom javno dostupnom sajtu (poput whois.domaintools.com) može se videti da j e nj en vlasnik upravo vladajuća Srpska napredna stranka. SNS je u martu 2016. registrovao ovu IP adresu na adresi sedišta stranke, u ulici Palmira Toljatija 5 na Novom Beogradu. CINS je ranije pisao kako je SNS nedozvoljenom donacijom došao do ovih prostorija. SNS do objave teksta nije odgovorio na pitanja CINS-a.  

Prema rečima stručnjaka, da bi aplikacija mogla na ovaj način da pristupa sajtovima Kurira i Espresa, mediji su morali SNS da omoguće pristup, ili da im neko „hakuje“ mobilne aplikacije. Treća opcija je nedovoljna zaštita. Ispod vesti na Kurirovom sajtu nalazi se i veliki broj komentara, nekad i do 10 puta više nego na konkurentnom Blicu. Sagovornici CINS-a kažu da, ukoliko tvorac aplikacije želi, komentari i ocenjivanje istih sa plusevima i minusima može povećati posetu sajtovima.  

Ceo tekst možetepročitati  

na sajtu CINS-a  

„Votß2 je specijalno dizajnirana da manipuliše komentarima kroz glasanje“, kaže stručnjak Jurre van Bergen Mediji su morali SNS da omoguće pristup, ili da im neko „hakuje“ mobilne aplikacije  

Tanja Maksić: Neprihvatljivo  

Tanja Maksić, potpredsednica Asocijacije online medija, ocenila je za CINS da je, ukoliko su mediji sami omogućili pristup aplikaciji, to „potpuno neetićki" i „neprihvatljivo". „Ta vrsta poslovnog odnosa nikad nije transparentna. Svaki korisnik Kurirovog i Espresovog sajta zapravo ne zna da ućestvuje u jednoj fingiranoj javnoj debati na taj naćin", rekla je Maksić i dodala da se na taj naćin stvara lažna slika u javnosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Dnevnik      Strana: 1,3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U paketu fabrike, putevi i radna mesta

 U paketu fabrike, putevi i radna mesta  

U paketu fabrike, putevi i radna mesta  

Infrastrukturno opremanje Industrijske zone u Beloj Crkvi, na koju u toj južnobanatskoj opštini s nešto više od 17.000 žitelja gledaju kao na projekat od presudnog značaja za lokalni ekonomski razvoj, privlačenje stranih investitora, a samim tim i smanjenje nazaposlenosti, ušlo je u četvrtu fazu. Kako kaže predsednik opštine Darko Bogosavljević, u toku je uklanjanje vegetacije, a nakon toga sledi izgradnja trasa saobraćajnica. U finansiranju gradnje zone koja se prostire na 13 hektara, osim lokalne samouprave, učestvovali su Ministarstvo privrede i Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.  

- Radovi su počeli 2016. godina, a tome je prethodila izrada projektno-tehničke dokumentacije, kao i izmena Plana generalne regulacije jer je polovina Industrijske zone bila van građevinskog područja, što je zahtevalo odrđeno vreme - objašnjava Bogosavljević. - Te godine smo obezbedili i novac za prvu fazu, odnosno ulicu A, i prvih pet bočnih ulica. Tamo već postoji srpskonemačka fabrika „Flamat”, koja proizvodi kocke za potpalu. Oni su otvorili pogon ranije, a sad su duplirali kapacitete. U međuvremenu se pojavio investitor „Bridge SRB”, koji je u iznajmljenom objektu, u prostoru stare štamparije, pokrenuo proizvodnju obuće. Sada ima oko 350 zaposlenih, a do kraja godine bi trebalo da uposli  

još 150 radnika u novom objektu, sagrađenom u Industrijskoj zoni, i da tamo preseli celu proizvodnju. U iznajmljenom prostoru će nastaviti da radi 120 radnika, ali na jednoj operaciji u proizvodnji obuće.  

Predsednik opštine napominje da je odmah po dolasku na čelo Bele Crkve početkom 2016. godine inicirao sastanak investicione grupe da bi se pokrenuo proces gasifikacije mesta. Kako kaže, nezamislivo je, ali istinito, da Bela Crkva nije gasifikovana u 21. veku.  

- Osnovni uslov i zahtev svakog investitora je gas - naglašava Bogosavljević. - Mi smo partner u tom projektu, ali nemamo nikakvih finansijskih obaveza. Troškove gasifikacije snosi „Srbijagas” i, po njihovim obećanjima, najkasnije do kraja godine će cevovodom poteći gas. Mreža je izgrađena u svim selima i samom naseljenom mestu još u sezoni 2012/13. Uradili smo i projekat proširenja gasifikacije na Industrijsku zonu i nadamo se skorom završetku tog posla.  

Ove godine u Beloj Crkvi dosta pažnje posvećeno je uređenju ulica. Kompletno je rekonstruisana Ulica vojvođanskih brigada, Njegoševa, Ulica Vojske Jugoslavije i Ulica cara Dušana u selu Kruščica. U toku je parterno uređenje, izgradnja parkinga i trotoara u Ulici Jovana Popovića, od Ulice Žarka Zrenjanina do Vojvođanskih brigada. Prethodno su u toj ulici rekonstruisani vodovod i kanalizacija i položeni električni kablovi u zemlju. Reč je važnoj ulici, u kojoj su Dom zdravlja, Sud i druge ustanove od javnog značaja. Zbog betonskih ploča koje su ranije postojale, kola Hitne pomoći kretala su se njome najmanjom brzinom.  

- Završili smo put od 6.150 metara, od raskrsnice s regionalnim putem Jasenovo-Straža preko Banatske Subotice do sela Dobričevo i rumunske granice - ističe Bogosavljević. - Započeta je i rekonstrukcija puta Jasenovo-Straža. Radi se i proširenje nasipa na kojem je put. Reč je o saobraćajnici veoma bitnoj zbog bolnice ka kojoj gravitira stanovništvo opštine. Početkom ovog meseca će biti završena javna nabavka za rekonstrukcijujoš pet ulicatri u Beloj Crkvi - Jagodara, Dunavska i Lele Radulj, u Crvenoj Crkvi Pere Rajića i u Banatskoj Palanci Žarka Zrenjanina. Tih pet ulica nisu imale  

asfalt i reč je, zapravo, o izgradnji kolovoza, a ne rekonstrukciji. Predsednik Aleksandar Vučić uverio se prilikom posete Beloj Crkvi u lošu infrastrukturu na području opštine, obećao je pomoć i ovo je ispunjenje tog obećanja. Svi pomenuti radovi u sklopu putne infrastrukture, zaključno sa čatvrtom fazom gradnje Industrijske zone, deo su istog paketa.  

- Dugo godina se ljudima priča i obećava, a mi tražimo samo malo strpljenja. Radimo na svim poljima, trudimo se da sve postignemo. Problema ima mnogo.  

Ako kažem da je put između Dobričeva i Banatske Subotice poslednji put popravljan pre 47 godina i nije više mogao fizički da se krpi, mislim da je to dovoljno za ilustraciju stanja. Sledeće godine nas očekuje i rekonstrukcija puta od Vračev Gaja do Stare Palanke, nešto više od šest kilometara uz proširenje nasipa. Obećana nam je i rekonstrukcija pruge dogodine. Treba podsetiti na to da je Bela Crkva prva na Balkanu dobila prugu -1854. je izgrađena za teretni transport, a dve godine kasnije je krenuo i putnički saobraćaj. Nadam se da će započeto biti završeno i da ćemo, što je najvažnije, otvoriti još radnih mesta i dovesti nove investitore. Novootvorena firma za proizvodnju obuće je nešto što se 35 godina nije desilo u Beloj Crkvi. Moram priznati da uživamo podršku viših nivoa vlasti i očekujemo je i dalje kada je reč o razvoju infrastrukture i drugim ulaganjima - zaključio je Darko Bogosavljević.  

Počinje gradnja sportske hale  

Do kraja godine u Beloj Crkvi, u kojoj funkcionišu 33 sportska kluba, u kompleksu Osnovne škole „Žarko Zrenjanin” počeće gradnja sportske hale. Taj sportski objekat Belocrkvani čekaju od 1985. Po rečima prvog čoveka opštine Darka Bogosavljevića, priča o tome vodila se mnogo puta, ali je tek sad došlo do realizacije.  

- Javna nabavka za izgradnju sportske sale je okončana i u toku godine počeće radovi - ističe Bogosavljević, i dodaje da je novac obezbeđen od Uprave za kapitalna ulaganja. - To će biti prva sala koja će gabaritima omogućavati da se u Beloj Crkvi održavaju takmičenja. Imaće 350 sedišta i sve ono što takav objekat treba da poseduje, kao što su svlačionice, tuševi i slično. U sklopu tog projekta biće rekonstruisana i školska sala, koja do sada nije imala grejanje. Po ugovoru, gradnja će trajati dve godine. Samo osnovaca i srednjoškolaca imamo 2.017. To je bio jedan od razloga što smo odlučili da započenemo realizciju tog projekta. Drugi razlog je blizina mesta sportskoj hali.  

Velika pomoć Češke  

Bela Crkva je mesto u kojem živi najveći broj Čeha u Srbiji, otuda je i sedište Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine u toj opšini. Kako kaže predsednik opštine Darko Bogosavljević, od njegovog dolaska na čelo Bele Crkve intenzivirani su razgovori i susreti s ambasadom Češke u Beogradu, kao i partnerskim opštinama u Češkoj.  

- Češka je preko svoje razvojne agencije finansirala kanalizacionu mrežu u Kruščici 2016. godine - kaže Bogosavljević. - To je bio projekat od milion i po evra. Osim mreže, urađen je i prečistač, a njega je finasirala Švedska razvojna agencija SIDA. U saradnji sa Češkom razvojnom agencijom i češkom amabasadom izrađena je lane vizibiliti studija i potpisan ugovor za projektno-tehničku dokumentaciju koja će biti predmet donacije opštini za prečistač otpadnih voda za Belu Crkvu, Kusić, Vračev Gaj i Crvenu Crkvu. Time smo otišli korak dalje u odnosu na ostale opštine. Češka je država koja najviše pomaže Beloj Crkvi.  

 Vela Crkva je prva na Balkanu dobila prugu - 1854. je izgrađena za teretni transport, a dve godine kasnije je krenuo i putnički saobraćaj

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Dnevnik      Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Finansiranje političkih stranaka

Naslov: Danas nastavak razgovora na FPN

 Danas nastavak razgovora na FPN  

 Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević rekao je da se danas nastavljaju razgovori između vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a ponovo će se, kaže, razgovarati o medijima i finansiranju izborne kampanje. On je dodao da su organizatori od političkih stranaka zatražili da pošalju u pisanoj formi osvrte na dosadašnje preporuke i ocene civilnog društva, kao i svoje predloge, navodeći da je to pokazatelj da će se govoriti o vrlo konkretnim stvarima kada je reč o medijima i finansiranju izborne kampanje. Po njegovim rečima, pojedine stranke i vlasti i opozicije već su dostavile svoje predloge, te očekuje da će se, osim toga, razgovarati io onome što su predstavile organizacije CRTA, „Transprantnost”, Novosadska novinarska škola...  

Na pitanje da li, po njegovim informacijama, Savez za Srbiju ostaje pri stavu da ne dolazi na sastanke vlasti i opozicije, Antonijević je rekao da u komunikaciji koju imaju s njima to i dalje stoji, ali se nada da će promeniti svoju odluku. Kako je rekao, razgovor na Fakultetu političkih nauka nije negiranje prava na bojkot, već stvaranje okvira za bolje izborne uslove.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Dnevnik      Strana: 1,9

Rubrika: Sudska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Javne nabavke

Naslov: Osumnjičeni se brane sa slobode

 Osumnjičeni se brane  

sa slobode  

Osumnjičeni se brane  

sa slobode  

Službenica G radske uprave za građevinsko zemljište i investicije Novog Sada, V. G., kako „Dnevnik” nezvanično saznaje, saslušana je juče u Višem javnom tužilaštvu - Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, nakon čega joj je sudija za prethodni postupak dozvolio da se brani sa slobode i izrekao meru zabrane prilaska i komuniciranja s ostalim osumnjičenima i svedocima.  

Inače, za njom je bila raspisana potraga i uhapšena je u ponedeljak uveče na Aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu po povratku s godišnjeg odmora i određeno joj je zadržavanje.  

I njenoj koleginici, 3. L. (62) je sudija za prethodni postupak u utorak, nakon saslušanja, dozvolio da se brani sa slobode i izrekao meru zabrane prilaska i komuniciranja s ostalim osumnjičenima i svedocima.  

Još jedna službenica iz novosadske Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije D. B. P. (55), kao i M. M. (58) iz JKP „Put”, odgovorno lice u privrednom društvu MN d. o. o. Loznica S. T. (48) i zastupnik u tom preduzeću M. N. (62) takođe se terete za zloupotrebu u vezi sjavnom nabavkom.  

Oni su saslušani u utorak krajem dana i njima je izrečena ista mera.  

Podsetimo, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova -Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji s Posebnim odeljenjem Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za suzbijanje korupcije, uhapsili su u ponedeljak pet osoba osumnjičenih da su izvršile više koruptivnih krivičnih dela.  

Uhapšeni su službenici Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije Novi Sad 3. L. i D. B. P. zbog postojanja osnova sumnje da su izvršli krivično delo zloupotrebe službenog položaja u saizvršilaštvu, kao i radnica JKP „Put” Novi Sad M. M. zbog sumnje da je izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja.  

Takođe, zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, uhapšeni su odgovorno lice u privrednom društvu MN d. o. o. Loznica S. T., i zakonski zastupnik tog privrednog društva M. N., osumnjičen za zloupotrebu u vezi s javnom nabavkom.  

Osumnjičeni 3. L., D. B. P. i M. N. se terete da su u toku 2018. godine, privrednom društvu MN d. o. o. Loznica prilagođavali konkursnu dokumentaciju za javnu nabavku u vezi s uređenjem parka kod Ranžirne stanice u Novom Sadu s infrastrukturom i javnim osvetljenjem, kao i da su na taj način tom privrednom društvu pribavili protivpravnu imovinsku korist od 124.278.840 dinara.  

Sumnja se i da su 3. L., M. M., M. N. i S. T. sačinjavali i potpisivali građevinske dnevnike i obračunske listove s neistinitim sadržajem u vezi s izvedenim radovima na popravci oštećenih površina stepeništa na prilazu Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, na osnovu kojihje plaćano firmi MN d. o. o. Loznica. Na taj način su, kako se sumnja, za to privredno društvo pribavili korist od 1.637.968 dinara, za koliko je oštećen Grad Novi Sad i budžet AP Vojvodine.  

Potraga za službenicom  

Za službenicom Uprave za građevinsko zemljište i investicije 3. N. S. raspisana je potraga, a pretpostavlja se da je ona trenutno u inostranstvu.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Kurir      Strana: 1,2,3

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: DAČIĆEV KONZUL PODVODIO MALOLETNICE

 NEMA DALJE

DACICEV KONZUL PODVODIO MALOLETNICE

 Skandal Marčelo Lala, koji je 2012. bio pod sumnjom da je devojke iz svoje modne agencije podvodio političarima na bunga-bunga žurkama, 2018. je postavljen za počasnog konzula Srbije u Italiji

 Marčelo Lala (46), koji je u novembru prošle godine postavljen za počasnog konzula Srbije u italijanskoj regiji Kampanja, bio je u središtu skandala zbog podvođenja devojaka na čuvenim „bunga-bunga" zabavama koje su organizovane za političare!

Izvor Kurira otkriva da je italijanska štampa sumnj ala da je modna agencija „Dajmond fešn model“, čijije Lalasuvlasnik, za „lude seks-žurke“ iznajmljivala devojke koje nisu nosile donji veš, neke od njih čak i maloletne, i to za 60 evra! Animirale političare  - Afera u čijem je središtu bio Lala izbila je u februaru 2012, posle čuvene zabave na kojoj je bilo mnogo lokalnih političara i moćnika, a navodno je povod za nju bio promocija jedne TV emisije. Međutim, posle žurke, u italijanskim medijima isplivali su detalji sa zabave - da su devojke koje su zabavljale goste bile oskudno odevene, na visokim štiklama i da nisu nosile veš, pa su je nazvali „erotskom žurkombez gaća“. Zvanice su, kako su naveli, zabavljale izuzetno mlade devojke, a štampa je upravo Lali zamerila što je maloletnice doveo da zabavljaju političare i starije bogataše objašnjava sagovornik Kurir.

Lala se tada, kako kaže, oglasio u medijima. Priznao je da je njegova agendja dovela devojke, od kojih su neke bile maloletne, alijetvrdio danjihovzadatak nije bio da seksualno zadovoljavaju goste, već da budu lepe i da se promovišu. Priznaojeidaihje lično platio 60 evra.  - Srpski građani u Italiji šokirani su i izuzetno im smeta da ih kao počasni konzul predstavlja čovek koji je suvlasnik modne agendje koja je svojevremeno angažovala devojke za zabave za 60 evra. Činjenica je da se njegovo ime provlačilo u tom kontekstu u italijanskim medijima, iako je on tvrdio da devojke nije angažovao za pružanje seksualnih usluga, već samo za  animiranje političara na zabavi. Pitamo da li čovek s takvom prošlošću zaslužuje da bude počasni konzul Srbije - kaže sagovornik Kurira.

Nisam znao

Ivica Dačić, šef diplomatije, u razgovoru za Kurir kaže da je Marčelo Lala predlog otpravnice poslova ambasade u Rimu Tatjane Garčević.  - Nama ga neko predloži (Lalu), mi damo na proveru službama, ako je OK, šaljemo Italijanima, ako je i njima OK, ide odluka. Svimajebilo u interesu da nema smetnji i odakle sad j a to znam, prvi put čujem - kaže Dačić i dodaje da je Lala samo dobio dozvolu za postavljenje, ali da nikad nije otvoren konzulat.

Lala je i savetnik opštine Zrenjanin za ekonomski razvoj, a bio je angažovan i u Predsedništvu RS kao

savetnik za borbu protiv mafije  - Novi ambasador u Italiji bio je protiv ovog imenovanja i poslao je zahtev zaopoziv Lale. Posle ovih saznanja koja ste mi preneli to ću sigurno i da uradim - kaže Dačić za Kurir. Dopisambasade  U dopisu Ambasade Srbije u Rimu 2. oktobra 2017, koji je potpisala Garčevićeva navodi se da ima bliske veze sa Srbijom. - Savetnik je opštine Zrenjanin za ekonomski razvoj, a bio je angažovan i u Predsedništvu Republike Srpske kao savetnik za borbu protiv korupcije i mafije.

BERLUSKONI OSUDEN ZBOG MALOLETNICE

Bivši premijer ItaLije Sitvio Berluskoni našao se 2010. u središtu skandala upravo zbog „bunga-bunga"

žurki. Zbog ove afere, odnosno svedočenja Marokanke poznate kao Rubi, kradljivica srca, Berluskoni je završio na sudu. Bio je osuđen zbog toga što je platio seks maloletnici.-

UGLEDNI GRADANI VISOKIH MORALNIH NAČELA

 Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da se za počasne konzule biraju ugledni i uticajni Ljudi iz domaće sredine.  - To je neko ko živi u toj državi (u kojoj će biti počasni konzul Srbije), ko je poreklom s tih prostora i ko je uspešan. Njegov zadatakje da promo- — više Srbiju i da nam omogući kontakte. Bira se ili u zemlji gde nemamo ambasadore, ili gde imamo, ali za oblasti u toj zemlji gde nismo prisutni - kaže Milivojević i objašnjava proceduru izbora: - Naša ambasada preporuči neku osobu iz te zemlje i MSP odlučuje o tome. Ako donesu pozitivnu odluku, onda se dogovaramo sa zemljom odaklejetaj neko. Sve u vezi sa tom osobom se proverava. Mi tu osobu ne plaćamo, to su ugledni Ljudi koji se sami izdržavaju.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: NIN      Strana: 1,8,9

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: AUTORSKI TEKST DRAGANA ĐILASA HRONOLOGIJA PROGONA

 AUTORSKI TEKST DRAGANA ĐILASA  

HRONOLOGIJA PROGONA  

Hronologija progona  

 Ljudi koji su u Dajrektu i RTS-u pošteno radili svoj posao postali su kolateralna šteta kampanje koja se protiv mene vodi godinama i koja je prekinuta samo između 2015. i 2017. godine, kada sam se povukao iz politike. S povratkom u politiku ponovo kreće haranga  

 Aprila 2014. godine - posle  

20 meseci medijske kampanje, uhapšeno je dvadeset ljudi koji su sa mnom radili u gradu, na osnovu dve iskonstruisane afere. Veći deo njih je proveo u pritvoru, odvojen od svojih porodica, dece i prijatelja, u ćelijama sa ubicama i narko-dilerima, skoro godinu dana. Pet godina kasnije tužilaštvo je od jednog predmeta odustalo, dok za ljude uhapšene na osnovu izmišljene priče o malverzacijama na rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra i dan-danas nema ni optužnice, a kamoli suđenja. I pored te činjenice Aleksandar Vučić je pre nekoliko meseci rekao, citiram: „Protiv Aleksandra Bjelića (tadašnjeg gradskog menadžera) se očekuje pravosnažna presuda ovih dana.“ Svi Vučićevi saradnici konstantno ponavljaju da je za Bulevar prihvaćena ponuda šest miliona evra skuplja iako je i nalazima veštaka utvrđeno da to nije istina. Za taj projekat je grad Beograd dobio nagradu Evropske komisije u iznosu od šest miliona evra za najbolji projekat realizovan sredstvima evropskih banaka te 2010. godine.  

Od 2015. do pred kraj 2017. godine, kada sam se povukao iz politike, o meni nije objavljen nijedan negativan članak. Aleksandar Vučić mi je nudio da biram između mesta potpredsednika vlade koji bi vodio ekonomiju zemlje i mesta gradonačelnika Beograda. Ponudu sam odbio.  

Krajem 2017. godine odlučio sam da se vratim u politiku. Od tog dana kreće novi talas medijske harange u kome sam 20.000 puta za godinu na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i u dnevnim propagandnim glasilima vladajuće stranke (Informer, Alo, Srpski telegraf, Kurir, Večernje novosti...) pomenut kao lopov, kriminalac, nasilnik, čovek koji je prodao Kosovo, odvojio Crnu Goru od Srbije... Preko pedeset puta dnevno su građani Srbije dobijali negativnu informaciju o meni, a da nikada, ni jedan jedini put, na te laži nisam mogao da odgovorim. Dešava se potpuno ista stvar kao 2012. i 2013. godine.  

Ministar Stefanović je, 7. jula ove godine, posle najave da ćemo za dva dana pokazati dokaze da je falsifikovao fakultetsku diplomu, izašao sa tvrdnjom da se provodi istraga protiv mene i ljudi koji su radili u Dajrektu. Premijerka je te tvrdnje potvrdila. Svi njihovi mediji su na naslovnim stranima objavili da sam pod istragom.  

Sam sam 15. jula otišao u policiju da tražim da budem saslušan kao lice koje je pod istragom, prema tvrdnjama najviših državnih funkcionera. Rečeno mi je da nemaju saznanja da se bilo kakva istraga protiv mene vodi. Saopštio sam to okupljenim novinarima. MUP me je „demantovao“ posle nekoliko sati tvrdeći da nije tačno da nema nikakve istrage protiv mene. Tada sam javno rekao da će po istom scenariju kao 2014. zbog mene ljudi biti hapšeni.  

Hapšenja su se i desila, 28. avgusta. Ljudi koji su u Dajrektu i RTS-u pošteno radili svoj posao postaju kolateralna šteta kampanje koja se protiv mene vodi. Na svu sreću, ipak se nešto u ovoj zemlji promenilo u odnosu na pre pet godina pa su posle saslušanja pušteni kući bez dana zadržavanja u pritvoru.  

Upola dva tog dana je  

potpredsednica SNS-a Marija Obradović, na konferenciji za medije, saopštila da je to dokaz da sam umešan u malverzacije i da je istraga to utvrdila. U 16 časova je na ponovljena pitanja novinara ministar policije izjavio da nisam uhapšen, jer se po tom predmetu protiv mene nije ni vodila istraga... Tabloidi i televizije sa nacionalnom frekvencijom su me narednih dana i pored te činjenice, i pored toga što ljudima koji su privedeni za navodnu štetu od skoro šest miliona evra nije određen pritvor, stavili na sve naslovne strane označavajući me kao kriminalca koji je opljačkao RTS. Sve je to javno rekao i predsednik Srbije nekoliko puta.  

Na moj javno postavljan zahtev Aleksandru Vučiću, nakon stoti put iznete laži da sam kao gradonačelnik ukrao 500 miliona, da kaže na kojim sam poslovima krao pare, koliko sam ukrao na svakom od tih poslova pojedinačno, ko mi je novac dao, da li mi je dao u kešu ili uplatio na neki račun, predsednik SNS-a je odgovorio saopštavajući netačne podatke o prihodima, kao i o rastu firme čiji sam bio suvlasnik i koja je radila u više od deset zemalja Evrope. I te laži je ponovio još nekoliko puta u „medijima“, koji nikada nisu objavili nikakav moj odgovor na te tvrdnje.  

Tako sam za sve one koji se informišu isključivo sa propagandnih glasila Aleksandra Vučića postao dokazani lopov i kriminalac. To što nalaz sudskog veštaka demantuje drastičan porast prihoda moje firme objašnjavajući da se 2004. promenio način  

Kompanija je bila najveća u Srbiji bez ijednog državnog klijenta i da je radila za svetske gigante poput Telenora, Henkela, Bajersdorfa, a to niko nije objavio  

obračuna prihoda zbog uvođenja PDV-a i da je rast bio četiri do devet (u zavisnosti od kursa evra koji se primeni), a ne preko 13.000 odsto kako tvrde naprednjaci, niko nikada nije čuo. To da je kompanija bila najveća u Srbiji bez ijednog državnog klijenta i da je radila za svetske gigante poput Telenora, Henkela, Bajersdorfa, niko nije objavio. To da smo bili najveći na teritoriji cele bivše Jugoslavije i da smo sportskim pravima trgovali u pola Evrope niko od ljudi izloženih kampanji raznih Pinkova i Informera, nikada nije saznao. Kao što nije dobio informaciju da nikada nisam imao ofšor firmu, da je srpska firma bila vlasnik firmi i u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, kao i to da sam sav novac od prodaje primio u Srbiji plativši porez više od dva miliona evra. Pre više od deset godina Saša Tijanić me je pitao kakve argumente imam za neku svoju tvrdnju. Odgovorio sam mu da je to što govorim istina. Tada mi je rekao rečenicu koju sam zapamtio i stalno je citiram: „U Srbiji istina nije argument.“ I pored svesti da je stari Tijanić bio u pravu, i dalje verujem da će jednog dana istina ipak pobediti.  

Ado tog dana zaista nemam nameru da više nikad nikome objašnjavam niti da se izvinjavam što sam se za razliku od Aleksandra Vučića i 90 odsto srpskih političara u svom životu bavio i drugim stvarima osim politikom. I što sam u tome bio veoma uspešan. Ja se ponosim time kakvu sam kompaniju sa svojim saradnicima napravio i smatram to preporukom i garancijom da kada ljudima u Srbiji obećavam da će imati veće plate i živeti bolje, znam kako to i da uradim. Valjanje po radikalskom blatu nije sport kojim želim da se bavim. Vređanje, mržnja, laži, klevete su ono u šta su u ovih sedam godina pretvorili Srbiju. Ne želim da budem deo toga. Prihvatam da me nazivaju vucibatinom, ološem, društvenim talogom, izdajnikom, lopovom, kriminalcem, tražeći od svojih saradnika da nikada na isti način ne odgovore. I kritikujući ih kada posle stotog vređanja ne izdrže i kažu ili napišu nešto što nije primereno društvu koje želimo da izgradimo. Tražim od svih da umesto toga govore o sjajnim ljudima zahvaljujući kojima Srbija postoji. Da pomenu više od 3.000 učiteljica i učitelja koji su pre nekoliko dana preuzeli brigu o 63.000 prvaka. To su ljudi koji ih će za platu nedostojnu čoveka učiti brojevima i slovima, ali im dati i svu svoju ljubav kako bi postali dobri ljudi. Da pomenu sve one lekare i medicinske sestre koji će za takve iste bedne plate lečiti ljude i pomagati im. I policajce koji će nas čuvati, i vozače autobusa koji će nas voziti. I sve ostale koji pošteno i savesno rade svoj posao, objašnjavajući im da će njihove plate drastično porasti kad oteramo ovo zlo koje sada imamo. Kada ih pitaju odakle pare, da im objasne da je cena autoputa kroz Grdelicu uvećana skoro 50 odsto i da je za tih sto miliona evra svaki lekar početnik mogao da ima platu hiljadu evra, a medicinska sestra 500. Da se iz iznosa koliko je ukradeno na auto-putu od Obrenovca do Čačka mogla svakom nastavniku u Srbiji isplatiti plata od 600 evra. Da bi se zaustavljanjem krađe i ugradnje od 60 odsto, koja je postala normalna, i odustajanjem od ludačkih nepotrebnih projekata, mogla pokrenuti srpska privreda, moglo pomoći preduzetnicima, mogle bi se izgraditi nove škole i bolnice.  

Plivanje u radikalskom blatu je sport u kome ćemo uvek biti poraženi. To je njihov teren. Jedini na kome znaju da igraju. Zato ga napustimo odmah, ne odgovarajmo na svakodnevne laži, posvetimo se ljudima i nudimo im konkretna rešenja, ali i san koji uskoro možemo živeti. Samo tako ćemo pobediti.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: NIN      Strana: 1,10,11,12,13,1

Rubrika: Politika

Autori: Tanja Nikolić Đaković

Teme: Korupcija

Naslov: BRANISLAV TRIFUNOVIĆ VLAST NAS GURA U SUKOB

 BRANISLAV TRIFUNOVIĆ VLAST NAS GURA U SUKOB  

BRANISLAV TRIFUNOVIĆ, GLMAC  

Vlast nas gura u sukob  

Samo se pitam, gde je granica punih džepova, bankarskih računa. Kad ste zadovoljni braćo moja, kada možete da idete? Kada je dosta? Kada ćete shvatiti da ste namireni i vi i vaša deca koja nikada neće morati da rade? Ova vlast je izvršila genocid nad sopstvenim narodom. Uništila autoritete, poravnala teren iz koga raste samo korov  

 Svaka čast ljudima koji protestuju,  

kaže na početku razgovora za NIN glumac Branislav Trifunović, ali ja sam za konkretnu akciju. Moramo da se borimo konkretnije jer ljudi na vlasti se u bukvalnom smislu bore za svoje pare, položaje i spremni su da poginu za to. Pitanje je da li smo mi s druge strane spremni da odbranimo sebe.  

 Ikakav je vaš odgovor na tu dilemu?  

Teško. Imamo vlast kakvu zaslužujemo. I na ovoj strani imate ljude koje će lako kupiti i Vučiću je jednostavno da vlada. Imate 700.000 članova SNS i to dovoljno govori o podaničkom mentalitetu. Očigledno je da u svojoj političkoj DNK strukturi imamo nešto podaničko. Ali u našoj istoriji događa se nešto prvi put. Taj način vladanja, ubijanja svakog autoriteta, da je lakše kupiti diplomu nego nešto naučiti, to su poruke koje se šalju klincima i narodu i oni to vrlo ozbiljno shvataju. To je genocid nad sopstvenim narodom.  

Neko je rekao nedavno da Balkan nije geografski pojam već dijagnoza?  

Ista je matrica u svim državama eks-Jugoslavije. Članovi moje familije s majčine strane, njih pedesetak, završilo je u ustaškim jamama četrdesetih. To me nije sprečilo da navijam za hrvatsku reprezentaciju na Svetskom prvenstvu u fudbalu i ne stidim se toga i ne plašim se bilo koga. Igrali su lep fudbal. Isto tako kažem da je doček u Zagrebu bio grozan. Ali, ne želim da generalizujem ljude, niti da ih stavljam u okvire nametnute istorije, koja je pod velom magle i sipinog mastila koje nam stalno bacaju u oči pa više ne znamo ni šta se desilo. Moji prijatelji su i muslimani, imam prijatelje u Splitu, Zagrebu i imam da kažem ovoj vlasti i bilo kojoj drugoj da me nijedna od njih neće posvađati sa njima. Koliko god se trudili da te mostove ruše, duplo ću raditi na tome da ih dižem i to je moja borba. Njihov rezultat je odlazak 60.000 ljudi godišnje bespovratno jer nam je školstvo loše, jer ljudi kupuju diplome, završavaju škole preko telefona… Sve se zna i ništa ne menjamo i ja više nemam nadu da možemo suštinski da se promenimo kao društvo, bar ne za mog života.  

Vi i vaš brat ste istupili iz sigurnih pozicija glumačkog vrha, zašto kada je to moglo skupo da vas košta?  

Nisam razmišljao o ceni. To je ono na šta vlast računa, kalkulacija koliko će to da te košta. Istina je da sam tokom protesta dobijao čudne poruke, okretao se noću pri povratku iz pozorišta ili grada ali nisam to posmatrao kao problem. Pogodilo me nešto drugo. Dok sam bio deo tih protesta, bio sam verovatno najusamljeniji čovek na planeti. Svi moji iole bliski ili manje bliski prijatelji Naravno da će vlast da odbrani tenk kada ga ona i postavi. Vučić je prvo namirio neke Partizanove a onda i Zvezdine navijače preko raznih poslova. Rezultat? Kada ste čuli u poslednje vreme na stadionu da se viče nešto protiv Vučića jednostavno su nestali. Vremenom sam počeo da postavljam pitanje sebi zbog koga ja ovo, zašto ja ovo radim. Zašto da imam problem sa roditeljima koji ne mogu da spavaju jer se svašta pričalo o nama. I čak taj mali deo priča ali i laži koji je dolazio do njih, bio je i više no uznemirujući. Ne bih voleo da udaramo na tu žicu, samo kažem, nije bilo prijatno, roditeljima pogotovo. Intrige, spinovi, tabloidi, zavade među prijateljima? Zašto su ti prijatelji nestali?  

Neki iz straha, neki iz interesa, neki zbog sujeta, a neki ne znam…. i nekako ne verujem da ću to ikada saznati, niti će mi oni to ikada reći. I ne pogađa me više to, osvestio sam to u jednom trenutku sveg tog ludila i shvatio da osim ljudi koji mi prilaze na ulici, koje ne znam, nemam nikog. Ili gotovo nikoga. Dva prijatelja koja su tu u svakom slučaju, svi ostali koje sam znao ili znam, njih nije bilo. Zato kažem, do nas je a ne do njih i suštinski, mi smo ovu bitku izgubili. I dalje ću se boriti, uradiću sve što treba, ali izgubio sam iluziju da možemo da promenimo svest ovog naroda. I opozicija je izgubila jer se ne obraća narodu već se raspravlja i svađa u krugu u kom se razumeju. I to je strašno. Oni su ogledalo društva u kom živimo, reprezenti ovog naroda, spremni na sve kompromise, na svaki dogovor, spremni da budu podanici, da završe raznorazne poslove. Što se mene tiče, to što me nema na ulici ne znači da nisam spreman da izletim kad god treba, kada vidim da se stvar lomi i nestaje.  

Možda je ta pozicija najteža kada si ničiji, kritikuješ i vlast i opoziciju? Možda su se zato mnogi sklonili. Opasno je?  

Opasno je i ići ulicom. Može uvek da padne nešto na glavu. Kritikovao sam ih u nadi da će da se promene. Pozivao ih da se pokrenu, da nešto urade. Na sastancima, što je došlo do mene, bavili su se mojim izjavama, umesto da se bave sobom. Kad god kritikuješ opoziciju, svrstavaju te u Vučićev tim. A to je najlakša odbrana. Evo, ja njih pitam a gde ste vi bili sedam godina? Gde ste bili kada su meni zabranjivali predstave? Gde ste bili kada su mi pretili, kada su nam uzimali poslove? Gde ste bili?! Svi vi koji to pričate, kada smo mi nešto radili. Naravno, nema odgovora. Spinovali su a ko god me zna i zna šta radim, zna da s tim čovekom ne bih mogao ni u istoj prostoriji da budem.  

Utom kontekstu raste broj spinova da se Sergej sreo sa Vučićem?  

Rekao je da ga je Vučić zvao, i da, naravno, nije otišao. Ali je pušten spin da je bio kod Vučića jer je Sergej u jednom trenutku postao opasan. Vučić je osetio da podrška Sergeju raste, pa ne bi li tu opoziciju malo razjebao. Vučiću je dobro da ima što više opozicionih usamljenih ostrva i zato je jako bitno da se opozicija, kakva god bila, okupi makar oko jednog cilja, što su ovi protesti pokušali da urade. Protesti su izazvali opoziciju da se okupi, iako se lično ne slažem sa 95 odsto stavova članova opozicije, kao što i dalje ne znam ko je prava opozicija, isto tako znam da jedino što može da okrnji ovu vlast jeste opozicija ujedinjena oko tri, četiri tačke. A posle ko će da ide ovamo ili onamo, to me ne zanima. Što se mene tiče, ja više nikada neću podržati nijednu stranku, političara, političku organizaciju jer sam shvatio da su sve sklone kompromisima, izdaji svakog ideala. Privođenje Đilasovih ljudi doživljavate kao politički progon Đilasa?  

To je samo pokazna vežba - kada bi ušli u kampanju za izbore evo kako bi oni izgledali. Voleo bih da oni dokažu da je Đilas lopov, ne on, bilo ko, ako jeste. Ali, voleo bih da dokažu i da je Nebojša Stefanović takođe lopov, da je njegov otac lopov, da Andrej Vučić radi svašta, da je sin fudbalski menadžer, da čuvaju kriminalce… peru pare izgradnjom po Beogradu i šire. Ako je neko lopov, neka dokažu, ali imam protiv da se sa stranačkih 12 NIN/5/9/2019.  

pozicija targetiraju ljudi i da se pod pretnjom i silom tera policija da hapsi bez dokaza.  

To je politički progon?  

Apsolutno. To jeste politički progon. Ničega drugog tu nema. To govorite vi koji ih kritikujete sve vreme?  

Naravno da sam ih kritikovao. Tokom protesta sreo sam jednog lidera opozicije i rekao sam: kada ćete da obujete patike i odete u neko selo, da sednete s nekim seljakom, popijete pivo ispred zadruge? Kada ćete da izađete iz Starog grada gde nam držite tribine i pričate o tome kako je teško vama u skupim odelima i sa skupim automobilima. Njih to ne zanima. Ide Balša Božović, bori se sam za ljude iz Bristola, žene koje su otpuštene… Šta građanin, opozicija, bilo ko može da uradi kada navijači postave tenk ispred stadiona, gest koji kasnije odbrani vlast?  

Naravno da će vlast da odbrani tenk kada ga ona i postavi. Neki navijači su u sprezi sa vlašću. Vučić je prvo namirio neke Partizanove a onda Zvezdine navijače preko raznih poslova. Rezultat? Kada ste čuli u poslednje vreme na stadionu da se viče nešto protiv Vučića? Taj čovek sam priča kako je zvao i fudbalere da daju gol! On je neki mesija koji se upliće i u to da li će neko da da gol ili ne? Sramota me više da pričam o Vučiću. Ja više nemam šta da kažem o tom čoveku. On je jedan manijak, kontrolor frik, i to više nije izdrživo.  

Šta kažete o nama gledajući taj tenk, i traktor kao odgovor u Zagrebu? Pregovarate oko nečega štoje garantovano Ustavom - pravo na slobodne fer izbore?! Šta da sedim sa vama i pričam da li želite da poštujete Ustav i zakone? Vlast krši Ustav i zakon a za to se odgovara a ne pregovara Tenk je odgovor vlasti na napade u Kninu. A onda je vlast u Zagrebu odgovorila traktorom. To je samo jedna od niza stvari na koje mi kao narod nismo reagovali. Vidite na kom su nivou te vlasti. Da to radi vlast jasno je, jer bila je maketa vešala na plastičnim cevima na protestu, na kojima ne može skakavac da se obesi a kamoli neko drugi, pa ste imali progon tih ljudi.  

Sramota me. Ko smo mi da sve oćutimo? Vučić nam je predsednik, Bata Gašić direktor BIA, Neša doktor Stefanović ministar policije, Vulin ministar odbrane. Likovi i situacije kao iz Nušićevog komada. Jesmo li mi normalni? Ja vam kažem - nismo. To nema više veze sa njima. Oni su odradili svoje, iskoristili pozicije, fondove, poslove koliko god su mogli. Ali šta je ono što mi radimo? Šta je naš odgovor? Nema ga. To je naš problem. Iz ove vizure jako se kajem što smo obustavili gađanje jajima određene institucije, popustio sam pod tim pritiskom, ne blokade…. Ljudi koji su rekli ne nasilje?  

Da, oni su rekli da je to nasilje. To nije nasilje. Tim institucijama mora jasno da se kaže ko su. Mislim da na našoj strani ima nemalo onih s nekog platnog spiska i da pokušavaju da nas kontrolisano usmeravaju. To nije paranoja. Što kaže Basara, nisam paranoik, ja sam u pravu. Pa ko će da priča, pa koja muzika…, budalaštine od kojih ne vidiš ono po šta si krenuo. E, sad mi kažite je li to slučajno? Ja više ne verujem u slučajnosti te vrste. I ta bitka preko Tvitera, društvenih mreža koje koristi pet odsto ljudi. Zavaravanje, zavlačenje. Mnogo više me brine što svega 11 odsto ljudi u Srbiji ima pasoš. To je problem, tih 89 odsto ljudi ne putuje nigde. A oni koji imaju pasoš, oni odlaze zauvek, ko god može. Otišao je i genetičar Stojković?  

Šta je mogao? Što je do njega, uradio je. Zato kažem da je ova vlast izvršila genocid nad sopstvenim narodom. Uništila autoritete, poravnala teren iz koga raste samo korov. I opet kažem, nisu oni krivi, ni ovi ni oni, mi smo. Mi smo dali tom čoveku da ode, mi se nismo borili za tog čoveka. Nismo se izborili ni za još 600.000 ljudi koji su otišli u poslednjih deset godina. Rekao je upravo što i vi, da su komšije, prijatelji, ljudi oko njega  

prosto nestali? Da jednog dana nije bilo više nikoga?  

To sam doživeo na svoj koži. Ja to znam. Verujem tom čoveku. Nije imao gde da kuca, na koja vrata da pozvoni. Nije mogao da uđe nigde. Ni poslovno, ni prijateljski. Ja ne mogu da snimam filmove jer gde god da se pojavim i tražim pare za finansiranje filma automatski se ljudi plaše, zatvaraju vrata, ne javljaju se na telefon. To je taj strah. O tom podaništvu pričam. Zato kažem, ovaj narod zaslužuje ovakvu vlast. Mi smo ogledalo ove vlasti. Mi smo podanici, nismo narod. Mi zaslužujemo i Pink i Marića i Prvu i ovog nekog čoveka iz Kopernikusa koji kupuje televizije i livade. I ovog čoveka koji kupuje Novosti sa firmom od 100 dinara. Mi zaslužujemo sve to zato što ih nismo govnjivim motkama udarali kada je trebalo. Kunem se, svi su oni na obe strane na jednu poruku udaljeni jedni od drugih. Mislim da Vučić ima telefone svih i da se dopisuju. Neka se mrze, šalju ovakve i onakve poruke, ali to rade. Siguran sam. I šta mi očekujemo da će kada padne, Vučić da bude uhapšen? Nisam siguran. Bojkot ili ne?  

Apsolutno bojkot. To smo tražili na protestima a sada je više no ikada jasno da je bojkot jedino oružje u našim rukama kojim možemo da se borimo. Neverovatna količina emisara svih evropskih zemalja, Amerike… ubeđuje opoziciju da izađe na izbore, zaboravljajući na sve što radi vlast već sedam godina. Jedina stvar koja je stala na put te ljubavi između EU , Vučića i Amerike i njihovog plana i dogovora sa Blerom oko Kosova su protesti.  

Anas zanima pravna, sigurna država, institucije i poštovanje Ustava i zakona u svim segmentima. Njih ne. Mi smo kolateralna šteta tog njihovog dogovora.  

Šta EU hoće od Srbije?  

Da završe to sa Kosovom. Demokratizacija Srbije?  

Ne zanima ih. To je licemerje. Mi smo kolateralna šteta već osam godina. Da li je ijedan evropski zvaničnik rekao bilo koju reč o kupovini poslanika, saradnji sa kriminalcima, krađi para iz EU fondova? Dijalog vlasti i opozicije pod pokroviteljstvom Fonda za otvoreno društvo?  

Pregovarate oko nečega što je garantovano Ustavom - pravo na slobodne fer izbore?! Šta da sedim sa vama i pričam da li želite da poštujete Ustav i zakone? Vlast krši Ustav i zakon a za to se odgovara a ne pregovara. Poziv Soroša? Pa zar nismo mi, ova strana, izdajice i Soroševi plaćenici, zar nas nisu tako targetirali njihovi mediji, ne bi li nam neko razbio glavu ili povukao nož jer smo izdajice, dok se Vučić susretao s njim? Sve u ime demokratije?  

Uime demokratije.  

Da li vam je sada jasno koliko jakog neprijatelja imate?  

Tu sam. Znaju gde sam. Slušaju me. Znaju gde živim. Nek su živi i zdravi, oni svoj posao, ja svoj. Nisam nikoga prevario, ništa ukrao, nisam uradio ništa protiv tog Ustava koji oni krše, ako jesam, evo izvol’te. Nemam šta da krijem ni kada pričam telefonom, ni ovde, niti bilo gde i bilo s kim. Zvali su , slali poruke, pitali, slali emisare.  

Šta su tražili?  

Smiri se, ‘ajde vodiću te kod ovog da ti on da šta ti treba, koliko ti treba… Oni pokušavaju… …Da vas kupe?  

Pa, da.  

Kao robu?  

Pa, šta misliš, ovi ljudi zašto se tako lako okrenu?  

Koliko je produbljen jaz dve strane, koliko malo fali da…  

… Da se počistimo? Generator tog razdora je vlast, oni su krenuli da nas dele na ološe, kvazielitu, lopove, kriminalce, Soroševe plaćenike i njih - simbole čistote. Tako da ako ste neko ko ih kritikuje, ne znate da li će vam neko prići da vas udari flašom ili izbode nožem. I ako bi sada ušli u kampanju, ako opozicija pristane na izbore, ta kampanja bi bila takva da bi dovela do krvi. Ljosa u biografiji Riba u vodi priča o kampanji tokom predsedničke kandidature u kojoj je i sam bio kandidat kada je želja za promenom rezultovala ubistvom više ljudi od strane vlasti. Mislim da ova vlast gura u to. Da bi opstali tu gde jesu i završili posao zbog kog su dovedeni, ova vlast mora da pojača pritisak na one koji je kritikuju. Samo se pitam, gde je granica punih džepova, bankarskih računa. Kad ste zadovoljni, braćo moja, kada možete da idete? Kada je dosta? Kada ćete shvatiti da ste namireni i vi i vaša deca, koja nikada neće morati da rade? Mislim da je to sa vlašću kao i sa slavom, kada je imaš previše, teško je pustiti. Teško se čovek odriče tolike vlasti.  

Zato prognoziraju da ova vlast može opstati koliko i vlast u CG?  

Ova vlast će se sama od sebe urušiti. U CG ih je lakše kontrolisati jer su klanovi izraženiji, manje je ljudi. Ovi ovde, pobiće se međusobno zbog plena.  

Ne vidite Tomu Nikolića kao opciju B unutar SNS?  

Namiren. Bavi se hidroelektranama, dobio je kuću koju nije smeo da dobije. Jesmo mu platili milion evra za neke tende? Je l’ dobija platu 15.000 evra za nešto? Eto. On je plaćen. Kao i Vojislav Šešelj, Čeda Jovanović, Nenad Čanak. 14 NIN/5/9/2019.  

Šta može da preokrene situaciju i pročisti sistem?  

Tužilac kao rumunska tužiteljka Kovesi, tim tužilaca, nekih pet ortaka koji će reći e sada je dosta. To je naša jedina šansa. Potreban je neki Eliot Nes ili neki ludi Robin Hud koji će otići u šumu pa će krenuti sve od početka. Pa ili da imamo demokratsku republiku ili u šumu, da otimamo od njih i da dajemo siromašnima. Mislim da je i to rešenje.  

Vučić kaže da je on Robin Hud i da otima od bogatih i daje sirotinji?  

Stvarno?! Dobro. Možda malo od sebe i svojih prijatelja kada bi oteo bilo bi lepo pa da nešto da i narodu. Tu podelu na elitu i narod koriste i jedni i drugi i treći?  

Ružno je u tako siromašnoj zemlji proglašavati nekoga elitom. Voleo bih da vidim profesora ili glumca koji će reći da je deo elite. Bilo bi me sramota da to čujem. Lažna podela. Smišljena, kontrolisana izolacija nekih ljudi. O tome pričam da bih tu laž i manipulaciju razbio. Ja nisam elita i viđam više običnog sveta po Srbiji no što je Vučić ikada video. Nama treba tužilac kao rumunska tužiteljka Kovesi, tim tužilaca, nekih pet ortaka koji će reći e sada je dosta. To je našajedina šansa Kada smo potpisivali sporazum sa narodom, govorili su neki, „to ‘narod’…, mi smo građani“, uglavnom sam psovao, i muka mi je od tih komentara. Ta vrsta „urbane gerile“ mnogo je opasnija od nacionalističke jer je kao moja a ja nemam s njima dodirne tačke. Nemam tu vrstu gledanja s visine na ostali svet, a ti ljudi imaju. Neće oni da budu narod?! Pa, šta ste?! Građani?  

Građani ste?! Pa dobro, šta je onaj čovek u Ćićevcu? „Urbana gerila“ ne misli na tog čoveka tamo. Misle na svoju guzicu, isključivo. I nikada neće otići do tog čoveka da vide šta je njegov problem.  

Kakva je ta Srbija o kojoj se ne priča?  

Ta Srbija je jadna i izmučena. Ničija je?  

Ona je ničija, njih 800.000 koji nisu ni za koga. Pitate se zašto? E, pa zato što nema nikoga od stranaka kada ljude izbacuju na ulice, kada im izvršitelji otimaju stanove zbog neplaćenih računa za struju. Prošle godine pravili smo predstavu Pad o 60 radnika poginulih na gradilištima u Srbiji. Niko nije odgovarao nikada. Niko o tim ljudima ne zna ništa. A to je 60 ljudi koji imaju majke, očeve, decu, sestre… Mnogi od njih imaju 66, 67 godina. Znači da ih je muka naterala da nakon penzije rade na gradilištu. To je Srbija. A mi sedimo u Starom gradu i tvitujemo. Pa eto nam. To je ta revolucija!  

 TANjA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: NIN      Strana: 1,34,35,36,37

Rubrika: Ekonomija

Autori: Petrica Đaković

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić

Naslov: KO ĆE GRADITI MORAVSKI KORIDOR - NEČISTA POSLA

 KO ĆE GRADITI  

MORAVSKI KORIDOR NEČISTA POSLA  

Nečista posla  

U čemu je razlika između poslova koje je država sklapala sa Rusima oko NIS-a, Arapima oko Beograda na vodi, Kinezima  

oko puteva i ovoga koji je sklopljen sa američko-turskim  

konzorcijumom Behtel-Enka, ako je ishod isti Američki ambasador Kajl Skot  

kandidovao se nedavno za titulu prilično neobaveštenog čoveka. Za razliku od javnosti koja barem poslednjih godinu dana zna ko će graditi auto-put između Preljine i Pojata, Skot je na svom tviter-nalogu krajem prošle nedelje napisao kako je „upravo saznao da će najveća američka građevinska kompanija Behtel biti strateški partner Srbije u izgradnji Moravskog koridora“. Nije se proslavio ni rečenicom koja je usledila nakon toga. „Njihov kvalitet je pametan izbor za izgradnju evropskih trgovinskih i putnih mreža Srbije“, jer nešto više od 100 kilometara puta koji povezuje Zapadnu Srbiju sa Šumadijom teško da mogu biti evropski.  

Činjenica je da je Skot ovo tvitnuo u danu kada je Vlada Srbije usvojila odluku o izboru strateškog partnera države u izgradnji Moravskog koridora, kako se ovaj put nezvanično naziva godinama, ali isto tako je činjenica i da je ovoj odluci prethodilo, nekoliko dana ranije, otvaranje jedine prispele ponude na tenderu, a to je upravo ona konzorcijuma Behtel-Enka. A prethodio je isto tako i čitav niz, sa stanovišta prava i zakona, upitnih odluka donetih pre raspisanog javnog poziva za izbor strateškog partnera Srbije na ovom projektu.  

Ako ničeg drugog, ambasador SAD trebalo bi da se seća da je oktobra prošle godine prisustvovao potpisivanju Memoranduma o razumevanju i saradnji između Srbije, koju je tom prilikom predstavljala resorna ministarka Zorana Mihajlović, i predstavnika američkog Behtela, i prilikom kojeg je pomenuta ministarka izjavila kako je Srbija „dobila Behtel, jednu od najboljih kompanija u svetu...“.  

Nešto manje od godinu dana kasnije, ova izjava Mihajlovićeve ispostavila se tačnom, ali je nejasno zašto je država u međuvremenu preduzimala korake koji su služili da javnost pokušaju uveriti kako se graditelj puta bira transparentno i na javnoj utakmici u kojoj svi imaju pravo da uzmu učešće.  

Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, organizacije koja je nizom saopštenja upozoravala da se iza postupka izbora strateškog partnera kriju zapravo pravno sumnjivi postupci, ali i Dragoslav Šumarac, ministar građevine u vladi Zorana Đinđića, reći će za NIN identičnu 36 NIN/5/9/2019.  

Memorandum o  

razumevanju između države Srbije i američkog Behtela  

potpisan je gotovo godinu dana pre nego što je baš ova firma pobedila na tenderu za izgradnju Moravskog koridora stvar - uslovi tendera za izbor izvođača radova na ovom auto-putu bili su diskriminatorski i stvorili situaciju u kojoj je stigla samo jedna ponuda i to baš one kompanije koja je uveliko već u javnosti predstavljana kao graditelj. „Vlada Srbije vrlo je transparentno dovela proces odabira partnera do ishoda u kojem je dobijena samo jedna ponuda za izgradnju Moravskog koridora“, pisalo je u poslednjem saopštenju Transparentnosti, povodom odluke o izboru jedinog ponuđača.  

Nenadić ističe činjenicu da je država jula ove godine usvojila leks specijalis, to jest poseban zakon za izgradnju Moravskog koridora pravdajući se potrebom za ubrzanom eksproprijacijom zemljišta, što je, za njega, nedopustivo sa stanovišta javnog interesa. „Nikada nije neophodno usvajati posebne zakone. Ako je cilj bila eksproprijacija, onda su se mogle promeniti odnosno unaprediti odredbe u opštem zakonu koji to reguliše. Ovako, poseban zakon je narušio sistem javnih nabavki i zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, jer je propisao da se ovi zakoni neće primenjivati, već će strateški partner biti izabran na osnovu Uredbe Vlade“, kaže Nenadić.  

Uredba, doneta mesec dana nakon usvajanja pomenutog leks specijalisa, propisala je onda takve uslove i kriterijume koji su, očigledno, uspešno eliminisali sve druge, eventualne, ponuđače osim američko-turskog konzorcijuma Behtel-Enka, koji je naposletku i dobio posao. „Uslov je da ponuđač mora imati u poslednje tri godine obrt od minimum milijardu evra. Takođe, kriterijum za ocenjivanje dodeljuje čak 70 odsto mogućih poena firmi ili konzorcijumu na osnovu iskustva u projektovanju i izgradnji auto-puteva, mostova, regulacija reka u poslednjih 15 godina, ali isključivo na teritoriji ’jugoistočne Evrope’, a znamo da su oni gradili u Hrvatskoj i Albaniji“, objašnjava Šumarac razloge zbog kojih je tender zapravo eliminisao sve druge izvođače. „Zar su ovi poslovi u srednjoj Evropi, Rusiji ili Africi manje složeni od ovog koji će se raditi na Moravskom koridoru?“, pita Šumarac.  

Sagovornici NIN-a složiće se i oko činjenice da je put ovakvom načinu odabira izvođača i graditelja širom Srbije odavno utrt, odnosno od momenta kada je nekadašnja koalicija DS-a i DSS-a donela odluku da mimo tendera ugovori prodaju NIS-a ruskoj kompaniji Gasprom, i to na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije, derogirajući tako domaće zakonodavstvo, a nastavljen kasnije projektima koji su dogovarani sa Azerbejdžanom, da bi poslednjih godina to zapravo postalo isključiva praksa, a ne izuzetak. Ono što, međutim, sadašnji slučaj razlikuje od prethodnih, poput NIS-a ili Beograda na vodi, jeste činjenica da se ovoga puta nije koristio međudržavni sporazum dve zemlje kao izgovor za izbegavanje transparentnosti. Valjda zbog činjenice da država kakve su SAD sebi ne bi smela da dozvoli javnu bruku, odnosno svrstavanje u isti koš sa Kinom, Rusijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili Azerbejdžanom, došlo se do drugog rešenja - tendera koji će makar i formalno zadovoljiti kriterijume otvorene tržišne utakmice u kojoj pobeđuje najbolja ponuda. U ovom slučaju, i jedina.  

„Efekat je na kraju isti. To što se iz nekog razloga, a verovatno je u pitanju loš publicitet, posao nije pravdao međudržavnim sporazumom, već ovako sprovedenim javnim pozivom, proizvelo je na kraju iste posledice.  

Skupština Srbije usvojila je jula ove godine specijalni zakon za izgradnju Moravskog koridora, a mesec dana kasnije Vlada je donela Uredbu kojom se propisuju uslovi i kriterijumi koje je, očigledno, mogla da zadovolji samo jedna kompanija  

Jedna ponuda i izbor konzorcijuma sa kojim je još prošle godine, pre svih pravnih procedura, potpisan Memorandum o razumevanju“, kaže Nemanja Nenadić.  

Nije zgoreg ponoviti, a NIN je o tome već i pisao, kako je američka kompanija Behtel u ovom regionu gradila deo autoceste od Zagreba ka Jadranu, kao i put koji spaja Tiranu i Prištinu, ali i kako su tim zgodama tamošnji mediji upozoravali na sumnjiv odabir izvođača, odnosno na činjenicu da je u pitanju ne ekonomska opravdanost, već ona politička. U oba slučaja, sporna je bila visoka cena koju su platile ove države Balkana, pa je ministar obnove Hrvatske, u vreme izgradnje ovog puta, Jure Radić, kasnije i priznao kako je cena koju su Hrvati platiti Behtelu bila za 30 odsto veća od one koja bi se mogla dobiti javnim nadmetanjem, ali cena tada nije bila važna koliko tešnji odnosi Hrvatske i SAD.  

Nije ovo ništa nesvojstveno „najvećoj američkoj građevinskoj kompaniji“, koju i svetski i domaći mediji odavno optužuju za nekonkurentne cene, odnosno izbegavanje javnih tendera i procedura, a nisu je zaobišle ni optužbe za podmićivanje, odnosno dobijanje poslova političkim dilom. Zna se i da je bliska republikanskoj administraciji, odnosno da je rukovodila važnim državnim projektima, poput obnove Nju Orleansa nakon uragana ili revitalizacijom Iraka nakon američke invazije s početka ovog milenijuma.  

Način na koji je ova kompanija, udružena sa turskom Enkom, dobila posao u Srbiji, s pravom upućuje na sumnju da ni ovoga puta nisu čista posla, pa čaršijske, ali i medijske spekulacije polaze od toga da je zapravo prvi čovek Srbije Aleksandar Vučić, vodeći se politikom jednog od svojih prethodnika Borisa Tadića o četiri stuba spoljne politike, želeo da diversifikuje graditelje, a sežu dotle da se iza svega ipak krije neki dil o Kosovu.  

Ono što je, međutim, bilo jasno i prilikom potpisivanja samog Me-Krijući se, valjda, iza američkog zaklinjanja udemokratijui  

konkurenciju, pobednik nije izabran direktnim dogovorom, kao u ranijim slučajevima sa Kinezima, Rusima ili Arapima, već u utakmici bez protivnika moranduma o razumevanju jeste da će cena nešto više od 100 kilometara ovog puta biti oko 800 miliona evra, odnosno oko 300 miliona više od one koja se pominjala kada je država onomad sklapala neobavezujuće dogovore sa Kinezima o izgradnji istog ovog puta. Potpuna finansijska konstrukcija još uvek je nepoznanica, a trebalo bi da je otkrije ugovor koji će država potpisati sa pobedničkim konzorcijumom. Ipak, iz teksta javnog poziva da se naslutiti da bi izvođač mogao kreditirati polovinu, odnosno 400 miliona, dok bi još toliko obezbedila sama država Srbija. „U javnom pozivu piše da podnosilac prijave mora da obezbedi pismo o namerama od međunarodnih finansijskih banaka ili iz drugih izvora finansiranja u iznosu od najmanje 400 miliona evra. Dakle, jasno je da će toliko kreditirati izvođač, ali se ne zna pod kojim uslovima i sa kojom kamatnom stopom. Drugu polovinu će obezbediti država, ali isto tako se ne zna da li iz budžeta ili iz kredita. Kako god bude na kraju, celokupan iznos platiće građani Srbije i samo na osnovu te činjenice, da se radi o novcu svih nas, nije se smeo izbegavati Zakon o javnim nabavkama i postupci koje on propisuje“, smatra Šumarac.  

Govoreći o ceni, Goran Rodić, iz Inženjerske komore Srbije, kaže za NIN da ona nije visoka ako podrazumeva i sređivanje sliva Morave, ali jeste ukoliko se radi samo o izgradnji puta. Rodić, međutim, naglašava da  

Cena izgradnje Moravskog koridora povećana je u poslednjih nekoliko godina sa 500 na 800 miliona evra, ali još nema odgovora zbog čega, a ne zna se ni kako će se tačno ni pod kojim uslovima finansirati izgradnja ovog putnog pravca država nije smela i ovaj put zaobići domaće građevinske kompanije koje su još od 2000. godine uništavane upravo nemarom svih prethodnih vlasti za nju. „Mi ne kažemo da je država trebalo da, mimo procedura, dodeljuje posao domaćoj operativi, nego da uslovi budu takvi da domaće firme mogu ravnopravno učestvovati na tim tenderima. Jedini način da podignemo industriju jesu veliki poslovi za domaće firme, jer je to preduslov da steknu reference za buduće poslove. Ranijih godina je domaća operativa izbacivana na osnovu međudržavnih ugovora i kredita finansijskih institucija, sada vidimo da je posredi tender koji je napravljen za unapred poznatog izvođača“, kaže Rodić dodajući da Moravski koridor ne spada u prioritet kada je u pitanju putna infrastruktura Srbije, jer iako je važan pravac za spajanje koridora 10 i 11 nije prioritetniji od sređivanja stanja u vodoprivredi koju ističe kao najvažniji projekat u ovom novom investicionom ciklusu koji najavljuje srpski predsednik.  

Šumarac dodaje da je najveći prioritet za Srbiju završetak radova na obilaznici oko Beograda, ali i rehabilitacija 12.000 kilometara magistralnih puteva koji su u veoma lošem stanju, dok Rodić upozorava da te puteve neće imati ko da održava i rehabilituje, jer domaća građevinska industrija posrće godinama upravo zbog, kako kaže, maćehinskog odnosa države prema njoj i favorizovanja inostranih kompanija.  

„Niko normalan nije protiv izgradnje dobrih i sigurnih puteva, ali glavni problemi ovako masovne izgradnje jesu korupcija, nestručnosti i izostanak angažovanja domaće operative. Strane firme dobijaju poslove, uzmu najveći deo profita, kao druga ruka se pojave firme bliske vlasti, bez stručnjaka i iskustva, a tek na kraju oni koji zapravo izvode radove, a to su firme poput Planuma, Puteva Užice ili Energoprojekta, svetski poznate i priznate, koje ovde rade sa gubicima i o profitu mogu samo da sanjaju“, smatra Dragoslav Šumarac.  

Na posletku, nije ni čudo što u javnosti provejava predlog da se ovaj put, kada bude sagrađen, a rok je dve i po godine, nazove „Car Lazar“, iako Lazar Hrebeljanović to nikada nije bio. Sporan tender, pa sporna i titula.  

 PETRICA ĐAKOVIĆ  

 NIN/5/9/2019. 37

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: NIN      Strana: 20,21

Rubrika: Politika

Autori: Dragana Pejović

Teme: Korupcija

Naslov: U oktobru počinje sezona

 IGRA PROŠIRENjA I RAZGRANIČENjA  

U oktobru počinje sezona  

 Da li nas u „teškoj jeseni“ očekuje i odgovor na teško i najskuplje srpsko pitanje - ko je pobedio na Kosovu  

 Kad se blindirani vozni parkovi  

što dočekuju strane delegacije uzmotaju oko beogradskog aerodroma, to je siguran znak da će biti temeljnijih radova na kolosecima srpske politike. Vanredno dinamičan avgust okončava se objavom predsednika Srbije na sednici GO SNS da nas „čekaju teške jesen i zima“. „Tražiće da priznamo Kosovo, ali kompromis u kome Srbija ne dobija ništa neće proći”, objavio je Aleksandar Vučić.  

Uopticaj se tako vratio stav o kome se ćutalo skoro do potpunog uverenja da je razgraničenje ispalo iz igre u pregovorima o Kosovu, a nakon upozorenja koja su stigla iz Vašingtona i potom u pismu koje je Kvinta poslala Beogradu i Prištini, a u kome se od Vučića traži da prestane sa aktivnostima koje dovode do povlačenja priznanja nezavisnosti, a od Ramuša Haradinaja da povuče odluku o uvođenju taksi od sto odsto na robu iz Srbije. Zapravo, o bilo kakvoj dobiti Srbije iz konačnog dogovora nije se govorilo taman od kada se povlačenje taksi pretvorilo u jedini zahtev Beograda za nastavak dijaloga. Pismo koje su potpisale SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija donelo je obrt u kome su takse izjednačene s lobiranjem po državama, čiji bi se međunarodni uticaj u zbiru mogao smatrati minornim. Taj zbir, međutim, pravi problem od kad se broj država koje nisu priznale nezavisnost, približio polovini članstva Ujedinjenih nacija (ukupno 193) odnosno polovini biračkog tela organizacije u kojoj bi Kosovu, po prijemu, priznanje Srbije postalo nepotrebna forma.  

Prištinski mediji na albanskom ponovili su odavno poznate optužbe da je srpska diplomatija mitom smanjivala broj priznanja, ali su ih, ovoga puta, pratili jedan konkretan primer i pisani protest kosovskog ministarstva za spoljne odnose. Centralnoafrički portal Corbeau News Centrafrique navodno je dobio informacije da je tamošnjoj ministarki spoljnih poslova Silvi Baipo Temon, Dačićev specijal-  

ni savetnik Vladimir Cizelj nudio mito od 350.00 evra za tu „uslugu“.  

Ufunkciji dokaza potom, albanski mediji priložili su dopise koje je Priština primala od 15 država koje su povukle priznanje i na osnovu njihove sličnosti ustvrdili da su svi pisani na istom mestu - u Beogradu. Ovdašnji portali sličnim su materijalima „dokazivali“ albansko podmićivanje američkih senatora i kongresmena, ali i predstavnika vlada drugih država koji su podigli ruku za članstva Kosova u brojnim međunarodnim organizacijama kojima odnedavno pripada. Nemogućnost da se ova vrsta korupcije dokaže ne umanjuje mogućnost da ona postoji, ali povećava mogućnost da je široko raširena i opšteprimenjena. A u takvoj su dokazi dostupni samo onda kad je neko od učesnika igre nezadovoljan „zaradom“.  

U slučaju iz CAR , međutim, naročito se insistira na „pogubnosti“ ruskog uticaja na briselski proces, i to argumentom da je u šest od 15 država porastao i ruski uticaj. Ako se u današnjem svetu i srpsko-albanskim prilikama to može smatrati optužbom, neosnovanom je čini što dolazi od strane koja se, naprotiv, hvali američkim uticajem na svojoj strani. Jer niko još nije uspeo da dokaže da je ruski uticaj maligniji po proces od uticaja snažnijeg takmaca, niti da razlika u njihovim efektima ne zavisi od ugla gledanja.  

Kvaka je, kako se priznaje u saopštenju koje potpisuju članice G 7 na prošlonedeljnom sastanku u Francuskoj, u tome što „ruske vlasti i snage pod njihovom kontrolom nastoje da oslabe američki uticaj u svetu i odvoje nas (SAD) od naših saveznika i partnera“. Dogovoreno je tom prilikom da se, u borbi protiv ruskog uticaja, poveća prisustvo jedanaest medijskih strateških partnera, koji su potom nazvani „nezavisnim“.  

Samo u prethodnoj nedelji Beograd su posetila zvanično četiri evropska parlamentarca. Jedan iz Bundestaga, i tri iz EP - Dejvid Mekalister, predsednik Komiteta za spoljne poslove i izaslanici Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.  

Svi oni razgovarali su i sa predstavnicima opozicije, iznova i iznova o stanju demokratije i mogućnostima njenog konzumiranja u institucijama. A zanimalo ih je više nešto drugo. Kao usput, Britanac je upozorio Beograd da Vučić je nagovestio da će državna politika na spoljnom planu biti deo predizborne borbe na unutrašnjem. I da će u njoj učestvovati i viđeni i neviđeni, pozvani i nepozvani gosti iz sveta očekuje izlaznu klauzulu iz trgovinskog sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom čije je potpisivanje najavljeno za 25. oktobar. Mekalisterov stav potvrdila je saopštenjem i Evropska komisija, a (u nedelju) Vučić je i na to odgovorio - međunarodne okolnosti se menjaju, pa o tom potom do pridruženja EU .  

Nakon što je Mekalister opoziciji preporučio da se vrati u parlament, kao da nije ni dolazio, Vučić je, ipak, nastavio da ih optužuje, ine, zapadne, vidljive i nevidljive sile, da koriste opoziciju da „delegitimišu“ i oslabe međunarodni položaj Srbije u (trenutno nepostojećim) pregovorima o južnoj pokrajini. Time je nagovestio da će državna politika na spoljnom planu biti deo predizborne borbe na unutrašnjem. I da će u njoj učestvovati i viđeni i neviđeni, pozvani i nepozvani gosti iz sveta.  

Poslednjeg gosta u nizu Petera Bajera javnost u Srbiji trebalo bi da pamti po izjavi kojom je slomio uvreženo, a ispostaviće se iz ugla Berlina i nedelotvorno zvanično stanovište - ne tražimo da priznate nezavisnost, ali je ne smete ni osporavati. Tačno pre dve godine ovaj poslanik Bundestaga i visoki funkcioner nemačkog ministarstva spoljnih poslova iz vladajuće stranke prvi je sasuo: „Srbija Obilo kakvoj dobiti Srbije iz konačnog dogovora nije se  

govorilo taman od kada se povlačenje taksi pretvoriloujedini zahtev Beograda za nastavak dijaloga  

treba da prizna de jure suverenu državu Republiku Kosovo, jer u suprotnom neće ući u EU .“ Za taj stav, koji je promenio narativ i pomerio nivoe iskrenosti u zahtevima Beogradu, Bajer je nagrađen prijateljskim dočekom na Andrićevom vencu. Ovoga puta hvalilo se poslovanje nemačkih kompanija, a o evropskom putu nije imao dilema - ni da Nemačka želi ceo regionu u Uniji, niti da će joj Srbija pristupiti. Baš kao da je prvi Bajerov uslov rešena stvar.  

Ako Bajer već zna odgovor na najskuplje srpsko pitanje - ko je pobedio na Kosovu, a ovoga puta nije želeo da bude jednako iskren, izvesno je da znaju i ostali njegovi saputnici, kao između ostalog i najuticajniji zvaničnik sa kojim se srpski predsednik u avgustu sreo - državni sekretar SAD Majk Pompeo. Posle iznenadnog sastanka u Njujorku, Pompeo je imenovao specijalnog predstavnika za Balkan Metjua Palmera, od koga očekuje da se „usredsredi na integraciju država Zapadnog Balkana u zapadne institucije”, i to već na prvim sastancima na Bledu, u Beču i Podgorici početkom septembra. Nakon kojih slede i novi pokušaji učlanjenja Kosova u Interpol, možda i Unesko.  

Da će za Amerikanca biti posla, potvrdio je i poslednji sastanak šefova diplomatija članica EU i kandidata za članstvo u Helsinkiju. Oproštajni skup Federike Mogerini, odlazeće visoke predstavnice za spoljnu politiku, potvrdio je očigledan disparitet unutar Unije kao okolnost nesrećniju za Brisel i od američkog i od ruskog uticaja, jer se njen naslednik zbog odluke da pozove Kosovo nije odazvao tom sastanku. Katalonac koji se protivi otcepljenju, Đozep Borej, izbegao je taj vruć krompir zasad i prihvatio promenu dosadašnjeg formata u kome su učestvovale samo države sa statusom kandidata. Ako je Mogerinijeva imala nameru da „resetuje dinamiku u regionu“, izvedba je bila trapava.  

Razgovori s Prištinom će se, po Vučiću, „u najboljem slučaju nastaviti početkom decembra“, jer to će, po njegovoj interpretaciji za široke mase - zavisiti od kosovskih vanrednih izbora u oktobru. Na koje se, nije rekao, nadovezuju redovni izbori u Srbiji čiji rezultat je u velikoj meri zavisan od procesa koji se ove jeseni, da, pokušavaju ubrzati.  

 DRAGANA PEJOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: NIN      Strana: 1,22,23,24,25,2

Rubrika: Društvo

Autori: Sandra Petrušić

Teme: Korupcija

Naslov: NE BRINU ONI ZA NAUKU NEGO ZA MANDATE

 NE BRINU  

ONI ZA NAUKU NEGO ZA MANDATE  

 MIODRAG STOJKOVIĆ, GENETIČAR  

Ne brinu oni za nauku nego za mandate  

Ovu vlast nauka i obrazovanje ne interesuju. Celokupni segmenti kulture i obrazovanja nisu im važni. Zašto bi? Znanje, sposobnost, kvalifikacije više nisu bitni, članska karta jeste. Zato ljude ocenjuju samo kao podobne i nepodobne, s tim što su nepodobni izolovani, sputavani i onemogućavani na svakom koraku  

Dok su se idejni tvorci naprednije  

Srbije, a samim tim i napredne nauke, ulagivali penzionisanom profesoru Stojanu Radenoviću ne bi li svoje radove, umesto za bogatu Saudijsku Arabiju, potpisivao za siromašnu ali u ovom slučaju galantnu Srbiju, zemlju je napustio jedan od najvećih naučnika koje imamo – genetičar Miodrag Stojković. Čovek koji je zahvaljujući rezultatima koje je postigao u svetu, od vlade Velike Britanije dobio odobrenje da prvi u Evropi počne sa dobijanjem ljudskih embrionalnih matičnih ćelija iz kloniranih embriona i koji se na vrhuncu karijere vratio u Srbiju da bi u Leskovcu otvorio kliniku za lečenje steriliteta. Pokazalo se kao nedovoljno za naprednjake - nije im bio potreban ni u jeku borbe protiv „bele kuge“, ni kao šef Katedre za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, a ni kao inicijator ideje o osnivanju Centra za matične ćelije. Tačno je da se aktuelna vlast jedi zbog „odliva mozgova“, ali u „mozgove“ ne broji one koji su se opredelili da umesto članske karte SNS-a prednost daju „žutim lopovima“.  

Itek kada je genetičar Stojković stigao na svoju buduću odrednicu -Harvard, ministar prosvete Mladen Šarčević se setio da možda i ima poslovnu ponudu za njega. Nažalost, nismo saznali da li je ta „možda ponuda“ bila samo populistički trik ili je podrazumevala bolje uslove od onih koje je Stojković, kako sam kaže - gladan nauke, dobio na univerzitetu koji je prvoplasiran na Šangajskoj listi, jer ministar nije imao Stojkovićev broj telefona. A genetičar je odbio da mu ga dostavi uz obrazloženje da je imao telefon i dok je bio u Srbiji.  

Smatrate li da su realne insinuacije koje se ovih dana provlače na društvenim mrežama - da vas Šarčević ne traži zbog znanja, već da bi se uverio da ste zbilja otišli?  

Da, izgleda da neko mora da ode iz zemlje da bi bio dostupan… I to što je sada hteo da me zove smatram samo političkim potezom, alibijem da kaže - eto, mi sve činimo… Proći će vreme i ponovo će sve biti zaboravljeno. Kako je onda u javnosti stvoren utisak da ste „pobegli“ na Harvard a da mu se pre toga niste javili? Da li je pre vašeg odlaska bilo uobičajeno da se čujete?  

Gospodina ministra nikada nisam sreo. I kada je boravio u Leskovcu ili Kragujevcu nije me zvao, niti mi je uputio poziv da dođem na razgovor u Beograd, čak ni kada se radilo o samom projektu Centar izvrsnosti sa Centrom za izučavanje i bankom za čuvanje matičnih ćelija. I tu leži osnovni problem naše zemlje. Ljudi se ocenjuju kao podobni i nepodobni, s tim što nepodobni nemaju šansu za zaposlenje - oni su izolovani, sputavani i onemogućavani na svakom koraku. A ako se neko usudi da podigne glas ili je politički aktivan, odmah biva provučen po novinama sumnjivog kvaliteta. Nije važno što su mi te iste novine nekada aplaudirale kao treneru, glumcu, piscu, svešteniku, naučniku… Znanje, sposobnost, kvalifikacije više nisu bitni, članska karta jeste.  

Sumnjivim novinama ili aktuelnoj vlasti?  

Njih, pod čim podrazumevam vlast, nauka i obrazovanje ne interesuju. Celokupni segmenti kulture i obrazovanja im nisu važni. Zašto bi? Asfaltiraju četiri sokaka u pet sela i imaju tamo više glasova nego na-  

učnika u zemlji. Nema razmišljanja i planiranja na duge staze, već samo na mandate. Uzalud smo u Kragujevcu svake godine pripremali, ažurirali i slali nove liste sa opremom, uzalud smo želeli da u Leskovcu proširimo kapacitete i dogradimo bolnicu… sve je to verovatno, ili u najboljem slučaju, završavalo u donjim fiokama. I naravno, u jednom trenutku čovek pomisli da se oni lepo igraju i pritom gaze naš rad i naše vreme. I onda je logično da nakon ne znam kog pokušaja, čovek pomisli: u redu, ako vi nećete možda neko drugi hoće. Uvašem slučaju taj koji je hteo je prvoplasirani univerzitet na Šangajskoj listi. Čime se bavite na Harvardu?  

Matičnim ćelijama, koje su specifične po tome što nose informaciju o bolesti. Naš zadatak je da odgonetnemo, dešifrujemo uzrok bolesti kao i da primenimo nove metode i sprečimo bolest tamo gde nastaje - u pogrešnom genetskom kodu.  

Znači li to da ni matične ćelije nisu bile zanimljive nikom iz vlasti? A da li ih je bar interesovalo vaše znanje iz oblasti veštačke oplodnje kada su pravljene silne strategije i slogani o podizanju nataliteta?  

Ništa. Naprotiv. Nedavno su čak promenili i namenu Centra. Ja koji sam ispred Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu napisao i dobrim delom osmislio projekat, za to sam saznao u sredstvima javnog informisanja. Tako to kod nas funkcioniše. Kada je Kliničkom centru u Kragujevcu trebala pomoć oko planiranja i opremanja laboratorija za vantelesnu oplodnju, tu sam bio dobar, kasnije ne. Mnogi su dolazili u Leskovac da uče ili da im se pomogne oko različitih projekata (uključujući i laboratorije u Kragujevcu), a kasnije su, kada su postali deo vlasti, okretali glavu na ulici. Vlast promeni čoveka, da li iz razloga što se boji onog iznad sebe ili pak umisli da je iznad svih, ne znam.  

Kako je došlo do toga da je u Srbiji nemoguće podići Centar za matične ćelije, ali je moguće (i ima novca) za gondole, jarbole, stadione...  

Za to imam samo dva objašnjenja. Ili je lakše „ugraditi“ se u gondole i jarbole ili zaista ne znaju šta su prioriteti. Ako država, bolje rečeno narod jer su to njegove pare, godišnje izgubi osam miliona evra samo na to što se uzorci matičnih ćelija šalju u inostranstvo, a Centar u Kragujevcu košta 14 miliona, matematika kaže da ćemo troškove vratiti za par godina. Da ne govorimo o tome koliko bi tu mladih naučnika našlo posao i bavilo se naukom pod savremenim uslovima. Ili o tome da Centar nije samo banka za čuvanje ćelija, to je mesto odakle treba da izlaze terapije, patenti, proizvodi…  

Samo tržište čuvanja matičnih ćelija će 2023. dostići 9,3 milijarde dolara, a celokupno tržište matičnih ćelija će 2025. imati vrednost od 15,6 milijardi. Od 2005 do 2013. broj bolesti koje se tretiraju matičnim ćelijama uvećan je za 300 odsto. Tu spadaju neurologija, ortopedija, hematologija, onkologija… I na kraju lista bolesti koje će se lečiti matičnim ćelijama stalno raste jer one i služe za razvoj novih lekova. Zato je nedavno farmaceutska kuća Bajer kupila za milijardu dolara bostonsku firmu koja se bavi - matičnim ćelijama. Da ste radili, recimo, ono što radi gradonačelnik Beograda, za koga tvrde da pristaje na sve zbog izgradnje Tiršove 2, da li mislite da bi situacija bila drugačija? Konkretno, koliko je pokornosti potrebno da bi aktuelna vlast uložila u zdravstvo ili nauku?  

Gospodina ministra nikada nisam sreo. I kada je boravio u Leskovcu ili Kragujevcu, nije me zvao. I to što je sada hteo da me zove smatram samo političkim potezom, alibijem da kaže - eto, mi sve činimo  

Ministar je rekao da će da pokrene novi institut za genetiku pri Univerzitetu u Nišu. U izjavama kaže da će poslati mejl sa predlogom. Mejl još nije stigao, ne znam da li je poslat avio-poštom ili prekookeanskim parobrodom…  

Ako je političko ubeđenje nečija motivacija da se politikom i bavi, onda je to u redu. Ne mislim da neko ko je dobar lekar, glumac ili radnik ne treba da se bavi politikom nauštrb svog posla. Naprotiv, samo onaj koji zna kako se radi i samo onaj koji je do uspeha došao preko sopstvenog znoja zna kako i drugi treba da rade. Ali, ako nekoga kvalifikuje da je bio najbolji student šta onda da kaže, recimo, najbolji asistent? Ili profesor? Ili advokat sa uspešnom praksom?  

Međutim, kada je ulazak u politiku motivisan ličnim potrebama, onda ne bi trebalo da nas čudi što imamo političare koji jedino brinu kako da zbrinu sebe i decu. Što bi Šojić rekao: „Rođo, samo dva tendera.“ Politikom treba da se bave dokazani i formirani ljudi, ljudi koji ne dozvoljavaju da ih neko ućutkuje, ucenjuje, ljudi koji veruju u ideologiju, ljudi koji je neće izdati zbog odborničkog mesta ili mesta u upravnom odboru ako se pridruži suprotnom taboru. Ali kod nas je upravo tako, ne samo u zdravstvu ili obrazovanju, radno mesto, karijera, glas… sve ima cenu. Pokoran ili podoban. Svejedno, sve što ima cenu može da se kupi. Trenutno niste baš pokorni, ali vam Šarčević ipak nudi da se u Zdravstvenom centru Leskovac opremi laboratorija i pokrene novi institut za genetiku pri Univerzitetu u Nišu. Kako je do toga došlo?  

To je pitanje za ministra. U izjavama kaže da će poslati mejl sa predlogom. Mejl još nije stigao, ne znam da li je poslat avio-poštom ili prekookeanskim parobrodom… Neka naprave laboratoriju, neka naprave institut u Nišu, jugu Srbije je tako nešto više nego potrebno, kao i savetovalište za parove ili za roditelje sa decom koja pate od naslednih bolesti… Nažalost, ja posle svih ovih godina u sve to ne verujem. Voleo bih da grešim i da me razuvere. Ali moji lični planovi su vezani za Boston, a moje nade da svoj radni vek ipak završim u specijalnoj bolnici u Leskovcu.  

Već ste se jednom vratili u Leskovac, ali ste ipak odlučili da ponovo odete. Kada su počeli problemi koji su vas na to primorali?  

Godinama ne ulažemo u nauku, Centar zarasta u korov, a kada sami želite da se bavite naukom, onda vas onemoguće. Dostavite dopis, mesecima nema nikakvog odgovora ili stigne odgovor od nekoga ko nema stručnost ali vam kaže - to ne može, nije po zakonu. Pritom u zakonu jasno piše da može, pa uzmete i pročitate paragrafe takvoj osobi, a ona uzvrati - moraću da proverim. I nikada više od nje ne čujete ništa.  

Problemi su nastali odavno, godinama unazad, sa padom kriterijuma, poštenja, morala, promovisanjem plagijatora i falsifikatora znanja. Vidite, kada na televiziji pratite prenos iz Skupštine, a na kioscima gledate tiražne novine pisane veoma bezobraznim jezikom, ne možete da očekujete profinjenost, kulturu, profesionalizam i stručnost. Virus koji trenutno vlada u našoj zemlji je virus koji napada ljude koji izgovaraju „molim, izvini, hvala“ i on se prenosi bahatim izjavama ljudi koji to sebi nikako ne bi smeli da dopuste.  

Nedavno ste istakli podatak da se u Srbiji za potrošni materijal po naučniku 2011. izdvajalo 1.200 evra a ove oko 250. Da li to znači da uz moralni imamo i ozbiljan materijalni sunovrat?  

Ponovo, mislim da njih nauka ne interesuje, oni će radije podići fontanu dok požar već uveliko tera ljude da napuste kuće. Kada se planira budžet države onda se planira gde se štedi a gde dodaje. Mi imamo jedan katastrofalni budžet za obrazovanje i nauku, mladi naučnici nemaju sredstava da kupe potrošni materijal a u isto vreme on je kod nas mnogo skuplji nego na Zapadu. Kako onda uopšte da proizvedu one prve, preliminarne rezultate koji im daju mogućnost da konkurišu za međunarodne projekte, da nadgrade istraživanja i objave dobre radove? To je krug iz koga se izlazi jedino ako prebacite radno mesto u inostranstvo… Zato ne čudi što Srbiju svakog meseca napusti 4.250 ljudi. Koliko je među njima naučnika, koliko ih je zaista otišlo i gde su, to niko ne zna. Da li se strategijom razvoja nauke može smatrati to što je kupljen jedan citiran profesor, a u planu je još 12. Šta time dobijamo osim skoka na Šangajskoj listi, kako nam je objašnjeno?  

Ništa osim potvrde da neko ko toleriše kupovinu diploma misli da na taj način može kupiti i naučne radove i poboljšati položaj na listi. Ali i da 13 veličanstvenih zaista pristane da potpisuje Univerzitet u Beogradu na svojim radovima, onda je to prekršaj sa posledicama, jer je međunarodno društvo naučnika nemilosrdno i mrzi prevare. A to se vrlo brzo pročuje, a ti profesori i naučnici gube svoj kredibilitet, ugled, ime... Na kraju, mogu da izgube i posao. Političar ne shvata razliku između „profesija“. On može da živi od ponavljanja lažnih obećanja, a naučnik koji jednom slaže neće više živeti kao naučnik. Onaj ko se ozbiljno bavi naukom, ko je uložio godine u nju žrtvujući privatni život, to ne bi smeo sebi da dozvoli. Ali šta ja znam, ako nekome treba samo laptop, možda je drugom potreban usisivač... Bolje bi bilo da sada krenemo, možda se čini  

kroz uska vrata, težim ali poštenim i isplativijim putem koji vodi do poboljšanja uslova i stanja nauke jer samo tako dolazimo do povećanog broja objavljenih radova u uglednim naučnim časopisima. Harvard je prvi na listi, ali ta institucija nije od juče. Od osnivanja 1636. stalno je u izgradnji sa ciljem da dalje školuje i privlači naučnike koji će izgradnju nastaviti. Mi ne možemo da budemo Harvard, ali da smo konstantno ulagali u nauku i UB i ostali bi danas bili mnogo bolje kotirani i sve ovo nam ne bi trebalo. Na kraju, naučnicima i profesorima treba dati uslove za rad kako bi na put izveli novu, bolju generaciju naučnika a ovi novu, brojniju i još bolju… Među mladim naučnicima, na fakultetu, u srednjoj školi ima toliko dobre dece, toliko kvaliteta, problem je što o njihovoj budućnosti odlučuje mali broj ljudi bez kvaliteta.  

Pad na Šangajskoj listi je malo pokrenuo priču o nauci i sada imamo najavu „nove budžetske linije“. Šta se time dobija - kupljeno bolje mesto ili zbilja bolji univerzitet?  

Ako se to i desi - biće kratkoročno, sedećemo u sedamnaestom umesto u 21. redu… Dugoročno ćemo i dalje gubiti naučnike koji će bolje uslove za rad tražiti negde drugde. I da to potpisivanje započne, šta je sa patentima, mogućnostima translacije rezultata u primenu? Tu nas niko neće potpisivati.  

Da li vam deluje legalno da se novac iz budžeta izdvoji za napredak Univerziteta u Beogradu, a da sredstva ne idu Univerzitetu u Kragujevcu ili Novom Sadu? Zar to nije diskriminacija?  

Naravno da nije legalno niti fer prema studentima, profesorima, naučnicima iz drugih gradova. Ali izgleda da vlast ima svoje miljenike, kako u nauci tako i u sportu, kulturi.. u svim segmentima. To je ta strategija: daj jednog da se pred narodom kitimo, dok ostali venu. Pokušaj bi bio kada bi znali ko dobro radi, objavljuje, da li je u zemlji ili napolju, da li ga promovisati, da li hoće da se vrati, da li je moguće ponuditi mu katedru i kod kuće iako je već ima u inostranstvu. Ali za tako nešto potrebna su volja i sredstva. Verujem da bi naši ugledni naučnici, a ima ih zaista mnogo, rado prošetali pored fontane, ali ne verujem da je to razlog zbog kojeg bi svoj radni vek nastavili u Srbiji.  

Mogu li te fontane bar da zadrže one koji bi sutra mogli da postanu naučnici?  

Nečiji odlazak više nikoga ne čudi. Dobio sam više poruka od ljudi koji kažu da žale ali i razumeju moj odlazak. Nedavno je objavljeno da 70 odsto mladih želi da ode, a siguran sam da veći broj roditelja vidi sudbinu dece negde drugde. To je strašna i poražavajuća činjenica za zemlju koja sve više stari i nestaje, a ujedno i surova činjenica koja nam govori da nešto pogrešno radimo.  

Utom naletu „potrebni su nam naučnici“ zvanično je ispoljena žal zbog vašeg odlaska od strane nekoliko naprednjačkih funkcionera. Da li zbilja žale imajući u vidu da vas za to vreme, u provladinim tabloidima, njihovi sateliti blate i tvrde da ste „licemer“ koji uzima platu u Kragujevcu dok radi na Harvardu?  

Sinonimi za licemer su prepreden, dvoličan, proračunat, neiskren… Kada neko priča o licemerju drugih ignorišući zakonsku činjenicu o plaćenom odsustvu, a u isto vreme ćuti  

Nedavno je objavljeno da 70 odsto mladih želi da ode. To je strašna i poražavajuća činjenica za zemlju koja sve više stari i nestaje, a ujedno i surova činjenica koja nam govori da nešto pogrešno radimo  

Već godinama padaju kriterijumi poštenja, morala, promovisanjem plagijatora i falsifikatora znanja. Neko ko toleriše kupovinu diploma misli da na taj način može kupiti i naučne radove i poboljšati položaj na listi  

na korupciju, afere, kriminal, siromašenje zemlje, prodaju i uništavanje prirodnih resursa, tetku iz Kanade… to je licemerno.  

Osim da ste „licemer“ prozvani ste i da niste patriota jer nećete da radite za svoju zemlju i to, kako je rekao Mario Spasić, sada kada se poboljšavaju uslovi za nauku...  

Ako su to rekli Mario Spasić i tabloidi onda znači da sam nešto dobro uradio. Ali, donekle se slažem, a to je da svako treba da radi za svoju zemlju. Dok sam radio i u Nemačkoj, Engleskoj i Španiji uvek sam naglašavao odakle sam. Kada sam se na vrhuncu karijere vratio u Leskovac takvima nisam bio dobar - da je dobar ne bi se vratio. Sada kada sam otišao nakon višegodišnjeg čekanja, opet nisam dobar. Zato se i ne slažem sa drugim delom izjave dotičnog da se uslovi za nauku kod nas poboljšavaju. Gore pomenuti brojevi su ne samo na mojoj, već na strani svih onih koji žele da se bave naukom u Srbiji a ne mogu. Nekome je izgleda patriotizam izgovor za blaćenje političkih neistomišljenika. Rekli ste da vas u Leskovcu više ni prijatelji nisu pozdravljali na isti način jer su se plašili lokalnih moćnika. Kako to da za Leskovac niste bili dovoljno dobri a jeste za Harvard?  

To je tužno ali to je naša svakodnevica. Pogotovu primetna u malim mestima. Kada sam hteo da uradimo promociju romana, nijedna od javnih ustanova u Leskovcu se nije usudila da mi ustupi prostor. Sve je bilo zauzeto, nema slobodnih termina, isti izgovori kao nedavno Balaševiću u Nišu. Bez obzira na to, Leskovac je meni i dalje najlepši i najdraži grad na svetu, i ako se vratim, jedino tamo.  

 SANDRA PETRUŠIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Politika      Strana: 1,10

Rubrika: Ekonomija

Autori: Marijana Avakumović

Teme: Korupcija

Naslov: Srbija privukla 5,8 milijardi dolara stranih investicija

 Srbija privukla 5,8 milijardi dolara stranih investicija  

 Britanski list „Fajnenšel tajms” našu zemlju svrstao u rekordere po privlačenju stranog kapitala  

 Marijana Avakumović  

Srbija je prošle godina imala re-  

kordne direkgne strane grinfild investicije, u iznosu od 5,8 milijardi dolara, što je bez presedana, navodi britanski list „Fajnenšel tajms” (FT) u najnovijem broju, u kojem je objavio tekst o privrednim potencijalima koje nudi naša zemlja.  

- Srbija, najveća država zapadnog Balkana po broju stanovnika, privukla je prošle godine neviđenu količinu direktnih stranih grinfild investicija. Reč je o 107 projekata u vrednosti od 5,8 milijardi dolara, u poređenju sa godišnjim prosekom od 69 projekata od 2014 - navedeno je u istraživanju „Fdi marketa”, specijalizovanog servisa FT-a za praćenje prekograničnih grinfild investicija.  

Srbija je privukla više grinfild investicija u 2018. godini nego bilo koja druga zemlja u svetu u odnosu na svoj bruto domaći proizvod, dok su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija takođe ostvarile dobre rezultate, dodaju u analizi. Navode da obim stranih investicija u Srbiji kontinuirano raste od 2015, posebno u proizvodnom sektoru.  

Industrija automobilskih komponenti, hrana i duvan, tekstil i nekretnine bili su vodeći sektori po stranim direktnim investicijama, koji su zajedno imali udeo veći od polovine (54 odsto) u ukupnim projektima u 2018. godini. strana 10  

Srbija privukla 5,8 milijardi dolara stranih investicija  

 Srbija ima dobar geografski  

položaj i unapređenu infrastrukturu. To je najveća država ujugoistočnoj Evropi koja nije članica EU i koja ima dobre sporazume o slobodnoj trgovini s nekoliko zemalja kao što su EU, Rusija i Turska i sa susednim zemljama zapadnog Balkana - izjavila je Zuzana Hargitai, direktorka za zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj. Britanski list podseća da je ranije ove godine kineski proizvođač guma „Šandong linglong” započeo radove na izgradnji fabrike u Slobodnoj trgovinskoj zoni Zrenjanina, u koju će uložiti 800 miliona evra.  

FT dalje navodi da su grinfild strane investicije u sektoru automobilskih komponenti u Srbiji neprekidno rasle od 2015. godine, kako u pogledu broja projekata, tako i kapitala.  

Najveći deo ulaganja dolazi iz Nemačke, za kojom sledi Južna Koreja.  

U članku se dalje navodi da je nemački proizvođač auto-komponenti ZF uložio više od sto miliona evra u novu fabriku, koja je nedavno otvorena, a u kojoj će se, kako je saopšteno iz te kompanije, proizvoditi električna i hibridna vozila i radiće oko 1.000 ljudi.  

Britanski list piše da automobilska industrija u Srbiji datira iz tridesetih godina prošlog veka, a da danas čini 10 odsto ukupnog izvoza zemlje i zapošljava više od 40.000 ljudi, prema podacima Razvojne agencije Srbije.  

Kompanija „Fijat” je poslednji značajan ulagač, nakon što je uložila blizu milijardu evra u 2008. godini, dok je proizvođač automobilskih komponenti „Džonson elektrik” 2016. godine u Srbiji otvorio svoj najveći evropski proizvodni pogon.  

FT navodi da je Srbija na 48. mestu od 190 ekonomija sveta po lakoći poslovanja, prema poslednjoj Duing biznis (Doing Busines) listi Svetske banke, i da želi da uđe u EU do 2025. godine, iako su tenzije u vezi sa Kosovom jedna od nekoliko prepreka. Bez obzira na to, srpski program reformi je, kako ocenjuje FT, omogućio zemlji da uspe u svom glavnom ekonomskom cilju - privlačenju stranih direktnih inve?ticija, štoje zauzvrat stvorilo radna mesta i doprinelo najnižoj stopi nezaposlenosti u poslednjih deset godina od 10,3 posto.  

Srbija se, međutim, sada mora preusmeriti ka drugim ciljevima, kao što su bolja integracija stranih direktnih investicija sa lokalnom ekonomijom kako bi domaće kompanije mogle da imaju koristi od prenosa znanja, navodi se u članku. Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da iznos od 5,8 milijardi dolara privučenih stranih investicija jeste za poštovanje, ali ukazuje da su za naš razvoj neophodne i domaće investicije.  

- Bruto nacionalni proizvod nam je 10 odsto manji od bruto društveiior proizvoda. To znači da više od 10 rdsto svega što se proizvede pripada strancima. Mi ne možemo da utičemo na to šta će oni da“urade sa tim novcem, da li će da ga vrate u matičnu zemlju ili će ovde da investiraju. Uprkos tome što strane investicije imaju efekat na rast, potrebne su nam domaće investicije za ozbiljan privredni rast kome mi težimo, od oko pet odsto - kaže Filipović.  

Ulaganja domaćih investitora su poželjnija jer su uslovno rečeno „trajnog karakgera , odnosno vezana su za lokaciju investitora - rezidenta Srbije. Kod inostranih ulagača dominira praktično isključivo motiv profita i odmah kada se pokaže bolja šansa za zaradu u drugoj državi sele kapital ili makar obustavljaju dalje projekte razvoja kompanije u Srbiji.  

- Problem je, međutim, pggo su kod nas zamrle domaće investicije. Domaći privrednici jednostavno ne ulažu. Nisu posredi ekonomski razlozi već korupcija, pravna nesigurnost, sporost sudstva, birokratska opterećenja - navodi Filipović.  

Visoke strane investicije u Srbiji posledica su jeftine radne snage, razvijene mreže sporazuma o bescarinskoj trgovini, izdašne politike subvencija, jeftine struje....  

Iako vlada mišljenje da iz naših fabrika uglavnom izlaze proizvodi niske složenosti, male dodate vrednosti, sa velikim angažovanjem manuelnog rada nisko kvalifikovanih radnika, bez značajnijeg efekta prelivanja i uključivanja lokalnih dobavljača u lanac proizvodnje, profesor Filipović kaže da ipak u regionu Beograda i Novog Sada u poslednje vreme ima kvalitetnih stranih vićoko tehnoloških kompanija. fl  

Obim stranih ? investicija  

kontinuirano raste od 2015,posebno  

u proizvodnom sektoru

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Politika      Strana: 5

Rubrika: Događaji dana

Autori: M. Čekerevac

Teme: Korupcija

Naslov: Poslanici o KiM i spoljnoj politici

 Poslanici o KiM i spoljnoj politici  

 Potpuna usklađenost sa viznom politikom EU uslediće do prijema naše zemlje u punopravno članstvo u EU, a najkasnije do šest meseci pre pristupanja, poručio šef diplomatije Ivica Dačić  

 U kidanje viznog režima di-  

plomatskim predstavnicima Paragvaja, Mjanmarske unije, Surinama i Domi-  

nikanskoj Republici, zemljama koje nisu priznale ili su povukle priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova jedan je od načina pokazivanja da želimo uspostavljanje što boljih odnosa sa njima i gest prijateljstva, rekao je juče šef naše diplomatije Ivica Dačić, pozivajući poslanike u Skupštini Srbije da podrže sporazume koji to omogućavaju. Poslanici vladajuće koalicije iskoristili su debatu za pohvale državne spoljne politike, a radikali da još jednom zatraže da se „Srbija okrene pravim prijateljima i prekine put u EU, jer se od nas traži priznavanje Kosova”. Skupštinaje potom usvojila sporazume.  

Predstavljajući sporazume sa Paragvajem, Mjanmarskom unijom, Surinamom i Dominikanskom Republikom, ministar Dačić je rekao da naša zemlja vodi politiku otvorenosti prema svetu, da naši državljani koji imaju obične pasoše mogu da putuju u 71 zemlju bez viza, a oni sa diplomatskim pasošima u 93 zemlje, dok u našu zemlju mogu da bez vizeuđu građani sa običnmm pasošima iz 92 zemlje. Istakao je da često iz Brisela stižu primedbe zbog ukidanja viza pojedinim zemljama i dodao: „Potpuna usklađenost sa viznom politikom EU uslediće do prijema naše zemlje u punopravno članstvo u EU, a najkasnije do šest meseci pre pristupanja u EU.”  

Dačić je naveo da Paragvaj nije priznao Kosovo, ali je glasao za njegov prijem u Interpol, da Mjanmar nije priznao Kosovo, da je Surinam, kome se jedinom ukidaju vize i za diplomate i za građane, povukao priznanje, a daje Dominikanska Republika priznala Kosovo, ali je glasala protiv njegovog prijema u Interpol, te da je ovo prijateljski gest s naše strane. Podsetio je da je 15 zemalja povuklo priznanje, da će se nastaviti sa radom na tome „bez obzira na to što se vrše veliki pritisci na našu zemlju da to ne radimo”.  

Najavljujući podršku SPS-a sporazumima, Tjorđe Milićević je pohvalio ministra i šefa svoje partije,, kao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vladu za sve što su učinili na spoljnopolitičkom planu da sačuvaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, a osvrnuo se i na one koji bojkotuju parlament: „Ne očekujem da će rezultate svega što ste postigli pozdraviti ni Boško Obradović, ni Dragan "đilas, ni Vuk Jeremić, ali očekujem da će tu hrabrost i odlučnost znati da cene? pre svega, generacije koje dolaze”..  

U ovim sporazumima Aleksandar Šešelj (SRS) video je, kako je rekao, dobru priliku da se razgovara o našoj spoljnopolitičkoj orijentaciji. Naveo je da već 19 godina traje proces evrointegracija, da se prvo tražilo izručenje optuženih Srba u Haški tribunal, a „onda bi nam vrata EU bila otvorena, ali kad smo sve izručili i istorijski se ponizili, nije bilo ništa, ne od učlanjenja nego ni od otvaranja pregovora”. Kazao je da je onda tražen dijalog Beograda sa Prištinom, iza čije nezavisnosti je stala EU, pa Briselski sporazum, a ništa nije bilo od Zajednice srpskih opština, dok Rosu upada na sever KiM: „Sada se traži pravnoobavezujući sporazum, što bi značilo da Kosovo postane članica UN, ne znam kako ne razumete da bi onda postalo i član Uneska i Interpola, ukoliko bi to bilo potpisano i šta nam onda znači sva ova borba protiv tih učlanjenja i za povlačenje priznanja? Dakle, treba da se opredelimo, ili smo posvećeni članstvu u EU, to treba vlada da kaže, pa nas onda sudbina KiM ne zanima, ili smo posvećeni očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pa da se onda srpska diplomatija angažuje da što veći broj zemalja povuče priznanje, a vidimo da to može.”  

Lider JS-a Dragan Marković Palma najavio je podršku sporazumima i čestitao ministru Dačiću i predsedniku Aleksandru Vučiću na svemu što su uradili u spoljnoj politici i na povlačenju priznanja, ali i na privlačenju velikog broja investitora. Dodao je da nam nedostaje jedinstvoo: „Nedostaje nam konsenzus svih partija. E?o opozicija, stalno nešto traži, pa što niste došli danas da pričate? Problem je što ona opozicija van parlamenta ucenjuje onu u parlamentu - mora da izađe, jer ovi ne mogu da pređu cenzus, nije tu problem u Vučiću i medijima, oni su međusobno problem.”  

Dušica Stojković (SNS) rekla je da se „Srbija danas više nego ikada bori da zaštiti svoje vitalne nacionalne interese, da se politički i ekonomski osnaži, da samostalno vodi svoju spoljnu i unutrašnju politiku, da uspostavlja prijateljstva i partnerstva i na istoku i na zapadu i sa susedima i sa čitavim regionom”, navodeći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „povratio međunarodni ugled naše zemlje”. Istakla je da sporazumi koji su na dnevnom redu predstavljaju korak ka unapređenju sveukupne saradnje sa ove četiri zemlje. M. Čekerevac  

  1. Čekerevac  

Nerazumevanje  

Dušica Stojković (SNS) kazala je da se ne slaže sa Draganom Markovićem Palmom, „koji je rekao da je povlačenje priznanja isključivo zasluga Ivice Dačića, to je zasluga jednog čoveka - predsednika Srbije Aleksandra Vučića”. Marković joj je odgovorio: „Poštovana gospođo, govorio sam da predsednik Vučić ima najveće zasluge, a da mu pomaže Ivica Dačić, ali očito niste slušali, jer vam je neko pisao govor, pa ste malopre vežbali. Da ste slušali, znali biste da sam najmanje šest puta pomenuo predsednika Aleksandra Vučića. Isto tako, ne može niko da mi oduzme pravo da pomenem ministra Ivicu Dačića i ne razumem zašto mi da polemišemo o tome, da vi meni zamerate, a ja sve vreme govorim o srpskom nacionalnom pitanju i pozitivnim stvarima koje radi predsednik Aleksandar Vučić u tandemu sa Ivicom Dačićem. Drugi put kad vam pišu govor, vežbajte kod kuće, da biste me slušali.” Živković: Sednica bez ikakvog razloga Lider Nove stranke Zoran Živković, koji bojkotuje rad parlamenta, rekao je juče novinarima u skupštinskom holu, da nije postojao nijedan razlog za održavanje jučerašnje vanredne sednice na kojoj se ukidaju vize za diplomate „osim ako neko ne planira da beži iz zemlje”. Dodao je da će „prva odluka nove vlasti biti hapšenje Aleksandra Vučića i to zbog veleizdaje, organizovanog kriminala i korupcije, kao i organizovanja ubistava neistomišljenika”. „Da li će biti osuđeni, biće stvar suda, ali nova vlast mora da ih pohapsi da ne pobegnu u Paragvaj ili Kolumbiju”, smatra Živković.  

TV prenos i grom  

Lider JS-a Dragan Marković Palma, pre izlaganja, tražio je da se sednica prekine na deset minuta, „nemaTV prenosa sednice, a nema ni poslanika u sali, pa ne znam kome da se obraćam”. Predsedavajući Veroljub Arsić (SNS) odgovorio mu je da ima odloženi prenos „a potpuno ste ravnopravni sa drugim šefovima poslaničkih grupa koji su govorili bez direktnogTV prenosa”. Marković muje odgovorio da je navikao da govori „ispred mase, pa mi je malo neobično, ali nema veze”. Osvrnuo se i na grom koji je udario u avion u kome je bio Dačić: „U istoriji se nije desilo da grom udari u nešto i da taj pretekne. Znači Ivicu Dačića ni grom neće, ljudi. Ne zato što je on naš, nego što treba celom svetu. On je najbolji mirotvorac i hvala predsedniku Srbije što ga je izabrao za prvog saradnika.”

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Politika      Strana: 6

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Srbija računa na pomoć Saveta Evrope u reformama

 Srbija računa na pomoć Saveta Evrope u reformama  

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa šefom Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasom Flesenkemperom rekao je da Srbija veoma ceni dobru saradnju sa Savetom Evrope i da će nastaviti da ispunjava obaveze, preuzete 2003. godine članstvom u toj organizaciji, koja ove godine proslavlja 70. godišnjicu osnivanja. Vučićje istakao da Srbija računa na pomoć Saveta Evropeu sprovođenjureformi, jer ta organizacija, kroz svoje programe, kao i različite programe u saradnji sa Evropskom unijom, može da pomogne reformu pravosudnog sistema, reformu sistema javne uprave i lokalne samouprave i borbu protiv kriminala i korupcije, kao i unapređenje zaštite prava nacionalnih i drugih manjina i medijske slobode. On je istakao dobru saradnju sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, kao i korisnu ulogu Venecijanske komisije kao savetodavnog tela, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika republike. Flesenkemper je rekao da pozdravlja napore Srbije u sprovođenju reformi i pozvao srpske vlasti da u reformskom procesu, kao i u unapređenju rada parlamenta, više koriste savetodavne kapacitete Saveta Evrope. Vučić je zahvalio na principijelnom postavljanju Saveta Evrope u4očuvanju statusno neutralnogtretiranja takozvanog Kosova u toj organizaciji.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Politika      Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: Željko Šajn

Teme: Korupcija

Naslov: Potpredsednica Sobranja saslušana u aferi „Reket”

 Potpredsednica Sobranja saslušana u aferi „Reket”  

 Frosina Remenski, poslanica u Socijaldemokratskoj partiji Makedonije, tri sata davala iskaz u tužilaštvu  

 Siecijalno za „Polišiku Željko Šajn  

Skoplje - Posle počasnog konzula Srbije Siljana Micevskog, na razgovor o slučaju „Reket”, kako prenose makedonski mediji, Vilma Ruskovska, šef Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, pozvala je ličnosti iz najviše zakonodavne vlasti Severne Makedonije. Najautoritativnija poslanica i najmoćnija žena u Socijaldemokratskoj partiji Severne Makedonije Frosina Remenski, potpredsednica parlamenta, juče je bila u tužilaštvu. Makedonska štampa skrenula je pažnju da je bivši generalni sekretar partije SDSM Aleksandar Kiracovski, koji je sada poslanik, apelovao na Ruskovsku da na ispitivanje u vezi sa slučajem „Reket” pozove premijera Zaeva, vicepremijerku i ministarku odbrane Radmilu Šekerinski. Kako navode makedonski portali, Kiracovski traži da se saslušaju sve osobe koje se nalaze na objavljenim fotografijama sa osumnjičenim BojanomJovanovskim.  

Nakon tročasovnog davanja izjave Ruskovskoj, Remenski nije iznela detalje novinarima u interesu istrage ali je napomenula da kao počasni predsednik „Međunarodnog saveza”, nevladine organizacije, nije imala nikakve pravno-formalne obaveze da učestvuje u organima političkih partija ili neke organizacije. Nije otkrila strategiju saveza i priliv sredstava od poslovnih ljudi. Na novinarska pitanja dodala je da treba da se raščisti kompletan slučaj i svi koji su pozvani treba da se odazovu u tužilaštvu. Kako je navela nije bila bliska sa Katicbm Janevom niti sa osumnjičenim Kičevcem, kao ni sa svedokom Jordanom Kamčevim. Na ispitivanje u tužilaštvu došla je bez advokata.  

Na osnovu informacija koje se mogu saznati iz medija i sagovornika bliskih tužilaštvu, do sada su saslušane osobe koje su na račun Međunarodne organizacije za izgradnju humanitarnih domova za penzionere i socijalne slučajeve uplatile blizu tri miliona evra.  

Da podsetimo, ovom organizacijom upravljao je Jovanovski, zvani Boki 13, a počasni predsednik bila je upravo Frosina Remenski. Prema navodima iz opozicione partije VMRO-DPMNE, utvrđuje se za koje je namene ovoj organizaciji uplaćeno blizu 20 miliona evra. Osnovano se sumnja da su za dobijeni novac nudili slobodu od daljeg gonjenja Specijalnog javnog tužilaštva. Čitav slučaj priJavio je biznismen Jordan Kamčev, koji je za tu uslugu do sada, kako se zna, isplatio milion i po evra, a takođe je iznuđen i za namepggaj u vrednosti od pet hiljada evra koji je nađen u kući tužiteljke KaticeJaneve.  

S jedne strane, saslušani biznismeni ukazuju na to da su sačinili poslovne ugovore i novac uplatili za kupovinu placeva za izgradnju humanitarnih stanova. S druge strane, otvoreno se govori da je Boki 13 zloupotrebio prijateljstvo sa Katicom Janevom i uspeo da je ubedi da ljudi koji plaćaju basnoslovne svote, čak i po milion i po evra, kao Jordan Kamčev, treba da budu izuzeti od zakonske odgovornosti. Očekuje se razrešenje Janeve dužnosti u tužilaštvu, a njen mandatističe 15. septembra.Predsednik Sobranja Talat Džaferi je predmet Janeva” pustio u parlameigarn? njppceduru. Sobranjska komisija zašgganja izbora imenovanja razmatraće danas njeno razrešenje. Kako se nezvanično saznaje, Janeva je, prema pisanju makedonskih portala, iz pritvora, dala pisani nalog u Specijalno javno tužilaštvo da se svi predmeti prebace u Javno tužilaštvo u roku od tri dana. To bi značilb da bi Specijalno javno tužilaštvo završilo svoj mandat koji je počeo sa Janevom.  

Istraga predmeta „Reket” je u punom intenzitetu. Prema saznanjima makedonskih medija, očekuje se da će se Ruskovska u ovom slučaju baviti još i političarima, a koji će status oni dobiti ostaje da se vidi. f

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Politika      Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: V. Aranđelović

Teme: javne rasprave

Naslov: Godišnje kroz hranu „sažvaćemo” i jednu kreditnu karticu

 Godišnje kroz hranu „sažvaćemo” i jednu kreditnu karticu  

  1. Aranđelović  

Plasggika je laka za upotrebu, ne korodira i kao ta-  

kva je vrlo poželjna. O tome govori i podatak da se u Srbiji za 12 meseci upotrebi oko 2,4 milijarde kesa od ovog materijala. A naučnici tvrde da svaki čovek godišnje pojede količinu plastike od koje bi mogla da se napravi jedna kreditna kartica i to nesvesno, kroz hranu koju unese. Ekolozi upozoravaju da će vrlo brzo doći dan kada će u morima biti više plasgike nego biljnog i životinjskog sveta.  

Ovi podaci nisu istrgnuti iz rubrike „Verovali ili ne”, već su se čuli juče u Privrednoj komori Srbije, tokom predstavljanja predloga nacrta strategije upravljanja plastikom do 2030. godine. Na javnoj raspravi koja je okupila nadležne organe, predstavnike najvećih trgovinskih lanaca, proizvođače i reciklere, kao rešenje najčešće se spominjala cirkularna ekonomija. A ona bi podrazumevala da nakon upotrebe plastika ne postane otpad, već sirovina za neke nove proizvode. Kako je na ovom skupu istakao Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS, u Srbiji se godišnje proizvede oko 100.000 tona ambalažnog otpada, od čega više od 60 odsto završi na deponijama. Naglasio je i da je plastičarska industrija razvijena, što pokazuje i podatak da je u njoj zaposleno više od 16.000 ljudi, a u 2018. ostvarila je izvoz veći od 800 miliona evra. Imajući to na umu, Stevanović je istakao da se pre svega mora zaštititi životna sredina, ali i domaća proizvodnja. Zato su upravo proizvođači plastičnih proizvoda pokrenuli inicijativu da se formira radna grupa koja bi uradila ovaj nacrt strategije.  

- Radna grupa je analizirala stanje u našoj zemlji kad je reč o upravljanju plastičnim otpadom, predložila ciljeve i rokove za njihovo ostvarivanje, a dokument se oslanja na strategiju EU usvojenu prošle godine i evropske direktive iz te oblasti - objasnio je Stevanović.  

Plastične kese proglašene sujednim od najvećih neprijatelja životne sredine i kako bi se njihova upotreba smanjila, trgovci su počeli da ih naplaćuju. Od tog momenta, kako se moglo čuti na javnoj raspravi, njihova upotreba smanjena je za 60 odsto. A šta je sa proizvođačima plastičnih kesa?  

- Nijedna zemlja EU nije potpuno zabranila plastične kese, već nastoji da njihovu upotrebu svede na najmanju moguću meru. Šta bi bilo zamena plastičnoj kesi? Papirna, koja se ne reciklira i koja bi bila bačen resurs. Oko četiri tone plastičnih kesa zamenilo bi 30 tona papirne. Uz to, u našoj zemlji ne postoji proizvodnja celuloze - rekao je Viktor Grujić, direktor fabrike za proizvodnju plastičnih kesa „Polipak”. V. Aranđelović

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 5

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Finansiranje političkih stranaka

Naslov: SZS i DSS ne idu na razgovor

 CETVRTA RUNDA

 SZSiDSSne idu na razgovor

 Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević najavio je da će se danas nastaviti razgovori između vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, a ponovo će se, kaže, razgovarati o medijima i finansiranju izborne kampanje.  Iz Saveza za Srbiju poručuju da neće učestvovati u četvrtoj rundi dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima, a sastanku takođe neće prisustvovati ni predstavnici DSS. Iz vladajuće koalicije još nema potvrde da će doći na novu rundu dijaloga, ali su nakon poslednje iz SNS poručili da su stranka dijaloga koja je spremna na razgovore.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Večernje novosti      Strana: 20

Rubrika: Srbija

Autori: D.N.

Teme: Javne nabavke

Naslov: ZAMENA CEVOVODA

POŽAREVAC

ZAMENA  CEVOVODA

GRADSKA uprava u Požarevcu je raspisala javnu nabavku za zamenu azbestno-cementnih vodovodnih cevi u gradskom parku (na slici), a vrednost radova ispred zgrade "Načelstva" je procenjena na 4,7 miliona dinara, bez poreza. Rok za završetak posla je 60 kalendarskih dana. D. N.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Vreme      Strana: 1,14,15,16,17,1

Rubrika: Bez naslova

Autori: Jelena Jorgačević

Teme: Korupcija

Naslov: ŠANGAJSKA LISTA U ZEMLJI PLAGIJATA I KUPLJENIH DIPLOMA

 INTERVJU: VLADICA CVETKOVIĆ, ČLAN SANU  

 ŠANGAJSKA LISTA U ZEMLJI PLAGIJATA I KUPLJENIH DIPLOMA  

 Intervju, profesor Vladica Cvetković, dopisni član SANU  

 “Meni je, u stvari, taj medijski aspekt vladavine Aleksandra Vučića gori od svega... Ako su, kako se priča, ovaj način održavanja na vlasti zaista smislili neki mnogo pametni medijski manipulatori, ja im čestitam, uz jedno pitanje: Imaju li oni ikakvu ideju, to jest šta o tome kaže njihov model, na šta će ličiti narod kad i ta vlast prođe? Bojim se da će nas ova vlast unazaditi u pogledu nečega gde nikada nismo bili za pohvalu, a to je potencijal da ikada na ovom prostoru izgradimo jednu normalnu i modernu građansku državu. Taj potencijal, recimo, stoji u vezi s brzinom kojom naučna znanja prodiru u jedno društvo. Konstantno zaglupljivanje, kao osnovni princip svake populističke vlasti, pravi i neguje ksenofobično društvo koje teško prihvata nova znanja, a još ih teže primenjuje”  

 Nedavno je profesor Vladica  

Cvetković, u tekstu u dnevnom listu “Danas”, pisao o tri zdravorazumska konfl ikta u  

srpskom društvu – da li je logično da konstantno očekujemo boljitak u obrazovanju iako je dobro poznato da tu ne postoje reforme koje mogu da dovedu do brzih, dobrih efekata, a da se istovremeno niko ni ne upušta u sistemske promene; zatim, da li je logično da zahtevamo od žena da rađaju, a da smo pritom potpuno nesposobni da rešimo problem porodičnog nasilja; i konačno, je li razumno da relativizujemo zločine koje su Srbi počinili i da verujemo da to neće imati uticaj na moguća buduća zlodela nad srpskom decom?  

Nema li preciznijeg opisa mračne strane jednog društva i pokušaja da ono ozdravi od ukazivanja na njegov pogrešan odnos prema obrazovanju, prema zločinima svoje strane i konačno, na nasilje koje se događa sada.  

Međutim, kao što je, nažalost, bilo očekivano, profesora Vladicu Cvetkovića, dopisnog člana SANU, redovnog profesora Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nekadašnjeg dekana tog fakulteta, sačekale su, između ostalog, uvrede, besni anonimni komentatori i psovke narodnog poslanika osuđenog za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje Hrvata. Razgovor počinjemo time.  

“VREME”: Svesni sredine kojoj pripadate i koju kritikujete, verujem da možete da pretpostavite šta vas čeka kada napišete ove redove. Ali se ipak odlučujete da ih objavite. Zašto? Ili da parafraziram jednu rečenicu iz vaše knjige Deset pogleda o visokom obrazovanju u Srbiji – koliko u našoj akademskoj zajednici, i  

društvu uopšte, ima onih koji za dobrobit tog društva nisu spremni da žrtvuju baš ništa? Pa im se najviše isplati da ćute ili da podrže onog koji ima moć...  

VLADICA CVETKOVIĆ: Uz profesuru ide odgovornost i to ne samo akademska. Ako ste profesor najvećeg univerziteta u zemlji, osim o nauci i obrazovanju, trebalo bi da promišljate i o svom društvu, a članstvo u SANU, barem kako ja to vidim, donosi i imperativ takvog ponašanja, posebno što su vam kao članu Akademije medijska vrata nešto otvorenija nego drugim profesorima. Naravno, ako se ta privilegija zloupotrebi, šteta može da bude mnogo veća. Dakle, to su osnovni razlozi što pišem društveno angažovane tekstove među kojima su ipak najbrojniji oni o visokom obrazovanju.  

Kada govorimo o svrsi mog pisanja, dotičemo se, u stvari, pitanja da li me obeshrabruju negativne reakcije na sadržaj mojih tekstova. Takvih reagovanja je zaista puno, čak i ako uzmemo u obzir da su oni koji se protive uvek aktivniji, a da su istomišljenici po pravilu tiši i da se drže po strani. Nema sumnje da u Srbiji veliki broj ljudi ne misli kao ja o najosetljivijim društvenim problemima. Ali ne daje li upravo to smisao samom pisanju?  

Očigledno je da sam u manjini, ali nisam ni sâm i uvek kada pročitam ili čujem da neki meni važni ljudi imaju slične ili iste stavove, ili barem da razmišljaju po istim koordinatama, imam miran san. Pritom ne mislim samo na ljude u Srbiji danas, već na one iz čitavog sveta i iz ranijih vremena. O tome kako se tretiraju problemi svog društva svako može da uči i od Rusoa, ali i od Živka Nikolića, Olivera Stouna, Duška Radovića ili Džemsa Džojsa. Ovaj poslednji je, recimo, bio omrznut od strane nekih Dablinaca jer im je, između ostalog, bio poručio da, ako su već prinuđeni da se opijaju da bi nekako podneli svoje jadne živote, ne moraju zbog toga kod kuće da tuku svoju decu ili barem ne svako veče. Meni su uvek bili uzor ljudi koji se nisu udvarali svom narodu, ali ne znači da ga zbog toga nisu voleli ili da su ga se odricali. Ko sve to vidi drugačije, žao mi ga je, kao i pomenutih Dablinaca.  

USrbiji postoje ljudi koji su uzeli tapiju na patriotizam, a da nama, a očito ni sebi, nisu razjasnili šta ta imenica uistinu znači. Tim neizoštrenim pojmom, kao tupim nožem, ti isti ljudi danas dele Srbiju, dajući sebi pravo da druge nazivaju autošovinistima, pripadnicima druge Srbije, a ponekad i izdajnicima. Po kojem to tumačenju nisam patriota ako smatram da svi Srbi koji su činili zločine moraju da budu kažnjeni, nezavisno od toga kako su problem svojih osumnjičenih za ratne zločine rešili u nama susednim zemljama? Zašto ispada da neko ne voli svoj narod ako mu samo ukazuje na primere u kojima se njegovo sopstveno društvo ponaša netolerantno, necivilizovano, naivno, glupo ili nelogično? Znam da je teško voleti one koji donose loše vesti, ali jedna je stvar da vam se glasnik ne sviđa, a druga da je da ga zbog toga nazovete izdajnikom. Aonda, između jednih i drugih, odnosno mimo jednih i drugih, postoji većina koja ćuti. Mislim sada na akademski svet i sve one koji “gledaju svoja posla”. Koja je njihova uloga u ovome što nam se dešava?  

Mislim da je ovaj razgovor povezan s njima, kao pokušaj da se razmrdaju. Ja na neki način, iako pišem tekstove, pripadam više njima nego onima koji su angažovani, koji idu prsa u prsa. Trudim se da budem analitičan, ali nisam agresivan, zato verujem da mogu da me čuju upravo oni koji ćute. Jer teško da će biti ozbiljnih promena ako se ne mobilišu oni koji danas i dalje samo pošteno rade svoj posao. A kako ih pokrenuti, gde je to dugme, kako se svi mi pokrećemo, ne znam… Ne treba biti isključiv, i u tom neangažovanju ili slabom angažovanju nezadovoljnih intelektualaca – jer oni u većini trpe i nisu srećni, verujte to znam – postoje stepenice. Ja, recimo, pišem tekstove, ali neću štrajkovati glađu, s druge strane, neko će potpisati peticiju, ali je nikada neće inicirati, ali ima onih koji iako nisu zadovoljni, a nisu ni glupi ni prestrašeni, čak ni tu peticiju neće potpisati. Teško je raščivijati koji su to sve razlozi i rasplesti taj širok dijapazon izgovora. A izgovora ima puno.  

Beogradski univerzitet doživeo je ozbiljan pad na Šangajskoj listi. Kada je bio u prvih 300, nazvali ste to incidentom. Kako vam izgleda, iz ugla pomenutih sistemskih promena, razrešenje u kojem predsednik Vučić najavljuje “budžetsku liniju koja se tiče Šangajske liste”? Sve što se poslednjih nedelja pisalo i govorilo o Šangajskoj listi samo je još jedan primer zamajavanja i gubljenja dragocenog vremena u visokom obrazovanju. Pre tri godine sam govorio da smo prerano i bez razloga “poleteli”, da je tada objavljena pozicija BU između 201. i 300. mesta rezultat sticaja okolnosti, a da je od likovanja neuporedivo važnije da se pristupi rešavanju decenijskih sistemskih problema. Nisam se ni nadao da će  

Sasvim normalni ljudi  

Napisali ste u jednom biografskom tekstu: “U vojsku sam otišao 1983. Negotin, pogranična pešadija, komandir čete kapetan Sali Veseli, kasnije ofi cir UČK, a komandant garnizona major Radislav Krstić, osuđen 2001. godine za genocid u Srebrenici.” Strašna rečenica. Kako su vam ti ljudi tada izgledali? I jedan i drugi su za ono vreme bili ili, da budem precizniji, tada meni izgledali kao sasvim normalni ljudi. Možda ja tada kao mlad nisam sve umeo da vidim, ali mislim da će pre biti da je to bila univerzalna pojava. Da su ljudi poput njih bili nešto posebno, neki izuzeci koji upadljivo odudaraju od drugih, nama se ne bi ni dogodilo ono što nam se dogodilo.  

to tada neko da sluša, na BU je sve pucalo od ponosa, baš kao da se dogodio pravi sistemski uspeh. Istovremeno je doprinos naučnih radova koleginica i kolega iz naučnih instituta koji pripadaju BU uporno relativizovan, dok su bodovi od visoke citiranosti profesora Radenovića i Kadelburga prihvaćeni kao dar s neba. Sada se akademska zajednica pravi još naivnija i umesto da lepo priznamo kako je ovaj pad, kao i uspeh onomad, ista stvar samo s drugim predznakom, mi dopuštamo još praznije priče, a zatim i totalnu vulgarizaciju u vidu tzv. budžetske linije.  

Zapitajmo se prvo u čemu se to proteklih godina očitovala visoka pozicija BU na Šangajskoj listi? Jesmo li za to vreme smogli snage i rešili pitanja plagijata i sumnj ivih diploma, promenili upisnu politiku ili zaustavili odlazak mladih visokoobrazovanih? Naravno da nismo. Nesumnjivo plagirani doktorat Siniše Malog i dalje nema epilog, već odoleva na sramotu našeg najvećeg i najstarijeg univerziteta, a u slučaju nekih drugih političara ne znamo ni da li su ikada kročili na visokoškolsku ustanovu čiju diplomu poseduju. Politika upisa nam je nepromenjena, tako da i dalje proizvodimo najviše onih kojima samo partija može da nađe posao, a mladi i dalje nesmanjenim intenzitetom nastavljaju da napuštaju Srbiju. Jedina (polu)dobra stvar jeste što ni pad na Šangajskoj listi neće na ovo uticati, jer su to nedaće koje imaju druge, nešangajske kontrolne mehanizme i ne zavise od toga na kojoj adresi stanuje nekoliko visokocitiranih srpskih matematičara.  

Ili razmotrimo sledeću stvar. Do prošle godine BU je na Šangajskoj listi bio ispred desetine vrhunskih svetskih univerziteta, kakvi su, recimo, Univerzitet u Bajrojtu, Brunel univerzitet ili Univerzitet u Johanesburgu. Svako može da poseti sajtove ovih univerziteta i da vidi broj inostranih studenata doktorskih studija, ERC grantova ili stipendija iz programa “Marija Sklodovska Kiri”, kao i druge pokazatelje o kakvim je ustanovama reč. A moja lična procena je, ograničiću se samo na geonauke, da više od polovine naših profesora ne bi bilo ni razmatrano na konkursima za posao na ovim univerzitetima.  

Šta nam čini ta slepa usmerenost na rezultat, kada je o obrazovanju reč, bilo da se radi o mestu na rang listi ili rezultatima PISA testiranja? Isključiva usmerenost na nominalni rezultat nije dobra ni u jednoj delatnosti, a u obrazovanju posebno, ali je pogrešno i ukoliko ignorišemo kriterijume po kojima se vrši procena kvaliteta. Propisani indikatori nisu i ne mogu biti savršeni, ali su korisni za proveru da li smo na dobrom putu. Problem je što naše visoko obrazovanje nije ni na kakvom smislenom reformskom putu, već se nalazi u stanju stihijskog preživljavanja. Taj pravi put sigurno nije pomenuta “budžetska linija” kojom se, istina, BU može nanovo popeti na Šangajskoj listi, ali to bi opet bilo kvazisistemski i bez uticaja na opšti kvalitet visokog obrazovanja. Tačnije, posledice bi mogle da budu i veoma negativne, jer bi ispalo da je za individualne naučne rezultate profesora više zainteresovana vlada Srbije nego fakulteti na kojima su ti isti profesori zaposleni! A mogu samo da zamislim kakav bi cunami od surevnjivosti među profesorima izazvalo plaćanje naučnih radova... Čitavoj stvari treba prići potpuno drugačije; umesto što sanjamo o elitnom mestu na Šangajskoj listi, treba reformisati BU tako da organizaciono liči na većinu evropskih univerziteta. Samo to.  

Odnedavno ste predsednik Akademijskog odbora za visoko obrazovanje SANU. Mislite li da možete nešto da pokrenete i promenite sa te pozicije?  

Mesto predsednika Odbora za visoko obrazovanje shvatio sam kao poverenje dobijeno od Izvršnog odbora SANU, pa se u skladu s time i ponašam. Pre svega, nastaviću da pišem, ali će to kao i do sada biti isključivo moje lično mišljenje, a stavove Odbora mogu da navodim samo kada iza toga stoji i odgovarajuća odluka. A posla ima mnogo; jedan od zadataka Odbora jeste ublažavanje međuesnafskih konfl ikata koji već godinama opterećuju našu akademsku zajednicu. To su trvenja između institutâ i fakultetâ, nesuglasice između istraživača u društveno-humanističkim i onih koji se bave prirodnim i tehničkim naukama i slični problemi. Sve to se prelama kroz najvažnije visokoobrazovne i naučne institucije, pa čak i kroz SANU, ali Akademija mora da pokaže kako da se ova netrpeljivost amortizuje.  

Recimo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, u čijem sam radu učestvovao duže od dve godine, nije uspeo da bude iznad takvih interesnih borbi. Upravo suprotno, čitav rad ovog tela bio je opterećen nastojanjem pojedinaca da se proguraju interesi grupa od kojih su tamo delegirani. Ukazivao sam na to, ali očito nedovoljno jer nije bilo uspeha, moji najvažniji rezultati u Savetu bili su jedna odredba u poslovniku, po kojoj pojedinačno izlaganje ne sme da bude duže od pet minuta i deo člana 5. Osnova za kodeks o akademskom integritetu, koji kaže da akademska čestitost podrazumeva i “realno sagledavanje sebe samog, vlastitog znanja i rezultata”. Gde još vidite slabe tačke našeg visokog obrazovanja i na koji način bi one mogle da se prevaziđu, odnosno da počnu da se prevazilaze? Samo ću ponoviti stavove koji su u raznim oblicima prisutni u svim mojim  

“Ja razumem da su Vučiću za održanje na vlasti potrebni televizija kao što je Pink, novine poput “Informera”, ali bi trebalo i da se barem zapita koliko se njihovim radom kultiviše primitivno i agresivno ponašanje i to u svim slojevima društva. Da li je po opšte obrazovanje ovog naroda nevažno to što su nam danas kiosci dekorisani najsramnijim novinama od Dimitrija Davidovića naovamo”  

tekstovima: 1) osnovna slabost jeste u pogrešnoj selekciji kadrova, 2) najbolji momenat za sistemske promene na tom planu prošao je pre dvadeset godina i 3) prvi naredni povoljan trenutak protiče upravo sada.  

Problem loših kadrova je pogubniji na univerzitetima nego u ustanovama koje se bave drugim delatnostima, a za to je odgovorna autonomija univerziteta koja pojačava efekte negativne selekcije. Problem univerzitetskih kadrova u Srbiji se nalazi u poodmaklom stadijumu, zato danas na našim fakultetima radi previše osoba u čijim rukama se neopravdano nalaze ogromne akademske slobode. To su osobe u čijem posedu autonomija univerziteta mutira i postaje lično profesorsko pravo da se predaje šta se želi, a da se ispituje koliko se i o čemu god hoće, da se jednima karijera promoviše a drugima uništava i to isključivo na osnovu ličnog utiska, da se svaka reforma koči a da se loši zakoni podržavaju ukoliko su njima lično korisni i tako dalje. Mere za bolju kadrovsku budućnost postoje, a najvažnije je da odvojimo izbore od unapređenja. Kandidati bi na izbornim konkursima trebalo da se takmiče s drugim kandidatima, a ne s minimalnim kriterijumima, kako je danas. Da stvar bude bliže ironiji, i to s minimalnim kriterijumima je napredak, jer ni njih do skora nije bilo.  

Kuda uopšte ide naše visoko obrazovanje i jesmo li se našli na graničnoj liniji izdržljivosti?  

Ako je u našem visokom obrazovanju zaista sve onako kako sam opisao, a jeste, kuda ono može uopšte da ide? Ne znam koliko je srpsko visoko školstvo daleko od linije izdržljivosti, ali znam da je to sistem koji je trenutno nemoguće reformisati. Njega samo s vremena na vreme usmeravaju pojedine interesne grupe sačinjene od pojedinaca kojima je i u ovakvom visokom obrazovanju dobro i koji ne žele nikakve supstancijalne promene. Ovih grupa ima mnogo, nije ih lako ni pobrojati, ali postoje načini da se barem okvirno utvrdi ko u akademskoj zajednici nikada neće biti spreman za ozbiljne reformske promene, za početak treba objaviti primanja svih zaposlenih u državnim visokoobrazovnim ustanovama.  

Razgovaramo dosta o obrazovanju i mnoge stvari koje ste spomenuli su vezane – odražavaju se ili se u njima čak krije uzrok – različitih pojava u društvu. Da počnemo o stanju dijaloga? I, ako idemo tim putem, o stanju slobode govora i medija? Često gledam televizijski program od pre nekoliko decenija, emisiju Trezor, i tako se potvrđuje ono o čemu mi govori i sopstveno sećanje – da je i u vreme kulta ličnosti i samo jedne nepogrešive partije bilo više pravog društvenog dijaloga. Danas je konkretan i normalan razgovor u medijima retko prisutan, pravih političkih rasprava nema, a prilozi u kojima neki ljudi mirno i staloženo razgovaraju, a vi i iz toga još možete ponešto i da saznate predstavljaju prava medijska iznenađenja. Najviše takvih razgovora ima u emisijama o kuvanju.  

Većina dijaloga u medijima svodi se ili na širenje jednoumlja i reprodukciju tuđih reči i misli u svim varijantama ili na neki rijaliti prostakluk. Za vreme ovih letnjih odmora bilo je nešto bolje jer smo imali jedan rijaliti program manje, a to je Narodna skupština. Aopisano jadno stanje u srpskim medijima i u srpskom društvu uopšte predstavlja i direktan odraz činjenice da među političarima nema normalne komunikacije.  

Pa kako vam onda trenutno izgleda ovaj dijalog vlasti i opozicije? Razgovore koji su se nedavno dogodili svakako ne bih nazvao pravim dijalogom.  

Iako mislim da je reč o recipročnoj ekskomunikaciji u kojoj ima obostranih grešaka, nema sumnje da je za odsustvo dijaloga prvenstveno odgovorna vlast. Stranka na vlasti mora da učini ustupak, jer ona poseduje sve poluge moći i svu kontrolu ne samo nad distribucijom već često i nad kreiranjem informacija, a u takvoj situaciji nema fer političke borbe. Za sve nas bi najbolje bilo kada bi se vladajuća stranka sama, odnosno pod “mekom” prinudom, odrekla ovog ekstremno privilegovanog medijskog položaja. Lošija opcija, opet po sve nas, biće ako naprednjaci tvrdoglavo nastave ovako da vladaju i tako sačekaju neku “tvrđu” prinudu za upristojavanje medija, odakle god bi ta prisila mogla da dođe.  

Sdruge strane, opozicija je morala od samog početka da insistira na slobodi medija i to pre i iznad svih drugih pitanja. Znam da je problem medija uvek pominjan, ali često je to bilo uzgred, a ovakvo nasilje nad zdravim razumom u svrhu vladanja nismo imali ni devedesetih. A opozicija je krenula s razuđenim napadima, od spleta sa mafi jom do gondole, što se u ovoj državi i pri ovoj vlasti odbija kao o zid, a istovremeno nema potencijal da razmrda one koji ćute. Ponavljam, fokus bi trebalo da bude na ovom mentalnom nasilju. Jer, dok se to ne promeni, ne može se dopreti do velike većine onih koji su de facto u šaci vlasti baš zbog te kontrole medija.  

Ne kažem da nije bilo važno koliko košta novogodišnja rasveta ili da li se u Beogradu gradi ovo umesto onoga ili obratno, ali mislim da je najpogubnije to što smo svi dozvolili da toliko dugo nema direktnog razgovora između vrha vlasti i opozicije. Umesto toga, “politički dijalog” je proteklih godina izgledao tako što opozicija postavi pitanje na N1, a onda uslede rafalne reakcije vlasti, ne nužno i odgovori, na svim drugim televizijama, plus svakodnevno urlanje s naslovnih strana tabloida; i tako u krug.  

Meni je, u stvari, taj medijski aspekt vladavine Aleksandra Vučića gori od svega. Ja se njegovom diktaturom ne bavim na istraživački način, što oni koji su danas u opoziciji verovatno čine, pa na toj osnovi iznose optužbe za sve i svašta na njegov račun i račun njegovih najbližih saradnika. U velikom broju tih napada lično ne mogu da učestvujem, jer, kao što rekoh, nemam uvid u to šta je zaista kupio on, šta njegov brat, a šta je još ostalo da kupe kum i kuma, ali ono što jasno vidim i za šta mi nije potrebno sufl iranje iz opozicije jeste da je mehanizam kojim on već godinama vlada sociopsihološki destruktivan. Toliki stepen podilaženja glasačima uz istovremeno ponižavanje i njih i samog sebe i tolika količina smišljenog ukrštanja laži i istine, nasilja nad elementarnom logikom i unutarnjih protivurečnosti čak i u susednim rečenicama, pa uz to još i teatralno izjašnjavanje o svemu i svačemu s povremenom kuknjavom kao da je reč o najobespravljenijem učesniku politič-  

kog života u Srbiji – sve bi nam to izgledalo nemoguće i nepodnošljivo, da nismo baš sve to i videli i podneli. Ako su, kako se priča, ovaj način održavanja na vlasti zaista smislili neki mnogo pametni medijski manipulatori, ja im čestitam, uz jedno pitanje: imaju li oni ikakvu ideju, to jest šta o tome kaže njihov model, na šta će ličiti narod kad i ta vlast prođe? Bojim se da će nas ova vlast unazaditi u pogledu nečega gde nikada nismo bili za pohvalu, a to je potencijal da ikada na ovom prostoru izgradimo jednu normalnu i modernu građansku državu. Taj potencijal, recimo, stoji u vezi s brzinom kojom naučna znanja prodiru u jedno društvo. Konstantno zaglupljivanje, kao osnovni princip svake populističke vlasti, pravi i neguje ksenofobično društvo koje teško prihvata nova znanja, a još ih teže primenjuje. Nesrazmerno veliki broj ljudi u Srbiji danas misli da njihova deca mogu da postanu homoseksualci ako se budu družili s takvim osobama ili da se prebijanjem učesnika gej parada čuvaju porodične vrednosti. Iz identičnog egzistencijalnog straha podgrejanog neobrazovanošću i neznanjem ljudi su nekada spaljivali žene jer su mislili da su opasne i da im rade o glavi. Ja razumem da su Vučiću za održanje na vlasti potrebni televizija kao što je Pink, novine poput “Informera”, ali bi trebalo i da se barem zapita koliko se njihovim radom kultiviše primitivno i agresivno ponašanje i to u svim slojevima društva. Da li je po opšte obrazovanje ovog naroda nevažno to što su nam danas kiosci dekorisani najsramnijim novinama od Dimitrija Davidovića naovamo? Neko je morao tim velikim, pretpostavljam i skupim, savetnicima za kontrolu javnog mišljenja da saopšti da su takvi preparati kontraindikovani za srpsko društvo.  

Veliki problem je i u tome što se visokim obrazovanjem ne može izbalansirati ovo intelektualno upropašćivanje naroda. Mi i dalje kaskamo za evropskim prosekom po broju visokoobrazovanih i to u svim starosnim kategorijama, a imamo i problema i sa dostupnošću visokom obrazovanju. Naime, istraživanja pokazuju da nam preti intelektualna reciklaža, deca čiji roditelji nisu završili srednju školu imaju pet puta manje šanse da dođu do univerzitetske diplome od dece čiji su roditelji maturirali, a čak 18 puta manje šanse od onih čiji su roditelji visokoobrazovani. Da li o ovome razgovarate sa studentima i, ako razgovarate, kako ono reaguju na to?  

Pored stručnih predmeta (postanak i starost stena na Zemlji) studentima držim i nastavu iz organizovanja naučnog rada i u okviru tog kursa pokušavam da tematizujem i neke društvene probleme. Ponekad mi se učine zainteresovanima, pa se zanesem, onda im dajem neke, za mene najdragocenije preporuke: da tuđe reči nikada ne uzimaju zdravo za gotovo i da uvek i u sve sumnjaju, ali i da svog sagovornika ne smatraju budalom, barem dok se kao takav ne dokaže, da nauče da kod sebe samih prepoznaju kada im interesi nadvladaju logiku, i tako dalje... Opet, kad vidim da zevaju i da jedva čekaju da se predavanje završi, ja najpre probam da ih razumem, obično mi uspe, pa ih pustim.  

Nedovoljno razumevanje mladih postoji oduvek. Kada je reč o našem komunističkom vremenu, to je najbolje, jednom jedinom rečenicom, iskazao naš veliki, nedavno preminuli scenarista Gordan Mihić: “Tuđ hleb jede, a hoće moj svet da menja!” Ta briljantna rečenica pokazuje ne samo tadašnji odnos starih prema mladima, već i ko su ti mladi tada bili, da su oni zaista hteli da promene svet. Ako pravimo paralele s tim vremenom, danas ja vidim mnogo sličnosti s tadašnjom komunističkom omladinom, ali ne vidim nijedan hipi pokret, niti bilo šta što bi bilo mladalačka subverzivnost, ali na masovnom nivou.  

Čini mi se da su mladi danas manje aktivni i manje organizovani, kao da osećaju da nemaju vremena da se bave promenom sveta u kojem žive, radije bi samo promenili mesto.  

Opet, verujem i da isključivo odgovornost imaju odrasli. Na mlade ništa tako jako ne utiče kao to kako se nose s poniženjem svojih roditelja. U Nemačkoj se suočavanje sa zločinima intenzivno refl ektovalo na mlade, oni su postavljali ono poznato pitanje “Šta si radio u ratu, tata?”. Svako vreme ima svoju refl eksiju. Kako se današnji mladi nose sa onim šta su činili njihovi roditelji devedesetih, s njihovim poniženjima, utiče na ono šta su u stanju da urade danas, kakva pitanja postavljaju, protiv čega se bune ili o čemu ćute… ¶  

JELENA JORGAČEVIĆ  

“I dalje proizvodimo najviše onih kojima  

samo partija može da nađe posao, a mladi i dalje nesmanjenim intenzitetom nastavljaju da napuštaju Srbiju”

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Vreme      Strana: 1,6,7,8,9

Rubrika: Bez naslova

Autori: Radmilo Marković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: PAKOVANJE AFERE I IZBORA

 Politika hapšenja  

PAKOVANJE AFERE I IZBORA  

 Politika hapšenja  

Privođenje osoba u Dajrekt mediji i RTS-u su trenutna kulminacija sveobuhvatne hajke na Đilasa, sa glavnom temom “Đilas ukr’o 500 miliona evra”, koju besomučno već mesecima razrađuju silni funkcioneri i funkcionerčići SNS-a, nebrojeni urednici, direktori, vlasnici i novinari okupacionih medija. Još je u novembru prošle godine “Informer”, kako sami pišu, “došao do podataka” da su Đilasove četiri fi rme od 2004. do 2012. imale ukupne prihode od oko 500 miliona evra. Tada je krenula nova lavina – do tada je vladajuća mantra bila da je Đilas ostavio Grad Beograd u dugovima od 1,2 milijarde evra, tvrdnja koju su svojevremeno pobili i Fiskalni savet i sam tadašnji ministar fi nansija Dušan Vujović  

 Usredu 28. avgusta, uhapšen je  

direktor Dajrekt medije, kao i dvoje zaposlenih u marketingu Radio-televizije Srbi-  

je (RTS), dok je za još jednom direktorkom Dajrekt medije raspisana poternica pošto se nalazi van zemlje. Kako je istog dana na konferenciji za štampu izneo potpredsednik SNS i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, uhapšeni su osumnjičeni za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica zato što su od 2009. do 2018. godine zaključivali više ugovora o poslovnoj saradnji između Dajrekt medije i RTS-a koji su bili u suprotnosti zvaničnim cenovnicima RTS-a – javni servis je prodavao reklamne sekunde, Dajrekt medija kupovala, a posle prodavala svojim klijentima, koji su se reklamirali na RTS-u. Na ovaj način, prema Stefanoviću, “RTS i država” su oštećeni za oko 688 miliona dinara, koji su “završili u privatnim džepovima”.  

Istog dana konferenciju za medije ispred Predsedništva Srbije održao je Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde i vlasnik Dajrekt medije do 2014. godine, a pre njih obojice svoju konferenciju održala je narodna poslanica SNS Marija Obradović.  

aleksandrova antiteza  

Nekome ko bi neupućen posmatrao ove konferencije, nešto bi delovalo neobično: naime, i Đilas i Stefanović i Marija Obradović govorili su o političkom progonu i zloupotrebama – Đilas da su ova hapšenja zasnovana na lažnim optužbama i da je hapšenje obavljeno “na osnovu odluke Aleksandra Vučića, a ne na osnovu pravnih stvari”, a Stefanović i Obradovićeva da hapšenja nisu rezultat nikakve političke zloupotrebe nego izuzetno profesionalnog rada – dok pritom niko iz sveta politike nije bio uhapšen.  

Ispred Predsedništva Srbije Đilas je izbegao da direktno odgovori na pitanje da li misli da će i on da bude uhapšen: “U ovoj zemlji danas svako može da bude uhapšen. Nažalost, dolazimo do vremena kad svako može da bude prebijen i ubijen. (...) Uhapsi me ti Vučiću, ako imaš za šta. Sutra, svakog od nas, svaki dinar koji imam, izvoli, proveri. Ali da proverimo i ovo tvoje”, rekao je Đilas i podsetio da je u februaru ove godine pokazao izjašnjenje direktora RTS-a Dragana Bujoševića odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala upravo o stvarima za koje je uhapšeno troje ljudi – reklamnim sekundama za Ligu šampiona u fudbalu i serije Moj rođak sa sela i Nepobedivo srce. Podsetimo, u dopisu MUP-u Bujošević je odbio da odgovori jednoznačno sa “da” ili “ne” na pitanje da li je RTS pretrpeo štetu u ugovorima sa Dajrekt medijom, ali je napisao da je tražio od Marketinga RTS-a i ostalih službi da se izjasne o ovim pitanjima: “U najkraćem, oni smatraju da RTS nije pretrpeo štetu u pomenutim ugovorima”, napisao je Bujošević 18. februara 2019.  

Sa druge strane, Stefanović – a kasnije će njegovo mišljenje pregnantno na Pinku uobličiti predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić – eksplicitno je rekao da Đilas ne može da bude uhapšen u ovom slučaju, jer on kao vlasnik nije bio odgovorno lice, već su to bili direktori kompanije, koji su sve potpisivali, kao i da je istraga u ovom slučaju trajala godinama. Ana Brnabić je sutradan u sve unela i emotivnu notu: “Žao mi je što je za sve što je radio stavljao neke druge ljude da potpisuju, tako da on ne može biti direktno optužen”, rekla je Ana Brnabić kod Sarape na Pinku. Epilog svega, za sada, bio je da su privedeni – odmah pušteni. Kako je za N1 rekao advokat uhapšenog direktora Dajrekt medije Zdenko Tomanović, tužilac je odbio zahtev za pritvor i ujedno ukinuo rešenje o zadržavanju: “Sve do početka kampanje protiv Dragana Đilasa nijedan državni organ, uključujući državnog revizora, nijedan organ uprave, nijedna stručna ustanova nikada nije tvrdila da postoji šteta u poslovanju između Dajrekt medije i RTS-a. To je prvi put iznela naša politička elita i to izvršna vlast u okviru kampanje protiv Đilasa”, rekao je Tomanović.  

Sutradan, nakon hapšenja, zanimljiva informacija stigla je iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK): portal “Raskrikavanje” je javio da je, nakon saslušanja  

osumnjičenih, Tužilaštvo donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv pomenute četiri osobe – dvoje iz RTS-a, dvoje iz Dajrekt medije. Dakle, hapšenje nije bilo ni potrebno pošto su ljudi odmah pušteni – osumnjičeni su mogli da budu pozvani na saslušanja, istraga je ionako pokrenuta tek nakon njih.  

Aonda se javio i predsednik. U starom maniru “Aleksandrove antiteze”, Vučić je najpre rekao da neće da se izjašnjava o slučaju Dajrekt medije “jer ne želi da komentariše rad tužilaštva”, a onda izjavio da je mnogo važnije od nečije lične sudbine “da prekinemo sa nekoliko principa, a to je da političari nikada ne odgovaraju za kriminal i korupciju. Političari se uvek sakriju iza nekog drugog, postavljaju ispred sebe druga lica”. Dakle, predsednik neće da utiče na rad tužilaštva, ali je jasno da je reč o kriminalu i korupciji, a dodao je i da “vidi da Miroslav Mišković i Dragan Đilas imaju istog advokata i da su povezani”. Neko zloban bi mogao vrlo lako i samog Vučića da “poveže” na ovaj način – Zdenko Tomanović je bio advokat i Slobodanu Miloševiću, a Aleksandar Vučić je bio ministar u vladi koju je Milošević kontrolisao…  

Samo dva dana kasnije, na sednici glavnog odbora SNS-a (kojeg je direktno prenosila TV Pink), Vučić je, delujući uzbuđeno, ali strogo pazeći da ne pomene Đilasovo ime, izvikao i sledeće: “Nama su ljudi došli, jeste li videli jednu nečuvenu stvar, pre neki dan sam se pojavio, kaže mi, pa pokaži papire za 500 miliona evra. Ja kažem, ‘ajde dajte mi papire. Pogledam u papire, u papirima 619 miliona evra ukr’o, 619 miliona evra, ljudi.” (Nedugo nakon ovoga, publika – funkcioneri i članovi SNS-a – je ustala, počela da aplaudira, sve skandirajući “Aco, Srbine”, a Vučić se prodrao na mikrofon: “E, tako vas volim! Vidiš da vam nije vruće, vidiš da imate energiju! Vidiš da možete da se borite!”)  

kad oni kažu  

Iinače, osim Vučićevog “neuticanja” i “nekomentarisanja” rada nadležnih organa, u ovoj disciplini su se istakli i ministar Stefanović, a naročito Marija Obradović, koja je prva istrčala “da objasni narodu, kako bi razumeo”, što kaže Vučić. Stefanović je na početku konferencije rekao da hoće da pohvali pripadnike tužilaštva i policije, da je ovo “ozbiljna istraga”, da je ovo “rezultat rada ozbiljnih profesionalaca iz Tužilaštva za organizovani kriminal, iz beogradske uprave KP i UKP u sedištu” i “zajednički napor državnih organa koji su bili u obavezi da utvrde gde je nestao taj novac i da li je građanima Srbije napravljena šteta, a nekome korist”. Dakle, država je utvrdila, pa da vidimo ko sme da kaže suprotno, a tu je i dodatak: “Ovo je kompanija Dragana Đilasa, da se niko ne pravi naivan. I on često kaže ‘ja sam preneo svoja upravljačka prava na druge’. Pa, šta to znači? Jel to znači da on ne uživa u prihodima i u profi tu? Ja pitam samo – da li vlasnik kompanije koristi novac koji kompanija ima? Da li je to onda njegov novac ili novac odgovornih lica? To je njegov novac.” AMarija Obradović je na trezveno pitanje novinarke – da li je trebalo prvo da sačeka da nadležni organi kažu svoje, pa tek onda da dođu reakcije na političkom polju – dala spektakularan odgovor: “To o čemu vi govorite je zaista mnogo, mnogo manje bitno od toga da zaista dobijete stav stranke. Vrlo nam je važno, znate i sami da godinama govorimo o političkoj zloupotrebi, o uticaju Dragana Đilasa i na RTS, ovoga puta imamo i dokaze za to. Za nas je ovo ključno, stigli smo do nečega što jako, jako dugo istražujemo”.  

Dakle, ONI istražuju, ONI imaju dokaze, potvrđujući da su tužilaštvo i policija organski srasli sa Srpskom naprednom strankom, a vrlo je važno da se odmah sazna i stav stranke, tj. predsednika, tj. države.  

Aotkud ona to sve zna, koji je ona faktor bila u celoj istrazi i zašto sve ovo govori?  

“Zar ne mislite da je neozbiljno da na konferenciji za štampu na kojoj se pojavim, da ne treba da prokomentarišem nešto što se pojavilo pre sat-dva u medijima? Mislim da bi bilo jako neozbiljno... pa slušajte, ja verujem ovim medijima koji su izneli činjenice o kojima sam vam ija govorila (a prvi su vest javili B92 i TV Prva, koje je krajem 2018. kupio Srđan Milovanović, rođeni brat poverenika SNS u Nišu, prim. nov) i to je nešto na čemu radimo dugo. Ja sam sa detaljima toga upoznata kao neko ko intenzivno prati šta je to što Dragan Đilas radi, sa političke strane, i uvek mi je bilo izuzetno važno da utvrdim zbog čega neko svoj kriminal pokriva političkim aktivnostima.”  

Dakle, ona sve to zna i saopštava pre ministra unutrašnjih poslova, pre tužioca, jer ona to intenzivno prati, jer veruje medijima sa nacionalnom frekvencijom bliskim SNS-u i to je nešto na čemu oni rade dugo. Na kraju je zaključila: “Verujem da će istražni organi, a kasnije i pravosudni uraditi svoj posao bez ikakvih pritisaka. To je najvažnije u ovom trenutku.”  

evo sad ću da vam pokažem Ali, šta je suština svega ovoga? Neki ljudi su pohapšeni, pa optuženi za krivično delo, pa pušteni, ali ne i Dragan Đilas. Ova hapšenja su trenutna kulminacija sveobuhvatne hajke na Đilasa, sa glavnom temom “Đilas ukr’o 500 miliona evra”, koju besomučno već mesecima razrađuju silni funkcioneri i funkcionerčići SNS-a, nebrojeni urednici, direktori, vlasnici i novinari okupacionih medija. Još je u novembru prošle godine “Informer”, kako sami pišu, “došao do podataka” da su Đilasove četiri fi rme od 2004. do 2012. imale ukupne prihode od oko 500 miliona evra. Tada je krenula nova lavina – do tada je vladajuća mantra bila da je Đilas ostavio Grad Beograd u dugovima od 1,2 milijarde evra, tvrdnja koju su svoje-  

vremeno pobili i Fiskalni savet i sam tadašnji ministar fi nansija Dušan Vujović. Najveći impuls ovoj priči dao je, naravno, predsednik države. On je novinarki Verici Bradić u, valjda, probnom intervjuu na TV Pink (kasnije je ona počela da vodi emisiju Hit Tvit, Pinkovu verziju Utiska nedelje), u martu ove godine dao divan primer kako poštuje prezumpciju nevinosti i kako ne želi da utiče na rad državnih organa:  

“Pogledajte danas, kad su njih petorica okružili jednog policajca, pa Đilas, ‘sram te bilo’. Čuj njega, sram ga bilo što radi za 60.000 dinara, a tebe nije sram, barabo tajkunska, što si ukrao 500 miliona evra građana Srbije? Ti ćeš tom dobrom policajcu, koji zarađuje za hleb mučeći se i boreći se sa fašistima i tajkunima, ti ćeš njemu da kažeš ‘sram ga bilo’, ti koji si obezbedio, možeš da kupiš pola Londona, kao što si kupio i pola Njujorka i pola Milana, gde si već smestio sve svoje iz Dajrekt medije”, rekao je Vučić u pravedničkom gnevu.  

Verica Bradić je pokušala da spusti loptu: “Dobro, to su teške reči, upotrebljava ih i druga strana”, rekla je, a Vučić ju je upitao: “Šta su teške reči?” Ona počela da nabraja – “lopove”, no, predsednik je bio neumoljiv u poštovanju prezumpcije nevinosti: “Ja tvrdim da je lopov, evo sad ću da vam pokažem, pustite to, nije u redu. Ja tvrdim da je lopov i to sam tvrdio ceo život. Ja idem i na sud po tom pitanju. Evo vam, dragi građani (pokazuje grafi kon), pogledajte jednu tabelu, ko boga vas molim. Ovo su, ljudi, ovo žuto što raste iz godine u godinu, to su prihodi Đilasovih fi rmi otkad je na vlasti, a ovo vam je kako raste defi cit i dugovi Grada Beograda. Sve što je Beograd bio više dužan, to su Đilasove fi rme više zarađivale.”  

Ujulu ove godine još jednom se istakao i Nebojša Stefanović. On je – kako smo videli, dok još nije ni počela istraga, već je trajala predistraga, na TV Pink, gde bi drugde, izjavio da policija i tužilaštvo sprovode “veliku istragu” o Đilasovoj nekadašnjoj kompaniji i RTS-u: “Ja ću poštovati prezumpciju nevinosti i sačekaćemo da se to završi. Ako se pokaže da su sumnje tačne, to će pokazati da je to velika korupcionaška afera. Pokazaće kako se ispumpavao novac građana Srbije”, preneo je portal Insajder, podsećajući da u mnogim drugim slučajevima Stefanović nije hteo ni reč da kaže o nekim važnim istragama i uvek upućivao na tužilaštva.  

No, i dalje se postavlja pitanje – šta je suština svega ovoga? Đilas jeste bio jedan od “junaka” Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije iz 2011. o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. Uostalom, optužbe protiv uhapšenih ljudi iz Dajrekt medije i RTS-a odnose se upravo na ovaj period – par godina pre i par godina posle Izveštaja Saveta. Treba podsetiti i da je Agencija za borbu protiv korupcije – koja se, bar dok je nisu pojeli skakavci u doba SNS-a – trudila da reguliše pojave funkcionera koji vode biznis uporedo sa javnim funkcijama – osnovana tek 2010. godine.  

mustra za hapšenje  

Ali, i dalje ostaje glavno pitanje – zašto Dragan Đilas nije uhapšen? U prethodnom turnusu, do privremenog povlačenja iz politike najesen 2014. godine, Đilas je takođe trpeo neprestanu hajku SNS-a i tabloida (jedno ne ide bez drugog), naročito “Kurira”. Bili su uhapšeni neki Đilasovi saradnici i, kako je pre neki dan izjavio predsednik Stranke slobode i pravde, ne samo da niko nije osuđen, već ne postoje ni optužnice za tada uhapšene. Ne stoje izjave Stefanovića, Marije Obradović i Ane Brnabić da Đilas nije mogao da bude uhapšen u ovom slučaju. Istina je da su direktori odgovorna lica, ali retko koji direktor se ne dogovara sa vlasnikom kada je reč o poslovima veličine nekoliko miliona evra, za šta su optuženi ljudi iz Dajrekt medije i RTS-a. Nije li, na primer, Đilas, mogao da podstrekne direktore svoje kompanije da uđu u posao sa RTS-om (član 34 KZ, podstrekavanje)? Ili, na primer, nije li mogao da se Đilas udruži sa svojim direktorima i zaposlenima u RTS-u kako bi obavili krivično delo zbog kojih su ljudi sada pod istragom (član 346 KZ, udruživanje radi izvršenja krivičnih dela)?  

Uostalom, nije li slučaj pomenutog Miškovića mogao idealno da posluži kao “mustra” za hapšenje Đilasa? Uhapšen pod jednom optužbom, držan mesecima u pritvoru, da bi na kraju prvostepeno bio optužen zato što je pomagao i davao savete sinu kako da utaji porez. Daleko od toga da bi bilo prvi put da neko bude uhapšen zarad političke koristi – uostalom, na Glavnom odboru SNS, Vučić je već najavio da počinje kampanja i da će oni narodu izneti sve što su do sada radili, kao da već nije tim istim povodom pokrenuo kampanju bez izbora “Budućnost Srbije”... Najverovatnije da zapadni partneri ne bi imali blagonaklon odnos prema hapšenju jednog od lidera opozicije – sada nije 2012. nego 2019, i izveštaj Evropske komisije zbilja govori o nužnosti rešavanja problema korupcije na visokom nivou (pretpostavka je – aktuelnih a ne bivših funkcionera), ali isto tako govori i o direktnom uticaju izvršne vlast na pravosuđe: “Pritisak na pravosuđe i dalje je veliki. Vladini funkcioneri, neki od njih na najvišem nivou, nastavljaju da daju javne komentare o istragama i sudskim postupcima koji su u toku, te o pojedinačnim sudijama i tužiocima”, piše u izveštaju EK iz maja ove godine.  

Tako, ako se ova igra i dalje nastavi – optužujemo Đilasa za krađu miliona, ali bez hapšenja – deblji kraj će nastaviti da izvlače osobe poput ovo četvoro privedenih i pod istragom, a tužilaštvo i policija će, jasno, biti produžena ruka SNS-a. ¶  

RADMILO MARKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Vreme      Strana: 10,11,12

Rubrika: Bez naslova

Autori: Slobodan Georgijev

Teme: Korupcija

Naslov: Utvrđivanje novog poretka

 Mediji  

Ko su kupci “Večernjih novosti”, šta se sve dogodilo u oblasti medija u poslednjih godinu dana i gde će nas sve to odvesti  

 “M  

edijsko pitanje” je u politi čkom i društvenom životu Srbije jedno od ključnih  

u poslednjih trideset godina. I danas, svakoga dana, traje neka vrsta divlje rasprave o tome kakvi su nam mediji potrebni ik onjima treba da upravlja.  

Dok se opozicija trudi da se nadoveže na borbu nekolicine preostalih nezavisnih medija, koji više od pola decenije govore o tome da je u toku operacija potpunog potčinjavanja medijske scene od strane ljudi bliskih režimu Aleksandra Vučića, dotle se isti ti ljudi ne zaustavljaju u nameri da u potpunosti zagospodare svim delovima medijske oblasti u Srbiji.  

Poslednja u nizu je operacija preuzimanja Kompanije “Novosti”, akcionarskog društva, koja je izdavač drugog najvažnivosti" koje g dnevnog lista u Srbiji “Večernjih novosti” koje treba da pripadne kompaniji Media 026 iz Smedereva, u vlasništvu porodice Rajić, jedne od najmoćnijih iz tog grada na Dunavu.  

Kako je javljeno da je ova kompanija dala ponudu od oko 300 miliona dinara (oko 2,5 miliona evra) za novine i druga izdanja kompanije koja je decenijama važila za najvitalniju, najveću i najbogatiju novinsku kuću u Srbiji, javnost je počeli za da se “češe po glavi” jer niko nije čuo ni za fi rmu koja se nudi da kupi “Novosti”, a još manje za ljude koji su njeni vlasnici. Čudili su se svi osim Smederevaca, koji odavno sve znaju o porodici Rajić, o Zoranu Coki Rajiću i njegovim sinovima B obanu i Bojanu Rajiću.  

Sdruge strane, ovaj posao “preuzimanja ‘Novosti’” samo je jedan u nizu događaja koji u poslednjih godinu dana u potpunosti menja medijsku scenu u Srbiji i govori o tome da uprkos priči o značaju interneta, Jutjuba, novih medija i društvenih mreža, preduzetnici u Srbiji, po pravilu vezani uz vlast, vole da imaju “tradicionalne” medije u rukama – novine i televiziju.  

Uz to, kompanije poput “Novosti” zapravo su deo većeg sistema. “Novosti” su prodate od strane Štamparije “Borba”, koja je ranije uvedena u vlasništvo odlukom suda posle sprovedenog Unapred pripremljenog plana reorganizacije, jer je bila najveći poverilac Kompanije “Novosti”, odnosno “Novosti” su Štampariji “Borba” dugovale najviše.  

Na taj način je iz igre izbačen Milan Beko, koji je dugo godina odolevao pošto je još daleke 2005. godine sproveo postupak dokapitalizacije “Novosti”, koja je akcionarima donela značajan novac jer je u to vreme jedna akcija ove kompanije vredela više od tri hiljade evra.  

Oonome što je sledilo pisano je i na ovim stranicama više puta: pogledajte tekstove Zlatka Čobovića iz broja 1486 i 1395 u kojima je opisano skoro sve što se sa kompanijom dešavalo od trenutka kada je osnovana pre 70 godina.  

coka, dunav, mladost  

Javno dostupni podaci o novim kupcima “Večernjih novosti”, odnosno Kompanije “Novosti” AD, govore da se radi o poznatim smederevskim trgovcima i ugostiteljima čiji je poslovna biografi ja, opisana u fi nansijskim izveštajima matične fi rme Coka, komplikovanija od odnosa koji su predstavljani u seriji Igra prestola.  

Ono što je Zoran Rajić krenuo u osamdesetim godinama prošlog veka (u izveštaju piše trgovina, a Smederevci kažu prodavac sa pijace i vozač kamiona, preprodavac alkoholnih pića – lepio akcize za čokanje na fl aše od litar rakije) danas je poslovno carstvo koje obuhvata brojne registrovane kompanije, nebrojene ćerke fi rme koje se vode na druge kompanije i koje ponekad izgledaju poput kanibala: jedna fi rma je kupila drugu, onda je ta druga dokapitalizovala tu prvu pa je postala njen vlasnik da bi se posle pojavila treća fi rma koja je kupila prvu i prenela sve na drugu koja je sve prepustila trećoj. Potrebna je ozbiljna i temeljna fi nansijska forenzika da bi se raščivijali svi poslovi familije Rajić, ali sada je izvesno da imaju tu fi rmu Coka, da imaju “Dunav” a.d., da imaju novoformiranu Media 026, da su vlasnici fi rme Mladost iz Odžaka (docnije će se videti zašto je to važno), te da vole da ulažu i bave se ugostiteljstvom (imaju kafane u Smederevu i Beogradu, preko drugih povezanih preduzeća). Vole da kupuju propale fi rme, fi rme “iz stečaja”, fi rme koje nisu imale “sreće u privatizaciji” i nekako im se zalomi da i te nove njihove fi rme završe u stečaju ili pred bankrotom.  

USmederevu kažu da su oni takođe učestvovali u mutnoj privatizaciji kompanije Želvoz, koja se bavi pravljenjem i popravljanjem vagona za železnicu, kao i da su uzeli prostor izletišta Jugovo u Smederevu, odnosno da su preuzeli objekte koji su pripadali nekadašnjem Sartidu kao i bazen koji je bio u vlasništvu Želvoza koji je u poslednjoj inkarnaciji kupila kompanija Viktorija solušns, potpuno nepoznate vlasnice u poslovnom svetu (manekenka Jasna Perenčević). Rajići su se proslavili kupovinom trgovinskog preduzeća “Dunav” u privatizaciji 2008. godine koje je bilo najveće posle beogradskih giganata C-marketa i Pekabete. “Dunav”, koji je u vlasništvu imao na desetine maloprodajnih i drugih objekata, kupila je Milica Stanković, supruga Bojana Rajića. Preduzeće je papreno plaćeno, preko 9 miliona evra, i moguće je da su ga Rajići kupili preko “fi zičkog lica” (svoje snaje) da bi mogli da ga otplate na rate, što je zakon dozvoljavao. Oni su docnije, 2010. godine, otkupili “Dunav” od nje i isplatili preostala dugovanja prema državi, kako stoji u njihovim fi nansijskim izveštajima.  

advokat vlasti, advokat privrede Kako je vest objavljena, novinari su se bacili na javno dostupnu dokumentaciju i ustanovili da je partner Rajićima u svim poslovima advokat Igor Isailović, poznat po svom predanom radu na gotovo svim poslovima koje je vodio Siniša Mali dok se bavio preduzetništvom i poslovnim savetovanjem, kao i po tome da važi za advokata koji u Beogradu “završava” sve važne transakcije ljudima koji su na bilo koji način povezani sa vlastima. On, Isailović, dugo je godina, još pre 2014, sarađivao sa Rajićima, bio je i u nadzornom odboru TP “Dunav” a.d., a kasnije je zastupao kompanije u raznim sporovima kao i u poslovima osnivanja novih fi rmi. On je i ovoga puta ostao nem pred novinarskim zahtevom da objasni svoju ulogu, ali sada već postaje simptomatično jer je uključen u razne poslove koji imaju veze sa fi rmama povezanim sa nekim medijima u Srbiji.  

Moglo bi da se pomisli da je on konsilijere za neki mnogo veći medijski posao na kome se radi – recimo, objedinjavanja tri dnevna lista: “Večernjih novosti”, Alo” i “Srpskog telegrafa”, koji se danas svi nalaze na istom mestu u Beogradu. Ovakav pokušaj objedinjavanja, ukrupnjavanja medijskog tržišta u oblasti koja nema svetlu budućnost s obzirom na to da tiraži padaju i da se sve manje ljudi odlučuje da kupuje novine, ima svoje ekonomsko opravdanje. Tako je izgledalo i početkom dvehiljaditih kada se na tržištu pojavila nemačka medijska grupacija VAC, koja je preko lokalnih posrednika i tajkuna pokušala da objedini “Politiku”, “Novosti” i novosadski “Dnevnik”, pa je posao propao.  

Nekada su “Novosti” same imale tiraž kao danas svi dnevni listovi zajedno, ali to zlatno doba je prošlo i sada izgleda da se neko jako bori da zadrži uticaj, ali i da vidi šta da uradi sa objektima u kojima se nalaze sve te novine i štamparije, koje su po pravilu u centru grada i možda bi mogle da budu, ako ništa drugo, neki budući hoteli. Rajići, čini se, nisu baš toliko slučajno postali vlasnici “Novosti”, odnosno nisu oni slučajno jedini dali ponudu Štampariji “Borba” koja je, iako i sama u potpunoj propasti, vlasnik većinskog paketa akcija. Naime, iako za to nema zvanične potvrde, Štamparija je dugovala značajan iznos kompaniji kartonaže “Mladost” iz Odžaka, koju su Rajići kupili tamo 2006. godine, pa se može ispostaviti i da je njihova ponuda zapravo u visini duga koji Štamparija ima prema njima te je ovo idealan način da se tog duga otarase.  

brzo, kratko, nejasno  

Ako se ovi trgovci i kafedžije iz Smedereva usele u zgradu u Dečanskoj, nekadašnju zgradu predratnog “Vremena”, to će biti novi početak novina koje su u poslednjih 30 godina na više načina uspevale da uruše svoj kredibilitet i uticaj.  

Iako nikada nisu skliznule na nivo tabloida u srpskom značenju te reči, “Novosti” ne mogu da se podiče izveštavanjem u vreme ratova devedesetih, kao i u periodu po dolasku na vlast Aleksandra Vučića, kada su se umnogome vratile na nacionalističku i populističku paradigmu iz devedesetih.  

Ono što su godinama imale najbolje, dopisničku mrežu, s vremenom će polako gasiti, jer su to troškovi koji se prvi režu, a neki od najboljih novinara “Novosti” bili su oni “sa lokala”. Čak i onda kada možda do kraja nisu znali u šta se upuštaju i kada nisu imali dovoljnu podršku matične redakcije, poput Milana Pantića koji je nastradao posle napada u Jagodini 2001. godine, ti novinari su ponekad i jedini javljali Beogradu šta radi Srbija. To je, čini se, bila najveća vrednost “Novosti” i nešto što niko drugi nije mogao da ponovi.  

Sdruge strane, one sada pripadaju tom populističkom korpusu koji čak i nije “podrška Vučiću” koliko podrška jednom pogledu na svet u kome Vučić ima onoliki udeo koliko je to u skladu sa vrednostima Rusije i SPC-a.  

Ako ova transakcija bude okončana, “Novosti” će se tako izvući u potpunosti iz “zagrljaja” Milana Beka i drugih koji su možda u nekom trenutku imali neke drugačije planove i verovali su možda da je moguće da u Srbiji postoje narodne ali pristojne novine. Ono što je izgledalo kao neverovatno vlasničko zamešateljstvo, kao nešto što je nemoguće razmrsiti, ono što je takođe izgledalo kao čudo jer se jedna kompanija čije su akcije prodavane za preko 3000 evra po komadu srozala na najobičnijeg gubitaša u manje od deset godina, presečeno je jednostavnim administrativnim odlukama i sada se titular nazire. Za one koji još uvek rade u “Novostima” prvo je da se prijave za otpremnine, jer će uslediti otpuštanja, a oni koji ostanu pitanje je šta će i kako moći da rade. Na kraju, ne može se reći da su se nešto i pobunili ili da u toj redakciji još ima pera i glasova koji nešto znače u novinarstvu.  

Niti se bune zaposleni, niti se bune novinarski sindikati i udruženja, dakle, sve je po zakonu i sve ide kako treba.  

posledice, budućnost  

Zašto je ova priča važna za građane Srbije, još se niko nije isprsio da kaže. Ono što se u javnosti čulo jeste da su “Novosti” kulturno dobro, novinarski legat i šta sve ja znam, ali to ništa ne govori o tome da li one i kako mogu da opstanu.  

One su kroz svoju istoriju u najvećoj meri bile “glas” radničke klase koja danas gotovo i da ne postoji, a ako je ima, ne čita novine skuplje od 20 dinara.  

Za ljude koji vole novinarstvo tužno je ako nešto što je postojalo tolike godine i imalo zaista slavne dane sada ide možda u sigurnu propast jer nema nikoga u redakciji ko bi znanjem i autoritetom to mogao da zaustavi, a nema ni publike kojoj su novosti potrebne.  

Opet, oni koji se pojavljuju kao potencijalni vlasnici imaju čudan poslovni pedigre koji više govori o tome da umeju da administrativnim pretumbacijama sačuvaju prihod koji im omogućava da udobno žive nego da istinski, kao nekakvi preduzetnici, razvijaju ono što kupe. Oni koji preteknu trebalo bi bar da pruže toliki otpor i da jave svojim čitaocima ko su ljudi koji su novi vlasnici ili da se trude da tu priču učine transparentnijom. Za medijsku scenu u Srbiji ovo svakako nije doba vest: do sada smo već naučili da tamo gde dolaze vlasnici koji su povezani sa vladajućim režimom nema mogućnosti da se čuje istina.  

Bilo da je reč o privatnim TV stanicama, lokalnim TV stanicama, lokalnim listovima, poslednjih pet godina je isto: onaj ko bi, kao, kupio medij, brzo bi se naplatio iz lokalnog i drugih budžeta preko sistema projektnog fi nansiranja. Medij bi imao vlasnika a svi mi bismo plaćali troškove te fi rme, to je princip koji je uveden. Nema razloga da sa “Novostima” bude drugačije. ¶  

SLOBODAN GEORGIJEV  

Ako ova transakcija bude okončana, “Novosti” će se izvući iz “zagrljaja” Milana Beka i drugih koji su možda u nekom trenutku imali neke drugačije planove i verovali su da je moguće da u Srbiji postoje pristojne narodne novine

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/nova-ekonomija-za-dekorativno-osvetljenje-brankovog-mosta-150-miliona/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nova ekonomija: Za dekorativno osvetljenje Brankovog mosta 150 miliona

Javno komunalno preduzeće "Javno osvetljenje" Beograd zaključilo je ugovor o nabavci opreme za dekorativno osveteljenje Brankovog mosta za 150 miliona dinara, pokazuju dokumenti sa portala javnih nabavki, prenosi Nova ekonomija.Foto: Beoinfo Pobednik javne nabavke bila je firma Techno Light, koja je bila jedini ponuđač, a obaveštenje o zaključenom ugovoru objavljeno je krajem juna. Mesec dana ranije ista firma pobedila je na konkursu JKP "Javno osvetljenje" za nabavku metalnih stubova za električnu mrežu za 80 miliona dinara, takođe kao jedini ponuđač,  piše Nova ekonomija, prenosi N1. Takođe, kako podseća ovaj portal, Techno Light je u januaru ove godine pobedio na još dva tendera - za dekorativno osvetljenje Skadarske ulice za 20 miliona dinara i za nabavku reflektora za 30 miliona. U oba slučaja radilo se o nabavkama JKP "Javno osvetljenje", a Techno Light je bio jedini ponuđač. brankov most, rasveta  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Nis/Opozicija-trazi-odgovornost-niske-vlasti-zbog-titule-netransparentnog-grada.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: OPOZICIJA TRAŽI ODGOVORNOST NIŠKE VLASTI ZBOG TITULE NETRANSPARENTNOG GRADA

Izvor: JužneVesti.com, 04.Sep.2019, 09:15 Sednica Skupštine grada zakazana je za četvrtak, a odbornička grupa "Niš, moj grad" traži dopunu dnevnog reda i odgovornost Gradskog veća zato što je Niš na listi netransparentnih gradova. Ipak, opozicionari najavljuju novi bojkot sednice.Prema analizi organizacije "Transparentnost Srbije", Niš je pri kraju njihove liste - na 106. mestu od 145 gradova i opština po transparentnostima.To je izazvalo reakciju odbornika Branislava Jovanovića i Dragoslava Ćirkovića.Tražimo dopunu dnevnog reda kako bi se utvrdila odgovornost Gradskog veća i resornih većnika za stanje u gradu u pogledu transparentnosti - navode u saopštenju.Dodaju i da su više puta tražili utvrđivanje...    

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/tema/15479/

Autori: Insajder

Teme: Javne nabavke

Naslov: Posao rekonstrukcije zgrade Železničke stanice dodeljen bez tendera, razlog

"hitnost" Objavljeno: 4.09.2019 Tweet Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu, u pregovaračkom postupku bez tendera, dobio je konzorcijum dve firme -Koto i ALP inženjering iz Beograda. Republička Direkcija za imovinu je izbegla tender pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala. Prema ugovoru koji je sa ovom grupom izvođača potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine. Zgrada stare Železničke stanice Foto: Srđan Ilić Umesto javnog tendera, koji bi podrazumevao ispunjavanje odrđenh kriterjuma i postizanje najbolje cene kroz nadmetanje, Republička direkcija za imovinu je, uz obrazloženje hitnosti radova, odlučila da izvođača radova izabere u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava. Obaveštenje je oglašeno 20. avgusta, a poziv za pregovore je upućen preduzećima Koto doo i Jadran  doo, oba iz Beograda. Deset dana nakon toga, doneta je odluka o dodeli ugovora grupi ponuđača Koto i Alp Inženjering. Za restauraciju stare zgrade "Železničke stanice" ponudili su oko 239 miliona dinara. Ta ponuda je i prihvaćena. Za obnovu zgrade ukupno 2,8 miliona evra iz budžeta Za ovaj projekat iz sredstava budžetskih rezervi izdvojeno je ukupno 334,1 milion dinara ili oko 2,8 miliona evra. Ta sredstva biće potrošena ne samo na restauraciju objekta Železničke stanice, već i za postavljanje dekorativnog osvetljenja. Preduzeće Koto je između ostalog dobilo poslove na rekonstrukciji i restauraciji spomenika Pobednik na Beogradskoj tvrđavi, rušenje objekata na Beogradskoj stanici, izgradnja gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi, restauracija i rekonstrukcija Despotove kapije na Kalemegdanu… I firma Alp Inženjering takođe se bavi restauracijom i izgradnjom. Bez tendera, uz saglasnost, zbog vremenskih uslova Pre nego što je posao restauracije i dekorativnog osvetljenja zgrade nekadašnje Železničke stanice dodelila konzorcijumu pomenute dve kompanije, Direkcija za imovinu zatražila je saglasnost od Uprave za javne nabavke da sprovede pregovarački postupak, a ne tender, što je i zakonom predviđeni postupak. Direkcija se pozvala na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koje je izradilo tehničku dokumentaciju i projekat, i JKP Javno osvetljenje, koja su, kako piše u zahtevu, navela da se radovi na restauraciji zgrade moraju završiti dok su povoljne vremenske prilike. Takođe, kako se dalje navodi, hitnost je neophodna i zbog nabavke odgovarajućeg materijala, što zahteva duži vremenski period. Prema analizi Insajdera, ugovorom o Beogradu na vodi je predviđeno da kompanija Beograd na vodi posle ulaganja u renoviranja, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, među kojima su Bristol, zgrada Pošte, Geozavod, glavna zgrada Železničke stanice, grupa zgrada u četvrti Savamala. Prema ranijim najava predstavnika gradskih vlasti, nekadašnja Železnička stanica biće pretvorena u objekat namenjen kulturi. U zahtevu Direkcije piše i da su sredstva za restauraciju fasade i dekorativno osvetljenje bivše zgrade Železničke stanice obezbeđena iz tekućih budžetskih rezervi. Uprava za javne nabavke je na osnovu navedenog u zahtevu Direkcije za imovinu odobrila primenu pregovaračkog postupka. "Iz okolnosti da je naručiocu (Direkciji za imovinu) Zaključkom Vlade data saglasnost da vrši investitorska prava i obaveze i obavlja stručne i druge poslove na izvođenju radova na restauraciji fasade i dekorativnom osvetljenju zgrade Železničke stanice u Beogradu, kao i da su sredstva za finansiranje predmetnih radova obezbeđena Rešenjem o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve, proizlazi da naručilac nije bio u mogućnosti da ranije pokrene postupak javne nabavke predmetnih radova", navela je između ostalog Uprava za javne nabavke. U obrazloženju objavljenom na Portalu javnih nabavki navodi se i da je Direkcija dužna da "obezbedi konkurenciju pozivanjem više lica da učestvuju u postupku, da obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke". U ovom slučaju Direkcija je u pregovarački postupak pozvala samo dva preduzeća - Koto i Jadran. U obrazloženju odluke o dodeli ugovora firmi Koto između ostalog je navedeno i da Jadran nije dostavio traženu dokumentaciju te da nije ispunio potrebne kriterijume za učešće u pregovaračkom postupku.  Izvor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-09-04/juzne-vesti/opozicija-trazi-odgovornost-niske-vlasti-zbog-titule-netransparentnog-grada/24089334

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Opozicija traži odgovornost niške vlasti zbog titule netransparentnog grada

Južne vesti pre 47 minuta  |  M. Z. Južne vestiSednica Skupštine grada zakazana je za četvrtak, a odbornička grupa "Niš, moj grad" traži dopunu dnevnog reda i odgovornost Gradskog veća zato što je Niš na listi netransparentnih gradova. Ipak, opozicionari najavljuju novi bojkot sednice. Prema analizi organizacije "Transparentnost Srbije", Niš je pri kraju njihove liste - na 106. mestu od 145 gradova i opština po transparentnostima. To je izazvalo reakciju odbornika Branislava Jovanovića i Dragoslava Ćirkovića. Tražimo dopunu dnevnog reda kako bi se utvrdila odgovornost Gradskog veća i resornih većnika za stanje u gradu u pogledu transparentnosti - navode u saopštenju. Dodaju i da su više puta  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Politika/Opozicija-trazi-odgovornost-niske-vlasti-zbog-titule-netransparentnog-grada.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javno privatno partnerstvoSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Opozicija traži odgovornost niške vlasti zbog titule netransparentnog grada

Traži se dopuna dnevnog reda; Foto: JV Sednica Skupštine grada zakazana je za četvrtak, a odbornička grupa "Niš, moj grad" traži dopunu dnevnog reda i odgovornost Gradskog veća zato što je Niš na listi netransparentnih gradova. Ipak, opozicionari najavljuju novi bojkot sednice. Prema analizi organizacije "Transparentnost Srbije", Niš je pri kraju njihove liste - na 106. mestu od 145 gradova i opština po transparentnostima. To je izazvalo reakciju odbornika Branislava Jovanovića i Dragoslava Ćirkovića. Tražimo dopunu dnevnog reda kako bi se utvrdila odgovornost Gradskog veća i resornih većnika za stanje u gradu u pogledu transparentnosti - navode u saopštenju. Dodaju i da su više puta tražili utvrđivanje odgovornosti o stanju u javnom sektoru, načinu trošenja budžetskog novca, nameštanju tendera kao i na pojedina hapšenja čelnika Grada. Ipak, opozicionari kažu da neće prisustvovati sednici gradskog parlamenta, a pored (ne)transparentnosti navode i druge razloge. Razlog zašto nećemo prisustvovati ni ovoj sednici su spojene tačke dnevnog reda koje vlast spaja kako hoće, pa onda o važnim temama nema mesta raspravi, a ne dobijamo ni odgovore na odbornička pitanja ili dobijemo šture odgovore gde se "lopta" prebacuje na nekog drugog da odgovori i tako u krug. Razlog za bojkot Skupštine su i preduga obraćanja gradonačelnika koji skupštinsku govornicu koristi za ličnu promociju, a Skupština nije tribina u mesnoj zajednici - kažu opozicionari. Inače, na sednici zakazanoj u četvrtak, prema do sada dostupnim informacijama, na dnevnom redu je projekat javno-privatnog partnerstva za gradski prevoz, kao i boravišne takse. 

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2019/09/04/za-dekorativno-osveteljenje-brankovog-mosta-150-miliona-dinara/izdvajamo/naslovna/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za dekorativno osveteljenje Brankovog mosta 150 miliona dinara

Javno komunalno preduzeće "Javno osvetljenje" Beograd zaključilo je ugovor o nabavci opreme za dekorativno osveteljenje Brankovog mosta za 150 miliona dinara, pokazuju dokumenti sa portala javnih nabavki, prenosi Nova ekonomija. Pobednik javne nabavke bila je firma Techno Light, koja je bila jedini ponuđač, a obaveštenje o zaključenom ugovoru objavljeno je krajem juna. Pogledaj i ove vesti... Mesec dana ranije ista firma pobedila je na konkursu JKP "Javno osvetljenje" za nabavku metalnih stubova za električnu mrežu za 80 miliona dinara, takođe kao jedini ponuđač, piše Nova ekonomija. Takođe, kako podseća ovaj portal, Techno Light je u januaru ove godine pobedio na još dva tendera - za dekorativno osvetljenje Skadarske ulice za 20 miliona dinara i za nabavku reflektora za 30 miliona. U oba slučaja radilo se o nabavkama JKP "Javno osvetljenje", a Techno Light je bio jedini ponuđač.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Insajder: Posao rekonstrukcije zgrade Železničke stanice dodeljen bez tendera

BEOGRAD, 4. septembra 2019. (Beta) - Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme - Koto i ALP inženjering iz Beograda, objavio je danas Insajder.Taj portal je naveo da je Republička direkcija za imovinu izbegla tender pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala.Prema ugovoru koji je sa grupom izvodjača potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine.Umesto javnog tendera, koji bi podrazumevao ispunjavanje odredjenh kriterjuma i postizanje najbolje cene kroz nadmetanje, Direkcija za imovinu je, uz obrazloženje hitnosti radova, odlučila da izvodjača radova izabere u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava.Obaveštenje je oglašeno 20. avgusta, a poziv za pregovore je upućen preduzećima Koto i Jadran, oba iz Beograda, a deset dana nakon toga doneta je odluka o dodeli ugovora grupi ponudjača Koto i Alp Inženjering. Za restauraciju stare zgrade Železničke stanice oni su ponudili oko 239 miliona dinara.Za ovaj projekat iz sredstava budžetskih rezervi izdvojeno je ukupno 334,1 milion dinara ili oko 2,8 miliona evra. Ta sredstva biće potrošena ne samo na restauraciju objekta Železničke stanice, već i za postavljanje dekorativnog osvetljenja, naveo je Insajder.Preduzeće Koto je izmedju ostalog dobilo poslove na rekonstrukciji i restauraciji spomenika Pobednik na Beogradskoj tvrdjavi, kao i rušenje objekata na Beogradskoj stanici, izgradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrdjavi, restauracija i rekonstrukcija Despotove kapije na Kalemegdanu… I firma Alp Inženjering takodje se bavi restauracijom i izgradnjom.Pre nego što je posao restauracije i dekorativnog osvetljenja zgrade nekadašnje Železničke stanice dodelila konzorcijumu dve kompanije, Direkcija za imovinu zatražila je saglasnost od Uprave za javne nabavke da sprovede pregovarački postupak, a ne tender, što je i zakonom predvidjeni postupak.Direkcija se pozvala na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koje je izradilo tehničku dokumentaciju i projekat, i JKP Javno osvetljenje, koja su, kako piše u zahtevu, navela da se radovi na restauraciji zgrade moraju završiti dok su povoljne vremenske prilike. Takodje, kako se dalje navodi, hitnost je neophodna i zbog nabavke odgovarajućeg materijala, što zahteva duži vremenski period.Prema analizi Insajdera, ugovorom o Beogradu na vodi je predvidjeno da kompanija Beograd na vodi posle ulaganja u renoviranja, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, medju kojima su Bristol, zgrada Pošte, Geozavod, glavna zgrada Železničke stanice, grupa zgrada u četvrti Savamala. Prema ranijim najava predstavnika gradskih vlasti, nekadašnja Železnička stanica biće pretvorena u objekat namenjen kulturi.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/sns-botovi-imali-pristup-kuriru-i-espresu/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: SNS botovi imali pristup Kuriru i Espresu

Komentari na portalu Espreso.rs; foto: CINS Aktivisti Srpske napredne stranke (SNS), poznatiji kao botovi, donedavno su kroz aplikaciju Votr2 mogli da ostavljaju na hiljade pluseva i minusa na komentare na sajtovima Kurira i Espresa i na taj način utiču na čitaoce ovih posećenih medija. Aplikacija sadrži informacije iz "kodova" dva sajta i radila je mimo aktivnosti botova, pokazuje istraživanje CINS-a.Aktivisti vladajuće stranke imali su pristup sajtovima Kurira i Espresa, gde su mogli masovno da ostavljaju pluseve i minuse na postojeće komentare čitalaca, pokazuje CINS-ova analiza "koda" aplikacije VotR2 koju je "internet tim" stranke koristio. Na taj način su aktivisti, poznatiji kao botovi, prema unapred dobijenim uputstvima davali pozitivne ili negativne ocene na komentare objavljene u dva medija, što su u slučaju Južnih vesti koristili za obračun sa kritikama Srpske napredne stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takvim uticajem oni stvaraju lažnu sliku u javnosti, smatraju sagovornici CINS-a"VotR2 je specijalno dizajnirana da manipuliše komentarima kroz glasanje", kaže Jurre van Bergen, stručnjak za digitalnu bezbednost pri međunarodnoj novinarskoj mreži Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).Ove podatke otkrio je "kod" (tekst) aplikacije VotR2, čije je preuzimanje bilo moguće bar do januara 2019. godine. Iz "koda" se vidi da je aplikaciju bilo dovoljno instalirati na mobilni telefon i tako pristupati ovim sajtovima. Iako aplikacija više ne postoji na Google Play Store, dostupna je na barem jednom od stranih sajtova koji sakupljaju aplikacije (APKMonk), a Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je pristup sajtovima medija na sličan način još uvek moguć. "VotR2 je specijalno dizajnirana da manipuliše komentarima kroz glasanje." Jurre van Bergen VotR2 je lak za korišćenje.Nakon preuzimanja i pokretanja aplikacije na telefonu, sudeći po analiziranom "kodu", korisnik dobija šifru koju treba da potvrdi kroz program na svom računaru. Aplikacija potom nastavlja da radi bez dalje naredbe korisnika, odnosno "u pozadini" telefona, gde obavlja posao za koji je napravljena - postavlja pluseve i minuse na postojeće komentare na sajtovima Kurira i Espresa. Van Bergen, stručnjak za digitalnu bezbednost, analizirao je aplikaciju kroz tri različita alata. Kaže da je, osim da radi sama, aplikacija programirana da se ponovo pokrene svaki put kada se Android telefon uključi ili restartuje.Glasanje se odvija automatski na svakih šest sekundi i na jedan komentar se može glasati do pet puta, nakon čega aplikacija prelazi na sledeći komentar. Glasanje se vrši sa spiska komentara, uz precizno uputstvo da li treba ostaviti pozitivan ili negativan utisak.Ovo je moguće jer se u "kodu" aplikacije VotR2 nalaze linkovi koji vode na komentare na vesti dva medija. Sajtovi Kurira i Espresa kliktanje na te linkove verovatno doživljavaju kao glasanje preko mobilnih aplikacija ovih medija, smatraju Van Bergen i drugi stručnjaci koje je CINS konsultovao. Ti linkovi su i danas dostupni, mada bolje zaštićeni nego ranije.Kako znamo da aplikacija pripada SNS-uUz pomoć nekoliko stručnjaka CINS je analizirao "kod" i došao do podataka o IP adresi "77.46.148.99". IP adresa predstavlja jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste računari kako bi međusobno komunicirali putem interneta. Aplikacija je tokom rada komunicirala sa serverom odnosno ovom IP adresom.Proverom vlasništva IP adrese na bilo kom javno dostupnom sajtu (poput whois.domaintools.com) može se videti da je njen vlasnik upravo vladajuća Srpska napredna stranka. SNS je u martu 2016. godine registovao ovu IP adresu na adresi sedišta stranke, u ulici Palmira Toljatija 5 na Novom Beogradu. CINS je ranije pisao kako je SNS nedozvoljenom donacijom došao do ovih prostorija.SNS do objave teksta nije odgovorio na pitanja CINS-a.IP adresa registrovana na adresi sedišta SNS-aOstavljanje komentara ispod vesti i glasanje za iste ima za cilj da se pristupi potencijalnim glasačima kroz glas "neutralnog sugrađanina", smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija."Na taj način želi da se kreira utisak šta misli većina, šta je društveno poželjno opredeljenje. Pretpostavljam da sve to ima na kraju krajeva nekog efekta na birače, jer inače ne verujem da bi se vladajuća partija, i verovatno neke druge u manjoj meri, shodno finansijskim mogućnostima, ne bi se toliko trudili da to rade", dodaje Nenadić.Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica portala Južne vesti, kaže da su botovi na tom portalu najaktivniji kad se spominje SNS ili predsednik: "Najviše reakcija, pluseva i minuseva, komentara ima u vesti kada se spominje Aleksandar Vučić".Interes medija ili strankePrema rečima stručnjaka, da bi aplikacija mogla na ovaj način da pristupa sajtovima Kurira i Espresa, mediji su morali Srpskoj naprednoj stranci (SNS) da omoguće pristup, ili da im neko "hakuje" mobilne aplikacije. Treća opcija je nedovoljna zaštita. "Svaki korisnik Kurirovog i Espresovog sajta zapravo ne zna da učestvuje u jednoj fingiranoj javnoj debati na taj način." Tanja Maksić Tanja Maksić, potpredsednica Asocijacije online medija, ocenila je za CINS da je, ukoliko su mediji sami omogućili pristup aplikaciji, to "potpuno neetički" i "neprihvatljivo"."Ta vrsta poslovnog odnosa nikad nije transparentna. Svaki korisnik Kurirovog i Espresovog sajta zapravo ne zna da učestvuje u jednoj fingiranoj javnoj debati na taj način", rekla je Maksić i dodala da se na taj način stvara lažna slika u javnosti.Ana Marković, izvršna direktorka Espreso grupe, u okviru koje je portal Espreso, negirala je da su ikome dali "kod" Espresa, i kaže da kontrolu pluseva i minusa na komentare imaju samo čitaoci. U prvom odgovoru CINS-u Marković je navela i da "nisu primetili manipulaciju tim podacima", ali je kasnije, nakon konsultacije sa tehničkim timom, potvrdila da su ranije imali problema sa nekakvim botovima "koji automatski glasaju menjanjem ip adrese servera sa više lokacija u svetu".Tehnički tim je naveo i mogućnost hakovanja:"Do pomenutog public api linka za glasanje je relativno lako doći snifanjem traffica preko wireshark ili de kompajliranjem aplikacije i reverse inžinjeringom api call-a, kao što je moguće doći sa bilo koje druge aplikacije", navodi se u odgovoru.Međutim, Marković nije htela da odgovori da li je zvaničan stav Espresa da su hakovani.Identičan odgovor novinari CINS-a su dobili i od Sonje Lakić, zamenice urednika sajta Kurira, koja je takođe konsultovala tehnički tim i dodala da nisu nikome dali svoj "kod"."Kurir i Espresso nisu hakovani. U pitanju je legitimna funkcija koju su predvideli - API koji će da glasa za ili protiv komentara sa njihovog sajta. Ipak, nisu izgradili adekvatne mere sigurnosti koje bi onemogućile ljudima da manipulišu glasanje plusevima ili minusima na komentare", smatra Van Bergen.Deo koda aplikacije Votr2 u kojoj se nalaze sajtovi Kurir i EspresoKurir i Espreso su deo Adria Media grupe, jedne od najvećih medijskih grupacija na Balkanu. Grupacija je do januara 2019. bila u vlasništvu biznismena Aleksandra Rodića nakon čega prelazi u ruke Igora Žeželja, prvog čoveka poznatog portala Mondo.List Kurir distribuira novine u celoj zemlji, a sajtovi oba medija beleže veliku čitanost. Tako se Kurir.rs pohvalio posetom skoro 2,8 miliona čitalaca u toku avgusta 2018, dok je istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN) pokazalo da su ova dva medija te godine imala 7,5% udela ukupne publike u Srbiji. Uoči kupovine medija, Mondo je Komisiji za zaštitu konkurencije dostavio procenu prema kojoj dva sajta imaju učešće na tržištu portala od oko 16,4%.Ispod vesti na Kurirovom sajtu nalazi se i veliki broj komentara, nekad i do 10 puta više nego na konkurentnom Blicu. Sagovornici CINS-a kažu da, ukoliko tvorac aplikacije želi, komentari i ocenjivanje istih sa plusevima i minusima može povećati posetu sajtovima."Mogu da naprave sistem tako da svaki glas ne bude poseta, mogu da naprave sistem tako da glas bude poseta. Cilj jeste da se izmanipuliše sistem", rekla je za CINS Gordana Bjeletić iz Južnih vesti koje su se nedavno suočile sa "napadom" botova.Na sajtovima nekih medija komentari sa najviše pluseva automatski iskaču na vrh tako da ih čitaoci prvo vide.Sa druge strane, za stranke je ovo način da se promovišu stavovi koji pozitivno govore o njima. Iskustvo Južnih vesti pokazuje da najviše pluseva i minusa dobijaju vesti koje se odnose na aktuelnu vlast, od komentara koji im idu u prilog do kritike:"Jako su osetljivi na svaku vest, na svaku temu u kojoj se kritikuje vlast i na to najviše reaguju", objašnjava Bjeletić. Iako Južnim vestima glasanje nije donelo veću posećenost, ona smatra da stranka to ne bi radila da nema efekta, te da im je cilj da utiču na ljude, naročito na one koji su neopredeljeni pa gledaju šta drugi misle.Nemanja Nenadić kaže da je važno da mediji onemoguće dalji pristup komentarima, ukoliko su bili hakovani, jer u suprotnom bi njihovo ponašanje moglo da se tumači kao podrška političkoj opciji. Sa druge strane, ako su mediji omogućili ovakvo glasanje SNS-u, to bi bio "specifičan vid besplatne usluge koja bi morala da se prijavi kao besplatna usluga, kao prilog za finansiranje stranke".Slučaj Južne vestiSvedočenje bivšeg SNS bota koje su objavile Južne vesti početkom avgusta pokazalo je da vladajuća stranka poseduje organizovani sistem za botovanje čija je namera da se stvori lažna slika zadovoljstva trenutnom vlašću. U anonimnom intervjuu naprednjak je opisao kako SNS vodi evidenciju internet aktivnosti preko svojih lokalnih odbora, a nadređeni se nalaze u centrali u Beogradu. Ubrzo nakon objavljivanja ovog intervjua, sa iste IP adrese je na sajt ovog portala stiglo više od 22.500 glasova na objavljenu vest. IP adresa je registrovana na sedište SNS-a u Beogradu. Tekst je nastao u okviru projekta "Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24" koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.Rad CINS-a od novembra 2018. do septembra 2019. podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole "Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji" Povezana istraživanja Anđela MilivojevićAnđela od 2011. godine piše o korupciji i kriminalu u Srbiji i na Balkanu. Specijalizovala se za slanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, istraživanje online baza podataka, analizu podataka kao i kreiranje vizualizacija i infografika. Tokom 2018. godine bila je glavni istraživač i koordinator projekta izrade baze podataka o postupcima protiv javnih funkcionera. Ova baza je u 2018. bila u užem krugu za nagradu u kategoriji otvorenih podataka koju dodeljuje Globalna mreža urednika. Kao deo CINS tima Anđela je dobitnik Evropske novinarske nagrade za istraživačko novinarstvo 2017. godine za seriju članaka o neuspeloj borbi protiv korupcije u Srbiji, kao i Anthony Lewis nagrade za izuzetnost u izveštavanju o vladavini prava.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: pescanik.net

Link: https://pescanik.net/mit-o-sukobu-javnog-i-privatnog-sektora/

Autori: @pescanik

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Mit o sukobu javnog i privatnog sektora - Jelena Žarković

Prikaz knjige koja preispituje uvreženo mišljenje da birokratizovani javni sektor osujećuje inovativni privatni sektor i pokazuje da bez dinamičnog javnog sektora nema rasta ni u privatnom.Foto: Predrag Trokicić Prikazknjige Marijane Macukato "Preduzetnička država. Rušenje mitova o sukobu javnog i privatnogsektora", čiji prevod uskoro izlazi u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Ovo je knjiga o velikim idejama u ekonomiji.Nakon poslednje ekonomske krize i mera štednje koje su usledile u mnogimzemljama suočenim sa rastućim javnim dugom, ekonomskim raspravama i dalje dominirastatična debata o veličini deficita. Knjiga Marijane Macukato "Preduzetničkadržava" objašnjava zašto je važnije razgovarati o strukturi deficita irazmišljati o strateškim ulaganjima u oblasti kao što su istraživanje i razvoj,obrazovanje i formiranje ljudskog kapitala. To su ključne oblasti za uvećanjebruto domaćeg proizvoda u budućnosti (što će onda doprineti i smanjenju udeladuga u BDP-u). Takve investicije dovode do rasta koji nije samo "pametniji",odnosno vođen inovacijama, već i inkluzivan i održiv. Macukato, inače profesorka na UniversityCollege London, u ovoj knjizi preispituje ideju o tome da bi ulogu državetrebalo svesti na postavljanje pravila igre i ispravljanje nedostataka tržišnogmehanizma. Ona pokazuje brojne primere koji dovode u pitanje uvreženo mišljenjeda "birokratizovan" javni sektor osujećuje rast inače dinamičnog i inovativnogprivatnog sektora. Naprotiv, ona ukazuje da bez dinamičnog i inovativnog javnogsektora nema rasta u privatnom sektoru. Recimo, svaki od najvažnijih sastavnihdelova ajfona, koji ga čine pametnim telefonom, od interneta i GPS-a prekoekrana osetljivog na dodir, nastao je zahvaljujući javnim ulaganjima kao ijavnim institucijama koje su same stvorile ove ključne inovacije. Naravno,preduzetnički duh Stiva Džobsa i Silikonske doline je neupitan, ali jeistovremeno nepravedno ni jednom rečju ne pomenuti državu i njene doprinose uovom i nizu drugih sličnih primera. Oni koji bi sveli ulogu države u privredi na obezbeđivanje vladavine prava i ispravljanje grešaka tržišta reći će da je to upravo i zadatak javnog sektora: da ulaže u osnovna istraživanja, jer je rizik isuviše veliki da bi se privatni sektor usudio da prvi uđe u neke od najneizvesnijih istraživačkih poduhvata. I ne samo to, privatni sektor je demotivisan jer ne može u potpunosti da prisvoji ukupne koristi od ulaganja u osnovna istraživanja. Ipak, to ne sprečava, recimo, privatne farmaceutske kompanije da, kada se optuže za neumesno visoke cene svojih proizvoda, to najčešće pravdaju pokrićem visokih troškova istraživanja i razvoja. Istina je, međutim, da najveći deo, čak 75%, najnovijih inovativnih lekova stvaraju istraživači iz državnih laboratorija. Privatna farmaceutska industrija se više fokusira na male varijacije postojećih lekova, razvojne aktivnosti poput kliničkih ispitivanja i marketing. Stoga iznenađuje kada se privatni sektor žali da ga "guše" propisi. Citirajući izjavu nekadašnjeg direktora kompanije Glakso Smit Klajn "kako je farmaceutska industrija izuzetno inovativna i ako države budu podržavale inovacije, umesto da ih guše, ova industrija će nas uvesti u novu eru revolucionarne medicine", Macukato podseća da upravo revolucionarni duh državnih laboratorija, koje proizvode najveći broj radikalnih novih lekova, omogućava Vitiju i njegovim kolegama direktorima da značajan deo svog vremena posvete podizanju cene svojih akcija (na primer kroz programe otkupa akcija). Ista retorika optužuje državu ne samo da "guši", već i da "bira gubitnike" kada propadnu investicije (poput onih u avione Konkord), ali zato izostaju pohvale i priznanje za uspešne rane investicije u kompanije kao što je Epl. Celo jedno poglavlje Macukato posvećuje ključnim tehnologijama ugrađenim u Eplove inovativne proizvode, koje su zapravo rezultat decenija državne podrške inovacijama. Niko ne spori zasluge Stiva Džobsa i njegovog tima za izrazit dizajn i besprekornu integraciju proizvoda, ali se nepravedno zanemaruje da su sve najvažnije tehnologije u ajpodu i ajfonu uspeh istraživačkih napora i finansijske podrške države i vojske. I ne samo da je Epl imao pristup tehnologijama koje su proizašle iz velikih državnih istraživačkih programa, već je imao ogromnu podršku države i u drugim oblastima. Prvo, dobio je državni novac od agencije koja je podržavala mala preduzeća u ranim fazama nastanka kompanije. Zatim, koristio je poreske subvencije za istraživanje i eksperimente federalne vlade kao i savezne države Kalifornije. Procene su da je Epl dobio oko pola milijarde dolara poreskih olakšica od 1996. do 2011. godine. I to nije sve. Epl je imao problema u probijanju na japansko tržište 80-ih godina prošlog veka i tražio od američke države pomoć, tvrdeći da je obaveza države da mu pomogne u otvaranju ovog tržišta tako što će obaviti razgovore s vladom Japana. Kada je bio u krizi, državni tenderi su pomogli Eplu da preživi. Državne škole su kupovale računare i softver te firme svake godine počev od devedesetih godina prošlog veka. A šta je država dobila zauzvrat? To je, kako tvrdi Macukato, možda i najvažnije pitanje koje kreatori javnih politika treba da postave u 21. veku. Izazovi poput klimatskih promena, rastuće nejednakosti ili primene veštačke inteligencije u raznim sferama života ne mogu se rešiti bez aktivne uloge države. Za ove i mnoge druge probleme potreban je novac, a njega ima manje kada poreski obveznici, i to baš oni koji zarađuju od inovacija finansiranih državnim novcem, nastoje na sve načine da umanje svoju poresku obavezu. Koliko se od vrednosti ostvarene u SAD zaista pretoči u porez? Kako bi izbegao plaćanje poreza Epl je osnovao ćerku-firmu u Nevadi, koja tada nije imala porez na dobit i kapitalne dobitke. Tako je Kaliforniji, saveznoj državi u kojoj Epl ostvaruje veliki deo svoje vrednosti (arhitektura, dizajn, prodaja, marketing itd) umanjen kapacitet da smanji inače veoma visok javni dug. Epl primenjuje sličan pristup i na globalnom nivou, osnivajući različite ćerke-firme u poreskim rajevima (Luksemburg, Irska, Holandija i Britanska Devičanska Ostrva) gde premešta profit. Naravno, nije Epl jedina firma koja ovako poslujeali deluje, kako Macukato i sama priznaje, da se na njega najviše okomila. Toje zato jer ona tvrdi da nema kompanije koja više odgovara predstavi izgrađenoju javnosti o tome da je tržište motor kapitalizma. Američki (i britanski)poreski obveznici se kontinuirano ubeđuju da su za ekonomski rast i inovacijezaslužni pre svega individualna genijalnost, preduzetnici u Silicijumskojdolini, venture kapitalisti ili mala preduzeća, a da im za uspešan radnajviše odgovara okruženje gde su propisi labavi (ili nepostojeći), a poreziniski. Drugim rečima, gde se država sklanja pred moćima nevidljive ruketržišta. Ovakva retorika lepo naleže na ideologiju meraštednje koje državi smanjuju budžet i manevarski prostor za neka od najvažnijihulaganja, kao što su, recimo, ona u zelene industrije. Proizvodnja čisteenergije, poput vetra i solarne energije, predstavlja sektor u kome suinovacije veoma važne ukoliko želimo da umanjimo sad već sasvim vidljiveposledice klimatskih promena. Macukato objašnjava kako dosadašnja iskustva urazvoju drugih industrija, poput biotehnologije i IT, pokazuju da privatnapreduzeća ulaze u neku oblast tek nakon što uspešne državne inicijativeapsorbuju najveći deo neizvesnosti i rizika razvoja novih tehnologija. Tako danije realno očekivati da će kapitalno intenzivne i visokorizične oblasti učistoj tehnologiji biti predvođene rizičnim (venture) kapitalom ili datu može da pomogne neka mala zelena investiciona banka. Privatni investitorinajčešće čekaju da rana rizična ulaganja izvrši država, a oni tek kasnije zajašutalas inovacija. Mere štednje samo ugrožavaju ovu neophodnu misiju države. Zatone iznenađuje da, recimo, Velika Britanija, koja uskoro ulazi u deceniju dugufiskalnu konsolidaciju, izrazito malo troši na čiste energije. Državneinvesticije u istraživanje i razvoj energetike, kako navodi Macukato, manje suod iznosa koje Britanci troše na nameštaj. A privatni sektor nije spreman dapopuni tu prazninu. S druge strane, kineska država sprovodi veoma ambiciozanplan ulaganja u razne energetski štedljive i ekološki čiste industrije. Uknjizi je pored kineskog modela ulaganja u zelene industrije detaljnopredstavljen i američki model, koji Macukato naziva "neodlučnim". Bilo bi pogrešno iz ovih primera zaključiti da Macukato zanemaruje preduzetničku ulogu privatnog sektora. Naprotiv, ona se zalaže za javno-privatna partnerstva, ali u smislu podizanja uloga svih uključenih strana, a ne umnožavnja problema u obliku socijalizacije rizika i privatizacije dobiti. Drugim rečima, da ukoliko stvari idu dobro najveću korist ima privatni sektor, ali ako krenu loše da država uskoči s programom spasavanja i tako gubitke raspodeli na sve građane. Uvreženo je mišljenje da oni koji rizikuju u privatnom sektoru treba da budu nagrađeni visokim primanjima, jer "oni to zaslužuju". Ta logika se koristi za opravdanje veoma visokih zarada akcionara poslednjih decenija, što je još jedan od značajnih izvora porasta nejednakosti. Ali baš kao što se Epl nagrađuje za rizik koji preuzima kad razvija svoje inovacije, tako bi država trebalo da bude nagrađena za svoje. Ignorisanje preduzetničke snage koja dolazi iz državnog sektora uticalo je na prirodu dosadašnjih javno-privatnih partnerstava. Ona su više parazitska, umesto simbiotska, jer se novac uglavnom troši na neefikasne podsticaje: subvencije, smanjenja poreza, oporezivanje štetnih gasova, tehničke standarde, a mogao bi biti mnogo efikasnije uložen. Preporuke kako je to moguće učiniti nalaze se u pretposlednjem poglavlju knjige. Na kraju, zašto bi ove teme mogle da budu važneza Srbiju? Profesorka Macukato je veoma anagažovana u debatama koje se vode ojavnim politikama u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji, kao i na nivouEvropske unije. U razgovoru sa predstavnicima vlada i privatnog sektora ona prenosisvoju viziju uloge države u modernom kapitalizmu. Kod nas, nakon decenijaživota u socijalizmu, ideja ograničavanja uloge države delovala je veomaatraktivno. Značajnu ulogu u oblikovanju takvih stavova imale su, u skladu sa Vašingtonskimkonsenzusom, uticajne međunarodne organizacije i strani savetnici koji sudolazili s njima. Te ideje je prihvatio i dobar deo intelektualaca koji su vrlobrzo s teme državnog planiranja prešli na idealizaciju tržišta i te stavove (kroz,recimo, ekonomske škole za novinare) prenosili predstavnicima medija, pa jedanas teško, među onim poznatijim, naći nekog koji ne smatra da državu trebasvesti na najmanju moguću meru. Slična intelektualna klima vladala je i ugodinama pre i tokom sprovođenja mera štednje u Srbiji, za koje Macukato inačekaže da su više ideologija nego dobra ekonomija. U takvom okruženju,političarima postaje mnogo lakše da se zalažu za smanjenje broja zaposlenih izarada u javnom sektoru nego da brane rizične poteze javnog sektora. Na tajnačin se prenebregava činjenica da je od veličine javnog sektora važnije pitanjena šta se troši državni novac. Ulaganje u funkcionalno i efikasno zdravstvo,potrošnja na obrazovanje ili istraživanja ključni su za stvaranja ljudskogkapitala i budućih tehnologija, pa samim tim i za ekonomski rast. KnjigaMarijane Macukato nas podseća na to i uvodi nas u način razmišljanja koji bitrebalo da osnaži državu, učini je hrabrijom i pripremi za rešavanje izazovapoput, recimo, rastuće nejednakosti ili zagađenja životne sredine, oblasti ukojima Srbija vrlo loše stoji u evropskim razmerama. Ako vrhunski menadžeri pohađaju specijalizovane kurseve izteorije odlučivanja ili strateškog menadžmenta i ako ih podstiču da preuzimajurizik onda bi, kako kaže Macukato, i oni koji pretenduju na karijeru u javnomsektoru morali da nauče da razmišljaju izvan ustaljenih okvira i da delujupreduzetnički. Ali se to ne radi, jer kreatori politika i državni službenicidanas sebe ne smatraju ni kreatorima bogatstva niti tržišta, već u najboljemslučaju korektorima tržišta, a u najgorem preprekama za stvaranje bogatstva. Došloje vreme da se to promeni. Autorkaje profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Peščanik.net,04.09.2019.                                                                                         

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/nova-ekonomija-za-dekorativno-osvetljenje-brankovog-mosta-150-miliona/

Autori: @bizlifeportal

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nova ekonomija: Za dekorativno OSVETLJENJE Brankovog mosta 150 MILIONA

Bizlife.rs - Javno komunalno preduzeće "Javno osvetljenje" Beograd zaključilo je ugovor o nabavci opreme za dekorativno osveteljenje Brankovog mosta za 150 miliona - Poslovne vesti09:56 04/09/2019Foto: PixabayJavno komunalno preduzeće "Javno osvetljenje" Beograd zaključilo je ugovor o nabavci opreme za dekorativno osveteljenje Brankovog mosta za 150 miliona dinara, pokazuju dokumenti sa portala javnih nabavki, prenosi Nova ekonomija .Pobednik javne nabavke bila je firma Techno Light, koja je bila jedini ponuđač, a obaveštenje o zaključenom ugovoru objavljeno je krajem juna.Mesec dana ranije ista firma pobedila je na konkursu JKP "Javno osvetljenje" za nabavku metalnih stubova za električnu mrežu za 80 miliona dinara, takođe kao jedini ponuđač.Takođe, Techno Light je u januaru ove godine pobedio na još dva tendera - za dekorativno osvetljenje Skadarske ulice za 20 miliona dinara i za nabavku reflektora za 30 miliona.U oba slučaja radilo se o nabavkama JKP "Javno osvetljenje", a Techno Light je bio jedini ponuđač.Izvor: Nova ekonomija          

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: novimagazin.rs

Link: http://www.novimagazin.rs/ekonomija/insajder-posao-rekonstrukcije-zgrade-zeleznicke-stanice-dodeljen-bez-tendera

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Insajder: Posao rekonstrukcije zgrade Železničke stanice dodeljen bez tendera

 Taj portal je naveo da je Republička direkcija za imovinu izbegla tender pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala.Prema ugovoru koji je sa grupom izvođača potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine.Umesto javnog tendera, koji bi podrazumevao ispunjavanje određenh kriterjuma i postizanje najbolje cene kroz nadmetanje, Direkcija za imovinu je, uz obrazloženje hitnosti radova, odlučila da izvođača radova izabere u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava.Obaveštenje je oglašeno 20. avgusta, a poziv za pregovore je upućen preduzećima Koto i Jadran, oba iz Beograda, a deset dana nakon toga doneta je odluka o dodeli ugovora grupi ponuđača Koto i Alp Inženjering. Za restauraciju stare zgrade Železničke stanice oni su ponudili oko 239 miliona dinara.Za ovaj projekat iz sredstava budžetskih rezervi izdvojeno je ukupno 334,1 milion dinara ili oko 2,8 miliona evra. Ta sredstva biće potrošena ne samo na restauraciju objekta Železničke stanice, već i za postavljanje dekorativnog osvetljenja, naveo je Insajder.Preduzeće Koto je između ostalog dobilo poslove na rekonstrukciji i restauraciji spomenika Pobednik na Beogradskoj tvrđavi, kao i rušenje objekata na Beogradskoj stanici, izgradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi, restauracija i rekonstrukcija Despotove kapije na Kalemegdanu… I firma Alp Inženjering takođe se bavi restauracijom i izgradnjom.Pre nego što je posao restauracije i dekorativnog osvetljenja zgrade nekadašnje Železničke stanice dodelila konzorcijumu dve kompanije, Direkcija za imovinu zatražila je saglasnost od Uprave za javne nabavke da sprovede pregovarački postupak, a ne tender, što je i zakonom predviđeni postupak.Direkcija se pozvala na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koje je izradilo tehničku dokumentaciju i projekat, i JKP Javno osvetljenje, koja su, kako piše u zahtevu, navela da se radovi na restauraciji zgrade moraju završiti dok su povoljne vremenske prilike. Takođe, kako se dalje navodi, hitnost je neophodna i zbog nabavke odgovarajućeg materijala, što zahteva duži vremenski period.Prema analizi Insajdera, ugovorom o Beogradu na vodi je predviđeno da kompanija Beograd na vodi posle ulaganja u renoviranja, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, među kojima su Bristol, zgrada Pošte, Geozavod, glavna zgrada Železničke stanice, grupa zgrada u četvrti Savamala. Prema ranijim najava predstavnika gradskih vlasti, nekadašnja Železnička stanica biće pretvorena u objekat namenjen kulturi.          

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: SARADNJA SA SAVETOM EVROPE

SARADNJA SA SAVETOM EVROPEBEOGRAD, 04. septembar 2019. (FoNet) - Predsednik SrbijeAleksandar Vučić je, u razgovoru sa šefom Kancelarije SavetaEvrope u Beogradu Tobijasom Flesenkemperom, rekao da Srbijaveoma ceni dobru saradnju sa Savetom Evrope i da ćenastaviti da ispunjava obaveze, preuzete 2003. godinečlanstvom u toj organizaciji, koja ove godine proslavlja70-godišnjicu osnivanja.Vučić je istakao da Srbija računa na pomoć Saveta Evrope usprovođenju reformi, jer ta organizacija, kroz svojeprograme i različite programe u saradnji sa Evropskomunijom, može da pomogne reformu pravosudnog sistema, reformusistema javne uprave i lokalne samouprave i borbu protivkriminala i korupcije, kao i unapređenje zaštite pravanacionalnih i drugih manjina i medijske slobode.On je, takođe, istakao dobru saradnju sa Razvojnom bankomSaveta Evrope, kao i korisnu ulogu Venecijanske komisije kaosavetodavnog tela.Flesenkemper je rekao da pozdravlja napore Srbije usprovođenju reformi i pozvao je srpske vlasti da ureformskom procesu, kao i u unapređenju rada Parlamenta,više koriste savetodavne kapacitete Saveta Evrope, saopštilaje pres služba predsednika Srbije.Vučić je zahvalio na principijelnom postavljanju SavetaEvropa u očuvanju statusno neutralnog tretiranja Kosova utoj organizaciji.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a522926/Posao-restauracije-Zeleznicke-stanice-dodeljen-bez-tendera.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Insajder: Posao restauracije Železničke stanice dodeljen bez tendera

Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme - Koto i ALP inženjering iz Beograda, objavio je Insajder.net.Republička direkcija za imovinu izbegla je tender pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala, navodi Insajder. net.Prema ugovoru koji je sa grupom izvođača potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine.Umesto javnog tendera, koji bi podrazumevao ispunjavanje određenh kriterijuma i postizanje najbolje cene kroz nadmetanje, Direkcija za imovinu je, uz obrazloženje hitnosti radova, odlučila da izvođača radova izabere u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava.Obaveštenje je oglašeno 20. avgusta, a poziv za pregovore je upućen preduzećima Koto i Jadran, oba iz Beograda, a deset dana posle toga doneta je odluka o dodeli ugovora grupi ponuđača Koto i Alp Inženjering.Za restauraciju stare zgrade Železničke stanice oni su ponudili oko 239 miliona dinara. Za ovaj projekat iz sredstava budžetskih rezervi izdvojeno je ukupno 334,1 milion dinara ili oko 2,8 miliona evra. Ta sredstva će biti potrošena ne samo na restauraciju objekta Železničke stanice, već i za postavljanje dekorativnog osvetljenja, naveo je Insajder.Preduzeće Koto je između ostalog dobilo poslove na rekonstrukciji i restauraciji spomenika Pobednik na Beogradskoj tvrđavi, kao i rušenje objekata na Beogradskoj stanici, izgradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi, restauraciju i rekonstrukciju Despotove kapije na Kalemegdanu… I firma Alp Inženjering takođe se bavi restauracijom i izgradnjom.Direkcija za imovinu zatražila je saglasnost od Uprave za javne nabavke da sprovede pregovarački postupak, a ne tender. Direkcija se pozvala na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koje je izradilo tehničku dokumentaciju i projekat, i JKP Javno osvetljenje, koja su, kako piše u zahtevu, navela da se radovi na restauraciji zgrade moraju završiti dok su povoljne vremenske prilike.Takođe, kako se dalje navodi, hitnost je neophodna i zbog nabavke odgovarajućeg materijala, što zahteva duži vremenski period.Insajder piše da je ugovorom o Beogradu na vodi predviđeno da kompanija Beograd na vodi posle ulaganja u renoviranja, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, među kojima su zgrada hotela Bristol, zgrada Pošte, Geozavod, glavna zgrada Železničke stanice, grupa zgrada u četvrti Savamala.Prema ranijim najava predstavnika gradskih vlasti, nekadašnja Železnička stanica biće pretvorena u objekat namenjen kulturi.              

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: uns.org.rs

Link: http://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/85136/sns-botovi-imali-pristup-kuriru-i-espresu.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: SNS botovi imali pristup Kuriru i Espresu

  1. 09. 2019. Autor: Anđela Milivojević, Milica Šarić Izvor: CINS Aktivisti Srpske napredne stranke (SNS), poznatiji kao botovi, donedavno su kroz aplikaciju VotR2 mogli da ostavljaju na hiljade pluseva i minusa na komentare na sajtovima Kurira i Espresa i na taj način utiču na čitaoce ovih posećenih medija. Aplikacija sadrži informacije iz "kodova" dva sajta i radila je mimo aktivnosti botova, pokazuje istraživanje CINS-a. Aktivisti vladajuće stranke imali su pristup sajtovima Kurira i Espresa, gde su mogli masovno da ostavljaju pluseve i minuse na postojeće komentare čitalaca, pokazuje CINS-ova analiza "koda" aplikacije VotR2 koju je "internet tim" stranke koristio. Na taj način su aktivisti, poznatiji kao botovi, prema unapred dobijenim uputstvima davali pozitivne ili negativne ocene na komentare objavljene u dva medija, što su u slučaju Južnih vesti koristili za obračun sa kritikama Srpske napredne stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takvim uticajem oni stvaraju lažnu sliku u javnosti, smatraju sagovornici CINS-a"VotR2 je specijalno dizajnirana da manipuliše komentarima kroz glasanje", kaže Jurre van Bergen, stručnjak za digitalnu bezbednost pri međunarodnoj novinarskoj mreži Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).Ove podatke otkrio je "kod" (tekst) aplikacije VotR2, čije je preuzimanje bilo moguće bar do januara 2019. godine. Iz "koda" se vidi da je aplikaciju bilo dovoljno instalirati na mobilni telefon i tako pristupati ovim sajtovima. Iako aplikacija više ne postoji na Google Play Store, dostupna je na barem jednom od stranih sajtova koji sakupljaju aplikacije (APKMonk), a Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je pristup sajtovima medija na sličan način još uvek moguć.VotR2 je lak za korišćenje.Nakon preuzimanja i pokretanja aplikacije na telefonu, sudeći po analiziranom "kodu", korisnik dobija šifru koju treba da potvrdi kroz program na svom računaru. Aplikacija potom nastavlja da radi bez dalje naredbe korisnika, odnosno "u pozadini" telefona, gde obavlja posao za koji je napravljena - postavlja pluseve i minuse na postojeće komentare na sajtovima Kurira i Espresa. Van Bergen, stručnjak za digitalnu bezbednost, analizirao je aplikaciju kroz tri različita alata. Kaže da je, osim da radi sama, aplikacija programirana da se ponovo pokrene svaki put kada se Android telefon uključi ili restartuje.Glasanje se odvija automatski na svakih šest sekundi i na jedan komentar se može glasati do pet puta, nakon čega aplikacija prelazi na sledeći komentar. Glasanje se vrši sa spiska komentara, uz precizno uputstvo da li treba ostaviti pozitivan ili negativan utisak.Ovo je moguće jer se u "kodu" aplikacije VotR2 nalaze linkovi koji vode na komentare na vesti dva medija. Sajtovi Kurira i Espresa kliktanje na te linkove verovatno doživljavaju kao glasanje preko mobilnih aplikacija ovih medija, smatraju Van Bergen i drugi stručnjaci koje je CINS konsultovao. Ti linkovi su i danas dostupni, mada bolje zaštićeni nego ranije.Kako znamo da aplikacija pripada SNS-uUz pomoć nekoliko stručnjaka CINS je analizirao "kod" i došao do podataka o IP adresi "77.46.148.99". IP adresa predstavlja jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste računari kako bi međusobno komunicirali putem interneta. Aplikacija je tokom rada komunicirala sa serverom odnosno ovom IP adresom.Proverom vlasništva IP adrese na bilo kom javno dostupnom sajtu (poput whois.domaintools.com) može se videti da je njen vlasnik upravo vladajuća Srpska napredna stranka. SNS je u martu 2016. godine registovao ovu IP adresu na adresi sedišta stranke, u ulici Palmira Toljatija 5 na Novom Beogradu. CINS je ranije pisao kako je SNS nedozvoljenom donacijom došao do ovih prostorija.SNS do objave teksta nije odgovorio na pitanja CINS-a.Ostavljanje komentara ispod vesti i glasanje za iste ima za cilj da se pristupi potencijalnim glasačima kroz glas "neutralnog sugrađanina", smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija."Na taj način želi da se kreira utisak šta misli većina, šta je društveno poželjno opredeljenje. Pretpostavljam da sve to ima na kraju krajeva nekog efekta na birače, jer inače ne verujem da bi se vladajuća partija, i verovatno neke druge u manjoj meri, shodno finansijskim mogućnostima, ne bi se toliko trudili da to rade", dodaje Nenadić.Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica portala Južne vesti, kaže da su botovi na tom portalu najaktivniji kad se spominje SNS ili predsednik: "Najviše reakcija, pluseva i minuseva, komentara ima u vesti kada se spominje Aleksandar Vučić".Interes medija ili strankePrema rečima stručnjaka, da bi aplikacija mogla na ovaj način da pristupa sajtovima Kurira i Espresa, mediji su morali Srpskoj naprednoj stranci (SNS) da omoguće pristup, ili da im neko "hakuje" mobilne aplikacije. Treća opcija je nedovoljna zaštita.Tanja Maksić, potpredsednica Asocijacije online medija, ocenila je za CINS da je, ukoliko su mediji sami omogućili pristup aplikaciji, to "potpuno neetički" i "neprihvatljivo"."Ta vrsta poslovnog odnosa nikad nije transparentna. Svaki korisnik Kurirovog i Espresovog sajta zapravo ne zna da učestvuje u jednoj fingiranoj javnoj debati na taj način", rekla je Maksić i dodala da se na taj način stvara lažna slika u javnosti.Ana Marković, izvršna direktorka Espreso grupe, u okviru koje je portal Espreso, negirala je da su ikome dali "kod" Espresa, i kaže da kontrolu pluseva i minusa na komentare imaju samo čitaoci. U prvom odgovoru CINS-u Marković je navela i da "nisu primetili manipulaciju tim podacima", ali je kasnije, nakon konsultacije sa tehničkim timom, potvrdila da su ranije imali problema sa nekakvim botovima "koji automatski glasaju menjanjem ip adrese servera sa više lokacija u svetu".Tehnički tim je naveo i mogućnost hakovanja:"Do pomenutog public api linka za glasanje je relativno lako doći snifanjem traffica preko wireshark ili de kompajliranjem aplikacije i reverse inžinjeringom api call-a, kao što je moguće doći sa bilo koje druge aplikacije", navodi se u odgovoru.Međutim, Marković nije htela da odgovori da li je zvaničan stav Espresa da su hakovani.Identičan odgovor novinari CINS-a su dobili i od Sonje Lakić, zamenice urednika sajta Kurira, koja je takođe konsultovala tehnički tim i dodala da nisu nikome dali svoj "kod"."Kurir i Espresso nisu hakovani. U pitanju je legitimna funkcija koju su predvideli - API koji će da glasa za ili protiv komentara sa njihovog sajta. Ipak, nisu izgradili adekvatne mere sigurnosti koje bi onemogućile ljudima da manipulišu glasanje plusevima ili minusima na komentare", smatra Van Bergen.Kurir i Espreso su deo Adria Media grupe, jedne od najvećih medijskih grupacija na Balkanu. Grupacija je do januara 2019. bila u vlasništvu biznismena Aleksandra Rodića nakon čega prelazi u ruke Igora Žeželja, prvog čoveka poznatog portala Mondo.List Kurir distribuira novine u celoj zemlji, a sajtovi oba medija beleže veliku čitanost. Tako se Kurir.rs pohvalio posetom skoro 2,8 miliona čitalaca u toku avgusta 2018, dok je istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN) pokazalo da su ova dva medija te godine imala 7,5% udela ukupne publike u Srbiji. Uoči kupovine medija, Mondo je Komisiji za zaštitu konkurencije dostavio procenu prema kojoj dva sajta imaju učešće na tržištu portala od oko 16,4%.Ispod vesti na Kurirovom sajtu nalazi se i veliki broj komentara, nekad i do 10 puta više nego na konkurentnom Blicu. Sagovornici CINS-a kažu da, ukoliko tvorac aplikacije želi, komentari i ocenjivanje istih sa plusevima i minusima može povećati posetu sajtovima."Mogu da naprave sistem tako da svaki glas ne bude poseta, mogu da naprave sistem tako da glas bude poseta. Cilj jeste da se izmanipuliše sistem", rekla je za CINS Gordana Bjeletić iz Južnih vesti koje su se nedavno suočile sa "napadom" botova.Na sajtovima nekih medija komentari sa najviše pluseva automatski iskaču na vrh tako da ih čitaoci prvo vide.Sa druge strane, za stranke je ovo način da se promovišu stavovi koji pozitivno govore o njima. Iskustvo Južnih vesti pokazuje da najviše pluseva i minusa dobijaju vesti koje se odnose na aktuelnu vlast, od komentara koji im idu u prilog do kritike:"Jako su osetljivi na svaku vest, na svaku temu u kojoj se kritikuje vlast i na to najviše reaguju", objašnjava Bjeletić. Iako Južnim vestima glasanje nije donelo veću posećenost, ona smatra da stranka to ne bi radila da nema efekta, te da im je cilj da utiču na ljude, naročito na one koji su neopredeljeni pa gledaju šta drugi misle.Nemanja Nenadić kaže da je važno da mediji onemoguće dalji pristup komentarima, ukoliko su bili hakovani, jer u suprotnom bi njihovo ponašanje moglo da se tumači kao podrška političkoj opciji. Sa druge strane, ako su mediji omogućili ovakvo glasanje SNS-u, to bi bio "specifičan vid besplatne usluge koja bi morala da se prijavi kao besplatna usluga, kao prilog za finansiranje stranke".Slučaj Južne vestiSvedočenje bivšeg SNS bota koje su objavile Južne vesti početkom avgusta pokazalo je da vladajuća stranka poseduje organizovani sistem za botovanje čija je namera da se stvori lažna slika zadovoljstva trenutnom vlašću. U anonimnom intervjuu naprednjak je opisao kako SNS vodi evidenciju internet aktivnosti preko svojih lokalnih odbora, a nadređeni se nalaze u centrali u Beogradu. Ubrzo nakon objavljivanja ovog intervjua, sa iste IP adrese je na sajt ovog portala stiglo više od 22.500 glasova na objavljenu vest. IP adresa je registrovana na sedište SNS-a u Beogradu.                                 

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/sns-botovi-imali-pristup-kuriru-i-espresu/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: SNS botovi imali pristup Kuriru i Espresu

Aktivisti vladajuće stranke imali su pristup sajtovima Kurira i Espresa, gde su mogli masovno da ostavljaju pluseve i minuse na postojeće komentare čitalaca, pokazuje CINS-ova analiza "koda" aplikacije VotR2 koju je "int Aktivisti vladajuće stranke imali su pristup sajtovima Kurira i Espresa, gde su mogli masovno da ostavljaju pluseve i minuse na postojeće komentare čitalaca, pokazuje CINS-ova analiza "koda" aplikacije VotR2 koju je "internet tim" stranke koristio. Na taj način su aktivisti, poznatiji kao botovi, prema unapred dobijenim uputstvima davali pozitivne ili negativne ocene na komentare objavljene u dva medija, što su u slučaju Južnih vesti koristili za obračun sa kritikama Srpske napredne stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takvim uticajem oni stvaraju lažnu sliku u javnosti, smatraju sagovornici CINS-a"VotR2 je specijalno dizajnirana da manipuliše komentarima kroz glasanje", kaže Jurre van Bergen, stručnjak za digitalnu bezbednost pri međunarodnoj novinarskoj mreži Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).Ove podatke otkrio je "kod" (tekst) aplikacije VotR2, čije je preuzimanje bilo moguće bar do januara 2019. godine. Iz "koda" se vidi da je aplikaciju bilo dovoljno instalirati na mobilni telefon i tako pristupati ovim sajtovima. Iako aplikacija više ne postoji na Google Play Store, dostupna je na barem jednom od stranih sajtova koji sakupljaju aplikacije (APKMonk), a Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je pristup sajtovima medija na sličan način još uvek moguć.VotR2 je lak za korišćenje.Nakon preuzimanja i pokretanja aplikacije na telefonu, sudeći po analiziranom "kodu", korisnik dobija šifru koju treba da potvrdi kroz program na svom računaru. Aplikacija potom nastavlja da radi bez dalje naredbe korisnika, odnosno "u pozadini" telefona, gde obavlja posao za koji je napravljena - postavlja pluseve i minuse na postojeće komentare na sajtovima Kurira i Espresa. Van Bergen, stručnjak za digitalnu bezbednost, analizirao je aplikaciju kroz tri različita alata. Kaže da je, osim da radi sama, aplikacija programirana da se ponovo pokrene svaki put kada se Android telefon uključi ili restartuje.Glasanje se odvija automatski na svakih šest sekundi i na jedan komentar se može glasati do pet puta, nakon čega aplikacija prelazi na sledeći komentar. Glasanje se vrši sa spiska komentara, uz precizno uputstvo da li treba ostaviti pozitivan ili negativan utisak.Ovo je moguće jer se u "kodu" aplikacije VotR2 nalaze linkovi koji vode na komentare na vesti dva medija. Sajtovi Kurira i Espresa kliktanje na te linkove verovatno doživljavaju kao glasanje preko mobilnih aplikacija ovih medija, smatraju Van Bergen i drugi stručnjaci koje je CINS konsultovao. Ti linkovi su i danas dostupni, mada bolje zaštićeni nego ranije.Kako znamo da aplikacija pripada SNS-uUz pomoć nekoliko stručnjaka CINS je analizirao "kod" i došao do podataka o IP adresi "77.46.148.99". IP adresa predstavlja jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste računari kako bi međusobno komunicirali putem interneta. Aplikacija je tokom rada komunicirala sa serverom odnosno ovom IP adresom.Proverom vlasništva IP adrese na bilo kom javno dostupnom sajtu (poput whois.domaintools.com) može se videti da je njen vlasnik upravo vladajuća Srpska napredna stranka. SNS je u martu 2016. godine registovao ovu IP adresu na adresi sedišta stranke, u ulici Palmira Toljatija 5 na Novom Beogradu. CINS je ranije pisao kako je SNS nedozvoljenom donacijom došao do ovih prostorija.SNS do objave teksta nije odgovorio na pitanja CINS-a.IP adresa registrovana na adresi sedišta SNS-a / Preuzeto sa cins.rsOstavljanje komentara ispod vesti i glasanje za iste ima za cilj da se pristupi potencijalnim glasačima kroz glas "neutralnog sugrađanina", smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija."Na taj način želi da se kreira utisak šta misli većina, šta je društveno poželjno opredeljenje. Pretpostavljam da sve to ima na kraju krajeva nekog efekta na birače, jer inače ne verujem da bi se vladajuća partija, i verovatno neke druge u manjoj meri, shodno finansijskim mogućnostima, ne bi se toliko trudili da to rade", dodaje Nenadić.Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica portala Južne vesti, kaže da su botovi na tom portalu najaktivniji kad se spominje SNS ili predsednik: "Najviše reakcija, pluseva i minuseva, komentara ima u vesti kada se spominje Aleksandar Vučić".Interes medija ili strankePrema rečima stručnjaka, da bi aplikacija mogla na ovaj način da pristupa sajtovima Kurira i Espresa, mediji su morali Srpskoj naprednoj stranci (SNS) da omoguće pristup, ili da im neko "hakuje" mobilne aplikacije. Treća opcija je nedovoljna zaštita.Tanja Maksić, potpredsednica Asocijacije online medija, ocenila je za CINS da je, ukoliko su mediji sami omogućili pristup aplikaciji, to "potpuno neetički" i "neprihvatljivo"."Ta vrsta poslovnog odnosa nikad nije transparentna. Svaki korisnik Kurirovog i Espresovog sajta zapravo ne zna da učestvuje u jednoj fingiranoj javnoj debati na taj način", rekla je Maksić i dodala da se na taj način stvara lažna slika u javnosti.Ana Marković, izvršna direktorka Espreso grupe, u okviru koje je portal Espreso, negirala je da su ikome dali "kod" Espresa, i kaže da kontrolu pluseva i minusa na komentare imaju samo čitaoci. U prvom odgovoru CINS-u Marković je navela i da "nisu primetili manipulaciju tim podacima", ali je kasnije, nakon konsultacije sa tehničkim timom, potvrdila da su ranije imali problema sa nekakvim botovima "koji automatski glasaju menjanjem ip adrese servera sa više lokacija u svetu".Tehnički tim je naveo i mogućnost hakovanja:"Do pomenutog public api linka za glasanje je relativno lako doći snifanjem traffica preko wireshark ili de kompajliranjem aplikacije i reverse inžinjeringom api call-a, kao što je moguće doći sa bilo koje druge aplikacije", navodi se u odgovoru.Međutim, Marković nije htela da odgovori da li je zvaničan stav Espresa da su hakovani.Identičan odgovor novinari CINS-a su dobili i od Sonje Lakić, zamenice urednika sajta Kurira, koja je takođe konsultovala tehnički tim i dodala da nisu nikome dali svoj "kod"."Kurir i Espresso nisu hakovani. U pitanju je legitimna funkcija koju su predvideli - API koji će da glasa za ili protiv komentara sa njihovog sajta. Ipak, nisu izgradili adekvatne mere sigurnosti koje bi onemogućile ljudima da manipulišu glasanje plusevima ili minusima na komentare", smatra Van Bergen.Deo koda aplikacije Votr2 u kojoj se nalaze sajtovi Kurir i Espreso / Preuzeto sa cins.rsKurir i Espreso su deo Adria Media grupe, jedne od najvećih medijskih grupacija na Balkanu. Grupacija je do januara 2019. bila u vlasništvu biznismena Aleksandra Rodića nakon čega prelazi u ruke Igora Žeželja, prvog čoveka poznatog portala Mondo.List Kurir distribuira novine u celoj zemlji, a sajtovi oba medija beleže veliku čitanost. Tako se Kurir.rs pohvalio posetom skoro 2,8 miliona čitalaca u toku avgusta 2018, dok je istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN) pokazalo da su ova dva medija te godine imala 7,5% udela ukupne publike u Srbiji. Uoči kupovine medija, Mondo je Komisiji za zaštitu konkurencije dostavio procenu prema kojoj dva sajta imaju učešće na tržištu portala od oko 16,4%.Ispod vesti na Kurirovom sajtu nalazi se i veliki broj komentara, nekad i do 10 puta više nego na konkurentnom Blicu. Sagovornici CINS-a kažu da, ukoliko tvorac aplikacije želi, komentari i ocenjivanje istih sa plusevima i minusima može povećati posetu sajtovima."Mogu da naprave sistem tako da svaki glas ne bude poseta, mogu da naprave sistem tako da glas bude poseta. Cilj jeste da se izmanipuliše sistem", rekla je za CINS Gordana Bjeletić iz Južnih vesti koje su se nedavno suočile sa "napadom" botova.Na sajtovima nekih medija komentari sa najviše pluseva automatski iskaču na vrh tako da ih čitaoci prvo vide.Sa druge strane, za stranke je ovo način da se promovišu stavovi koji pozitivno govore o njima. Iskustvo Južnih vestipokazuje da najviše pluseva i minusa dobijaju vesti koje se odnose na aktuelnu vlast, od komentara koji im idu u prilog do kritike:"Jako su osetljivi na svaku vest, na svaku temu u kojoj se kritikuje vlast i na to najviše reaguju", objašnjava Bjeletić. Iako Južnim vestima glasanje nije donelo veću posećenost, ona smatra da stranka to ne bi radila da nema efekta, te da im je cilj da utiču na ljude, naročito na one koji su neopredeljeni pa gledaju šta drugi misle.Nemanja Nenadić kaže da je važno da mediji onemoguće dalji pristup komentarima, ukoliko su bili hakovani, jer u suprotnom bi njihovo ponašanje moglo da se tumači kao podrška političkoj opciji. Sa druge strane, ako su mediji omogućili ovakvo glasanje SNS-u, to bi bio "specifičan vid besplatne usluge koja bi morala da se prijavi kao besplatna usluga, kao prilog za finansiranje stranke". Slučaj Južne vesti Svedočenje bivšeg SNS bota koje su objavile Južne vesti početkom avgusta pokazalo je da vladajuća stranka poseduje organizovani sistem za botovanje čija je namera da se stvori lažna slika zadovoljstva trenutnom vlašću. U anonimnom intervjuu naprednjak je opisao kako SNS vodi evidenciju internet aktivnosti preko svojih lokalnih odbora, a nadređeni se nalaze u centrali u Beogradu. Ubrzo nakon objavljivanja ovog intervjua, sa iste IP adrese je na sajt ovog portala stiglo više od 22.500 glasova na objavljenu vest. IP adresa je registrovana na sedište SNS-a u Beogradu.                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/116223-insajder-posao-rekonstrukcije-zgrade-zeleznicke-stanice-dodeljen-bez-tendera

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Insajder: Posao rekonstrukcije zgrade Železničke stanice dodeljen bez tendera

Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme Koto i ALP inženjering iz Beograda, objavio je danas Insajder... Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme Koto i ALP inženjering iz Beograda, objavio je danas Insajder. Taj portal je naveo da je Republička direkcija za imovinu izbegla tender pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala. Prema ugovoru koji je sa grupom izvodjača potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine. Umesto javnog tendera, koji bi podrazumevao ispunjavanje odredjenh kriterijuma i postizanje najbolje cene kroz nadmetanje, Direkcija za imovinu je, uz obrazloženje hitnosti radova, odlučila da izvodjača radova izabere u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava. Obaveštenje je oglašeno 20. avgusta, a poziv za pregovore je upućen preduzećima Koto i Jadran, oba iz Beograda, a deset dana nakon toga doneta je odluka o dodeli ugovora grupi ponudjača Koto i Alp Inženjering. Za restauraciju stare zgrade Železničke stanice oni su ponudili oko 239 miliona dinara. Za ovaj projekat iz sredstava budžetskih rezervi izdvojeno je ukupno 334,1 milion dinara ili oko 2,8 miliona evra. Ta sredstva biće potrošena ne samo na restauraciju objekta Železničke stanice, već i za postavljanje dekorativnog osvetljenja, naveo je Insajder. Preduzeće Koto je izmedju ostalog dobilo poslove na rekonstrukciji i restauraciji spomenika Pobednik na Beogradskoj tvrdjavi, kao i rušenje objekata na Beogradskoj stanici, izgradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrdjavi, restauracija i rekonstrukcija Despotove kapije na Kalemegdanu… I firma Alp Inženjering takodje se bavi restauracijom i izgradnjom. Pre nego što je posao restauracije i dekorativnog osvetljenja zgrade nekadašnje Železničke stanice dodelila konzorcijumu dve kompanije, Direkcija za imovinu zatražila je saglasnost od Uprave za javne nabavke da sprovede pregovarački postupak, a ne tender, što je i zakonom predvidjeni postupak. Direkcija se pozvala na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koje je izradilo tehničku dokumentaciju i projekat, i JKP Javno osvetljenje, koja su, kako piše u zahtevu, navela da se radovi na restauraciji zgrade moraju završiti dok su povoljne vremenske prilike. Takodje, kako se dalje navodi, hitnost je neophodna i zbog nabavke odgovarajućeg materijala, što zahteva duži vremenski period. Prema analizi Insajdera, ugovorom o Beogradu na vodi je predvidjeno da kompanija Beograd na vodi posle ulaganja u renoviranja, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, medju kojima su Bristol, zgrada Pošte, Geozavod, glavna zgrada Železničke stanice, grupa zgrada u četvrti Savamala. Prema ranijim najava predstavnika gradskih vlasti, nekadašnja Železnička stanica biće pretvorena u objekat namenjen kulturi. 

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=125470

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nelegalne šljunkare prave veliku štetu

"""Nelegalne deponije šljunka i peska godišnje oštete državni budžet za oko dva miliona evra. Do sada su zatvorene četiri šljunkare širom Srbije, dve na reci Velika Morava i jedna na Dunavu na području Smedereva, kao i jedna na Savi kod Sremske Mitrovice. U narednom periodu trebalo bi da budu zatvorene još tri, koje potpuno nezakonito koriste vodne resurse. Ovo je jedna od mera u borbi protiv nelegalnog poslovanja, a rezultat je predočen članovima Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije. Prema podacima republičke inspekcije za bezbednost plovidbe evidentiran je značajan broj mesta na kojima se nelegalno pretovara roba, pre svega šljunak i pesak, nafta i derivati nafte, kao i poljoprivredni proizvodi. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da postojanje nelegalnih mesta, na kojima se pretovara roba u vodnom transportu negativno utiče na prihode budžeta, s obzirom na to da se za pružanje usluga u ovim objektima ne plaćaju lučke naknade, kao ni druge poreske obaveze, usled odsustva državnih organa, koji su inače prisutni u lukama (lučke kapetanije, MUP, carina, sanitarna i fitosanitarna inspekcija i dr.). Takođe, ovi objekti prouzrokuju ozbiljne poremećaje na tržištu usled kojih legalni lučki operateri gube pozicije na međunarodnom tržištu. - U cilju rešavanja ovog višedecenijskog problema, najpre smo izmenili zakonski okvir kako bismo omogućili da se na sistemski način reši pitanje nelegalnih deponija šljunka i peska, kao i njihovog izmeštanja na utvrđena lučka područja - kažu za "Politiku" u ministarstvu. Inspekcija bezbednosti plovidbe planirala je da do kraja godine prekontroliše sva pretovarna mesta i biće naređena zabrana, kao i podnošenje zahteva za pokretanje odgovarajućih postupaka. Poseban fokus Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, kojim predsedava Siniša Mali, ministar finansija, jeste na poljoprivredi, s obzirom na to da je u tom sektoru bilo najviše neprijavljenih radnika. - Ove godine do sada je prijavljeno čak 20.500 radnika, dok je tokom 2017. ukupno prijavljeno 3.585. Prethodnim akcionim planom je predviđena mnogo jednostavnija i lakša procedura za njihovo prijavljivanje - saopštilo je Ministarstvo finansija. Ministar Mali je napomenuo da je jedan od prioriteta Ministarstva finansija u četvrtom kvartalu usvajanje izmene i dopune Uredbe o paušalnom oporezivanju radi uvođenja konsolidovane naplate poreza i automatizovanog obračuna paušalnog oporezivanja. Plan je da od 2020. počne primena novog sistema oporezivanja za paušalce čime bi s jedne strane obveznici konačno znali unapred koliki porez moraju da plate, a Poreska uprava bi bila oslobođena pravljenja stotina hiljada poreskih rešenja. Ovo je deo Akcionog plana za sprovođenje Nacionalnog programa suzbijanje sive ekonomije 2019-2020, koji je vlada usvojila u aprilu ove godine. On sadrži 36 mera i 153 aktivnosti. Dragana Ilić, šefica jedinice za konkurentnost i digitalizaciju u Naledu i članica Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, naglašava da je u drugom kvartalu realizovana polovina preporuka. Veliki korak je napravljen odlukom da se u naredne tri godine zaposli 1.272 inspektora u različitim inspekcijama, kao i da se unapredi položaj inspektora. Takođe, 36 inspekcija uključeno je u sistem e-inspektor. U narednom periodu se očekuje povezivanje sudova sa e-inspekcijom. Ilićeva skreće pažnju da nisu određene sudije koje će voditi prekršajne postupke koje pokreću inspekcije. - Nisu usvojene izmene zakona o poštanskim uslugama, koji bi trebao da omogući poštanskim službenicima identifikaciju pošiljaoca i primaoca uvidom u lične isprave. To treba da smanji nelegalnu trgovinu robe koja se šalje poštom. Takođe nije usvojen ni zakon o javnim nabavkama, koji je trebao da bude usvojen krajem juna - navodi naša sagovornica. Za treće tromesečje ostavljena je promena zakona o prekršajima, kojim bi trebalo bi da se uvede "beznačajni prekršaj", prekršaj tehničke prirode, koji ne pravi nikakvu štetu za koji bi sudija mogao da izrekne opomenu. Takođe u planu je da se ispravi jedan apsurd, a to je da se neregistrovani privredni subjekti kažnjavaju kao fizička umesto kao pravna lica, a razlika u kaznama je ogromna. 

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/insajder-posao-rekonstrukcije-zgrade-zeleznicke-stanice-dodeljen-bez-tendera/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Insajder: Posao rekonstrukcije zgrade Železničke stanice dodeljen bez tendera

Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme - Koto i ALP inženjering iz Beograda, objavio je danas Insajder.Foto: wikipedia/ Lumen roma (arhiva) Taj portal je naveo da je Republička direkcija za imovinu izbegla tender pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala. Prema ugovoru koji je sa grupom izvodjača potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine. Umesto javnog tendera, koji bi podrazumevao ispunjavanje odredjenh kriterjuma i postizanje najbolje cene kroz nadmetanje, Direkcija za imovinu je, uz obrazloženje hitnosti radova, odlučila da izvođača radova izabere u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava. Obaveštenje je oglašeno 20. avgusta, a poziv za pregovore je upućen preduzećima Koto i Jadran, oba iz Beograda, a deset dana nakon toga doneta je odluka o dodeli ugovora grupi ponudjača Koto i Alp Inženjering. Za restauraciju stare zgrade Železničke stanice oni su ponudili oko 239 miliona dinara. Za ovaj projekat iz sredstava budžetskih rezervi izdvojeno je ukupno 334,1 milion dinara ili oko 2,8 miliona evra. Ta sredstva biće potrošena ne samo na restauraciju objekta Železničke stanice, već i za postavljanje dekorativnog osvetljenja, naveo je Insajder. Preduzeće Koto je između ostalog dobilo poslove na rekonstrukciji i restauraciji spomenika Pobednik na Beogradskoj tvrdjavi, kao i rušenje objekata na Beogradskoj stanici, izgradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrdjavi, restauracija i rekonstrukcija Despotove kapije na Kalemegdanu… I firma Alp Inženjering takodje se bavi restauracijom i izgradnjom. Pre nego što je posao restauracije i dekorativnog osvetljenja zgrade nekadašnje Železničke stanice dodelila konzorcijumu dve kompanije, Direkcija za imovinu zatražila je saglasnost od Uprave za javne nabavke da sprovede pregovarački postupak, a ne tender, što je i zakonom predviđeni postupak. Direkcija se pozvala na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koje je izradilo tehničku dokumentaciju i projekat, i JKP Javno osvetljenje, koja su, kako piše u zahtevu, navela da se radovi na restauraciji zgrade moraju završiti dok su povoljne vremenske prilike. Takođe, kako se dalje navodi, hitnost je neophodna i zbog nabavke odgovarajućeg materijala, što zahteva duži vremenski period. Prema analizi Insajdera, ugovorom o Beogradu na vodi je predvidjeno da kompanija Beograd na vodi posle ulaganja u renoviranja, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, medju kojima su Bristol, zgrada Pošte, Geozavod, glavna zgrada Železničke stanice, grupa zgrada u četvrti Savamala. Prema ranijim najava predstavnika gradskih vlasti, nekadašnja Železnička stanica biće pretvorena u objekat namenjen kulturi. rekonstrukcija, tender, zeleznicka stanicaBeograd  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/rem-izvestaji-sta-je-zakonska-obaveza/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: REM izveštaji - šta je zakonska obaveza

Zanimljivija je međutim sledeća tvrdnja iz poslednje objave (odgovor "Danasu"): "Postoje zakoni u ovoj zemlji, koje mi poštujemo, a koji ni SzS, ni vas očito ne zanimaju, i po tim zakonima, jedini izveštaj koji REM mora Zanimljivija je međutim sledeća tvrdnja iz poslednje objave (odgovor "Danasu"): "Postoje zakoni u ovoj zemlji, koje mi poštujemo, a koji ni SzS, ni vas očito ne zanimaju, i po tim zakonima, jedini izveštaj koji REM mora da usvoji je onaj koji se bavi količinom reklama (komercijalnog sadržaja), koje stranke emituju u kampanjama. Taj izveštaj REM prosleđuje Agenciji za borbu protiv korupcije, koja na osnovu njega proverava koliko je koja stranka potrošila novca, a druge službe, potom, da li je plaćen porez. I to smo i uradili, poštujući zakon."REM zaista dostavlja podatke o komercijalnom oglašavanju Agenciji za borbu protiv korupcije, i Agencije na neki način koristi te podatke. Pitanje je koliko su dobijeni podaci upotrebljivi za vršenje kontrole finansiranja kampanje, kao i u kojem obimu Agencija zaista vrši tu kontrolu. Naime, na osnovu izveštaja REM, može da se vidi koliko je emitovano reklama, ali ne i koja je bila njihova cena, što je ključni podatak koji je potreban Agenciji za obavljanje kontrole. Međutim, problem u saopštenju REM jeste to što je tvrdnja o tome koji je izveštaje REM u obavezi da priprema po zakonu, a koje ne, lažna. Naime, ni u medijskim zakonima, ni u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti ne postoji obaveza REM da sačinjava i usvaja izveštaj o reklamama koje stranke emituju u kampanji. Usled toga, REM ove izveštaje nekada priprema i objavljuje, nekad ne, nekada su detaljniji, nekad krajnje šturi, a jedini razlog za to je činjenica da obaveza pripreme i objavljivanja, kao i sadržine tih izveštaja nije definisana zakonom. Imajući to u vidu, ni eventualne personalne promene u Savetu REM ne bi mogle da reše suštinski problem - a to je nedostatak precizno definisane obaveze nadzora nad radom emitera.  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/beograd/privatnici-sredjuju-podzemne-prolaze-ugovor-na-25-godina-evo-sta-moraju-da-urade-a/b6ysrfd

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: PRIVATNICI SREĐUJU PODZEMNE PROLAZE Ugovor na 25 godina, evo šta moraju da urade, a šta zauzvrat DOBIJAJU OD GRADA

Grad Beograd odlučio je da podzemne prolaze u prestonici, koji se godinama nalaze u veoma lošem stanju, konačno sredi i to u saradnji sa privatnicima po sistemu javno-privatnog partnerstva.Na poslednjoj sednici Skupštine grada doneta je odluka o svojevrsnom koncesionom aktu na osnovu kojeg će privatnici imati zadatak da finansiraju nabavku, postavljanje i održavanje pokretnih stepenica i liftova za invalide, kao i rekonstrukciju i održavanje delova podzemnih prolaza. Pored toga i nabavku i postavljanje digitalnih kamera za prikupljanje informacija o saobraćaju, o čemu je "Blic" već pisao.Zauzvrat, Grad Beograd će privatniku koji pobedi na ovom tenderu, omogućiti postavljanje 250 bilborda, tačnije LED displeja različitih veličina, širom prestonice, i to na period od 25 godina."Navedeni prolazi od kada su izgrađeni nisu rekonstruisani, osim što ih upravljač puta redovno održava, kako bi bili u upotrebnom stanju. Jasna je potreba za rekonstrukcijom, zamenom nadstrešnica, sređivanje zidova i podova i ugradnjom novih pokretnih stepenica i platformi za invalidska kolica. Sve to iziskuje velike troškove održavanja i izdvajanje iz budžeta grada za tu namenu, oko 14,5 miliona dinara na godišnjem nivou", stoji u tenderskoj dokumentaciji.Privatnik će imati i obavezu da zameni postojeću LED rasvetu, redovno uklanja grafite, farba zidove, uredi ulaze-izlaze... Zauzvrat, za ovu veliku investiciju, on će dobiti dozvolu za postavljanje 250 reklamnih medija, displeja malog, srednjeg i velikog formata, na lokacijama koje budu dogovorene i to na opštinama Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica, ali uz mogućnost da obuhvate i delove teritorije Beograda koji nisu navedeni."Predloženi rok od 25 godina proističe iz analize budućih prihoda i rashoda projekta koji obuhvata ovaj period", stoji dalje u dokumentaciji.U odluci koju su usvojili odbornici Skupštine grada navedeno je da se radi o sređivanju sedam podzemnih prolaza, ali ne i tačno o kojima se radi. ipak, jasno je da je reč o onima u centralnoj gradskoj zoni, dakle na Terazijama, kod Palate "Albanija", Zelenom vencu...       

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/insajder-posao-restauracije-zgrade-zeleznicke-stanice-u-beogradu-u-pregovarackom-postupku-bez-tendera-dobio-konzorcijum-dve-firme-koto-i-alp-inzenjering-iz-beograda.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Insajder: Posao restauracije zgrade Železničke stanice u Beogradu u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme - Koto i ALP inženjering iz...

 Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme - Koto i ALP inženjering iz Beograda,  objavio je Insajder. net. Republička direkcijaHronika Insajder: Posao restauracije zgrade Železničke stanice u Beogradu u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme - Koto i ALP inženjering iz Beogradasreda, 04. septembar 2019.  Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme - Koto i ALP inženjering iz Beograda, objavio je Insajder.net. Republička direkcija za imovinu izbegla je tender pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala, navodi Insajder. net. Prema ugovoru koji je sa grupom izvođača potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine. Umesto javnog tendera, koji bi podrazumevao ispunjavanje određenh kriterijuma i postizanje najbolje cene kroz nadmetanje, Direkcija za imovinu je, uz obrazloženje hitnosti radova, odlučila da izvođača radova izabere u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava. Obaveštenje je oglašeno 20. avgusta, a poziv za pregovore je upućen preduzećima Koto i Jadran, oba iz Beograda, a deset dana posle toga doneta je odluka o dodeli ugovora grupi ponuđača Koto i Alp Inženjering. Za restauraciju stare zgrade Železničke stanice oni su ponudili oko 239 miliona dinara. Za ovaj projekat iz sredstava budžetskih rezervi izdvojeno je ukupno 334,1 milion dinara ili oko 2,8 miliona evra. Ta sredstva će biti potrošena ne samo na restauraciju objekta Železničke stanice, već i za postavljanje dekorativnog osvetljenja, naveo je Insajder. Preduzeće Koto je između ostalog dobilo poslove na rekonstrukciji i restauraciji spomenika Pobednik na Beogradskoj tvrđavi, kao i rušenje objekata na Beogradskoj stanici, izgradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi, restauraciju i rekonstrukciju Despotove kapije na Kalemegdanu… I firma Alp Inženjering takođe se bavi restauracijom i izgradnjom. Direkcija za imovinu zatražila je saglasnost od Uprave za javne nabavke da sprovede pregovarački postupak, a ne tender. Direkcija se pozvala na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koje je izradilo tehničku dokumentaciju i projekat, i JKP Javno osvetljenje, koja su, kako piše u zahtevu, navela da se radovi na restauraciji zgrade moraju završiti dok su povoljne vremenske prilike. Takođe, kako se dalje navodi, hitnost je neophodna i zbog nabavke odgovarajućeg materijala, što zahteva duži vremenski period. Insajder piše da je ugovorom o Beogradu na vodi predviđeno da kompanija Beograd na vodi posle ulaganja u renoviranja, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, među kojima su zgrada hotela Bristol, zgrada Pošte, Geozavod, glavna zgrada Železničke stanice, grupa zgrada u četvrti Savamala. Prema ranijim najava predstavnika gradskih vlasti, nekadašnja Železnička stanica biće pretvorena u objekat namenjen kulturi.   (Insajder)   

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: PROBLEMI NEĆE BITI REŠENI

PROBLEMI NEĆE BITI REŠENIBEOGRAD, 04. septembar 2019. (FoNet) - Vest o tome da jeVlada usvojila odluku o obrazovanju radne grupe za saradnjusa OEBS, nije objavljena u izveštaju sa sednice od 29.avgusta 2019, niti među vestima, a jedini izvor saznanja otome su "Večernje novosti", saopštila je danasTransparentnost Srbija (TS), uz ocenu da je odluka oformiranju te radne grupe zakasnela.Transparentnost podseća da je Srbija preporuke ODIHR dobilajoš posle izbora 2016. i 2017. godine.Od tada su preduzimane neke aktivnosti koje su u vezi sapreporukama, oko biračkog spiska, ali nije učinjeno bašništa da se reše problemi u vezi sa finansiranjem izbornekampanje, predstavljanjem aktivnosti javnih funkcioneratokom kampanje ili transparentnost rada izborneadministracije, navodi se u saopštenju.U stvarnosti je stanje čak i pogoršano od doba kada je ODIHRdavao preporuke, naročito u pogledu intenziteta vođenjafunkcionerskih kampanja, (ne)sprovođenja kontrolefinansiranja kampanja i zloupotrebe javnih resursa tokomkampanja za lokalne izbore.Transparentnost Srbija je tokom dijaloga o izbornim uslovimaukazala da bi formiranje radne grupe na nivou Vlade mogloimati smisla jedino ukoliko bi ona podstakla rad svih drugihkoji treba da rade na poboljšanju propisa na osnovupreporuka ODIHR, kako bi sve reforme mogle da donesu efekatpre početka kampanje za naredne izbore.Međutim, ne samo da rad na izmenama propisa nije započeo,već za sada nema naznaka da uopšte postoji spremnost da senešto tako uradi u skorije vreme, poručuju izTransparentnosti.Oni smatraju da vest prema kojoj bi radna grupa izveštavalašestomesečno o svom radu takođe ukazuje da nikakve ozbiljnereforme neće biti preduzete do kraja ove godine, i daproblemi neće biti rešeni do narednih parlamentarnih ilokalnih izbora.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/insajder-posao-rekonstrukcije-zgrade-zeleznicke-stanice-dodeljen-bez-tendera/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Insajder: Posao rekonstrukcije zgrade Železničke stanice dodeljen bez tendera

Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme - Koto i ALP inženjeringPosao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme - Koto i ALP inženjering iz Beograda, objavio je danas Insajder. Taj portal je naveo da je Republička direkcija za imovinu izbegla tender pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala. Prema ugovoru koji je sa grupom izvodjača potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine. Umesto javnog tendera, koji bi podrazumevao ispunjavanje odredjenh kriterijuma i postizanje najbolje cene kroz nadmetanje, Direkcija za imovinu je, uz obrazloženje hitnosti radova, odlučila da izvodjača radova izabere u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava. Obaveštenje je oglašeno 20. avgusta, a poziv za pregovore je upućen preduzećima Koto i Jadran, oba iz Beograda, a deset dana nakon toga doneta je odluka o dodeli ugovora grupi ponudjača Koto i Alp Inženjering. Za restauraciju stare zgrade Železničke stanice oni su ponudili oko 239 miliona dinara. Za ovaj projekat iz sredstava budžetskih rezervi izdvojeno je ukupno 334,1 milion dinara ili oko 2,8 miliona evra. Ta sredstva biće potrošena ne samo na restauraciju objekta Železničke stanice, već i za postavljanje dekorativnog osvetljenja, naveo je Insajder. Preduzeće Koto je izmedju ostalog dobilo poslove na rekonstrukciji i restauraciji spomenika Pobednik na Beogradskoj tvrdjavi, kao i rušenje objekata na Beogradskoj stanici, izgradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrdjavi, restauracija i rekonstrukcija Despotove kapije na Kalemegdanu… I firma Alp Inženjering takodje se bavi restauracijom i izgradnjom. Pre nego što je posao restauracije i dekorativnog osvetljenja zgrade nekadašnje Železničke stanice dodelila konzorcijumu dve kompanije, Direkcija za imovinu zatražila je saglasnost od Uprave za javne nabavke da sprovede pregovarački postupak, a ne tender, što je i zakonom predvidjeni postupak. Direkcija se pozvala na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koje je izradilo tehničku dokumentaciju i projekat, i JKP Javno osvetljenje, koja su, kako piše u zahtevu, navela da se radovi na restauraciji zgrade moraju završiti dok su povoljne vremenske prilike. Takodje, kako se dalje navodi, hitnost je neophodna i zbog nabavke odgovarajućeg materijala, što zahteva duži vremenski period. Prema analizi Insajdera, ugovorom o Beogradu na vodi je predvidjeno da kompanija Beograd na vodi posle ulaganja u renoviranja, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, medju kojima su Bristol, zgrada Pošte, Geozavod, glavna zgrada Železničke stanice, grupa zgrada u četvrti Savamala. Prema ranijim najava predstavnika gradskih vlasti, nekadašnja Železnička stanica biće pretvorena u objekat namenjen kulturi. (Beta)  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: nuns.rs

Link: http://nuns.rs/info/news/44399/sns-botovi-imali-pristup-kuriru-i-espresu.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: SNS botovi imali pristup Kuriru i Espresu

  1. 09. 2019. Autor: Anđela Milivojević i Milica Šarić Izvor: CINS Aktivisti Srpske napredne stranke (SNS), poznatiji kao botovi, donedavno su kroz aplikaciju Votr2 mogli da ostavljaju na hiljade pluseva i minusa na komentare na sajtovima Kurira i Espresa i na taj način utiču na čitaoce ovih posećenih medija. Aplikacija sadrži informacije iz "kodova" dva sajta i radila je mimo aktivnosti botova, pokazuje istraživanje CINS-a. Aktivisti vladajuće stranke imali su pristup sajtovima Kurira i Espresa, gde su mogli masovno da ostavljaju pluseve i minuse na postojeće komentare čitalaca, pokazuje CINS-ova analiza "koda" aplikacije VotR2 koju je "internet tim" stranke koristio. Na taj način su aktivisti, poznatiji kao botovi, prema unapred dobijenim uputstvima davali pozitivne ili negativne ocene na komentare objavljene u dva medija, što su u slučaju Južnih vesti koristili za obračun sa kritikama Srpske napredne stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takvim uticajem oni stvaraju lažnu sliku u javnosti, smatraju sagovornici CINS-a"VotR2 je specijalno dizajnirana da manipuliše komentarima kroz glasanje", kaže Jurre van Bergen, stručnjak za digitalnu bezbednost pri međunarodnoj novinarskoj mreži Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).Ove podatke otkrio je "kod" (tekst) aplikacije VotR2, čije je preuzimanje bilo moguće bar do januara 2019. godine. Iz "koda" se vidi da je aplikaciju bilo dovoljno instalirati na mobilni telefon i tako pristupati ovim sajtovima. Iako aplikacija više ne postoji na Google Play Store, dostupna je na barem jednom od stranih sajtova koji sakupljaju aplikacije (APKMonk), a Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je pristup sajtovima medija na sličan način još uvek moguć.VotR2 je lak za korišćenje.Nakon preuzimanja i pokretanja aplikacije na telefonu, sudeći po analiziranom "kodu", korisnik dobija šifru koju treba da potvrdi kroz program na svom računaru. Aplikacija potom nastavlja da radi bez dalje naredbe korisnika, odnosno "u pozadini" telefona, gde obavlja posao za koji je napravljena - postavlja pluseve i minuse na postojeće komentare na sajtovima Kurira i Espresa. Van Bergen, stručnjak za digitalnu bezbednost, analizirao je aplikaciju kroz tri različita alata. Kaže da je, osim da radi sama, aplikacija programirana da se ponovo pokrene svaki put kada se Android telefon uključi ili restartuje.Glasanje se odvija automatski na svakih šest sekundi i na jedan komentar se može glasati do pet puta, nakon čega aplikacija prelazi na sledeći komentar. Glasanje se vrši sa spiska komentara, uz precizno uputstvo da li treba ostaviti pozitivan ili negativan utisak.Ovo je moguće jer se u "kodu" aplikacije VotR2 nalaze linkovi koji vode na komentare na vesti dva medija. Sajtovi Kurira i Espresa kliktanje na te linkove verovatno doživljavaju kao glasanje preko mobilnih aplikacija ovih medija, smatraju Van Bergen i drugi stručnjaci koje je CINS konsultovao. Ti linkovi su i danas dostupni, mada bolje zaštićeni nego ranije.Kako znamo da aplikacija pripada SNS-uUz pomoć nekoliko stručnjaka CINS je analizirao "kod" i došao do podataka o IP adresi "77.46.148.99". IP adresa predstavlja jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste računari kako bi međusobno komunicirali putem interneta. Aplikacija je tokom rada komunicirala sa serverom odnosno ovom IP adresom.Proverom vlasništva IP adrese na bilo kom javno dostupnom sajtu (poput whois.domaintools.com) može se videti da je njen vlasnik upravo vladajuća Srpska napredna stranka. SNS je u martu 2016. godine registovao ovu IP adresu na adresi sedišta stranke, u ulici Palmira Toljatija 5 na Novom Beogradu. CINS je ranije pisao kako je SNS nedozvoljenom donacijom došao do ovih prostorija.SNS do objave teksta nije odgovorio na pitanja CINS-a. IP adresa registrovana na adresi sedišta SNS-a / Preuzeto sa cins.rsOstavljanje komentara ispod vesti i glasanje za iste ima za cilj da se pristupi potencijalnim glasačima kroz glas "neutralnog sugrađanina", smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija."Na taj način želi da se kreira utisak šta misli većina, šta je društveno poželjno opredeljenje. Pretpostavljam da sve to ima na kraju krajeva nekog efekta na birače, jer inače ne verujem da bi se vladajuća partija, i verovatno neke druge u manjoj meri, shodno finansijskim mogućnostima, ne bi se toliko trudili da to rade", dodaje Nenadić.Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica portala Južne vesti, kaže da su botovi na tom portalu najaktivniji kad se spominje SNS ili predsednik: "Najviše reakcija, pluseva i minuseva, komentara ima u vesti kada se spominje Aleksandar Vučić".Interes medija ili strankePrema rečima stručnjaka, da bi aplikacija mogla na ovaj način da pristupa sajtovima Kurira i Espresa, mediji su morali Srpskoj naprednoj stranci (SNS) da omoguće pristup, ili da im neko "hakuje" mobilne aplikacije. Treća opcija je nedovoljna zaštita.Tanja Maksić, potpredsednica Asocijacije online medija, ocenila je za CINS da je, ukoliko su mediji sami omogućili pristup aplikaciji, to "potpuno neetički" i "neprihvatljivo"."Ta vrsta poslovnog odnosa nikad nije transparentna. Svaki korisnik Kurirovog i Espresovog sajta zapravo ne zna da učestvuje u jednoj fingiranoj javnoj debati na taj način", rekla je Maksić i dodala da se na taj način stvara lažna slika u javnosti.Ana Marković, izvršna direktorka Espreso grupe, u okviru koje je portal Espreso, negirala je da su ikome dali "kod" Espresa, i kaže da kontrolu pluseva i minusa na komentare imaju samo čitaoci. U prvom odgovoru CINS-u Marković je navela i da "nisu primetili manipulaciju tim podacima", ali je kasnije, nakon konsultacije sa tehničkim timom, potvrdila da su ranije imali problema sa nekakvim botovima "koji automatski glasaju menjanjem ip adrese servera sa više lokacija u svetu".Tehnički tim je naveo i mogućnost hakovanja:"Do pomenutog public api linka za glasanje je relativno lako doći snifanjem traffica preko wireshark ili de kompajliranjem aplikacije i reverse inžinjeringom api call-a, kao što je moguće doći sa bilo koje druge aplikacije", navodi se u odgovoru.Međutim, Marković nije htela da odgovori da li je zvaničan stav Espresa da su hakovani.Identičan odgovor novinari CINS-a su dobili i od Sonje Lakić, zamenice urednika sajta Kurira, koja je takođe konsultovala tehnički tim i dodala da nisu nikome dali svoj "kod"."Kurir i Espresso nisu hakovani. U pitanju je legitimna funkcija koju su predvideli - API koji će da glasa za ili protiv komentara sa njihovog sajta. Ipak, nisu izgradili adekvatne mere sigurnosti koje bi onemogućile ljudima da manipulišu glasanje plusevima ili minusima na komentare", smatra Van Bergen. Deo koda aplikacije Votr2 u kojoj se nalaze sajtovi Kurir i Espreso / Preuzeto sa cins.rsKurir i Espreso su deo Adria Media grupe, jedne od najvećih medijskih grupacija na Balkanu. Grupacija je do januara 2019. bila u vlasništvu biznismena Aleksandra Rodića nakon čega prelazi u ruke Igora Žeželja, prvog čoveka poznatog portala Mondo.List Kurir distribuira novine u celoj zemlji, a sajtovi oba medija beleže veliku čitanost. Tako se Kurir.rs pohvalio posetom skoro 2,8 miliona čitalaca u toku avgusta 2018, dok je istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN) pokazalo da su ova dva medija te godine imala 7,5% udela ukupne publike u Srbiji. Uoči kupovine medija, Mondo je Komisiji za zaštitu konkurencije dostavio procenu prema kojoj dva sajta imaju učešće na tržištu portala od oko 16,4%.Ispod vesti na Kurirovom sajtu nalazi se i veliki broj komentara, nekad i do 10 puta više nego na konkurentnom Blicu. Sagovornici CINS-a kažu da, ukoliko tvorac aplikacije želi, komentari i ocenjivanje istih sa plusevima i minusima može povećati posetu sajtovima."Mogu da naprave sistem tako da svaki glas ne bude poseta, mogu da naprave sistem tako da glas bude poseta. Cilj jeste da se izmanipuliše sistem", rekla je za CINS Gordana Bjeletić iz Južnih vesti koje su se nedavno suočile sa "napadom" botova.Na sajtovima nekih medija komentari sa najviše pluseva automatski iskaču na vrh tako da ih čitaoci prvo vide.Sa druge strane, za stranke je ovo način da se promovišu stavovi koji pozitivno govore o njima. Iskustvo Južnih vestipokazuje da najviše pluseva i minusa dobijaju vesti koje se odnose na aktuelnu vlast, od komentara koji im idu u prilog do kritike:"Jako su osetljivi na svaku vest, na svaku temu u kojoj se kritikuje vlast i na to najviše reaguju", objašnjava Bjeletić. Iako Južnim vestima glasanje nije donelo veću posećenost, ona smatra da stranka to ne bi radila da nema efekta, te da im je cilj da utiču na ljude, naročito na one koji su neopredeljeni pa gledaju šta drugi misle.Nemanja Nenadić kaže da je važno da mediji onemoguće dalji pristup komentarima, ukoliko su bili hakovani, jer u suprotnom bi njihovo ponašanje moglo da se tumači kao podrška političkoj opciji. Sa druge strane, ako su mediji omogućili ovakvo glasanje SNS-u, to bi bio "specifičan vid besplatne usluge koja bi morala da se prijavi kao besplatna usluga, kao prilog za finansiranje stranke". Slučaj Južne vestiSvedočenje bivšeg SNS bota koje su objavile Južne vesti početkom avgusta pokazalo je da vladajuća stranka poseduje organizovani sistem za botovanje čija je namera da se stvori lažna slika zadovoljstva trenutnom vlašću. U anonimnom intervjuu naprednjak je opisao kako SNS vodi evidenciju internet aktivnosti preko svojih lokalnih odbora, a nadređeni se nalaze u centrali u Beogradu. Ubrzo nakon objavljivanja ovog intervjua, sa iste IP adrese je na sajt ovog portala stiglo više od 22.500 glasova na objavljenu vest. IP adresa je registrovana na sedište SNS-a u Beogradu.                                

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/222777/Insajder-Posao-rekonstrukcije-zgrade-Zeleznicke-stanice-dodeljen-bez-tendera.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Insajder: Posao rekonstrukcije zgrade Železničke stanice dodeljen bez tendera

Posao restauracije zgrade stare Železničke stanice u Beogradu je u pregovaračkom postupku bez tendera dobio konzorcijum dve firme Koto i ALP inženjering iz Beograda, objavio je danas Insajder.Taj portal je naveo da je Republička direkcija za imovinu izbegla tender pozivajući se na hitnost postupka zbog vremenskih prilika i nabavke materijala. Prema ugovoru koji je sa grupom izvođača potpisan 30. avgusta ove godine, radovi vredni dva miliona evra bez PDV-a, trebalo bi da budu završeni najkasnije do 5. februara 2020. godine.   Umesto javnog tendera, koji bi podrazumevao ispunjavanje određenih kriterijuma i postizanje najbolje cene kroz nadmetanje, Direkcija za imovinu je, uz obrazloženje hitnosti radova, odlučila da izvođača radova izabere u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava.   Obaveštenje je oglašeno 20. avgusta, a poziv za pregovore je upućen preduzećima Koto i Jadran, oba iz Beograda, a deset dana nakon toga doneta je odluka o dodeli ugovora grupi ponuđača Koto i Alp Inženjering. Za restauraciju stare zgrade Železničke stanice oni su ponudili oko 239 miliona dinara.   Za ovaj projekat iz sredstava budžetskih rezervi izdvojeno je ukupno 334,1 milion dinara ili oko 2,8 miliona evra. Ta sredstva biće potrošena ne samo na restauraciju objekta Železničke stanice, već i za postavljanje dekorativnog osvetljenja, naveo je Insajder.   Preduzeće Koto je, između ostalog, dobilo poslove rekonstrukcije i restauracije spomenika Pobednik na Beogradskoj tvrđavi, kao i rušenje objekata na Beogradskoj stanici, izgradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi, restauracije i rekonstrukcije Despotove kapije na Kalemegdanu... I firma Alp Inženjering takođe se bavi restauracijom i izgradnjom.   Pre nego što je posao restauracije i dekorativnog osvetljenja zgrade nekadašnje Železničke stanice dodelila konzorcijumu dve kompanije, Direkcija za imovinu zatražila je saglasnost od Uprave za javne nabavke da sprovede pregovarački postupak, a ne tender, što je i zakonom predviđeni postupak.   Direkcija se pozvala na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koje je izradilo tehničku dokumentaciju i projekat, i JKP Javno osvetljenje, koja su, kako piše u zahtevu, navela da se radovi na restauraciji zgrade moraju završiti dok su povoljne vremenske prilike. Takođe, kako se dalje navodi, hitnost je neophodna i zbog nabavke odgovarajućeg materijala, što zahteva duži vremenski period.   Prema analizi Insajdera, ugovorom o Beogradu na vodi je predviđeno da kompanija Beograd na vodi posle ulaganja u renoviranja, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, među kojima su Bristol, zgrada Pošte, Geozavod, glavna zgrada Železničke stanice, grupa zgrada u četvrti Savamala. Prema ranijim najava predstavnika gradskih vlasti, nekadašnja Železnička stanica biće pretvorena u objekat namenjen kulturi. Autor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.   

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2619105/multifunkcionalni-prostor-u-obrenovcu-umesto-zgrade-stare-opstine-bice-zavrsen-2020-godine

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Multifunkcionalni prostor u Obrenovcu, umesto zgrade Stare opštine, biće završen 2020. godine (FOTO)

Stari gradski objekat u Obrenovcu, koji je davno imao funkciju gradske opštine, biće rekonstruisan, dograđen  i prenamenjen u novi multifunkcionalni gradski centar. Projekat je izradilo Javno preduzeće za izgradnju Obrenovca u ime Gradske opštine Obrenovac. - Objekat je izgrađen početkom (Foto: JP za izgradnju Obrenovca) Stari gradski objekat u Obrenovcu, koji je davno imao funkciju gradske opštine, biće rekonstruisan, dograđen i prenamenjen u novi multifunkcionalni gradski centar. Projekat je izradilo Javno preduzeće za izgradnju Obrenovca u ime Gradske opštine Obrenovac. - Objekat je izgrađen početkom 20. veka u duhu arhitekture administrativnih zgrada svog vremena i imao je prvobitnu namenu zadruge. Deo je obrenovačke čaršije, koja je pod režimom zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda kao ambijentalna celina - kaže za eKapiju glavni projektant, diplomirani inženjer arhitekture Snežana Čolović. Ova zgrada odavno nema svoju izvornu namenu zadruge, a tokom prethodnih decenija nekoliko puta je promenila namenu, kao i izgled. Jedno vreme ovde je bila smeštena opštinska uprava, odakle i naziv Stara opština, a korišćena je i za privremeni smeštaj ugroženih porodica do njihovog raseljavanja. - Prema arhitektonsko-građevinskom projektu, gabarit objekta zadržava se skoro u potpunosti. Proširuje se osnova prizemlja samo za pristupnu rampu sa dvorišne strane objekta. Planirana je rampa za majke sa kolicima i osobe sa invaliditetom. U skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture zadržava se kompletan volumen objekta i visina slemena. Postojeća spratnost objekta je Po+Pr+Tv. Nakon rekonstrukcije objekta spratnost objekta će biti Po+Pr+Pk. Postojeći tavanski prostor će se rekonstruisati i pretvoriti u koristan prostor potkrovlja uz zadržavanje visine postojećeg nadzitka i visine slemena. Iznad prizemlja će se, umesto konstrukcije od tavanjača i karatavan, izvesti lmt konstrukcija - navodi Čolovićeva.Novoprojektovani izgled objekta (Foto: Javno preduzeće za izgradnju Obrenovca)Dodaje da su sa strane ulice Miloša Obrenovića projektovana dva nova ulaza u objekat. Direktno sa ulice u zoni prizemlja pristupa se otvorenom multifunkcionalnom-višenamenskom prostoru, koji će se koristiti kao sala za prijeme, prezentacije, venčanja, izložbeni prostor. - Multifunkcionalni prostor u prizemlju je stepeništem povezan sa galerijskim prostorom u potkrovlju. Galerija u potkrovlju namenjena je održavanju radionica različitog tipa, prostor namenjen mladima a koristiće se i kao izložbeni prostor - ističe sagovornica. U dvorišnom delu objekta planirani su prateći sadržaji. U zoni prizemlja projektovani su sanitarni čvorovi za posetioce, manja sala za predavanja i tehničke prostorija u koju će biti smeštena tercijarna podstanica i klima komora. U potkrovlju objekta projektovani su sanitarni čvor za zaposlene, čajna kuhinja i kancelarijski prostori. Postojeći podrum će se rekonstruisati i dograditi za prostor stepeništa. Ukupna bruto površina objekta je 528.10 m2, a neto 522.21 m2. Treća faza radova planirana je za 2020. godinu Izgradnja se odvija po fazama, koje su uslovljene odobrenim finansijskim sredstvima prema godišnjim programima rada i budžeta GO Obrenovac. - Prva faza radova podrazumevala je rekonstrukciju podrumskog prostora i izgradnju novih temelja dvorišnog kraka objekta. Druga faza izgradnje, koja je u toku, obuhvata grube građevinske radove, instalaterske radove vodovoda i kanalizacije i ugradnju spoljašnje stolarije. Treća faza planirana je za 2020. godinu i podrazumeva zanatske i instalaterske radove do kompletnog završetka objekta i stavljanja u funkciju, kao i uređenje terena i izgradnju parking prostora - objašnjava Čolovićeva. Kada je reč o drugoj fazi radova, ističe da je obavezno poštovanje mera tehničke zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Između ostalog, to se odnosi na vraćanje izvornog izgleda objekta, kakav je imao na arhivskim fotografijama. - Sa ulične fasade uzeti su otisci za izradu kalupa i šablona, na osnovu kojih će se restaurirati i rekonstruisati postojeći dekorativni elementi - kaže Snežana Čolović. Objekat će se projektom rekonstrukcije uskladiti i sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti objekata, odnosno oko celog objekta će se izvesti novi termički omotač. Završetak radova očekuje se 2020. godine Procenjena vrednost radova prema tehničkoj dokumentaciji je oko 70.000.000 dinara. Izvođači radova biraju se kroz javnu nabavku. Tako je radove u prvoj fazi, rekonstrukciju podruma, radila GTR Gradnja kop Sedlari Valjevo. Radovi su izvođeni 2017. godine. Izvođač radova za drugu fazu radova je konzorcijum izvođača LM Komerc d.o.o. Obrenovac, GTP Imes coop d.o.o. Obrenovac, GP Graditelj NS d.o.o. Obrenovac i Agencija za geodetske radove Premer Savković Lazarevac. Kompletan završetak radova očekuje se po planu 2020. godine. Aleksandra Kekić   

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a522946/Transparentnost-Zakasnela-odluka-Vlade-o-radnoj-grupi-za-saradnju-s-Oebsom.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Zakasnela odluka Vlade o radnoj grupi za saradnju s Oebsom

Odluka Vlade Srbije o obrazovanju radne grupe za saradnju sa OEBS je zakasnela, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija i istakla da vest o toj odluci nije objavljena u izveštaju sa sednice od 29. avgusta, niti među vestima, a jedini izvor saznanja o tome su "Večernje novosti".Transparentnost podseća da je Srbija preporuke ODIR (Kancelarija za demorkatske institucije i ljudska prava) dobila još posle izbora 2016. i 2017. godine."Od tada su preduzimane neke aktivnosti koje su u vezi sa preporukama, oko biračkog spiska, ali nije učinjeno baš ništa da se reše problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje, predstavljanjem aktivnosti javnih funkcionera tokom kampanje ili transparentnost rada izborne administracije", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Ova organizacija dodaje da je u stvarnosti stanje čak i pogoršano od kada je ODIR davao preporuke, naročito u pogledu intenziteta vođenja funkcionerskih kampanja, (ne)sprovođenja kontrole finansiranja kampanja i zloupotrebe javnih resursa tokom kampanja za lokalne izbore."Transparentnost Srbija je tokom dijaloga o izbornim uslovima ukazala da bi formiranje radne grupe na nivou Vlade moglo imati smisla jedino ukoliko bi ona podstakla rad svih drugih koji treba da rade na poboljšanju propisa na osnovu preporuka ODIR, kako bi sve reforme mogle da donesu efekat pre početka kampanje za naredne izbore. Međutim, ne samo da rad na izmenama propisa nije započeo, već za sada nema naznaka da uopšte postoji spremnost da se nešto tako uradi u skorije vreme", poručuju iz Transparentnosti.Oni smatraju da vest prema kojoj bi radna grupa izveštavala šestomesečno o svom radu takođe ukazuje da nikakve ozbiljne reforme neće biti preduzete do kraja ove godine, i da problemi neće biti rešeni do narednih parlamentarnih i lokalnih izbora.        

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/u-naselu-gorne-livade-gradice-vodovod-i-kanalizaciju-04-09-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U naselju Gornje livade gradiće vodovod i kanalizaciju

U naselju Gornje livade uskoro bi trebalo da počne izgradnja vodovoda i kanalizacije otpadnih voda, budući da je Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije raspisala javnu nabavku za izradu tehničke dokumentacije.Kriterijum za dodelu ugovora je najniža ponuđena cena, a rok za podnošenje ponuda je 5. septembar ove godine.To naselje pripada mesnoj zajednici Klisa. Projekat se odnosi na deo naselja severno od Primorske ulice, istočno od Bulevara Evrope, zapadno od Ulice profesora Grčića i južno od auto-puta Novi Sad - Beograd.U planu su projektovanje vodovodne mreže i kanalizacije u dužini od oko 25.500 metara, kao i kućni priključci.Kako je u tehničkoj dokumentaciji navedeno, novu kanalizacionu mrežu će biti potrebno priključiti na glavnu crpnu stanicu koja će se nalaziti u Primorskoj ulici, kod mosta na Bulevaru Evrope preko kanala DTD. Kako saopštavaju iz Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije, u toku je projektovanje te crpne stanice. Oni navode da je funkcionisanje buduće kanalizacione mreže u tom naselju uslovljeno izgradnjom glavne crpne stanice, čija je funkcija da prepumpava otpadnu vodu iz pomenutog dela Klise i šalje je preko Kanala u kolektor u Privrednikovoj ulici.Podsećamo, jedan od najvećih problema meštana tog dela naselja je taj što ne postoji kanalizaciona mreža niti legalno izgrađena vodovodna. Nadležna gradska uprava iz tog razloga smatra da će pomenuta novina i te kako doprineti boljim uslovima života meštana tog naselja.Svakako da će izgradnja nedostajuće infrastrukture uticati na povećanje komunalnog standarda i uslova života u tom delu Klise. Prvenstveno se time rešava problem izlivanja i pražnjenja septičkih jama, a u velikoj meri se doprinosi i zaštiti životne sredine, naročito okolnog zemljišta, kao i podzemnih i površinskih voda, rekli su iz Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije.Tek nakon okončanja postupka javne nabavke i po zaključenju ugovora s odabranim ponuđačem, proceniće se vrednost te investicije, kao i rok izrade tehničke dokumentacije za izgradnju nedostajuće vodovodne i kanalizacione mreže u naselju Gornje livade. K. I. I.       

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-09-04/n1-info/transparentnost-zakasnela-odluka-vlade-o-radnoj-grupi-za-saradnju-s-oebsom/24090208

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Zakasnela odluka Vlade o radnoj grupi za saradnju s Oebsom

N1 Info pre 28 minuta  |  FoNetOdluka Vlade Srbije o obrazovanju radne grupe za saradnju sa OEBS je zakasnela, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija i istakla da vest o toj odluci nije objavljena u izveštaju sa sednice od 29. avgusta, niti među vestima, a jedini izvor saznanja o tome su "Večernje novosti". Transparentnost podseća da je Srbija preporuke ODIR (Kancelarija za demorkatske institucije i ljudska prava) dobila još posle izbora 2016. i 2017. godine. "Od tada su preduzimane neke aktivnosti koje su u vezi sa preporukama, oko biračkog spiska, ali nije učinjeno baš ništa da se reše problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje, predstavljanjem aktivnosti javnih funkcionera tokom kampanje ili transparentnost rada izborne administracije", navodi se u  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/porodica-citic-gubi-kucu-zbog-korupcije-i-nepostovanja-zakona/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Porodica Ćitić gubi kuću zbog korupcije i nepoštovanja zakona

Četvoročlana porodica Ćitić biće iseljena iz svoje kuće u Vidovdanskoj ulici u centru Užica, sutra, 5. septembra u 9 časova, saznaje Danas. Kako za naš list kažu članovi ove porodice, o iseljenju ih nije zvanično obavestio javni izvršitelj, već su im to usmeno saopštili inspektori u Policijskoj upravi Užice.Foto: Privatna arhiva Kako je Danas već pisao, kuća je prodata 6. decembra prošle godine na licitaciji, koju je, po odluci suda, sproveo javni izvršitelj Đorđe Dogandžić kako bi se namirio dug naslednicima koji polažu pravo na jednu trećinu tog objekta. Porodica od početka postupka sumnja u koropciju i tvrdi da je prekršen Zakon o izvršenju i obezbeđenju, navodi da je nije bila obaveštena o licitaciji, iako u Osnovnom sudu tvrde da je obaveštenje o bilo na oglasnoj tabli tog suda od 8. novembra 2018. godine. Gordana Ćitić, medicinska sestra, i njen nezaposleni suprug Branislav Ćitić, koji imaju dvoje dece, navode da su ostali bez cele kuće, kako bi se izvršila presuda u sporu oko jedne trećine nasledstva tog objekta. Branislav Ćitić je vlasnik dve trećine kuće, dok jedna trećina pripada njegovom ujaku Zoranu Nikačeviću, biznismenu, i njegovoj sestri Miroslavi Nikačević, koji žive u Engleskoj. Nakon što su Nikačevići pokrenuli spor oko nasledstva, Ćitići, koji im nisu osporavali udeo u vlasništvu, počeli su da im isplaćuju novac za trećinu kuće, ali rođaci su to kasnije odbili. Nisu pristali ni na to da im Ćitići daju prizemlje koje je, kako navodi Gordana, po površini veće od jedne trećine kuće, niti da im ustupe svoju vikendicu u selu LJubanje, kod Užica. Od pre nekoliko godina, kuća se ne vodi na Branislava Ćitića, već na njegovu suprugu Gordanu. Iako ona, kako dodaje, nije izvršni dužnik, već njen suprug, sud i izvršitelj su vodili ceo postupak protiv nje. Zbog toga je Osnovni sud u Užicu ranije doneo privremenu meru kojom su oborene prve dve zakazane licitacije. Međutim, odluka je kasnije promenjena, a kuću je na licitaciji kupio Zoran Nikačević. Ona objašnjava da je njen suprug prepisao kuću na nju kako bi mogla da je stavi pod hipoteku za kredit, kojim je porodica nameravala da Nikačevićima isplati novac za jednu trećinu kuće. - Nismo znali da je kuća bila na prodaji 6. decembra. Izvršitelj, protiv koga je naša pravna zastupnica Dragana Obrenović podnela prigovor Komori izvršitelja i krivične prijave Osnovnom sudu, nije želeo nikakav kontakt sa nama, ističe naša sagovornica. Celu kuću od oko 112 kvadrata, koja je bila procenjena na 12,4 miliona dinara, kupio je Zoran Nikačević po ceni koja je 50 odsto niža od tog iznosa. On je bio dužan da Ćitićima vrati deo novca od prodaje, ali oni su to odbili i izvršitelju nisu dostavili broj tekućeg račina. Gordana tvrdi da porodica nije dobila taj novac, iako joj je, kako navodi, službenik u kancelariji izvršitelja rekao da je "novac uplaćen na neki račun i u nekoj banci". - U pitanju je organizovani kriminal. Nikačević je unapred znao i cenu i datum javne prodaje, a dato mu je i pravo da bira na koji način će da ostvari svoje potraživanje. On neće jednu trećinu, nego hoće celu kuću u kojoj ne planira da živi, a mi u njoj živimo 30 godina - ukazuje Gordana. Pre neki dan su, kako navodi, slučajno saznali da će biti iseljeni. - U petak, 30. avgusta, neko iz policije je telefonom pozvao mog supruga i rekao mu da dođe u policiju. Otišao je tamo i zatekao nekoliko inspektora i jednog policajca. Jedan inspektor mu je rekao da je policija dobila nalog za asistenciju za iseljenje koje će biti 5. septembra u 9 časova. Pitali su ga imali li oružje, on je rekao da nema, i rekli da bi bilo dobro da nikoga ne okuplja i da sve protekne u miru. Suprug je bio šokiran, jer je to prva informacija o našem iseljenju, pošto od izvršitelja nismo dobili nikakav zvanični dokument, iako on tvrdi da nam je dokument poslao, a da ga mi nismo primili - svedoči Gordana. Kaže da su inspektori odbili da njenom suprugu pokažu taj dokument ili da mu predaju kopiju, kako bi se uverio u to što govore. Osim finansijske iscrpljenosti, jer su, kako dodaje, sudski i ostali troškovi narasli na oko 20.000 evra, pojedini članovi porodice su, zbog načina na koji se vodio ceo postupak, osećaja nepravde i bespomoćnosti, suočeni i sa zdravstvenim problemima. - Namerili su da nas isteraju iz kuće. Bojim se za našu decu. Psihički, fizički i finansijski smo iscrpljeni i zdravlje nam je narušeno. Neverovatno je šta nam se dešava. Toliko je to okrutno i bezobzirno - ogorčena je Gordana i objašnjava da je njihova imovina bila blokirana i da nisu mogli da je prodaju kako bi Nikačevićima namirili dug, a kada je hipoteka skinuta bilo je kasno, jer je kuća prodata. Ona dodaje da se obraćala Zaštitniku građana, koji im je rekao da ne može da utiče na odluke suda i uputio ih na policiju, ali i oni su navodili da nisu nadležni. Pomoć je, kaže, izostala od Agencije za borbu protiv korupcije, Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala u Kraljevu i ostalih institucija. - Izgleda da nikoga nije briga šta se dešava našoj porodici, ukazuje naša sagovornica. Izvršitelj bez komentara "Ne dajemo nikakve komentare", rekao je Danasu službenik u kancelariji javnog izvršitelja Đorđa Dogandžića i dodao da bi trebalo da se obratimo Komori javnih izvršitelja u Beogradu. Policija ćuti List Danas se obratio Policijskoj upravi Užice u pokušaju da sazna po čijem nalogu i po kom zakonskom osnovu je Branislav Ćitić pozvan u policiju, ali do juče našoj redakciji nisu dostavljene te informacije.  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/politika/tema-dnevnika-nacionalni-investicioni-plan-resavane-vodosnabdevana-u-vojvodini-04-09-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tema "Dnevnika" - Nacionalni investicioni plan: Rešavanje vodosnabdevanja u Vojvodini

Uz finansijsku podršku Nacionalnog investicionog plana, Pokrajinska vlada će se uhvatiti u koštac s višedecenijskim problemima u vodosnabdevanju u Vojvodini.Ona je i u proteklim godinama uložila više stotina miliona dinara u izgradnju i rekonstrukciju vodovodne mreže širom Vojvodine, ali je stanje u toj oblasti i dalje loše.U međuvremenu je saopštena dobra vest da je država finansijski sposobna da odvoji onoliko novaca koliko je potrebno da se problemi u vodosnabdevanju reše. To je, kako je pre nekoliko dana novinarima kazao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predstavnicima lokalnih samouprava i delegaciji Pokrajinske vlade jasno rečeno na sastanku u Vladi Srbije i kabinetu predsednika republike. - Vodosnabdevanje je višedecenijski problem i trebaće dosta vremena, sigurno od četiri do šest godina, da ga rešimo u celini, ali mi smo krenuli u taj posao i ja sam sada mnogo veći optimista nego pre - izjavio je Mirović. On je podsetio na to da je krajem prošle nedelje u Pokrajinskoj vladi održan sastanak s predstavnicima svih lokalnih samouprava na osnovu smernica koje je izdao predsednik Srbije Aleksandar Vučić u smislu finansijskog potencijala Nacionalnog investicionog plana i velike sume novca koji se preko Vlade Srbije može staviti u funkciju, pre svega za izgradnju postrojenja za pitku vodu, ali i prečistača i drugih važnih projekata u opštinama. Foto: Dnevnik.rs Napreduje zgrada pokrajinskog javnog servisa- Vidi se kraj i završetak ove impresivne građevine i velike investicije, na radost svih učesnika u izgradnji, a pre svega Republičke i Pokrajinske vlade, rukovodstva RTV-a i Ministarva kulture i informisanja - izjavila je nakon jučerašnjeg obilaska radova na novoj zgradi pokrajinskog javnog servisa pomoćnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović. U izgradnju nove zgrade pokrajinskog javnog servisa do sada je uloženo oko četiri milijarde dinara. Foto: Dnevnik.rs - Dogovoreno je da se u najhitnijem roku izdvoji dodatna svota. Mi ćemo izdvojiti novac i od januara novim buyetom za pripremu projekata, projektne dokumentacije za izgradnju novih postrojenja za pitku vodu u velikom broju opština - naveo je Mirović. - Ipak, želim da vas podsetim na to da se i minulih godina dosta radilo, ne toliko, naravno, koliko treba u odnosu na problem.On je podsetio na to da su puštene u rad fabrike vode u Vršcu i u Kovačici, a predstoji javna nabavka za izgradnju fabrike vode u Kikindi. U međuvremenu je i Novi Bečej završio projektnu dokumentaciju, i u Pokrajinskoj vladi očekuju da im ona bude predati u narednih nekoliko dana. Pokrajina je prošle godine pokrenula i pitanje izgradnje prečistača otpadnih voda. Sada je raspisana javna nabavka za izgradnju prečistača otpadnih voda u Malom Iđošu i priprema se raspisivanje javne nabavke za njihovu izgradnju u Bačkoj Topoli i Srbobranu, a od januara, kako je najavio Mirović, Pokrajinska vlada počinje finansiranje izgradanje prečistača u Temerinu.- Ima i pozitivnih stvari, ali vodosnabdevanje je višedecenijski veliki problem u Vojvodini i nismo zadovoljni stanjem u toj oblasti, iako smo negde i uradili važan deo posla. Najvažnije pitanje je brza i koordinisana izrada projekata. To je naša poslovična slabost. Novca imamo, dali smo zadatak opštinama i verujem da ćemo u naredne tri-četiri godine moći da kažemo da smo makar polovinu problema u Vojvodini rešili.Na pitanje koliko para je potrebno da se reši vodosnabdevanje u Vojvodini, Mirović je odgovorio da su potrebne ogromne svote, i da će projekti pokazati tačno koliko.Eržebet Marjanov        

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2619265/tri-regionalne-kompanije-izabrane-za-nadzor-izgradnje-te-banovici-vrednost-ugovora-715

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tri regionalne kompanije izabrane za nadzor izgradnje TE Banovići - Vrednost ugovora 7,15 mil EUR

Hrvatska kompanija Institut IGH je, kao član zajednice ponuđača, u kojoj su još STEAG Energy Services i SGS Beograd, potpisao ugovor s Rudnicima mrkog uglja (RMU) Banovići o nadzoru nad izgradnjom Termoelektrane Banovići, a vrednost tog ugovora je 7,15 mil EUR, izvestili su u utorak, 3. septembra, iz IGH. Reč je o ugovoru o nabavci usluga nadzornog organa nad sprovođenjem ugovora o inženjeringu, nabavci i izgradnji - EPC za Termoelektranu Banovići, blok 1-350 megavata (MW) koji je sklopljen po sprovedenom otvorenom postupku javne nabavke, ističu iz Instituta IGH. Kako navode, ugovor o nadzoru zasnovan je na principu "ključ u ruke", njegova je vrednost 7,15 mil EUR i odnosi se na usluge iz tri grupe poslova - revizije projektne dokumentacije EPC ugovora, nadzora nad izvođenjem radova na gradilištu i nadzora nad proizvodnjom postrojenja i opreme u radionicama, kao i isporukom opreme za buduću termoelektranu. Institut IGH je angažovan za usluge revizije projektne dokumentacije, stručni nadzor nad izvođenjem građevinskih radova i dela poslova QA/QC nad montažom čeličnih konstrukcija na gradilištu. Rok izvršenja ugovora je 40 meseci, a svrha mu je osiguravanje kvalitetnog praćenja realizacije projekta i sprovođenje svih kontrola i ispitivanja ugrađenih materijala i opreme u postrojenje novog bloka, kako bi se postigao visoki standard i kvaliteta izvođenja radova odabranog izvođača Dongfang Electric Corporation Limited DEC iz Kine, ističu iz IGH. Ukupna vrednost investicije u RMU Banovići iznosi 412,4 mil EUR, zaključuje se u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Antonijević:Sutra nastavak razgovora na FPN

Antonijević:Sutra nastavak razgovora na FPNBEOGRAD, 4. septembra (Tanjug) - Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević rekao je da se sutra nastavljaju razgovori između vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, a ponovo će se, kaže, razgovarati o medijima i finansiranju izborne kampanje."Zbog osetljivosti teme medija i finansiranja izborne kampanje mislimo da je neophodno da se još jedan dijalog posveti tome", rekao je Antonijević za Tanjug.On je dodao da su organizatori od političkih stranaka zatražili da pošalju u pisanoj formi osvrte na dosadašnje preporuke i ocene civilnog društva, kao i svoje predloge, navodeći da je to pokazatelj da će se govoriti o vrlo konkretnim stvarima kada je reč o medijima i finansiranju izborne kampanje.Prema njegovim rečima, pojedine stranke i vlasti i opozicije su već dostavile svoje predloge, te očekuje da će se pored toga razgovarati i o onome što su predstavile organizacije CRTA, Transprantnost, Novosadska novinarska škola...Na pitanje da li, prema njegovim informacijama, Savez za Srbiju ostaje pri stavu da ne dolazi na sastanke vlasti i opozicije, Antonijević je rekao da u komunikaciji koju imaju sa njima to i dalje stoji, ali se nada da će promeniti svoju odluku.Kako je rekao, razgovor na Fakultetu političkih nauka nije negiranje prava na bojkot, već stvaranje okvira za bolje izborne uslove.Najavio je da će poslednja tema razgovora vlasti i opozicije biti pritisci na građane tokom izbora i neposredno pre izbora, jer je, kaže, to tema koja zavređuje pažnju.     

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/odbornici-so-paracin-sns-zastrasuje-i-silom-pokusava-da-promeni-lokalnu-vlast/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Odbornici SO Paraćin: SNS zastrašuje i silom pokušava da promeni lokalnu vlast

Odbornici Skupštine opštine Paraćin u otvorenom pismu javnosti upozoravaju na "metode zloupotrebe državanih službi" radi prekomponovanja lokalne vlasti, uz sprečavanje politčkih protivnika Srspke napredne stranke da učestvuju na izborima.Paraćin Foto: Wikipedia / Sonjabgd U pismu se navodi kako se odbornici, "ne osporavajući pravo državnim službama da rade svoj posao", oštro protive: nameštanju dokaza i isceniranju nepostojećih krivičnih dela; iznuđivanju "priznanja", za krivična dela koja nisu izvršena, upotrebom mučenja žrtava, protivno konvenciji o ljudskim pravima; zloupotrebi hapšenja kao metode odmazde prema licima koja se u datom roku ne povinuju "naređenju" da pristupe SNS-u, te korišćenju autoriteta radnika i rukovodilaca policije i sličnih državnih službi i njihovom direktnom uključivanju u "politički rad", kao i njihovom ličnom angažovanju, uz pretnje hapšenjem, kako bi se građani prisilili da odustanu od politike ili pristupe Srpskoj naprednoj stranci. Takođe, osuđuju "davanje ovlašćenja licima koja nemaju položaj u državnoj administraciji da upravljaju državnim službama, kakve su policija i inspekcije kao instrumentima sile protiv političkih protivnika", medijske manipulacije i organizovano korišćenje lažnih vesti u politčkoj borbi, uz medijsku cenzuru. U pismu se navodie metodi pritisaka i zloupotrebe državnih instucija i zaključuje: "Goli otok, kao mesto za kažnjavanje političkih protivnika, više ne postoji, bio je aktuelan u jednoj drugoj zemlji. U zemlji u kojoj sada živimo, okupiranoj od strane političko - kriminalnih struktura koje zloupotrebljavaju državne institucije, novo mesto stradnja, što se nas tiče, zove se Kraljevo". Podsećamo da je prošlog meseca zloupotrebljen fejsbuk profil bivše direktorke Centra za socijalni rad Biljane Stojanović Milenović, da bi se predsednik Opštine Saša Paunović optužio za zloupotrebu službenog položaja i javnog novca. U demantiju Stojanović Milenović je navela da se plaši za svoju i bezbednost porodice zbog svih pritisaka i manipulacija kojima je bila izložena ne bi li optužila Paunovića. Ona je početkom jula uhapšena pod optužbama za zloupotrebu službenog položaja zbog angažovanja jednog od zapsolenih iz Centra u Poreskoj upravi bez validne dokumentacije i neregularnostima u javnim nabavkama. Prihvatila je nagodbu sa tužilašatvom i osuđena je na deset meseci zatvora, iako je i u pomenutoj video-izjavi negirala bilo kakve malverzacije i štetu nanetu budžetu. Podsećamo i da je Paunović sa predsednicima Grada Šapca i Opštine Čajetina, o pritiscima republičkih vlasti u opozicionim opštinama i gradovima obavestio i Savet Evrope, pa je februara ove godine u Beogradu održan sastanak Komiteta za monitoring Kongresa lokalnih vlasti SE, međutim i posle toga optrukcija nije prestala. Najvidljivija je, upravo u rigoroznoj zabrani zapošljavanja, premda Paraćin ima za trećinu manje administracije nego što nalažu standardi i propisi. Poseban problem je, kako sajt danas.rs saznaje, što se resorno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije saglasilo sa sprovođenjem monitoringa, pa će ta vrsta ekspertize stanja izostati jer Kongres i Komitet nemaju pravo delovanja bez saglasnisti vlasti u zemljama koje bi da nadgledaju. TEKST je deo projekta "Paraćin u raljama države", koji se sufinansira sredstvima Opštine Paraćin. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne održavaju stavove organa koji sufinansira projekat U Prilogu Otvoreno pismo javnosti odbornika SO Paraćin OTVORENO PISMO Mi, odbornici skupštine opštine Paraćin, ne osporavajući pravo državnim službama da rade svoj posao, oštro se protivimo: - nameštanju dokaza i isceniranju nepostojećih krivičnih dela, - iznuđivanju "priznanja", za krivična dela koja nisu izvršena, upotrebom mučenja žrtava, protivno konvenciji o ljudskim pravima - zloupotrebi hapšenja kao metode odmazde prema licima koja se u datom roku ne povinuju "naređenju" da pristupe Srpskoj naprednoj stranci - korišćenju autoriteta radnika policije, rukovodilaca policije i sličnih državnih službi i njihovom direktnom uključivanju u "politički rad", i njihovom ličnom angažovanju, uz pretnje hapšenjem, pretnje upotrebom državnih službi za uništavanje preduzeća, reputacije, a kako bi se građani prisilili da odustanu od politike ili pristupe Srpskoj naprednoj stranci - davanju ovlašćenja licima koja nemaju položaj u državnoj administraciji da upravljaju državnim službama, kakve su policija i inspekcije kao instrumentima sile protiv političkih protivnika - medijskim manipulacijama i organizovanom korišćenju "lažnih vesti" u "politčkoj borbi" od strane SNS-a uz medijsku cenzuru Sve navedene metode zloupotrebe državnih službi, prema našim saznanjima, koriste se u Paraćinu u cilju "prekomponovanja" lokalne vlasti i onemogućavanja političkih protivnika SNS-a da učestvuju na izborima. U ovom otvorenom pismu, bliže ćemo opisati navedene metode, uz primere koji se odnose na događaje u Paraćinu, o kojima imamo saznanja. Prva metoda: Iznuđivanje "priznanja" uz nameštanje "dokaza" ucenjivanjem posrednika Na osnovu "anonimnih prijava" koje pišu, predstavnici povereništva SNS-a, organizuju se policijske provere saradnje preduzeća i preduzetnika koja po prirodi svoje delatnosti sarađuju sa javnim preduzećima i ustanovama. Ukoliko se ne pronađu nikakvi nedostaci, koji bi se mogli iskoristiti u sledećoj fazi za iznuđivanje priznanja neosnovanim pritvorom, privrednik koji sarađuje sa javnom službom poziva se navodno u prostorije policije, prostorije SNS-a, vikendice na Grzi ili neko drugo "skrovito mesto". U ovim prostorijama, dočekuje ih navodno, "mešoviti partijsko policijski tim", sastavljen od lica koja se predstavljaju kao inspektori iz Paraćina ili najviši predstavnici policijske stanice iz Paraćina, zatim lica koja se predstavljaju kao "kolege iz Niša", a u društvu jednog od poverenika SNS-a. Od privrednika se traži da "prizna" da je "davao novac rukovodiocu javnog preduzeća ili ustanove" ili drugom licu koje ima neka javna ovlašćenja. Ukoliko ne "prizna", a do sada niko nije priznao, najpre mu se preti potpunim uništenjem firme, putem inspekcija, policije, državnih službi, kriminalaca koji će "doći iz Beograda". Ovakvo priznanje, ukoliko se iznudi, iskoristilo bi se opet za sledeću fazu, za iznuđivanje "priznanja" neosnovanim pritvorom. Ovaj privrednik može da bude i vlasnik velikog preduzeća, ali i običan taksista koji se navodi da optuži komunalnog inspektora pretnjom oduzimanjem automobila. U sledećem koraku privredniku se predlaže da fingira davanje mita, tako što će odneti obeležene novčanice nekom rukovodiocu u dogovoru sa "timom", jer "ekipa iz Kraljeva je spremna da odmah preduzme mere i to neće imati ništa sa nama". Naravno, rukovodilac o kojem je reč nikakav novac nije tražio, dovoljno je da bude neoprezan i da prihvati da se susretne sa ucenjenom osobom. U strahu i kako ne bi došli u situaciju da nevine ljude izlažu pretnji hapšenjem, a sebe maltretiranju inspekcija i kriminalaca, privrednici otkazuju dugogodišnju saradnju sa opštinom ili izbegavaju da se pojave na javnim nabavkama kod opštinskih javnih preduzeća i ustanova. U jednom slučaju došlo je i do prodaje preduzeća drugom vlasniku, bliskom SNS, nakon navodne posete poverenika SNS za Paraćin i lica za koje je vlasnik preduzeća smatrao da su "državni službenici", a koji su mu objasnili da će "proći kao Mišković" ili će neko od njegove punoletne dece biti priveden i zadržan u pritvoru zbog ubačene manje količine neke zabranjene supstance prilikom kontrole vozila koja koriste. Druga metoda: Iznuđivanje "priznanja" pretnjom neosnovnanim pritvorom i optuživanjem za nepostojeće "teško delo" U ovom slučaju se banalni prekršaj koji se pronađe u policijskoj kontroli proglasi ozbiljnim krivičnim delom, obično "trgovinom uticajem" kako bi se stvorio osnov za neosnovani pritvor. Zatim se od okrivljenog, koji nije sam meta koja se cilja u akciji, traži da "prizna ko mu je naredio da to čini" uz stavljanje u izgled blaže kazne. Na ovaj način se zastrašivanjem želi iznuditi "priznanje" koje će biti osnov za hapšenje sledeće osobe, iako je "priznanje" i očigledno lažno. Ukoliko "okrivljeni" ne "prizna" i ne optuži još nekog sledeći korak je pretnja pritvorom od više meseci. Pretnja pritvorom, koji je potpuno bez osnova, pošto i nije reč o stvarnom krivičnom delu, već o konstrukciji, služi kao sredstvo mučenja, kojim se kod okrivljenog izaziva jaka duševna bol. Obrazloženje je uvek isto, saslušaće se niz svedoka, nema radnika u tužilaštvu pa će saslušanja ići tempom od jednog svedoka mesečno i "okrivljeni" može da ostane u pritvoru i godinu dana. Onda se kao "spasonosno" rešenje nudi "priznanje krivice" i u situaciji kad im se najavljuje da mogu da provedu i godinu dana u pritvoru, "okrivljeni" rado pristaju da "priznaju" i da su uradili ono što sigurno nisu za kaznu od nekoliko meseci kućnog zatvora. Na ovaj način, mučenjem, u situaciji kad lažno okrivljeni oseća veliku duševnu bol, protivno konvenciji o ljudskim pravima, ljudi se prisiljavaju da priznaju i šta sigurno nisu uradili. Dve osobe su o tome javno govorile, Danijela Radonjić i Biljana Milenović Stojanović, tvrdeći da je isključivi razlog za njihovo priznanje krivice to što su birale između višemesečnog pritvora bez osnova koji im je stavljen u izgled i višegodišnjeg suđenja tokom kojeg će imati ograničena prava i zatvorske kazne u formi kućnog zatvora uz materijalnu "odštetu" za štetu koja zaista nije napravljena. Ostala lica koja su iznosila iste tvrdnje, nisu o tome govorila u javnosti, ali spisak od dva lica nije konačan. Na ovaj način moguće je da bilo koje lice, suočeno sa mučenjem kroz pretnju neosnovanim pritvorom, optuži bilo koga drugog, što bi se zatim uzelo kao osnov za neosnovano pritvaranje tog drugog lica. Treća metoda: Pretnja i pretnja hapšnjem da bi lice prešlo u SNS ili u cilju prisiljavanja lica da napusti politiku Licima kojima je profesija takva da komuniciraju sa velikim brojem ljudi preti se da će im se podmetnuti dokazi, da će biti pritvoreni i javno diskreditovani. Obično se radi o ljudima od velikog profesionalnog integriteta, pre svega lekarima. Na primer, lekaru se stavi u izgled da je "sledeći za hapšenje", da će mu neko ostaviti "šta god" u ordinaciji, ljudi se dovode u stanje stalne sumnje, straha da mogu da budu žrtve nameštanja dokaza, što izaziva veliku duševnu bol i zapravo predstavlja metod mučenja ljudi. Onda, dok su u tom stalnom strahu, koji izaziva veliku duševnu bol, mučeni na taj način, stavlja im se u izgled da će sve prestati ako napuste politiku ili još bolje pređu u SNS. Da bi pretnje bile uverljivije, često se dešava i da ih posete na poslu ili čak kod kuće lica koja "nisu odavde", lica koja se predstavljaju kao "policajci", "BIA" ili neki drugi državni službenici, u pratnji funkcionera SNS-a, koji im prenesu šta se planira ukoliko ne postupe po zahtevu. Jedan od javnih funkcionera Opštine Paraćin zbog ovakvog pritiska podneo je ostavku i povukao se sa javne funkcije. Neka od lica koja su prošla kroz ovu torturu, tvrde da im je rečeno da će i ostali javni funkcioneri proći na sličan način, a da će "predsednik opštine biti potpuno uništen i diskreditovan". Navodi se i da se lica za koje se proceni da bi mogli biti od koristi SNS-u na budućim lokalnim izborima (na primer - poznati privrednik iz sela) kontaktiraju na taj način što ih zove neko od policijskih rukovodilaca i zakazuje sastanak sa poverenikom SNS za Paraćin, što se doživljava kao jasan pritisak. Četvrta metoda: Otkazi i pritisci na članove porodice Jedan odbornik dobio je otkaz u preduzeću pod državnim uticajem, zato što je, kako mu je preneto, rukovodioce pozivalo lice koje se predstavljalo kao visoki funkcioner SNS-a. Rukovodilac je navodno pozivan i od strane lokalnih poverenika SNS-a. Još dve odbornice ostale su bez posla, jer za njih više nije bilo mesta u državnim ustanovama u kojima su radile, a na jedno od ta dva mesta odmah je zapošljen drugi radnik za koga se tvrdi da nema odgovarajuće kvalifikacije. Na sličan način vrši se i pritisak na porodice odbornika i javnih funkcionera. Supruga zamenika predsednika opštine, posle poslatih upozorenja, pred kraj radnog veka premeštena je na rad u susednu opštinu, a supruga načelnika odeljenja za urbanizam smenjena i postavljena na niže radno mesto. Peta metoda: Diskreditacija u javnosti i medijske manipulacije Preko pet stotina objava sa lažnim vestima emitovano je u protekle dve godine protiv lica koja obavljaju poslove u lokalnoj samoupravi. Mehanizam rada je sledeći: Lažna vest pojavi se na neregistrovanom portalu, zatim je prenesu "mediji" koje kontroliše SNS sa državnim pokrivanjem, pa je potom "komentarišu" više puta različiti funkcioneri SNS koji imaju i državne funkcije. Na taj način potpuno lažna vest na kraju dobije uverljivost jer o njoj govore "državni funkcioneri" i prenose je "mediji" sa državnim pokrivanjem. Ovakve objave recikliraju se u beskonačnost, dele kao štampani materijal i "potpuna istina" od kuće do kuće od strane aktivista SNS. Pravna zaštita žrtava je slaba, Savet za štampu mnogo puta doneo je odluke kojima je usvojio žalbe žrtava i takve objave proglasio jasnim primerima kršenja novinarskog kodeksa, a u dva slučaja donete su i presude (posle dve godine) protiv tabloida, od kojih je jedna pravosnažna. Portale sa lažnim vestima nemoguće je tužiti zbog sakrivanja vlasništva, tekstova bez potpisa i zato što nije reč o registrovanim medijima, pa se na njih ne primenjuje zakon, pa u skoro svim slučajevima nije ni moguće bilo šta preduzeti. U ostalim slučajevima slaba uteha je objavljivanje nezapaženih "demantija" što se redovno čini. Vrhunac medijske manipulacije je krađa mobilnog telefona Biljane Milenović Stojanović na radnom mestu, verovatno zbog namere da se proveri njena komunikacija sa drugim javnim funkcionerima. Lica koja su ukrala telefon, zatim su organizovala da se korišćenjem njenog fejsbuk naloga postavi lažna objava kojom je "optužen" predsednik opštine za naređivanje nezakonitih radnji Biljani Milenović Stojanović (koja je jedna od osoba kojoj su iznuđena "priznanja" pretnjom pritvorom). Objava je postavljena u 19.00 na slabo praćenom profilu da bi zatim u 20.00 "mediji" sa državnim pokrivanjem koje kontroliše SNS od toga napravili "glavnu vest". Iako je Biljana Milenović Stojanović putem objave po preuzimanju svog profila, a zatim iste večeri i u video izjavi na internetu demantovala ove objave, da bi ih ponovo demantovala za medije narednog dana u opširnom intervjuu, na televiziji "Pink" ova lažna objava (demantovana, uz objavljivanje demantija i na samom "Pink"-u) u petak 30. avgusta u jutarnjem programu prilikom gostovanja državnog sekretara Nenada Nerića iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja korišćena je kao potpuno istinita. U ovom slučaju stiču se sva suština medijske manipulacije, korišćenje lažnih objava, do kojih se u ovom slučaju stiglo i krađom telefona, potpuno ignorisanje demantija koji je objavljen i na medijskoj kući koja je izvršila manipulaciju, korišćenje prisustva javnog funkcionera SNS-a da se da uverljivost manipulaciji. Šesta metoda: Medijska cenzura Posle promene vlasništva nad lokalnom televizijom u više slučajeva zabeležena je cenzura sadržaja o lokalnoj samoupravi u slučajevima kada je SNS pominjan na sednicama skupštine opštine ili u drugim javnim obraćanjima. Poslednji primer je cenzura govora predsednika opštine na sednici skupštine opštine od 26. avgusta koji je u potpunosti izbačen iz druge verzije vesti. Zaključak Navedeni primeri pritisaka i zloupotrebe državnih instucija u svrhe ostvarivanja političkih ciljeva SNS nisu jedini, ali su dovoljno ilustrativni da se razume u kakvoj atmosferi žive građani Opštine Paraćin. Goli otok, kao mesto za kažnjavanje političkih protivnika, više ne postoji, bio je aktuelan u jednoj drugoj zemlji. U zemlji u kojoj sada živimo, okupiranoj od strane političko - kriminalnih struktura koje zloupotrebljavaju državne institucije, novo mesto stradnja, što se nas tiče, zove se Kraljevo. ODBORNICI SKUPŠTINE OPŠTINE PARAĆIN Odbornici SO Paraćin, Otvoreno pismo, snsParaćin/Beograd  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Stefanović:Radna grupa formirana za unapređenje izbornih usl

Stefanović:Radna grupa formirana za unapređenje izbornih uslNIŠ, 4. septembra (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović potvrdio je danas da se nalazi na čelu radne grupe za praćenje primene preporuka Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je nedavno formirana odlukom Vlade Srbije.Stefanović je novinarima u Nišu kazao da radna grupa treba da služi za unapređivanje izbornih uslova, dodajući da je jedan od njih potpuno transparentan birački spisak."Srbija već godinama sarađuje sa OEBS-om, oni iznose različita zapažanja za obezbeđivanje fer izbornih uslova, a njihov prvi izveštaj za Srbiju je iz 2003. godine. Ova radna grupa treba da obezbedi dobre izborne uslove, da birački spisak bude potpuno transparentan i on je već danas neuporedivo bolji nego što je bio ranijih godina", rekao je Stefanović.On je dodao da se sve izmene brzo registruju u biračkom spisku i da više nema opasnosti da birači budu upisani sa pogrešnim podacima.Stefanović ističe da osim biračkog spiska, radna grupa želi da razgovara i sa drugim domaćim i međunarodnim institucijama o tome koji su drugi uslovi koje Srbija može da unapredi za poboljšanje izbornog procesa."To nije proces koji je počeo danas, mi sa OEBS-om od 2017. radimo na promeni različitih stvari vezanih za zakonodavstvo i podzakonske akte i nadam se da će OEBS videti trud koji smo uložili i koji je rezultirao unapređenjem izbornih uslova", rekao je Stefanović.Upitan da li će na taj način biti ostvaren jedan od uslova opozicije, Stefanović je odgovorio da ne razmišlja o njihovim uslovima, već o tome šta može, kao neko ko je na čelu takve radne grupe, da učini da građani Srbije budu zadovoljni."Mislim da građani mogu da primete da su izborni uslovi danas neuporedvio bolji od onih koji su bili 2004, 2008. i 2012. godini. Ne postoji nijedan parametar koji je danas lošiji, naprotiv, po svim parametrima su uslovi bolji", istakao je Stefanović.Govoreći o najavljenom bojkotu izbora, kaže da deo opozicije ne najavljuje bojkot izbora jer misli da ne postoje dovoljno dobri izborni uslovi, već da je to "politička taktika kako da izbegnu politički poraz"."Oni to rade zbog očekivanog lošeg rezultata, neće da rizikuju da dobiju sedam, osam ili 10 odsto glasova na izborima, pa da ne mogu više da pričaju kako su ogromna sila u Srbiji, zato su se odlučili na bojkot", naveo je Stefanović.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2019/09/04/sredjivanje-podzemnih-prolaza-u-rukama-privatnika/izdvajamo/naslovna/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Sređivanje podzemnih prolaza u rukama privatnika

Grad Beograd odlučio je da podzemne prolaze u prestonici, koji se godinama nalaze u veoma lošem stanju, konačno sredi i to u saradnji sa privatnicima po sistemu javno-privatnog partnerstva, piše Blic. Na poslednjoj sednici Skupštine grada doneta je odluka o svojevrsnom koncesionom aktu na osnovu kojeg će privatnici imati zadatak da finansiraju nabavku, postavljanje i održavanje pokretnih stepenica i liftova za invalide, kao i rekonstrukciju i održavanje delova podzemnih prolaza. Pored toga i nabavku i postavljanje digitalnih kamera za prikupljanje informacija o saobraćaju. Zauzvrat, Grad Beograd će privatniku koji pobedi na ovom tenderu, omogućiti postavljanje 250 bilborda, tačnije LED displeja različitih veličina, širom prestonice, i to na period od 25 godina. "Navedeni prolazi od kada su izgrađeni nisu rekonstruisani, osim što ih upravljač puta redovno održava, kako bi bili u upotrebnom stanju. Jasna je potreba za rekonstrukcijom, zamenom nadstrešnica, sređivanje zidova i podova i ugradnjom novih pokretnih stepenica i platformi za invalidska kolica. Sve to iziskuje velike troškove održavanja i izdvajanje iz budžeta grada za tu namenu, oko 14,5 miliona dinara na godišnjem nivou", stoji u tenderskoj dokumentaciji. Pogledaj i ove vesti... Foto: Youtube/Printscreen Privatnik će imati i obavezu da zameni postojeću LED rasvetu, redovno uklanja grafite, farba zidove, uredi ulaze-izlaze… Zauzvrat, za ovu veliku investiciju, on će dobiti dozvolu za postavljanje 250 reklamnih medija, displeja malog, srednjeg i velikog formata, na lokacijama koje budu dogovorene i to na opštinama Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica, ali uz mogućnost da obuhvate i delove teritorije Beograda koji nisu navedeni. "Predloženi rok od 25 godina proističe iz analize budućih prihoda i rashoda projekta koji obuhvata ovaj period", stoji dalje u dokumentaciji. U odluci koju su usvojili odbornici Skupštine grada navedeno je da se radi o sređivanju sedam podzemnih prolaza, ali ne i tačno o kojima se radi. ipak, jasno je da je reč o onima u centralnoj gradskoj zoni, dakle na Terazijama, kod Palate "Albanija", Zelenom vencu..

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/beograd/nastavlja-se-haos-u-pancevu-nema-dogovora-vozaci-odbili-ponudu-direktor-atp-preti/mxf62yb

Autori: 013Info

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: NASTAVLJA SE HAOS U PANČEVU Nema dogovora, vozači odbili ponudu, direktor ATP preti STEČAJEM

Od normalizacije autobuskog prevoza na relaciji Pančevo - Beograd po svemu sudeći neće biti ništa. Vozači ATP Pančevo odbili su ponuđeno rešenje, a direktor Bojan Bojanić najavio je stečaj pančevačkog gradskog prevoznika!Iako je gradonačelnik Saša Pavlov juče najavio da je rešenje dogovoreno, danas su vozači na sastanku to demantovali. Prema rečima direktora Bojanića iz Grada je stigla ponuda da se vozačima isplati pomoć zbog teže bolesti. Bojanić je rekao i da je to jedino rešenje koje je po zakonu, jer povećanje plate onemogućavaju zakonski okviri i uredba Vlade Srbije. Kako saznajemo u pitanju je pomoć od 40.000 dinara.- Ukoliko se do kraja dana ne pomerimo s mrtve tačke mi gubimo prvo polaske za Beograd pa onda i sve ostalo jer ne održavamo to po rasporedu po kome bi trebalo. Samim tim nam preti opasnost da nam ministarstvo izbriše te polaske i da izgubimo dozvolu. Samim tim od javnog privatnog partnerstva nema ništa i ova firma ide vrlo brzo u stečaj. U stečaju svi dobijaju raskid ugovora o radu i dolazi stečajni upravnik. Ova firma bez vozača ne može da radi - rekao je Bojanić.Vozači, njih dvadesetak koji su prisustvovali sastanku, su ponudu Grada odbili.- Ukoliko je vaša konačna odluka da ne prihvatite ovo rešenje moja je obaveza da svim zaposlenima kao i gradu i gradonačelniku prenesem da niste saglasni s tim i da se pokrene stečajni postupak. Grad će obezbediti prevoz, ne znam na koji način, ali pretpostavljam da postoji rešenje za to. Prevoz u gradu mora da funkcioniše - rekao je Bojanić.Vozači su ipak ostali pri svojim zahtevima. Sastanku je prisustvovao i član Gradskog veća grada Pančeva zadužen za komunalna pitanja Milenko Čučković, ali se on nije uključivao u razgovor.      

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/sednica-odbora-za-finasije-sutra-u-zrenjaninu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sednica Odbora za finansije sutra u Zrenjaninu

Državna revizorska institucija Republike Srbije najavila je da će predstaviti Izveštaj o reviziji konsolidovanih finaninsijksih izveštaja završnog računa budžeta Grada Zrenjanina za 2018. godinu na sednici Odbora za finanasije, koja se održava sutra u Zrenjaninu.Zrenjanin Foto: M. Pudar Izveštaj će predstaviti predsednik DRI i generalni državni revizor dr Duško Pejović. Dr Pejović će predstaviti izveštaj o reviziji Grada Zrenjanina u okviru 84. Sednice Odbora za finansije, republički budžetiI kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije, koja će biti održana 5. i 6. septembra u Zrenjaninu. Na sednici će, između ostalog, biti razmatrane revizije finansijskih izveštaja i revizije pravilnosti poslovanja koje je Državna revizorska institucija sprovela u 2019. Godini, zatim inicijative za izmenu zakona i propisa u vezi sa finansijskih izveštavanjem i javnim nabavkama, kao i predlozi Odbora u vezi sa temama za revizije svrsishodnosti za 2020. godinu. dri, Odbor za finasije, zrenjaninZrenjanin  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2619477/podzemni-prolazi-u-beogradu-idu-pod-koncesiju-ugovor-o-odrzavanju-sa-privatnim

Autori: @ekapija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Podzemni prolazi u Beogradu idu pod koncesiju - Ugovor o održavanju sa privatnim partnerima na 25 godina

Prolazi ispod najprometnijih beogradskih ulica su u funkcionalnom stanju, ali se često posle obilnijih kiša nađu pod vodom. Grad je odlučio da kroz koncesiono ulaganje, odnosno, javno-privatno partnerstvo sredi podzemne prolaze i postavi opremu za upravljanje saobraćajem koju će koristiti grad.Dušan Rafailović, gradski sekretar za saobraćaj navodi da je predmet koncesije između ostalog i sređivanje delova podzemnih pešačkih prolaza.- Predmet koncesije podrazumeva finansiranje, nabavku, izgradnju, postavljanje i povezivanje elementa urbane opreme u javnom interesu grada Beograda. Sređivanje delova podzemnih pešačkih prolaza, zamenu postojećih pokretnih stepenica sa ugradnjom novih, održavanje i ugradnju novih liftova za invalide... - objašnjava Rafailović.Koncesionar će dobiti pravo da u komercijalne svrhe koristi digitalne panoe kao prostor za reklamu. Te ekrane Grad će moći da koristi za emitovanje informacija, koje su važne za Beograđane.Koncesija se raspisuje na 25 godina, a koncesionar će uložiti sredstva u rekonstrukciju podzemnih prolaza i opremu i platiti gradu koncesionu nadoknadu Rafailović.- Ukupna vrednost projekta procenjuje se na 35.249.569 mil EUR. Koncesionar ima obavezu plaćanja koncesione nadoknade u visini 12.481.375 EUR - navodi Rafailović. Kada bi realizacija celog projekta mogla da počne još nije poznato, ali grad je usvajanjem odluke stvorio mogućnost da Putevi Beograda i Sekretarijat za saobraćaj pokrenu procedure za realizaciju.Ovom odlukom je predviđeno da po sklapanju ugovora koncesionar ima rok od godinu dana da uradi nekomercijalni deo investicijcije, a pet za komecijalni deo.      

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3098833-kolaps-prevoza-na-liniji-pancevo-beograd-autobusi-stali-spominje-se-stecaj

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Kolaps prevoza na liniji Pančevo - Beograd, autobusi stali, spominje se stečaj

Red vožnje se ne poštuje, a sudbina ATP je neizvesna | Telegraf.rs - Najnovije vesti iz zemlje i svetaOd Pančeva do Beograda nemoguće je doći ATP-om, pričaju čitaoci "Telegrafa" iz ovog grada. Kako kažu, još od 13 sati nijedan autobus nije pošao, pa im preostaje smao alternativa - drugi prevoznici koji imaju znatno manje polaska od ATP, kombi prevoz ili Srbijavoz.Istovremeno, situacija u samom preduzeću još je napeta - rešenje za vozače nije iznađeno, a spominje se čak i stečaj preduzeća.Kako prenosi 013info, vozači JKP ATP Pančevo odbili su ponuđeno rešenje, a direktor Bojan Bojanić najavio je stečaj pančevačkog gradskog prevoznika.Iako je gradonačelnik juče najavio da je rešenje dogovoreno, danas su vozači na sastanku to demantovali.  Prema rečima direktora Bojanića iz Grada je stigla ponuda da se vozačima isplati pomoć zbog teže bolesti. Bojanić je rekao i da je to jedino rešenje koje je po zakonu, jer povećanje plate onemogućavaju zakonski okviri i uredba Vlade Srbije. Kako saznajemo u pitanju je pomoć od 40 000 dinara.- Ukoliko se do kraja dana ne pomerimo s mrtve tačke mi gubimo prvo polaske za Beograd pa onda i sve ostalo jer ne održavamo to po rasporedu po kome bi trebalo. Samim tim nam preti opasnost da nam ministarstvo izbriše te polaske i da izgubimo dozvolu. Samim tim od javnog privatnog partnerstva nema ništa i ova firma ide vrlo brzo u stečaj. U stečaju svi dobijaju raskid ugovora o radu i dolazi stečajni upravnik. Ova firma bez vozača ne može da radi.Vozači, njih dvadesetak koji su prisustvovali sastanku, su ponudu grada odbili.- Ukoliko je vaša konačna odluka da ne prihvatite ovo rešenje moja je obaveza da svim zaposlenima kao i gradu i gradonačelniku prenesem da niste saglasni s tim i da se pokrene stečajni postupak. Grad će obezbediti prevoz, ne znam na koji način, ali pretpostavljam da postoji rešenje za to. Prevoz u gradu mora da funkcioniše, rekao je Bojanić.Vozači su ipak ostali pri svojim zahtevima. Sastanku je prisustvovao i član Gradskog veća grada Pančeva zadužen za komunalna pitanja  Milenko Čučković, ali se on nije uključivao u razgovor.(Telegraf.rs/013info)         

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Dijalog na FPN bez SzS, ali i bez DS S

Dijalog na FPN bez SzS, ali i bez DS SBEOGRAD, 4. septembra (Tanjug) - Savez za Srbiju (SzS) nije promenio odluku i neće sutra učestovati na četvrtom razgovoru vlasti i opozicije o izbornim uslovima na Fakultetu političkih nauka, a sastanku takođe neće prisustvovati ni predstavnici Demokratske stranke Srbije (DS S).Iz vladajuće koalicije još nema potvrde da će doći na novu rundu dijaloga, ali su nakon poslednje, iz SNS su poručili da su stranka dijaloga koja je spremna na razgovore.Predsednistsvo Saveza za Srbiju još ranije je donelo odluku da na tim razgovorima više ne učestvuje, a Marinika Tepić potpredsednica Stranke slobode i pravde kaže da oni nisu pronenili odluku."Posle prvog okruglog stola smo još rekli da nećemo učestvovati na ovakvim formatima dok budu zatvoreni za javnost. S obzirom da se ništa nije promenilo da je i dalje format ćatham house-a i dalje ne učestvujemo u tome", rekla je Tepić.Medijski koordinator DS S Uroš Piper rekao je da su oni dobili poziv, ali da neće učestvovati."DS S je od početka imao rezerve prema ovakvoj vaninstitucionalnoj metodi razgovora o izbornim i medijskim uslovima, ali je želeo da nastupi konstruktivno. To je bio razlog našeg učešća na okruglim stolovima. Sada nećemo ići, jer smatramo da su razgovori izgubili smisao i da ne postoji mogućnost da se dođe do boljih uslova", istakao je Piper.LDP i LSV potvrđuju svoj dolazak.Predstavnik LDP Đorđo Žujović kaže da je stranka dobila poziv sa naznakom da će se ponovo razmatrati predlozi nevladinih organizacija kako bi se većina učesnika oko njih eventualno usaglasila."Mi ćemo sutra pred sastanak dostaviti konkretne stvari koje predlažemo. Za nas su predlozi nevladinih organizacija CTRA, Transprantnost, CeSID prihvatljivi, ali smo rezervisani po pitanju prostora i političke volje da se oni sprovedu", rekao je Žujović.Kako je rekao, LDP će dostaviti predloge koji se tiču medijske slike, ali i tehničkih stvari vezane za prikupljanje potpisa, za notare, sudove...Na pitanje da li razgovori imaju smisla, imajući u vidu da su pojedine stranke rekle da ih neće nastaviti, Žujović kaže da to procenjuju organizatori i da su oni očigledno procenili da je dobro da se dijalog nastavi.Aleksandar Marton iz LSV rekao je da će ta stranka učestvovati u dijalogu, navodeći da su oni i ranije isticali važnost razgovora vlasti i opozicije."Činjenica je da moramo popraviti trenutno stanje izbornih uslova, ali smo takođe isticali da je njima pre svega mesto u institucijama sistema, u Narodnoj skupštini. Što se tiče našeg viđenja mi smo i ranije isticali da smo očekivali više od ovih sastanaka", rekao je Marton.Marton je kazao da je i LSV dostavila određene preporuke koje mogu da dopinesu poboljšanju izbornih uslova.Prema najavama organizatora, Fonda za otvoreno društvo i Fakulteta političkih nauka, dijalog se sutra nastavlja u 15 časova, a razgovaraće se ponovo o medijima i finansiranju izborne kampanje. Za sada nije poznat konačan spisak učesnika.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/uzice-porodica-citic-gubi-kucu-zbog-korupcije-i-grubog-nepostovanja-zakona/

Autori: @otadzbina

Teme: Korupcija

Naslov: Užice: Porodica Ćitić gubi kuću zbog korupcije i grubog nepoštovanja zakona

Četvoročlana porodica Ćitić biće iseljena iz svoje kuće u Vidovdanskoj ulici u centru Užica, sutra, 5. septembra u 9 časova, saznaje Danas. Kako za naš list kažu članovi ove porodice, o iseljenju ih nije zvanično obavestio javni izvršitelj, već su im to usmeno saopštili inspektori u Policijskoj upravi Užice.Kako je Danas već pisao, kuća je prodata 6. decembra prošle godine na licitaciji, koju je, po odluci suda, sproveo javni izvršitelj Đorđe Dogandžić kako bi se namirio dug naslednicima koji polažu pravo na jednu trećinu tog objekta. Porodica od početka postupka sumnja u koropciju i tvrdi da je prekršen Zakon o izvršenju i obezbeđenju, navodi da je nije bila obaveštena o licitaciji, iako u Osnovnom sudu tvrde da je obaveštenje o bilo na oglasnoj tabli tog suda od 8. novembra 2018. godine.Gordana Ćitić, medicinska sestra, i njen nezaposleni suprug Branislav Ćitić, koji imaju dvoje dece, navode da su ostali bez cele kuće, kako bi se izvršila presuda u sporu oko jedne trećine nasledstva tog objekta.Branislav Ćitić je vlasnik dve trećine kuće, dok jedna trećina pripada njegovom ujaku Zoranu Nikačeviću, biznismenu, i njegovoj sestri Miroslavi Nikačević, koji žive u Engleskoj. Nakon što su Nikačevići pokrenuli spor oko nasledstva, Ćitići, koji im nisu osporavali udeo u vlasništvu, počeli su da im isplaćuju novac za trećinu kuće, ali rođaci su to kasnije odbili. Nisu pristali ni na to da im Ćitići daju prizemlje koje je, kako navodi Gordana, po površini veće od jedne trećine kuće, niti da im ustupe svoju vikendicu u selu Ljubanje, kod Užica.Od pre nekoliko godina, kuća se ne vodi na Branislava Ćitića, već na njegovu suprugu Gordanu. Iako ona, kako dodaje, nije izvršni dužnik, već njen suprug, sud i izvršitelj su vodili ceo postupak protiv nje. Zbog toga je Osnovni sud u Užicu ranije doneo privremenu meru kojom su oborene prve dve zakazane licitacije. Međutim, odluka je kasnije promenjena, a kuću je na licitaciji kupio Zoran Nikačević. Ona objašnjava da je njen suprug prepisao kuću na nju kako bi mogla da je stavi pod hipoteku za kredit, kojim je porodica nameravala da Nikačevićima isplati novac za jednu trećinu kuće.- Nismo znali da je kuća bila na prodaji 6. decembra. Izvršitelj, protiv koga je naša pravna zastupnica Dragana Obrenović podnela prigovor Komori izvršitelja i krivične prijave Osnovnom sudu, nije želeo nikakav kontakt sa nama, ističe naša sagovornica. Celu kuću od oko 112 kvadrata, koja je bila procenjena na 12,4 miliona dinara, kupio je Zoran Nikačević po ceni koja je 50 odsto niža od tog iznosa. On je bio dužan da Ćitićima vrati deo novca od prodaje, ali oni su to odbili i izvršitelju nisu dostavili broj tekućeg račina. Gordana tvrdi da porodica nije dobila taj novac, iako joj je, kako navodi, službenik u kancelariji izvršitelja rekao da je "novac uplaćen na neki račun i u nekoj banci".- U pitanju je organizovani kriminal. Nikačević je unapred znao i cenu i datum javne prodaje, a dato mu je i pravo da bira na koji način će da ostvari svoje potraživanje. On neće jednu trećinu, nego hoće celu kuću u kojoj ne planira da živi, a mi u njoj živimo 30 godina - ukazuje Gordana. Pre neki dan su, kako navodi, slučajno saznali da će biti iseljeni.- U petak, 30. avgusta, neko iz policije je telefonom pozvao mog supruga i rekao mu da dođe u policiju. Otišao je tamo i zatekao nekoliko inspektora i jednog policajca. Jedan inspektor mu je rekao da je policija dobila nalog za asistenciju za iseljenje koje će biti 5. septembra u 9 časova. Pitali su ga imali li oružje, on je rekao da nema, i rekli da bi bilo dobro da nikoga ne okuplja i da sve protekne u miru. Suprug je bio šokiran, jer je to prva informacija o našem iseljenju, pošto od izvršitelja nismo dobili nikakav zvanični dokument, iako on tvrdi da nam je dokument poslao, a da ga mi nismo primili - svedoči Gordana.Kaže da su inspektori odbili da njenom suprugu pokažu taj dokument ili da mu predaju kopiju, kako bi se uverio u to što govore. Osim finansijske iscrpljenosti, jer su, kako dodaje, sudski i ostali troškovi narasli na oko 20.000 evra, pojedini članovi porodice su, zbog načina na koji se vodio ceo postupak, osećaja nepravde i bespomoćnosti, suočeni i sa zdravstvenim problemima.- Namerili su da nas isteraju iz kuće. Bojim se za našu decu. Psihički, fizički i finansijski smo iscrpljeni i zdravlje nam je narušeno. Neverovatno je šta nam se dešava. Toliko je to okrutno i bezobzirno - ogorčena je Gordana i objašnjava da je njihova imovina bila blokirana i da nisu mogli da je prodaju kako bi Nikačevićima namirili dug, a kada je hipoteka skinuta bilo je kasno, jer je kuća prodata.Ona dodaje da se obraćala Zaštitniku građana, koji im je rekao da ne može da utiče na odluke suda i uputio ih na policiju, ali i oni su navodili da nisu nadležni. Pomoć je, kaže, izostala od Agencije za borbu protiv korupcije, Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala u Kraljevu i ostalih institucija.- Izgleda da nikoga nije briga šta se dešava našoj porodici, ukazuje naša sagovornica.Izvršitelj bez komentara"Ne dajemo nikakve komentare", rekao je Danasu službenik u kancelariji javnog izvršitelja Đorđa Dogandžića i dodao da bi trebalo da se obratimo Komori javnih izvršitelja u Beogradu.Policija ćutiList Danas se obratio Policijskoj upravi Užice u pokušaju da sazna po čijem nalogu i po kom zakonskom osnovu je Branislav Ćitić pozvan u policiju, ali do juče našoj redakciji nisu dostavljene te informacije.Piše: Nenad Kovačević, danas.rsKliknite na zvezdu i ocenite!Podelite ga sa prijateljima!                        

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/hronika/osumniceni-za-zloupotrebe-sa-javnim-nabavkama-se-brane-sa-slobode-04-09-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uhapšeni u novosadskoj Upravi za građevinske poslove se brane sa slobode

Službenica Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije Novog Sada V. G, kako "Dnevnik" nezvanično saznaje, saslušana je u Višem javnom tužilaštvu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, nakon čega joj je sudija za predhodni postupak dozvolio da se brani sa slobode i izrekao meru zabrane prilaska i komuniciranja sa ostalim osumnjičenima i svedocima. Inače, za njom je bila raspisana potraga i uhapšena je u ponedeljak uveče na aerodromu u Beogradu po povratku sa godišnjeg odmora i određeno joj je zadržavanje.I njenoj koleginici, Z. L. (62) je sudija za prethodni postupak, u utorak nakon saslušanja, dozvolio da se brani sa slobode i izrekao meru zabrane prilaska i komuniciranja sa ostalim osumnjičenima i svedocima.Još jedna službenica iz novosadske Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije D. B. P. (55), kao i M. M. (58) iz JKP "Put", S. T. (48) odgovorno lice u privrednom drutvu "MN" d. o. o. Loznica i M. N. (62), zastupnik u ovom preduzeću, takođe se terete za zloupotrebu u vezi sa javnom nabavkom. Oni su saslušani u utorak krajem dana i njima je izrečena ista mera.Podsetimo, pri-pad-ni-ci Mi-ni-star-stva unu-tra-šnjih po-slo-va - Odeljenja za bor-bu pro-tiv ko-rup-ci-je, u sa-rad-nji s Po-seb-nim odeljenjem Višeg jav-nog tužilaštva u No-vom Sa-du za su-zbi-janje ko-rup-ci-je, uhap-si-li su u ponedeljak pet oso-ba osumnjiče-nih da su iz-vrši-le više ko-rup-tiv-nih krivič-nih de-la.D. N.      

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a523094/Da-li-je-poseta-Vucica-Medvedji-funkcionerska-kampanja-u-praksi.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Da li je poseta Vučića Medveđi - funkcionerska kampanja u praksi?

Da li je jučerašnja poseta Aleksandra Vučića Medveđi - funkcionerska kampanja u praksi? Opozicija tvrdi da nema sumnje da jeste; analitičari - da zakoni mogu široko da se tumače.U svojstvu predsednika svih građana, Leskovčanima je obećao nove stadione i bolnicu. Nekoliko sati kasnije, a četiri dana uoči lokalnih izbora, Aleksandar Vučić se u Medveđi obreo na stranačkom skupu.Takav nagli skok iz funkcije predsednika države u ulogu predsednika partije, zakoni Republike Srbije ne definišu dovoljno precizno, pa je teško reći i da li su u ovom primeru prekršeni.Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije član 29 kaže da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.I dok se tumačenja pravnika ovog člana Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije razlikuju, deo opozicije nema nikakvu sumnju u prirodu predsednikove mini-turneje."Naravno da je reč o funkcionerskoj kampanji", ocenjuje Marinika Tepić iz SSP.Kao funkcionersku kampanju deo opozicije i stručne javnosti vidi i kampanju predsednika "Budućnost Srbije". Kada je startovala početkom februara, ocenjivali su je kao odgovor na tada masovne proteste, a zloupotrebu javne funkcije u partijske svrhe kao metod ne samo Aleksandra Vučića."Poptuno jednako kao i Nebojša Stefanović. Dakle to je čovek koji je obeležavao glave demonstranata na protestu jedan od 5 miliona crvenim tačkicama i pokazivao ih javnosti prebrojavaći koliko nas je, kao ministar unutrašnjih poslova prebrojava ljude", dodaje Tepić.Novinarka Ljiljana Smailović ocenila je da funkcionerska kampanja nije nikakav izuzetak, nego modus operandi srpske politike."Ako se opoziciji, koja je ranije bila vlast nije sviđala fnkcionerska kampanja, mogli su da uvedu ovo što Britanci imaju. U Engleskoj ima Zakon koji kaže nema otvaranja fabrika, nema novih inicijativa, nema obelodanivanja divnih projekata novih, u onom period 35-40 dana, ali mi to nemamo", kaže Smajlović.Da propisi koji regulišu granicu između javne i stranačke funkcije nisu efikasni, upozorava i organizacija Transparentnost Srbija. U saopštenju povodom vesti o formiranju radne grupe vlade za saradnju sa OEBS-om, Transparentnost čak navodi da se od izbora 2016. i 2017. godine, stanje u pogledu vođenja funkcionerskih kampanja i zloupotrebe javnih resursa dodatno pogoršalo.           

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/propali-pregovori-o-sudbini-atp-pancevo-ugrozen-opstanak-preduzeca_1045714.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Propali pregovori o sudbini ATP "Pančevo", ugrožen opstanak preduzeća

Vozači Auto-transportnog preduzeća Pančevo, nezadovoljni visinom zarada, stupili su u neku vrstu tihog štrajka. Zbog toga je drugi dan zaredom broj polazaka na svim linijama prepolovljen.PANČEVO - Vozači Auto-transportnog preduzeća "Pančevo", nezadovoljni visinom zarada, stupili su u neku vrstu tihog štrajka. Zbog toga je drugi dan zaredom broj polazaka na svim linijama prepolovljen.Pregovori sa gradonačelnikom Pančeva, Sašom Pavlovim, nisu doveli do rešenja. Ovo sve preti da ugrozi i opstanak ATP "Pančevo". Najveći gubici za ATP su na liniji sa Beogradom, što su iskoristili razni nelegalni i polu-legalni prevoznici, koji privatnim vozilima prevoze Pančevce do glavnog grada. jedan od vozača u štrajku, Jovo Jović, kaže da juče nije postignut dogovor, a svemu je prethodio zahtev dela vozača da im se poveća plata na 70.000 dinara. Na sastanku su bili gradonačelnik Pančeva i direktor ATP, koji su nam ponudili neku socijalnu pomoć od 40.000, da je raspodelimo na 4 meseca. Ali me nećemo socijalnu pomoć; mi smo prvo tražili platu od 70.000 dinara, ali smo to posle spustili na 60.000, plus sve ostalo", kaže Jović. On dodaje da od 129 vozača u ATP, njih oko 70 vodi ovu borbu za povećanje plata. "Mi smo odlučni u tome da plata treba da bude povećana zbog loših autobusa, prekovremenog rada, rad satnice. Ukinuli su konduktere i sada su vozači istovremeno i kondukteri, što nije dovoljno plaćeno", ističe Jović. On kaže da su i ostale kolege saglasne sa štrajkačima, ali da mora da se održi određen minimalni broj polazaka ,pa su neki ostali da voze autobuse. Jović nije želeo da komentariše najave da će gradske i prigradske linije, nakon tendera, biti predate privatnicima na upravljanje. Gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov je rekao da će se sa postojećim brojem vozača organizovati prevoz do kraja ove sedmice, te da će on biti po nedeljnom redu vožnje, a da će se već od sutra ići na hitni tender za prevoz u gradskom i prigradskom saobraćaju, pri čemu bi postojeći broj vozača bio preorientisan na komercijalnu liniju ka Beogradu. "To je važno zbog javno-privatnog partnerstva, u koje smo mi već ušli, i gde je otvaranje tenderske dokumentacije 7. oktobra. Zaista bi bila neprocenjiva šteta da se na taj tender niko ne javi iz razloga ukoliko izgubimo liniju Pančevo - Beograd", rekao je on.   

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: pistaljka.rs

Link: https://pistaljka.rs/home/read/822

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Prekršajni sud stavio van snage presudu kojom je osuđena bivša direktorka Agencije za borbu protiv korupcije

Prekršajni sud stavio van snage presudu kojom je osuđena bivša direktorka Agencije za borbu protiv korupcijePrekršajni sud stavio van snage presudu kojom je osuđena bivša direktorka Agencije za borbu protiv korupcije04.09.2019Piše Jelena BulajićPrekršajni sud u Beogradu stavio je van snage svoju presudu kojom je bivša direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Verka Atanasković osuđena za prikrivanje podataka o imovini bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog i to pošto je Pištaljka otkrila da je sud mesecima krio osuđujuću presudu od advokata Pištaljke kako bi predmet zastario. Pištaljci je pre par dana uručeno rešenje suda kojim zvanično ukida sopstvenu presudu čime je ovaj sud posle nezakonitosti oko uručenja počinio novo nezakonito delo u nameri da zaštiti funkcionera od odgovornosti zbog počinjene nezakonitosti.Sud je u rešenju koje je potpisao sudija Đuro Pavlica kao razlog za ovakav svoj potez naveo da je „nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka i to u postupku dostavljanja presude“ iako je upravo sud krivac što advokat Pištaljke nije na vreme dobio presudu. Umesto da ispravi grešku koju je načinio u dostavljanju presude, sud je odlučio da napravi još jedan nezakonit potez time što je ukinuo već donetu presudu.Naime, sud nije ni pokušao da uruči presudu advokatu Pištaljke, iako Zakon o prekršajima u članu 161 nalaže da se sve odluke na koje oštećeni ima pravo žalbe dostavljaju njegovom punomoćniku. Sud  je, navodno, samo jednom u februaru 2019. godine pokušao da uruči presudu i to ne advokatu, kako zakon nalaže, već novinarki Pištaljke i to na kućnu adresu. Nakon što to uručenje nije uspelo, umesto da presudu uruči advokatu ili da presudu istakne na oglasnoj tabli suda, što mu je obaveza, sud je sve to zanemario i sačekao da postupak zastari.Kada su advokati Pištaljke, koji su nekoliko puta tražili da se postupak ubrza, saznali da je presuda doneta i otišli u sud da je preuzmu, sud je odbio da presudu uruči. Tek posle rasprave i insistiranja omogućeno je da se dobije kopija presude. Tom prilikom sudski referent je obavestio advokata Pištaljke da je postupak zastareo i da će mu sudija, kada se vrati sa odmora uručiti ne presudu nego rešenje o obustavi postupka zbog zastare.Pored kršenja zakona u slučaju dostavljanja presude, činjenica je da je i sam prekršajni postupak trajao neopravdano dugo, pošto je za skoro dve godine sudija zakazao samo dva ročišta i to u razmaku od čak osam meseci.Pištaljka je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Verke Atanasković jer do sedmog marta 2017. nije postupila po nalogu poverenika za informacije od javnog značaja da joj dozvoli uvid u rezultate kontrole podataka o imovinskom stanju tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Zastara u ovom postupku nastupila bi u roku od dve godine od počinjenog dela, odnosno sedmog marta 2019. godine.Pištaljka je zbog toga podnela urgenciju, a njeni advokati su tražili uvid u predmet kako bi se proces ubrzao. Presuda je doneta samo tri meseca pre zastarevanja postupka i to 31. decembra 2018. godine. Sud je izrekao očigledno blagu kaznu, odnosno samo opomenu, iako se takva sankcija izriče samo kada postoje olakšavajuće okolnosti. U ovom slučaju sud je kao olakšavajuću okolnost naveo da je okrivljena postupila delimično po zahtevu Pištaljke dostavljajući dokumentaciju, ali je izostavio detalj da su u toj dokumentaciji svi bitni podaci bili zatamnjeni.Takođe, ni Agencija za borbu protiv korupcije, kao institucija na čijem čelu je bila Verka Atanasković, nije pokazala revnost u saradnji sa sudom.  Iako je Prekršajni sud tokom dvogodišnjeg postupka dva puta tražio od agencije kompletne spise predmeta Siniše Malog i izjave njegove bivše supruge Marije Mali iz 2016. godine, ovi spisi nikada nisu predati sudu uz obrazloženje da se u njima nalaze i podaci koje su Više javno tužilaštvo i Uprava za sprečavanje pranja novca proglasili tajnim.U presudi koju potpisuje sudija Đuro Pavlica, a koja je njegovom najnovijim rešenjem stavljena van snage, ocenjuje se da je okrivljena prekršila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jer nije poštovala rešenja poverenika koja su konačna. Sud je utvrdio da je Verka Atanasković bila „svesna prekršaja koji čini i da će nastupiti zabranjena posledica, ali da je olako držala da je može sprečiti“.Ovaj prekršajni postupak posledica je nepostupanja Agencije za borbu protiv korupcije po zahtevu Pištaljke koja je tražila spise o kontroli podataka o imovini i prihodima Siniše Malog. Pošto joj je zahtev odbijen, obratila se Povereniku za informacija od javnog značaja. Kako agencija nije postupila ni po zahtevu poverenika, Pištaljka se obratila sudu. Mada je sam sud u svojoj presudi konstatovao vrlo očiglednu povredu zakona kada je u pitanju postupanje Verke Atanasković, taj isti sud joj je svojim najnovijim rešenjem omogućio da izbegne odgovornost.DOCUMENTTEXTSearchZoomp. 1«Page 1 of 1»Rešenje Prek sud Verka AtanaskovićOriginal Document (PDF) »Contributed by: Vladimir Radomirovic, PištaljkaOZNAKE:prekršajni sud, siniša mali, verka atanasković

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Danas nastavak dijaloga vlasti i opozicije na FPN-u

Danas nastavak dijaloga vlasti i opozicije na FPN-uBEOGRAD, 5. septembra (Tanjug) - Dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima biće nastavljen danas na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu, a teme će, i ovog puta, biti mediji i finansiranje izborne kampanje.Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević, medijator dijaloga, rekao je ranije za Tanjug da će mediji i finansiranje izborne kampanje, zbog osetljivosti, opet biti teme.Dodao je da su organizatori od političkih stranaka zatražili da pošalju u pisanoj formi osvrte na dosadašnje preporuke i ocene civilnog društva, kao i svoje predloge.Prema njegovim rečima, pojedine stranke i vlasti i opozicije su već dostavile svoje predloge, te očekuje da će se pored toga razgovarati i o onome što su predstavile organizacije CRTA, Transparentnost, Novosadska novinarska škola...Međutim, opozicioni Savez za Srbiju (SzS) nije promenio odluku i neće danas učestovati na četvrtom razgovoru vlasti i opozicije o izbornim uslovima, a sastanku takođe neće prisustvovati ni predstavnici Demokratske stranke Srbije (DS S).Iz vladajuće koalicije još nema potvrde da će doći na novu rundu dijaloga, ali su nakon poslednje, iz SNS-a poručili da su stranka dijaloga koja je spremna na razgovore.LDP i LSV potvrdile su dolazak.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2019 

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/firma-gradskog-urbaniste-konsultant-zavoda-za-sport

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Firma gradskog urbaniste konsultant Zavoda za sport

Firma gradskog urbaniste konsultant Zavoda za sportFOTO: Tatjana Milenkovic/Wikipedia 05.09.2019  07:00 Nova ekonomija 0Kompanija u vlasništvu gradskog urbaniste Beograda Marka Stojčića pobedila je na tenderu za konsultanta u sprovođenju kapitalnih projekata Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije, saznaje Nova ekonomija.Stojčićeva firma Otvoreni atelje grada Arhitekton, u zajedničkoj ponudi sa preduzećem ELKOMS, dobila je posao na tenderu za pružanje stručne usluge konsultacije za 920.000 dinara.Kako stoji u dokumentima Uprave za javne nabavke, Arhitekton i ELKOMS dobili su posao kao jedini ponuđač. Iz Obaveštenja o zaključenom ugovoru vidi se da je ugovor sklopljen 28. juna ove godine.Stojčićev Arhitekton takođe je pobedio na tenderu Zavoda za sport za izradu projekta izgradnje multifunkcionalne sportske dvorane u Košutnjaku, što je prva objavila opoziciona Inicijativa Ne davimo Beograd.Ovaj posao Arhitekton je dobio u zajedničkoj ponudi sa preduzećem BauProjekt za 25 miliona dinara, 2017. godine.Radovi na izgradnji multifunkcionalne dvorane za šest sportova na Košutnjaku izazvali su veliko ogorčenje meštana zbog seče drveća u tom delu parka.Zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja u postupku ove javne nabavke, Inicijativa Ne davimo Beograd podnela je prijavu protiv Stojčića Agenciji za borbu protiv korupcije.Osim što je gradski urbanista, Stojčić je u javnosti nastupao i kao član glavnog odbora Srpske napredne stranke.Kompanija ELKOMS, koja je dobila konsultantski posao u zajedničkoj ponudi sa Arhitektonom, takođe je angažovana na projektu koji je izazvao kontroverze u javnosti – izgradnji gondole na Beogradskoj tvrđavi.ELKOMS je jedna od četiri firme kojima je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija dodelilo posao izgradnje žičare za 1.794.000.000 dinara.Predstavnici ove kompanije predstavili su u junu ove godine Studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, ali stručna javnost je ocenila da ta studija nije odgovorila na važna pitanja o projektu.

----------------------------------------------------------

 

Datum: 04.09.2019 

Medij: Radio Novi Sad 1

Rubrika: Novosti

Autori: 

Teme: Korupcija

Naslov: Vučić sa predsednikom Saveta Evrope u Srbiji

Spiker:Predsednik Aleksandar Vučić u razgovoru sa šefom Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasom Fleskenperom rekao, da Srbija veoma ceni saradnju sa Savetom Evrope i da će nastaviti da ispunjava obaveze preuzete 2003. godine članstvom u toj organizaciji.Spiker:Vučić je istakao dobru saradnju sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, kao i to da Srbija računa na pomoć Saveta Evrope u sprovođenju reformi, naročito pravosudnog sistema, javne uprave i lokalne samouprave u borbi protiv kriminala i korupcije, kao i unapređenju zaštite prava nacionalnih i drugih manjina i medijske slobode. Šef kancelarije Saveta Evrope je pozvao srpske vlasti da u procesu reformi, kao i unapređenju rada parlamenta više koriste savetodavne kapacitete Saveta Evrope.    

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: TV Studio B

Rubrika: Vesti u 7

Autori: 

Teme: Korupcija

Naslov: Marko Matić o Đilasu i opoziciji

Dok je Dragan Đilas bio na vlasti svi mediji su bili pod njegovom kontrolom, a o tome svedoči izveštaj iz 2011. godine tadašnje predsednice Saveta za borbu protiv korupcije  Verice Barać, kaže za Studio B Marko Matić iz medijske mreže Antidot.Matić je gostujući u Jutarnjem programu Studija B istakao da tek sada može da se pročita šta je napisano u tom izveštaju. On podseća da je Verica Barać u izveštaju posvetila čitavo poglavlje o trgovanju sekundama  Đilasovih kompanija i Javnog servisa i dodaje da je tadašnje rukovodstvo RTS-a odbijalo da Savetu za borbu protiv korupcije dostavi dokumentaciju o tom poslovanju.Takođe, Matić se osvrnuo i na najavljen bojkot izbora opozicije i precizirao da je za bojkot samo deo okupljen oko SzS. On kaže da upravo zato Đilas vrši pritisak na Demokratsku stranku jer u toj stranci postoje previranje odnosno više od polovine članova nije za bojkot.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Ksenija Pavkov

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Funkcionerska kampanja

Da li je jučerašnja poseta Aleksandra Vučića Medveđi - funkcionerska kampanja u praksi? Opozicija tvrdi da nema sumnje da jeste; analitičari - da zakoni mogu široko da se tumače.U svojstvu predsednika svih građana, Leskovčanima je obećao nove stadione i bolnicu. Nekoliko sati kasnije, a četiri dana uoči lokalnih izbora, Aleksandar Vučić se u Medveđi obreo na stranačkom skupu.Takav nagli skok iz funkcije predsednika države u ulogu predsednika partije, zakoni Republike Srbije ne definišu dovoljno precizno, pa je teško reći i da li su u ovom primeru prekršeni.Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije član 29 kaže da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.I dok se tumačenja pravnika ovog člana Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije razlikuju, deo opozicije nema nikakvu sumnju u prirodu predsednikove mini-turneje."Naravno da je reč o funkcionerskoj kampanji", ocenjuje Marinika Tepić iz SSP.Kao funkcionersku kampanju deo opozicije i stručne javnosti vidi i kampanju predsednika "Budućnost Srbije". Kada je startovala početkom februara, ocenjivali su je kao odgovor na tada masovne proteste, a zloupotrebu javne funkcije u partijske svrhe kao metod ne samo Aleksandra Vučića."Poptuno jednako kao i Nebojša Stefanović. Dakle to je čovek koji je obeležavao glave demonstranata na protestu jedan od 5 miliona crvenim tačkicama i pokazivao ih javnosti prebrojavaći koliko nas je, kao ministar unutrašnjih poslova prebrojava ljude", dodaje Tepić.Novinarka Ljiljana Smailović ocenila je da funkcionerska kampanja nije nikakav izuzetak, nego modus operandi srpske politike."Ako se opoziciji, koja je ranije bila vlast nije sviđala fnkcionerska kampanja, mogli su da uvedu ovo što Britanci imaju. U Engleskoj ima Zakon koji kaže nema otvaranja fabrika, nema novih inicijativa, nema obelodanivanja divnih projekata novih, u onom period 35-40 dana, ali mi to nemamo", kaže Smajlović.Da propisi koji regulišu granicu između javne i stranačke funkcije nisu efikasni, upozorava i organizacija Transparentnost Srbija. U saopštenju povodom vesti o formiranju radne grupe vlade za saradnju sa OEBS-om, Transparentnost čak navodi da se od izbora 2016. i 2017. godine, stanje u pogledu vođenja funkcionerskih kampanja i zloupotrebe javnih resursa dodatno pogoršalo.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2019 

Medij: Kanal 9

Rubrika: Info 19/Kanal 9

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uhapšena još jedna službenica Gradske uprave za građevinsko zemljište

Još jedna službenica novosadske Uprave za građevinsko zemljište i investicije uhapšena je zbog korupcije, prenose beogradski mediji. Zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, pre dva dana već su uhapšene dve osobe iz ove Gradske uprave, a raspisana je potraga za još jednom.Novim hapšenjem službenice Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije iz Novog Sada, za kojom je prethodno bila raspisana potraga, broj privedenih koje policija sumnjiči za zloupotrebe u vezi sa dva javna posla u Novom sadu sada je šest.Među njima su sada troje iz gradske uprave, jedna službenica JKP “Put” i dve osobe iz preduzeća “MN” iz Loznice. Oni su nakon saslušanja u novosadskom Višem tužilaštvu pušteni da se brani sa slobodeOsumnjičeni iz Novog Sada se terete da su u toku 2018. godine, preduzeću “MN“ prilagođavali konkursnu dokumentaciju za javnu nabavku u vezi sa uređenjem parka u Novom Sadu sa infrastrukturom i javnim osvetljenjem, kao i da su na taj način ovom privrednom društvu pribavili protivpravnu imovinsku korist, u iznosu od 124 miliona dinara.Sumnja se i da su oni sačinjavali i potpisivali građevinske dnevnike i obračunske listove sa neistinitim sadržajem u vezi sa izvedenim radovima na popravci oštećenih površina stepeništa na prilazu Sprskog narodnog pozorišta, na osnovu kojih su izvršena plaćanja prema preduzeću “MN”.Na taj način su, kako se sumnja, za to privredno društvo pribavili korist u iznosu od 1,6 miliona dinara, za koliko je oštećen grad Novi Sad i budžet Vojvodine.U vezi sa ovim slučajem raspisana je potraga za još jednom službenicom, izUprave za građevinsko zemljište i investicije, a prema medijskim navodima, pretpostavlja se da se ona trenutno nalazi u inostranstvu.

----------------------------------------------------------