Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 16.09.2019 

Medij: 24 Sata      Strana: 2

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Makedonsko Sobranje razrešilo Janevu

 Makedonsko Sobranje razrešilo Janevu

 Šefica specijalnog tužilaštva Severne Makedonije Katica Janeva smenjena je danas u makedonskom Sobranju, dan uoči isteka njenog mandata, zbog nezakonitog, nestručnog i nesavesnog rada i umešanosti u aferi “reket“.

Za smenu Janeve glasala su 102 poslanika od ukupno 120 poslanika u makedonskom Sobranju.

Janeva je osumnjičena u aferi “reket“ i nalazi se u skopskom pritvoru nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju u Skoplju proširilo istragu i tereti je za zloupotrebu službenog položaja i ovlašćenja.

Uobjavljenim telefonskim razgovorima između prvoosumnjičenog u aferi “reket“ Bojana Jovanovskog, zvanog Boki 13, i oštećenog biznismena Jordana Kamčeva na portalu italijanskog lista “Verita” čuje se i glas Janeve koja Kamčevu kaže da ne brine i da će sve biti u redu.

Bojan Jovanovski se duže od dva meseca nalazi u pritvoru, Janeva je u pritvoru od 21. avgusta.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: 24 Sata      Strana: 2

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Belgijski kandidat za Evropsku komisiju optužen za pranje novca

 Belgijski kandidat za Evropsku komisiju optužen za pranje novca

 Kandidat Belgije za mesto novog evropskog komesara za pravosuđe, ministar spoljnih poslova te zemlje Didije Rejnders suočava se sa preliminarnom istragom zbog optužbi za pranje novca u Kongu, saopštile su belgijske vlasti. Optužbe protiv Rejndersa je izneo bivši pripadnik belgijske obaveštajne službe, navela je kancelarija državnog tužioca ne iznoseći više detalja.

Listovi “Leko” i “De Tijd”, koji su prvi izvestili o slučaju, navode da je istraga još u ranoj fazi. Saslušanje u Evropskom parlamentu o podobnosti kandidata za evropskog komesara počinje 30. septembra, podseća Rojters.

Belgijski ministar boravio je u Beogradu 2013. godine, kada je izjavio da Belgija podržava nastavak dijaloga o Kosovu i put Srbije ka Evropskoj uniji.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 21

Rubrika: Hronika

Autori: D.E.

Teme: Korupcija

Naslov: Duh slobodnog grada

 Završena „Čivijada“ i „Čivijaški karnevač u Šapcu  

 Duh slobodnog grada  

 ŠABAC // Čivijaški karneval bilo je finale trodnevne manifestacije koja je na ulice grada izvela na hiljade građana. Što je najvažnije, osećala se čivijaška i karnevalska atmosfera, videla su se radosna i ozarena lica, a posebno roditelji sa malom decom. U centru grada odigrano je Čivijaško kolo, gde je oko dve stotine najmlađih folklorista prikazalo svoja umeće i zašto je ova igra uvrštena u svetsku baštinu. Ono što drugi karnevali nemaju, to je Karneval beba i trudnica, a ove godine bilo ih je najviše do sada, više od šest stotina.  

Predsednik Organizacionog odbora 51. Čivijade Božidar Katić, i sam otac troje dece, sa oduševljenjem je istakao da je karneval beba i trudnica ponos ovog grada.  

„Ovo nije samo manifestacija smeha i karnevala nego je pokazan ponosit duh i identitet grada, i u ovom vremenu to je važan duh slobode. Čivijaši su uvek skloni da se šale, čak i sa knezovima, kraljevima i vladarima, da im izvuku čiviju. Od prošlog predsednika Predraga Koraksića Koraksa, umesto čivije, izvučeni su ključevi Čivijaške republike koja se prenosi na novog predsednika.“  

Sudija Miodrag Majić zahvalio se na velikoj časti i predstavio svoj program.  

„Nakon pola veka lutanja i pogrešnih odluka gde ste birali glumce, pisce, novinare, karikaturiste, koji su se bavile poslom za koga su se kvalifikovali, konačno ste dobili jednog predsednika koji se ne razume u posao predsednika. Nije mi jasno zašto je pravosuđe tako dugo ostavljeno po strani za najvišu funkciju. Zar nije bilo dovoljno nekopentencija, sumnji u korupciju, neažurnost, zar su zaista svi bili gori od nas i time bolji za najodgovornije funkcije u Repubhci. Sada ste dobili još jednog predsednika pravnika, doduše ne najboljeg u istoriji Pravnog fakulteta. Ova vaša zakasnela, a mudra odluka doneće vam benefite da umesto različitih ljudi i funkcija jednu jedinu obavljam ja, i da uživate u jedinstvu vlasti i da nema dilema i različitih mišljenja. A to je najbolje i najdragocenije rešenje u okruženju. Kao pravnik, umesto vas, donosiću zakone, i to nije ništa novo. Izbori su se pokazali kao skupi i beskorisni, a od sada je ova funkcija stalna, da ne kažem doživotna. Čivijaška republika i te kako će imati koristi od ovoga, jer ću vam podariti dovoljnu količinu hapšenja. Ono što svaki narod voli i kao potvrda demokratičnosti - u suđenjima će svi učestvovati. SMS porukama će se odlučivati o ubacivanju i izbacivanju iz zatvora, gledaoci će odlučivati o potvrđivanju optužnica i uslovnim otpustima. Ovim se otvaraju nova radna mesta a zatvaraju novi ljudi. Očuvaćemo i kontinuitet, kao i pre 50 godina biće cenzure, a nije nemoguće da će ova svetkovina ponovo biti zabranjena. Uživajte u Zlatnom dobu Čivijaške republike, dobu vladavine najboljeg od svih pravnika, Republike koja je postala već lider u regionu, to doba upravo počinje!“  

Za razliku od prethodnih 11 Čivijaških karnevala, umesto fijakera pojavio se traktor, koji je dovezao predstavnike Evropske asocijacije karnevalskih gradova. U povorci je bflo 27 karnevalskih trupa, iz čak 15 zemalja. Bili su redovni učesnici iz Ilirske Bistrice, Strumice ali i kao novi - trupa sa Malte. Duž Jevremove i Karađorđeve ulice trupe su prikazale i svoja igračka umeća, a na kraju, na Gradskom trgu ocenjivali su ih zvaničnici Karnevala. Pored gledalaca brojne bašte u kafićima bile su prepune gostiju. Ovo je do sada, sigurno jedan od najbolje organizovanih i posećenih karnevala. Posebnu vrednost ima učešće najmlađih Šapčana, u petak je bilo oko hiljadu predškolaca i nešto manje školaraca. I naravno brojna publika. U sklopu ove manifestacije bila je i Prva čivijaška folklorijada sa oko 800 učesnika, bazar starih zanata, puštanje balona sa najlepšim porukama, a kao kontra zvaničnoj Čivijadi organizovana je i Kneževina Čivijaluk, gde su učestvovali šabačkihumoristi. D. E.  

D.E.  

Tradicionalne utakmice  

Tradidonalno odigrane su i utakmice između glumaca i konobara (4:3) kao i između novinara i političara. Većtreću godinu zaredom pobeđuju novinari, ovoga puta sa 3:1. Novinari su imali majice sa porukom: „Ua, cenzura!", a političari „Ura, cenzura!" Po pravilu gledaoci su bojkotovali utakmicu.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: D. D.

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Vlast u Srbiji ne štiti slobode sudija i tužilaca

 Vlast u Srbiji ne štiti slobode sudija i tužilaca  

 Evropsko udruženje sudija i tužilaca za slobodu i demokratije (MEDEL) izrazilo je zabrinutost jer se, kako kažu, stiče utisakda vlasti Srbije nisu preduzele efektivne mere da spreče ugrožavanje slobode izražavanja sudija i tužilaca, koje je garantovano sudskim i tužilačkim zakonima, kao i međunarodnim standardima, preneo je Insajder.  

„Utisak je da vlasti Srbije nisu preduzele mere da ojačaju autoritet pravosudnih institucija i omoguće slobodno odlučivanje članova Državnog veća tužilaca, saglasno propisima koji garantuju, da član Veća ne može da bude pozvan na odgovornost za mišljenje i glasanje u Veću“, navodi se u saopštenju MEDEL-a koje prenosi Udruženje tužilaca Srbije.  

U MEDEL-u smatraju da je učestalo podnošenje krivičnih i disciplinskih prijava kao i brojni medijski napadi na sudije i tužioce koji slobodno govore o problemima u sudstvu i tužilaštvu ili imaju kritički odnos prema predloženim amandmanima za promenu Ustava obeležilo period od poslednjih nekoliko meseci.  

„Sliku pritisaka na javno tužilaštvo upotpunile su i brojne krivične prijave, kao i prijave Agendji za borbu protiv korupcije koje su podnete protiv izbornih članova Državnog veća tužilaca i čiju sadržinu redovno objavljuju pojedini mediji“, navodi udruženje. Kako kažu, napadi su dolazili od dve provladine nevladine organizacije i od medija za koje postoji sumnja da su bliski pojedinim Vladinimzvaničnicima. D. D.  

Međunarodno pravosudno udruženje osudilo tabloidne napade na članove Državnog veća tužilaca  

  1. D.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: M. D. M.

Teme: Korupcija

Naslov: „Kocka je bačena“

 Popravka novog Trga republike dve nedelje nakon otvaranja izazvala talas reagovanja na društvenim mrežama  

 „Koska je bačena"  

 BEOGRAD // Rekonstrukcija rekonstruisanog Trga republike, koja je započela preslaganjem kocki nepune dve nedelje od kada je isti „završen“, izazvala je mnogobrojne reakcije na društvenim mrežama.  

Marko Dražić sa satiričnog portala Njuz.net upitao je kad će botovi krenuti da objašnjavaju da je i na trgovima u Lisabonu, Madridu i Parizu kaldrma sačinjena od betonskih kocki na koje su nalepljene tanke kamene pločice.  

Genetičar Miodrag Stojković primetio je da je neko, izgleda, bukvalno shvatio Cezarevu sentencu „koska je bačena“, dok je novinar Sloba Georgievzaidjučio: „Trgje,kako da kažem, prekaldrmisan.“ Bane Raičević, jedan od scenarista emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem", osmislio je zanimljiv susret u centru grada: „Sreli se Gašić i Vesić na Trgu republike, a Gašić gleda, vrti glavom, mršti se, u fazonu - Brate, ko ti je radio ovo?“.  

- Izgrade auto-put - ispuca im asfalt. Rekonstruišu trg ispadaju im kocke. Urade potporni zid - sruši im se dva puta. Asfaltiraju ulice - ne menjaju stare cevi. Kupe vozilo za krpljenje udarnih rupa - rupa nikad više. Samo da se ne sete da rekonstruišu gasovod u gradovima - zapažanje je sa profila „BalkanUtopia“.  

Korisnica Tvitera sa „nikom“ vagax2, upitala je da li se gradonačelnik Zoran Radojičić ne oglašava povodom kocke na Trgu zato što „nije njegov resor jer nema veze sa vrapcima“.  

Novinar Dušan Mašić postavio je pitanje Tviter zajednici - „Ako mogu da se lepe pločice na kocke, zašto ne bi mogle i tapete na fasade?"  

Voditeljka Tatjana Vojtehovski osvrnula se na izjavu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića kojom je najavio rekonstrukciju rekonstruisanog Trga republike.  

- Evo Vesić priznaje da kocke na Trgu ništa ne valjaju. I da Trg nije prilagoden biciklistima. I da nije dobro projektovano. I da moraju da poravnaju kocke. I u pola svega toga odjednom - mi nismo Đilas da posečemo platane, mi smo odgovorni i kocke će da se preslože - napisala je Vojte-• Bane Raičević,  

jedan od scenarista  

emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, osmislio je  

zanimljiv susret u centru grada: „Sreli se Gašić i Vesić na Trgu republike, a  

Gašić gleda, vrti glavom, mršti se, u fazonu -Brate, kotije radio ovo?“  

hovski, uz tri emotikona koji „plaču od smeha“.  

Novinar i radio-voditelj Veljko Pajović ukazao je na pomenutoj društvenoj mreži da je bez obzira na sve interese i političke pritiske, neshvatljivo da jedna firma, poput austrijskog „Štrabaga", sebi može da dozvoli profesionalno blamiranje, ovakvim načinom ugradnje kocke na saobraćajnici uz Trg republike.  

Komentarišući to što su kocke na Trgu, sudeći po snimcima, spajane masom koja podseća na silikon, tviterašica „natasaDD“ primetila je da je došlo vreme da se silikon gura svugde, u zadnjicu, grudi i - betonske kocke.  

Tviteraši koji objavljuju snimke kocki tumače da je glavni problem to što one nisu od kamena, nego od betona i da samo imaju premaz koji izgleda kao da su kamena površina. Ekonomski stručnjaci smatraju da je, ukoliko je reč o betonu, a ne o kamenu, u pitanju velika korupcija prilikom izvođenjaradova. M. D. M.  

  1. D. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: Danas      Strana: 1,4

Rubrika: Politika

Autori: Mirjana R. Milenković

Teme: Korupcija

Naslov: Od Srbije na bensedinima Vučić izvlači svoj rejting

 Od Srbije na bensedinima Vučić izvlači svoj rejting  

 ¦ Birajući reči više puta smo mi kao psihijatri ukazivali na neobičnosti u Vučićevom ponašanju. Njegova potreba za totalnom kontrolom i totalnom manipulacijom, potreba za divljenjem masa u svakom trenutku i na svakom mestu, narcistička metafora pobede bez protivnika, kao i potreba da sa neskrivenom netrpeljivošću i visokom strašću progoni sve one koji mu se suprotstave, duboko je uznemiravajuća  

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, za Danas o bojkotu, vlasti iprotestima  

 „0d Srbije na bensedinima Vučić izvlači svoj rejting"  

  • Predsednik  

SNS spremio svoje privatne opozicionare tipa Miše  

Vacića ili Čede Jovanovića  

  • Najlakša i  

najmanje bitna stvar jebirački spisak, ali i to je uslov koji će, čini se, jedino biti ispunjen  

BEOGRAD // „Možda neko može da kaže da se „pe treba izuvati dva kilometra pred Moravu“, ali Morava se izlila, aprevedeno znači, da je režim toliko „metastazirao u diktaturi“. OEBS nadgleda izborni proces i već godinama ukazuje na brojne nepravilnosti, ali to vlast ne dotiče i ona nastavlja po starom. OEBS treba da pomogne u kreiranju normalne atmosfere i poštovanju procedura. To je proces dugotrajan i s obzirom na veliki nedostatak iskrene političke volje od strane režima da bilo šta menja i ne verujem da se može doći do promena. Dovoljno je samo da posle poziva OEBS-u pogledate istupanje naprednjačkih perjanica u Skupštini, pa će vam biti jasno da je i taj poziv farsa“, kaže za Danas Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne partije, odgovarajući na pitanje da li su narodnjaci uranili sa odlukom bojkotu izbora, s obzirom da je vlast pozvala OEBS da učestvuje u izbornom procesu. Očekujete li, ipak, da će nešto od zahteva opozicije za fer i poštene izbore biti ispunjeno, s obzirom da poslanid SNS kažu da su ti zahtevi notorna glupost?  

- Vi ste već odgovorili na pitanje citirajući poslanike režima koji kažu da su zahtevi za fer izborima koje smo ispostavili glupost. Zarad Srbije, zarad normalnog života u ovoj zemlji bilo bi dobro da se uslovi za izbore promene, jer bi to značilo da smo prigrlili normalnost, demokratski dijalog i poštovanje prava. Ali podozrevam da se ta promena desiti neće.  

Pod kojim uslovima biste promenili odluku o bojkotu izbora?  

- Jedino ako bi sve bilo ispunjeno, od zabrane funkcionerske kampanje, zabrane Vučiću kao predsedniku Srbije da ide u kampanju svoje stranke i nosi poslaničke i od-  

 borničke liste kao predsednik svih građana. Treba da se opredeli da li je riba ili je devojka! Pa onda transparentnost u finansiranju kampanje, uloga REM-a i podjednaka zastupljenost kandidata i stranaka, što uključuje slobodu medija, a mi smo po rangiranju Fridom hausa pali na 90. mesto, a evropska smo zemlja. Najlakša i najmanje bitna stvar je birački spisak, ali i to je uslov koji će čini se jedino biti ispunjen. Batinaši, zastrašivanje, ucene i mićenje će ostati i dalje. Videli smo u Medveđi. Zamislite da se probudite u zemlji u kojoj nema više džipova bez tablica i debelovratnih momaka koji prete ili „prijateljski ubeđuju“. Eto to su uslovi. Pošto sam realna žena, mislim da teško mogu da se ispune.  

Pojedine opozicione stranke će na izbore najverovatnije izaći i pod ovim uslovima, uz tvrdnju da su bolje i dve kolone opozicije nego nedelotvomi bojkot nakon koga se ne zna šta dalje?  

 - Demokrata sam po vaspitanju i ubeđenju i ne bih da etiketiram nikog ko misli drugačije. Opozicija koja misli da izađe na izbore ima pravo da tako misli. I ja imam pravo da im kažem da greše i da će ih Vučić grubo iskoristiti da pokaže kako u Srbiji ima demokratije i kako sve teče normalno. Posle će biti marginalizovani i uništavani, kao što je bi-  

 la uništavana i sva opozicija u poslednjih nekoliko godina.  

 Koliko povećanju broja stranaka koje će na izbore doprinose i tvrdnje da su svi koji izađu na izbore saradnici Aleksandra Vudća?  

- Ne bih nikom da lepim etiketu kolaboracioniste režima i mislim da te prozivke nisu dobre. Činjenica jeste da će Vučić kreirati koalicije koje treba da u Skupštini glume opoziciju. Na njima je da odluče da li će na to poniženje pristati ili neće.  

Da li je Vama jasno da li se Vučić plaši bojkota ili ga priželjkuje?  

- To da Vučić govori danas jedno, sutra drugo nije nikakva novost. Bojkot ozbiljne opozicije urušava njegov demokratski imidž i s te strane mu smeta. S druge strane, spremio je on svoje privatne opozicionare tipa Miše Vacića ili Čede Jovanovića, samo ne znam za koga treba da ih uda da bi mu oni bili opoziciona scena novog skupštinskog saziva. 0 Šešelju ne treba govoriti, jer on nije opozicija, on je ideološki otac aktuelnog predsednika Srbije i njegovestranke.  

I bojkot podrazumeva kampanju, jeste li za nju spremni i kako će izgledati - da li će to biti izlazaknaulice?  

- Bojkot mora dabude aktivan da bi bio delotvoran. Treba razgovarati s ljudima i govoriti im zašto treba da se bojkotuju izbori. Uz bojkotašku kampanju treba da i mi iznosi-  

 mo svoje političke i ekonomske programe vezano za velika državna pitanja, ali i pitanja svakodnevnog života kao što je zapošljavanje, dostupnost lekara, socijalna pitanja, privatni izvršitelji, demografija. Opozicija stalno objašnjava da će o bojkotu govoriti idud od kuće do kuće, a do sada se niste pomerili sa društvenih mreža.  

- Treba da se aktiviramo i rastrčimo po Srbiji onako kako smo to radili devedesetih. Slažem se da aktivnost na društvenim mrežama i po slavama nije dovoljna.  

Kako objašnjavate ravnodušnost građana i prema izborima, ali i prema protestima „1 od 5 miliona", koji se dni seveštački održa-  

 vaju? Gde je nestala ta energija, da li je otišla sa obećanjima „Vudć pada posle 13. aprila i nećemo seraziddoknepadne'?  

- Ta su obećanja izrečena u žaru opozicionog delovanja i naravno da takva obećanja nije trebalo davati. Mislim da su ljudi shvatili okolnosti u kojima su talcve izjave date, pa nisu uzeli za zlo što Vučić nije pao, a mi smo se razišli. Ipak ne trebajiotcenjivati energiju naroda. Zivot je nepredvidiv i lako se može desiti da zavamiči iskra koja će naći udar u kamenu. Jermeni su prošle godine imali „plišanu revoluciju“, a njihov režim je izgledao „jakkao zemlja“. Mogu li se očekivati neki veliki protesti na jesen ili su građani prosto odustali od borbe shvativši da sve u ovoj zemlji zavisi od jednog čoveka i da nema svrhe protestovati kada njegov rejting uprkos svemu raste?  

- Što se Vučićevog rejtinga tiče, on je autoritamim metodama uspeo da marginalizuje i gotovo uništi opoziciju, a sem vašeg dnevnog lista, dva nedeljnika i jedne TV zauzeo je i monopolizovao celokupan medijski prostor. U takvoj atmosferi jako je teško artikulisati narodno nezadovoljstvo. Ljudi su svedeni na preživljavanje, a čovek koji se bori da spoji kraj s krajem, koji čuva svoje radno mesto koje je često prekarijat, nema volje da bude borben. DaJde, nema masovne gladi, ali tek se ide malo preko toga, dovoljno da umrtvi i otupi čula. Kad uz to ne možete da čujete dmgo mišljenje, argumentovanu raspravu, kad nemate nikog na javnom servisu, televizijama s nacionalnom frelcvencijom da vas pobudi na dmgačije razmišljanje, e onda puštate da vas voda nosi i molite se Bogu da ne bude gore. Srbija je na bensedinima, a Vučić od te Srbije na bensedinima, zabrinute, uplašene izvlači svoj rejting magarčeći nesrećni narod da živi u zlatnom dobu. Te ljude je devedesetih okupljao Šešelj, a sada to čini njegov politički sin Vučić. On je te ljude prevario tumačeći im da su na vlasti i da su važni, stomake im je napunio suvim Jilebom, a glavelažima.  

Pa ipak svi rešenja traže od Vučića i stanari Bristola i ćuvari reka na Staroj planini i novinarka Maja Pavlović.  

- Svi rešenje traže od Vučića jer je on u Srbiji jedina institucija, pošto su on i njegova kamarila sve ostale institucije uništili. Niko se ništa sem njega ne pita i strahujem da će jednog dana sesti u lekarski kolegijum. Nedavno jejavnostod psihijatara zatražila odgovor zašto ćute o predsedniku Vučiću. Vi ste psihijatar?  

- Pravilo je da se dijagnoze ne daju javno i bez saglasnosti pacijenta i van ordinacije. Birajući reči više puta smo mi kao psihijatri ukazivali na neobičnosti u Vučićevom ponašanju. Njegova potreba za totalnom kontrolom i totalnom manipulacijom, potreba za divljenjem masa u svakom trenutku i na svakom mestu, narcistička metafora pobede bez protivnika u kojoj njegova grupa mora da ga bodri sa „bravo 5:0“ pa sve do 10 prema 0, kao i potreba da sa neskrivenom netrpeljivošću i visokom strašću progoni sve one koji mu se suprotstave, duboko je uznemiravajuća. Planira li opozicija povratak u parlament, s obzirom da sledi i važna rasprava o budžetu?  

- Slažem se da su ti zakoni poput budžeta jako važni za život građana. Već tri godine nijebilo rasprave, jer jebilaugušena besmislenim amandmanima. Sada amandmana nema, ali nema ih od kada nema opozicije u Skupštini. Plašim se da bi opozicija opet bila udavljena amandmanima i uvredama, jer moram reći da na kritike i sugestije izrečene biranim rečima nisam dobila argumentovan odgovor, nego najčešće salvu uvreda.  

 Mirjana R. Milenković  

Izbori na Kosovu su režirani Zbog čega opozicija nije zainteresovana ni za izbore na Kosovu? - Izbori na Kosovu su takođe režirani. Insistira se na jedinstvu i okupljanju oko Srpske liste. Ljudi se i boje. Svima je sveža uspomena na sudbinu Olivera Ivanovića, a ne žele da se okupe oko Ijudi kojima je Radoičić siva eminendja i alfa i omega. Sa problematičnima ne mogu, a imaće problema ako izađu u svojoj koloni. Mnogo je agresije i pada mi na pamet rečenica moga oca Jovana Raškovića: „Ostaje velika Ijudska nada i ogroman emocionalni naporda se utvrdi šta je čovek bez pobeda, bez narcizma, bezvlasti, bez mržnje. Ako je agresija njegov biološki uslov i njegova ontologija, naše nade su veoma male."

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: Informer      Strana: 9

Rubrika: Vesti

Autori: N. I.

Teme: Korupcija

Naslov: Optuženom zbog krađe testova počinje suđenje

 IZ STAMPARIJE UKRAO ZADATKE ZA PRIJEMNIISPITIZ MATEMATIKE

 Optuženom zbog krađe testova počinje suđenje Igoru Stamenkoviću,

optuženom za krađu testova za prijemni ispit iz matematike u junu ove godine, počinje suđenje. Njemu je zasredu, 18. septembar zakazan početak suđenja pred Višim sudom u Beogradu, kada će  moći da iznese svoju odbranu. I Kako kažu nadležni, očekuje se da objasni svoj postupak, pošto se na saslušanju u tužilaštvu, posle hapšenja, branio ćutanjem.

Stamenković se tereti da je izvršio krivično delo povreda tajnosti podataka, uz krivično delo oduzimanje tuđe stvari.

Policija je nakon hapšenja saopštila da se Stamenković sumnjiči da je iskoristio nepažnju svojih kolega u štampariji u kojoj su štampani testovi za završni ispit učenika osmog razreda i tom prilikom ukrao test iz matematike.

Sumnja se da je to uradio kako bi test odneo sinu, koji je bio maturant jedne osnovne škole u Beogradu, kako bi mu pomogao da lakše položi završni ispit

Takođe, kako je navela policija, sumnja se da je uz pomoć njegovog sina rešeni test iz matematike došao do dečakovih drugova i njihovih roditelja, nakon čega su ga oni, pomoću aplikacije Vajber, delili drugim roditeljima i učenicima u više osnovnih škola.

Krađa i činjenica da su testovi iz matematike bili „provaljeni“ doveli su do odlaganja polaganja testa iz matematike za dva dana. N. I.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: Kurir      Strana: 5

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Albanska mafija je opasnija od terorista

 UPOZORENJE o KRIMINALNIM AKTIVNOSTIMA NA BALKANU

 Problem broj jedan za zemlje zapadnog Balkana nije islamski ekstremizam, nego albanska mafija, izjavio je Džon Nomikos, profesor i direktor Istraživačkog instituta za evropske i američke studije u Atini.

On je u intervjuu za Kosovo onlajn rekao da albanska mafija u svojim rukama drži gotovo celokupnu evropsku trgovinu narkoticima, uz trgovinu ljudima i pranje novca, a EU u ovom trenutku nije u mogućnosti da razmišlja o proširenju, odnosno primanju novih članica sa Balkana.

- Protiv ekstremista možete efikasnije da se borite, jer oni ne korumpiraju sistem poput albanske mafije, koja raspolaže velikim novcem i lako se infiltrira u sistem. Osim toga, albanska mafija sarađuje s islamskim ekstremistima u raznim stvarima, poput nelegalnih pasoša, trgovine ljudima... Albanski organizovani kriminal j e opasnost broj jedan u ovom trenutku, u to nema sumnje rekao je Nomikos.

Dodaje da postoje jaka uporišta islamskih ekstremista na Kosovu, Makedoniji i Albaniji:

- Radikalnih elemenata imate svuda, postoje države koje su spremne da ih finansiraju, poput Katara i drugih. Trenutno, međutim, imamo „mikro Kolumbiju“ unutar zapadnog Balkana i to je neprihvatljivo, jer ako bi te zemlje ušle u EU, to bi bio vulkan koji bi eruptirao. EU već ima velike probleme poput bregzita, teško da bi u ovom trenutku mogla da preživi i albanski organizovani kriminal.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: Kurir      Strana: 10

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: RAK POSTAJE BOLEST BROJ 1

Crna budućnost Porast onkoloških pacijenata u Srbiji u poslednjih 10 godina je

dehnitivan i iz prakse uočljiv bez zvanične statistike. Sve ono što se desilo u poslednjih 50 godina sa modernizacijom života dovelo do stanja koje imamo sad

Porast onkoloških pacijenata u Srbiji u poslednjih 10 godina je definitivan i meni iz prakse uočljiv i bez zvanične statistike.

Sve ono što se desilo u poslednjih 50 godina sa modernizacij om života dovelo j e do takvog porasta malignih oboljenja. Te bolesti će premašiti broj kardivaskularnih, koje su sad na prvom mestu, otkriva za Kurir jedan od najpoznatijih srpskih, ali i svetskih onkologa dr Vladimir Kovčin. Bombardovanje

Bivši direktor KBC „Bežanijska kosa“ objašnjava da sa tim ima veze NATO bombardovanje ovih prostora 1999, i to na više načina.

- Svako do nas svakodnevno stvori nekoliko malignih ćelija koje naš organizam svojim imunitetom uništi. Bombardovanje je bilo veliki stres za građane. Upravo on dovodi do pada imuniteta, gubitka imunološke kontrole. Svi se vezuju za osiromašeniji uranijum, ali on je samo kap u moru. To je težak metal koji ostaje na mestu gde je bačen i dosta toga je sklonjeno. Niko, međutim, ne govori o tome koliko se hemijskih materija izlilo u vodu, u zemlju... Bombardovanje „Petrohemije“, trafoa dovelo je do curenja kancerogrenog ulja piralena. Njega je nemoguće uništiti, a potrebno je samo nekoliko njegovih čestica koje mogu da budu okidači nastanka karcinoma u organizmu - kaže dr Kovčin i daje savete kako da ne obolimo:

- Genetiku ne možete promeniti. Na hranu vrlo malo možemo da utičemo jer je pitanje štaje danas organska hrana i da li ona uopšte postoji. Poluproizvode i konzerviranu hranu bi valjalo izbeći. Gojaznost nosi veliki rizik od karcinoma jer se u masnom tkivu nagomilavaju hormoni... Fizička aktivnost je veoma važna i ako možete  eliminišite stres! Na neke stvari ne možete da utičete, ali na to možete. Gurajte decu u sport, a ne da sede ispred kompjutera - navodi naš sagovornik.

Poznati onkolog se osvrnuo i na situaciju u srpskom zdravstvu i na česte pritužbe na rad pojedinih lekara. Pritužbe

- Lekari su među jedinom delom stanovništva na lošem glasu. Priča se o korupciji, o lekarskim greškama i o tome mediji pišu vrlo senzacionalno. Teško je popraviti imidž lekara u ovoj zemlji. Istina je da su doktori strašno preopterećeni, jer ih nema dovoljno. Moja alturistička ideja bila je da lekari i ne treba da primaju platu, već da imaju žiro račun na koji bi pacijenti anonimno, koliko ko može i prema zaslugama, uplaćivali sredstva. Siguran sam da bismo bili bolje plaćeni nego sad - kaže u šali Kovčin.

Velika odgovornost u lečenju najtežih pacijenata sa sobom nosi i veliki stres, a dr Vladimir Kovčin ga eliminiše trenirajući kendo, drevnu veštinu japanskog mačevanja. - Kad radite stresan posao, morate da imate ventil, jer se negativna energija, loše vesti i ishodi Lečenja pacijenata nakupLjaju. Moj ventil su borilačke veštine. Nemoguće je da vas ne dotakne nečija Loša sudbina, u mom poslu naročito. Mene kendo odvodi u neki daLeki svet samuraja. Ta veština je nastala kada su u Japanu zabranili da se samuraji sLobodno kreću uLicama noseći svoje mačeve. Da bi se sačuvaLa ta veština, Ljudi su počeLi da vežbaju bambusovim mačevima i onda su počeLi i da se takmiče - kaže dr Kovčin i objašnjava da su Srbiji oko 400 Ljudi trenira kendo u 16 klubova.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: Politika      Strana: 19

Rubrika: Pogledi

Autori: Stefan Tomašević*

Teme: Korupcija

Naslov: Identitet suseda

 Identitet suseda  

 Sšefan Tomašević*  

Temelj državnosti pored suve-  

reniteta i teritorijalnog integriteta, koj,i podrazumevaju monopol nad upotrebom fizičke sile na sopstvenoj teritoriji i nezavisnost u vođenju unutrašnje i spoljne politike, određuje i odnos većinskog stanovništva jedne zemlje prema najvažnijim nacionalnim pitanji-  

  1. Kada bi se u razmatranje uzeli kontinuitet svesti o pripadnosti jednom narodu i kulturi u najširem smislu, došlo bi se do polazne tačke za dalju razradu problema identiteta s kojim se suočavaju mlade države na teritoriji zapadnog Balkana.  

Tretirajući identitet kao spoj unutrašnje potrebe da država kao subjekt bude ono nggo želi i reakcije na tu manifestaciju od drugih, odnosno međunarodnih subjekata, dobijamo kao rezultat njegovu suštinsku vrednost. Duboko ukorenjena svest srpskog naroda o sopstvenom identitetu, koji čine istorija nastanka srpske države, jezik, vera, tradicija i kultura, predsgavlja kamen spoticanja prekrajanju istorije i formiranju novih identiteta na prostoru država čiji su deo sganovnišgva ti isti Srbi, koji ne mogu biti nipgga drugo do onoga štojesu. Srbi, preživeli i opstali, smatraju da imaju pravo da budu na svojim ognjištima braneći sopstveni identitet baš kao što je to prirodno pravo bilo kojeg drugog naroda na svegu. Poštujući prava magvina na sopstvenoj teritoriji, uz sve ostale neophodne prerogative vlasti, Srbija se svrstava u red država koje su kompletne prema svojoj sunggani, ulozi i funkciji.  

Goruća potreba vladajućih elita u pojedinim zemljama regiona za distanciranjem od svega pggo ima veze sa srpskim korenima, identitetom i državom Srbijom jeste evidengna. Nametanje novih kulturoloških i identitetskih obrazaca, oličenih u proizvodnji jezika i pisama, pokušaju razdora pravoslavnog naroda, potrebi dezavuisanja istorijskih činjenica i narativu u čijoj je srži odbrana od izmišljenog neprijatelja ima jedan jedini cilj a to je stvaranje dugoročne osnove za opstanak mlade političke „elite”. Takva „elita” nema odgovor na fundamentalna pitanja od značaja za opstanak i razvoj društava što ga vodi, želi da napravi otklon od korenskih veza društva sa identitetom konstitutivnog ili manjinskog naroda na sopstvenoj teritoriji koji je nesumnjivo supstancijalno determinisan i, najzad, podložna je spoljnim uticajima i sklona korupciji. Istovremeno, ne sme se zanemariti intenzitet rada na „brisanju” kolekgivnog sećanja u vezi sa istorijom onoga pggo se dešavalo dok su nastajale mlade države u regionu. Rukovodstva, pošto su nedvosmisleno zavisna i pogodna kompromitaciji, ne mogu tako biti patriotski orijentisana, pa štetna dejstva odluka koje donose imaju dalekosežne posledice po celi narod.  

Tretman nacionalnih manjina na dobar način oslikava stepen razvijenosti i zrelosti države, kao i status njenih građana. Uočljiva je jasna razlika u ostvarivanju prava Srba u zemljama kao što su Rumunija, Bugarska i Mađarska u odnosu na zemlje bivše Jugoslavije. Dok je u prvoj grupi zemalja, bez obzira na postojanje sukoba u prošlosti (Bugarska i Mađarska), u novijoj istoriji faktori uticaja na smanjenje broja Srba pre svega nenasilna asimilacija i migracije, u drugoj grupi zemalja glavni uzročnik su egzodusi, proterivanja, grubo kršenje osnovnih prava i getoizacija Srba. Srbi su kao konstitutivni ili manjinski narod dugoročno ekskomunicirani i obespravljeni (nasilna promena imena Srba u Albaniji kao jedan od primera), dok u svim bivšim jugoslovenskim republikama, od raspada SFRJ, te SRJ i SCG, prava Srba sistematski se krše na standardizovan način bez izuzetka. Srbima su ugrožena prava slobode govora, pravo svojine, pravo na pravičan krivični postupak, pravo na jednakost i veroispovest, čitav korpus političkih, ekonomskih i socijalnih prava, kao i pravo na obrazovanje na maternjem jeziku. Negativna selekcija na štetu Srba je konstanta. Ogleda se u odnosu prilikom zapošljavanja u državnim organima, lokalnim samoupravama, prilikom izbora na funkcije, ali i u privatnom sekgoru, kao i nedovoljnom i neadekvatnom medijskom prostoru. Pokušaj preuzimanja zasluga za antifašizam od onih koji danas baštine ideje fašizma, a na račun stradalih Srba, ne može se drugačije kvalifikovati već kao nasilna politika koja u pristupu kao osnovu nosi falsifikovanje istorije i neprijateljstvo prema jednom narodu, uz nepopggovanje žrtava i svojevrstan problem kolekgivnog suočavanja sa prošlošću.  

Metodama koje su primenjivane u poslednjim popisima stanovništva u pojedinim susednim državama prekršena su prava Srba da se izjasne i izraze svoju nacionalnu pripadnost. Odnos pojedinih država u susedstvu prema nestalim, ubijenim i prognanim Srbima i njihovim porodicama predstavlja najtamniju sgranu današnje Evrope.  

Sve to govori o svojevrsnoj krizi identiteta, nespremnosti da se preuzme odgovornost, što kao posledicu ima ispoljavanje mržnje prema Srbima koji su nacionalno svesni ma gde bili i Srbiji kao zemlji sa istorijskim, etničkim i kulturnim kontinuitetom koji ničim ne može biti ugrožen niti doveden u pitanje. f  

*Dipl. pravnik/diplomata

----------------------------------------------------------

Datum: 16.09.2019 

Medij: Večernje novosti      Strana: 6

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: TORANj GRADI FER-PLEJ

 PRED SKUPŠTINOM TUMAČENjE ZAKONA O ZAŠTITI PONUĐAČA U PROJEKTIMA EIB

TORANj GRADI FER-PLEJ

 POTENCIJALNI graditelji novog tornja na Aerodromu "Nikola Tesla" i oni koji pretenduju da u njega ugrade savremenu radarsku opremu - moći će da računaju na fer borbu. Pred narodnim poslanicima će se sutra (utorak) naći autentično tumačenje zakona koji reguliše zajmove od Evropske investicione banke. Njegovim usvajanjem konačno će domaća Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki biti nadležna za rešavanje žalbi ponuđača koji su ostali bez posla.

Ovo je bila kočnica u sprovođenju projekta koji se plaćaju iz EIB zajmova. U istoj situaciji, pre nekoliko godina bili su poslovi čiji je nosilac bila sama država Srbija. Ako bi se žalio nezadovoljni ponuđač, niko nije bio nadležan za rešavanje žalbe. Finansijski ugovor ograničavaju promenu Zakona o javnim nabavkama i nadležnost Komisije, a sam EIB, za razliku od drugih finansijskih institucija, ne razmatra zahteve za zaštitu prava. Zato zaštita ponuđača u projektima koje finansira EIB jedno vreme nije postajala. U novembru 2017. godine sličnim autentičnim tumačenjem je ovaj problem prevaziđen, ali samo kada zajam glasi na Srbiju. Novo autentično tumačenje rešava problem kada kredit uzima pravno lice. Trenutno je u toj situaciji Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA.

- Zasada se to odnosi jedino na važeći ugovor sa SMATS-om, ali nije isključeno da će ih u budućnosti biti više, jer mi radimo sa velikim brojem klijenata iz javnog sektora - kaže, za "Novosti", Dubravka Negre, direktorka predstavništva EIB za Zapadni Balkan. - Što se tiče ugovora sa SMAT-SA, nadležna ustanova za implementaciju projekta je upravo kontrola leta. Nadamo se da će ubrzo po završetku skupštinske procedure da se završi i procedura javnih nabavki kako bi došlo do uspešne realizacije investicionog projekta koji je od velike važnosti za dalji razvoj vazdušnog saobraćaja u Srbiji.

Potraga za izvođačima radova na proširenju Beogradskog aerodroma upravo je u toku.

- Kontrola letenja Srbije i Crne Gore sprovela je tender "Nabavka radova na izgradnji Aneksa zgrade CKL Beograd i tornja AKL Beograd" u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama Republike Srbije - čuli smo u ovoj instituciji. -Realizacija tendera je u toku i trenutno se ocenjuju sve prispele ponude.

  1. I. K. - S. B.

OBEZBEĐENO 118 MILIONA EVRA

SMATSA je obezbedila ukupno 118 miliona evra iz sopstvenih sredstava, kredita EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Sredstvima iz zaključenog ugovora u naredne četiri godine biće izvršena modernizacija sistema kontrole letenja u Srbiji i Crnoj Gori, što podrazumeva i nabavku i implementaciju radarskih sistema na tri nove lokacije, Beograd, Besna kobila i na lokaciji Vrsuta u Crnoj Gori.

Komisija za zaštitu prava biće nadležna za žalbe nezadovoljnih firmi

----------------------------------------------------------

Datum: 15.09.2019 

Medij: infokg.rs

Link: http://www.infokg.rs/info/infokg-7-dana/infokg-7-dana-100-naj-oruzje-ristovic-gutman-ibm-reload-ibis-4kids-viska-ulica-yanfeng-sg.html

Autori: InfoKG

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: InfoKG 7 dana: 100 naj..., oružje, Ristović, Gutman, IBM, ReLOaD, Ibis 4Kids, Viška ulica, Yanfeng, SG...

U Kragujevcu su nedelju za nama…U Kragujevcu su nedelju za nama obeležili: APR objavio listu 100 naj - sedam kragujevačkih kompanija među najuspešnijima ili najvećim gubitašima, testiranje lekova na simuliranim organima u našem gradu, lečenje najtežih aritmija postaje standardna procedura u ovdašnjem Kliničkom centru, velika zaplena oružja, Ristović doneo ovdašnjoj HoReCa asocijaciji treći uzastopni trijumf na Vojvođanskom kulinarskom kupu, Gutman na listi najcitiranijih naučnika na svetu, IBM zainteresovan za korišćenje kapaciteta Državnog data centra u našem gradu, kragujevačkim udruženjima 120.000 evra kroz ReLOaD, u toku upis u školici "Ibis 4Kids" uz popust od 50 odsto, besni meštani Viške ulice i dalje čekaju asfalt, kineski Yanfeng počinje proizvodnju do kraja godine u u našem gradz - posao za 200 ljudi, grad preuzima "Šumadija DES", državi daje "Zastavinu ambulantu"...Agencija za privredne registre objavila je listu 100 naj... privrednih društava u Srbiji u 2018. godini, među kojima su, u različitim kategorijama - po uspešnosti ili među gubitašima, i kragujevačke kompanije Fiat, Agromarket, Forma ideale, Zastava oružje, Energetika, Zastava automobili u stečaju i Zastava vozila u stečaju. Opširnije ovde: APR objavio listu 100 naj: SEDAM kragujevačkih kompanija među najuspešnijima ili najvećim gubitašima. Tijana Šušteršič, asistent na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu govorili su za N1 da je jedna od stvari na kojima rade u Centru za bioinženjering u Kragujevcu - biodegradabilni stentovi, koji su bolji od metalnih, jer nakon izvesnog vremena nestanu, što je idealan scenario. Opširnije ovde: Testiranje lekova na simuliranim organima u Kragujevcu, neki delovi ljudskog tela će moći da se menjaju. Na Klinici za kardiologiju kragujevačkog Kliničkog centra urađene su prve elektrofiziološke procedure srca, piše RTS. Posle obuke lekara u Kliničkom centru Srbije, metoda kojom se dijagnostikuju i leče najteže aritmije, postaje standardna procedura i u Kragujevcu. Time će se znatno smanjiti liste čekanja, koje za elektofiziološke procedure traju i do dve godine. Opširnije ovde: LEČENJE najtežih ARITMIJA postaje STANDARDNA PROCEDURA u kragujevačkom Kliničkom centru.Kragujevačka policija zaplenila je, u odvojenim akcijama, automatske puške, pištolje, karabine, repliku poluautomatske puške i više od 250 metaka, te manju količinu marihuane namenjene prodaji, zbog čega su uhapšene tri osobe i podneto više krivičnih prijava u redovnom postupku. Opširnije ovde: VELIKA ZAPLENA ORUŽJA: U stanovima držali automatske puške, pištolje, gomilu municije. HoReCa asocijacija Kragujevac je po treći put uzastupno trijumfovala na trećem Vojvođanskom kulinarskom kupu u Novom Sadu, jer je njen član Stefan Ristović u međunarodnoj seniorskoj konkurenciji osovojio pobednički pehar. Kragujevačka gastronomska asocijacija još jednom je dokazala da je na samom vrhu kulinarske scene u Srbiji. Opširnije ovde: Ristović doneo HoReCa asocijaciji Kragujevac treći uzastopni trijumf na Vojvođanskom kulinarskom kupu. Profesor emeritus Prirodno-matematičkog fakuleta Univerziteta u Kragujevcu, Ivan Gutman našao se na listi 100.000 najcitiranijih naučnika sveta koju su objavili istraživači sa Univerziteta Stanford kao rezultat višegodišnjeg istraživačkog projekta čiji je osnovni cilj bila evaluacija gotovo sedam miliona svetskih naučnika, prenose list Danas. Opširnije ovde: Gutman na listi najcitiranijih naučnika na svetu.Još jedan svetski IT gigant zainteresovan je za korišćenje kapaciteta Državnog data centra u Kragujevcu, a reč je o kompaniji IBM. Tim povodom, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Mihailo Jovanović i regionalna direktorka kompanije IBM, Nataša Sekulić potpisali su Memorandum o razumevanju. Opširnije ovde: IBM zainteresovan za korišćenje kapaciteta Državnog data centra u Kragujevcu.U okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) u Kragujevcu će biti finansirano osam projekata ovdašnjih organizacija civilnog društva sa 120.000 evra. Iz Gradske uprave poručuju da je prvobitno za realizaciju projekata u Kragujevcu bilo planirano osam miliona dinara, ali da su zbog dobrih projektnih ideja sredstva zanačajno povećana. Opširnije ovde: Kragujevačkim udruženjima 120.000€ kroz ReLOaD.Pod sloganom "Ima jedno mestašce u gradu gde učenje postaje igra", u školici "Ibis 4Kids" u toku je upis nove generacije polaznika, uzrasta od 3 do 14 godina, na kurseve engleskog i nemačkog jezika. Za sve nove polaznike obezbeđen je popust od čak 50 odsto za prvi mesec. Opširnije ovde: Mesto gde učenje postaje igra "Ibis 4Kids": Upis u toku uz popust od 50%.Meštani Viške ulice u Ilićevu i dalje muče muku jer im ulica nije asfaltirana, pa tokom svake obilnije padavine strepe od pojavljivanja kratera. Posipanje ulice kamenim materijalnom kažu da ne pomaže, pa apeluju na čelnike grada da im reše problem. Iz Gradske uprave poručuju da je Viška ulica jedan od prioritetnih, ali da asfaltiranje iziskuje dosta novca, zbog problema sa nagibom, kišnom kanalizacijom i imovinom. Dodaju da su očekivanja da će na proleće sledeće godine, ako sve bude po planu, početi da je asfaltiraju. Opširnije ovde: BESNI meštani Viške ulice i dalje čekaju asfalt, evo šta obećavaju gradski čelnici.Svetski lider u oblasti automobilskih enterijera, Yanfeng Automotive Interiors, koji gradi novi proizvodni pogon u Kragujevcu, najavljuje da planira da proizvodnju otpočne krajem 2019. i da će u prvom krugu biti zaposleno 200 radnika, saopšteno je iz Gradske uprave. Opširnije ovde: Kineski Yanfeng počinje proizvodnju do kraja godine u Kragujevcu, posao za 200 ljudi.Grad Kragujevac postaće većinski vlasnik Preduzeća za profesinonalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom "Šumadija" i dokapitalizovaće ga sa 70 miliona dinara, dok će osnivačka prava u "Zastavinoj ambulanti" preneti na državu. To je, izjeđu ostalog, odlučeno na današnjoj sednici Skupštine grada, na kojoj je usvojen i predlog odluke da Slobodna zona Šumadija bude povećana za 5 hektara, pa će iznositi 10 hektara. Na ovom zasedanju lokalnog parlamenta izostala je rasprava opozicije i vlasti, a pojedini opozicionari osvrnuli su se na netransparentnost rada Gradske uprave, što pokazuju rezultati istraživanja organizacije "Transparentnost Srbija". Na kraju sednice gradonačelnik Radomir Nikolić dobio je zagrljaj. Opširnije ovde: SG: Grad preuzima "Šumadija DES", državi daje "Zastavinu ambulantu" - sednica završena ZAGRLJAJEM.Ostale vesti iz rubrike Info pročitajte OVDE. 

----------------------------------------------------------

Datum: 15.09.2019 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2629534/nis-na-korak-od-uvodjenja-novog-sistema-javnog-prevoza-medjunarodni-tender-do

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: Niš na korak od uvođenja novog sistema javnog prevoza - Međunarodni tender do kraja septembra

Odbornici Gradske skuptine Niša usvojili su odluku o uvođenju savremenog sistema javnog gradskog prevoza. Novi sistem zasniva se na javno-privatnom partnerstvu Direkcije za gradski prevoz i privatnih autobuskih prevoznika.Do kraja septembra biće raspisan tender za organizovanje Odbornici Gradske skuptine Niša usvojili su odluku o uvođenju savremenog sistema javnog gradskog prevoza. Novi sistem zasniva se na javno-privatnom partnerstvu Direkcije za gradski prevoz i privatnih autobuskih prevoznika.Do kraja septembra biće raspisan tender za organizovanje gradskog i prigradskog prevoza. Vrednost tendera je 10,5 milijardi dinara i zbog toga je obavezno da se raspiše poziv za neđunarodnu javnu nabavku, piše Politika.- Svaki prevoznik moraće da poseduje niskopodne autobuse sa rampama za invalide, koji su opremljeni klima-uređajima za hlađenje i grejanje. Takođe, vozila će morati da imaju kamere za kontrolu funkcionisanja saobraćaja i ispunjavanja obaveza prevozniak u pogledu komfora putnika, kao i uređaje za stalnu internet vezu. Posebno smo isistirali da sva vozila u javnom prevozu poseduju i elektronske brojače putnika i info-displeje unutar autobusa za obaveštavanje korisnika gde se trenutno nalaze i najavom narednog stajališta - kaže za Politiku gradonačelnik Darko Bulatović.Sa kompanijama koje će ubuduće organizovati prevoz u Nišu, posle sprovedenog tendera, ugovori će biti potpisani na sedam godina.    

----------------------------------------------------------

Datum: 15.09.2019 

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=15&nav_id=1591466

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kragujevac sa 70 miliona dinara dokapitalizuje preduzeće Šumadija DES - Biz

Kragujevac sa 70 miliona dinara dokapitalizuje preduzeće Šumadija DESKragujevac -- Grad Kragujevac sa 70 miliona dinara dokapitalizovaće nekadašnje preduzeće Šumadija DES.Srbija 0 Izvor: eKapija  Podeli nedelja, 15.09.2019. | 10:17 -> 11:47Kragujevac -- Grad Kragujevac sa 70 miliona dinara dokapitalizovaće nekadašnje preduzeće Šumadija DES.Najveći deo te sume, 65 miliona, odlukom odbornika Skupštine grada, biće utrošen za izmirenje dospelih obaveza prema zaposlenima, dok će pet miliona dinara biti uloženo u nabavku novih mašina i modernizaciju proizvodnog procesa."Pored toga, naša je ideja da nam država prenese svoj deo kapitala u preduzeću. Time bi grad Kragujevac imao preko 50 odsto, što znači da bismo na osnovu Zakona o javnim nabavkama mogli da poveravamo poslove preduzeću i da ga specijalizujemo za ono što nam je potrebno. To je održavanje parkovskog mobilijara, proizvodnja igrališta za koje već imaju sertifikate, održavanje bandera, ograda i slično", rekao je gradonačelnik Radomir Nikolić.Kako se navodi na sajtu grada Kragujevca, on je ocenio da je ovo važna odluka, jer se radi o očuvanju preduzeća koje služi za rehabilitaciju i zapošljavanje osoba rođenih sa invaliditetom, prenela je eKapija."Takvim potezima potpuno ćemo revitalizovati još jedno preduzeće i staviti na noge. Promenom rukovodeće strukture pre šest godina, nakon štrajka radnika, pokrenuli smo proizvodnju, preduzeće doveli u stanje tekuće likvidnosti, a dug od 240 miliona dinara sveli na 65", kazao je Nikolić.Foto: Depositphotos/fotoaliona         

----------------------------------------------------------

Datum: 15.09.2019 

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-sistem-gradskog-prevoza-u-nisu-medunarodni-tender-do-kraja-septembra/6et6zte

Autori: ekapija.com, Politika

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: NOVI SISTEM GRADSKOG PREVOZA U NIŠU Međunarodni tender do kraja septembra

Odbornici Gradske skupštine Niša usvojili su odluku o uvođenju savremenog sistema javnog gradskog prevoza. Novi sistem zasniva se na javno-privatnom partnerstvu Direkcije za gradski prevoz i privatnih autobuskih prevoznika.Do kraja septembra biće raspisan tender za organizovanje gradskog i prigradskog prevoza. Vrednost tendera je 10,5 milijardi dinara i zbog toga je obavezno da se raspiše poziv za neđunarodnu javnu nabavku, piše "Politika"."Svaki prevoznik moraće da poseduje niskopodne autobuse sa rampama za invalide, koji su opremljeni klima-uređajima za hlađenje i grejanje. Takođe, vozila će morati da imaju kamere za kontrolu funkcionisanja saobraćaja i ispunjavanja obaveza prevoznika u pogledu komfora putnika, kao i uređaje za stalnu internet vezu. Posebno smo isistirali da sva vozila u javnom prevozu poseduju i elektronske brojače putnika i info-displeje unutar autobusa za obaveštavanje korisnika gde se trenutno nalaze i najavom narednog stajališta - kaže za "Politiku" gradonačelnik Darko Bulatović.Sa kompanijama koje će ubuduće organizovati prevoz u Nišu, posle sprovedenog tendera, ugovori će biti potpisani na sedam godina.    

----------------------------------------------------------

Datum: 15.09.2019 

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/223549/Direktori-razvojnih-agencija-primaju-i-do-1700-evra-tvrde-da-nisu-funkcioneri.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Direktori razvojnih agencija primaju i do 1.700 evra, tvrde da nisu funkcioneri

Plate većine direktora regionalnih razvojnih agencija u Srbiji tajna su za javnost iako bi trebalo da budu objavljene u javnom registru imovine i prihoda koji vodi Agencija za borbu protiv korupcije, otkriva Pištaljka.Podaci o zaradama tek četvoro od sedamnaest direktora regionalnih razvojnih agencija javno su dostupni na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, a njihove zarade kao postavljenih funkcionera dosežu i do 1.700 evra.   Direktori razvojnih agencija sa kojima je Pištaljka kontaktirala po pravilu nisu hteli da otkriju svoje zarade i tvrdili su da nisu funkcioneri, čak i oni koji su svoju imovinu prijavili.   Direktor regionalne razvojne agencije "PanonReg" sa sedištem u Subotici Milan Maličević smatra da nema obavezu da prijavi svoje prihode ali je, kaže, to ipak uradio pošto je on agenciji objasnio ko je funkcioner a ko ne.   "Ja sam Agenciji objasnio da nisam funkcioner i da ne moram da prijavim svoju platu. Prihode sam prijavio zato što sam hteo", naveo je Maličević u izjavi za Pištaljku.   Za podatke o poslovanju i prihodima agencije kaže da su poslovna tajna kao i njegova plata.   "Što vas to interesuje, te informacije treba da platite, ja radim za pare", rekao je Maličević dodajući da bi više voleo sigurnije finansiranje iz budžeta a ne iz pojedinačnih projekata. Maličević je dodao da su plate zaposlenih, kojih ima deset u regionalnoj agenciji, u proseku ispod 500 evra.   Osnivači ove regionalne agencije su vojvođanske lokalne samouprave, mahom smeštene na severu pokrajine, Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš i druge. U finansijskom izveštaju objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre piše da su prihodi razvojne agencije "PanonReg" za prošlu godinu iznosili 25,5 miliona dinara, od čega je više od pola (13,6 miliona dinara) utrošeno na zarade zaposlenih.   Da nije funkcioner ubeđena je i direktorka Centra za razvoj jablaničkog i pčinjskog okruga Dragana Belenzada. Za Pištaljku je rekla: "Ja sebe ne doživljavam kao funkcionera, prihode jesam prijavila Agenciji za borbu protiv korupcije." Ona takođe nije htela da otkrije koliko zarađuje mesečno. Na pitanje novinara zašto od javnosti krije javni podatak, odgovorila je: "Pa, eto."   Od centra za razvoj kojim rukovodi Belenzada Pištaljka je dobila podatke o primanjima direktorke na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja. Kako se navodi u dopisu, mesečna zarada direktorke je sa toplim obrokom i regresom okruglo 100.000 dinara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna zarada stanovnika Jablaničkog okruga je među najnižima u Srbiji i kreće se oko 40.000 dinara.   Direktor Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga Aleksandar Šaronjić takođe je stanovišta da nije funkcioner i da ne treba novinarima da otkrije kolika mu je zarada. Na insistiranje novinara Pištaljke ipak je rekao da je njegova zarada 72.000 dinara.   Agencija za borbu protiv korupcije potvrdila je Pištaljci da se direktori RRA vode kao funkcioneri u smislu zakona jer su osnivači ovih agencija lokalne samouprave.   U javnom registru imovine i prihoda funkcionera mogu se naći podaci samo za četvoro rukovodilaca RRA i svi imaju plate veće od 100.000 dinara. To su Snežana Radinović iz RRA za evropske integracije iz Beograda (117.000), Ivan Mihajlović čelnik Razvojne agencije "Jug" (112.000), Slavko Lukić direktor RA "Zlatibor" (200.000) i Aleksandar Sofić direktor RA "Bačka" (111.000).   U Srbiji postoji sedamnaest regionalnih razvojnih agencija i centara akreditovanih od krovne Razvojne agencije Srbije. Sve agencije i centri funkcionišu kao privredna društva. Osnivači su im uglavnom lokalne samouprave, ali i druga privredna društva, udruženja građana i republičke, odnosno pokrajinske institucije. Organi upravljanja razvojnih agencija su skupštine osnivača i direktori koje imenuje skupština.   Predstavnici lokalnih samouprava u skupštinama osnivača su po pravilu predsednici opština. Razvojne agencije se finansiraju od članarina osnivača koje se godišnje odvajaju iz budžeta opština, od projekata finansiranih iz domaćih i stranih fondova i prihoda iz sopstvenog poslovanja.   Opširnije možete čitati u tekstu Pištaljke OVDE. Autor: Pištaljka Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.   

----------------------------------------------------------

Datum: 15.09.2019 

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a525957/MEDEL-Srbija-da-zastite-sudije-i-tuzioce-koji-govore-o-problemima-u-pravosudju.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: MEDEL: Srbija da zaštiti sudije i tužioce koji govore o problemima u pravosuđu

Evropsko udruženje sudija i tužilaca za slobodu i demokratije (MEDEL) izrazilo je zabrinutost jer se, kako kažu, stiče utisak da vlasti Srbije nisu preduzele efektivne mere da spreče ugrožavanje slobode izražavanja sudija i tužilaca, koje je garantovano sudskim i tužilačkim zakonima, kao i međunarodnim standardima."Utisak je da vlasti Srbije nisu preduzele mere da ojačaju autoritet pravosudnih institucija i omoguće slobodno odlučivanje članova Državnog veća tužilaca, saglasno propisima koji garantuju, da član Veća ne može da bude pozvan na odgovornost za mišljenje i glasanje u Veću", navodi se u saopštenju MEDEL-a koje prenosi Udruženje tužilaca Srbije.Oni smatraju da je učestalo podnošenje krivičnih i disciplinskih prijava kao i brojni medijski napadi na sudije i tužioce koji slobodno govore o problemima u sudstvu i tužilaštvu ili imaju kritički odnos prema predloženim amandmanima za promenu Ustava obeležilo period od poslednjih nekoliko meseci."Sliku pritisaka na javno tužilaštvo upotpunile su i brojne krivične prijave, kao i prijave Agenciji za borbu protiv korupcije koje su podnete protiv izbornih članova Državnog veća tužilaca i čiju sadržinu redovno objavljuju pojedini mediji", navodi udruženje MEDEL.Kako kažu, napadi su dolazili od dve provladine nevladine organizacije i od medija za koje postoji sumnja da su bliski pojednim Vladinim zvaničnicima.Iz ovog udruženja kažu da će se obratiti vlastima Srbije radi eventualnog dolaska u monitoring misiju, tokom koje bi predstavnici MEDEL-a razgovarali o slobodi izražavanja sudija i tužilaca i slobodi odlučivanja pojednih pravosudnih institucija, kao i da će, s obzirom na to MEDEL ima status posmatača u Savetu Evrope i kontakte sa Evropskom unijom, izveštaj montoringa biti prosleđen tim institucijama.MEDEL je, kako podseća, već sproveo jednu takvu monitoring misiju nakon reizbora sudija i tužilaca krajem 2009. godine.Kako tvrde, rezultati te misije bili su veoma korisni radi sagledavanja proceca reizbora sudija i tužilaca i oni su poslužili Evropskoj uniji da upotpuni sliku o reizboru sudija i tužilaca i preduzme mere radi otklanjanja nedostataka u tom procesu.Podsetimo, pre nekoliko dana jedan tabloid je na naslovnoj strani objavio da je tužilac Stanislav Dukić, koji je i član Državnog veća tužilaca (DVT), slavio 50. rođendan "sa ljudima iz kriminalnog miljea dobro poznatog policiji". Prema navodima tabloida, na Dukićevom slavlju u hotelu na Banovom brdu bio je i Goran Ilić, zamenik predsednika DVT, tela koje bira i razrešava tužioce, kao i Zoran Vidaković, disciplinski tužilac DVT.Sve navode tabloida, pomenuti tužioci odmah su demantovali.Ipak, republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja se već godinama nije pojavila u javnosti da odgovori na brojna pitanja iz nadležnosti javnog tužilaštva, nije poverovala kolegama i pokrenula je postupak provere navoda iz tabloida. Lično ona je inicirala sastanak Etičkog odbora Državnog veća tužilaca na kome bi se razmatrali postupci tužioca koji su bili na proslavi.U ponedeljak je Etički odbor odlučio da slučaj prosledi Disciplinskoj komisiji, a pred odborom su se izjasnili i tužioci odbacujući sve navedeno iz teksta ovog tabloida.Provera navodnog druženja tužilaca sa ljudima iz sveta kriminala sama posebi nije sporna, ali je sporno to što je jedini osnov za to kontrukcija iz tabloida, kao i to što se dešava u toku višemesečne hajke protiv pojedinih članova Državnog veća tužilaca, piše Insajder.MEDEL je evropsko udruženje sudija i tužilaca za slobodu i demokratije koje je osnovano 1985. godine i čine ga udruženja iz 15 evropskih zemalja uključujući Belgiju, Bugarsku, Grčku, Italiju, Nemačku, Poljsku, Portugaliju, Rumuniju Španiju i druge. Od srpskih organizacija članovi ovog udruženja su Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.              

----------------------------------------------------------

Datum: 15.09.2019 

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/novakovic-ds-gradska-vlast-u-novom-sadu-dodeljuje-poslove-izgradnje-garaza-privatnicima.html

Autori: admin

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Novaković (DS): Gradska vlast u Novom Sadu dodeljuje poslove izgradnje garaža privatnicima

"To će nesumnjivo privatnicima omogućiti da dobro zarade, a sigurno će poskupiti uslugu parkiranja u gradu" 15. sep 2019 Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke (DS) Nebojša Novaković optužio je danas gradsku vlast u Novom Sadu da kroz model javno-privatnog partnerstva dodeljuje poslove za izgradnju javnih garaža već unapred poznatim privatnim investitorima. Novaković je u saopštenju za javnost naveo da taj model rada može postati model rada vlasti u celoj Vojvodini i dodao da su ljudi koji stvarno upravljaju Srpskom naprednom strankom u Vojvodini već odredili novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića za novog predsednika Pokrajinske vlade. "Skandalozni plan izgradnje 12 javnih garaža u privatnom vlasništvu koji upravo ovih dana realizuje gradska vlast u Novom Sadu na čelu sa Vučevićem može se posmatrati i kao pokazna vežba za ono što će od proleća uslediti u čitavoj pokrajini", kazao je Novaković. On je naveo da se koncesija privatnicima daje na 43 godine, što je kako je ocenio, neprihvatljivo dugo. "Objašnjenje kako se došlo do tog roka je za anale štetnih poslova vlasti. Kažu da se privatnom investitoru mora ostaviti rok da otplati kredit kojim će finansirati izgradnju garaže, što znači da vlast unapred zna da taj privatni vlasnik nema sopstvenog novca za investiciju. Budući da znaju da će sve finansirati iz kredita, pretpostavljam da znaju i ko su ti investitori", kazao je Novaković. Prema njegovim rečima, privatni partner se uključio u "igru" tako što gradska vlast odustaje od investiranja u garaže i čitav posao uređenja i naplate parkiranja u javnim garažama prepušta privatnicima putem koncesije. "To će nesumnjivo privatnicima omogućiti da dobro zarade, a sigurno će poskupiti uslugu parkiranja u gradu", ocenio je Novaković i dodao da će saučesnici u tom poslu "dalje devastacije Vojvodine" i njenih institucija biti svi koji na posredan ili neposredan način pomognu režimu da ostvari svoju kadrovsku i biznis kombinaciju. "Gradska vlast u Novom Sadu za više od sedam godina nije započela izgradnju nijedne garaže mada planovi izgradnje postoje još iz perioda prethodne vlasti. Sada se vidi i zašto je tako, kada se sve predaje privatnicima", rekao je Novaković. (Autonomija) Podelite ovu stranicu! 

----------------------------------------------------------

Datum: 15.09.2019 

Medij: online-news.rs

Link: https://online-news.rs/ekonomija/kragujevac-sa-70-miliona-dinara-dokapitalizuje-preduzece-sumadija-des/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kragujevac sa 70 miliona dinara dokapitalizuje preduzeće Šumadija DES - online news Srbija

Najveći deo te sume, 65 miliona, odlukom odbornika Skupštine grada, biće utrošen za izmirenje dospelih obaveza prema zaposlenima, dok će pet miliona dinara biti uloženo u nabavku novih mašina i modernizaciju proizvodnog procesa."Pored toga, naša je ideja da nam država prenese svoj deo kapitala u preduzeću. Time bi grad Kragujevac imao preko 50 odsto, što znači da bismo na osnovu Zakona o javnim nabavkama mogli da poveravamo poslove preduzeću i da ga specijalizujemo za ono što nam je potrebno. To je održavanje parkovskog mobilijara, proizvodnja igrališta za koje već imaju sertifikate, održavanje bandera, ograda i slično", rekao je gradonačelnik Radomir Nikolić.Kako se navodi na sajtu grada Kragujevca, on je ocenio da je ovo važna odluka, jer se radi o očuvanju preduzeća koje služi za rehabilitaciju i zapošljavanje osoba rođenih sa invaliditetom, prenela je eKapija."Takvim potezima potpuno ćemo revitalizovati još jedno preduzeće i staviti na noge. Promenom rukovodeće strukture pre šest godina, nakon štrajka radnika, pokrenuli smo proizvodnju, preduzeće doveli u stanje tekuće likvidnosti, a dug od 240 miliona dinara sveli na 65", kazao je Nikolić.   

----------------------------------------------------------

Datum: 15.09.2019 

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/gordana-bjeletic-pretnje-pritisci-i-potkupljivanje-lokalnih-medija.html

Autori: Autonomija Autor

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: GORDANA BJELETIĆ: Pretnje, pritisci i potkupljivanje lokalnih medija

"Najvažnije mi je da svakog dana znamo da smo posao obavili najbolje što smo mogli. Da nismo prekršili kodeks. Za sve ostalo moraćemo da sačekamo neko drugo vreme" 15. sep 2019 "Svaki tekst koji je u našoj lokalnoj sredini doprineo promeni na bolje slavimo kao malu pobedu", kaže u razgovoru za Glas Amerike Gordana Bjeletić glavna urednica "Južnih vesti", regionalnog portala u čijem su fokusu dnevni događaji i komunalni problemi, ali i analitičke i istraživačke teme sa područja juga Srbije. "U našoj misiji su zalaganje za slobodno novinarstvo i društvo bez pritisaka - kao i nastojanje da svi novinari odgovorno i profesionalno rade svoj posao. Međutim, daleko smo od toga… Veće pobede u smislu promene klime u društvu, nažalost, nema", ukazuje Bjeletić koja je pre dolaska u "Južne vesti", čije je sedište u gradu Nišu, godinama bila prepoznatljivo lice regonalne televizije N1 - čiji je zaštitni znak informativni program. Internet portal "Južne vesti" postoji deset godina i za to vreme stekao je kredibilitet objektivnog i nepristrasnog medija koji izveštava, analizira i istražuje baratajući činjenicama sledeći princip javnog interesa građana kao vodilju u radu. Urednici i novinari portala dobitnici su brojnih nagrada - poput prizanja za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu, profesionalnu etiku i novinarsku hrabrost. "Nažalost mogu kažem da su "Južne vesti" ostale jedini lokalni medij koji i dalje ima nekakav uticaj u javnosti. Mreža lokalnih medija, vrlo čitanih i gledanih, bila je razvijena u Srbiji. Međutim, svedoci smo toga da su oni koji su želeli da rade profesionalno danas rastureni. Postoje i oni koji su popustili pod pretnjama, pritiscima ili su potkupljeni", kaže Bjeletić. Ona podvlači da je vlasništvo nad lokalnim medijima prešlo u ruke ljudima bliskim režimu vladajuće Srpske napredne stranke predsednika države Aleksandra Vučića, ili pak članova porodice visokopozicioniranih partijskih i državnih funkcionera. "U našem slučaju evropski fondovi, kod kojih prijavljujemo projekte, su nam najvažniji izvor finansiranja. Važan izvor finansiranja su reklame. Postoje velike kompanije koje svoj interes stavljaju ispred dnevne politike pa im podobnost nije kriterijum za reklamiranje. Međutim, prijavljivali smo se i na konkurse državnog i gradskog projektnog finansiranja - ali smo se ove godine odlučili da na tome ne učestvujemo. Jer im na taj način dajemo legitimitet, a konkursi su u potpunosti namešteni. To odgovorno tvrdim", kaže Bjeletić. Glas Amerike: Kako znate to? Gordana Bjeletić: Kako znam? Prvo, može da se prati ko dobija novac. Mi smo upravo to istražili. Imate u Nišu situaciju da su tri velika gradska medija dobila više od 50 miliona dinara (oko 423.000 evra prim. nov.) Poredeći sa time koliki je niški budžet to je zaista velika svota novca. Jer Niš ima veliki broj komunalnih i drugih problema koje građani prepoznaju. Nekada je bio veliki industrijski grad, a danas područje sa mnogo nezaposlenih. Jer je industrija propala. Ta svota novca daje se dvema porodicama koje su najpre kupile jednu gradsku televiziju od para sa konkursa i onda se svake godine iznova pronalaze načini da dobijaju novac iz budžeta. Glas Amerike: O kojim se porodicama radi? Gordana Bjeletić: Radomirović i Gašić. Porodice koje su prema ranijim analizama Agencije za borbu protiv korupcije označene kao porodice bliske Srpskoj naprednoj stranci - odnosno bliske vlastima. Imala sam u rukama dokaze da su novac koji su dobijali iz gradskog budžeta za projekte i emisije trošili za plaćanje kućnih računa za struju. To su apsurdi koji bi trebalo da uđu u pravnu proceduru. Za to bi trebalo da snose posledice. Međutim, to se ponavlja iz godine u godinu. Koliko god da taj novac ne troše na način na koji su se obavezali - proizvodnom sadržaja koji su važni za građane - to se i dalje nastavlja. I mi smo odlučili da na tim konkursima ne učestvujemo. Čest je slučaj da su vlasnici medija u komisijama koje dodeljuju sredstva pa kad dobiju novac priklone se vlasti. Sve se svede na agitovanje za lokalnu vlast i počnu da sprovode kampanju u njihovo ime. Glas Amerike: Da li je porodica Gašić o kojoj ste govorili u vezi sa Bratislavom Gašićem koji vodi Bezbednosno-informativnu agenciju - tajnu policiju Srbije? Gordana Bjeletić: To je nešto što je opšte poznato i potvrđeno. Njegov sin je zvanično vlasnik Televizije Zona u Nišu. Urednica te televizije Slađana Ostojić je ujedno i jedna od vlasnica "Niške televizije" tako da sada svaka od porodica u vlasništvu ima po jednu televiziju u Nišu - dok nad trećom imaju zajedničko vlasništvo. Formalno je sve po zakonu… ali smo često ovde imali situacije da kad nešto nije po zakonu, odnosno kada bi nešto moglo ući u sudsku ili tužilačku proceduru - jednostavno se ne reaguje. Glas Amerike: Kakav tretman imate? Gordana Bjeletić: Na koga mislite? Glas Amerike: Lokalne vlasti, republičke vlasti, potencijalnih sagovornika o kojima radite priču? Gordana Bjeletić: Mi za vlasti više ne postojimo kao sagovornik. Izbegavaju naša pitanja. Takođe, svesni smo da ovaj posao sa sobom nosi izvesnu dozu rizika - da istraživačke teme mogu da izazovu reakciju osoba koje su akteri priče. Sve vreme bavljenja ovim poslom uvek je bilo pretnji - ali se nisam osećala ugroženo. Nekako sam znala da se radi o izuzecima, da kažem, ljudima iz nekog ekstremističkog miljea. Imala sam podršku društva i osećala sam, u neku ruku, i zaštitu države. Bilo je moguće uputiti prijavu policiji, slučaj je preuzimalo tužilaštvo i na putu ste da se verovatno sazna ko vam preti…. i da će taj neko odgovarati. Međutim, u poslednje vreme stvari su se promenile. Ne možemo da kažemo da nas danas napada država - ali to jesu ljudu koji uživaju njenu zaštitu. Odnosno zaštitu vladajuće Srpske napredne stranke. Dugo sam razmišljala da sebe time predstavljam kao žrtvu, ali sam shvatila da je važno o tome govoriti. Naši novinari jesu izloženi različitim pritiscima. Ovo je mala sredina jer ljude o kojima pišu sreću u gradu. Novinari dobijaju poruke sa raznih strana o tome da je njihovo kretanje poznato, da se zna kad izlaze iz kuće - i takve stvari. Ranije su to bile otvorene pretnje tipa: "Ubiću te", "Prebiću te", ili "Pazi se", sada su prikrivene poput: "Znam gde živiš", Mogu da te nađem". Nešto što nadležni ne prepoznaju kao direktnu pretnju. Glas Amerike: I šta se dešava sa tim slučajevima koje nadležni ne prepoznaju kao direktnu pretnju? Gordana Bjeletić: Ne dešava se ništa… Poslednji slučaj koji je odbačen prijavili smo kada je novinaru poručeno "da pazi kad prelazi ulicu jer može da ga udari automobil." Sud to nije prepoznao kao pretnju. A većinom poruka koje dobijamo tužilaštvo se ni ne bavi. Glas Amerike: Mediji i novinari koji u Srbiji kritički izveštavaju konstantno upozoravaju da su njihovi novinari praćeni. Da li su "Južne vesti" imale takvih iskustava? Gordana Bjeletić: Urednik "Južnih vesti" Predrag Blagojević prijavio je da ga je jedan čovek snimao kamerom. Blagojević je svojim telefonom slikao vozilo u kom se nalazio čovek koji ga je snimao kamerom. Sve je to dostavio policiji. Odatle je dobio informaciju da se ne može utvrditi o kome se radi, iako je Blagojević dostavio registraciju vozila koje je fotografisao. Teško mi je da poverujem da policija ne može po registraciji da pronađe neki automobil. U međuvremenu, stigla su i upozorenja da to treba ostaviti, pa da nije praćen Blagojević…. i tako. Glas Amerike: Od koga? Gordana Bjeletić: Od zaposlenih iz Bezbednosno-informativne agencije u Nišu. Dobio je preporuku da se time više ne bavi. Međutim "Južne vesti" su sve to objavile. Bavilli smo se i dalje tom temom, ali bez uspeha. Ono što znamo je da državni organi Srbije ne mogu da ustanove vlasništvo nad automobilom čiji registarski broj zapravo znaju je im je dostavljen na fotografiji. Sve što o tome znamo zasniva se na našim tumačenjima, ali nemamo informacije ko je čovek koji je snimao, za koga je snimao… I zašto bi uopšte snimao nekoga ko je zaposlen u "Južnim vestima". Glas Amerike: U više navrata redakciju "Južnih vesti" obilazili su inspektori Poreske uprave. Kako se taj slučaj završio? Tokom prošle godine i premijerka Srbije Ana Brnabić se oglašavala o tome? Gordana Bjeletić: Ta priča i dalje traje i veliko je iscrpljivanje. Posete poreskih inspektora su inače veoma legitimna stvar. One su poželjne i mi se kao "Južne vesti" zalažemo za to. Za zakonitost, odgovornost i naravno da svako treba da plaća porez - pa i "Južne vesti". Uredno plaćamo porez. Ta priča je toliko sporna jer je država značajne resurse uložila da izvrši veliki pritisak na jedan medij. Zato što je ta poreska kontrola trajala mesecima. Za to vreme nisu mogli da nađu nijednu nepravilnost u poslovanju "Južnih vesti" a nastavljali su sve te kontrole koje su ometali rad medija. To je bio vid pritiska. Jedna čitava važna državna institucija - Poreska uprava prošla je kroz "Južne vesti". I onda smo videli da su o tome zapravo sve znali i državni funkcioneri. To je postao još jedan način da se na neki medij izvrši pritisak. Istovremeno, broj pojedinačnih poziva kojima se pokušava uticaj na uređivačku politiku "Južnih vesti" je sve manji. Shvataju da na to ne mogu da utiču koliko god je taj pritisak jak. Mi, novinari "Južnih vesti" ne popuštamo ni pod kakvim pritiscima. Glas Amerike: Da li je bilo poreskih zloupotreba u Južnim vestima? Gordana Bjeletić: Nema nikakvog poreskog duga. To su ustanovili poreski inspektori koji su to proveravali. Ono što su nakon nekoliko meseci pronašli kao nepravilnost je da jedan od urednika nije bio zaposlen u "Južnim vestima" već u svojoj firmi - što nije bilo suprotno zakonu. To je jedino, po zakonima koji u Srbiji važe, obaveza Javnog servisa. Dakle, ni to nije bilo nezakonito tako da je njihovo ponašanje bilo jako sporno u smislu da su donosili rešenje koja nisu bila utemeljena u zakonu. Rešenje doneto na našu štetu nisu sproveli - odnosno nisu se usudili. Valjda su i oni shvatili da Poreska uprava jedne zemlje ne bi smela da krši zakone te zemlje - već da ih sprovodi. Glas Amerike: Je li to u neku ruku institucionalizovan metod represije? Gordana Bjeletić: Apsolutno, i to jako opasan vid represije. Državne institicuje koje bi trebalo da budu potpuno nezavisne i da se rukovode time šta je zakonito, u bukvalnom smislu su u funkciji gušenja slobode medija. I da se medij koji radi profesionalno na taj način zastrašuje i ometa u radu. To je jako, jako opasno. Ispostavilo se da nije dovoljno posvećeno ostvarivati ono što je najvažnije - izveštavati odgovorno i profesionalno… Moramo snažnije da se borimo kako bi se čula istina. Postoji nekoliko medija koji su u tome istrajni. Jedno druge prepoznajemo kao saveznike i držimo se zajedno. Ali to nije dovoljno - jer ne vidim da imamo neke druge saveznike. Nije prirodno tražiti ih među političkim strankama i u opoziciji. Jednom prilikom tokom izveštavanja sa mitinga opozicionih stranaka neko mi je tamo rekao nešto u smislu "kad mi budemo pobedili vi ćete dobiti nacionalnu pokrivenost", radila sam tada na televiziji. To pokazuje da stranke ne razumeju kako bi normalno društvo trebalo da funkcioniše. Nekadašnji nevladin sektor postao je vladin sektor. Naši prirodni saveznici trebalo bi da budu građani. Ali do njih ne možemo da dođemo u potrebnoj meri. Naše istraživanje pokazuje da medije koji profesionalno rade svoj posao gleda, sluša ili čita svega 20 odsto građana. Sve nacionalne televizije su pod kontrolom vlasti. Osamdeset odsto ljudi svaki dan sluša nešto što nije istina - i u to veruje. Istina ne dolazi do građana i to je naš najveći izazov. Glas Amerike: Uradili ste intervju sa osobom koja za sebe kaže da je bila član internet tima Srpske napredne sranke, odnosno bot… Šta je ta priča pokazala i kakve je reakcije izazvala? Gordana Bjeletić: Malo sam strahovala da ta priča neće izazvati reakciju zbog toga što dobar deo Srbije zna šta su botovi i kako cela ta priča funkcioniše. Išla sam linijom svi sve znamo. Da takvi timovi postoje kako u Srbiji, tako i u svetu. Međutim, dogodilo se suprotno. Naš sagovornik, čiji je identitet poznat redakciji, kaže da više nije u internet bot timu, ali je i dalje član Srpske napredne stranke. Uplašeni član stranke kome smo obećali da ćemo zaštititi identitet. Govorio je da je taj bot sistem uređen tako da se finansira od državnih para. U sistemu rade ljudi koji su kupljeni radnim mestom. Raspoređeni su u različita javna preduzeća i na taj način se, da tako kažem, kupuje njihova odanost. Dobijaju ugovore na mesec ili dva dana. I tako ostaju u tom nekom kolu. Rekao nam je da je njihov cilj donositi pozitivan publicitet vlastima. I manje više - to je nešto što smo svi znali. Ono što je mene, mogu da kažem šokiralo, je što je rekao da postoje metode zastrašivanja. Rekao je da se prate negativni komentari - ostavljeni mahom na manjim sajtovima ili onima pod kontrolom vlasti. Govorio je o stranačkim strukturama, označivši ih terminom lokalni mafijaši, koje pribavljaju Aj-Pi (IP) adrese korisnika koji su upućivali komentare. I onda se sa njima pojedinačno obračunavaju - neke zastrašuju. Meni je to bilo skandalozno iz mnogo razloga. Ako pođemo od toga da naše vesti komentariše mnoštvo ljudi i te Aj-Pi adrese su najstrože čuvana tajna. Ubrzo potom iz razgovora sa jednim kolegom koji radi u lokalnom mediju saznajem da mu je policija tražila Aj-Pi adrese bez ikakvog naloga i da ih je on jednostavno dao. Nekad mi deluje da nismo potpuno svesni odakle sve dolaze potencijalne opasnosti - ljudi nisu svesni da se neke stvari jednostavno ne smeju raditi. I da postoje ljudi u našem poslu koji nehotice ili sa namerom ne biraju kome daju Aj-pi adrese. Svi mi zajedno, ako već tvrdimo da štitimo privatnost naših čitaoca, to zaista moramo i da radimo. Oni komentarišu, pišu, ili su nam izvor informacija. Mi smo onda pratili taj razgovor sa botom Srpske napredne stranke i videli neuobičajeno veliki broj komentara. Kolege su pratile komentarisanje i utvrdile da veliki broj plus/minus komentara (pozitivnih i negativnih prim. nov.) dolaze sa adrese na kojoj se nalazi Srpska napredna stranka. Iz njenog sedišta u Beogradu. To je još jedna stvar koju su svi, da kažemo znali, ali je to bila još jedna potvrda da je to zaista tako. Glas Amerike: Istraživački novinarima sa kojima smo do sada razgovarali kažu nam da bi njihovi tekstovi mogli da se označe kao vid kredibilne hroniku dokazanih zloupotreba u Srbiji. Po njoj, međutim, niko ne postupa… Zašto je to tako? Gordana Bjeletić: Mislim da bi na to pitanje trebalo da odgovori predsednik Srbije ili neko drugi iz vlasti. On i oni, naravno, ne bi trebalo da imaju nikakav uticaj na tužilaštvo. To se dešava zbog sveopšte politizacije. Postoji i druga krajnost. Mnogo puta smo izveštavali o političkoj zloupotrebi tužilaštva. Kada neko postane politički nepodoban - ili pređe u opoziciju biva priveden zbog navodnih zloupotreba. I nikada ne bude osuđen. Mnogo je takvih primera i mnogo je onih koji su potom tužili državu i dobili visoke odštete. Glas Amerike: Ima li smisla, s obzirom na to, baviti se tim poslom? Gordana Bjeletić: Da. Moje kolege i ja verujemo da radimo pravu stvar. I zato ne odustajemo. Pritiske smo počeli da doživljavamo kao deo posla. Međutim, važno mi je da su kolege iz naše redakcije bezbedne. Najvažnije mi je da svakog dana znamo da smo posao obavili najbolje što smo mogli. Da nismo prekršili kodeks. Za sve ostalo moraćemo da sačekamo neko drugo vreme. Ali ne čekamo ga sedeći skrštenih ruku - već radeći. To za sada deluje kao da nije dovoljno, ali imamo snažnu nadu da će istina doći do većeg broja ljudi u Srbiji. Mi i građani su prirodni saveznici da se čuje istina i da to bude jedino važno. A ne manipulacije i obmane. Glas Amerike: Šta vidite kao svrhu razgovora predstavnika vlasti i dela opozicije uoči predstojećih izbora u Srbiji? Mogu li pomoći poboljšanju okolnosti u kojima rade novinari u Srbiji? Gordana Bjeletić: Te dve strane u to ne bi smele da se mešaju - bar ne na način na koji bi to one želele. Najveća šteta koju čine je to što medije dele na provladine i opozicione…To nema nikakve veze sa suštinom - jer mediji ne bi smeli biti priklonjeni bilo kome. Treba da rade isključivo profesionalno i u interesu građana. Međutim, u situaciji kada država ili institucije nisu garant toga - sve se svodi na lične vrednosti ili pojedince u institucijama i oblastima koji valjano pokušavaju da rade svoj posao. Mislim da je tu pitanje lične vrednosti zapravo ključno. (Milan Nešić, Glas Amerike / Foto: Privatna arhiva)Podelite ovu stranicu!  

----------------------------------------------------------