Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 18.10.2019

Medij: Blic     Strana: 2

Rubrika: Tema dana

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Pobednik Gubitnik

Pobednik

Jure Zubčić

Zadranin koji je javnosti postao poznat kada je krajem prošle godine grafit „Ubi Srbina“ prepravio u „Ljubi Srbina“, zbog čega je dobio krivičnu prijavu, ponovio je nedavno taj gest, uprkos opasnostima.

Gubitnik

Milutin Jeličić Jutka Milutin Jeličić Jutka

Bivši predsednik opštine Brus uslovno je osuđen jer Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio imovinu, što kao

funkcioner mora da uradi.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Blic     Strana: 14

Rubrika: Ekonomija

Autori: Tanja Kovačević

Teme: Korupcija

Naslov: IMA LI SRBIJA ŠANSE ZA „FOLKSVAGEN“?

IMA LISRBIJA ŠANSE ZA „FOLKSVAGEN“?

Bugarska,

Rumunija i Srbija ponovo su u igri za „Folksvagenovu” novu fabriku,

pošto je nemačka kompanija suspendovala

investiciju u turskom gradu Manisi zbog učešća te zemlje u vojnoj akciji u Siriji.

TANJA KOVAČEVIĆ

Odluka Folksvagen

grupe da stavi svoju investiciju u Turskoj na čekanje započela je ponovo takmiče-

nje među balkanskim zemljama, koje su se ranije borile da ugoste postrojenje od 1,3 milijarde evra. Bugarska, Rumunija i Srbija nadaju se da će se “Folskvagen” vratiti svom ranijem užem izboru u kojem su se nalazile balkanske države i severna Afrika.

Investicija bi, kako piše “Automotive News Europe”, bila jedna od najvećih među proizvođačima automobila u bilo kojoj od tri zemlje, koje su se “dugo borile protiv korupcije, ali i poboljšavale infrastrukturu”.

“Folksvagen” je posle dužeg analiziranja uslova koje su nudile Bugarska, Srbija i Turska, koje su se našle u užem izboru, za izgradnju fabrike odabrao Manisu, 40 kilometara severoistočno od Izmira, na zapadnoj obali Turske, a proizvodnja bi trebalo da počne 2022. godine. Kompanija je ipak u utorak saopštila da je odložila konačnu odluku o izgradnji u Turskoj, usled međunarodnih kritika zbog vojne operacije te zemlje u Siriji i zabrinutosti zbog potencijalnog pada reputacije.

Jedan od kandidata ponovo je i Srbija, pišu svetski mediji.

- Investicija “Folksvagena” pomogla bi stabilizaciji celog regiona i koristila toj kompaniji, jer Srbija i dalje ima kvalifikovanu radnu snagu za ovu industriju - rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Bugarska vlada spremna je da pojača svoju ponudu i udvostruči subvencije “Folksvagenu” na 260 miliona evra

sa početnih 135 miliona, izjavio je Rosen Plevneliev , član Uprave nevladinog bugarskog automobilskog klastera.

- Bugarska je pripremila predivan predlog, koji po zakonu Evropske unije nudi sve što je moguće - rekao je Plevneliev, koji je i bivši predsednik Bugarske, u sredu na bugarskom javnom radiju BNR. On je dodao da ova zemlja može da proširi saradnju sa “Folksvagenom” i u drugim oblastima.

- Bugarska planira da izgradi infrastrukturu za električne automobile. Takođe imamo ideje kako da pomognemo proizvođača automobila dodatnim infrastrukturnim i obrazovnim merama - rekao je Plevneliev .

Izvršni direktor Agencije “InvestBulgaria”, Stamen Janev , rekao je da je ta država “pokrila” sve zahteve investitora kao i da su ponudili i više od toga.

- I dalje smo dobar faktor stabilnosti u regionu, kao lojalan partner i čekamo konačnu

odluku - kazao je.

Odlukom “Folksvagena” o odlaganju gradnje pogona u Turskoj, i Rumunija je saopštila da je ponovo u igri za investiciju.

- Započeli smo nove razgovore sa “Folksvagenom” - izjavio je u sredu rumunski ministar trgovine Stefan Radu Oprea.

Rumunija, za razliku od Bugarske, kao i Srbija u kojoj posluje “Fijat”, već ima fabriku automobila. U toj zemlji pogone imaju “Ford”, kao i domaća “Dačija”, koja je u vlasništvu “Renoa”. n

KAPACITET 300.000 VOZILA, PRAVIĆE „PASAT” I „SUPERB” Nova fabrika „Folksvagena” trebalo bi da proizvodi sledeće generacije „folksvagen pasata” i „škode superb” sa maksimalnim godišnjim proizvodnim kapacitetom od 300.000 vozila, navodi se u internom dokumentu kompanije koji je objavio „Automotive News Europe”. To će olakšati ograničenja kapaciteta u češkim pogonima kompanije „Škoda” i omogućiti „Folksvagenovoj“ fabrici u Emdenu u Nemačkoj da pređe sa proizvodnjom. 1,3 milijarde evra

vrednost je investicije

„Folksvagena”

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Danas     Strana: 23

Rubrika: Novi Sad / Hronika

Autori: R.D.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uređenje ulica u Sajlovu

Uređenje ulica u Sajlovu

Grad Novi Sad je poslednjih nekoliko godina uložio značajna sredstva za kom unalno uređenje Sajlova, u kojem živi oko 4.000 stanovnika, a udaljeno je svega osam kilometara od centra. Nakon što je na kompletnoj teritoriji Sajlova izgrađena kanalizaciona mreža i javno osvetljenje, pristupilo se i rešavanju pitanja saobraćajne infrastrukture. Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije privodi kraju izradu tehničke dokumentacije uređenja 13,6 km saobraćajnica na prostoru Sajlova. Projekat obuhvata sve ulice kojesu podtucaničkom podlogom i koje će biti uređene u okviru postojeće regulacije. Sem asfaltiranja kolovoza, predviđena je i izgradnja pešačkih staza, kao i sistema otvorenih kanala radi odvođenja atmosferskih voda. Samo izvođenje radova realizovaće se fazno. Po završetku tehničke dokumentacije i ishodovanja odobrenja za izgradnju, biće sproveden postupak javne nabavke za izbor izvođača radova za prvu fazu koja podrazumeva uređenje 4,2 km saobraćajnica u 13 ulica. Nastavak radova planira se u drugoj fazi, a sa krajnjim ciljem da problem neasfaltiranih ulica bude rešen na prostoru čitavog naselja. Pre radova na saobraćajnim površinama, JKP „Vodovod i kanalizacija" realizovaće izgradnju vodovoda, kako bi se u ovom naselju rešio problem nelegalno izgrađene mreže koja je nedovoljnog kapaciteta, što je uzrok čestih havarija. R.D.

R.D.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Prosvetna inspekcija: Martinović bio zakonito angažovan

Prosvetna inspekcija: Martinović bio zakonito angažovan

Beograd - Prosvetna inspekcija nema saznanja da su Vladimir Orlić i Aleksandar Martinović angažovani u Akademiji vaspitačko - medicinskih strukovnih studija u školskoj 2019/2020. godini, navodi se u odgovoru Danasu iz Ministarstva prosvete, povodom navoda poslanika DS Balše Božovića da su dvojica visokih funkcionera SNS ponovo zaposlena na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji (koja je sastavu pomenute akademije).

U Ministarstvu su potvrdili navode koje je naš list dobio od Akademije vaspitačko - medicinskih strukovnih studija, da je Visoka medicinska škola postupila po ranijim nalozima prosvetne inspekcije.

Iz Ministarstva podsećaju da su u zapisniku o izvršenom redovnom inspekcijskom nadzoru nad radom Visoke medicinske škole u avgustu 2018. utvrđene nepravilnosti prilikom angažovanja Martinovića i Orlića, zbog čega je ustanovi naloženo da s njima raskine ugovore. Kontrolnim inspekcijskim nalazom iz oktobra prošle godine je konstatovano je daje tadašnji direktor škole postupio po nalogu inspekcije.

U vanrednom inspekcijskom nadzoru, koji je usledio u martu ove godine, konstatovano je da je Martinović bio angažovan u Školi u skladu sa zakonom, po osnovu Ugovora o dopunskom radu za školsku 2018/2019. godinu, od 3. oktobra 2018. do 30. septembra 2019, iz predmeta Zdravstveno zakonodavstvo i administracija i Zdravstveno zakonodavstvo i evidencije. Međutim, uvidom u dokumentaciju nije bilo dokaza da je Orlić bio zaposlen na Visokoj medicinskoj školi tokom prošle školske godine, kažu u Ministarstvu.

Našem listu je, podsetimo, sa Akademije vaspitačko-medicinskih strukovnih studija Kruševac (odsek Ćuprija), potvrđeno da je Martinović zaposlen kao predavač, a da je Orlić „planiran za angažovanje" na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Zaposlenje dvojice poslanika vladajuće stranke pratile su brojne kontroverze. Mediji su pisali da je, umesto osam žena koje su ostalebez posla na Visokoj medicinskoj školi, angažovano nekoliko članova SNS. BIRN je objavio da je Martinović Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio prihode koje stiče u toj školi od 1. oktobra 2018, iako se još u januaru nalazio na spisku ispitivača. Balša Božović je krajem maja objavio snimak sa Martinovićevog predavanja, na kome se vidi da sem njih dvojice nema više nikoga u slušaoniđ. V. Andrić

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Politička volja jača od zakona

Agencija za borbuprotiv korupcije preporučila razrešenje predsednika SO Irig Stevana Kazimirovića zbogsukoba interesa, alije skupština to odbila

Politička volja jača od zakona

Novi Sad - Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je razrešenje Stevana Kazimirovića sa funkcije predsednika opštine Irig, zbog sukoba interesa, zato što je tri godine zaredom, od 2015. do 2017. po konkursima dodelio ukupno 4,6 miliona dinara Kulturnoumetničkom društvu „Zmaj“, čiji je bio jedini zakonski zastupnik, naveo je portalo2l.

Istovremeno, Kazimirović nije po stupanju na funkciju 2015. prijavio Agenciji sve svoje funkcije, odnosno da je ujedno bio i zastupnik planinarsko-smučarskog društva „Dr Laza Marković“. Zbog toga je Agencija još u decembru prošle godine preporučila razrešenje sa funkcije.

Odbornici Skupštine opštine u kojoj SNS sa LSV ima većinu, odbacili su tu preporuku navodeći da „u tom trenutku ne postoji politička volja, jer je u toku predizborna godina“.

Kazimirović je u odgovoru Agenciji naveo da je od trenutka kad je postao predsednik opštine Irig „svoje aktivnosti u KUD „Zmaj“ sveo na minimum i da je kao zastupnik tog udruženja postojao samo formalno u APR-u“ zato što niko drugi nije hteo da se prihvati tog posla i volonterske pozicije. Naveo je i da ne spori obaveze koje kao funkcioner ima prema Agenciji, ali da je „smatrao da je od istih izuzet“ jer kao zastupnik kulturnog društva nije imaonikakveprihodeilikorist. Agencija za borbu protiv korupcije navela je da je uzela u obzir Kazimirovićeva izjašnjenja, ali da ona nisu uticala na donošenje konačne i javne odluke. A vladajuća većina u SO Irig ovako se narugala preporuci Agencije za razrešenje predsednika:

„Na osnovu prethodno pomenutih radnji... da je za utvrđivanje predloga dnevnog reda i za održavanje sednice potrebna politička volja, koja u ovom momentu ne postoji, jer je predizborna godina, zaključeno je da nije potrebno stavljati u predlog dnevnog reda predmetnu inicijativu". Kazimirović je neposredno pre izbora na funkciju predsednika opštine Irig 2015. preleteo iz DS u SNS. SNS dve nedelje pre toga nije imala nijednog odbornika u iriškoj skupštini. Prebegom nekoliko odbornika DS, SRS i grupe građana formirana je odbornička grupu od 10 članova, pa su sa LSV i SPS formirali većinu, preotevši vlast demokratama. R. B.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Danas     Strana: 1,17

Rubrika: Globus

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Brine medijska situaciia u Srbiji

Brine

medijska situaciia u Srbiji

Beograd - Finski ambasador u Srbiji Kimo Lahdevirta kaže da se nada da će dijalog između vlasti i opozicije u Srbiji dovesti do konkretnih rezultata i da će “radno okruženje i za opoziciju biti pogodnije”.

- Od kritične je važnosti kako radi Skupština Srbije - kaže Lahdevirta, koji je u diplomatiji gotovo 30 godina. Tokom karijere radio je, pored ostalog, u misiji Finske u Ujedinjenim nacijama, ambasadama u Britaniji i Kini, bio ambasador u Vijetnamu. Ambasadoru Srbijije odjunaovegodine. ¦ Šta očekujete da će biti dostignuća finskog predsedavanja EU, imajući u vidu složen period, pored ostalog, zbog Bregzita i formiranja institucija Unije posle izbora za Evropski parlament?

- Kreiranje novih institucija je nezavisno od predsedavanja. Naša uloga je da pokušamo da podržimo da stvari funkcionišu glatko gde god to možemo. Predsedništvo ima veću ulogu u organizovanju nekih sastanaka, na primer Saveta opštih poslova, Evropskog saveta, kao i sastanaka na drugim nivoima. Imamo svoje prioritete tokom predsedavanja koje pokušavamo da podstaknemo. Mjučna je vladavina prava zajedno sa zajedničkim vrednostima, potom konkurentnost i socijalna inkluzivnost EU. Na trećem mestu je uloga Unije kao globalnog lidera u vezi s klimatskim promenama i, konačno, prioritet je i sveobuhvatna bezbednost građana. U prioritete spada i proširenje. Kada je reč o temama u vezi s vladavinom prava, već je bilo diskusij a u Savetu opštih poslova u septembru o Poljskoj i Mađarskoj. Smatramo da EU mora imati bolji dijalog i veći uticaj na zemlje članice kako bi ispunjavale osnovne kriterijume i pravila EU. Pitanje životne sredine nam je veoma važno i naša vlada je naglasila da su klimatska pitanja veoma neophodna i za EU. Do kraja godine želimo da usvojimo Strategiju o klimatskoj neutralnosti EU do 2050. Na tome radimo veoma naporno.

¦ Albanija i Severna Makedonija su se nadale da će od EU ove nedelje dobiti datum za početak pristupnih pregovora. Vidite li napredak Srbije u pregovorima?

- Mogu samo da kažem da se Finska zalagala za početak pregovora i sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Mislim da je to pitanje veoma važno, kao i kako Srbija napreduje u traženim reformama - u oblastima vladavine prava i slobode medija i u svemu što je navedeno u izveštaju Evropske komisije u maju.

¦ Kako vidite vladavinu prava u Srbiji?

- Od kritične je važnosti kako radi Skupština Srbije. U tom smislu su EU i Evropski parlament pokušali da pokrenu dijalog između vladajuće partije i opozicionih stranaka. Nadam se da će dijalog dovesti do konkretnih rezultata, da će radno okruženje i za opoziciju biti pogodnije.

¦ Ne učestvuju sve opozicione partijeudijalogu...

- Njihovo je pravo da li će učestvovati ili ne. Nadam se rezaultatima koji će biti korisni.

¦ Dalijedijalogkorisnijiodbojkota?

- Teško je reći. Razumem složene okolnosti za opoziciju. S druge strane, nastojim da verujem da parlamentarni rad treba da bude sproveden u parlamentu, a ne van njega. Tu je i pitanje lokalnih izbora gde je možda potreban veći manevarski prostor.

¦ Rastu očekivanja da bi pitanje Kosova moglo biti rešeno kroz dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU u ne tako dalekoj budućnosti. Kako komentarišete učešće SAD u procesu uz angažman Metjua Palmera i Ričarda Grenela?

- Finska podržava pre svega rad visoke predstavnice EU. Sve strane moraju da zajedno rade da dođu do rešenja. Glavna odgovornost je na dve strane, ali EU je spremna da pomogne. Mislim i da SAD dele sa EU snažan interes u stabilnom i prosperitetnom Zapadnom Balkanu i radujemo se saradnji sa specijalnim predstavnicima Bele kuće i Stejt departmenta.

¦ Nema konkurentnosti u pristupu EUiSAD?

- Nadam se da nema i da svi mogu raditi zajedno najednom cilju. ¦ Šta biste izdvojili kada je reč o odnosima Srbije i Finske?

- Bilateralni odnosi su uvek važni, posebno za ambasade. Pokušvamo da ih promovišemo najviše što možemo. Mjučna stvar u tom smislu su posete. Srećan sam što je naš ministar spoljnih poslova nedavno posetio sve zemlje Zapadnog Balkana. Dobro je i vreme za posetu jer slavimo 90 godina diplomatskih odnosa Srbije i Finske. lako smo geografski udaljeni uvek je postojalo duboko poštovanje između dve zemlje. Sada je i putovanje skraćeno s obzirom na to da od juna imamo direktnu avio liniju između Beograda i Helsinkija. ¦ Kako vidite medijsku situaciju u Srbiji?

- Kao što je i u izveštaju EK naglašeno, nedostatak napretka u toj oblasti je razlog za zabrinutost. Srbija treba da stvori okruženje za medijske slobode i izražavanje bez ometanja i u skladu sa zakonom. Treba odgovoriti na teme u vezi s REM-om i RTS-om i to je deo dijaloga između vladinih i opozicionih partija. Nadam se konkretnim rezultatima. U Finskoj je u avgustu na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova istaknuta tema hibridnih pretnji i dezinformacija što takođe smatram važnim. Transparentnost u državnom kofmansiranju medija takođe. Nadam se da će nova medijska strategija biti brzo usvojena, poslata Briselu, a onda i implementirana.

¦ EU redovno izražava zabrinutost u vezi s ruskim i kineskim uticajem u regionu, uključujući Srbiju. Kako vi gledate na te uticaje?

- Mislim da su trgovina i investicije uvek u redu. Ali uvek naglašavamo pre svega da treba da postoji situacija u kojoj svi imaju pravične i jednake šanse da uspeju, kao i transparentnost javnih nabavki. To naglašavaju u diskusijama nordijske i druge zemlje EU. Takođe, ako se prema nekoj zemlji sprovode sankcije to shvatamo veoma ozbiljno i, što se tiče Finske, osnovna politika je da pratimo liniju EU koja podrazumeva primenu sankcija. S druge strane, nije nemoguće imati dobre odnose s Rusijom. Ona je naš veliki sused i imamo veoma dobre odnose, mada imamo različite stavove o nekim pitanjima. M. Mitrović

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Nikola Samardžić

Teme: Korupcija

Naslov: Patologija Upitnika

Patologija Upitnika

Uzbunjivači, koji postaju suština opozicionog

okupljanja, postoje samo u Evropskoj uniji. URusiji

završavaju u Sibiru, u Kinipo stadionima

NIKOLA Samardžić

Medijska struktura zbog koje se poziva na bojkot izbora nastala je u kampanji Stop Hagu u kojoj je ubijen premijer 2003. Emisija Upitnikje od osnivanja deoTijanićevog koncepta ritualnog ponovnog ubijanja premijera i njegovog nasleđa. RTS je nakon atentata ponovo trovačnica javnog mnenja. RTS je omogućio šešeljevcima da postanu vladajuća politička snaga i ideja. RTS ponovo, već 15 godina, bez obzira na sastav vlade, opravdava ratne zločine, huška protiv suseda, služi putinovskoj Rusiji, osporava evropske vrednosti i evropsku orijentaciju, raspiruje izolacionizam i antiamerikanizam, promoviše lažne ličnosti, toksične ideje, sociopatsko ponašanje.Vučićje bezgađenja i ustručavanja preuzeo celokupno Tadićevo i Đilasovo medijsko nasleđe. Venčao jeTijanićeve saradnike i neprijatelje. Mobilisao sve huškače i sve starlete. Ceo prethodni poredak, Koštunicu, Tadića i Đilasa ugradio u mašineriju lične vlasti, zaoštravanja partijske diktature i razaranja društva do dubina svih

međuljudskih odnosa. Slaba je uteha ako jeVesić,

najmoćniji Vučićev saradnik, nepoželjan na ulicama grada kojim upravlja. Slaba je

uteha akoje Vesiću imaginarno mesto u selendri iz koje se dofukljao a da ni nje nije dostojan. Jer ni najdublje siromaštvo nije izgovor socijalnoj patologiji koja milionsku Ijudsku zajednicu pretvara u košmar korupcije, medijskog nasilja i fizičkog maltretiranja.

Sav ovaj građanski "pnstojnitv" koji je preuzeo etičko liderstvo opozicije je potajno ili otvoreno navijao dok su se ubijali premijer i njegovi uspesi u pokušajima da zatvori prethodno vreme zločina, izolacije i opšteg pomračenja. Mrzeli su ga ili su mu zavideli, u izuzetnim slučajevima ga nisu razumevali. Zato opozicija ne nudi racionalnu evropsku alternativu Vučićevom izolacionizmu i ličnom mahnitanju. Naročito ne Putinovim kvislinzima čiji je i RTS. Nema slobodnih medija bez Evrope, nema mira bez ukidanja granica sa susedima, nema vladavine prava bez suočavanja sa suštinom i posledicama atentata. Nema građanskog društva dok je na vlasti koalicija Đinđićevih ubica i prijatelja koji su ga prodali. Nema građanskog društva dokje opozicija samo bledi hologram vlasti. Uzbunjivači, koji postaju suština opozicionog okupljanja, postoje samo u Evropskoj uniji. U Rusiji završavaju u Sibiru, u Kini po stadionima. Vučićeva vlast postaje devijantna ne samojer se on, sve nesigurniji, zavlači Šešelju pod suknju. Vučić maestralno razvija patologiju poretka koji je preuzeo 2012. Patologija Upitnika je samo najočigledniji od primera.

Smisao bojkota nije samo realizacija etičkog stava ili Đilasove potrebe da koaliciju svede na lično zavisne prosjake i kmetove. Bojkot je povratak na ideju dvopartijskog sistema koji će uspostaviti kontinuitet ne samo sa zločinačkim režimom, čija je služba bezbednosti osnovala Šešeljevu partiju, nego i s kompromisima u kojima se davimo nakon atentata. Većina Đilasovih saradnika koji nam s Vučićem i Šešeljem nude Putina, izmilela je iz istih službi koje su napravile novu partiju Vučiću, u uverenju da će šešeljevci, podeljeni, postati slabiji. Nikad nisu bili jači.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Danas     Strana: 1,14

Rubrika: Ekonomija

Autori: G.Vlaović

Teme: Korupcija

Naslov: Najavljene socijalne karte su predizborna igra

Najavljene socijalne karte su

predizborna igra

Pavlović: Socijalne karte neće se formirati ni po donošenju zakona, er baze podataka nisu sačinjene Veselinović: Ne očekujem da će biti dostupni podaci iz baza o siromašnima, jer bi onda javnost bila upoznata sa relevantnim činjenicama

Beograd - Izjavu Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kojom najavljuje završetak procesa formiranja socijalnih karata u Srbiji stručna javnost ocenjuje kao nerealnu, odnosno predizbornu šarenu lažu koja ima za cilj da „zamaže oči“ javnosti.

Povodom Dana borbe protiv siromaštva ministar Đorđević je juče najavio da će se Zakon o formiranju socijalnih karata naći pred poslanicima Skupštine Srbije na jesenjem zasedanju te da će njegovim usvajanjem biti omogućeno stvaranje precizne baze podataka na osnovu koje će biti poznat broj korisnika socijalne pomoći i koje kategorije stanovništva zaista spadaju u tu grupaciju.

Stručna javnost pak nije tako optimistična kao ministar Đorđević i tvrdi da je reč o glomaznom i dugoročnom poslu, te da će usvajanje zakona vezano za tu tematiku vlast iskoristiti za sticanje predizbornih poena.

Advokat Branko Pavlović kaže za Danas da javnost ne treba da očekuje da će vlast izaći sa tačnim spiskovima o broju socijalnih slučajeva u zemlji, odnosno broju ljudi koji bi trebalo da dobijaju socijalnu pomoć.

- Podaci tog tipa neće biti dostupni nakon usvajanja Zakona o formiranju sođjalnih karata iz prostog razloga što takve baze podataka još uvek nisu gotove. Suština je u tome da vlast u stvari sada usvaja određene pravne okvire na osnovu kojih će se praviti socijalne karte u narednom periodu. To znači da i dalje nećemo znati tačan broj siromašnih u Srbiji, odnosno onih kojima je zaista potrebna socijalna pomoć, kao što je to slučaj bio i dosad - navodi naš sagovornik.

On dodaje da shodno tome socijalne karte možda i neće biti donete za vreme mandata ove vlasti dok će ona imati priliku da preuzme benefite zbog započinjanje tog procesa.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović takođe ističe da je formiranje socijalnih karata mukotrpan i dugoročan posao te da se ta tema pokreće u ovom trenutku ne da bi se rešio problem, već zarad predizbornih aktivnost.

- Da bi taj posao bio završen treba popisati sve građane a onda na osnovu toga tačno izračunati broj zaposlenih, koliko njih iz domaćinstva radi i kome su primanja veoma niska i treba mu državna pomoć da bi održao svoju egzistenciju. Tek kada se formiraju takvi spiskovi moguće je uraditi socijalne karte. Baze podataka koje se formiraju prvenstveno će da imaju za cilj da prepoznaju one kategorije stanovništva koji su na i ispod granice siromaštva kako bi im bili dodeljeni razni vidovi pomoći a kako bi oni postali sigurni glasači vladajuće političke opcije na prolećnim izborima - navodi Veselinović.

Ni on ne očekuje da će biti dostupni podaci do kojih država dođe formiranjem socijalnih karata, jer bi na taj način javnost bila upoznata sa relevantnim činjenicama o broju siromašnih. Prema njegovim rečima vlast će ta saznanja koristiti selektivno kako bi fingirala broj siromašnih i nezaposlenih sugrađana onako kako njoj odgovara. Na pitanje da prokomentariše podatak da je Srbija po visini socijalne pomoći na pretposlednjem mestu u Evropi, iza Rumunije, naš sagovornik tvrdi da je situacija po tom pitanju još gora.

- Nakon građanskih protesta protiv korupcije, u susednoj Rumuniji je došlo do rasta standarda građana i povećanja plata. Shodno tome broj socijalnih slučajeva u Rumuniji je daleko manji nego kod nas. lako je budžet Ministarstva za rad u Srbiji treći po jačini, posle onog koje imaju ministarstva finansija i vojske, davanja za socijalu su sramotno niska. Problem je u tome što se sredstva umesto na davanje socijalne pomoći ili otvaranja savetovališta za socijalno preduzetništvo, troše na potpuno pogrešan način, kroz jednokratnu pomoć i to uglavnom onima na koje vlast računa kao na svoje birače ili na subvencije stranim investitorima. Treba naglasiti i to da je ministar Đorđević potpuno nestručan za obavljanje funkcije na kojoj se nalazi - zaključuje naš sagovornik. G. Vlaović

Više od sedam odsto siromašnih

Tokom 2018. godine 7,1 odsto stanovništva imalo je potrošnju ispod linije apsolutnog siromaštva, koja je iznosila 12.286 dinara mesečno, što nije dovoljno ni za osnovne životne potrebe, pokazuju nalazi Ocene apsolutnog siromaštva u Srbiji za 2018, koju je sačinio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije (Sl-PRU), saopšteni povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva. lako je u odnosu na 2017. smanjenja stopa siromaštva kod dece (sa 9,5 odsto na 7,8 odsto) ona ostaju iznadprosečno ugrožena, kao i oni koji žive van gradova i kod kojih je stopa siromaštva dva puta veča nego kod gradske populacije. Posebno su ugroženi stanovnici u regionu južne i istočne Srbije, u kojima je stopa siromaštva 11,9 odsto, kao i članovi brojnijih domaćinstava.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Danas     Strana: 23

Rubrika: Beograd

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Možemo

Možemo

Poslednji slučaj uzurpacije države i javnog novca rezultirao

je prvom pobedom javnosti nad koruptivnom državom. Vesto umešanosti Srbije u trgovinu oružjem sa Saudijskom Arabijom nije naišla na oduševljenje. Čerupanje onoga štoje ostalood javnih fabrika i zloupotreba vlasti, kako bi se iz Krušika izvlačio novac za ovu trgovinu, izazvalo je veče negodovanje. Kap je prelila čašu kada je javnost saznala da je Aleksandar Obradovič, uzbunjivač iz Valjeva, u zatvoru zato što je raskrinkao koruptivnu vlast. Pokazali smo moć i snagu solidarnosti. Posle dva dana protesta ispred Centralnog zatvora, Aleksandarje vraćen u kućni pritvor.

Informacijeo umešanosti Branka

Stefanovića, oca ministra policije Nebojše Stefanovića i predstavnika privatnefirme GIM, u prodaju oružja islamskim teroristima, u septembru je aktuelizovao međunarodni portal Arms voč, koji je nakon objavljivanja teksta bio pod hakerskim napadima iz Srbije. Nema sumnje da je ova vlast, duboko zagrizla u kurupciju i kriminal, ozbiljno uzdrmana ovakvim vestima. Možda spinovanje kroz tabloide i može donekle da umanji štetu u Srbiji, ali kod stranih medija ni hakerski napadi ne pomažu. Svetski mediji uveliko pišu o ovom slučaju.

Svesna je Srpska napredna stranka da zbog ovoga može da izgubi vlast. Možda njihovi međunarodni prijatelji mogu da zažmure na prebijanje novinara, pokušaje ubistva, obijanje

i spaljivanje njihovih kuća,alije trgovina oružjem i visoka korupcija nešto na šta ni oni baš ne mogu da ostanu slepi. Zato je SNS upregla celu državu da zataška slučaj, i u filmskoj akciji, tri dana nakon

objavljivanja teksta, uhapsila Aleksandra Obradovića, radnika Krušika koji je Pandorinu kutiju otvorio.

Višeodtri nedelje od

javnosti je skrivana informacija daje uzbunjivač Aleksandar

Obradović uhapšen. U tajnoj akciji policije Ministra Nebojše Stefanovića. Ministra policije, čiji je otac uključen u aferu Krušik.

Od SNS i državnog aparata koji su okupirali, odavno smo prestali da očekujemo legalno i legitimno vladanje. Za koga i čiji interes radi policija postalo jejasno najranije u noći 24. aprila kada su je vezani građani u Hercegovačkoj zvali upomoć. Tužilaštvo se umesto protiv kriminala u državi, okrenulo protivzaštitnika opšteg interesa. Zato se njima i ne obraćamo.

Savesni i hrabri uzbunjivač Aleksandar, odgovorni novinari koju su njegov glas preneli javnosti, i konačno, Ijudi koji su protestovali ispred Centralnog zatvora zahtevajući njegovu zaštitu, pokazali su da do promene možemo zajedno. Ujedinjeni ispred centralnog zatvora, pokazali smo da možemo da se suprotstavimo vlasti. Ujedinjeni, pokazali smo da možemo da izvršimo pritisak. Ujedinjeni, pokazali smo da možemo da ostvarimo svoj cilj.

Ovo je naša prva zajednička pobeda. Ostajemo uz Aleksandra, kao što je on stao ispred svih nas. Zato što mi zajedno možemo da se izborimo za pravednu Srbiju.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Danas     Strana: 1,4

Rubrika: Politika

Autori: Mirjana R. Milenković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Račun Dveri ispražnjen na osnovu lažnih menica

Račun Dveri ispražnjen na osnovu lažnih menica

  • Pljačku izvela preduzetnička radnja

Studio za dizajn „Mir“ iz Crepaje, čiji je vlasnik supruga Dragana Manića, bivšeg člana Dveri • Ne mogu da pristupim ni svojoj

ličnoj Fejsbuk stranici

  • Bivši direktor Dveri Slobodan

Dimović naprasno je podneo ostavku na mesto direktora i nestao u februaru ove godine • To sve govori da je ovaj

scenario pljačke bio mnogo ranije pripremljen

Beograd - „U dva navrata, 11. septembra i 10. oktobra, sa zvaničnog računa Srpskog pokreta Dveri opljačkano je ukupno osam miliona dinara budžetskih sredstava namenjenih za naš politički rad. Ovu pljačku je izvela preduzetnička radnja Studio za dizajn „Mir“ iz Crepaje aktiviranjem menica koje je mogla dobiti jedino od bivšeg direktora Dveri koji je zloupotrebio službeni položaj. Naime, ova firma je u vlasništvu supruge Dragana Manića, bivšeg člana Internet tima Dveri, koji je zajedno sa bivšim direktorom isključen iz članstva u Srpskom pokretu Dveri. Važno je naglasiti da u evidenciji u poslovnim knjigama Dveri nema ovih menica, nema naručenog posla, nema zaprimljenih i proknjiženih faktura za plaćanje, nema opomene za isplatu duga pre aktiviranja menica", kaže za Danas Boško Obradović, lider Pokreta Dveri i dodaje da su Dveri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu 1. oktobra podnele „krivičnu prijavu protiv svih pomenutih učesnika u ovoj teškoj krađi“.

  • Znači nije bilo menica?

- U izvodu otvorenih stavki na dan 31. decembra 2018. godine stoji potpisano od obe strane da Srpski pokret Dveri nema nikakvih dugovanja prema ovoj firmi sa kojom je raniju saradnju dogovarao bivši direktor u oblasti internet marketinga. Ako tome dodamo i da su - ispostavilo se kroz našu istragu - pomenute menice zavedene u banci 2016. godine, a pomenuta firma registrovana tek 2017. godine - iz svega ovoga je očigledno da je u pitanju udružena kriminalna operacija. • Ko je bivši direktor Dveri koji je pustio lažne menice?

- Bivši direktor Dveri Slobodan Dimović naprasno je podneo ostavku na mesto direktora i nestao u februaru ove godine. Pre toga godinama je bio predmet režimskih pritisaka kroz istrage raznih državnih organa: UKP, DRI, Tužilaštva, Ministarstva za državnu upravu, Agencije za borbu protiv korupcije... Nema drugog objašnjenja: ili su ga kupili i nečim ucenili, ili je od učlanjenja u Dveri bio režimski spavač, koji služi za aktiviranje u specijalnim prilikama. Inače, reč je o blanko menicama za koje nikada nije bio ovlašćen ni od koga u Dverima da ih ima, kao što prilikom primopredaje dužnosti novom direktoru nije predao pomenuta menična zaduženja Pokreta. To sve govori da je ovaj scenario pljačke bio mnogo ranije pripremljen a tek sada aktiviran, jer je procenjeno da sada može da nanese najveću štetu Dverima.

  • Kome ste sve prijavili da vam je račun ispražnjen?

- Ne samo da smo podneli krivičnu prijavu nadležnom Tužilaštvu, već smo o svemu obavestili NBS, MUP, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, Ministarstvo fmansija dva puta, kao i Privredni sud u kome smo još 27. septembra pokrenuli tužbu za nadoknadu štete i zatražili donošenje privremene mere kojom bi naša opljačkana sredstva bila zamrznuta do okončanja sudskog postupka i kojom bi bila zaustavljena dalja pljačka na isti način. Privredni sud ćuti već tri nedelje iako je ovo urgentna mera koju su obavezni da odmah donesu kako bi se sprečio dalji kriminal. Sudija Mirjana Gitarić je najpre zakazala ročište za 21. oktobar, a onda se sud naprasno proglasio nenadležnim i na taj način - izbegavanjem da postupi - direktno postao saučesnik u ovom lopovluku. Pisali smo i predsedniku Privrednog suda Jovanu Jovanoviću tražeći hitan sastanak, ali uzalud. Namaje jasno da čitava državna administracija kojaje podkontrolom aktuelne vlasti asistira i štiti učesnike ovog kriminalnog poduhvata u cilju urušavanja Dveri, za šta će i svi nadležni takođe morati da odgovaraju. Postavlja se pitanje gde to u svetu bi sve državne institucije ćutale na otvorenu pljačku jedne parlamentarne političke stranke, posebno imajući u vidu da su u pitanju državna budžetska sredstva koja su pokradena?

  • Da li to znači da Dveri neće imati ama baš nikakva sredstva za kampanju bojkota?

- To znači da nam je oteto sve što smo uštedeli za ove tri godine parlamentarnog rada i što smo sačuvali na računu za kampanju bojkota. Takođe nam se sada svakog 10. u mesecu skida sve što redovno dobijamo iz republičkog budžeta na osnovu parlamentarnog statusa. Nema drugog objašnjenja sem da je u toku sprovođenje naloga koji je vladajući režim dobio od Aleksandra Vučića, koji je u svom neobičnom i ničim izazvanom obraćanju u pauzi zasedanja GS UN u Njujorku poručio da su „Dveri ukinute“ i da Boško Obradović više nije Dveri. Ovako krupna kriminalna dela niko ne bi smeo da čini bez zaštite BIA i obećanja vlasti da će biti oslobođeni od krivične odgovornosti. Interesantan dokaz u prilog ovoj tvrdnji je da su pljačkaši za advokate uzeli advokatsku kancelariju Aleksandra Đorđevića, bivšeg šefa BIA, istu onu koja zastupa i fabriku Krušik u skandaloznom slučaju protiv uzbunjivača Aleksandra Obradovića iz Valjeva, kao i optužene iz grupe Darka Šarića. • Zbog čega bi nekome bilo u interesu da otme i vašu Fejsbukstranicu?

- Neovlašćeno nam je preuzet čitav Fejsbuk sistem koji smo gradili osam godina. Pored glavne zvanične Fejsbuk stranice Srpskog pokreta Dveri, koja ima preko 170.000 pratilaca, onemogućen nam je pristup skoro svim stranicama gradskih i opštinskih organizacija Dveri na Fejsbuku. Ja ne mogu da pristupim ni mojoj ličnoj Fejsbukstranici. Podneli smo još prošle nedelje prijave Tužilaštvu za VTK i Odeljenju MUP-a za visokotehnološki kriminal, ali ništa. Čekamo odgovor i od Fejsbuka.

Ovo je takođe ozbiljno kriminalno delo uzurpacije naše internet imovine u koju je mnogo uloženo. Ovo je isto tako deo Vučićeve operacije ukidanja Dveri, jer ako ostanete bez finansijskih sredstava za rad i jedinog ozbiljnijeg medijskog prozora u svet kroz koji možete da iznesete svoje političke stavove - kako uopšte onda možete da se bavite politikom? Jasno nam je šta se ovim želi postići ali se nećemo pokolebati i nećemo odustati u našoj opozicionoj borbi da što pre ugledamo kraj ovog nenormalnog, kriminalnog i lopovskog Vučićevog režima.

Mirjana R. Milenković

  • Gde to u svetu bi sve državne

institucije ćutale na otvorenu pljačku jedne parlamentarne političke stranke

  • Zato bi vladajućem režimu odgovarao vaš ispražnjeni račun? - Odgovor je jednostavan: naovaj načinsejedna odvodećih opozicionih političkih organizacija ostavlja bez ikakvih sredstava za tekući politički rad. Ako se uzme u obzir da su Dveri jedna od najaktivnijih antirežimskih opcija na protestima, u medijima i na terenu širom Srbije - onda je motiv vladajućeg režima da zaustavi naše delovanje očit.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Dnevnik     Strana: 5

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Neposredna pogodba za „Jugoremediju”

Neposredna pogodba za „Jugoremediju”

Nakon što je propao i poslednji, sedmi, pokušaj prodaje nekadašnjeg farmaceutskog giganta, Fabrike lekova „Jugoremedija” u stečaju, stečajni upravnika oglasio je prodaju metodom neposredne pogodbe za 4.novembar u 11.15 časova u krugu fabrike.

Predmet prodaje metodom neposredne pogodbe je imovina fabrike, čija je procenjena vrednost 3.813.357,07 dinara. U objavljenom oglasu navodi se da procenjena vrednost tog stečajnog dužnika nije minimalno prihvatljiva, niti je na ma koji drugi način obavezujuća za ponuđača ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude.

Najvažniju imovinu „Jugoremedije” čine industrijski kompleks površine 73.586 kvadratnih metara, pripadajuća oprema koja se nalazi u njemu, namenjena isključivo za proizvodne i neproizvodne pogone, 24 žiga koji su inetelektualna svojina fabrike lekova, 28 motornih vozila i inventar i zalihe privrednog društva „Jugoremedija” AD.

Poslednja početna cena, za koju nije bilo zainteresovanih, za prodaju nekadašnjeg farmaceutskog giganta u Zrenjaninu bila je 800 miliona dinara. Već nakon neuspele avgustovske prodaje najavljivano je da ima dva zainteresovana kupca koji se nisu prijavili na tender, ali ostaju zainteresovani, kao i da će Odbor poverilaca „Jugoremedije” odrediti novi rok za prodaju ili će ići na pokušaj prodaje neposrednom pogodbom.

Inače, stečaj u „Jugoremediji” proglašen je 2012. godine, a četiri godine kasnije proglašen je bankrot. Ta fabrika bila je među 24 sporne privatizacije u Srbiji, čiju je prodaju analizirao Savet za borbu protiv korupcije.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Politika     Strana: 10

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Luka Sremska Mitrovica za razvoj rečnog saobraćaja

Luka Sremska Mitrovica za razvoj rečnog saobraćaja

Ako Komisija Svetske banke odobri projekat za pro-

širenje i izgradnju luke u Sremskoj Mitrovici, vredan preko 20 miliona evra, taj grad bi dobio luku u kojoj bi bili terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka, a tu bi bila smeštena i carina i rečna policija. Sve to doprinelo bi da taj grad postane logistički centar za rečni transport i doprinelo bi razvoju ove grane saobraćaja, prenosi Tanjug.

Agencija za upravljanje lukama pokrenula je 11. septembra javnu nabavku za usluge izrade studije opravdanosti sa idejnim projektom za proširenje i izgradnju luke Sremska Mitrovica, a rok za podnošenje prijava istekao je 14. oktobra. „Agencije za upravljanje lukama pozvala nas je da učestvujemo kao partner u tom procesu. Ono što je Grad Sremska Mitrovica već preduzeo jeste izrada plana detaljne regulacije za tu zonu, plan izrađuje naše javno preduzeće i to se sve odvija dobrim tempom. Paralelno s tim, Agencija za luke treba da izradi idejni projekat i studiju opravdanosti luke i zajedno sa ta dva dokumenta i lokacijskim uslovima pojavili bismo smo se pred Komisijom Svetske banke s projektom vrednim preko 20 miliona evra”, izjavio je gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader.

On objašnjava da bi u luci bili smešteni terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka i carina i rečna policija.

„Tako bismo zaokružili priču vezanu za reku Savu i iskoristili sve prednosti rečnogtransporta, s obzirom na to da smo ušli u Strategiju izgradnje luka na Dunavu i Savi. Ova priča trebalo da bi da zaživi 2020. godine. Kao grad bismo i sa strane rečnog transporta ponovo postali mesto dobrog logističkog centra i zaokružili priču u samom gradu”, rekao je Sanader.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ranije je najavila da će Vlada Srbije uložiti oko 200 miliona evra u razvoj vodnog saobraćaja, čime se „posle više od 30 godina realizuju ozbiljne investicije u modernizaciju luka”.

Vlada Srbije, objasnila je ministarka Mihajlović, uložiće više od 200 miliona evra u rečnu infrastrukturu, pre svega u uređenje rečnih korita Save i Dunava i modernizaciju luka.

Posle luke Novi Sad, sledi izgradnja luke Smederevo, koje bi trebalo da počne u martu 2020. godine, a osim toga biće urađena projektna dokumentacija za Luku Beograd i Luku Sremska Mitrovica.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Politika     Strana: 5

Rubrika: Događaji dana

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Vučić: Srbija će sačuvati državne međe

Vučić: Srbija će

sačuvati državne međe

Treba da imamo human odnos prema izbeglicama, ali da čuvamo svoje interese, poručio predsednik Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar

Vučić izjavio je juče da neće odustati od insistiranja na sveobuhvatnoj istrazi o navodnom trovanju članova Centralne izborne komisije Kosova kovertama sa glasovima iz centralne Srbije. „Nećemo da zaboravimo tu priču, hoćemo da vidimo ko je otrovan i kakvi su to srpski teroristi”, izjavio je Vučić tokom gostovanja na televiziji Pink, prenosi Beta. Onje ocenio da je to trovanje izmišljeno jer kosovski političari „ne znaju šta će sa sobom”. „Trenutna vlast bi da kupi vreme kako bi se desila viša sila da oni ostanu na vlasti, a ovi drugi žure da vladaju”, dodao je Vučić. Kako je kazao, aktuelna Priština je nervozna zbog rezultata Srpske liste.

Vučić je ocenio je„pričanje gluposti” najavu kandidata za premijera Kosova Albina Kurtija da će ako ukine takse uvesti recipročne mere Srbiji i poručio kosovskim Albancima „da se upristoje, da povedu računa i shvate da ne mogu da nas maltretiraju” jer, kako je dodao „ne zavisimo mi od vas nego vi od nas”. Albancima je poručio da „prestanu da lažu o trovanju, da prestanu da maltretiraju srpski narod na Kosovu i kada se upristoje da kažu da žele razgovor, razgovoraće biti”. Predsednikje istakao da neće da laže narod i da kaže da je Kosovo deo Srbije, ali „nije celo naše, ali nije ni njihovo”, a da kompromis nije da Srbija sve izgubi, a da Albanci sve dobiju.

Komentarišući izjavu lidera Pokreta za preokret Janka Veselinovića da ne sme da kaže Kurtiju da po Ustavu Srbije Kosovo nije država, Vučić je rekao da sme da kaže, i da je srpska država nezavisna i da donosi odluke u interesu naroda nezavisno od velikih sila. On je rekao da je „u vreme Vučića 13 država povuklo priznanje Kosova, a četiri priznale, dok je za vreme prethodne vlasti 89 država priznalo Kosovo”. Ponovio je kritike na račun prethodne vlasti, koja, kako je rekao, nije izdala ni saopštenje kada je Kosovo proglasilo nezavisnost.

Predsednik Vučić je ocenio da fotografisanje ambasadora Velike Britanije sa predsednikom Samoopredeljenja Albinom Kurtijom ispred zastave Albanije i njihov stav o tome svedoče o dvostrukim aršinima. „Zamislite da je Milorad Dodik okačio srpsku, ili bar zastavu Donbasa, da li bi se tada britanski ambasador slikao s njim”, upitao je on.. Kazao je da je sve razumeo iz zvaničnog odgovora ambasade Velike Britanije.

Kurtiju, koji je povodom njegovog pitanja ambasadi Velike Britanije., kazao da ne bi trebalo da komentariše nacionalne simbole Albanaca, Vučić je poručio da će sve da komentariše. „Kurti je pomislio da je mnogo važan. Ne, nego ćeš ti (Kurti) da mi zabraniš, ti si bog otac pa ćeš da mi zabraniš”, istakao je Vučić.

Srbija će nastaviti put ka Evropskoj uniji, jer je to „pametna i mudra odluka”, ali da nikome „nećemo dozvoliti da ugrozi prijateljstvo” sa Rusijom, Kinom, Japanom i Turskom, istakao je Vučić. Kazao da je 67 odsto trgovinske razmene Srbija ima sa Evropskom unijom i da najveći broj investicija odatle dolaze. On je dodao da će Srbija istovremeno graditi prijateljstva i ostati u „dobrom odnosu sa svima”.

Komentarišući izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana da će, ukoliko Turska pusti izbeglice, silom braniti mađarsku granicu sa Srbijom, Vučić je rekao da će ukoliko se to desi „i Srbija sačuvati svoju granicu”. On je dodao da u tom slučaju odluku neće donositi bez konsultovanja sa svojim evropskim partnerima. Vučić je kazao da smatra da u tom slučaju treba da imamo human odnos prema izbeglicama, ali da čuvamo svoje interese i dodao da „ljudi ne treba da brinu”.

Tužilaštvo ne može da nađe Trifunovića na Baliju

Četvorica koja su palile knjigu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića „svi su iz Saveza za Srbiju (SZS) i do sada su bili na najmanje 15 skupova”, rekao je Aleksandar Vučić i dodao da nadležni ispituju taj slučaj o da će, kad budu izneti dokazi, svi videti da je SZS spinovao da je paljenje knjige namešteno. Vučić je rekao da će srpsko tužilaštvo ispitati tvrdnje lidera Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića da mu je neko nudio mito da izađe na izbore, ali je dodao da „tužilaštvo ne može da ga nađe na Baliju”. Predsednik je osudio i uvrede na Tviteru na račun voditeljke emisije Upitnik na RTS-u Olivere Jovićević i rekao da je sramota da majku devojčice od 19 godina neko nazove prostitutkom. ; Aleksandar Vučić

Albanci da prestanu da lažu o trovanju, da prestanu

da maltretiraju

srpski narod na Kosovu i kada se upristoje da kažu da žele razgovor, razgovora će biti

----------------------------------------------------------

Datum: 18.10.2019

Medij: Srpski telegraf     Strana: 1,6,7

Rubrika: Vesti

Autori: Goran Mitrović

Teme: Korupcija

Naslov: BOŠKO I JEREMIĆ PODRŽALI SERGEJA

GORAN MITROVIĆ

ODREKLI GA SE I NJEGOVI ČLANOVI POLMČKOG SAVETA Od ovakvih i sličnih gadosti upućenih jednoj ženi i novinarki ogradio se čak i Politički savet Trifunovidevog pokreta, uskrativši podršku svom Kderu.

- Clanovi PoUtičkog saveta Pokreta slobodnih građana duboko su ubeđeni da u društvu za koje se borimo dijalog mora da zameni vređanje neistomišljenika po bilo kom osnovu. Apelujemo na sve učesnike u javnom životu, uključujući i predsednika PSG Sergeja Trifunovića, da se pridržavaju ovih načela i time doprinesu zalaganju za pristojno društvo - stoji u saopštenju ovog saveta. Clanovi saveta su uglavnom javne ličnosti, a na spisku su Dragan Velikić, Milan Vlajčić, prof. dr Daša Duhaček, prof. dr Jelena Đorđević, Goran Marković, prof. dr Srbijanka Turajlić, Janko Baljak, Nikola Đuričko i prof. dr Staša Babić.

Srpski telegraf potražio je komentar od njih.

Tavila nam se Srbijanka Turajlić i kratko poručila: „Nemam vremena da dam bilo kakav komentar, doviđenja.“ Nešto reitiji bio je književnik Dragan Velikić:

„Clan sam tog saveta, ali već dugo nisam aktivan, tako da nisam prava osoba koju možete pitati za ponašanje predsednika PSG. “

Braća po uvredama. U brutalnom vređanju novinarke RTS Olivere Jovićević lideru Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergeju Trifunoviću pridružili su se Boško Obradović, Vuk Jeremić (preko svojih bliskih saradnika Vladimira Todorića i pisca Siniše Kovačevića), novinar Vremena Dragan Todorović. S uvredamaje nastavio i sam Trifimović.

POGAN REČNIK

Svi ovi opozicionari, praćeni još ponekim anonimnim likovima sa društvenih mreža, bukvalno su se juče utrkivali ko će više da izvređa Jovićevićevu uprkos mnogobrojnim osudama sa svih strana. Trifunovića su se čak odrekli i fimkcioneri njegovog pokreta, članovi političkog saveta (pogledajte okvir), ali to njemu očigledno nije važno...

Pošto je prethodno napisac da emisija ,Upitnik“, koju vodi Jovićevićeva, postoji isključivo da ona ne bi morala da zarađuje 150 evra na sat kao prostitutka, juče je Trifunović novinarku RTS nazvao trovačem medijske scene i sugerisao da biUNSi NUNS trebalo da se izvine „novinarima što sutakvu osobu uporedili s njima“. U sličnom tonu poruke na društvenim mrežama ispisivali su i ostali pomenuti glumčevi istomišljenici (pogledajte tvitove), a među najgnusnijim porukama bila je ona Siniše Kovačeviea: - Delegacija beogradskih prostitutki posetila je danas Sergeja Trifunovića i oštro protestovala zbog uvredljivih i neumesnih poređenja njihovog esnafa sa jednom od plavuša sa RTS. Trifunović uputio iskreno izvinjenje i obećao da mu se takvi gafovi više neće dešavati.

Njegovu objavu na Fejsbuk je okačio medijski stručnjak Nebojša Krstić, dodajući: - Pomislili ste daje Sergej Trifunović najveća prostačka džukela na političkoj sceni, ali evo Siniše Kovačeviča da vas demantuje. Krstićev post lajkovao je i gej -aktivista Predrag Azdejković. HVALA NA PODRŠCI

Olivera Jovićević zahvalilaje na podršci koju su joj uputila novinarska udruženja, organizacije i mnogobrojne javne ličnosti.

- Nisam ranije obraćala pažnju na uvrede koje je na moj račun iznosio loš glumac, s još lošijom dikcijom. Međutim, pošto je danas u pitanju politički lider s podrškom jednog dela građana, zbog javnosti, zbog moje porodice i ličnog integriteta, Trifunović će beskrupulozne uvrede morati da objasni na sudu. Nemam više nikakav komentar jer Trifunovića lično ne poznajem. Ko ne zna o kakvoj pojavi je reč, nekapročita štaje o nekadašnjem kolegi s akademije, a sada političaru koji širi mržnju kad god stigne napisala Biljana Srbljanović. I Vesna Pešić - napisala je Jovićevićeva.

Poganog Trifunovićevog jezika, inace, nije ostao pošteđen ni izvesni Mladen Šagovac, fotograf i član PSG, čiju je prepisku sa čelnikom Pokreta objavio jedan tviteraš. U njoj se vidi kako Sagovac kaže da Trifunović na skupštini treba da objasni ko mu je nudio mito od pola miliona evra. Na to mu je lider stranke sočno poručio:

- Napušite mi se ku*ca ti, tvoja mamadroljaitvoj otac-patuljak.

REAKCIJE VIKTOR MARKOVIĆ NJUZNET

Sergej Trifunović je previše dobar glumac u ulozi političara. Mislim da bi trebalo (da izađe iz uloge glumca ipostane političar BOJANA MALJEVIĆ

Ne želim da komentarišem ništa u vezi s tim

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Politika/Odrzana-prva-javna-rasprava-o-predlozima-izmena-zakona-vezanih-za-unapredjenje-izbornog-procesa.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: ODRŽANA PRVA JAVNA RASPRAVA O PREDLOZIMA IZMENA ZAKONA VEZANIH ZA UNAPREĐENJE IZBORNOG PROCESA

Izvor: NoviMagazin.rs, 17.Okt.2019, 00:12 Prva od četiri javne rasprave o predlozima izmena tri zakona - Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o javnim preduzećima koji se bave funkcionisanjem političkog sistema, a čije bi izmene dovele do unapređenja izbornog procesa, održana je danas u Beogradu.Pored članova Radne grupe za saradnju sa OEBS-om, okruglom stolu su prisustvovali državni sekretari ministarstva pravde, ministarstva finansija i ministarstva privrede, kao i predstavnici nevladinih organizacija - CESID, CRTA i Transparentnost Srbija, predstavnici OEBS-a i KDILJP-a, ali i narodni poslanik Vladimir Đurić.Okrugli sto su vodili direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo...

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: jugpress.com

Link: https://jugpress.com/krusik-i-uzbunjivaci-u-srbiji-svako-ko-uzbuni-javnost-nosi-metu-na-ledjima/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krušik i uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"

BEOGRAD (BBC) Petar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara.... BEOGRAD (BBC) Petar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara. Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju. "Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom. IT stručnjak koji je medijima dostavio informacije, uhapšen je prošle nedelje zbog ukazivanja na korupciju u preduzeću "Krušik" iz Valjeva, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. U međuvremenu je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o određivanju pritvora. Javnost je 10. oktobra saznala da je radnik "Krušika" uhapšen 18. septembra. Protest zbog hapšenja radnika i uzbunjivača iz "Krušika" održan je ispred Centralnog zatvora u znak solidarnosti. Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović kaže za BBC na srpskom da slučaj radnika iz Krušika "nije neobičan". "Najčešća odmazda je gubitak posla", kaže Radomirović. Šta se desilo? Prošle nedelje, nedeljnik NIN pisao je o radniku "Krušika" A.O., koji je navodno novinarima dostavio podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem. Stefanović je rekao da njegov otac nije vlasnik GIM-a (domaća produkcija oružja), što niko nije tvrdio, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ne vidi ništa sporno u tome da Srbije prodaje oružje". Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević je rekao je medijima da su razlozi za pritvor (uticaj na svedoke i da ne ponovi delo) besmisleni. On je napomenuo da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne, već da je uzbunjivač javnosti. Novi pravni zastupnik radnika fabrike "Krušik" je Vladimir Gajić. Gajić za BBC na srpskom objašnjava da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, jer u jednom postupku ne može da ima status i osumnjičenog i svedoka. "On, de fakto, jeste uzbunjivač, ali kao građanin to nije znao. Ali građanin nije ni dužan da poznaje zakon onako kako ga znaju pravnici i državni organi. Može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač, ali da nije poznavao sopstvena prava", kaže Gajić. Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija" za BBC na srpskom objašnjava da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje". Zakon o zaštiti uzbunjivača ima problem, na koji su oni iz "Transparentosti Srbija" ranije ukazivali. "Osoba može da prilikom prijavljivanja nezakonite radnje tužilaštvu iznese tajni podatak, ali ne i kada se direktno obraća javnosti", objašnjava Nenadić. O tome kakva je razlika između uzbunjivača i odavanja stroge poverljive tajne, on kaže je pitanje šta tajnost štiti, informacije bitne po kompaniju ili nezakonite radnje. Ko su uzbunjivači Uzbunjivači su građani koji koriste pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti. To znači otkrivanje informacija o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera. Poslodavac mora da postupi po informaciji koja je obelodanjena u roku od 15 dana, odnosno mora da obavesti uzbunjivača o radnjama u toku postupka i da mu omogući uvid u spise predmeta. U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju "ovlašćenom licu". Uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza. Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti . Borko Josifovski, član organizacije Doktori protiv korupcije, poznat kao uzbunjivač u slučaju sa "trgovinom smrću", koji je otkrio kriminalne veze lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, kaže za BBC na srpskom da se prema radniku "Krušika" nije postupilo kao prema uzbunjivaču, već kao prema državnom neprijatelju. "To pokazuje kako se još uvek postupa sa uzbunjivačima u ovoj zemlji", kaže Josifovski. On veruje da je ovaj radnik postupio savesno. "Na svim primerima poznatijih uzbunjivača vidimo da su izgubili posao, da im je ugrožena egzistencija, vršeni pritisci i na njega i na njegovu porodicu", kaže Josifovski. Josifovski kaže da kada je zajedno sa advokatima "Pištaljke" predao dokumenta o "trgovini smrću", predao je i dokumentaciju i o pljački PIO fonda. "Od tada nije ništa urađeno po tom pitanju. Verujem da ti ljudi koji su sada u Ministarstvu zdravlja imaju neke hipoteke iz prošlosti kojih ne mogu da se reše", kaže on. Radomirović kaže da su neki uzbunjivači čak završavali i u zatvoru. Podsetio je na slučaj inspektorke građevine iz Velikog Gradišta koja je ukazala na nelegalnu gradnju na Srebrnom jezeru, a onda je njen poslodavac tvrdio da je zapravo ona umešana. "Zbog toga je bila nekoliko meseci u pritvoru", kaže Radomirović. Koga je sve iznenadio zakon o legalnom bakšišu Sada advokat, a nekada student i najmlađi uzbunjivač u Srbiji, Ivan Ninić za BBC na srpskom kaže da Zakon o uzbunjivačima ne pruža potrebnu zaštitu. On je kada mu je bilo 16 godina, otkrio da dom u kome stanuje, učenicima nezakonito naplaćuje taksu za abonentsku knjižicu. Od te izmišljene takse, uprava je zaradila ukupno pet miliona dinara. Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu mu ustupljeni traženi podaci, pa je otišao Povereniku. Podaci koje je dobio pokazali su da se novac od knjižica trošio na poklone, alkohol i dodatak na platu. "Danas kada sretnem te ljude na ulici, oni mi se smeju u lice. I dalje su na funkcijama, doduše nižim", kaže Ninić. Dodaje da ne oseća da je pravda zadovoljena, jer su oni kupili slobodu, a on je ostao bez republičke stipendije Ministarstva prosvete. Cena pravde Ilić, danas penzioner, kaže da je zbog toga što nije mogao da "zažmuri" na korupciju dobio stent i visok pritisak. "Penziju sam dočekao u kotlarnici, u kojoj sam radio na kompjuteru bez interneta". "Razočaran sam korupcijom, ne vidim leka toj bolesti", kaže Ilić. Danas, kada bi video korupiciju, ne bi je prijavio, a buduće uzbunjivače savetuje da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak. "Biti pošten i raditi pošteno je u ovoj zemlji glupost", završava Ilić. Da se nepravdveno postupa prema uzbunjivačima, slaže se i Ninić. Veruje da je cilj hapšenja radnika iz Krušika "da se utera strah u kosti svakome ko pomisli da prijavi nepravilnosti u javnom sektoru". Josifovski kaže da ne može da se pomiri s tim da njegova zemlja propada i da vlada zakon jačega. "Kakve god to imao reperkusije, verujem da nisam jedini i da ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona". "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima", završava Josifovski. I ovo Vam može biti interesantnoSINIŠA MALI TAJNO KUPIO 24 STANA NA BUGARSKOM PRIMORJU

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: uns.org.rs

Link: http://www.uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/87116/cecen-zloupotrebljen-aparat-sile-protiv-coveka-koji-je-ukazao-na-korupciju-.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Čečen: Zloupotrebljen aparat sile protiv čoveka koji je ukazao na korupciju

  1. 10. 2019. Izvor: N1 "Svi uzbunjivači su gadno stradali, na toj temi se nije proslavila ni prethodna vlast. Ovakvim hapšenjem Aleksandra Obradovića su pređene granice. Zloupotrebljen je aparat sile protiv čoveka koji ukazuje na korupciju, to je granica koja nije smela da bude pređena. Diskreditovana je vlast, ali i tužilaštvo i sudstvo", kaže direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen. Branko Čečen, foto: Medija centar Beograd Aleksandar Obradović je 18. septembra 2019. godine uhapšen na svom radnom mestu u fabrici namenske industrije u Valjevu pod sumnjom da je počinio krivično delo odavanje poslovne tajne, jer je novinarima dostavio dokumentaciju iz koje se vidi da je firma GiM, koju je zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, po povlašćenim cenama kupovala naoružanje iz Krušika.Javnost tri nedelje nije bila obaveštena da je Obradović uhapšen, sve dok nedeljnik NiN 10. oktobra 2019. godine nije objavio prvu nezvaničnu informaciju nakon koje je BiRN objavio detalje o slučaju."Ja mislim da je jednostavnije i jasnije da idemo unazad. Ministar policije je uhapsio uzbunjivača koji je ukazao na potencijalne koruptivne radnje njegovog oca. To je jedna od dve stvari. Druga je da naše tužilaštvo dobije nekakav materijal i između potencijalnih koruptivnih radnji oca ministra policije u kojima oružje završava u rukama islamista i terorista i situacije u kojoj je neko uzimao dokumenta da to dokaže, odabere da je predmet uzbunjivač, a ne otvori istragu o ovom drugom, mnogo ozbiljnijem krivičnom delu. To su strašne stvari i ne postoji nijedan ishod osim da Stefanović podnese ostavku ili da bude smenjen", smatra Čečen.On dodaje da je siguran da je tužilašvto pod pritiskom, jer, kaže za čitav niz krivičnih dela nismo videli nikakvu aktivnost tužilaštva."Oni su odlučili da uhapse građanina koji je ukazao na zloupotrebu moći. Očigčledno je da tužilaštvo ne funkcioniše. Zašto, teško je reći, ali je očigledno da ne rade. Ogrešili su se o ljudskost, a kamoli o zakone. Ne moram da budem pravnik da bih imao ovakvo mišljenje".Na pitanje kome je Obradović mogao da se obrati, Čečen kaže da po zakonu o uzbunjivačima ne mora da se obrati firmi, da može da se obrati novinarima, a da je problem jer nije zatražio status uzbunjivača."On nikome nije prodao te informacije što je jako bitno, nego je pitanje da li hoćete da istražite da li je počinio kriv delo. Zašto nije otvorena istraga da je GIM kupovao po povlašćenoj ceni bombe i granate od Krušika, a i rakete koje nisu igraćčke, radi se o četiri ugovora od preko 40 miliona dolara, gde je Agencija za borbu protiv korupcije, kako može da ćuti. Ta firma GIM, kaže ministar moj otac ne radi u toj firmi. Ne, ne radi, ali smo dokazali da je posrednik, a s vlasnikom je imao zajedničku firmu. Hajde da istražimo to", navodi Čečen.Žiri novinarske nagrade "Dušan Bogavac", koja se dodeljuje za etiku i hrabrost, odlučio je da ovogodišnji dobitnici tog priznanja budu redakcija Televizije N1 i novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić."Novinari kao Vuk Cvijić istaknutim pričama, koje su hrabre vrlo brzo dođu pod udar prorežimskih medija i drugih mehanizama, obijen mu je auto. Mediji kao N1 se ne bave tom vrstom priča i ispod radara prolaze pretnje i pritisci, neverovatan poslovni pritisak, N1 je veoma zaslužan što ono što mi istraživački novinari otrkivamo dolazi do građana Srbije. N1 je pokazao hrabrost i profesionalnost u standardima kojih se drži i napreduje. Zaslužili su nagradu".Čečen kaže da se jedan broj medija drži u dostojanstvenom načinu na koji obavlja svoj posao."Više ne možete da kažete ništa što liči na kritiku a da vas ne raščereče Informer, Srpski telegraf, Alo, koji nisu mediji već bilteni stranke. Nije dobro da odgovaramo na način koji koriste oni. Ako hoćemo da budemo kao novinari bolji od toga, ne treba to da radimo, bilo bi dobro da se niko ne upušta u tu argumntaciju jer to i nije argumentacija".Bugarska istraživačka novinarka Dilijana Gajtandžijeva, čiji je sajt Arms voč objavio priču o umešanosti oca ministra unutrašnjih poslova Srbije u prodaju naoružanja, kaže da je bila šokirana kada je čula da je uzbunjivač uhapšen, jer je Obradović, kako smatra, nacionalni heroj."On je obelodanio korupciju na najvišem nivou u Srbiji. Dokumenta koja je dostavio Arms voču otkrila su međunarodnu isporuku za naoružavanje terorista. Ono što je još više šokantno je to da je umesto trenutne istrage u vezi sa trgovinom oružjem teroristima u Jemenu i korupcijom u državnoj fabrici naoružanja Krušik, istraga bila usmerena na hapšenje uzbunjivača. Njega bi zakon trebalo da štiti. On je svedok kriminala koji su počinili visokopozicionirani zvaničnici. Kome je on mogao drugom da se obrati? On je informisao javnost, medije. Nije mogao da informiše direktora Krušika, kada je sam direktor Krušika umešan. Prema dokumentima koje mi je Aleksandar dostavio bilo je jasno da je Krušik oštećen za stotine hiljada dolara - namerno, kako bi privatna kompanija GIM ostvarila profit, a koju je, prema istim dokumentima, predstavljao otac ministra policije Nebojše Stefanovića. Dakle, nije mogao da informiše direktora Krušika o ovom kriminalu, nije mogao da informiše policiju, jer je u čitav slučaj umešan otac ministra policije. Nije mogao da informiše bezbednosne snage jer su i one pod kišobranom Nebojše Stefanovića. Nije mogao da informiše ni tužioca, jer je tužilac naložio njegovo hapšenje. Čitav sistem je korumpiran. I Aleksandar je svedok toga da je sistem korumpiran", kaže ona.Dilijana Gajtandžijeva smatra i da je ministar policije zloupotrebio svoju moć."Čula sam intervju, odnosno novinarsko pitanje u kojem ga novinar pita o ulozi njegovog oca u kom je on hladnokrvno negirao sve pred javnošću. Rekao je da njegov otac nema nikakve veze sa kompanijom GIM. Dakle, ministar policije je lagao i dokumenti koje je Aleksandar dostavio dokazuju da je otac ministra policije učestvovao u međunarodnoj trgovini oružjem. To oružje je na kraju završilo u Jemenu. Čula sam i komentare da Srbija nije isporučivala oružje Jemenu. Jemen je pod embargom. Da li iko očekuje da će trgovci oružjem pokazati dokument u kome se navodi da je kupac oružjem teroristička organizacija u ratnoj zoni. Dakle dokumentacija je jedna stvar, ali dokumentacija nije dovoljna da bi dokazala da Srbija poštuje međunarodno pravo. Po zvaničnim dokumentima Saudijska Arabija je kupac. Srbija je, čim se pojavila informacija da je to oružje završilo u Jemenu, morala da prekine dalju isporuku oružja Saudijskoj Arabiji. Nisu to uradili. Ja sam lično informisala vlasti u Srbiji. Napisala sam pismo Tužilaštvu za organizovani kriminal i informisala o svojim saznanjima, ali isporuka nije obustavljena i smatram da je razloz to što je u sve umešan otac ministra policije".Ona kaže i da pričamo o dve vrste kriminalnih dela."Sa jedne strane je naoružanje terorista u Jemenu i kršenje međunarodnog prava, jer oružje nije završilo u Saudijskoj Arabiji kako se navodi u dokumentaciji. Drugo pričamo o korupciji u koju je umešana državna kompanija Krušik, jer je prodala oružje privatnoj kompaninji GIM, koju predstavlja otac ministra policije i to po ceni koja je niža od prave cene, koju, na primer, plaća Jugoimport SDPR. U ovom slučaju profit koji bi Krušik ostvario od prodaje je otišao u privatnu kompaniju GIM. Rukovodstvo Krušika je favorizovalo kompaniju koju zastupa Branko Stefanović. U dokumentima se takođe vidi da je inicijalna ponuda koju je Krušik dostavio GIM-u bila viša, ali je u konačnom dogovoru cena bila znatno niža. To je oštetilo Krušik za stotine hiljada dolara i zato optužbe protiv Obradovića moraju biti odbačene. On je još u pritovru, ali kućnom, dok su pravi počinioci kriminalnog dela slobodni".              

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)za borbu protiv korupcije

Naslov: TS traži transparentnu javnu raspravu o tri zakona

TS traži transparentnu javnu raspravu o tri zakonaBEOGRAD, 17. oktobra 2019. (Beta) - Neprimereno je što resorna ministarstva i vladina Radna grupa za unapredjenje izbornog procesa nisu učinile napore da javnoj raspravi o izmenama tri zakona prisustvuje širi krug zainteresovanih a posebno mediji, ocenila je danas organizacija Transparentnost Srbija (TS)."Javna rasprava o izmenama zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o javnim preduzećima i o finansiranju političkih aktivnosti oglašena je na sajtovima ministarstava pravde, privrede i finansija, a u programu rasprave nije bilo naznačeno gde će se okrugli sto, zakazan za 16. oktobar, održati" navedeno je u saopštenju TS.Obaveštenje o javnoj raspravi objavljeno je na sajtu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom dva dana pred okrugli sto, ali takodje bez mesta održavanja."Tako su se na raspravi, u Palati Srbija, pojavile samo tri nevladine organizacije koje su pozive dobile direktno od radne grupe - CESID, CRTA i TS. Na raspravi nije bilo predstavnika medija, koji nisu pozvani na ovaj dogadjaj na način na koji to državni organi redovno čine", navela je TS.Ta organizacije je ocenila da ovakav način organizovanja skupa "posebno čudi ako se ima u vidu da je Vlada u saopštenju izdatom nakon okruglog stola navela da je "javna rasprava pokrenuta sa ciljem uključivanja što više društvenih činilaca sa obe strane političke scene, vladine institucije, medjunarodne i nevladine organizacije i institucije civilnog društva"."Na samom skupu, inače, nije pokazana otvorenost za bilo kakve predloge organizacija civilnog društva, koji su izlazile iz okvira onoga što je vladina radna grupa formulisala kao predlog. U vezi sa regulisanjem funkcionerske kampanje, čak je eksplicitno navedeno da to pitanje neće biti obuhvaćeno ovim paketom izmena zakona", navela je TS. Dodaje se da je istovremeno u saopštenju sa skupa navedeno da će mišljenja, koja su izneta tokom javne rasprave biti "uneta kao predlozi izmena zakonskih rešenja već na sledećoj javnoj raspravi, koja će biti održana u narednom periodu"."TS stoga sa nestrpljenjem očekuje sledeću javnu raspravu, u nadi da će Vlada učiniti sve da se proširi krug učesnika i da njen tok direktno, a ne putem saopštenja ili izjava, isprate i novinari", navela je ta organizacija.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Vesti/TS-trazi-transparentnu-javnu-raspravu-o-tri-zakona.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS traži transparentnu javnu raspravu o tri zakona

Neprimereno je što resorna ministarstva i vladina Radna grupa za unapređenje izbornog procesa nisu učinile napore da javnoj raspravi o izmenama tri zakona prisustvuje širi krug zainteresovanih a posebno mediji, ocenila je danas organizacija Transparentnost Srbija (TS)... Izvor: Danas, 17.Okt.2019, 10:46 Neprimereno je što resorna ministarstva i vladina Radna grupa za unapređenje izbornog procesa nisu učinile napore da javnoj raspravi o izmenama tri zakona prisustvuje širi krug zainteresovanih a posebno mediji, ocenila je danas organizacija Transparentnost Srbija (TS).Članak se pojavljuje prvo na Dnevni list Danas.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/ts-trazi-transparentnu-javnu-raspravu-o-tri-zakona/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS traži transparentnu javnu raspravu o tri zakona

Neprimereno je što resorna ministarstva i vladina Radna grupa za unapređenje izbornog procesa nisu učinile napore da javnoj raspravi o izmenama tri zakona prisustvuje širi krug zainteresovanih a posebno mediji, ocenila je danas organizacija Transparentnost Srbija (TS).Foto: Logo "Javna rasprava o izmenama zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o javnim preduzećima i o finansiranju političkih aktivnosti oglašena je na sajtovima ministarstava pravde, privrede i finansija, a u programu rasprave nije bilo naznačeno gde će se okrugli sto, zakazan za 16. oktobar, održati" navedeno je u saopštenju TS. Obaveštenje o javnoj raspravi objavljeno je na sajtu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom dva dana pred okrugli sto, ali takodje bez mesta održavanja. "Tako su se na raspravi, u Palati Srbija, pojavile samo tri nevladine organizacije koje su pozive dobile direktno od radne grupe - CESID, CRTA i TS. Na raspravi nije bilo predstavnika medija, koji nisu pozvani na ovaj dogadjaj na način na koji to državni organi redovno čine", navela je TS. Ta organizacije je ocenila da ovakav način organizovanja skupa "posebno čudi ako se ima u vidu da je Vlada u saopštenju izdatom nakon okruglog stola navela da je "javna rasprava pokrenuta sa ciljem uključivanja što više društvenih činilaca sa obe strane političke scene, vladine institucije, medjunarodne i nevladine organizacije i institucije civilnog društva". "Na samom skupu, inače, nije pokazana otvorenost za bilo kakve predloge organizacija civilnog društva, koji su izlazile iz okvira onoga što je vladina radna grupa formulisala kao predlog. U vezi sa regulisanjem funkcionerske kampanje, čak je eksplicitno navedeno da to pitanje neće biti obuhvaćeno ovim paketom izmena zakona", navela je TS. Dodaje se da je istovremeno u saopštenju sa skupa navedeno da će mišljenja, koja su izneta tokom javne rasprave biti "uneta kao predlozi izmena zakonskih rešenja već na sledećoj javnoj raspravi, koja će biti održana u narednom periodu". "TS stoga sa nestrpljenjem očekuje sledeću javnu raspravu, u nadi da će Vlada učiniti sve da se proširi krug učesnika i da njen tok direktno, a ne putem saopštenja ili izjava, isprate i novinari", navela je ta organizacija. javna rasprava, transparentnost srbija, zakoni

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/martinovic-i-orlic-opet-predaju/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Martinović i Orlić opet predaju

Docent dr Aleksandar Martinović angažovan je u skladu sa članom 202. Zakona o radu i članom 90. Zakona o visokom obrazovanju, a dr Vladimir Orlić je planiran za angažovanje na Akademiji vaspitačko-medicinskih strukovnih studija Kruševac (odsek Ćuprija), rečeno je Danasu na toj visokoškolskoj ustanovi, u čijem sastavu se nalazi Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji.Foto: FoNet/Ognjen Stevanović Ipak, sa ove ustanove nisu nam odgovorili zašto ova dva funkcionera Srpske napredne stranke nema na spisku nastavnika i saradnika, ali su nam u pisanom odgovoru zamerili na "nekorektno kratkom roku ostavljenom za odgovor". Martinovićevo ime se, međutim, nalazi na spisku ispitivača u oktobarskom ispitnom roku. On na smeru Strukovni medicinski radiolog predaje Zdravstveno zakonodavstvo i administraciju. Poslanik DS Balša Božović saopštio je juče da su dva visoka funkcionera SNS i dalje angažovana na Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija, iako je prosvetna inspekcija utvrdila da su zaposleni protivzakonito. "Orlić je angažovan na novom akreditovanom smeru master studija, a Martinović nastavio da prima platu u toj školi čak i kada sam dokazao da ne drži predavanja i da budući zdravstveni radnici zbog ovako nekompetentnih predavača ne dobijaju zadovoljavajuće obrazovanje. Kada se pre godinu dana saznalo da su pravnik Martinović, IT inženjer Orlić i još nekoliko visokih funkcionera SNS nezakonito zaposleni u Medicinskoj školi, Orlić je izjavio kako u toj školi više neće predavati i povukao se iz ovog slučaja. Sada se, godinu dana kasnije, vraća da predaje budućim zdravstvenim radnicima, iako je nejasno da li je njegovo ime bilo na zahtevu za akreditaciju smera na kom će predavati i pod kojim okolnostima", naveo je Božović u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima. Sa Akademije vaspitačko-medicinskih strukovnih studija za naš list poručuju da je Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji postupila po svim nalozima inspekcije Ministarstva prosvete od pre dve godine. "Po tom osnovu raskinuti su ugovori sa svim nastavnicima kod kojih je došlo do proceduralnih propusta pri angažovanju. Protekle i ove školske godine svi nastavnici sa drugih visokoškolskih ustanova angažovani su u skladu sa zakonom", rekli su u ovoj školi. Podsetimo, pod naslovom "Partijsko zapošljavanje u Visokoj medicinskoj školi" BIRN je 2018. objavio tekst da su u toj školi u Ćupriji kao predavači angažovani visoki funkcioneri SNS i poslanici Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić. BIRN je objavio i zapisnik prosvetne inspekcije u kome je konstatovano da je VMŠ angažovala funkcionere SNS nezakonito, odnosno bez odluka o izboru u zvanje i bez ugovora o angažovanju. Ovaj slučaj svojevremeno je komentarisao i ministar prosvete Mladen Šarčević, kome angažovanje Martinovića i Orlića nije bilo sporno, jer, kako je rekao, nije mogao da im zameri što su želeli dodatno da zarade. Ministru je, međutim, problematično bilo to što Martinović nije dostavio neophodnu saglasnost matičnog Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Sada, ne samo što ima tu saglasnost, već je dobio dozvolu da predaje na još jednoj visokoškolskoj ustanovi - kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka. Problem je, međutim, što studijski program na kome bi trebalo da bude predavač još nije akreditovan. Dekan Fakulteta medicinskih nauka Vladimir Jakovljević je rekao za Danas da je informaciju o mogućem angažovanju šefa naprednjaka u Skupštini Srbije - preuranjena. - Reč je o muldisciplinarnom studijskom programu, koji uključuje i pravo i ekonomiju i medicinu. Kako mi na našem fakultetu nemamo predavače iz svih tih oblasti moraćemo, ukoliko dobijemo akreditaciju za taj studijski program, da angažujemo i ljude sa strane. Deo nastave u okviru tog studijskog programa, i to onaj deo za koji je kompetentan, trebalo bi da drži i kolega Martinović. Ali, otom-potom, još ni dokumentaciju za akreditaciju tog studijskog programa nismo predali - rekao je nedavno Jakovljević za naš list. Primanja Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i dalje se nalaze podaci iz imovinske karte poslanika SNS iz 2018. godine. U izveštaju piše da Martinović kao predavač na predmetu Zdravstveno zakonodavstvo i administracija prima mesečnu platu u iznosu od 60.000 dinara, dok je za Orlića navedeno da je od 23. februara do 27. septembra 2018. na VMŠ u Ćupriji mesečno zarađivao 40.000 dinara. Aleksandar Martinović, predavanja, Visoka medicinska škola u Ćupriji, Vladimir OrlićBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: ekspres.net

Link: https://www.ekspres.net/vesti/intervju-vladimir-goati-bojkot-izbora-nosi-sa-sobom-velike-posledice-2

Autori: Redakcija

Teme: Vladimir Goati

Naslov: INTERVJU VLADIMIR GOATI: Bojkot izbora nosi sa sobom velike posledice

Sa politikologom Vladimirom Goatijem, osobom koja srpsku višestranačku političku scenu prati praktično od njenog obnavljanja početkom devedesetih godina prošlog veka, razgovarali smo u danu kada je u Skupštini Srbije održana prva runda međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima uz posredovanje bivšeg poslanika Evropskog parlamenta Knuta Flekenštajna.Baš kao i oni razgovori na Fakultetu političkih nauka koji su prethodili dijalogu uz evropsko posredovanje, i ovi su bili krnji, jer deo opozicije na njima nije želeo da učestvuje. Deo opozicionih stranaka, međutim, jeste. Tako je još jednom prikazana razjedinjenost opozicionih stranaka, iako im je zajednička crta da su nezadovoljne izbornim uslovima. Razjedinjenost se očituje i u podeljenosti oko toga da li izbore treba bojkotovati ili ne. Jedan njen deo je za neizlazak na izbore, drugi je protiv toga, a treći - čeka.To primećuje i profesor Goati:"Tri su dela opozicije. Jedan deo se izjasnio za bojkot. Drugi očigledno neće bojkotovati, a treći deo je ostavio prostor za razmišljanje do dana raspisivanja izbora, što je dva ili tri meseca pred njihovo održavanje".Lista neučesnika, kaže, još nije zatvorena, ali je siguran da će među njima biti Demokratska stranka."Očigledni su i unutrašnji raskoli oko toga, sukob dve ključne partijske grupacije. Prva je poslanička grupa, to su ljudi koji su predstavnici u parlamentu. Druga je partijsko rukovodstvo koje je presudilo da Demokratska stranka ne učestvuje na sledećim izborima. Razlog je prilično jasan i, čini mi se, razumljiv." Mislite na nezadovoljstvo opozicije medijskim uslovima?"Izbori moraju biti održani do određenog roka, to je jedna nadzakonska ustavna obaveza. Vreme je kao pesak iz časovnika isteklo i oni nemaju šanse ni za devet meseci, a verujem da bi bili zadovoljni i sa šest meseci ravnopravne situacije u medijskoj sferi. Svi ostali uslovi mogu da budu ispunjeni i dva dana pred raspisivanje izbora. Ali pre toga ste imali tri-četiri godine da su mediji navijeni na način kako vi hoćete. Tada su izvesni i rezultati izbora. Izbori u takvim uslovima nimalo nisu stvar koja je neizvesna. Upravo je vreme onaj kritični element. Ne znamo zašto se čekalo i odugovlačilo sa početkom ovakvih pregovora. Umesto da su počeli pre najmanje godinu ili godinu i po dana. Ne znam ko je sad tu kriv."Govorite o okruglim stolovima koji su održavani na Fakultetu političkih nauka."Bila je neka vrsta ćeretanja. Ja to upoređujem sa onim okruglim stolovima za vreme Milana Panića. Tada sam bio član grupe za izradu izbornog zakona. I onda su održavani okrugli stolovi, ali su bili daleko reprezentativniji od strane vlasti. I drugo, bilo je sasvim ozbiljno i na vreme iznošenje konkretnih predloga. Ovo je bilo nadvikivanje, ćeretanje, svađe… Dobro je da su uopšte i održani. Ali već je to, čini mi se, bilo dosta kasno. Nisam ni očekivao čudo, dogodilo se ono što se dogodilo. Izbori su samo ratifikacija odluke koju građani donesu pre izbora. A jedan broj partija procenjuje, s obzirom na inferiornu poziciju u medijima, da je bojkot opravdana odluka. Tako razumem bojkot izbora. Vreme nije nešto što može da se proširi, produži, ono je fiksno i jednom kad prođe, prošlo je."Povezane vesti - MIHAJLOVIĆEVA: Svi koji su za bojkot nemaju nikakav programDa li je zastupljenost stranaka u medijima zaista ključni faktor za izbore? Šta je sa radom na terenu? Da li je opozicija tu zadovoljila?"Naravno. Mediji nisu jedini, ali su sigurno najvažniji činilac. Nemam procentualne odnose, ali ne može tu mnogo toga da se popravi. Jasno je da ko ima medije, ima glasove. Tu je jedna velika nesrazmera prema svim istraživanjima u korist vlasti koju je ona, koliko sam shvatio, i pokazala spremnost da promeni. Ali završnica je već počela i neki smatraju da je zastavica pala, zbog čega i ne izlaze na izbore." Mediji su uvek bili više naklonjeni vlasti, bez obzira na to ko je bio na vlasti. Tako je bilo i 2012. godine, kada su bili naklonjeniji Tadiću i DS, ali je pobedio Nikolić, a posle i SNS."Treba imati u vidu i red veličina. Ako mediji totalno ignorišu jednu stranu, opoziciju… Ja sam dosta sklon da prihvatim da je 2012. godine Tadić bio u prednosti. Ali to tad nije bila apsolutna prednost. Ovo je apsolutna prednost. Toliko je ogromna bila razlika da je opozicija morala da traži od početka izvestan rok da se počne sa novom praksom, većom ravnopravnošću da bi se do novih izbora sigurno popravio i odnos snaga. Međutim, za to više nema vremena. Bojkot je uvek politička odluka. Ovo je politička odluka sa izuzetno velikim konsekvencama. Ne znam da li su obe strane imale u vidu da je krajnje vreme da se pitanje Kosova reši zbog strateških ciljeva Srbije. Taj protok vremena ne radi u prilog Srbije, tako da je i za Srbiju bolje da što pre reši to pitanje. Vlada koja proistekne iz izbora koji su krnji, a sva je prilika da će to tako biti, neće imati taj autoritet i legitimitet kakav bi imala da su izborni uslovi omogućili i jednoj i drugoj strani u punom sastavu da istrče na teren."Povezane vesti - DAČIĆ: Međunarodna zajednica ne priznaje bojkot izboraKada kažete da se kasno krenulo u razgovore oko izbornih uslova, izgleda da su se i jedni i drugi kasno setili da to urade. Opozicija se nekako uvek seti šest meseci pre izbora da treba da se menjaju izborni uslovi, a vlasti je u redu da ima izborne uslove koji joj donose neku prednost."Mislim da je opozicija i nešto pre tražila, a da je vlast uljuljkivala, da držimo koliko je moguće status kvo. Onda je stvar odnela šalu kad se i Evropa umešala, kad se shvatilo šta je sve u igri i koliki je tu ulog - i Kosovo i legitimitet same vlasti. Kad je to bilo, onda je vreme isteklo, pobeglo. Ako treba šest meseci da imate ravnopravne uslove, to se ne može tri meseca pred izbore ni na koji način nadoknaditi. Ja inače priželjkujem da se dogodi neko čudo, da neko pronađe zadovoljavajuću interpretaciju ustava i zakona o vremenu kad izbori moraju da budu raspisani, da se to produži. To je onda idealna situacija u kojoj bi relevantne stranke mogle da procene da mogu da izađu na izbore. To je najbolja varijanta. A najgora varijanta, što malo skeptično zvuči, jesu izbori posle izbora." Može li bojkot da ima efekta?"Još jedan momenat otežava situaciju. A to je okolnost o kojoj se ne vodi računa, da je praktično, u ovom momentu više od milion državljana sa pravom glasa, po mojoj proceni, van Srbije. Jedna šestina birača je van Srbije. Verujem da ima nekih zemalja koje bi takvim ljudima plaćali prevoz, ali mi to ne možemo finansijski. Poneko će doći, ali ljudi koji rade, a to je većina, ispucali su svoje godišnje odmore i neće se, kao ni do sada pojaviti na tim izborima. Tih 15 odsto neće izaći. Isto tako nekih 20 ili 25 odsto birača nikad ne izlazi na izbore. Tako da ova kampanja koju najavljuju za neizlazak na izbore preti da snizi izlaznost na izbore na ispod 50 odsto, što u svakom slučaju, u jednoj zemlji gde je izlaznost uvek bila veća od 50 odsto, govori o internom nezadovoljstvu. I da dalje razmišljam, da pravimo misaoni eksperiment, rezultat bi bio - izbori posle izbora.Upravo posle tih izbora u kojima nema ove promene, o kojoj u prvoj varijanti govorim, a s obzirom na nisku izlaznost, bilo bi strahovito nezadovoljstvo. I upravo bi tada novi demokratski izbori biti ključna tema političke borbe, što nije dobro za zemlju koja se formalno pre 29 godina okrenula parlamentarnoj demokratiji, čiji su osnovni instrumenti pošteni, slobodni i demokratski izbori. Eto, ta druga varijanta je malo sumorna i ja zdušno dajem podršku prvoj opciji."Kakve posledice po opoziciju mogu da budu u slučaju bojkota?"U slučaju da se ne ostvari ona prva varijanta, ukoliko se neko čudo ne dogodi, a nadam se da će se naći neko da drugačije, elastičnije tumači ustavne norme, bojim se da će to biti problem za sudbinu Srbije. Oslabljena pregovaračka pozicija vlasti sa Kosovom, oslabljena pozicija vlasti u Evropi, interni sve širi zahtevi za nove izbore. To sam ja nazvao izbori posle izbora. To je pesimistička solucija i voleo bih kad je ne bih doživeo."Da li bi deo opozicije koji bi izašao na izbore profitirao?"Momentalno da. Sigurno da, jer je jedan broj ljudi neodlučan i oni će da glasaju za stranku koja nije u vlasti. Ne bih ih nazvao opozicijom, nego su to stranke koje nisu u vlasti. One će verovatno trenutno profitirati."Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…                    

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a535406/Crvena-linija-o-uzbunjivacima-u-regionu-najava.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Crvena linija o uzbunjivačima u regionu

Autor:N1 BeogradIT stručnjak iz Krušika A. O. posle više od 20 dana pušten je u kućni pritvor zbog informacija o trgovini oružjem koje je prosledio novinarima. U Transparentnosti Srbija kažu da zbog člana 20 Zakona o uzbunjivačima A. O. neće moći da dobije zaštitu. Stručnjaci ukazuju i na nedostatke Zakona o zviždačima u zemljama regiona.U BIH zaštićeni su samo oni u državnoj upravi, dok u Hrvatskoj poslodavci sami određuju osobu od poverenja kojoj zviždač prijavljuje nepravilnosti.Uz podatak da u zemljama EU 40 odsto informacija dolazi od zviždača, a da samo 1,3 odsto otkrije policija postavlja se pitanje da li su Zakoni o uzbunjivačima, odnosno zviždačima u zemljama regije nešto promenili ili su doneti zbog Brisela?Zašto većina prijava i dalje leži u fiokama Tužilaštva, ali i zašto je i dalje kriminalno delo prijaviti kriminal?O zviždačima u regiji i zakonima koji bi trebalo ih štite u Crvenoj liniji govore Tomislav Veljković, uzbunjivač iz Rače, Ilko Čimić, novinar Indexa i Ivana Korajlić iz Transparensi International.        

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/beljanski-trifunovic-obavezan-da-prijavi-tuzilastvo-da-proveri/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Beljanski: Trifunović obavezan da prijavi, tužilaštvo da proveri

Svako ko ima informaciju ili sumnju da je izvršeno krivično delo u obavezi je da podnese krivičnu prijavu tužilaštvu.Foto: BETAPHOTO/ MILOS MIŠKOV To bi značilo da i Sergej Trifunović ima obavezu da prijavi to delo, bez obzira što je izašao u javnost, te da tužilaštvu dostavi podatke koji potkrepljuju sumnju u potencijalno krivično delo - poručuje predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski, koji komentariše tvrdnju lidera Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića da mu je određena osoba u ime SNS-a nudila 500.000 evra da bude konstruktivna opozicija. On objašnjava da tužilaštvo, ukoliko ima bilo kakvu informaciju o tome da je izvršeno krivično delo, mora da izda nalog policiji da ona proveri te navode. Policija onda, nastavlja Beljanski, poziva na razgovor da bi saznala ostale podatke, to jest ko, gde i kad je Trifunoviću nudio novac. - Nakon toga, policija informiše tužilaštvo a tužilaštvo daje dalje instrukcije ukoliko je potrebno u operativnom radu nešto proveriti ili pokreće postupak protiv osumnjičenih lica - navodi Beljanski. On dodaje da od procene tužilaštva zavisi da li će nešto preduzimati ili ne. - Ako mene pitate za procenu da li da će tužilaštvo nešto preduzeti, ja mislim da neće i mislim da je to pogrešno. Takve navode bi apsolutno morali da provere. Jedino opravdanje vidim u tome ukoliko je u toku određeni operativni rad i da ne žele da izlaze u javnost kako ne bi ometali prikupljanje podataka na osnovu kojih bi mogli da pokrenu postupak - ukazuje Beljanski. Ipak, prema njegovoj oceni, na osnovu dosadašnjeg postupanja tužilaštva, Beljanski ne može da kaže da se tako nešto i događa. On smatra da je verovatnije da se na tom predmetu, to jest tim povodom, ništa ne radi. - Ono što takođe moram da kažem je da svako ko ima informaciju ili sumnju da je izvršeno određeno krivično delo u obavezi da podnese krivičnu prijavu tužilaštvu. To bi značilo da i Sergej Trifunović ima obavezu da prijavi to delo, bez obzira što je izašao u javnost, te da tužilaštvu dostavi podatke koji potkrepljuju sumnju u potencijalno krivično delo - poručuje Beljanski. Predsednik PSG-a Sergej Trifunović izjavio je da je ponuda da za pola miliona evra bude konstruktivna opozicija bila direktna, ali da neće da priča detalje jer to nisu informacije za novine nego za tužilaštvo. - Ne želim da budem onaj ko targetira i presuđuje. Ja sam obnarodovao ono što mislim da ljudi treba da znaju, bilo da su politični ili apolitični - rekao je Trifunović nedavno za Blic. Takođe, Trifunović je na društvenoj mreži Tviter, označivši zvanični profil predsednika Vučića, napisao de će, osim tužilaštvu, samo njemu reći ko mu je nudio novac u njegovo ime, ali isključivo u TV duelu. Predsednik Vučić izjavio je da je Trifunovićeva tvrdnja da mu je nuđen novac da bude konstruktivna opozicija "kafanska izmišljotina i laž koju ni pas s maslom ne bi progutao" i kako veruje da će tužilaštvo ispitati takvu tvrdnju. - A zašto da mu platimo, da izađe na izbore. Što se mene tiče ne mora niko od njih da izađe na izbore - rekao je Vučić za Televiziju Pink. Pitanja Redakcija Danasa uputila je pitanje Višem javnom tužilaštvu da li će pokrenuti postupak zbog Trifunovićeve tvrdnje da mu je osoba u ime SNS-a nudila 500.000 evra da bude konstruktivna opozicija, ali do zaključenja ovog izdanja nismo dobili odgovor. Isto pitanje upućeno je i Agenciji za borbu protiv korupcije. Odgovor je takođe izostao. Politički savet PSG apeluje na lidera Članovi Političkog saveta Pokreta slobodnih građana, duboko su ubeđeni da u društvu za koje se borimo dijalog mora da zameni vređanje neistomišljenika po bilo kom osnovu. Apelujemo na sve učesnike u javnom životu, uključujući i predsednika Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića, da se pridržavaju ovih načela i time doprinesu zalaganju za pristojno društvo, navodi se u saopštenju Političkog saveta PSG. Saopštenje je povodom Trifunovićevih pogrdnih objava na Tviteru o novinarki RTS-a Oliveri Jovićević (strana 2 u današnjem Danasu). Članovi Političkog saveta, prema sajtu PSG su Dragan Velikić, Milan Vlajčić, dr Daša Duhaček, dr Jelena Đorđević, Goran Marković, dr Srbijanka Turajlić, Janko Baljak, Nikola Đuričko i Staša Babić. Sergej Trifunović, tužilaštvo, Vladimir BeljanskiBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/kartelsko-dogovarane-najteza-povreda-konkurencije-17-10-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kartelsko dogovaranje najteža povreda konkurencije

Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je da su društva "Original" d. o. o. Beograd, "Mikops" d. o. o. Niš, "Birolinija" d. o. o. Beograd, "Birodeveloping" d. o. o. Niš, "Birotehnika" d. o. o. Jagodina i "Konika-Minolta - Poslovna rešenja SE" d. o. o. Beograd koordinirala učešće u javnim i drugim nabavkama.Na taj način ta društva su učinila povredu konkurencije, odnosno zaključila zabranjeni restriktivni sporazum kojim se neposredno ili posredno utvrđuju prodajne cene ili drugi uslovi trgovine, a koji za cilj ima organičavanje i sprečavanje konkurencije.Komisija za zaštitu konkurencije je taj tajni dogovor konkurenata otkrila uz pomoć učesnika u tom sporazumu koji joj je dostavio dokaze za učinjeni sporazum i obezbedio sebi oslobađanje plaćanja novčane obaveze na ime učinjene povrede konkurencije.To je bilo moguće zahvaljujući "pokajničkom programu" koji sprovodi Komisija za zaštitu konkurencije. Za "pokajnički program" Komisija se odlučila zbog toga što je otkrivanje tajnih dogovora firmi koje učestvuju na konkursima za javne nabavke veoma teško. Kada neka od firmi dostavi Komisiji za zaštitu konkurencije dokaze o tome da je sačinjen štetan odnosno nedozvoljen sporazum, ona zauzvrat sebi obezbeđuje oslobađanje od plaćanja novčane obaveze na ime utvrđene povrede konkurencije. Namešteni tenderiNa pomenutom seminaru, održanom ovih dana u Beogradu, brojni srpski i evropski stručnjaci predstavili su različite strategije osmišljavanja javnih nabavki koje obezbeđuju efektivnu konkurenciju. Razmatrali su i diskutovali i o pokazateljima koji mogu pomoći u otkrivanju dogovora o nameštanju tendera, čije posledice negativno utiču na ishod javnih nabavki. Predsednica Odbora Narodne skupštine Aleksandra Tomić smatra da nezavisne institucije, sudstvo i javnost moraju imati kontrolu nad javnim nabavkama.- U svakoj zemlji država je, pojedinačno gledano, najveći kupac i najveći ekonomski akter, a javne nabavke su jedna od najznačajnijih stavki u izdacima buyeta i zato je važno kako se koristi novac građana - ocenila je Aleksandra Tomić. - Za svaku državu raspisivanje javnih nabavki može biti pogodno tlo za necelishodno trošenje javnih sredstava nameštanjem ponuda. Zato je važno da sve zainteresovane strane učestvuju u donošenju propisa koji regulišu tu oblast da ne bi bilo "rupa u zakonu".Po oceni predsednika Komisije za zaštitu konkurencije Miloja Obradovića, nameštene ili lažne ponude pri javnim nabavkama spadaju među najteže povrede konkurencije - takozvano kartelsko dogovaranje.- Nadležnost Komisije povezana s postupkom javnih nabavki postoji samo kada između ponuđača postoji zabranjeni dogovor o ponudama koje će podneti ili neće podneti naručiocu - ukazao je Obradović na seminaru "Konkurencija i javne nabavke", ističući potrebu unapređenja modaliteta povezivanja i saradnje među nacionalnim institucijama u Srbiji koje se bave javnim nabavkama i zaštitom konkurencije. - U Srbiji su već pokrenuti sistem nenajavljenih uviđaja i "pokajnički program", koji su najefikasniji za otkrivanje kartela.LJ. Malešević        

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/ts-trazi-transparentnu-javnu-raspravu-o-tri-zakona.html

Autori: Autonomija Autor

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS traži transparentnu javnu raspravu o tri zakona

"Nije pokazana otvorenost za bilo kakve predloge organizacija civilnog društva" 17. okt 2019 Neprimereno je što resorna ministarstva i vladina Radna grupa za unapređenje izbornog procesa nisu učinile napore da javnoj raspravi o izmenama tri zakona prisustvuje širi krug zainteresovanih a posebno mediji, ocenila je danas organizacija Transparentnost Srbija (TS). "Javna rasprava o izmenama zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o javnim preduzećima i o finansiranju političkih aktivnosti oglašena je na sajtovima ministarstava pravde, privrede i finansija, a u programu rasprave nije bilo naznačeno gde će se okrugli sto, zakazan za 16. oktobar, održati" navedeno je u saopštenju TS. Obaveštenje o javnoj raspravi objavljeno je na sajtu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom dva dana pred okrugli sto, ali takođe bez mesta održavanja. "Tako su se na raspravi, u Palati Srbija, pojavile samo tri nevladine organizacije koje su pozive dobile direktno od radne grupe - CESID, CRTA i TS. Na raspravi nije bilo predstavnika medija, koji nisu pozvani na ovaj događaj na način na koji to državni organi redovno čine", navela je TS. Ta organizacije je ocenila da ovakav način organizovanja skupa "posebno čudi ako se ima u vidu da je Vlada u saopštenju izdatom nakon okruglog stola navela da je "javna rasprava pokrenuta sa ciljem uključivanja što više društvenih činilaca sa obe strane političke scene, vladine institucije, međunarodne i nevladine organizacije i institucije civilnog društva". "Na samom skupu, inače, nije pokazana otvorenost za bilo kakve predloge organizacija civilnog društva, koji su izlazile iz okvira onoga što je vladina radna grupa formulisala kao predlog. U vezi sa regulisanjem funkcionerske kampanje, čak je eksplicitno navedeno da to pitanje neće biti obuhvaćeno ovim paketom izmena zakona", navela je TS. Dodaje se da je istovremeno u saopštenju sa skupa navedeno da će mišljenja, koja su izneta tokom javne rasprave biti "uneta kao predlozi izmena zakonskih rešenja već na sledećoj javnoj raspravi, koja će biti održana u narednom periodu". "TS stoga sa nestrpljenjem očekuje sledeću javnu raspravu, u nadi da će Vlada učiniti sve da se proširi krug učesnika i da njen tok direktno, a ne putem saopštenja ili izjava, isprate i novinari", navela je ta organizacija. (Beta)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: SISTEM ZA VODOSNABDEVANJE

SISTEM ZA VODOSNABDEVANJEBOSILEGRAD, 17. oktobar 2019. (FoNet) - Uz podršku Evropskeunije (EU) i Vlade Srbije u Bosilegradu su u toku radovi nazavršetku izgradnje sistema za vodosnabdevanje koji ćestanovništvu opštine omogućiti snabdevanje kvalitetnom vodomza piće, saopšteno je danas iz programa EU PRO.Troškove radova od 310.000 evra, koji podrazumevajuizgradnju više od sedam kilometara cevovoda iosposobljavanje sistema za vodosnabdevanje "Roda",finansirale su podjednako EU preko programa EU PRO i VladaSrbije."Izgradnjom vodovoda rešićemo naš dugogodišnji problem sastabilnim snabdevanjem vodom, i više od 4.500 ljudi kojižive u naselju Dobri dol i selima Rajčilovci, Radičevci iMlekominci imaće kvalitetnu vodu za piće, uz smanjenjegubitaka u sistemu vodosnabdevanja", rekao je VladimirZaharijev, predsednik opštine Bosilegrad koja učestvuje ufinansiranju projekta sa 9.300 evra.Kroz aktivnosti dobrog upravljanja koje se sprovode upartnerstvu sa programom Swiss PRO koji podržava VladaŠvajcarske, uspostaviće se efikasan sistem za obračun imerenje kapaciteta i distribucije vode.Izvođač radova je grupa koju čine Javno preduzeće zakomunalije i usluge "Usluga" iz Bosilegrada i Hidrokomercd.o.o. iz Lučana, koji su izabrani u postupku javne nabavkekoji je sprovela opština Bosilegrad, dok je rok za završetak280 dana.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/luka-sremska-mitrovica-ceka-zeleno-svetlo-svetske-banke-projekat-vredan-20-miliona-evra_1057997.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Luka Sremska Mitrovica čeka zeleno svetlo Svetske banke, projekat vredan 20 miliona evra

Ako Komisija Svetske banke odobri projekat za proširenje i izgradnju Luke u Sremskoj Mitrovici, vredan preko 20 miliona evra, taj grad dobio bi luku u kojoj bi bili terminali za naftu, žitarice, deponije peska...SREMSKA MITROVICA - Ako Komisija Svetske banke odobri projekat za proširenje i izgradnju Luke u Sremskoj Mitrovici, vredan preko 20 miliona evra, taj grad dobio bi luku u kojoj bi bili terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka, a tu bi bila smeštena i carina i rečna policija. Sve to doprinelo bi da taj grad postane logistički centar za rečni transport i doprinelo bi razvoju ove grane saobraćaja.Agencija za upravljanje lukama pokrenula je 11. septembra javnu nabavku za usluge izrade studije opravdanosti sa idejnim projektom za proširenje i izgradnju Luke Sremska Mitrovica, a rok za podnošenje prijava istekao je 14. oktobra. "Agencije za upravljanje lukama pozvala nas je da učestvujemo kao partner u tom procesu. Ono što je Grad Sremska Mitrovica već preduzeo jeste izrada plana detaljne regulacije za tu zonu, plan izrađuje naše javno preduzeće i to se sve odvija dobrim tempom. Paralelno s tim, Agencija za luke treba da izradi idejni projekat i studiju opravdanosti Luke i zajedno sa ta dva dokumenta i lokacijskim uslovima pojavili bismo se pred Komisijom Svetske banke s projektom vrednim preko 20 miliona evra", izjavio je gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader. On objašnjava da bi u Luci bili smešteni terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka i carina i rečna policija. "Tako bismo zaokružili priču vezanu za reku Savu i iskoristili sve prednosti rečnog transporta, s obzirom na to da smo ušli u Strategiju izgradnje luka na Dunavu i Savi. Ova priča trebalo da bi da zaživi 2020. godine. Kao grad bismo i sa strane rečnog transporta ponovo postali mesto dobrog logističkog centra i zaokružili priču u samom gradu", rekao je Sanader. Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović ranije je najavila da će Vlada Srbije uložiti oko 200 miliona evra u razvoj vodnog saobraćaja, čime se "posle više od 30 godina realizuju ozbiljne investicije u modernizaciju luka". Vlada Srbije, objasnila je ministarka Mihajlović, uložiće više od 200 miliona evra u rečnu infrastrukturu, pre svega u uređenje rečnih korita Save i Dunava i modernizaciju luka. Posle Luke Novi Sad, sledi izgradnja Luke Smederevo, koje bi trebalo da počne u martu 2020. godine, a osim toga biće urađena projektna dokumentacija za Luku Beograd i Luku Sremska Mitrovica.  

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: tanjug.rs

Link: http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=514147

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sanader: Luka SMitrovica - doprinos razvoju rečnog saobraćaja

NOVI SAD - Ako Komisija Svetske banke odobri projekat za proširenje i izgradnju Luke u Sremskoj Mitrovici, vredan preko 20 miliona evra, taj grad dobio bi Luku u kojoj bi bili terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka, a tu bi bila smeštena i carina i rečna policija. Sve to doprinelo bi da taj grad postane logistički centar za rečni transport i doprinelo bi razvoju ove grane saobraćaja.Agencija za upravljanje lukama pokrenula je 11. septembra javnu nabavku za usluge izrade studije opravdanosti sa idejnim projektom za proširenje i izgradnju Luke Sremska Mitrovica, a rok za podnošenje prijava istekao je 14. oktobra.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/sanader-luka-smitrovica-doprinos-razvoju-recnog-saobracaja/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sanader: Luka SMitrovica - doprinos razvoju rečnog saobraćaja

NOVI SAD - Ako Komisija Svetske banke odobri projekat za proširenje i izgradnju Luke u Sremskoj Mitrovici, vredan preko 20 miliona evra, taj grad dobio biNOVI SAD - Ako Komisija Svetske banke odobri projekat za proširenje i izgradnju Luke u Sremskoj Mitrovici, vredan preko 20 miliona evra, taj grad dobio bi Luku u kojoj bi bili terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka, a tu bi bila smeštena i carina i rečna policija. Sve to doprinelo bi da taj grad postane logistički centar za rečni transport i doprinelo bi razvoju ove grane saobraćaja. Agencija za upravljanje lukama pokrenula je 11. septembra javnu nabavku za usluge izrade studije opravdanosti sa idejnim projektom za proširenje i izgradnju Luke Sremska Mitrovica, a rok za podnošenje prijava istekao je 14. oktobra. "Agencije za upravljanje lukama pozvala nas je da učestvujemo kao partner u tom procesu. Ono što je Grad Sremska Mitrovica već preduzeo jeste izrada plana detaljne regulacije za tu zonu, plan izrađuje naše javno rpeduzeće i to se sve odvija dobrim tempom. Paralelno s tim, Agencija za luke treba da izradi idejni projekat i studiju opravdanosti Luke i zajedno sa ta dva dokumenta i lokacijskim uslovima pojavili bismo smo se pred Komisijom Svetske banke s projektom vrednim preko 20 miliona evra", izjavio je gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader. On objašnjava da bi u Luci bili smešteni terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka i carina i rečna policija. #Tako bismo zaokružili priču vezanu za reku Savu i iskoristili sve prednosti rečnog transporta, s obzirom na to da smo ušli u Strategiju izgradnje Luka na Dunavu i Savi. Ova priča trebalo da bi da zaživi 2020. godine. Kao grad bismo i sa strane rečnog transporta ponovo postali mesto dobrog logističkog centra i zaokružili priču u samom gradu", rekao je Sanader. Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović ranije je najavila da će Vlada Srbije uložiti oko 200 miliona evra u razvoj vodnog saobraćaja, čime se "posle više od 30 godina realizuju ozbiljne investicije u modernizaciju luka". Vlada Srbije, objasnila je ministarka Mihajlović, uložiće više od 200 miliona evra u rečnu infrastrukturu, pre svega u uređenje rečnih korita Save i Dunava i modernizaciju luka. Posle Luke Novi Sad, sledi izgradnja Luke Smederevo, koje bi trebalo da počne u martu 2020. godine, a osim toga biće urađena projektna dokumentacija za Luku Beograd i Luku Sremska Mitrovica. (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/luka-sremska-mitrovica-doprinosi-razvoju-recnog-saobracaja-17-10-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Luka Sremska Mitrovica doprinosi razvoju rečnog saobraćaja

NOVI SAD: Ako Komisija Svetske banke odobri projekat za proširenje i izgradnju Luke u Sremskoj Mitrovici, vredan preko 20 miliona evra, taj grad dobio bi Luku u kojoj bi bili terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka, a tu bi bila smeštena i carina i rečna policija.Sve to doprinelo bi da taj grad postane logistički centar za rečni transport i doprinelo bi razvoju ove grane saobraćaja.Agencija za upravljanje lukama pokrenula je 11. septembra javnu nabavku za usluge izrade studije opravdanosti sa idejnim projektom za proširenje i izgradnju Luke Sremska Mitrovica, a rok za podnošenje prijava istekao je 14. oktobra."Agencije za upravljanje lukama pozvala nas je da učestvujemo kao partner u tom procesu. Ono što je Grad Sremska Mitrovica već preduzeo jeste izrada plana detaljne regulacije za tu zonu, plan izrađuje naše javno rpeduzeće i to se sve odvija dobrim tempom. Paralelno s tim, Agencija za luke treba da izradi idejni projekat i studiju opravdanosti Luke i zajedno sa ta dva dokumenta i lokacijskim uslovima pojavili bismo smo se pred Komisijom Svetske banke s projektom vrednim preko 20 miliona evra", izjavio je gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader.On objašnjava da bi u Luci bili smešteni terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka i carina i rečna policija."Tako bismo zaokružili priču vezanu za reku Savu i iskoristili sve prednosti rečnog transporta, s obzirom na to da smo ušli u Strategiju izgradnje Luka na Dunavu i Savi. Ova priča trebalo da bi da zaživi 2020. godine. Kao grad bismo i sa strane rečnog transporta ponovo postali mesto dobrog logističkog centra i zaokružili priču u samom gradu", rekao je Sanader.Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović ranije je najavila da će Vlada Srbije uložiti oko 200 miliona evra u razvoj vodnog saobraćaja, čime se "posle više od 30 godina realizuju ozbiljne investicije u modernizaciju luka".Vlada Srbije, objasnila je ministarka Mihajlović, uložiće više od 200 miliona evra u rečnu infrastrukturu, pre svega u uređenje rečnih korita Save i Dunava i modernizaciju luka.Posle Luke Novi Sad, sledi izgradnja Luke Smederevo, koje bi trebalo da počne u martu 2020. godine, a osim toga biće urađena projektna dokumentacija za Luku Beograd i Luku Sremska Mitrovica.        

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/15856/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Osnovni sud u Brusu za Insajder: Milutin Jeličić osuđen uslovno na osam meseci zatvora

Objavljeno: 17.10.2019 Tweet Milutin Jeličić Jutka, bivši predsednik Opštine Brus i aktuelni odbornik u lokalnom parlamentu, osuđen je uslovno na osam meseci zatvora, sa rokom provere od dve godine, potvrđeno je Insajderu u Osnovnom sudu u Brusu. Iz Suda međutim nismo dobili informaciju za šta je konkretno Jeličić osuđen, već nam je rečeno da pitanja o imovini i prihodima uputimo Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema dokumentu koji je ranije objavio CINS, Agencija je u maju prošle godine podnela krivičnu prijavu protiv Jeličića jer nije prijavio više nepokretnosti u Brusu, dvosoban stan u Beogradu, pet terenskih vozila, putnički automobil u vlasništvu supruge, potraživanja po osnovu pozajmice… Milutin Jeličić Mediji su prethodno nezvanično objavili da je nekadašnji predsednik Opštine Brus osuđen jer Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio sve prihode. U Osnovnom sudu u toj opštini Insajderu je potvrđeno da je Milutin Jeličić osuđen na osam meseci zatvora, kao i da kazna neće biti izvršena ukoliko u roku od dve godine ne učini novo krivično delo. U odgovoru takođe piše da je presuda pravosnažna. Međutim, odgovor na pitanje šta je konkretno bivši predsednik Opštine Brus prikrio od imovine nismo dobili, uz napomenu da se za te informacije obratimo Agenciji za borbu protiv korupcije, iako je reč o javnom podatku, u ovom slučaju iz presude. Šta je pisalo u krivičnoj prijavi Međutim, portal CINS je u bazi podataka o postupcima protiv funkcionera objavio krivičnu prijavu koju je Agencija podnela 28. maja 2018, a koju je potpisao aktuelni direktor Dragan Sikimić. U njoj se navodi da se prijava podnosi zbog osnova sumnje da kao javni funkcioner, tada predsednik Opštine Brus, nije u skladu sa Zakonom prijavio imovinu, odnosno da je dao lažne podatke o imovini i prihodima. Prema navodima iz krivične prijave, Jeličić nije prijavio više nepokretnosti u Brusu - zemljište površine od 3.781 kvadratni metar, pomoćne objekte površine od 35 i 84 kvadrata, stambeno - poslovnu zgradu od 521 kvadrat, kao i objekte trgovine površine od 30 kvadrata u osnovi. Takođe, u istom dokumentu se navodi da Jeličić nije prijavio dvosoban stan u Beogradu od 52 kvadrata, pet terenskih vozila i putnički automobil marke "škoda" u vlasništvu njegove supruge. Kako se dalje navodi, nije prijavio potraživanja na osnovu pozajmice privrednom društvu "Panikop Beograd" od oko 2,4 miliona dinara, a nije preneo ni upravljačka prava u tom preduzeću, u kome je vlasnik 100 odsto udela, direktor i zastupnik. Prema članu 72 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina za funkcionere koji ne prijave imovinu ili daju lažne podatke o imovini. U Zakonu se navodi i da funkcioneru koji zbog tog krivičnog dela bude osuđen na zatvorsku kaznu prestaje vršenje javne funkcije, a zabranjuje mu se i sticanje javne funkcije u roku od 10 godina od pravosnažnosti presude. Suđenje za polno uznemiravanja i krivična prijava Ministarstva građevinarstva Inače, Milutinu Jeličiću Jutki sudi su za polno uznemiravanje i nedozvoljene polne radnje zloupotrebom službenog položaja. Protiv njega je čak sedam žena podnelo krivične , ali je optužnica podignuta samo u slučaju Marije Lukić, koja je dve godine radila kao njegova sekretarica. Zbog velikog pritiska javnosti, Jeličić je 14. marta ove godine podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine Brus, a ona je konstatovana na sednici lokalnog parlamenta 2. aprila. On je 1. marta izjavio da podnosi ostavku na funkciju predsednika Opštine, ali je ona dostavljena lokalnom parlamentu tek 13 dana kasnije. Inače, kao razlog za podnošenje ostavke, Milutin Jeličić je u pismu dostavljenom Tanjugu 1. marta naveo da sa te funkcije odlazi jer se "slučaj zbog kojeg mu se sudi koristi za direktan napad na predsednika Aleksandra Vučića i za urušavanje SNS". Njemu je, međutim, krajem juna vraćen mandat odbornika u Skupštini opštine Brus. Kako je za Insajder izjavio predsednik lokalnog parlamenta Miroslav Panić, zakon predviđa da ukoliko predsednik opštine podnese ostavku ili bude smenjen, ima pravo da se vrati na mesto odbornika. Vučić je, s druge strane, izjavio da dela koja se pripisuju Jeličiću nije počinio u vreme SNS-a, već, kako je naveo, u vreme kada je bio "dosovac". Protiv Jeličića se vodi i postupak po krivičnoj prijavi Ministarstva građevinarstva zbog sumnje da je koristeći svoj položaj i uticaj koji je imao kao predsednik Opštine prekršio zakon u slučaju nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu. Ministarstvo sumnja da je Jeličić u dogovoru sa investitorkom Snežanom Mitković, posredovao i trgovao svojim uticajem dajući nalog NN službenom licu, da falsifikuje službene isprave. Milutin Jeličić se u ovom slučaju sumnjiči za krivično delo trgovina uticajem, a slučaj je preuzelo Više javno tužilaštvo u Kraljevu. Izvor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2662466/luka-sremska-mitrovica-mogla-bi-da-ima-i-terminale-za-naftu-i

Autori: @ekapija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Luka Sremska Mitrovica mogla bi da ima i terminale za naftu i žitarice, deponije peska i šljunka...

Ako Komisija Svetske banke odobri projekat za proširenje i izgradnju Luke u Sremskoj Mitrovici, vredan više od 20 mil EUR, taj grad dobio bi Luku u kojoj bi bili terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka, a tu bi bila smeštena i carina i rečna policija. Sve to doprinelo bi da taj grad postane logistički centar za rečni transport i doprinelo bi razvoju ove grane saobraćaja. Agencija za upravljanje lukama pokrenula je 11. septembra javnu nabavku za usluge izrade studije opravdanosti sa idejnim projektom za proširenje i izgradnju Luke Sremska Mitrovica, a rok za podnošenje prijava istekao je 14. oktobra. - Agencije za upravljanje lukama pozvala nas je da učestvujemo kao partner u tom procesu. Ono što je Grad Sremska Mitrovica već preduzeo jeste izrada plana detaljne regulacije za tu zonu, plan izrađuje naše javno preduzeće i to se sve odvija dobrim tempom. Paralelno s tim, Agencija za luke treba da izradi idejni projekat i studiju opravdanosti Luke i sa ta dva dokumenta i lokacijskim uslovima pojavili bismo smo se pred Komisijom Svetske banke s projektom vrednim više od 20 mil EUR - izjavio je gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader. On objašnjava da bi u Luci bili smešteni terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka i carina i rečna policija. - Tako bismo zaokružili priču vezanu za reku Savu i iskoristili sve prednosti rečnog transporta, s obzirom na to da smo ušli u Strategiju izgradnje Luka na Dunavu i Savi. Ova priča trebalo da bi da zaživi 2020. godine. Kao grad bismo i sa strane rečnog transporta ponovo postali mesto dobrog logističkog centra i zaokružili priču u samom gradu - rekao je Sanader. Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović ranije je najavila da će Vladauložiti oko 200 mil EUR u razvoj vodnog saobraćaja, čime se "posle više od 30 godina realizuju ozbiljne investicije u modernizaciju luka". Vlada Srbije, objasnila je ministarka Mihajlović, uložiće više od 200 mil EUR u rečnu infrastrukturu, pre svega u uređenje rečnih korita Save i Dunava i modernizaciju luka. Posle Luke Novi Sad, sledi izgradnja Luke Smederevo, koje bi trebalo da počne u martu 2020. godine, a osim toga biće urađena projektna dokumentacija za Luku Beograd i Luku Sremska Mitrovica.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/grad-kragujevac-nemamo-odgovore-na-pitanja-o-sudbini-radio-televizije-kragujevac/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Grad Kragujevac: Nemamo odgovore na pitanja o sudbini Radio-televizije Kragujevac

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić (Foto: Miki Jevtović) Na pitanje Cenzolovke da li će i kada Radio-televizija Kragujevac ponovo biti privatizovana, odnosno koliko će dugo protivzakonito biti u vlasništvu Grada, u Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić (Foto: Miki Jevtović)Na pitanje Cenzolovke da li će i kada Radio-televizija Kragujevac ponovo biti privatizovana, odnosno koliko će dugo protivzakonito biti u vlasništvu Grada, u lokalnoj upravi u Kragujevcu kažu, citiramo: Nemamo odgovor!Nema odgovora ni iz Ministarstva privrede, koje je nadležno za sprovođenje procesa privatizacije.Nema odgovora na pitanja Cenzolovke ni iz Ministarstva finansija, koje je pravni naslednik Agencije za privatizaciju.Kršenje zakona u vezi sa medijima od strane republičkih i lokalnih vlasti nije neobično u Srbiji, ali slučaj RTK - još drastičnije od misterije zvane Tanjug - pokazuje bahatost onih koji su sebe postavili iznad zakona ove države, kao i nezainteresovanost organa te države da to spreče.Stručnjaci zbunjeni: Nepoznat pravni osnov postojanja RTKRadio-televizija Kragujevac nezakonito postoji i finansira se iz budžeta Kragujevca već godinu i sedam meseci. Ova televizija vraćena je u okrilje Grada posle neuspele privatizacije u julu 2017. godine. To je sprovedeno na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije, kojom je predviđeno da lokalne samouprave mogu da preuzmu osnivačka prava nad medijima na šest meseci. Taj rok je opštinama i gradovima ostavljen kako bi medije u svom vlasništvu pripremili za novu privatizaciju.Šestomesečni period u slučaju Radio-televizije Kragujevac istekao je 6. januara 2018. godine. To, očigledno, nije bila prepreka da ova televizija do danas ostane u vlasništvu Grada i finansira se novcem svih Kragujevčana.Ne znamo zbog čega se toliki novac izdvaja za televiziju koja ima 25 zaposlenih, kada se toliko izdvajalo za nju kada je imala 116 zaposlenih. Sve je obavijeno velom misterije (Bojana Vlajović Savić, nekadašnja novinarka RTK)Mada su sredstva za te namene postojala u budžetu od početka projektnog sufinansiranja medija i uprkos obećanju gradonačelnika Radomira Nikolića, Grad Kragujevac se nije držao zakona "kao pijan plota" i nikada nije raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja. Tako je sav novac koji je trebalo da bude namenjen kragujevačkim medijima - odlazio na račun RTK.Cenzolovka je u razgovoru sa nekoliko pravnih stručnjaka pokušala da otkrije da li je zakonit način na koji se finansira ova televizija, kao i da li postoji bilo kakav zakonski osnov za to što je RTK još uvek u vlasništvu Grada.Odgovore nismo mogli da dobijemo jer naši sagovornici ističu da je sve u vezi sa RTK zbunjujuće. Oni su složni u oceni da je, prema informacijama koje su dostupne javnosti, samo postojanje Radio-televizije Kragujevac i njeno finansiranje iz budžeta Grada potpuno nezakonito. Istovremeno, objašnjavaju da je moguće da se u okviru nadležnih institucija odvijaju određeni procesi o kojima javnost nije obaveštena i da bismo potpunu sliku mogli da dobijemo samo uz obrazloženje iz Grada Kragujevca, Ministarstva privrede i Ministarstva finansija.Cenzolovka je o slučaju Radio-televizije Kragujevac pisala u nekoliko navrata, ali je jedini odgovor koji smo dobili iz gradske uprave bio da - nemaju odgovor. Iz dva nadležna ministarstva nisu nas udostojili ni takvog odgovora.Jedina informacija o Radio-televiziji Kragujevac mogla je da se pronađe na sajtu Ministarstva privrede, koje je u oktobru 2018. godine objavilo spisak svih preduzeća koja bi trebalo da budu privatizovana.Od tada je prošlo godinu dana, a u statusu Radio-televizije Kragujevac se ništa nije promenilo.U Agenciji za privredne registre stoji da 100 odsto udela u kapitalu ove televizije još uvek ima Skupština grada Kragujevca.Matić: Drastičan primer medijske politike SNSZa razliku od pravnih stručnjaka, za medijske analitičare status Radio-televizije Kragujevac je jasan i predstavlja političku poruku.Jovanka Matić (foto: Cenzolovka)"Nezakonit položaj i finansiranje Radio-televizije Kragujevac drastični su primeri medijske politike vlasti SNS, koja je efikasno sprovodi od 2014. godine, a čiji je cilj pretvaranje medija u stratešku polugu vladanja. On je rezultat odsustva delovanja mnogih institucija čiji je zadatak sprovođenje zakona, počevši od Ministarstva kulture i informisanja i REM-a, do Skupštine, koja bi trebalo da kontroliše njihov rad. Zarobljavanje ovih institucija da rade u korist jednog parcijalnog političkog, a ne javnog interesa, suštinska je karakteristika današnjeg režima. Zato ne treba očekivati da će se medijska situacija promeniti dok se režim ne promeni", objašnjava istraživač medija dr Jovanka Matić iz Instituta za društvene nauke.Promenu ne očekuju ni udruženja, niti novinari u Kragujevcu, koji su, kako kažu, godinama suočeni sa bezakonjem. Bojana Vlajović Savić, nekadašnja novinarka Radio-televizije Kragujevac, a sada aktivistkinja Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res publica, ističe da nam nezakonitim postojanjem i finansiranjem RTK grad i država poručuju da je ovo zemlja u kojoj je sve moguće."Slično je kao sa Tanjugom, koji postoji nekako fantomski. Tako postoji i RTK. Nažalost, reč je o mediju koji je nekada bio veoma cenjen i uticajan i van Kragujevca. Danas je to amaterski medij, koji se novinarskom profesijom bavi na veoma niskom nivou. Iskreno, oni, za razliku od drugih medija koji su pod uticajem vlasti, ne rade negativne kampanje, ne napadaju političke protivnike, ne bave se ogoljenom propagandom. Zadržali su tu dozu pristojnosti, ali vi danas na toj televiziji imate malo šta da vidite. Nemamo relevantna istraživanja koja bi potvrdila gledanost, ali zahvaljujući raznim analitikama koje prate posećenost sajtova, društvenih mreža, Jutjub kanala, vidimo da je sve to na niskom nivou", objašnjava Bojana Vlajović Savić. MANIPULACIJA PETICIJOM Najviše su pogođeni građani jer ne dobijaju objektivno i istinito izveštavanje. Prema rečima Bojane Vlajović Savić, Kragujevčani su posebno izmanipulisani. Oni su, naime, posle raskida privatizacije pozvani da podrže opstanak Radio-televizije Kragujevac i da potpišu peticiju za nešto što zakon nije omogućavao - da RTK postane javni servis."Kragujevčani su tada želeli da povrate televiziju koja je godinama bila utemeljena u lokalnoj zajednici i sakupili su 10.000 potpisa, koji sada gradskoj vlasti služe kao alibi za sve pogrešne odluke. Svaki put kada nadležnima postavite pitanje o funkcionisanju RTK, oni vam kažu: 'Deset hiljada Kragujevčana je to podržalo'. Volela bih da pronađemo sada nekog od njih i da im postavimo jednostavno pitanje da li oni sada gledaju RTK. Želeli su objektivno izveštavanje, a ako se setimo zimskih protesta, nekoliko hiljada Kragujevčana je u šetnji zastajalo i zvižducima pozdravljalo tu televiziju. Mislim da se tu krije odgovor na pitanje da li su Kragujevčani dobili ono što su tražili", kaže Bojana Vlajović Savić. Ona dodaje da je to žalosno, ne samo zbog ugleda koji je imala ta televizija već i zbog novca koji je, kako kaže, uludo potrošen na RTK."Govorimo o više od 300 miliona i, što je najgore, od nadležnih ne možemo da dobijemo odgovor na osnovu kojih odluka se finansira ova televizija. Ne znamo zbog čega se toliki novac izdvaja za televiziju koja ima 25 zaposlenih, kada se toliko izdvajalo za nju kada je bila javno preduzeće i imala 116 zaposlenih. Sve je obavijeno velom misterije, pre svega zbog ljudi iz gradske uprave, koji su i inače potpuno nedostupni za komentare i izjave. Ne samo medijska već ukupna društvena situacija u Kragujevcu potpuno je netransparentna", ističe sagovornica Cenzolovke.Nezakonit položaj i finansiranje Radio-televizije Kragujevac drastični su primeri medijske politike vlasti SNS, koja je efikasno sprovodi od 2014. godine, a čiji je cilj pretvaranje medija u stratešku polugu vladanja (dr Jovanka Matić, Institut za društvene nauke)Njen stav oslikavaju i rezultati istraživanja organizacije Transparentnost Srbija, koji pokazuju da je Kragujevac nazadovao za 18 mesta u odnosu na prvo istraživanje sprovedeno 2015. godine. Od ukupno 100 poena, Kragujevac je ove godine dobio 42, šest manje nego 2015.Zlatko Minić, koordinator projekta, objašnjava da je to malo iznad proseka, što nije dobar rezultat za grad veličine Kragujevca. Najniže ocene grad je dobio u oblasti javnih rasprava i konkursa, kao i trošenja novca iz budžeta."Možemo da kažemo da Kragujevac zadovoljava neki osnovni minimum, što znači da su budžet i završni račun objavljeni na sajtu, da postoje šestomesečni i devetomesečni izveštaji, da se navodi kako će indirektni korisnici koristiti novac (ne samo predškolske ustanove, na primer, već svaka pojedinačno). Sa druge strane, budžet je potpuno nepretraživ, nema vodiča za građane, nije ni održana javna rasprava, kao ni izveštaj", objašnjava Minić."Primer netransparentnosti je i to što se gradonačelnik građanima obraća sa Radio-televizije Kragujevac, dok sve druge medije ignoriše", objašnjava Bojana Vlajović Savić. Ona ističe da nigde u Srbiji nemamo situaciju kao u Kragujevcu, gde se jedan medij finansira tako obilnim finansijskim sredstvima, a da svim drugim medijima bude onemogućeno da čak i konkurišu za njih.Niko, smatra Bojana Vlajović Savić, u Kragujevcu ne traži da dobije pare iz budžeta, već da mu se pruži šansa da konkuriše za novac koji je zakonom predviđen za informisanje građana. Takva šansa ne postoji, što je protivzakonito.Bojana Vlajović Savić (foto: Stevan Pajkić)"Nažalost, zakon za to ne predviđa nikakve sankcije. To je gradonačelnik do sada utvrdio i ne planira da promeni svoj pristup prema medijima. Time su, naravno, pogođeni svi ostali mediji u gradu. Sva istraživanja pokazuju da su u aktuelnim privrednim okolnostima za lokalne medije budžeti opština i gradova osnovni izvor finansiranja. Kada zatvorite taj izvor, jednostavno dovodite u pitanje opstanak tih medija. Zna to i gradonačelnik, znaju i zaposleni u medijima, jer više nema reklama ni za nepodobne medije na nacionalnom nivou, a kamoli za lokalne koji žele ozbiljno da se bave novinarstvom. Svi se plaše poreskih, finansijskih kontrola i niko neće da ugrozi svoje poslovanje zbog reklame na nekom lokalnom portalu", zaključuje Vlajović Savić.Ona nije previše optimistična u pogledu opstanka profesionalnih medija u Kragujevcu. Kaže da bi sledeća godina, budući da je izborna, mogla biti presudna. Ukoliko Radomir Nikolić ne bude više gradonačelnik, moguće je da će onaj ko dođe na to mesto konačno raspisati konkurs za medijske projekte.U protivnom, smatra Bojana Vlajović Savić, poruka koju Grad šalje novinarima, ali i mladim ljudima koji žele da se bave tim poslom, jeste da je njihov rad - bezvredan.                                

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/milutinu-jelicicu-uslovna-kazna-zbog-neprijavljivanja-dela-imovine/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Milutinu Jeličiću uslovna kazna zbog neprijavljivanja dela imovine

Teodora ĆurčićMilutin Jeličić Jutka; foto: N1Nekadašnjem predsedniku opštine Brus Milutinu Jeličiću zvanom Jutka juče je izrečena uslovna kazna od osam meseci zatvora zbog neprijavljivanje dela imovine. Suđenje je trajalo pet meseci, a Jeličić je prisustvovao izricanju presude.Total: 0Milutin Jeličić Jutka osuđen je 16. oktobra u Osnovnom sudu u Brusu na uslovnu kaznu od osam meseci zatvora zbog neprijavljivanja imovine. Presuda je pravosnažna, a zatvorska kazna se neće izvršiti ako Jeličić u roku od dve godine ne bude ponovio krivično delo.Sud je doneo presudu na osnovu krivične prijave koju je Agencija za borbu protiv korupcije podnela Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu u maju 2018, a na osnovu koje je tužilaštvo u Kruševcu podiglo optužnicu godinu dana kasnije. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je došao do krivične prijave iz koje se vidi da tadašnji predsednik opštine nije prijavio sve podatke o imovini, iako je po Zakonu o Agenciji morao to da učini.Jeličić u godišnjem izveštaju, između ostalog, nije prijavio stan u Beogradu, šest automobila, oko 1.700 kvadratnih metara nekretnina na teritoriji opštine Brus i nekoliko parcela duplo veće površine. Jeličiću se trenutno sudi i zbog optužbi za polno uznemiravanje bivše zaposlene u Opštini Brus Marije Lukić.Postupak za koji je Jeličić osuđen spada u gotovo 1.800 postupaka koje je Agencija vodila protiv funkcionera u Srbiji , a koje je CINS sakupio u bazi podataka protiv funkcionera. Svi postupci su pretraživi OVDE .Autor:Teodora ĆurčićTeodora se pridružila timu u 2018, nakon što se pokazala kao najuspešnija polaznica CINS-ovog treninga za istraživačke novinare. Učestvovala je u izradi baze podataka o gotovo 2.800 postupaka koje je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula protiv javnih funkcionera u Srbiji. Teodora je bila uključena u kompletan proces: prikupljanje, analiziranje i vizualizaciju podataka. Ova baza je 2018. godine bila u užem krugu za GEN Data Journalism nagradu u kategoriji otvorenih podataka. Teodora doprinosi CINS-u kroz produkciju multimedije, digitalni marketing, ali i istraživanja.            

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: uns.org.rs

Link: http://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/87184/grad-kragujevac-nemamo-odgovore-na-pitanja-o-sudbini-radio-televizije-kragujevac-.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Grad Kragujevac: Nemamo odgovore na pitanja o sudbini Radio-televizije Kragujevac

  1. 10. 2019. Autor: Violeta Glišić Izvor: Cenzolovka Na televiziju koja već više od godinu i po dana nezakonito radi u vlasništvu lokalne uprave, Kragujevac će do kraja godine potrošiti oko 350 miliona dinara svojih građana. Nikog se ni u državnim organima Srbije ne tiče bahato kršenje zakona od strane uprave koju vodi Radomir Nikolić - ni u ministarstvima finansija i privrede nisu želeli da odgovore na pitanja Cenzolovke o RTK. Na pitanje Cenzolovke da li će i kada Radio-televizija Kragujevac ponovo biti privatizovana, odnosno koliko će dugo protivzakonito biti u vlasništvu Grada, u lokalnoj upravi u Kragujevcu kažu, citiramo: Nemamo odgovor!Nema odgovora ni iz Ministarstva privrede, koje je nadležno za sprovođenje procesa privatizacije.Nema odgovora na pitanja Cenzolovke ni iz Ministarstva finansija, koje je pravni naslednik Agencije za privatizaciju.Kršenje zakona u vezi sa medijima od strane republičkih i lokalnih vlasti nije neobično u Srbiji, ali slučaj RTK - još drastičnije od misterije zvane Tanjug - pokazuje bahatost onih koji su sebe postavili iznad zakona ove države, kao i nezainteresovanost organa te države da to spreče.Stručnjaci zbunjeni: Nepoznat pravni osnov postojanja RTKRadio-televizija Kragujevac nezakonito postoji i finansira se iz budžeta Kragujevca već godinu i sedam meseci. Ova televizija vraćena je u okrilje Grada posle neuspele privatizacije u julu 2017. godine. To je sprovedeno na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije, kojom je predviđeno da lokalne samouprave mogu da preuzmu osnivačka prava nad medijima na šest meseci. Taj rok je opštinama i gradovima ostavljen kako bi medije u svom vlasništvu pripremili za novu privatizaciju.Šestomesečni period u slučaju Radio-televizije Kragujevac istekao je 6. januara 2018. godine. To, očigledno, nije bila prepreka da ova televizija do danas ostane u vlasništvu Grada i finansira se novcem svih Kragujevčana.Ne znamo zbog čega se toliki novac izdvaja za televiziju koja ima 25 zaposlenih, kada se toliko izdvajalo za nju kada je imala 116 zaposlenih. Sve je obavijeno velom misterije (Bojana Vlajović Savić, nekadašnja novinarka RTK)Mada su sredstva za te namene postojala u budžetu od početka projektnog sufinansiranja medija i uprkos obećanju gradonačelnika Radomira Nikolića, Grad Kragujevac se nije držao zakona "kao pijan plota" i nikada nije raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja. Tako je sav novac koji je trebalo da bude namenjen kragujevačkim medijima - odlazio na račun RTK.Cenzolovka je u razgovoru sa nekoliko pravnih stručnjaka pokušala da otkrije da li je zakonit način na koji se finansira ova televizija, kao i da li postoji bilo kakav zakonski osnov za to što je RTK još uvek u vlasništvu Grada.Odgovore nismo mogli da dobijemo jer naši sagovornici ističu da je sve u vezi sa RTK zbunjujuće. Oni su složni u oceni da je, prema informacijama koje su dostupne javnosti, samo postojanje Radio-televizije Kragujevac i njeno finansiranje iz budžeta Grada potpuno nezakonito. Istovremeno, objašnjavaju da je moguće da se u okviru nadležnih institucija odvijaju određeni procesi o kojima javnost nije obaveštena i da bismo potpunu sliku mogli da dobijemo samo uz obrazloženje iz Grada Kragujevca, Ministarstva privrede i Ministarstva finansija.Cenzolovka je o slučaju Radio-televizije Kragujevac pisala u nekoliko navrata, ali je jedini odgovor koji smo dobili iz gradske uprave bio da - nemaju odgovor. Iz dva nadležna ministarstva nisu nas udostojili ni takvog odgovora.Jedina informacija o Radio-televiziji Kragujevac mogla je da se pronađe na sajtu Ministarstva privrede, koje je u oktobru 2018. godine objavilo spisak svih preduzeća koja bi trebalo da budu privatizovana.Od tada je prošlo godinu dana, a u statusu Radio-televizije Kragujevac se ništa nije promenilo.U Agenciji za privredne registre stoji da 100 odsto udela u kapitalu ove televizije još uvek ima Skupština grada Kragujevca.Matić: Drastičan primer medijske politike SNSZa razliku od pravnih stručnjaka, za medijske analitičare status Radio-televizije Kragujevac je jasan i predstavlja političku poruku. "Nezakonit položaj i finansiranje Radio-televizije Kragujevac drastični su primeri medijske politike vlasti SNS, koja je efikasno sprovodi od 2014. godine, a čiji je cilj pretvaranje medija u stratešku polugu vladanja. On je rezultat odsustva delovanja mnogih institucija čiji je zadatak sprovođenje zakona, počevši od Ministarstva kulture i informisanja i REM-a, do Skupštine, koja bi trebalo da kontroliše njihov rad. Zarobljavanje ovih institucija da rade u korist jednog parcijalnog političkog, a ne javnog interesa, suštinska je karakteristika današnjeg režima. Zato ne treba očekivati da će se medijska situacija promeniti dok se režim ne promeni", objašnjava istraživač medija dr Jovanka Matić iz Instituta za društvene nauke.Promenu ne očekuju ni udruženja, niti novinari u Kragujevcu, koji su, kako kažu, godinama suočeni sa bezakonjem. Bojana Vlajović Savić, nekadašnja novinarka Radio-televizije Kragujevac, a sada aktivistkinja Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res publica, ističe da nam nezakonitim postojanjem i finansiranjem RTK grad i država poručuju da je ovo zemlja u kojoj je sve moguće."Slično je kao sa Tanjugom, koji postoji nekako fantomski. Tako postoji i RTK. Nažalost, reč je o mediju koji je nekada bio veoma cenjen i uticajan i van Kragujevca. Danas je to amaterski medij, koji se novinarskom profesijom bavi na veoma niskom nivou. Iskreno, oni, za razliku od drugih medija koji su pod uticajem vlasti, ne rade negativne kampanje, ne napadaju političke protivnike, ne bave se ogoljenom propagandom. Zadržali su tu dozu pristojnosti, ali vi danas na toj televiziji imate malo šta da vidite. Nemamo relevantna istraživanja koja bi potvrdila gledanost, ali zahvaljujući raznim analitikama koje prate posećenost sajtova, društvenih mreža, Jutjub kanala, vidimo da je sve to na niskom nivou", objašnjava Bojana Vlajović Savić.MANIPULACIJA PETICIJOMNajviše su pogođeni građani jer ne dobijaju objektivno i istinito izveštavanje. Prema rečima Bojane Vlajović Savić, Kragujevčani su posebno izmanipulisani. Oni su, naime, posle raskida privatizacije pozvani da podrže opstanak Radio-televizije Kragujevac i da potpišu peticiju za nešto što zakon nije omogućavao - da RTK postane javni servis."Kragujevčani su tada želeli da povrate televiziju koja je godinama bila utemeljena u lokalnoj zajednici i sakupili su 10.000 potpisa, koji sada gradskoj vlasti služe kao alibi za sve pogrešne odluke. Svaki put kada nadležnima postavite pitanje o funkcionisanju RTK, oni vam kažu: 'Deset hiljada Kragujevčana je to podržalo'. Volela bih da pronađemo sada nekog od njih i da im postavimo jednostavno pitanje da li oni sada gledaju RTK. Želeli su objektivno izveštavanje, a ako se setimo zimskih protesta, nekoliko hiljada Kragujevčana je u šetnji zastajalo i zvižducima pozdravljalo tu televiziju. Mislim da se tu krije odgovor na pitanje da li su Kragujevčani dobili ono što su tražili", kaže Bojana Vlajović Savić.Ona dodaje da je to žalosno, ne samo zbog ugleda koji je imala ta televizija već i zbog novca koji je, kako kaže, uludo potrošen na RTK."Govorimo o više od 300 miliona i, što je najgore, od nadležnih ne možemo da dobijemo odgovor na osnovu kojih odluka se finansira ova televizija. Ne znamo zbog čega se toliki novac izdvaja za televiziju koja ima 25 zaposlenih, kada se toliko izdvajalo za nju kada je bila javno preduzeće i imala 116 zaposlenih. Sve je obavijeno velom misterije, pre svega zbog ljudi iz gradske uprave, koji su i inače potpuno nedostupni za komentare i izjave. Ne samo medijska već ukupna društvena situacija u Kragujevcu potpuno je netransparentna", ističe sagovornica Cenzolovke.Nezakonit položaj i finansiranje Radio-televizije Kragujevac drastični su primeri medijske politike vlasti SNS, koja je efikasno sprovodi od 2014. godine, a čiji je cilj pretvaranje medija u stratešku polugu vladanja (dr Jovanka Matić, Institut za društvene nauke)Njen stav oslikavaju i rezultati istraživanja organizacije Transparentnost Srbija, koji pokazuju da je Kragujevac nazadovao za 18 mesta u odnosu na prvo istraživanje sprovedeno 2015. godine. Od ukupno 100 poena, Kragujevac je ove godine dobio 42, šest manje nego 2015.Zlatko Minić, koordinator projekta, objašnjava da je to malo iznad proseka, što nije dobar rezultat za grad veličine Kragujevca. Najniže ocene grad je dobio u oblasti javnih rasprava i konkursa, kao i trošenja novca iz budžeta."Možemo da kažemo da Kragujevac zadovoljava neki osnovni minimum, što znači da su budžet i završni račun objavljeni na sajtu, da postoje šestomesečni i devetomesečni izveštaji, da se navodi kako će indirektni korisnici koristiti novac (ne samo predškolske ustanove, na primer, već svaka pojedinačno). Sa druge strane, budžet je potpuno nepretraživ, nema vodiča za građane, nije ni održana javna rasprava, kao ni izveštaj", objašnjava Minić."Primer netransparentnosti je i to što se gradonačelnik građanima obraća sa Radio-televizije Kragujevac, dok sve druge medije ignoriše", objašnjava Bojana Vlajović Savić. Ona ističe da nigde u Srbiji nemamo situaciju kao u Kragujevcu, gde se jedan medij finansira tako obilnim finansijskim sredstvima, a da svim drugim medijima bude onemogućeno da čak i konkurišu za njih.Niko, smatra Bojana Vlajović Savić, u Kragujevcu ne traži da dobije pare iz budžeta, već da mu se pruži šansa da konkuriše za novac koji je zakonom predviđen za informisanje građana. Takva šansa ne postoji, što je protivzakonito. "Nažalost, zakon za to ne predviđa nikakve sankcije. To je gradonačelnik do sada utvrdio i ne planira da promeni svoj pristup prema medijima. Time su, naravno, pogođeni svi ostali mediji u gradu. Sva istraživanja pokazuju da su u aktuelnim privrednim okolnostima za lokalne medije budžeti opština i gradova osnovni izvor finansiranja. Kada zatvorite taj izvor, jednostavno dovodite u pitanje opstanak tih medija. Zna to i gradonačelnik, znaju i zaposleni u medijima, jer više nema reklama ni za nepodobne medije na nacionalnom nivou, a kamoli za lokalne koji žele ozbiljno da se bave novinarstvom. Svi se plaše poreskih, finansijskih kontrola i niko neće da ugrozi svoje poslovanje zbog reklame na nekom lokalnom portalu", zaključuje Vlajović Savić.Ona nije previše optimistična u pogledu opstanka profesionalnih medija u Kragujevcu. Kaže da bi sledeća godina, budući da je izborna, mogla biti presudna. Ukoliko Radomir Nikolić ne bude više gradonačelnik, moguće je da će onaj ko dođe na to mesto konačno raspisati konkurs za medijske projekte.U protivnom, smatra Bojana Vlajović Savić, poruka koju Grad šalje novinarima, ali i mladim ljudima koji žele da se bave tim poslom, jeste da je njihov rad - bezvredan.                              

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Kuburović i Šucova o evropskom putu Srbije

BEOGRAD, 17. oktobra (Tanjug) - Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović razgovarala je danas s direktorkom za Jugoistočnu Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Suzan Šuc o daljem evropskom putu Srbije.Kako je saopšteno iz Ministarstva pravde, Suzan Šuc je istakla da je reforma pravosuđa najznačajnija za put Srbije ka EU i pozdravila njen učinak u proteklom periodu u toj oblasti, .Sagovornice su se saglasile da Nemačka i Srbija imaju veoma dobru saradnju u oblasti pravosuđa, o čemu, kako se navodi, svedoči saradnja javnobeležničkih komora dve države, ali i projekti GIZ-a u Srbiji, čiji je rezultat jačanje pravosuđa kroz unapređenje pravosudnih profesija.Govoreći o Akcionom planu za Poglavlje 23 u pregovorima o učlanjenju Srbije u EU, Kuburovićeva je naglasila da se trenutno radi na reviziji tog plana, čiji je prvi Nacrt usaglašen s komentarima civilnog sektora i još tokom leta dostavljen Briselu na mišljenje.Napomenula je da je Ministarstvo pravde nedavno dobilo mišljenje Brisela i da sada s nadležnim institucijama radi na korigovanju teksta Nacrta revidiranog Akcionog plana u skladu s njima, posle čega će ponovo biti otvorena javna rasprava.Ona je naglasila da su izmene Ustava Srbije jedan od najvećih izazova u reformi pravosuđa i napomenula da su ustavni amandmani, na kojima se radilo dve godine, dobili pozitivnu ocenu Venecijanske komisije.Međutim, kako je ukazala, zbog bojkota parlamenta od strane dela opozicionih stranaka zastalo se u postupku izmena Ustava u oblasti pravosuđa, jer, kako je ukazala, nije dobro menjati najviši pravni akt bez mišljenja svih predstavnika građana.Govoreći o borbi protiv korupcije, Kuburovićeva je istakla da su formirani regionalni centri za borbu protiv korupcije, što je doprinelo da se za nešto više od godinu dana donese više od 600 pravnosnažnih presuda za korupciju, uključujući i nosiocima javnih funkcija.Nela Kuburović najavila je da će tokom naredne godine biti izrađena nova Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koja će definisati i nove mere u toj oblasti.Ona je istakla i da je posle 15 godina usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, ali i da je na snagu stupio novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, zahvaljujući kojem će Srbija u novembru potpisati sporazum sa EURODžAST-om.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: kazitrazi.rs

Link: https://kazitrazi.rs/grad-kragujevac-nemamo-odgovore-na-pitanja-o-sudbini-radio-televizije-kragujevac/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Grad Kragujevac: Nemamo odgovore na pitanja o sudbini Radio-televizije Kragujevac

17.10.2019 Na televiziju koja već više od godinu i po dana nezakonito radi u vlasništvu lokalne uprave, Kragujevac će do kraja godine potrošiti oko 350 miliona dinara svojih građana. Nikog se ni u državnim organima Srbije ne tiče bahato kršenje zakona od strane uprave koju vodi Radomir Nikolić - ni u ministarstvima finansija i privrede nisu želeli da odgovore na pitanja Cenzolovke o RTK Autor: Violeta Glišić Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić (Foto: Miki Jevtović) Na pitanje Cenzolovke da li će i kada Radio-televizija Kragujevac ponovo biti privatizovana, odnosno koliko će dugo protivzakonito biti u vlasništvu Grada, u lokalnoj upravi u Kragujevcu kažu, citiramo: Nemamo odgovor!Nema odgovora ni iz Ministarstva privrede, koje je nadležno za sprovođenje procesa privatizacije.Nema odgovora na pitanja Cenzolovke ni iz Ministarstva finansija, koje je pravni naslednik Agencije za privatizaciju.Kršenje zakona u vezi sa medijima od strane republičkih i lokalnih vlasti nije neobično u Srbiji, ali slučaj RTK - još drastičnije od misterije zvane Tanjug - pokazuje bahatost onih koji su sebe postavili iznad zakona ove države, kao i nezainteresovanost organa te države da to spreče.Stručnjaci zbunjeni: Nepoznat pravni osnov postojanja RTKRadio-televizija Kragujevac nezakonito postoji i finansira se iz budžeta Kragujevca već godinu i sedam meseci. Ova televizija vraćena je u okrilje Grada posle neuspele privatizacije u julu 2017. godine. To je sprovedeno na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije, kojom je predviđeno da lokalne samouprave mogu da preuzmu osnivačka prava nad medijima na šest meseci. Taj rok je opštinama i gradovima ostavljen kako bi medije u svom vlasništvu pripremili za novu privatizaciju.Šestomesečni period u slučaju Radio-televizije Kragujevac istekao je 6. januara 2018. godine. To, očigledno, nije bila prepreka da ova televizija do danas ostane u vlasništvu Grada i finansira se novcem svih Kragujevčana.Ne znamo zbog čega se toliki novac izdvaja za televiziju koja ima 25 zaposlenih, kada se toliko izdvajalo za nju kada je imala 116 zaposlenih. Sve je obavijeno velom misterije (Bojana Vlajović Savić, nekadašnja novinarka RTK)Mada su sredstva za te namene postojala u budžetu od početka projektnog sufinansiranja medija i uprkos obećanju gradonačelnika Radomira Nikolića, Grad Kragujevac se nije držao zakona "kao pijan plota" i nikada nije raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja. Tako je sav novac koji je trebalo da bude namenjen kragujevačkim medijima - odlazio na račun RTK.Cenzolovka je u razgovoru sa nekoliko pravnih stručnjaka pokušala da otkrije da li je zakonit način na koji se finansira ova televizija, kao i da li postoji bilo kakav zakonski osnov za to što je RTK još uvek u vlasništvu Grada.Odgovore nismo mogli da dobijemo jer naši sagovornici ističu da je sve u vezi sa RTK zbunjujuće. Oni su složni u oceni da je, prema informacijama koje su dostupne javnosti, samo postojanje Radio-televizije Kragujevac i njeno finansiranje iz budžeta Grada potpuno nezakonito. Istovremeno, objašnjavaju da je moguće da se u okviru nadležnih institucija odvijaju određeni procesi o kojima javnost nije obaveštena i da bismo potpunu sliku mogli da dobijemo samo uz obrazloženje iz Grada Kragujevca, Ministarstva privrede i Ministarstva finansija.Cenzolovka je o slučaju Radio-televizije Kragujevac pisala u nekoliko navrata, ali je jedini odgovor koji smo dobili iz gradske uprave bio da - nemaju odgovor. Iz dva nadležna ministarstva nisu nas udostojili ni takvog odgovora.Jedina informacija o Radio-televiziji Kragujevac mogla je da se pronađe na sajtu Ministarstva privrede, koje je u oktobru 2018. godine objavilo spisak svih preduzeća koja bi trebalo da budu privatizovana.Od tada je prošlo godinu dana, a u statusu Radio-televizije Kragujevac se ništa nije promenilo.U Agenciji za privredne registre stoji da 100 odsto udela u kapitalu ove televizije još uvek ima Skupština grada Kragujevca.Matić: Drastičan primer medijske politike SNSZa razliku od pravnih stručnjaka, za medijske analitičare status Radio-televizije Kragujevac je jasan i predstavlja političku poruku. Jovanka Matić (foto: Cenzolovka) "Nezakonit položaj i finansiranje Radio-televizije Kragujevac drastični su primeri medijske politike vlasti SNS, koja je efikasno sprovodi od 2014. godine, a čiji je cilj pretvaranje medija u stratešku polugu vladanja. On je rezultat odsustva delovanja mnogih institucija čiji je zadatak sprovođenje zakona, počevši od Ministarstva kulture i informisanja i REM-a, do Skupštine, koja bi trebalo da kontroliše njihov rad. Zarobljavanje ovih institucija da rade u korist jednog parcijalnog političkog, a ne javnog interesa, suštinska je karakteristika današnjeg režima. Zato ne treba očekivati da će se medijska situacija promeniti dok se režim ne promeni", objašnjava istraživač medija dr Jovanka Matić iz Instituta za društvene nauke.Promenu ne očekuju ni udruženja, niti novinari u Kragujevcu, koji su, kako kažu, godinama suočeni sa bezakonjem. Bojana Vlajović Savić, nekadašnja novinarka Radio-televizije Kragujevac, a sada aktivistkinja Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res publica, ističe da nam nezakonitim postojanjem i finansiranjem RTK grad i država poručuju da je ovo zemlja u kojoj je sve moguće."Slično je kao sa Tanjugom, koji postoji nekako fantomski. Tako postoji i RTK. Nažalost, reč je o mediju koji je nekada bio veoma cenjen i uticajan i van Kragujevca. Danas je to amaterski medij, koji se novinarskom profesijom bavi na veoma niskom nivou. Iskreno, oni, za razliku od drugih medija koji su pod uticajem vlasti, ne rade negativne kampanje, ne napadaju političke protivnike, ne bave se ogoljenom propagandom. Zadržali su tu dozu pristojnosti, ali vi danas na toj televiziji imate malo šta da vidite. Nemamo relevantna istraživanja koja bi potvrdila gledanost, ali zahvaljujući raznim analitikama koje prate posećenost sajtova, društvenih mreža, Jutjub kanala, vidimo da je sve to na niskom nivou", objašnjava Bojana Vlajović Savić. MANIPULACIJA PETICIJOMNajviše su pogođeni građani jer ne dobijaju objektivno i istinito izveštavanje. Prema rečima Bojane Vlajović Savić, Kragujevčani su posebno izmanipulisani. Oni su, naime, posle raskida privatizacije pozvani da podrže opstanak Radio-televizije Kragujevac i da potpišu peticiju za nešto što zakon nije omogućavao - da RTK postane javni servis."Kragujevčani su tada želeli da povrate televiziju koja je godinama bila utemeljena u lokalnoj zajednici i sakupili su 10.000 potpisa, koji sada gradskoj vlasti služe kao alibi za sve pogrešne odluke. Svaki put kada nadležnima postavite pitanje o funkcionisanju RTK, oni vam kažu: 'Deset hiljada Kragujevčana je to podržalo'. Volela bih da pronađemo sada nekog od njih i da im postavimo jednostavno pitanje da li oni sada gledaju RTK. Želeli su objektivno izveštavanje, a ako se setimo zimskih protesta, nekoliko hiljada Kragujevčana je u šetnji zastajalo i zvižducima pozdravljalo tu televiziju. Mislim da se tu krije odgovor na pitanje da li su Kragujevčani dobili ono što su tražili", kaže Bojana Vlajović Savić. Ona dodaje da je to žalosno, ne samo zbog ugleda koji je imala ta televizija već i zbog novca koji je, kako kaže, uludo potrošen na RTK."Govorimo o više od 300 miliona i, što je najgore, od nadležnih ne možemo da dobijemo odgovor na osnovu kojih odluka se finansira ova televizija. Ne znamo zbog čega se toliki novac izdvaja za televiziju koja ima 25 zaposlenih, kada se toliko izdvajalo za nju kada je bila javno preduzeće i imala 116 zaposlenih. Sve je obavijeno velom misterije, pre svega zbog ljudi iz gradske uprave, koji su i inače potpuno nedostupni za komentare i izjave. Ne samo medijska već ukupna društvena situacija u Kragujevcu potpuno je netransparentna", ističe sagovornica Cenzolovke.Nezakonit položaj i finansiranje Radio-televizije Kragujevac drastični su primeri medijske politike vlasti SNS, koja je efikasno sprovodi od 2014. godine, a čiji je cilj pretvaranje medija u stratešku polugu vladanja (dr Jovanka Matić, Institut za društvene nauke)Njen stav oslikavaju i rezultati istraživanja organizacije Transparentnost Srbija, koji pokazuju da je Kragujevac nazadovao za 18 mesta u odnosu na prvo istraživanje sprovedeno 2015. godine. Od ukupno 100 poena, Kragujevac je ove godine dobio 42, šest manje nego 2015.Zlatko Minić, koordinator projekta, objašnjava da je to malo iznad proseka, što nije dobar rezultat za grad veličine Kragujevca. Najniže ocene grad je dobio u oblasti javnih rasprava i konkursa, kao i trošenja novca iz budžeta."Možemo da kažemo da Kragujevac zadovoljava neki osnovni minimum, što znači da su budžet i završni račun objavljeni na sajtu, da postoje šestomesečni i devetomesečni izveštaji, da se navodi kako će indirektni korisnici koristiti novac (ne samo predškolske ustanove, na primer, već svaka pojedinačno). Sa druge strane, budžet je potpuno nepretraživ, nema vodiča za građane, nije ni održana javna rasprava, kao ni izveštaj", objašnjava Minić."Primer netransparentnosti je i to što se gradonačelnik građanima obraća sa Radio-televizije Kragujevac, dok sve druge medije ignoriše", objašnjava Bojana Vlajović Savić. Ona ističe da nigde u Srbiji nemamo situaciju kao u Kragujevcu, gde se jedan medij finansira tako obilnim finansijskim sredstvima, a da svim drugim medijima bude onemogućeno da čak i konkurišu za njih.Niko, smatra Bojana Vlajović Savić, u Kragujevcu ne traži da dobije pare iz budžeta, već da mu se pruži šansa da konkuriše za novac koji je zakonom predviđen za informisanje građana. Takva šansa ne postoji, što je protivzakonito. Bojana Vlajović Savić (foto: Stevan Pajkić) "Nažalost, zakon za to ne predviđa nikakve sankcije. To je gradonačelnik do sada utvrdio i ne planira da promeni svoj pristup prema medijima. Time su, naravno, pogođeni svi ostali mediji u gradu. Sva istraživanja pokazuju da su u aktuelnim privrednim okolnostima za lokalne medije budžeti opština i gradova osnovni izvor finansiranja. Kada zatvorite taj izvor, jednostavno dovodite u pitanje opstanak tih medija. Zna to i gradonačelnik, znaju i zaposleni u medijima, jer više nema reklama ni za nepodobne medije na nacionalnom nivou, a kamoli za lokalne koji žele ozbiljno da se bave novinarstvom. Svi se plaše poreskih, finansijskih kontrola i niko neće da ugrozi svoje poslovanje zbog reklame na nekom lokalnom portalu", zaključuje Vlajović Savić.Ona nije previše optimistična u pogledu opstanka profesionalnih medija u Kragujevcu. Kaže da bi sledeća godina, budući da je izborna, mogla biti presudna. Ukoliko Radomir Nikolić ne bude više gradonačelnik, moguće je da će onaj ko dođe na to mesto konačno raspisati konkurs za medijske projekte.U protivnom, smatra Bojana Vlajović Savić, poruka koju Grad šalje novinarima, ali i mladim ljudima koji žele da se bave tim poslom, jeste da je njihov rad - bezvredan.Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Javni novac za javni interes", koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU.                            

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a535580/Nenadic-Tuzilastvo-bi-prevashodno-trebalo-da-ispituje-navode-Obradovica.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nenadić: Tužilaštvo bi prevashodno trebalo da ispituje navode Obradovića

Autor:Jelena PetrovićMilan Pavlica, pravnik portala "Pištaljka", kaže da je radnik Krušika Aleksandar Obradović bez sumnje uzbunjivač i da postoje neke odredbe u Zakonu o zaštiti uzbunjivača na osnovu kojih smatra da on može da dobije pravnu bitku. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti ukazuje na problem Člana 20 tog zakona koji uvodi ograničenje kad su u pitanju tajni podaci i naglašava da niko ne govori o tome ima li nečeg iza te priče - da li je bilo štetnih ugovora po preduzeće u državnom vlasništvu, ističući da bi na to tužilaštvo trebalo da usmeri pažnju.Advokat Vladimir Gajić, branilac uhapšenog radnika Krušika predao je Višem sudu u Beogradu predlog za ukidanje kućnog pritvora koji ističe sutra.Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je pritvor određen zbog navodnog uticaja na svedoke. Veliko je pitanje da li je bilo razloga za pritvor ili da li ima razloga za pokretanje krivičnog postupka, to je ono što bi sada trebalo dokazati, kaže. Ukidanje pritvora ne menja ništa, pritvor je samo jedna mera obezbeđenja dokaza koja se koristi u takvom postupku, dodaje gost N1.Na pitanje zbog čega je toliko dugo držan u pritvoru, pogotovo bez ikakvog znanja javnosti, Pavlica kaže da to znaju samo osobe koje su ga držale u pritvoru. "Očigledno da je predmet bitan iz više aspekata, ne samo kao uzbunjivača, nego i politički, jer je su neki visoki državni službenici umešani u celu ovu priču". Tužilaštvo je, podseća Pavlica, u prijavi navelo da je on nekim osobama iz inostranstva dao podatke, a i dokumentacija je preneta širom sveta, tako da to, kako konstatuje, nema samo lokalni značaj.Za Pavlicu je Aleksandar Obradović "bez svake sumnje uzbunjivač", jer je on otrkrio informacije koje je smatrao da su štetne po interese ne samoo tog društva, Krušika, nego i države. Ono što može biti predmet sporenja je da li on može da ostvari zaštitu po zakonu, ali kad pogledate definiciju u zakonu, on jeste uzbunjivač, naveo je Pavlica.Nenadić kaže da on jeste uzbunjivač u smislu zaštitnika javnog interesa, u smislu nekog ko je imao nameru da deluje u javnom interesu. "Problem zakona je član 20 gde je stavljeno u ograničenje da se ne može ići u javnost sa nekim podatkom koji je označen kao tajni, već da se može neka nezakonita radnja prijaviti samo nadležnom organu u tom slučaju". Nenadić kaže da je ta odredba bezuslovno formulisana što je loše, i da se to upravo u ovom slučaju pokazuje, kako su iz Transparentnosti i upozoravali. Podseća da je Ministarstvo pravde odbilo njihove sugestije. Dodaje da se nada da će ovo biti povod da se traže izmene zakona kako bi se dobila potpunija zaštita uzbunjivača."Postoji mogućnost zaštite po nekim drugim zakonima koje Srbija ima pre donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača. Recimo, ima Zakon o privrednim društvima i tamo stoji jedna mogućnost da se i podaci označeni kao poslovna tajna ipak obelodane ukoliko se to čini isključivo radi otkrivanja nekih kažnjivih dela. Ili recimo, postoje neke odredbe i u Zakonu o poslovnoj tajni i u Zakonu o tajnosti podataka koji kaže da ne predstavlja tajnu onaj podatak koji je određen kao poverljiv da bi se sakrilo neko krivično delo ili štetna radnja. Ono što je tu nevolja je što vi ne možete uvek da dokažete zašto je neko odredio da je dokument poverljiv, ne možete ući u neku nameru, možete da vidite da taj dokument ne treba više da bude poverljiv i da podelite to sa javnošću. Tako da je pravi put za rešavanje ovog problema da se ispita da li je ta tajnost uopšte određena u skladu sa propisima, da li su ti dokumenti uopšte imali nekog razloga da budu tajni. I vidimo iz ponašanja preduzeća Krušik, gde oni obelodanuju podatke iz nekih ugovora, neke cene, daju poređenja parcijalno da je veoma teško održiv taj koncept da su svi podaci iz tih ugovora tajni", kaže Nenadić.Pavlica dodaje da postoje neke odredbe iz Zakona o zaštiti uzbunjivača zbog kojih pravni tim Pištaljke smatra da on može da je dobije. On navodi da u pomenutom članu 20 postoji stav koji kaže da "uzbunjivač ne može uzbuniti javnost ako zakonom nije drugačije određeno". Navodi da se ne tumači, tom prilikom, jedan zakon već čitav sistem - Zakon o privredim društvima, čak i Krivični zakonik koji predviđa i "krajnju nuždu". Ne znamo detalje slučaja, možda je čovek počinio krivično delo, napr. otkrio poslovnu tajnu, ali on je to učinio iz javnog interesa - postoji nešto što je viši interes i tužilaštvo ima šansu tu, u preliminarnom postupku, dok nije podignuta optužnica, da odluči koji interes preteže, ističe Pavlica. On napominje da postoji mnogo odluka suda u Strazburu gde se upravo javni interes stavlja ispred interesa nekih firmi čak i državnih.Pavlica ističe da postoje mogućnosti odbrane i poziva branioce i porodicu da se jave "Pištaljci", jer imaju iskustva kad je u pitanju zaštita uzbunjivača.Na pitanje da li je u slučaju Obradovića određivanje pritvora opravdano, Nenadić kaže da se kod nas inače pritvor određuje češće i duže se koristi nego što je to neophodno. Tome doprinosi i shatanje pritvora kao hapšenja, odnosno kao kaznu samu po sebi, kaže Nenadić i dodaje da su nekad glasnije vesti o tome da je neko uhapšen i da je u pritvoru nego šta se desilo kasnije, kad je završeno suđenje.Pavlica kaže da u ovom slučaju javnost jako bitna, da treba da pruži podršku Obradoviću, i da ga ne ostavi samog, da ga zaboravi za mesec dana. Ističe da pritisak mora da bude konstantan. To je način na koji se ti ljudi brane, nigde u svetu nemate uzbunjivače koji je prošao da mu ni "dlaka s glave ne fali", navodi.Pavlica smatra da je Zakon o zaštiti uzbunjivača dobar, dok Nenadić kaže da on nije u ovakvim konkretnim situacijama dovoljno dobar.Mislim da bi poučeni ovim iskustvima trebalo da imamo bolja i preciznija zakonska rešenja, naveo je Nenadić. Druga stvar treba da se istakne - a to je da se ispita ono na šta je on želeo da ukaže, dodaje. On naglašava da se sada priča o procesu koji će se možda voditi protiv nekoga ko je obelodanio određena dokumenta, a ne govori se o tome da li neko ispituje ima li nečeg iza te priče - da li je bilo štetnih ugovora po preduzeće u državnom vlasništvu. Valjda bi to trebalo da bude stvar na koju će se prevashodno usmeriti pažnja pre svega tužilaštva, kaže Nenadić. "Oni treba na taj način da pokažu da žele da rade nepristrasno i u javnom interesu, a to će biti najbolja odbrana za svakog uzbunjivača", naveo je, dodajući da bi tako trebalo da bude.Međutim, dosadašnja iskustva objavljivanja podataka koji ukazuju na štetne radnje i krivična dela nisu sjajna, kaže Nenadić i dodaje da tužilaštvo veoma retko postupa kada ne dobije krivičnu prijavu. Oni imaju tu mogućnost, ali u praksi retko to čine, dodao je. Nenadić navodi da dok je god tako - ne misli da ćemo imati valjani institucionalni i pravni okvir za borbu protiv korupcije.Treba prvo ispitati da li su ti ugovori bili najbolji mogući datoj situaciji, podvlači. Tu odgovornost ima direktor koji je potpisao, ali i Nadzorni odbor i Vlada koja vrši ta osnivačka prava, kaže Nenadić, dodajući da je nevolja što ljudi sa strane mogu teško da sude o svemu jer podatke dobijaju na kašičicu.Pavlica kaže da to preduzeće ima mnogo ugovora, ali da ima i veliki dug. "Kako je moguće da postoji toliki dug, a imaju toliko ugovora koji su profitibalni", pita.Nenadić kaže da ne veruje da će građani Srbije imati potpunu sliku i sve podatke na raspolaganju.Gosti N1 saglasni su da ova priča može da deluje ohrabrujuće za buduće uzbunjivače jer je podrška javnosti široka.Nenadić dodaje da, ipak, može da se odrazi i negativno, ako se ne razreši na neki dobar način pitanje mogućnosti da se obelodanjuju i podaci koji su tajni. "Ne bi bilo potrebe da se on obraća javnosti da postoje institucionalni mehanizmi koji funkcionišu. Kada bi tužilaštvo zaista pokazalo javnosti da je spremno da ispita svaki slučaj sumnje na korupciju, veruje da bi se uzbunjivači obraćali njima, da ne bi tražili kanale ka srpskim i bugarskim novinarima", kaže Nenadić.Moramo da tražimo da imamo rešene stvari pred institucijama, pred tužilaštvom, rekao je Nenadić. Pavlica dodaje da je prilika sada institucijama da se pokažu, jer je vreme da svako počne da radi svoj posao.                    

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-10-17/n1-info/nenadic-tuzilastvo-bi-prevashodno-trebalo-da-ispituje-navode-obradovica/24314906

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nenadić: Tužilaštvo bi prevashodno trebalo da ispituje navode Obradovića

N1 Info pre 1 sat  |  Jelena PetrovićMilan Pavlica, pravnik portala "Pištaljka", kaže da je radnik Krušika Aleksandar Obradović bez sumnje uzbunjivač i da postoje neke odredbe u Zakonu o zaštiti uzbunjivača na osnovu kojih smatra da on može da dobije pravnu bitku. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti ukazuje na problem Člana 20 tog zakona koji uvodi ograničenje kad su u pitanju tajni podaci i naglašava da niko ne govori o tome ima li nečeg iza te priče - da li je bilo štetnih ugovora po preduzeće u državnom vlasništvu, ističući da bi na to Advokat Vladimir Gajić, branilac uhapšenog radnika Krušika predao je Višem sudu u Beogradu predlog za ukidanje kućnog pritvora koji ističe sutra. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je pritvor određen zbog navodnog uticaja na svedoke. Veliko je pitanje da li je bilo razloga za pritvor ili da li ima razloga za pokretanje krivičnog postupka, to je ono što bi sada trebalo dokazati, kaže. Ukidanje pritvora ne menja ništa, pritvor je samo jedna mera

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/225820/Osam-preduzeca-kaznjeno-sa-60-miliona-za-namestanje-ponuda-u-javnim-nabavkama.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Osam preduzeća kažnjeno sa 60 miliona za nameštanje ponuda u javnim nabavkama

Komisija za zaštitu konkurencije kaznila je sa 60 miliona dinara osam preduzeća koja su imala tajni dogovor da koordiniraju učešće u javnim i drugim nabavkama."Komisija je ovaj tajni dogovor konkurenata otkrila uz pomoć učesnika u tom sporazumu koji je Komisiji dostavio dokaze za učinjeni sporazum i obezbedio sebi oslobađanje plaćanja novčane obaveze na ime učinjene povrede konkurencije", navodi se u saopštenju Komisije, prenosi Nova ekonomija.   Ovo je bilo moguće zahvaljujući pokajničkom programu koji sprovodi Komisija, dodaje se u saopštenju.   Kako se navodi, radi se o firmama društva Original doo Beograd, Mikops doo Niš, Birolinija doo Beograd, Biro Print Sistemi doo Beograd, Dikti Line doo, Birodeveloping doo Niš, Birotehnika doo Jagodina i Konica Minolta Poslovna Rešenja SE doo Beograd.    Navedena društva su učinila povredu konkurencije, odnosno zaključila zabranjeni restriktivni sporazum kojim se neposredno ili posredno utvrđuju prodajne cene ili drugi uslovi trgovine, a koji za cilj ima ograničavanje i sprečavanje konkurencije (član 10. stav 2. tačka 1 Zakona o zaštiti konkurencije), navodi se u saopštenju.   "Kako se tajni dogovori ove vrste teško otkrivaju, Komisija koristi i ovu priliku da pozove učesnike tih dogovora da se prijave Komisiji i dostave dokaze, te na taj način pomognu otkrivanju takvih sporazuma a zauzvrat sebi obezbede oslobađanje od plaćanja novčane obaveze na ime utvrđene povrede konkurencije", saopštila je Komisija. Autor: Nova ekonomija Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/kazna-od-60-miliona-za-name%C5%A1tanje-ponuda-u-javnim-nabavkama

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kazna od 60 miliona za nameštanje ponuda u javnim nabavkama

Kazna od 60 miliona za nameštanje ponuda u javnim nabavkamaFOTO: Pixabay 17.10.2019 16:51 Nova ekonomija 0Komisija za zaštitu konkurencije kaznila je sa 60 miliona dinara osam preduzeća koja su imala tajni dogovor da koordiniraju učešće u javnim i drugim nabavkama.„Komisija je ovaj tajni dogovor konkurenata otkrila uz pomoć učesnika u tom sporazumu koji je Komisiji dostavio dokaze za učinjeni sporazum i obezbedio sebi oslobađanje plaćanja novčane obaveze na ime učinjene povrede konkurencije", navodi se u saopštenju Komisije.Ovo je bilo moguće zahvaljujući pokajničkom programu koji sprovodi Komisija, dodaje se u saopštenju.Kako se navodi, radi se o firmama društva Original doo Beograd, Mikops doo Niš, Birolinija doo Beograd, Biro Print Sistemi doo Beograd, Dikti Line doo, Birodeveloping doo Niš, Birotehnika doo Jagodina i Konica Minolta Poslovna Rešenja SE doo Beograd.Navedena društva su učinila povredu konkurencije, odnosno zaključila zabranjeni restriktivni sporazum kojim se neposredno ili posredno utvrđuju prodajne cene ili drugi uslovi trgovine, a koji za cilj ima ograničavanje i sprečavanje konkurencije (član 10. stav 2. tačka 1 Zakona o zaštiti konkurencije), navodi se u saopštenju.„Kako se tajni dogovori ove vrste teško otkrivaju, Komisija koristi i ovu priliku da pozove učesnike tih dogovora da se prijave Komisiji i dostave dokaze, te na taj način pomognu otkrivanju takvih sporazuma a zauzvrat sebi obezbede oslobađanje od plaćanja novčane obaveze na ime utvrđene povrede konkurencije", saopštila je Komisija.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: glaspodrinja.rs

Link: https://www.glaspodrinja.rs/aktuelno/11801/okrugli-sto-povodom-primene-novog-zakona-o-lobiranju

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Okrugli sto povodom primene novog Zakona o lobiranju

Organizacija Transparentnost Srbija, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, organizovala je okrugli sto u Šapcu... Organizacija Transparentnost Srbija, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, organizovala je okrugli sto u Šapcu pod nazivom "Novi Zakon o lobiranju - izgradnja kapaciteta lokalnih samouprava i podizanje svesti javnosti". Eksperti Transparentnosti Srbije i Agencije za borbu protiv korupcije, Nemanja Nenadić, Vesna Božović i Zlata Đorđević, predstavili su novi Zakon o lobiranju čija je primena započela 14. avgusta ove godine. Cilj sastanka je bio da se predstavnici lokalnih samouprava upoznaju sa novim zakonskim rešenjima o lobiranju kako bi se osnažili njihovi kapaciteti, ali i preduzetnika, lokalnih medija i civilnog društva u praćenju primene novog Zakona o lobiranju i podzakonskih akata iz ove oblasti.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Udari na uzbunjivače

Kakav je status uzbunjivača u Srbiji i koliko ih štiti zakon kojim se vlast toliko hvalila - ta pitanja nametnula su dva poslednja slučaja - hapšenje radnika fabrike Krušik i smenjivanje oficira u Ministarstvu odbrane. Stručnjaci kažu da bi umesto kazne uzbunjivači trebalo da budu nagrađeni, ali da ta nagrada izostaje kada je u pitanju visoka korupcija i zloupotrebe u koje su uključeni predstavnici vlasti.Zanimljivo je da je i predsednik Srbije svojevremeno, na konferenciji portala Pištaljka, govorio da su uzbunjivači saveznici države u borbi korupcije.Zašto nadležni istražuju uzbunjivače, a ne zloupotrebe na koje su oni uprli prstom? Vladimir Radomirović iz istraživačkog portala Pištaljka, koji se bavi zaštitom uzbunjivača, kaže da radnik valjevskog Krušika jeste uzbunjivač i da njegovim hapšenjem tužilaštvo pokušava da skrene pažnju sa dokaza koje je otkrio. A otkrio je da privatni izvoznik oružja, sa kojim je povezan otac ministra policije Nebojše Stefanovića, kupuje oružje po povlašćenoj ceni u odnosu na državne firme."Aleksandar Obradović, po svemu onome što znamo, nije mogao da iskoristi kanale koji su propisani Zakonom o zaštiti uzbunjivača, nije mogao da obavesti poslodavca, jer je direktor sam bio umešan u malverzacije, nije mogao da obavesti policiju i tužilaštvo, jer je ukazivao na moguće zloupotrebe u koje je umešan ministar policije, on je samo mogao da obavesti javnost. I to je potpuno zaštićeno, on je kontaktirao novinare, dakle po Zakonu o zaštiti uzbunjivača on treba da dobije svu zaštitu koju taj zakon pruža", kaže Radomirović.Udari na uzbunjivače ne prestaju. U Vojnom sindikatu navode da je prošle nedelje jedan oficir prijavio nepravilnosti - da po nalogu ministra Aleksandra Vulina treba da se zaposle četiri nekvalifikovane osobe, dodajući da je odmah potom prebačen na niže radno mesto. tom ministarstvu tvrde - nije istina: "Nijedan uzbunjivač u Ministarstvu odbrane nije smenjen. Ministarstvo odbrane potpuno sprovodi Zakon o zaštiti uzbunjivača od prvog dana njegovog stupanja na snagu".Predstavnici Vojnog sindikata Srbije kažu da je ovo još jedna obmana u nizu, koja stiže iz Vulinovog kabineta."Ko god se usudio da ukaže na nekakve zloupotrebe ili krivična dela, nije dobro prošao. Lično sam od sekretara ministra odbrane, gospodina Zorana Lazića, tražio da zaštiti tog oficira, a pošto on to nije učinio - to je dokaz da iza svega stoji administracija ministra Vulina", navodi Novica Antić iz Vojnog sindikata Srbije.Zašto se uzbunjivači tretiraju kao državni neprijatelji, iako se, na osnovu izjava državnog vrha, moglo zaključiti da su takvi ljudi dobri saradnici."Svi ljudi koji se na takav način ponašaju, oni suštinski rade za svoju državu. Vi nikada ne možete u potpunosti da eliminišete odmazdu prema uzbunjivačima, ni u Srbiji, niti bilo gde u svetu, ali zakon može odmazdu najstrože da sankcioniše", tako je Vučić govorio na konferenciji Pištaljke 2016.Dobar je zakon, ali ne i njegova primena, ocenjuje novinar Slobodan Georgiev. "Vučić je išao na te konferencije, on je tamo davao obećanja, zaklinjao se, podržavao kao te inicijative. Vidimo da je to samo šarena laža, da kad mu dođe neko iz Evrope ili sveta kaže - evo mi imamo i to", smatra Georgiev.Sagovornici N1 podsećaju da radnik Krušika nije prvi uzbunjivač koji je bio smešten iza rešetaka.Policajci Dumanović i Trbović 2016. godine podneli su krivičnu prijavu protiv tadašnje državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović zbog nezakonite policijske akcije u Srebrenici, 2015. godine, kada su glumili novinare i prisustvovali napadu na, tada premijera, Vučića. Policajci su najpre izbačeni sa posla, pa uhapšeni, te više od mesec dana držani u pritvoru. I dalje im se sudi, zbog odavanja službene tajne, pod pretnjom zatvora od osam godina, u tajnom postupku.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori:

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Krivične prijave protiv Pokrajine

Voditeljka: Zbog zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe, što je uočeno na izborima u Lučanima, organizacija CRTA je do sada podnela 16 krivičnih prijava. Poslednju u nizu - protiv NN službenih lica u Pokrajinskoj vladi, ustanovljeno je da je među više od 200 vozila viđenih u Lučanima na dan lokalnih izbora 16. decembra, bilo i službeno vozilo vojvođanske administracije. Iz CRTE pozivaju tužilaštvo da se pozabavi tim slučajem, a predsednik Pokrajinske vlade za N1 kaže – lično je u Lučane poslao vozača da analizira situaciju.Novinarka:Crna Škoda fotografisana je u Lučanima zajedno sa još 200 automobila, mahom iz vojvođanskih gradova. Nakon što su javnim institucijama uputili preko 500 zahteva za informacije od javnog značaja, posmatrači CRTE svrstali su i nju na spisak od 18 vozila u vlasništvu gradskih uprava i javnih preduzeća, a krivičnu prijavu podneli i protiv Pokrajinske vlade.Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE:Zašto malo kasnije? Pa zato što Izvršno veće nije htelo da nam dostavi informacije na osnovu našeg zahteva, pa smo tek nakon žalbe povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja došli do informacija od Izvršnog veća i utvrdili da je iz nekog razloga vozilo u vlasništvu Izvršnog veća bilo u opštini Lučani na izborni dan.Novinarka:A šta je službeno vozilo Pokrajine te neradne nedelje radilo u Lučanima? To smo pitanje zvanično uputili Vladi tražeći izjavu njenog predsednika. Kada je ona izostala, krenuli smo na dnevni događaj da ga to pitamo. A ispred sale prišao nam je šef obezbeđenja.Šef obezbeđenja:Sad mi je kolega saopštio da vi hoćete da uzmete izjavu od predsednika. Novinar:Da:Šef obezbeđenja:E a meni je saopšteno da on neće da daje izjavu, pa sad da napravimo matematiku, da vi snimite šta treba, ali da ne insistirate. Novinarka:Da uđemo unutra.Šef obezbeđenja:Pa ne znam da li da uđete… Meni je rečeno da predsednik ne želi da da izjavu za N1.Novinarka:Nakon što je proizvođačima vina, rakije i piva dodelio bespovratna sredstva, Mirović je na pitanje N1 ipak odgovorio.Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade:Izvolite, slušam vas... Službeno vozilo Pokrajinske vlade u Lučanima je bilo po mom nalogu. Čuo sam da Đilas deli ogroman novac, ovaj novac 623 miliona evra koji je od 2004. uzeo od građana Srbije. Radi ilustracije, budžet Novog Sada je 250 miliona evra. Pa sam onda poslao vozača da proveri da li je to tačno, na sreću ispostavilo se da nije tačno.Novinarka:Kako je mogao Vaš vozač to da proveri?Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade:Pa mogao je, mogao je da proveri, da analizira da li je to tačno u opštini u kojoj se održavaju izbori.Novinarka:Zašto o tome nije izvestio istražne organe, kaže – zato što je vozač utvrdio da to nije tačno. Prvi čovek Pokrajine pod hitno mora menjati savetnika za humor, ocena je politikologa Duška Radosavljevića.Duško Radosavljević, politikolog:Pošto ovo što je rekao, očigledno nije smešno, nije logično, a ponajmanje pametno. Na ovome ne sme da se stane, jer ako i tužilaštva i sudovi budu tolerisali ove stvari, to onda znači da je apsolutno politička ideja pljačke državne imovine i pljačke svih birača, odnosno pljačke svih građana ove države, jednostavno dobila potvrdu i u ovim visokim nezavisnim telima.Novinarka:Ovo je primer koji će pokazati da li vladavina prava u Srbiji funkcioniše, navode i u CRTI.Nedeljkov:Na ovom primeru treba pokazati kakve izborne uslove u Srbiji imamo.Novinarka:A da kreativan u odgovoru nije bio samo Mirović, pokazuje i odgovor novosadskog tužilaštva na krivičnu prijavu protiv uprave Šida.Nedeljkov:Da je opština Šid uputila svoje službenike u opštinu Lučani da utvrde efekte uvođenja led rasvete na ulicama.Novinarka:Nataša Kovačev, N1 Novi Sad.                                      

----------------------------------------------------------

Datum: 17.10.2019

Medij: N1

Rubrika: Dan uživo/N1

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)Nenadić

Naslov: Nenadić: Tužilaštvo bi prevashodno trebalo da ispituje navode Obradovića

Milan Pavlica, pravnik portala "Pištaljka", kaže da je radnik Krušika Aleksandar Obradović bez sumnje uzbunjivač i da postoje neke odredbe u Zakonu o zaštiti uzbunjivača na osnovu kojih smatra da on može da dobije pravnu bitku. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti ukazuje na problem Člana 20 tog zakona koji uvodi ograničenje kad su u pitanju tajni podaci i naglašava da niko ne govori o tome ima li nečeg iza te priče - da li je bilo štetnih ugovora po preduzeće u državnom vlasništvu, ističući da bi na to tužilaštvo trebalo da usmeri pažnju.Advokat Vladimir Gajić, branilac uhapšenog radnika Krušika predao je Višem sudu u Beogradu predlog za ukidanje kućnog pritvora koji ističe sutra.Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je pritvor određen zbog navodnog uticaja na svedoke. Veliko je pitanje da li je bilo razloga za pritvor ili da li ima razloga za pokretanje krivičnog postupka, to je ono što bi sada trebalo dokazati, kaže. Ukidanje pritvora ne menja ništa, pritvor je samo jedna mera obezbeđenja dokaza koja se koristi u takvom postupku, dodaje gost N1.Na pitanje zbog čega je toliko dugo držan u pritvoru, pogotovo bez ikakvog znanja javnosti, Pavlica kaže da to znaju samo osobe koje su ga držale u pritvoru. "Očigledno da je predmet bitan iz više aspekata, ne samo kao uzbunjivača, nego i politički, jer je su neki visoki državni službenici umešani u celu ovu priču". Tužilaštvo je, podseća Pavlica, u prijavi navelo da je on nekim osobama iz inostranstva dao podatke, a i dokumentacija je preneta širom sveta, tako da to, kako konstatuje, nema samo lokalni značaj.Za Pavlicu je Aleksandar Obradović "bez svake sumnje uzbunjivač", jer je on otrkrio informacije koje je smatrao da su štetne po interese ne samoo tog društva, Krušika, nego i države. Ono što može biti predmet sporenja je da li on može da ostvari zaštitu po zakonu, ali kad pogledate definiciju u zakonu, on jeste uzbunjivač, naveo je Pavlica.Nenadić kaže da on jeste uzbunjivač u smislu zaštitnika javnog interesa, u smislu nekog ko je imao nameru da deluje u javnom interesu. "Problem zakona je član 20 gde je stavljeno u ograničenje da se ne može ići u javnost sa nekim podatkom koji je označen kao tajni, već da se može neka nezakonita radnja prijaviti samo nadležnom organu u tom slučaju". Nenadić kaže da je ta odredba bezuslovno formulisana što je loše, i da se to upravo u ovom slučaju pokazuje, kako su iz Transparentnosti i upozoravali. Podseća da je Ministarstvo pravde odbilo njihove sugestije. Dodaje da se nada da će ovo biti povod da se traže izmene zakona kako bi se dobila potpunija zaštita uzbunjivača."Postoji mogućnost zaštite po nekim drugim zakonima koje Srbija ima pre donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača. Recimo, ima Zakon o privrednim društvima i tamo stoji jedna mogućnost da se i podaci označeni kao poslovna tajna ipak obelodane ukoliko se to čini isključivo radi otkrivanja nekih kažnjivih dela. Ili recimo, postoje neke odredbe i u Zakonu o poslovnoj tajni i u Zakonu o tajnosti podataka koji kaže da ne predstavlja tajnu onaj podatak koji je određen kao poverljiv da bi se sakrilo neko krivično delo ili štetna radnja. Ono što je tu nevolja je što vi ne možete uvek da dokažete zašto je neko odredio da je dokument poverljiv, ne možete ući u neku nameru, možete da vidite da taj dokument ne treba više da bude poverljiv i da podelite to sa javnošću. Tako da je pravi put za rešavanje ovog problema da se ispita da li je ta tajnost uopšte određena u skladu sa propisima, da li su ti dokumenti uopšte imali nekog razloga da budu tajni. I vidimo iz ponašanja preduzeća Krušik, gde oni obelodanuju podatke iz nekih ugovora, neke cene, daju poređenja parcijalno da je veoma teško održiv taj koncept da su svi podaci iz tih ugovora tajni", kaže Nenadić.Pavlica dodaje da postoje neke odredbe iz Zakona o zaštiti uzbunjivača zbog kojih pravni tim Pištaljke smatra da on može da je dobije. On navodi da u pomenutom članu 20 postoji stav koji kaže da "uzbunjivač ne može uzbuniti javnost ako zakonom nije drugačije određeno". Navodi da se ne tumači, tom prilikom, jedan zakon već čitav sistem - Zakon o privredim društvima, čak i Krivični zakonik koji predviđa i "krajnju nuždu". Ne znamo detalje slučaja, možda je čovek počinio krivično delo, napr. otkrio poslovnu tajnu, ali on je to učinio iz javnog interesa - postoji nešto što je viši interes i tužilaštvo ima šansu tu, u preliminarnom postupku, dok nije podignuta optužnica, da odluči koji interes preteže, ističe Pavlica. On napominje da postoji mnogo odluka suda u Strazburu gde se upravo javni interes stavlja ispred interesa nekih firmi čak i državnih.Pavlica ističe da postoje mogućnosti odbrane i poziva branioce i porodicu da se jave "Pištaljci", jer imaju iskustva kad je u pitanju zaštita uzbunjivača.Na pitanje da li je u slučaju Obradovića određivanje pritvora opravdano, Nenadić kaže da se kod nas inače pritvor određuje češće i duže se koristi nego što je to neophodno. Tome doprinosi i shatanje pritvora kao hapšenja, odnosno kao kaznu samu po sebi, kaže Nenadić i dodaje da su nekad glasnije vesti o tome da je neko uhapšen i da je u pritvoru nego šta se desilo kasnije, kad je završeno suđenje.Pavlica kaže da u ovom slučaju javnost jako bitna, da treba da pruži podršku Obradoviću, i da ga ne ostavi samog, da ga zaboravi za mesec dana. Ističe da pritisak mora da bude konstantan. To je način na koji se ti ljudi brane, nigde u svetu nemate uzbunjivače koji je prošao da mu ni "dlaka s glave ne fali", navodi.Pavlica smatra da je Zakon o zaštiti uzbunjivača dobar, dok Nenadić kaže da on nije u ovakvim konkretnim situacijama dovoljno dobar.Mislim da bi poučeni ovim iskustvima trebalo da imamo bolja i preciznija zakonska rešenja, naveo je Nenadić. Druga stvar treba da se istakne - a to je da se ispita ono na šta je on želeo da ukaže, dodaje. On naglašava da se sada priča o procesu koji će se možda voditi protiv nekoga ko je obelodanio određena dokumenta, a ne govori se o tome da li neko ispituje ima li nečeg iza te priče - da li je bilo štetnih ugovora po preduzeće u državnom vlasništvu. Valjda bi to trebalo da bude stvar na koju će se prevashodno usmeriti pažnja pre svega tužilaštva, kaže Nenadić. "Oni treba na taj način da pokažu da žele da rade nepristrasno i u javnom interesu, a to će biti najbolja odbrana za svakog uzbunjivača", naveo je, dodajući da bi tako trebalo da bude.Međutim, dosadašnja iskustva objavljivanja podataka koji ukazuju na štetne radnje i krivična dela nisu sjajna, kaže Nenadić i dodaje da tužilaštvo veoma retko postupa kada ne dobije krivičnu prijavu. Oni imaju tu mogućnost, ali u praksi retko to čine, dodao je. Nenadić navodi da dok je god tako - ne misli da ćemo imati valjani institucionalni i pravni okvir za borbu protiv korupcije.Treba prvo ispitati da li su ti ugovori bili najbolji mogući datoj situaciji, podvlači. Tu odgovornost ima direktor koji je potpisao, ali i Nadzorni odbor i Vlada koja vrši ta osnivačka prava, kaže Nenadić, dodajući da je nevolja što ljudi sa strane mogu teško da sude o svemu jer podatke dobijaju na kašičicu.Pavlica kaže da to preduzeće ima mnogo ugovora, ali da ima i veliki dug. "Kako je moguće da postoji toliki dug, a imaju toliko ugovora koji su profitibalni", pita.Nenadić kaže da ne veruje da će građani Srbije imati potpunu sliku i sve podatke na raspolaganju.Gosti N1 saglasni su da ova priča može da deluje ohrabrujuće za buduće uzbunjivače jer je podrška javnosti široka.Nenadić dodaje da, ipak, može da se odrazi i negativno, ako se ne razreši na neki dobar način pitanje mogućnosti da se obelodanjuju i podaci koji su tajni. "Ne bi bilo potrebe da se on obraća javnosti da postoje institucionalni mehanizmi koji funkcionišu. Kada bi tužilaštvo zaista pokazalo javnosti da je spremno da ispita svaki slučaj sumnje na korupciju, veruje da bi se uzbunjivači obraćali njima, da ne bi tražili kanale ka srpskim i bugarskim novinarima", kaže Nenadić.Moramo da tražimo da imamo rešene stvari pred institucijama, pred tužilaštvom, rekao je Nenadić. Pavlica dodaje da je prilika sada institucijama da se pokažu, jer je vreme da svako počne da radi svoj posao.

----------------------------------------------------------