Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 20.10.2019

Medij: Politika     Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: Aleksandra Petrović

Teme: Korupcija

Naslov: Iz budžeta Srbije za pet godina utajeno 462 miliona evra

Iz budžeta Srbije za pet godina utajeno 462 miliona evra

Prljavi novac u Srbiji najčešće se pere u sektoru nekretnina, bankarstva i igara na sreću

Najviše prljavog novca u Srbiji potiče

od poreskih krivičnih dela, zloupotrebe položaja odgovornog lica i trgovine drogom, a slede zloupotreba službe-

nog položaja i sva dela organizovanog kriminala. Ovaj podatak je rezultat analize vladinog Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji je na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji saopštio Miljko Radisavljević, zamenik republičkog javnog tužioca, raniji dugogodišnji specijalni tužilac za organizovani kriminal.

- Naša radna grupa je identifikovala ukupno 89 krivičnih dela koja imaju u sebi elemenat sticanja protivpravne imovinske koristi - rekao je Radisavljević.

Podaci koje je Koordinaciono telo dobilo od Poreske uprave, poreske policije, tužilaštava i Zavoda za statistiku, pokazali su da je u periodu od 2013. do 2017. godine opggećenje budžeta Srbije po osnovu otkrivenih poreskih krivičnih dela - bilo čak 462 miliona evra. Iznos je i veći kada se saberu za sada još nepotpuni podaci za 2018. godinu.

- Najvažnije i najfrekventnije krivično delo iz ove grupe je poreskautaja. Samo od ovogdela budžet je od 2013. do 2018. godine oštećen za 420 miliona evra. To je frapantan podatak - ocenio je Radisavljević.

Analizirajući pokrenute krivične postupke za pranje novca, došao je do podatka da je u dve trećine slučajeva izvor prljavog novca bila „zloupotreba položaja odgovornog lica”.

- Ovo delo je izvršilo 16 organizovanih kriminalnih grupa ea 80 učinilaca. Otkrivena je protivpravna imovinska korist u iznosu više od 46 miliona evra. Kroz mere zabrane raspolaganja imovinom, privremeno je oduzeto 4,5 miliona evra, a trajno više od 6,5 miliona - rekao je tužilac.

Predmeti trgovine drogom čine čak 18 odsto svih istraga, kazao je Radisavljević.

- Prema podacima MUP-a Srbije, od 2013. do 2017. godine, zaplenjeni su opijati u vrednosti više od 25 milion evra. Radeći analizu kolika bi se protivpravna imovinska korist ostvarila prodajom ovih narkotika, došli smo do podatka da je reč o cifri od 168 miliona evra. Govorimo samo o otkrivenim krivičnim de-

lima, a pitamo se koliko je ovih

dela izvršeno, a nije otkriveno

- rekao je Miljko Radisavljević. Kada je reč o zloupotrebi službenog položaja, izvršioci su uglavnom oni koji rade u javnim preduzećima i državnim organima. Veliki deo njih ulazi u kategoriju funkcionera koji imaju zakonsku obavezu da transparentno prijavljuju svoju imovinu i prihode.

- Ako kažem da su neki od njih deo koruptivnih šema i ako neki od njih stiču protivpravnu imovinsku korist koja se dovodi u vezu s njihovom funkcijom, onda je jasno da ovi ljudi imajuveliku potrebu da prikriju nelegalne prihode - rekao je tužilac.

Jedna četvrtina svih pokrenutih postupaka za pranje novca odnosi se na novac iz krivičnih dela organizovanog kriminala. U srednjem stepenu rizika su krijumčarenje ljudi i nedozvoljen prelazak državne granice, zatim nedozvoljena trgovina, trgovina uticajem i primanje mita. - Ukupan iznos imovinske koristi u ovim krivičnih delima, zbog kojih je pokrenut postupak za pranje novca, iznosi 57 miliona evra. Od toga se 46 miliona evra odnosi na zloupotrebu položaja odgovornog lica, što je gotovo 82 odsto. Utvrdili smo da se prljavi novac u Srbiji najčešće pere u sektoru nekretnina, bankarsgva i igara na sreću, a da su najmanje izloženi osiguravajuća drupggva i penzijski fondovi - rekao je Miljko Radisavljević.

Smatra da srpsko pravosuđe ima potencijal da vodi ozbiljne postupke za pranje novca, ali da je za taj posao potreban zajednički rad više državnih orgama svojih instšucija.

- Ako je verovati podacima NALED-a, procenat sive ekonomije u Srbiji iznosi oko 30 odsto. Ako je naš BDP na nivou od 36 do 40 milijardi evra, da li to znači da je u sivoj zoni svake godine najmanje 12 milijardi evra? Ako želimo da napravimo iskorake i da stabilizujemo čitav finansijski i privredni sistem, mislim da su ovo podaci koji su više nego alarmantni i traže našu reakciju naglasio je Radisavljević.

Problem pranja novca je svetski fenomen kome sve ozbiljne zemlje odgovorno pristupaju, istakao je tužilac i na kraju naveo još jedan zabrinjavajući podatak - da se između tri i pet procenata ukupnog bruto društvenog proizvoda nalazi u sivoj zoni, što znači da se svake godine u svetu u procesu pranja nađe više od hiljadu i po milijardi evra.

Aleksandra Petrović

Pranje novca - prioritet za sve sudove

Vrhovni kasacioni sud izdao je uputstvo svim sudovima da se predmeti pranja novca smatraju prioritetnim u rešavanju. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca, VKS ima obavezu da dostavlja statističke podatke i izveštaje u ' vezi s predmetima pranja novca i onim krivičnim delima kojima je stečena nezakonita imovinska korist.

- VKS ne može da preporučuje sankcije koje se izriču za pranje novca, ali na osnovu preporuka EU i konvencija - pranje novca koje ima veze s organizovanim kriminalom, korupcijom, korupcijom javnih i državnih službenika, mora da bude tretirano tako da kazne budu primerene težini društvene opasnosti tog krivičnog dela - rekla je sudija VKS Radmila Dragičević Dičić, koja je na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji vodila okrugli sto o borbi protiv pranja novca.

na, koji ne smeju da budu „zaleđeni” i .zarobljeni” u okviri

----------------------------------------------------------

Datum: 19.10.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/sremska-mitrovica-dobija-luku-vrednu-20-miliona-evra-19-10-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sremska Mitrovica dobija luku vrednu 20 miliona evra

Ako Komisija Svetske banke odobri projekat za proširenje i izgradnju luke u Sremskoj Mitrovici, vredan više od 20 miliona evra, taj grad dobio bi luku s terminalima za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka, a tu bi bile smeštene i Uprava carina i Rečna policija.Sve to doprinelo bi da taj grad postane logistički centar za rečni transport, kao i razvoju te grane saobraćaja.Agencija za upravljanje lukama pokrenula je 11. septembra javnu nabavku za usluge izrade studije opravdanosti s idejnim projektom za proširenje i izgradnju luke Sremska Mitrovica, a rok za podnošenje prijava istekao je 14. oktobra.- Agencije za upravljanje lukama pozvala nas je da učestvujemo kao partner u tom procesu - kazao je gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader. - Grad Sremska Mitrovica već je preduzeo izradu plana detaljne regulacije za tu zonu. Izrađuje ga naše javno preduzeće i to se sve odvija dobrim tempom. Paralelno s tim, Agencija za luke treba da izradi idejni projekat i studiju opravdanosti luke i zajedno s ta dva dokumenta i lokacijskim uslovima pojavili bismo smo se pred Komisijom Svetske banke s projektom vrednim više od 20 miliona evra. Država ulaže u rečnu infrastrukturuVlada Srbije, objasnila je ministarka Mihajlović, uložiće više od 200 miliona evra u rečnu infrastrukturu, pre svega u uređenje rečnih korita Save i Dunava i modernizaciju luka.Posle Luke Novi Sad, sledi izgradnja luke Smederevo, koja bi trebalo da počne u martu 2020. godine, a osim toga biće urađena projektna dokumentacija za luku Beograd i luku Sremska Mitrovica. On objašnjava da bi u luci bili smešteni terminali za naftu, žitarice, deponije peska i šljunka i carina i Rečna policija.- Tako bismo zaokružili priču vezanu za reku Savu i iskoristili sve prednosti rečnog transporta, s obzirom na to da smo ušli u Strategiju izgradnje luka na Dunavu i Savi. Ta priča trebalo da bi da zaživi 2020. godine. Kao grad bismo i sa strane rečnog transporta ponovo postali dobar logistički centar i zaokružili priču u samom gradu - rekao je Sanader.Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ranije je najavila da će Vlada Srbije uložiti oko 200 miliona evra u razvoj vodnog saobraćaja, čime se "posle više od 30 godina realizuju ozbiljne investicije u modernizaciju luka".E. D. N.Projekat "Sremska Mitrovica pod lupom" realizuje Produkcija "DVP digital", a sufinansira Grad Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio novac.        

----------------------------------------------------------

Datum: 19.10.2019

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/301353/malo-joj-je-2-000-evra-uhvacena-s-prstima-u-pekmezu-slavica-pokusala-da-izigra-zakon-i-izbegne-placanje-poreza

Autori: @espresors

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeGoati

Naslov: MALO JOJ JE 2.000 EVRA, UHVAĆENA S PRSTIMA U PEKMEZU: Slavica pokušala da izigra zakon i izbegne plaćanje POREZA!

Ministarka tvrdi da nije putovala službenim automobilomSlavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, kako Espreso saznaje, trudi se da prikrije primanja iz inostranstva kako bi izbegla plaćanje poreza u Srbiji.Ministarki, po svemu sudeći, nije dovoljno što iz državne kase po tri osnova mesečno dobija više od 2.000 evra, već je, kako otkrivamo, angažovana i na Farmaceutsko-zdravstvenom fakultetu Univerziteta u Travniku (?!). Uz to, na "posao" u Bosnu i Hercegovinu odlazila je službenim, Vladinim automobilom.Imovinska kartaĐukić Dejanović, naime, prema zvaničnoj imovinskoj karti objavljenoj na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, mesečno inkasira ni manje ni više nego 238.989 dinara. Osim ministarske plate od 88.990 dinara, ova doktorka medicine, psihijatar, prima i penziju od čitavih 109.999 dinara, plus 40.000 dinara za rad kao lekar specijalista u Kliničkom centru Kragujevac.- Slavica je angažovana i na Farmaceutsko-zdravstvenom fakultetu u Travniku po ugovoru o delu. Zvanični ugovor je pro bono, mada ministarka na šestomesečnom nivou dobija naknadu koju ne prijavljuje Poreskoj upravi Srbije. U prevodu, prima novac ispod žita, u koverti. Iako ne prijavljuje svoje prihode, veoma rado koristi službena kola Vlade Srbije da bi odlazila na pomenuti fakultet trošeći novac građana Srbije, koji, za razliku od nje, plaćaju porez - priča izvor našeg portala.Kliničke studijeNameće se, kako ističe, logično pitanje kako ova penzionerka uspeva uz sve ministarske obaveze da i dalje radi i kao lekar i kao profesor.- Kako pored svih obaveza u svom ministarstvu gospođa Dejanović uspeva da radi i u KC Kragujevac po ugovoru o delu? Da li sve ustanove u kojima je bila zaposlena sada moraju da joj obezbede i ugovor o delu kako bi ministarka, koja je već nekoliko godina u penziji, ostvarila dodatne prihode? Uz to, odranije je poznato da ministarka u saradnji sa farmaceutskim kućama i dalje ugovara kliničke studije. Nije ona sa tim prestala. I insistira da bude angažovana na njima, posredno ili neposredno, kako bi ostvarila dobit, koju opet ne prijavljuje Poreskoj upravi - navodi naš sagovornik.Predsednik Transparentnosti Vladimir Goati kaže da je problematično ukoliko je tačno da ministarka posluje na takav način.- Ako prima novac ispod tezge, a u ugovoru sa fakultetom stoji da radi pro bono, onda je to fiktivan ugovor. Ispada da dobija pare na lepe oči. I to je onda izbegavanje plaćanja poreza u Srbiji - objašnjava Goati i dodaje da je pak korišćenje službenog automobila regulisano pravilnikom Vlade:- U svakom slučaju, nije etički koristiti Vladin auto za putovanja koja se ne tiču državnog posla.Ućutali seNa Farmaceutsko-zdravstvenom fakultetu u Travniku nisu telefonski želeli da govore o aranžmanu sa ministarkom, a na pitanja poslata na zvanični mejl, do zaključenja broja nisu odgovorili. Ni iz Uprave za zajedničke poslove nisu odgovorili na pitanja vezana za to da li je ministarka Đukić Dejanović službenim kolima vožena u Travnik.Đukić Dejanović, s druge strane, tvrdi da na predavanja u Travnik nije išla službenim automobilom, kao i da ih je održala pro bono, uz naknadu putnih troškova.- Nikada nisam putovala službenim autom, a dva puta sam održala predavanja pro bono uz naknadu putnih troškova. To je bio jedan vikend (subota i nedelja) u maju - kaže Dejanovićeva i dodaje:- Putni trošak je plaćen kolegi s kojim sam putovala, ne meni. Reč je o kolegi koji tamo redovno odlazi i išli smo njegovim autom. Prenoćila sam u zgradi u okviru dvorišta fakulteta koja služi za prenoćište predavača, profesora. Ništa nisam naplatila - navodi Dejanovićeva.Prema poslednjim informacijama do kojih smo došli iz okruženja bliskog Dejanovićevoj, ministarka više ne radi u Travniku.Primanja:- Vlada Srbije 88.990 dinara- Penzija 109.999 dinara- Klinički centar Kragujevac (lekar specijalista) 40.000 dinara* Ukupno mesečno: 238.989 dinara (2.025 evra)- stan 51 m2- auto "micubiši" (2013)- depoziti i štedni ulozi: imaBonus video:(Espreso.rs)                          

----------------------------------------------------------