Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 23.10.2019

Medij: Blic     Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Ucene u tužilaštvu

ĆEDOMIR ČUPIĆ

PROFESOR FPN

Ucene u tužilaštvu

Zakonom treba regulisati da u

vreme izbora nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju. Odmah je trebalo da bude pokrenut krivični postupak protiv predsednika Vlade Vojvodine Igora Mirovića zato što se njegovo službeno vozilo našlo u Lučanima, 18. decembra prošle godine na dan lokalnih izbora. S obzirom na njegovu funkciju, treba tražiti najveću kaznu. Mirović je svojim odgovorom da se njegovo službeno vozilo u Lučanima našlo po njegovom nalogu kako bi proverio da li Đilas deli 623 miliona evra, istovremeno pokazao jednu vrstu arogancije i drskosti. Nije on to uradio sam, to je on dobio od glavnog čoveka. On pokazuje potpuno nepoverenje u zvanične institucije, policiju Srbije. Takođe, on se meša u nadležnosti u delu Srbije gde nikakve nadležnosti nema. On na mestu na kom se nalazi ne sme da vodi ličnu istragu. Reč je reč o tome da se pokazuje odanost prema čoveku koji je uzeo svu vlast u svoje ruke. Kad bi se nekim amandmanom popravio zakon o Agenciji za borbu protiv

zvanične institucije, policiju Srbije. Takođe, on se meša u nadležnosti u delu Srbije gde nikakve nadležnosti nema. On na mestu na kom se nalazi ne sme da vodi ličnu istragu. Reč je reč o tome da se pokazuje odanost prema čoveku koji je uzeo svu vlast u svoje ruke. Kad bi se nekim amandmanom popravio zakon o Agenciji za borbu protiv

korupcije, trebalo bi da stoji da odmah čovek na takvom položaju po sili zakona mora da napusti mesto. Da je moralan čovek, ako ima savesti, on sam podnosi ostavku. Ali ako on to nema, to mora zakonski da se reguliše. U tužilaštvu su mnogi ucenjeni. To je sistem ucena. Nešto je tu urađeno da on ne sme, da strahuje da će sutra izgubiti posao, biti pritvoren i ko zna šta još. To je moje sumnjičenje, čoveka koji razmišlja da jedna institucija koja je bitna za sprovođenje zakona ne funkcioniše. Ili sudovi. Ima stvarno sjajnih sudija

i tužilaca, ali se pokazuje da

su to samo odvažni pojedinci i da jedino na njima počiva nada u te institucije.

on ne sme, da strahuje da će sutra izgubiti posao, biti pritvoren i ko zna šta još. To je moje sumnjičenje, čoveka koji razmišlja da jedna institucija koja je bitna za sprovođenje zakona ne funkcioniše. Ili sudovi. Ima stvarno sjajnih sudija

i tužilaca, ali se pokazuje da

su to samo odvažni pojedinci i da jedino na njima počiva nada u te institucije.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Blic     Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Biljana Srbljanović

Teme: Korupcija

Naslov: Fen u rancu

Fen u rancu

BILJANA

SRBLJANOVIĆ BILJANA

SRBLJANOVIĆ

Kada je Emanuel Makron

nedavno boravio u Srbiji, francuski novinari pitali su ga gotovo isključivo o aferi koja je njegovog ministra

ekologije u tim danima postavila u centar svih političkih zbivanja u Parizu. Ukratko, ministar i nešto kao „prvi potpredsednik“ francuske vlade Fransoa de Ruži je, o trošku države, pravio večere u zvaničnoj rezidenciji, gde su služena vina od po petsto evra boca i celi jastozi. Večere su bile namenjene prijateljima njegove žene, i neko je, iz osvete, slike stavio na Instagram, suma koja je bila u pitanju, iznosila je možda malo preko deset hiljada evra.

Na to bi trebalo dodati i državnih sedamsto evra, koje je ministrova supruga potrošila na kupovinu zlatnog fena.

Po povratku Makrona iz Beograda, ministar je izdržao još samo nekoliko dana, pokušao je da se opravda na televiziji, gde je skoro zaplakao, govorio je da će vratiti novac i da ta suma nije ništa u poređenju sa godišnjim budžetima koji su na raspolaganju visokim funkcionerima, ali Instagram fotke i zlatni fen bili su simboli koje nije mogao da preživi. Ministar De Ruži i veoma važan saradnik predsednika Makrona morao je da podnese ostavku i to na Fejsbuku, nisu mu, za tu priliku, dozvolili ni da sa dignitetom stvar obavi u vladi.

Sad, tih malo preko deset hiljada evra, da kažemo trinaest i dvesta, onako odokativno, zaista ne predstavlja ništa, ne samo u odnosu na francuske budžete za reprezentaciju, nego na vrtoglave milionske sume, za koje su brojni ministri, pa čak i predsednici, bivali optuživani, neki čak dospevali i u zatvor, a mnogi upetljani u dugogodišnja suđenja, privođenja, pretres kuća i javno poniženje bez obzira na funkciju. Ništa od toga, u finansijskom smislu, ne može da se meri sa jednim fenom od sedamsto evra, koji, u stvari, nije ni bio baš zlatan, nego pozlaćen, ima neke listiće kroz koje duva topli vazduh da ne mrsi kosu gospođe ministarke, ali De Ruži je pao, ponižen, a ostali ništa.

Jednim delom je to bilo i zbog toga što je sam Makron došao na vlast na talasu nezadovoljstva francuskih građana nivoom visoke državne korupcije i generalnom nekažnjivošću moćnih funkcionera i krugova oko njih, sam De Ruži se veoma isticao u pravednoj analizi i kritici korupcije, raskrinkavajući brojne bivše moćnike i taj stupanj licemerja Francuzi nisu želeli da progutaju. S druge strane, u pitanju je i sam simbolizam relativno male sume novca - lukrativna trgovina oružjem sa afričkim zemljama u ratu, koja je tresla francuski establišment, merila se sumama koje su toliko velike da su apstraktne običnom glasaču, evo, na primer, meni. Ali džak para koje svako, za manje od minut, može da prebroji, to je ono „kraduckanje“, koje je opipljivo, vidljivo i jasno i zato se na njemu pada.

Pravilo visoke propagande je - ako imaš problem, promeni temu razgovora.

Ako imaš priču o zviždaču, nejasnim tokovima novca, rodbini ministara i džakovima para, promeni tok razgovora tako da taj, ko te pita o čemu se radi, sopstvenom krivicom izgubi svaki kredibilitet za nastavak razgovora. Jer, ako hoćeš da budeš lider u postavljanju pitanja o korupciji, ne možeš da, u rancu iz Dubaija, nosiš zlatan fen. I to ne zbog tog fena, nego zbog pitanja - odakle ti fen, na kojoj si ga to gomili fenova držao, što taj tekući

tok fenova nisi nikome prijavio i koliko si puta već do sada sa fenom prošao a da te nisu uhvatili? Može taj fen da bude stvarno neophodan za bolesnu drugaricu, možda si stvarno samo tetki išao da daš lek, fen je u stvari ništa, naspram miliona i miliona koji se, s pravom, dovode u sumnju, ali je ipak fen. U rancu. I to je ono zbog čega naša politička elita nema snagu da se transformiše: svaka vrsta ignorisanja ili relativizacije činjenice da je neko uzeo i švercovao „fen“ preko granice, pa kao to je samo kraduckanje, a vidi ovi što kradu mnogo više, ne može i ne sme biti argument, ako zaista mislimo da ikada ikoga pozovemo na odgovornost za one milione u džakovima i za sve mutne radnje koje sumnjamo da postoje. Suma koja je u pitanju je nebitna, jer ono što je danas sedamsto ili trinaest hiljada evra, to je onda samo početak, kapara za silne milione koji, jasno nam je, čekaju pobednika.

Ako hoćeš da budeš lider u postavljanju pitanja o

korupciji, ne možeš da, u rancu iz

Dubaija, nosiš

zlatan fen

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Blic     Strana: 10,11

Rubrika: Društvo

Autori: Andriana Janković

Teme: Korupcija

Naslov: KOD MAME PO PROJEKAT, KOD SINA PO UVERENJE O KVALITETU

OTKRIVAMO Gomilaju se afere Ivana Lazovića, jednog od čelnika u Institutu „Vinča“

KOD MAME PO PROJEKAT, KOD SINA PO UVERENJE O KVALITETU O KVALITETU

ODGOVOR LAZOVIĆA: UKLONITETEKSTOVE Lazović je juče odgovorio na pitanja „Blica“ vezana za sumnjive poslove koje obavlja u Institutu. U svom odgovoru, upućenom redakciji „Blica“ elektronskim putem, Lazović najpre „linkuje“ nekoliko tekstova koje smo o njegovom poslovanju ranije objavili, pa u vezi s njima konstatuje: „Budući da svi tesktovi predstavljaju neosnovanu optužbu protiv mene, koja nije potkrepljena nijednom proverenom činjenicom, niti izjavama osoba pominjanih u predmetnim člancima, najljubaznije vas molim da povučete tekst s online izdanja, a da u okviru štampanog izdanja uputite javno izvinjenje“, kaže Lazović. U svom odgovoru on dalje navodi da „tekstovi koji su napisani predstavljaju

neopravdane optužbe i ugrožavaju moju bezbednost, reputaciju i položaj“. Lazović, međutim, ne odgovara na pitanja koja smo mu uputili: kako komentariše navode o poslovanju sa firmom svoje majke i da li smatra da je etički ispravno „preplitati“ privatan biznis sa državnim poslom? „Zamolio bih vas da se pisanim putem obratite Institutu Vinča, kao i nadležnim organima da biste dobili relevantne i precizne informacije o temi koja vas interesuje“, glasi Lazovićev odgovor na ova pitanja.

Da bi dobili uverenje o kvalitetu od Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, klijenti Instituta su morali da „projekat“ motornog vozila - kamiona, prikolice, cisterne i slično - dobiju od f rme kojom upravlja majka rukovodioca sektora koji pomenuto uverenje izdaje.

ANDRIANA JANKOVIĆ

Kao što je „Blic” već

pisao, svojim dolaskom na čelo Instituta za nuklearne nauke

„Vinča” Milica Marčeta Kaninski je izvršila reorganizaciju, i to tako što je više profitabilnih centara, pre svega tržišno orijentisanih, pripojila Centru tehničke operative, a na mesto direktora postavila svog nevenčanog supruga Slavka Karića, koji je kasnije uhapšen zbog krivičnog dela trgovine uticajem. Na Karićevo mesto nedavno je postavljen Ivan Lazović, inače takođe saslušavan zbog korupcionaške afere u kojoj su uhapšeni Slavko Karić i Branko Spajić. No, čini se da to nije jedini greh novopostavljenog šefa tehničke operative u „Vinči”.

- Nakon smene sa mesta v. d. direktora Instituta dr Zlatka Rakočevića, novopostavljena direktorka „Vinče” dr Snežana Pajović vraća kadrove Milice Marčete Kaninski na rukovodeće položaje, među kojima je i Ivan Lazović, diplomirani mašinski inženjer, koji je raspoređen na radno mesto direktora Tehničke operative koje je ranije obavljao Slavko Karić - priča izvor „Blica” iz Instituta.

Uvreme direktorovanja Slavka Karića i Milice Marčete Kaninski, Ivan Lazović je bio rukovodilac za kvalitet Instituta. On je, međutim, prema rečima našeg sagovornika, imao i druge, privatne poslove, koje je i te kako preplitao sa svojim primarnim radnim mestom.

- Lazović je posedovao privatnu firmu „Termolaki” koju je, prema podacima dostupnim na APR-u, ugasio samo mesec dana nakon hapšenja Slavka Karića i Branka Spajića. On je u Institutu poznat i po tome što je razvio svojevrstan privatan biznis dok je bio na pomenutom radnom mestu, a uz pomoć firme iz Kovina „Gas Intela” koja je registrovana na njegovu majku Draganu Lazović kaže izvor našeg lista. Inače, prema dostupnim podacima, ta firma je registrovana za postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema.

- Kao rukovodilac za kvalitet Instituta „Vinča”, Ivan Lazovič je izdavao, odnosno potpisivao uverenja o kvalitetu - atestu motornih vozila koja su kontrolisana u Centru za motorna vozila, a čiji je rukovodilac bio uhapšeni Branko Spajić. Uglavnom se radilo o atestima za kamione, prikolice, cisterne i druga priključna motorna vozila. Da bi dao takvo uverenje, tražio je od klijenata, vlasnika motornih vozila kojima su takva uverenja bila neophodna zbog registracije motornih vozila, da dostavljaju i takozvani projekat motornog vozila - otkriva izvor „Blica” iz Instituta.

Lazović ih je zatim, prema rečima našeg sagovornika, upućivao upravo na firmu svoje majke „Gas Intelu” iz Kovina, koja se bavi izradom tih „projekata”.

- Ta firma je navodno radila „projekte” (nepotrebna obična skica motornog vozila). Tak nakon uplate klijenta u visini od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti firmi „Gas Intela”, Ivan Lazović je izdavao uverenje. U slučaju da neko odustane od “projekta”, uverenje se nije izdavalo - tvrdi izvor „Blica”. Međutim, nakon dolaska dr Zlatka Rakočevića na čelo Instituta “Vinča” i smene Slavka Karića i Branka Spajića, i taj biznis je propao, ali „Gas Intela” nije bila predmet istrage UKP . ?

Akcija hapšenja čelnika „Vinče“ snimala je, u sklopu istrage, i policija, a nuđen je mito od 4.000 evra, koji je i zaplenjen.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Blic     Strana: 14

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U SRBIJI U POVOJU

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U SRBIJI U POVOJU

Vrednost 134 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović. Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je. Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase...

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Danas     Strana: 4

Rubrika: Politika / Društvo

Autori: Beta

Teme: Korupcija

Naslov: Obradović privremeno udaljen sa posla

Obradović privremeno udaljen sa posla

Beograd - Uzbunjivač Aleksandar Obradović, zaposlen u fabrici namenske industrije Krušik Valjevo, koji je medijima prosledio dokumenta koja ukazuju na moguću korupciju u tom preduzeću, dobio je rešenje o privremenom udaljenju sa posla, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u holding korporaciji Krušik Valjevo. „Zaposlenom Aleksandru Obradoviću nije izrećena nikakva disciplinska mera, već je u skladu sa važećim propisima doneto rešenje o privremenom udaljavanju sa posla", rećeno je u Krušiku u odgovoru na pitanje RSE. Dodaje se da ta mera traje praktićno od kada se Obradović nalazi u pritvoru i da za vreme trajanja mere udaljenja sa posla Obradović će primati naknadu u visini jedne ćetvrtine zarade, u skladu sa zakonom.fiefa

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Danas      Strana: 1,12

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. Obradović - Z. Radovanović

Teme: Korupcija

Naslov: Bugari Nemcima daju 260 miliona, Vučić nudi više

Odlaganje izgradnje Folksvagenovefabrikeprobudilo mnoge nade

Bugari Nemcima daju 260 miliona, Vučić nudi više

Predsednik tvrdi da nijedna zemlja ne može da ponudi subvencije kao Srbija „Nagrabusio je koliko ću da ga gnjavim oko Folksvagena“, rekao je Vučić govoreći o sastanku sa nemačkim ministrom ekonomije

Erdogan ponudio da u zamenu za fabriku od Folksvagena kupi 100.000 automobila Turska i dalje favorit, članice EU imaju prednost nad Srbijom, smatraju stručnjaci Strana 12-13

Odlaganje izgradnje fabrike Folksvagena probudilo nade balkanskih zemalja

Bugarska Folksvagenu daje 260 miliona evra, Vučić nudi više

Beograd - Odluka Folksvagena da odloži izgradnju fabrike automobila u Turskoj zbog vojne intervencije ove zemlje u Siriji probudila je ambicije balkanskih zemalja da bi se ova investicija od oko 1,4 milijarde evra mogla preseliti upravo kod njih. Pored Turske, takmaci za fabriku koja bi pravila Škodu superb i VW pasat, kako navode neki od nemačkih specijalizovanih medija, bili su Bugarska, Rumunija i Srbija. Poslednjih dana zvaničnici sve tri zemlje su najavili obnavljanje pregovora i poboljšanje ponuda Folksvagenu. Juče po podne ministar ekonomije i energetike Nemačke Peter Altmajer je došao u Srbiju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će ponovo da pokuša da dovede Folksvagen u Srbiju.

„Obećao sam od početka da ćemo se boriti. Ove druge zemlje ne mogu da ponude subvencije koje mi možemo. Daćemo sve od sebe da dovedemo VW. Ali, ne bih da budim lažnu nadu. Borićemo se svim srcem, energijom i snagom“, rekao je Vučić uoči dolaska nemačkog ministra dodajući da je „nagrabusio Altmajer koliko ću da ga gnjavim oko Folksvagena".

Prekjuče se pojavila informacija da će se i Hrvatska uključiti u privlačenje ove investicije i to posle posete ministra privrede Nemačke koji je juče došao u Beograd. U međuvremenu pojavili su se i neki detalji ponuda drugih zemalja, pa je tako objavljeno da je Bugarska udvostručila ponudu novčanih podsticaja sa 135 na 260 miliona evra. Rosen Plevnelijev, član Bugarskog auto klastera i bivši predsednik ove zemlje, izjavio je da je Bugarska spremila „odličnu ponudu“ koja nudi najviše u okviru EU zakona, kao i da je zemlja spremna da izgradi inffastrukturu za električne automobile i da „podrži Folksvagen i dodatnom infrastrukturom i edukacijom". I iz Rumunije stiže vest da su inicirani novi razgovori sa Folksvagenom, ali bez preciziranja u vezi ponuda.

  • Predsednik tvrdi da nijedna zemlja ne može da

ponudi tolike subvencije kolike može Srbija • „Nagrabusio je koliko ću da ga gnjavim oko

Folksvagena“, rekao je Vučić govoreći o sastanku sa nemačkim ministrom ekonomije • Turska i dalje favorit, članice EU imaju

prednost nad Srbijom, smatraju stručnjaci • Erdogan ponudio da u zamenu za fabriku od

Folksvagena kupi 100.000 automobila Međutim zanimljiva je tvrdnja kopredsednika Evropske zelene partije da je Erdogan obećao nemačkom autogigantu kupovinu 40.000 vozila godišnje za potrebe državne administracije u okviru ukupnog paketa podsticaja vrednog 400 miliona evra. Plevnelijev tvrdi da je ukupno Turska obećala kupovinu 100.000 vozila u zamenu da Folksvagen otvori fabriku kapaciteta 300.000 vozila godišnje i da to nije u skladu sa EU pravilima o državnoj pomoći.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, ističe da su teške reči koje predsednik koristi kada govori o investitorima, poput „moliću na kolenima“ ili „nagrabusiće koliko ću da ga gnjavim“ poruka za javnost, ali da ozbiljne kompanije donose investicione odluke na bazi temeljnih analiza.

„Analizira se tržište gde se investira, blizina inputa u krajnji proizvod, blizina tržišta i saobraćajna infrastruktura, stabilnost energetskog sistema, tržište radne snage i na kraju pogodnosti koje je država spremna da ponudi. Svaki investitor će prihvatiti podsticaje jer im to smanjuje troškove", objašnjava Drašković.

Sigurno je da Folksvagen neće doći u Srbiju zbog tržišta, jer mi smo jako mali, ali recimo ako se ovde proizvode komponente to može biti faktor. Drašković ističe i da se često gleda pozicija zemlje u svetu, pa bi tako plus za Srbiju mogao biti eventualan bescarinski izvoz na tržište Evroazijske unije.

„Opo što je sigurno niko neće investirati u zemlju koja je politički nestabilna i to se analizira bar deset godina unapred“, napominje on.

Za Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Turska je i dalje favorit i pored ovog oklevanja, a u trojci Rumunija, Bugarska i Srbija mi stojimo najlošije jer nismo član EU.

„Nemamo šanse sa zemljama EU. Vučić je rekao da će odrešitikesu i države to rade. Setite se samo kako je Obama išao u Saudijsku Arabiju da proda avione. Ali to nije odlučujuće. Ne može nemačka država da natera Folksvagen da pravi fabriku ako se njima to maksimalno ne isplati", kaže Savić.

On je komentarišući ponudu Turske da kupi 100.000 vozila Folksvagena podsetio da smo i mi kada smo pokušavali da dovedemo Opel u Kragujevac pustili bescarinski uvoz 10.000 Opelovih automobila.

„Turska ima odličnu automobilsku industriju sa ogromnim kapacitetima. Imaju jeftinu radnu snagu, Erdogan je dao obećanja i veliko su tržište“, napominje on.

Folksvagen je već našao lokaciju fabrike blizu Izmira, a osnovao je i firmu koja je trebalo da ima kapital od 164 miliona dolara od čega je četvrtina već uplaćena.

S druge strane pak je pretnja ekonomskim sankcijama Turskoj od strane SAD zbog napada na Siriju, a suspendovani su trgovinski pregovori SAD i Turske koji utiču na izvoz robe od oko 100 miliona dolara godišnje, što sigurno ne doprinosi poziciji Turske.

Poznavaoci ove problematike smatraju, ne bez osnova, da su se Nemci letos, pri donošenju odluke o lokaciji svoje nove fabrike na Balkanu, uveliko rukovodili i geopolitičkim razlozima, zbog kojih, uostalom, sada odlažu njenu realizaciju. Turske prednosti su ne samo njeno, već još više tržišta njoj geografski, religijski i politički bliskih zemalja na Bliskom i Srednjem istoku, te arapskom svetu od nekoliko stotina miliona ljudi. U prilog ovome i tvrdnje da je na odluku o izboru Turske uticao i Katar, koji ima 17 odsto kapitala u najvećoj automobilskoj kompaniji na svetu.

S druge strane, u Srbiji se od proletos, kad je obznanjena Folksvagenova namera da će novu fabriku da gradi na Balkanu, do sada, ništa nije promenilo. Naprotiv, politička situacija je sve nestabilnija, korupcija na svim nivoima i u svim delatnostima narasli su i narastaju u meri da sve ozbiljnije počinju da ugrožavaju poslovanje privrede, tako da uslova za velike inostrane investicije, kakva bi bila ona Folksvagenova, u stvari ima sve manje.

  1. Obradović - Z. Radovanović

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Danas     Strana: 11

Rubrika: Dijalog plus

Autori: Miodragß. Đorđević

Teme: Korupcija

Naslov: Ne, bojkot izbora - nikako

Ne, bojkot

izbora - nikako

Miodragß. Đorđević

Pitanje izbora je veoma složeno pitanje koje se ne tiče samo prava birača da biraju i da budu birani, več i mnogih drugih pitanja, vezanih za stanje izbornih uslova i mogučnosti ostvarivanja izbornih funkcija, kao: kakavje karakter političkog sistema, kakavje karakter izborne kampanje, kakvi su izvori finansiranja političkih stranaka, u kojoj meri su mediji slobodni i nezavisni i kakavje pristup političkih stranaka medijima, u kojoj meri su iskorenjeni kriminal, mito i korupcija, zatim, u kojoj meri su pravosudni organi samostalni i nezavisni u vršenju nadzora nad sprovođenjem izbora, i dr. I lapidarni odgovori na ova pitanja povodom predstoječih parlamentarnih izbora u Srbiji na proleče 2020. godine, mogu da budu dovoljni da pokažu da je stanje izbornih uslova krajnje loše, a mogučnosti ostvarivanja najvažnijih izbornih funkcija skoro nikakve.

Naime, naš politički sistem

predstavlja mešavinu demokratije, koja je više formalna, i autokratije, koja je dominantna, sa izrazitom partokratijom i elementima diktature, plutokratije i kleptokratije. U takvom sistemu, izborna kampanja predstavnika aktuelne vlasti na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem traje neprekidno, najvećim delom kao kampanja protiv opozicije, jer se opozicioni politički konkurenti konstantno tretiraju kao da su državni neprijatelji, lopovi i kriminalci, a ne politički protivnici. Pristup predstavnika i lidera opozicionih političkih stranaka medijima je potpuno blokiran, tako da nisu u mogućnosti ne samo da izlože svoje programske ciljeve i opredeljenja, nego ni da demantiju svakodnevne, najvećim delom, lažne optužbe vlasti. Zahvaljujući tome, opozicija je potpuno satanizovana, politički

kompromitovana i degradirana, bez ikakvih mogućnosti da aktivno deluje kao korektiv i kontrolor vlasti. Pored toga, katastrofalno stanje u pogledu kriminala, mita i korupcije u Srbiji daje bitno obeležje izbornim uslovima, što se negativno odražava na položaj opozicije u kampanji i izbornom procesu. Pri tome, poseban problem predstavlja što pravosudni organi (sudovi i tužilaštva) još uvek nisu nezavisni i samostalni, jer su pod kontrolom vlasti u netolerantnim razmerama, što ima za posledicu odsustvo nadzora nad sprovođenjem izbornog procesa na bazi doslednog poštovanja zakonski utvrđenih kriterijuma.

U takvim uslovima, realno, ne postoje mogućnosti za ostvarivanje najvažnijih izbornih funkcija. Birači nisu u mogućnosti da biraju nosioce javnih državno-političkih funkcija, već se opredeljuju za ovu ili onu političku stranku, tako da ne mogu da utiču na obrazovanje izvršne vlasti i na uspostavljanje njenog legitimiteta. Isto tako, birači nisu u mogućnosti da budu upoznati sa svim važnim političkim i drugim pitanjima, pa je nepotpuna i netačna informisanost jedan od glavnih uzroka odsustva njihove motivacije za aktivno uključivanje u proces političkog odlučivanja. Takođe, ne postoje uslovi za razvoj političke kulture i svesti o značaju participacije, niti uslovi za ostvarivanje odgovarajuće socijalizacije stanovništva, koja bi podrazumevala moralnu obnovu društva i negovanje vrhovnih univerzalnih vrednosti (istina, pravda, sloboda, čovečnost, Ijudsko dostojanstvo i dr.), koje predstavljaju osnovna merila za sve vrste posebnih i pojedinačnih vrednosti. Pored toga, ne podstiče sefer-plej politička borba i politička konkurencija, niti poštovanje demokratskih pravila ponašanja u borbi za vlast, a pri postojanju zatvorenih centara moći, birači nisu u mogućnosti da utiču na stvaranje institucionalnih uslova za legalno i mirno rešavanje konflikata, pa su oštre političke i druge podele među Ijudima, čak i među pojedinim delovima stanovništva, veoma izražene, zbog čega je socijalna struktura društva, i pored poziva vlasti na jedinstvo, vrlo nestabilna i konfliktna.

U autokratskom društvu, kao štoje naše, gde se sva vlast i moć u državi nalaze u rukama jedne ličnosti i uske grupe državno-političkih funkcionera, nije realno očekivati da se izborne funkcije nesmetano ostvaruju, niti da se krajnje loši izborni uslovi poboljšaju. Ali, to ne znači da je za opoziciju bojkot izbora jedini izlaz, iako u nekim slučajevima može da bude od značaja. U ovom slučaju, naprotiv, loše stanje u državi i društvu mora da bude izazovza aktivno učešće u izbornom procesu. Zatoje preko potrebno da Savezza Srbiju, kao najveći opozicioni blok u Srbiji, blagovremeno povuče svoju odluku o bojkotu, kako bi se, kolikotoliko, stvorili uslovi i mogućnosti za izbor i prisustvo jake opozicije u budućem sastavu Skupštine Srbije. Dakle, ne, bojkot izbora - nikako, jer je samoisključivanje iz izbornog procesa višestruko štetno, ne samo za aktuelnu vlast, već pre svega za političku opoziciju.

Autor je redovni profesor univerziteta

? U autokratskom društvu, kao što je naše, gde se sva

vlast i moć u državi nalaze u rukama jedne ličnosti i uske grupe državno-političkih funkcionera, njje realno očekivati da se izborne funkcije nesmetano ostvaruju, niti da se krajnje loši izborni uslovi poboljšaju. Ali, to ne znači da je za opoziciju bojkot izbora jedini izlaz, iako u nekim slučajevima može da bude od značaja

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Gordana Suša

Teme: Javne nabavke

Naslov: Potemkini iz malih sokaka

Potemkini iz malih sokaka

Gordana

Suša

Ruska carica Katarina imala je samo jednog Grigorija Aleksandroviča Potemkina, srpski „car“ AV ima ih na stotine, u svakoj opštini, mesnoj zajednici, javnom preduzeću, među prijateljima Arapima, Rusima, Amerikancma, Evropljanima, Turcima... Jedan od lokalno poznatijih je zamenik gradonačelnika Beograda G. V. Ne samo što uspešno i smišljeno vara žitelje glavnog grada, oko simuliranih rekonstrukcija, troškova prekopavanja, izgradnje, javnih tendra i nabavki... već ga za evidentne obmane pod svoje zaštitničke skute direktno stavlja car otkrivši golicav detalj da lično zna ko je spalio Vesićevu knjigu, njih četvorica, trojici je doakao, ne da ga, mislim, Vesića Potemkina, kao što nikada nije dao Malog, Gašića, Stefanoviće, sina i oca, Babića, Jutku, ne da Radoša Milovanovića, penzionera i direktora „Milan Blagojević - Namenska“, kome su radnici, oronulog i zarđalog morala, tapšali pred sudom, i vređali porodicu poginulog kolege! Njih 1340 saopštenjem mu je dalo podršku, doduše bez i jednog potpisa, zato jeste Potemkin iz Lučana iako im pune tri godine nije uplatio zakonom obavezne doprinose ni njima ni državi. Ne da car ni Potemkina iz Yugoimport SDPR koji posluje sjajno propadajući zarad profita privatnika, i ta careva pričepljenost uz Potemkine iz malih sokaka i velikih državnih firmi j e potpuno razumljiva jer nema velikog cara bez njih ni zlatnog doba koje kao „lažni blesak sakriva „ neuspeo sadržaj nečega. E Bastaću, Bastaću, uči i ne nameštaj se! Da si konsultovao Vulinovu tetku iz Kanade znao bi koliko deviza možeš u jednom cugu da uneseš u svoju voljenu zemlju!

Minulog vikenda, iza Potemkinovih kulisa „izronili“ su istoričari s „trendi“ tumačenjima istorije a povodom godišnjice oslobođenja Beograda od Hitlerove Nemačke, da uvere svekoliku javnost o „zlatnim“ četnicima koji su bili dominantni antifašisti, (koljači su bili samo u nekim dmgim regionima)! Slušajud ove tlapnje koje već ostavljaju teške posledice, malte ne ispade da bez Rusa oslobodilaca i četnika antifašista Srbija ne bi bila nezavisna i ne bi sačuvala svoju pravoslavnu tradiciju i aktuelnu državnu ? Minulog vikenda, iza

Potemkinovih kulisa „izronili“ su istoričari

s „trendi“ tumačenjima istorije a povodom godišnjice oslobođenja Beograda od Hitlerove Nemačke, da uvere svekoliku javnost o „zlatnim“ četnicima koji su bili

dominantni antifašisti,(koljači su bili samo u nekim drugim regionima)!

suverenost. Minulog vikenda više nego do sada, uočljivo je izbegavanje reči partizani, narodno oslobodilačka vojska, a ne daj, bože Jugoslavija, kao da u „poluprošloj istoriji uopšte nije postojala"! Zvanično promovisana u negativnu opsesiju svih nacionalista, potpuno je ubijena i izbrisana! I sve to uz predivnu pesmu hora Aleksandrov na Trgu Republike, da se bolje primi. Pod sloganom: Nema dileme-antifašizam predivno je pevao i „Kic pop hor“ iz Crne Gore u bivšem Domu sindikata, partizanske pesme! Pretežno iz njihove države! Otćutao je Hercigonjinu Svečanu pesmu, prepoznatljivu po stihu" Jugoslavijo borba te rodila", i ublažio duh partizanskog i komunističkog zajedništva Intemacionalom i sveslovenskim sadržajem bivše jugoslovenske himne Hej Sloveni....

Upotrebljiva prošlost u sadašnjosti da bi novim opisivanjima promenila i oblikovala budućnost to je sećanje kao deo „režima istine“ određenog dmštva ili kako ih Mitja Velikonja naziva „tvrdim „sećanjima“. Ona su, parafraziram ga, ovekovečena u tvrde korice knjiga, arhiva, školske udžbenike, isklesane, monumentalizovane, podržane državnim praznicima, komemoracijama, imenovanjem ulica, ustanova, nagrada... Na dmgoj stranipostoje „meka“ sećanjagmpa i pojedinaca, nezabeležena, skrivena iza Potemkinovihkulisa, introvertna, često u opoziciji ili čak alternativi sa pomenutim prvima i ne retko baš takva sećanja teže da postanu državni projekat, što se u Srbiji i ne samo u Srbiji desilo. U hrvatskom ustavu je, naprimer, zabranjeno udruživanje sa dmgim državama koje bi moglo da obnovi jugoslovensko državno zajedništvo u bilo kom obliku.

Te u tom kontekstu i aktuelna priča AV o stvaranju nove balkanske unije o slobodnoj trgovini i protoku robe, novca i ljudi, za početak između Srbije, Makedonije i Albanije, može da se tumači na različite načine: kao lažni, Potemkinov blesak, da bi se sakrio pravi motiv i sadržaj, na primer evroazijske integracije, a može objektivno da bude i regionalno isplativa ideja, bez ikakve želje da se stvori neka nova „Jugoslavija dmgim sredstvima“ jer njen pojam i ideje, već su izbačeni iz upotrebe u ime mira Zapadnog Balkana, Postjugoslavije, Jugosfere, eh država i slično.

U horskom natpevavanju i bukvalno i pežorativno, zaturen je jugoslovenski antifašizam iako je istorijski fakt, samo zato što su ga prefarbale i zatrpale Potemkinove kulise iz malih sokaka, koje danas dođu kao neka moderna verzija generalnih urbanističkih i ideoloških planova! Preživeće se valjda i to!

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Danas     Strana: 24

Rubrika: Periskop

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Đido i dido

Đido i dido

Ako je ovaj svet Platonova pećina - a izgleda da jeste - onda je Srbija njen najmračniji deo po kome promiču najnejasnije senke. Mračna je perspektiva društva u kome se odrastao čovek - mislim na onomađašnjeg N. N. komentatora, koji je pride verovatno solidno obrazovan - u iskrenom čudu pita kakoje moguće boriti se zakonitošću protiv bezakonja.

  1. N.-ovo pitanjeje rođeni brat pitanja - kako je moguće boriti se antibioticima protivzapaljenja pluća? Kakose ta borba tačno odvija, poznatoje isključivo uskom krugu molekularnih biologa i biohemičara, ali u praksisu stvar je prosta ko pasulj. Bolničarka ti nekoliko puta ušprica antibiotik i zapaljenje nestane kao rukom odneseno.

Isto stoji stvar i sa zakonom i bezakonjem. Dovoljno je primeniti zakon i bezakonje - ne nestane baš kao rukom odneseno, mnogoje to teža bolest od zapaljenja pluća - ali se

svede na meru koja ne ugrožava vitalnefunkcije društvenog

organizma.

E sad, u Srbiji je relativno lako (preko veze) naći bolničarku - nešto je teže naći antibiotike, takođe preko

veze - ali je apsolutno nemoguće naći političkog

medicinskog tehničara koji će primeniti zakon.

Takoje to od nastanka moderne Srbije. Bivaloje

doduše povremeno zanesenjaka koji su to

pokušavali, ali su svi do jednog prerano

premetnuli svetom. Neki od njih su rehabilitovani i resahranjeni. Većina ne. Dva i kusur veka anomije su učinili svoje. Dospeli smo u situaciju (da li smo ikada izlazili iz nje) da se sve srpske političke partije sada sasvim otvoreno - bez ikakvih maski, osim sve otrcanije kosovske - bore za kontrolu nad bezakonjem i iz nje proizilazećom korupcijom. Pola otprilike sirotinje raje „podržava" vlast, druga polovina je (uglavnom na rečima) spremna da pogine za „opoziciju",

koja to - po meni nije - jer biti opozicija ne znači NE BITI na vlasti, nego biti DRUGAČIJI od vlasti, što sa našom opozicijom - kako njenim političkim, tako i revolucionarnim krilom uopšte nije slučaj.

To što opozicija deluje malčice „mekše" i „civilizovanije" od vlasti, ne proizilazi iz realne opozicione mekoće i civilizovanosti, nego iz činjenice da - za sada - ne raspolaže kontrolom nad sistemima medijske (i svake druge) represije.

Kada, recimo,Đilas (Dragan, ne Milovan)

usklikne „ko je protiv bojkota (tj. mene), taj je sa Vučićem" - pa kad vas još pogleda onim bajagi pretećim pogledom - on zapravo hoće da kaže:jebaću vam majku kad ja dođem na vlast i uopšte ne treba sumnjati da će - kad se uspentra na vlast, a pre ili kasnije hoće - to i učiniti. Mene što se tiče, ja ću - suprotnoĐidovim očekivanjima klicati „to, Đido, udri jače, ruka ti se pozlatila". A zašto? Iz istog razloga zbog koga je Krleža - koji se beše zamerio i komunjarama i ustašama - rekao da mu je tokom rata bilo svejedno da li će ga koknuti Đido (Milovan, ne Dragan) ili Dido (Kvaternik).

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Informer     Strana: 10

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Saradnja srpskog i kineskog tužilaštva

POTPISAN SPORAZUM

Saradnja srpskog i kineskog tuzilaštva

Republički tužilac Zagorka Dolovac juče je u Pekingu potpisala sporazum o saradnji sa Zang Junom, Vrhovnim tužiocem Kine, kojim će se omogućiti bolja komunikacija tužilaštava u postupaju u krivičnim predmetima. Dolovac je izjavila da su srpska tužilaštva spremna da sa svojim kineskim kolegama podele i unaprede iskustva i veštine koje poseduju. To se naročito odnosi na specijalizovana tužilaštva, odeljenja za visokotehnološki kriminal i borbu protiv korupcije.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Informer     Strana: 5

Rubrika: Udarne vesti

Autori: E. I.

Teme: Korupcija

Naslov: Teodorović nezakonito radi na Saobraćajnom fakultetu

STUDENT ALEKSANDAR JAKSIC NASTAVLJA DA RASKRINKAVA 'ELITU

Teodorović nezakonito radi na Saobraćajnom fakultetu

Okademik Dušan Teodorović nije napustio Saobraćajni fakultet zbog neslaganja, kako tvrdi u biografiji na sajtu SANU, već je dobio otkaz jer nije dolazio na posao!

Ovo kaže Aleksandar Jakšić, jedan od najboljih studenata na Ekonomskom fakultetu, koji je pažnju javnosti skrenuo gostovanjem u emisiji ‘Hit Tvit’ kada je izneo dokaze da je profesorka Danica Popović plagirala prevod udžbenika ‘Međunarodna ekonomija’ i oštetila porodicu pokojnog kolege Stojana Babića.

Jakšić navodi da je tragom informacije iz zvanične biografije Teodorovića poslao zahtev za informaciju od javnog značaja Saobraćajnom fakultetu i da je dobio odgovor koji nije u saglasnosti sa onim što akademikpriča.

- Dobio sam odgovor da je Teodorović3l. tnaja 1999. dobio rešenje o prestanku radnogodnosa zbog izostajanja sa posla. Isti taj akademik 2003. šaljezahtev za novo zasnivanje radnog odnosa i navodi daje angažman nafakultetu prestao nezavisno od njegove volje. Kao da se bilo koji otkaz dobija svojevoljno?! Dekan fakulteta tada šalje dopis ministru prosvete Gaši Kneževiću, u kojem navodi daje Teodorović 27. aprila 1999. svojevoljno napustio fakultet, odnosno da jesa porodicom otišao u SAD, a da prethodno nije podneo zahtev za odsustvo, niti je obavestio dekana. Dekan traži mišljenje da li je u obavezi da vrati Teodorovića na posao. Pomoćnica ministra Srbijanka Turajlić potom šalje dopis Saobraćajnomfakultetu u kojem piše da, ukoliko je Teodorovićposiaozahtev u zakonskom roku, može da se vrati na fakultet, što je i učinjeno... - objašnjava Jakšić, dodajući da se tako Teodorović vratio na fakultet bez konkursa.

-1 onda, dakle, takva osoba meni drži predavanja o akademskoj česdtosti i govori o tome da je narušena autonomija univerziteta. A ovim je direktno poništena autonomija univerziteta! - podvlači Jakšić.

Teodorić, na drugoj strani, nije se oglašavao. E. I.

  1. I.

Sporan doktorat Raše Karapandže Aleksandar Jakšić kaže i da je otkrio da je doktorat profesora Raše Karapandže, koji tvrdi da je doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog plagijat, jako sporan. - Karapandža je diplomirao astrofiziku, a zatim je masterirao ekonomiju sa prosekom 8,01. On je profesor ekonomije koji je završio astrofiziku, a da biste upisali doktorske studije na Univerzitetu u Beogradu morate imati prosečnu ocenu veću od 8. Dakle, jedva se provukao... Njegov doktorat čine tri eseja. To je moguće, uz dva uslova. Prvi je da mora postojati povezanost radova, a drugi je da morate biti prvi autor. Ni u jednom radu Karapandža nije prvi autor.

Njemu zbog ovoga treba

da se poništi doktorati On je treći rad koji je deo doktorata objavio u časopisu za fiziku, a čak i tu je naveden kao treći autor - naglašava Jakšić.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Kurir     Strana: 15

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Netanjahu: Ne mogu da napravim vladu!

GOTOVO IZRAELSKI PREMIJER KONAČNO PRIZNAO PORAZ

Netanjahu: Ne mogu da napravim vladu!

Pregovori Poslednjih nekoliko nedelja pokušavao sam da dovedem Benija Ganca za pregovarački sto, ali nisam uspeo, poručio je juče predsednik Likuda

TEL AVIV - Izraelski premijer Benjamin Netanjahu vratio je mandat predsedniku Ruvenu Rivlinu i poručio da odustaje od napora da formira vladu.

To je prvi put da je Netanjahu, koji je premijer bio od 1996. do 1999, pa ponovo od 2009, priznao poraz koji je pretrpeo na ponovljenim parlamentarnim izborima.

- Poslednjih nekoliko nedelja pokušavao sam da dovedem Benija Ganca (lider stranke Belo-plavo) zapregovarački sto, da formiram vladu širokog jedinstva i izbegnem nove izbore, ali nisam uspeo - rekao je Netanjahu. Nove konsultacije

Gancova stranka u kratkom saopštenju navela je da je odlučna da formira liberalnu ujedinjenu vladu.

Rivlin je kazao da će u narednom periodu održati konsultacije sa različitim političkim strankama kako bi ih obavestio da će mandat za formiranje nove vlade dati Beniju Gancu. Ukoliko ni Ganc ne uspe da formira vladu, to će najverovatnije dovesti do novih parlamentarnih izbora, trećih od aprila. Korupcija

Netanjahu je se poslednjih godina suočava sa optužbama za korupciju, pa je njegov rival Ganc, bivši komandant vojske, | rekao da neće ući u vladu u kojoj je korumpirani premijer.

Na izborima održanim u septembru Netanjahuov Likud osvojio je 32 mesta u parlamentu, a partija Plavobelo 33 od ukupno 120 mesta.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Kurir     Strana: 6

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata JPP 2,5 milijardi €

Dragan Stevanović

Vrednost projekata JPP 2,5 milijardi €

Vrednost 134 odobrena projekta u oblasti javno-privatnog partnerstva (JPP) u Srbiji iznosi više od 2,5 milijardi evra, izjaviojedržavni sekretaru Ministarstvu privrede Dragan Stevanović. Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora i daljeje na niskom nivou, istakao je on i dodao da se od 134 projekta JPP, koji su do sada odobreni, 50 ugovora trenutno sprovodi na terenu.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Kurir     Strana: 1,4,5

Rubrika: Vesti

Autori: Silvija Slamnig

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: LIDERI SZS TRAŽE DA BASTAĆ LETI IZ SAVEZA

Otkrivamo U Savezu su besni zbog ispada I predsednika Starog grada, koji im je narušiol ionako loš rejting. Zahtev za njegovo iskljućenje

je propao jer ima podršku Dragana Đijasa

SILVIJA SLAMNIG

Lidere Saveza za Srbiju (SZS) žestoko je naljutilo to što je Marko Bastać, potpredsednik Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, uhvaćen kako iz Dubaija unosi neprijavljenih 12.750 evra i 81.000 dinara (ukupno 13.440 evra)! Dobiolekciju

Oni traže da se Bastać, koji je i predsednikbeogradske opštine Stari grad, isključi iz SZS jer je naneo veliku štetu ovom savezu, ali njega štiti Đilas, saznaje Kurir.

- Kadaje odjeknula vest da je Bastać uhvaćen na aerodromu u prekršaju, svi su u SZS pobesneli, kako vođe, tako i članovi i simpatizeri. Dodatno su bili iziritirani zbog njegovih opravdanja, u koje niko nije poverovao da ne zna za limit i da donosi pare prijatelju koji je u životnom problemu. Tražili su da se SZS ogradi od njega, da Bastać napusti SSP, koji je u savezu... Već dva dana kukaju da je ovim narušen ionako slab ugled koji ima- l ju u javnosti. Međutim, L Bastaća j e zaštitio Đilas I priča naš izvor blizak SZS i dodaje:

- Đilas neće da ga isključi, ali mu je održao lekciju. Stao je uz njega i suprotstavio se svim drugim liderima saveza. Zbog toga se prilično zakuvalo i nastala j e opšta pobuna među članovima. Posebno se dovodi poreklo novcapošto je Bastać Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio da nema deviz-_ ne ušteđevine u Srbiji ni

uinostranstvu.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Kurir da,

bez obzira na zahteve i eventualne ishode, SZS posle ovog skandala ne može da profitira. Daojeautogol

- Jasno daje narušen ugled, koji u javnosti ionako nije veliki, i SZS će opet pretrpeti štetu. Stvoriće se trvenje oko Bastaćevog ostanka ili odlaska. On je dao medijski autogol, Đilas ga štiti jer mu je Bastać neka vrsta oslonca na Starom gradu, pošto se pokazao u uličnim akcijama, koje su mu i te kako potrebne, a pogotovo za buduće „kreativno osmišljavanjebojkota“ - kaže Stanković.

U SZS juče niko nije želeo da i i govorioovomslučaju,ajedan ! I od retkih koji se oglasio ovih idana bio je Nebojša Zelenović Iz ZZS, koji je poručio da očefcuje da Bastać pruži razuman Tidgovor na ovaj slučaj.

Ne odgovara na pitanja

ZNADAMU NEVERUJU Bastaćnijučenije odgovarao na pitanja koja se tiču unošenja novca. lakoje - tražio da mu pitanja pošaljemo mejlom. što smo i učinili, on od nedelje na g njih nije odgor vorio. U izjavama ' za medije kazaoje da je svestan damu deo javnosti neće verovati, a izvinio se i članovima SZS.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Politika     Strana: 17

Rubrika: Među nama

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Profesori, taksisti i nauka sa „Fejsbuka”

Profesori, taksisti i nauka sa „Fejsbuka”

Neki beogradski državni fakulteti zasad ne ucenjuju štrajkom, kao što su donedavno činili taksisti, ali prete tužbom. Najpre je to učinio dekan Pravnog fakulteta, o čemu je 17. oktobra pisala i „Politika”. Argumentacija je takva da je profesori ovog fakulteta ne bi smeli uvažiti ni nekom svom slabijem studentu: jedna studentkinja, naravno - neimenovana, pohvalila se na „Fejsbuku” da je prešla sa državnog pravnog na privatni pravni u Beogradu, i za relativno kratko vreme položila ispite zbog kojih je zaglavila na prethodnoj visokoškolskoj ustanovi. Dekan Pravnogtoje rekao na sednici Senata beogradskoguniverziteta, a onda je ponovio i u „Politici”. Dekan je brzo zaključio da na privatnim fakultetima ne postoje nikakvi strogi kriterijumi, niti ozbiljnaunutrašnja i spoljna kontrola, te je, osim tužbom, zapretio i oduzimanjem akreditacije privatnim fakultetima. Metodologija naučnog istraživanja, koja se valjda uči i na beogradskom Pravnom fakultetu, podseća da se na osnovu jednog primera - čak i ako je stvarni (priča sa „Fejsbuka” neimenovane devojke nije relevantan naučni izvor) - ne mogu donositi uverljivi zaključci. Nije baš jasno ni kojom je to metodom dekan Pravnog utvrdio da ta devojka na ispitima na privatnom fakultetu nije pokazala znanje dostojno prelazne ocene, i kako bi on to dokazao na sudu, ako zaista podnese tužbu.

Licemerno je optuživati privatne fakultete za stanje u našem pravosuđu, kao i za stanje u visokom školstvu. Neka mi se ne zameri ako podsetim da je Senat beogradskog univerziteta (o tome jetakođe pisala „Politika”), na istoj sednici na kojoj je dekan Pravnog fakulteta izneo primer sa „Fejsbuka” i zapretio tužbom, zbog dokazanih plagijata poništio dva doktorata - jedan upravo profesoruslavnog Pravnog fakulteta (predaje međunarodno javno pravo), a drugi profesoru Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu upravo je u toku prispitivanje plagiranog udžbenika jedne poznate profesorke, na FON-u takođe, a o sporovima i tužbama na Filozofskom i Filološkom fakultetu u Beogradu „Politika” je pisalau više navrata.

Čitali smo io nalazu Državne revizorske institucije o bahatom trošenju državnih para na Ekonomskom i Filološkom fakultetu u Beogradu, kao io problemima u Nišu, gde neki dekani ne žele da napuste funkcije uprkos jasnom nalogu Agencije za borbu protiv korupcije. Čitali smo io problemima na Geografskom fakultetu u Beogradu, gdeje jedna profesorka i no desetak puta obarala studente, umesto da ih nauči, za štaje plaćena. Taj problem rešenjetek kad se uključio ministar prosvete. Svi ovi fakulteti sudržavni. Njihovi čelnici se stalno pozivaju na autonomijuuniverziteta, olako preusmeravajući nezadovoljstvo studenata i roditelja na privatne visoke škole. Bez ikakve dublje analize, pre svega sopstvenih propusta i odgovornosti. Ne odlaze im samo studenti, već i profesori. Prethodni dekan Ekonomskog fakulteta, svetski afirmisani ekonomista, takođe je prešao na privatni fakultet. Sadašnji dekani nemajuvremena? Evo, poSle pomenugih izjava na prilično niskom metodološkom nivou, na osnovujednog primera koji je uzet sa „Fejsbuka”, profesori i dekani odoše na predavanje - možda baš o mobilnosti studenata (važno načelo Bolonjske deklaracije) i njihovoj pokretljivosti, ne samo sa jednog fakulteta na drugi, već i iz jedne države u drugu, kao io blagotvornosti konkurencije.

Prof. dr Aleksandar Nikolić, univerzitetski profesor u penziji

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Politika     Strana: 2

Rubrika: Svet

Autori: M. Pešić

Teme: Korupcija

Naslov: Netanijahu vratio premijerski mandat, Ganc je na potezu

Netanijahu vratio premijerski mandat, Ganc je na potezu

Dok lider

plavo-belih bude pokušavao da sastavi kabinet da Izrael ne bi išao na izbore treći put ove godine, čekaće se odluka tužioca da li će podići optužnicu protiv još aktuelnog predsednika vlade „Kralju Bibiju” posle desetogodišnje neprekidne vladavine izmiče tron. Ali, to što je Benjamin Netanijahu, premijer sa najdužim stažom u Izraelu, vratio mandat predsedniku Ruvenu Rivlinu jer nije uspeo da sastavi svoju šestu vladu još uvek ne znači da će to poći za rukom njegovom glavnom rivalu Beniju Gancu. Novi izbori, treći od aprila, ostaju i dalje realan scenario.

Lider Likuda drugi put zaredom nije uspeo da obrazuje parlamentarnu većinu, ovog puta posle vanrednih izbora u septembru.

„U proteklim nedeljamaučinio sam sve da dovedem Benija Ganca za pregovarački sto, da sastavim vladu nacionalnog jedinstva kako bismo izbegli nove izbore”, pravdao se Netanijahu, optužujući lidera saveza Plavo i belo za neformiranje nove vlade.

Plavo-beli su juče poručili poručili da su odlučni da obrazuju liberalnu vladu jedinstva predvođenu Gancom. 0n je izjavio: „Osećaj je sjajan. Završili smo jutarnji trening i sada idemo na posao. Sve je u redu. Uvek smo optimisti, tako mi živimo.”

Ali, rano je još za slavlje. Kako piše „Džeruzalem post”, oni koji aplaudiraju kraju ere Netanijahua, a takvih je dosta, mogu da budu razočarani. Ganc ima na raspolaganju 28 dana da uradi ono što Netanijahuu nije uspelo u istom roku, ali mu daju malo šansi za to. Ako i on podbaci, zakon predviđa da se bilo kojem poslaniku mogu dati tri nedelje da zadobije podršku većine. Ukoliko niko ne uspe, slede treći izbori ove godine.

Na izborima 17. septembra Netanijahuov Likud je osvojio 32 mesta u parlamentu, a savez Plavo i belo 33 od ukupno 120 mesta. Rivjcš je najpre Netanijahuu poverio mandat da formira vladu u trenutku kada je on imao dogovor s desničarskim i religioznim partijama o udruživanju u blok od 55 poslanika. Ganca je podržao jedan poslanik manje, 54, iz partija levice, centra i Arapa. Međutim, deset od 13 arapskih poslanika iz saveza Zajednička lista koji su podržali listu Ganca poručuju da nemaju nameru da uđu u vladu.

Zbog političkog „šurovanja” sa arapskim poslanicima Ganca su iz premijerovog štaba napali da hoće da pravi izdajničku koaliciju.

Kako piše izraelska pggampa, Ganc će možda pokušatila napravi manjinsku vladu sa savezom Laburisti-Gešer i Demrkratskom unijom. Podršku takvr|dcjć>inskoJ vladi bi davala stranka Izrael, naš dom. Ali, lider ove nacionalističke stranke, uticajni Avigdor Liberman, još se nije oglasio. Posle izbora on nije podržao ni Netanijahua ni Ganca već je pozvao na formiranje sekularne vlade jedinstva sastavljene od njegove sgranke, plavo-belih i Likuda. Ali, Netanijahu je odbio da se odrekne svojih ultraortodoksnih partnera, a Ganc nije hteo da bude partner Likudu dok je Netanijahu, kome prete optužnice za korupciju, na čelu te partije.

Dok Ganc bude vodio pregovore o novoj vladi, oči svih političkih lidera će biti više usmerene prema generalnom tužiocu Avihaju Mandelblitu. Ako podigne optužnice protiv Netanijahua za slučajeve prevare, zloupotrebe poverenja i korupciju, počinje novo mešanje karata u Izraelu. M. Pešić

Beni Ganc na „harliju dejvidsonu” u kampanji za izbore

  1. Pešić

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Politika     Strana: 1,3

Rubrika: Svet

Autori: Jelena Stevanović

Teme: Korupcija

Naslov: Putin i Orban ocrnjivali Ukrajinu pred Trampom

Putin i Orban ocrnjivali Ukrajinu pred Trampom

Putin i Orban ocrnjivali Ukrajinu pred Trampom

U Vašingtonu se plaše da je šef Bele kuće podlegao tvrdnjama da su ukrajinske vlasti korumpirane i da ga je to ohrabrilo da od Volodimira Zelenskog traži podatke o Džou Bajdenu

Šef Bele kuće je od Ukra-

jine zatražio pomoć u borbi protiv političkih protivnika pošto

su ruski predsednik i mađarski premijer osnažili njegovo mišljenje da je Ukrajina nepopravljivo korumpirana zemlja.

Prema saznanjima „Vašington posta”, Vladimir Putin i Viktor Orban su Donaldu Trampu govorili najgore stvari o vlastima u Kijevu. To je ohrabrilo prvog čoveka vašinggonske vlade da u julu sugeriše ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da pokrene istragu protiv nekadašnjeg američkog potpredsednika Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera. Bela kuća je smatrala da novi ukrajinski predsednik treba da ispita i da li se njegov prethodnik Petro Porošenko umešao u izbore 2016. na strani Hilari Klinton.

I pored toga što piše da su Putin i Orban potvrđivali Trampove loše stavove prema Ukrajini, prestonički dnevnik dodaje da ni ruski predsednik ni mađarski premijer nisu predložili istragu protiv Bajdenovih niti su spekulisali o ukrajinskom mešanju 2016. Na taj se korak američki lider odlučio sledeći sopstvene instinkte i slušajući svog advokata Rudija Tzulijanija, konstatuje list.

Priča se pojavila na osnovu izvora u Zapadnom krilu i Stejt departmentu, koji su očigledno nezadovoljni navodnim Putinovim uticajem na Trampa i politikom aktuelne administracije prema Kijevu. Navodi se da je sve ovo potvrdio i funkcioner Stejt departmenta Džordž Kent, svedočeći prošle nedelje na Kapitolu. Kent je govorio pred kongresmenima u okviru istrage koja treba da pokaže da li je Tramp zloupotrebio državni položaj i od strane vlade zatražio pomoć u obračunu sa političkim rivalima. Ukoliko Demokratska stranka, sa većinom u Predstavničkom domu, zaključi da je bilo tako, to će voditi postupku za Trampovu smenu.

I pre nego što je američki lider U julu razgovarao sa Zelenskim, Tjylijani je isticao da treba proveriti da li je Džo Bajden iskoristio nekadašnju funkciju u Beloj kući da bi sinu obezbedio mesto u upravnom odboru u ukrajinskog gasnoj kompaniji. Bivši američki potpredsednik je pretendent na demokratsku nominaciju, a svojevremeno se snažno zalagao za promene na Majdanu. U krugu bliskom Trampu, gde se nalazi i Tjulijani, veruju da treba utvrditi i da li je Porošenko pomagao Hilari Klinton dostavljajući joj podatke o saradnji između svog proruskog prethodnika Viktora Janukoviča i nekadašnjeg Trampovog saradnika Pola Meneforta.

Zvaničnici koji su se obratili „Vašington postu” tvrde da je Putin pred Trampom nazivao Ukrajinu „korumpiranom jazbinom”, dok je Zelenskog ismevao kao komičara s tesnim vezama s antiruskim oligarhom. Istovremeno je „Njujork tajms” objavio da je šef Bele kuće slične poruke primao i od Orbana, koga je u maju primio u Ovalnom kabinetu. Protiv ovog susreta ustali su brojni američki zvaničnici, uključujući tadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, tvrdeći da je mađarski premijer autoritarni vladar naklonjen Rusiji. Orbanova vlada je javno prozivala Ukrajinu za represiju nad mađarskom manjinom i „polufašističku” vladavinu.

Američki i ruski predsednik čuli su se više puta u vreme kad je Zelenski stupao na vlast (maj) i ti su razgovori takođe bili u suprotnosti s onim što su vašingtonski spoljnopolitički funkcioneri želeli da Tramp zapamti o Ukrajini i njenom lideru. Dok su oni ubeđivali šefa administracije da je Zelenski reformator dostojan američkog poverenja, Tramp je ostajao pri stavu da su Ukrajinci „grozan narod” koji je „pokušao da ga sruši” na prošlim izborima. Zato i nije dozvolio potpredsedniku Majku Pensu da ide na inauturaciju Zelenskog.

Uprkos konsenzusu u američkom spoljnopolitičkom establišmentu da SAD treba da podržavaju Kijev, aktuelna administracija je neko vreme zadržavala vojnu pomoć od 400 miliona dolara za Ukrajinu. Upravo u tome Demokratska stranka vidi dokaz da je Tramp nastojao da uslovi vojnu pomoć informacijama koje bi mu pomogle na izborima sledeće godine.

Izvori američkih listova ne kriju da su razočarani Trampovim dobrim odnosima s Putinom i Orbanom, naglašavajući da američka spoljna politika treba da suzbije, a ne da ojača ruski uticaj u istočnoj Evropi.

Jelena Stevanović

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 8

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: VEST U BROJCI

ODOBRENA projekta u oblasti javno-privatnog partnersta u Srbiji vredna su više od 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 1,2,3

Rubrika: Politika

Autori: S.S.R.

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Korupcija

Naslov: BOGATSVO MOĆNIKA NA PROVERI OD 1.JANUARA

DUGO čekani Zakon o poreklu imovine konačno će izaći na sunce, posle dvodecenijskih obećanja svih vlada od 5. oktobra 2000. naovamo. Kako "Novosti" saznaju, ovaj akt čiji je nacrt gotov trebalo bi da bude usvojen u Narodnoj skupštini u drugoj polovini decembra. Gotovo da nema stranke u Srbiji koja se godinama, makar deklarativno, nije zalagala za donošenje pomenutog akta, ali je porazan podatak da je Ministarstvo pravde za sedam meseci, od kada traje javna rasprava, dobilo svega pet sugestija?! Ovo naročito ide na dušu opozicionim parti-

jama, koje su se prilježno obrušavale

na neka od predloženih rešenja, ali od marta nisu našle za shodno da sve te svoje primedbe sistematizuju i pokušaju da ih ugrade u konačan tekst. Za to će imati priliku još koji mesec, jer će javna rasprava biti produžena.

Ovo minimalno interesovanje za tekst koji predviđa uvođenje poreske stope od 75 procenata za "ekstraprofitere" koji nemaju dokaz o sticanju dobara - čudi, s obzirom na to da je tema

broj jedan svake izborne kampanje bila upravo provera imovinskih karata.

- Naše ministarstvo je primilo svega pet komentara o zakonskom tekstu, čije su usvajanje, makar u javnosti, mnogi pojedinci, ali i predstavnici raznih institucija, smatrali od izuzetne važnosti, kao još jedan od nezaobilaznih mehanizama u borbi protiv korupcije i kriminala kažu za "Novosti" u Ministarstvu pravde.

Poreska

SUGESTIJE na nacrt teksta poslali su Poreska uprava, "Transparentnost Srbija", Upravni sud, Udruženje građana za povraćaj oduzete i movine iz Beograda, i profesor Pravnog fakulteta Dejan Popović i docent Svetislav Kostić. U "amandmanima" je predloženo da zakon obuhvata i pravna lica kao i da se vrše provere za imovinu sticanu od 1990. godine, jer i za taj period postoje evidencije iako nisu elektronske. "Transparentnost Srbija" je navela da je uvođenje bilo kog vanrednog mehanizma u pravni sistem loše, kao i da probleme treba rešavati u skladu sa postojećim zakonima.

uprava odredila je 1. januar 2007. godine kao "kamen međaš" od kojega će se naovamo proveravati imovina. Ovaj vremenski cenzus izabran je, jer od tada postoje elektronske evidencije, koje omogućavaju pouzdanu proveru imetka. U slučaju da postoje sumnje da je neko nešto nelegalno stekao, o tome će biti obaveštavani policija i tužilaštvo. Uvođenje postoje elektronske eviden cije, koje omogućavaju pouzdanu proveru imetka. U slučaju da postoje sumnje da je neko nešto nelegalno stekao, o tome će biti obaveštavani policija i tužilaštvo. Uvođenje po -

sebnog poreza od 75 odsto ne isključuje mogućnost da obvezniku, odlukom suda, bude oduzeto i sve što je nelegalno stekao.

Na primer, prvi pokazatelj da nešto nije u skladu sa zakonom je da, ako je neko, recimo, 1. januara 2018. imao imovinu od 20.000 evra, tokom godine svakog meseca prihodovao 60.000 dinara, da bi na kraju 2018. njegova imetak bio 500.000 evra. Ova osoba morala bi da objasni Poreskoj upravi odakle neravnoteža imovine i prihoda. Ukoliko ne uspe da dokaže poreklo sebnog poreza od 75 odsto ne isključuje mogućnost da obvezniku, odlukom suda, bude oduzeto i sve što je nelegalno stekao.

Na primer, prvi pokazatelj da nešto nije u skladu sa zakonom je da, ako je neko, recimo, 1. januara 2018. imao imovinu od 20.000 evra, tokom godine svakog meseca prihodovao 60.000 dinara, da bi na kraju 2018. njegova imetak bio 500.000 evra. Ova osoba morala bi da objasni Poreskoj upravi odakle neravnoteža imovine i prihoda. Ukoliko ne uspe da dokaže poreklo bogaćenja, obveznik će biti oporezovan stopom od 75 odsto na nezakonito stečenu ili neprijavljenu imovinu. Bez obzira na naplatu višeg poreza, obveznik mora i krivično da odgovara.

Prema nacrtu akta, 60 inspektora proći će posebnu obuku. Oni će vršiti unakrsnu proveru imovine uvidom u poreske prijave i bilanse, računovodstvene ra i krivično da odgovara.

Prema nacrtu akta, 60 inspektora proći će posebnu obuku. Oni će vršiti unakrsnu proveru imovine uvidom u pore -

ske prijave i bilanse, računovodstvene izveštaje i upoređivati podatke u drugom službenim evid e n cija m a . Obuku će imati i sud i j e Upravnog suda.

U Ministarst v u pravde navode da su se, naizveštaje i upoređivati podatke u drugom službenim evi d e n -

cijama . Obuku će imati i sud i j e Upravnog suda.

U Ministarst v u pravde navode da su se, nakon što je objavljen nacrt, u javnosti mogli čuti komentari da se i po postojećim zakonima može proveravati poreklo imovine. - Takvih kritika nije bilo godinama unazad kada su predstavnici prethodnih vlada najavljivali donošenje ovakvih zakonskih rešenja. Činjenica ja da postojeći Zakon o poreskom postupku sadrži odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali koje nisu nikada

zaživele u praksi. Razlog je što nisu bile dovo lj n o precizno definisane i nije postojala obav e z a državnih org a n a da razmenjuju informacije navode u Ministarstvu pravde. S. S. R.

lgodinama unazad kada su predstavnici prethodnih vlada najavljivali donošenje ovakvih zakonskih rešenja. Činjenica ja da postojeći Zakon o poreskom postup ku sadrži odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali ko je nisu nikada zaživele u praksi. Ra zlog je što nisu bile dovo lj n o precizno definisa ne i nije postojala obav e z a državnih org a n a da razme njuju in formacije navode u Ministar stvu prav de. ?

Kuburović

  1. S. R.

KLjUČNE TAČKE * Proverava se sve stečeno od 1. januara 2007. Imovinu će

češljati 60 novih inspektora. Sumnjivo stečen imetak prijavljuje se policiji. Zakon ne isključuje mogućnost oduzimanja imovine.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.10.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 13

Rubrika: Hronika

Autori: Lj.P.

Teme: Korupcija

Naslov: BOLEST ODLOŽILA ROČIŠTE

SUĐENjE FUDBALSKOM SUDIJI SRĐANU OBRADOVIĆU

BOLEST ODLOŽILA ROČIŠTE

UVIŠEM sudu u Novom Sadu Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije, juče je ponovo odložen nastavak suđenja Srđanu Obradoviću, fudbalskom sudiji optuženom da je zloupotrebio službeni položaj. Arbitar sa travnatog terena se nije pojavio u sudnici zbog zdravstvenih problema.

Njegov branilac novosadski advokat Goran Karadarević je sudiji Sanji Raković predao potvrdu i izveštaj lekara specijaliste, o Obradovićevim srčanim tegobama, zbog kojih je bio sprečen da prisustvuje jučerašnjem ročištu. Od devet pozvanih svedoka, u sudnici su se pojavila svega trojica, Vladimir Jovanović, Dragan Đorđević i Milan Karadžić. Lj. P.

Lj. P.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcijaza borbu protiv korupcije

Naslov: Mnogi su "ucenjeni", nada počiva na odvažnim pojedincima

Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić izjavio je u Novom danu da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora, nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju, dok Tamara Branković iz organizacije CRTA ističe da zloupotreba javnih reusrsa predstavlja jedan od najakutnijih problema u našem izbornom procesu.Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović pokušao je da bude duhovit, suočen sa pitanjem šta je radilo njegovo službeno vozilo u Lučanima 18. decembra na dan kada su u ovoj opštini održani lokalni izbori.Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) smatra da je Mirović u izjavi za N1 priznao da je počinio krivično delo zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe. CRTA je podnela pozvalo je nadležno tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije da hitno reaguju i pokrenu postupke protiv Mirovića."On je priznao krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina - da je zloupotrebio javne resurse kako bi se za partijske potrebe obračunavao sa političkim protivnikom", rekla je u Novom danu Branković.Profesor Čupić smatra da je domah trebao da bude pokrenut krivični postupak i da, s obzirom na funkciju, treba tražiti najveću kaznu. Dodaje da je Mirović istovremeno pokazao jednu vrstu arogancije i drskosti."NIje on to uradio sam, to je on dobio od glavnog čoveka. On pokazuje potpuno nepoverenje u zvanične institucije, policiju Srbije. Takođe, on se meša u nadležnosti u delu Srbije gde nikakve nadležnosti nema. On na mestu na kom se nalazi ne sme da vodi ličnu istragu", kaže Čupić komentarišući Mirovićevo obrazloženje.Čupić ocenjuje da je reč o tome da bi se pokazala odanost prema čoveku koji je uzeo svu vlast u svoje ruke."Kad bi se nekim amandmanom popravio zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, trebalo bi da stoji da odmah čovek na takvom položaju po sili zakona mora da napusti mesto. Da je moralan čovek, ako ima savesti on sam podnosi ostavku. Ali on to nema, to mora zakonski da se reguliše", ističe Čupić. Branković kaže da je CRTA, osim ove, podnela još 15 prijava."Dosadašnjim istraživanjem smo utvrdili da se, od 200 vozila koje smo zabeležili tokom izbornog dana u Lučanima, 18 vozila nalazi u javnom vlasništvu - javnih preduzeća, javnih ustanova na lokalnom nivou", rekla je ona dodajući da istraživanje još nije gotovo.Ona navodi da su samo za jednu krivičnu prijavu dobili odgovor od tužilaštva i to za vozilo opštinske uprave Šid."Odgovor Tužilaštva je bio vrlo interesantan - oni su odbacili prijavu zbog toga što je u tom trenutku bila ekipa opštine Šid kako bi uradili procenu uticaja uvođenja led rasvete u opštini Lučani", navodi ona.Čupić naglašava da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora. nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju.Govoreći o tužilaštvu, Čupić smatra da su mnogi "ucenjeni"."To je sistem ucena. Nešto je tu urađeno da on ne sme, da strahuje da će sutra izgubiti posao, biti pritvoren i ko zna šta još. To je moje sumnjičenje, čoveka koji razmišlja da jedna institucija koja je bitna za sprovođenje zakona ne funkcioniše. Ili sudovi. Ima stvarno sjajnih sudija i tužilaca, ali se pokazuje da su to samo odvažni pojedinci i da jedino na njima počiva nada u te institucije", kaže Čupić. Branković kaže da nijedna vlast, gde su slabe institucije nije imuna na zlouptrebe javnih resursi."Zloupotreba javnih reusrsa predstavlja jedan od najakutnijih problema u našem izbornom procesu", smatra Branković.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: Radio Beograd 1

Rubrika: U ovom trenutku

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Poslanička pitanja

Voditelj:A mi na početku emisije idemo u Skupštinu Republike Srbije gde je nastavljeno zasedanje, ali su poslanici pre rasprave u samoj skupštinskoj Sali postavljali poslanička pitana. Sve to pratila je naša Ida Maričić.Reporter:Jelena, poslanici u ovim trenucima utvrđuju dnevni red, a prethodno su kao što si i rekla postavljali poslanička pitanja. Poslanica Lige socijal demokrata Vojvodine Nada Lazić, pitala je šta će Vlada preduzeti povodom sve zagađenijeg vazduha u Zrenjaninu i kako je navela širenja smrada iz kafilerije u tom mestu u kojoj se spaljuju životinjski ostaci, prema njenim rečima čak i zemalja u okruženju. Od Ministarstva poljoprivrede ona je tražila odgovor šta će se preduzeti povodom paljenja biljnih ostataka na njivama i požara koji sve češće izmiču kontroli. Mirjana Dragaš iz Socijalističke partije Srbije pitala je Ministarstvo poljoprivrede kakvi su planovi države za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, kao i informacije u koje zemlje najviše izvozimo. Samostalni poslanik Đorđe Vukadinović zatražio je od Ministarstva pravde i unutrašnjih poslova da razjasne sve okolnosti hapšenja radnika Krušika u Valjevu Aleksandra Obradovića. Pitao je da li je on pritvoren zbog odavanja poslovnih podataka te kompanije ili iznošenja podataka o ocu ministra Stefanovića. Poslanica Srpske radikalne stranke Verica Radeta, tražila je od premijerke Ane Brnabić i ministra Stefanovića da odgovore zašto se mešaju u rad Republičke izborne komisije kao i kome je palo na pamet da članovi Rika moraju da prođu obuku kako bi mogli da budu članovi tog tela. Radikali su inače tražili od vlade odgovor, ko je i gde doneo odluku da se sa delom opozicije razgovara uz posredovanje Evropske unije o izbornim uslovima, podsećajući da je parlament mesto na kome se razgovara u kome se razgovara o toj temi. Inače, poslanici će tokom ovog zasedanja, a prema dnevnom redu raspravljati o 3 zakona koja se odnose na imenovanja o pravosuđu. Predlog odluke o izboru predsednika sudova koje je podneo Visoki savet sudstva o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu. O svemu tome više u našim narednim informativnim emisijama.Voditelj:Hvala, javila se Ida Maričić, mi ostajemo.    

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: Radio 021

Rubrika: Život grada

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Agencija za borbu protiv korupcije nemoćna u smeni predsednika opštine Irig

Agencija za borbu protiv korupcije ne može više ništa da učini u vezi sa inicijativom da predsednik opštine Irig Stevan Kazimirović bude smenjen sa funkcije zbog ustanovljenog sukoba interesa.Kako za 021 kažu u Agenciji, time što je Skupština opštine krajem aprila ove godine odbila preporuku Agencije donetu pre oko godinu dana da predsednik opštine bude smenjen jer je prekršio zakon, taj postupak je i zvanično okončan pred ovim organom. Podsetimo, Agencija je ustanovila, a 021 otkrio da je Kazimirović, kao predsednik opštine, godinama dodeljivao novac po konkursima udruženju koje je zastupao, a u pitanju je suma od 4,6 miliona dinara.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: Radio Novi Sad 1

Rubrika: Novosti

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Javno privatno partnerstvo u Srbiji

Spiker:U Srbiji se realizuje 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnerstva čija je vrednost 2.5 milijarde evra, izjavio je državni sekretar u MP Dragan Stevanović. To je prema njegovoj oceni i dalje na niskom nivou. Spiker 2:Do sada su odobrena 134 projekta, a najveći deo je u obezbeđivanju gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture, rekao je Stevanović. Dodaje da je koncesija Aerodroma Nikola Tesla najveći primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, kao ii izgradnja deponije u Vinči. Takav model saradnje značajan je za ukupnu ekonomiju, jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje, zaključuju u MP.  

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Đaci koji i dalje čekaju svoje knjige

Školska godina uveliko je u toku, a pojedini đaci i dalje nemaju iz čega da uče. Neki kojima sleduju besplatni udžbenici zbog toga što uče po izmenjenom obrazovnom programu ili su treće dete u porodici i dalje čekaju svoje knjige. Roditelji tvrde da im je u školama obećano da će na početku školske godine učenici dobiti udžbenike, ali je sve, kako kažu, ostalo samo na obećanju.Školska godina počela je pre skoro dva meseca. Dok njegovi drugovi iz razreda znanje stiču učeći iz udžbenika, sin Bojana Rakića, kako kaže, priliku za to nema. Sedmi je razred, a kako pohađa nastavu po izmenjenom obrazovnom programu, sleduju mu besplatni udžbenici koje još nije dobio."Do današnjeg dana, evo skoro je novembar mesec, od udžbenika ništa nema, mi udžbenike dobili nismo. Nastavnicima je rečeno da ih ne pritiskaju, da nemaju probleme oko toga što ne nose udžbenike, što nemaju iz čega da uče, uče to malo što u sveskama zapišu, međutim, tu sad počinju prvi problemi da se loše ocene gomilaju", kaže Bojan Rakić.Sagovornik N1 tvrdi da su roditelji u školama još u maju dobili obećanje o besplatnim udžbenicima, što im je onda ponovljeno i početkom septembra."Kada sam odlazio u školu da razgovaram sa nadležnima, rečeno mi je da je škola što je do nje odradila, da su spiskovi poslati u ministarstvo da je ministarstvo odobrilo takve spiskove kakve su oni poslali i dalje je ta ping pong partija u toku, ministarstvo - škole i ja više ne znam kome da se obratim", rekao je Bojan Rakić.Iz resornog ministarstva odgovornost, ipak, prebacuju na škole. Utvrdili su, kažu, da su postojale poteškoće prilikom unošenja podataka u posebnu aplikaciju u pojedinim školama, zbog čega je devet odsto učenika ostalo bez besplatnih knjiga."Ministarstvo je odlučilo da obezbedi dodatne količine udžbenika, kako bi svi učenici koji imaju pravo na besplatne udžbenike, na osnovu Odluke Vlade Srbije, to pravo i ostvarili. Iz tog razloga, pokrenuta je druga javna nabavka na osnovu podataka o nedostajućim udžbenicima, prikupljenih i potvrđenih od strane škola", navelo je Ministarstvo prosvete.Na obećanja nadležnih iz ministarstva, roditelji su skeptični."Ta nabavka može da traje i nekoliko meseci, u ovom slučaju to bi značilo da bi se sigurno prvo polugodište školske godine završilo, a oni i dalje ne bi imali udžbenike", dodaje Rakić.Pravo na besplatne udžbenike imaju đaci koji su treće dete u porodici, korsnici socijalne pomoći, kao i oni koji imaju smetnje u razvoju ili potiču iz hraniteljskih porodica. Prema podacima Ministarstva prosvete, prošle godine je 84.000 đaka dobilo besplatne udžbenike.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/vesti/koliko-ti-radnik-ima-godina-vlada-je-javna-preduzeca-stavila-pod-novu-lupua-evo-sta/gbgst0t

Autori: M.A.

Teme: Javne nabavke

Naslov: "KOLIKO TI RADNIK IMA GODINA" Vlada je javna preduzeća stavila pod novu lupu,a evo šta sada od direktora sve traži

Direktori javnih preduzeća moraće ubuduće do najsitnijih detalja Vladi da polažu račune o trošenju, službenim putovanjima, kupovini automobila, sponzorstvima, zapošljavanju... Pod lupom iz Nemanjine 11 biće svaki dinar koji su javna preduzeća dobila iz budžeta, ali i sva ostala primanja i troškarenja.Naime, Vlada Srbije je na prethodnoj sednici donela Uredbu kojom od direktora javnih preduzeća traži da joj u tančine predstave poslovanje za period od 2020. do 2022. godine. Kako se navodi u zvaničnom dokumentu, oni će do detalja Vladi morati da obrazlože svoje poslovanje i da precizno navedu na koji način će trošiti novac ,kako onaj za investicije tako i za reprezentaciju. Moraće da utvrde i precizne ciljeve za naredni period, kanale pomoću kojih će ostvarivati profit, ali i načine na koje će proveravati njihovu ispunjenost.Na listi zahteva jesu i informcije o upražnjenim radnim mestima, polnoj i starosnoj strukturi zaposlenih, zahtevima za novim radnim mestima i planovima u angažovanju novih ljudi.Ovaj propis odnosi se između ostalog i na "Srbijagas", "Železnice Srbije", "Puteve Srbije", "Poštu Srbije", "Srbijašume" i niz drugih javnih preduzeća.Pored uobičajenih zahteva o stanju finansija, prihodima, ciljevima i planiranim tokovima novca, direktori će ubuduće morati detaljno da obrazlože planirane javne nabavke, sredstva za sponzorstva ili donacije, kao i različite isplate po ugovorima.Značajno je da sredstva koja su planirana za službena putovanja i različite honorare, kao i sredstva predviđena za stručna usavršavanja i slične namene, javna preduzeća mogu planirati najviše do nivoa sredstava za 2019. godinu uz, kako se navodi, "prethodno sagledavanje mogućnosti za njihovu racionalizaciju".Posebno se naglašava da treba racionalno planirati nabavku službenih vozila, uz navođenje vrste, osnovnih karakteristika vozila, procenjene vrednosti nabavke, kao i obrazloženje zbog čega je nabavka neophodna.Rukovodioci javnih preduzeća moraće da budu oprezni kada Vladi predstavljaju planirane investicije, jer će biti u obavezi da prikažu i dinamiku ulaganja, ali i da opravdaju dosadašnja kašnjenja sa investicijama. Potrebno je da prikažu i rizike u poslovanju i plan upravljanja rizicima, a obavezne su i aktivnosti koje javno preduzeće planira da sprovede u cilju unapređenja korporativnog upravljanja.U okviru ciljeva i planiranih aktivnosti za 2020. odnosno period 2020-2022. godine, direktori će morati da prikažu ciljeve javnog preduzeća za navedeni period, ključne aktivnosti za njihovo dostizanje, ali i analizu tržišta i konkurencije, plan prodaje i unapređenje marketing strategije.Uredbom se propisuje da javna preduzeća moraju da dostave detaljno obrazloženu strukturu planiranih prihoda i rashoda, kao i namenu korišćenja sredstava iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.U okviru plana zarada i zapošljavanja potrebno je da prikažu broj zaposlenih po sektorima, kvalifikacionu, starosnu i polnu strukturu zaposlenih, a javna preduzeća moraće da predstave i kreditnu zaduženost, kao i planirane nabavke dobara, radova i usluga za 2020, odnosno period 2020-2022. uz detaljno obrazloženje.Bez sponzorstava za gubitašeJavna preduzeća će morati da prikažu i kriterijume za korišćenje sredstava za posebne namene - sponzorstva, donacije, humanitarne aktivnosti, sportske aktivnosti, reprezentaciju, reklamu i propagandu, koje mogu planirati najviše do nivoa planiranih sredstava za 2019. godinu.Uredbom se navodi da javna preduzeća koja "koriste sredstva iz budžeta za finansiranje tekućeg poslovanja (zarade, materijalni troškovi i sl.), kao i javna preduzeća koja su poslovala sa gubitkom prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, ne mogu planirati sredstva za sponzorstvo i donacije"."Mislim da Vlada treba da se kreće između dve reperne tačke, s jedne strane da se preduzećima da dovoljno slobode da posluju u ambijentu kao što je srpski, a s druge strane mora da se uvede red jer je neprihvatljivo da se neke odluke donose bez kontrole. Dobro je da preduzeća imaju kratkoročne, srednjoročne, pa i dugoročne planove razvoja, u meri u kojoj to od njih zavisi", kaže za "Blic Biznis" profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.On podseća da je nekoliko godina na snazi bila zabrana zapošljavanja u javnim preduzećima i da je svakako dobro da država kao vlasnik, a u ime svih građana, ima evidenciju o strukturi zaposlenih u javnim preduzećima. To je takođe predviđeno novom uredbom."Podržavam uvođenje reda, samo svi propisi moraju da bude jednaki za sve i da se informacije redovno ažuriraju i kontrolišu. Tako se neće dešavati da određena preduzeća jedne godine iskazuju dobit, a sledeće godine traže kredite za pokrivanje gubitaka", zaključuje naš sagovornik.                

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Zakon-ne-poznaje-saradnju-kakvu-kazu-da-imaju-gradonacelnik-Nisa-i-njegovi-novinari.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zakon ne poznaje saradnju kakvu kažu da imaju gradonačelnik Niša i njegovi novinari

Izvori iz Gradske kuće tvrde da se sporna saradnja između gradonačelnika Bulatovića i novinara NTV Jovančića još nije završila; foto: S. M. To što je gradonačelnik Niša Darko Bulatović bez ikakvog ugovora angažovao novinara Vladicu Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića, obojicu sa Niške televizije, pravnici ocenjuju kao kršenje zakona. Iz organizacije "Transparentnost Srbija" kažu da ova situacija izaziva sumnju da se gradonačelnikovim novinarima plaća zaobilaznim putem. Nenadić ne veruje u to da Jovančić i Damjanović rade bez para, a i ako rade tako, krše zakon; foto: Media centar BeogradZakon o radu ne prepoznaje faktički, odnosno, rad bez naknade, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbije" i dodaje da čak i ako neko želi da se odrekne zarade, mora da potpiše ugovor o radu. Nenadić sumnja i u tvrdnje Jovančića, ali i gradonačelnika Bulatovića da je ovaj besplatno portparolisao. Ovakav angažman može da ukaže na dve mogućnosti: jedna bi bila da je reč o tome da je ta osoba plaćena za taj dodatni rad, ali na neki zaobilazan način, na osnovu nekog dogovora između gradske vlasti i njegovog redovnog poslodavca, recimo; druga opcija može da bude da samo to radno mesto donosi neke druge benefite. Nekakav društveni prestiž ili priliku za dodatnu zaradu, stvaranje veza, društvenih i poslovnih, koje mogu da budu korisne na nekom drugom mestu. Nenadić kaže da je nužno da se ovde ispitaju motivi gradske vlasti zašto angažuju ljude mimo zakona. Gradska uprava potpisuje ugovore o radu, ali kažu da za ovo nisu nadležni Ugovori za rad u Službi za poslove gradonačelnika Niša, overava Gradska uprava, ipak, za ovaj slučaj kažu da nisu nadležniIako se svi ugovori o radu u Kabinetu gradonačelnika potpisuju u Gradskoj upravi, tamo kažu da za ovaj slučaj nisu nadležni. Naime, u Sektoru za radne odnose su novinare uputili na sekretaricu načelnika Gradske uprave, koja je rekla da slučaj Jovančića i Damjanovića nije u njihovoj nadležnosti. Inače, novinari čekaju odgovore iz Inspekcije rada, a pitanje je da li će reagovati u vezi sa ovim angažmanom. Pored "volontera", postoji i zaposleni portparol Pravnici kažu da je prekršen zakon time što je Bulatović bez ugovora angažovao novinare da rade za njega; foto: Vanja KeserDok je u kontaktu sa medijima kao i na događajima sa gradonačelnikom najviše bio Jovančić, sve vreme - još od 2013. godine, na tim poslovima odnosa sa javnošću pri Kabinetu gradonačelnika Bulatovića, zapravo je na neodređeno zaposlen Milan Cvetanović. Na to što voditelj Jutarnjeg programa Niške televizije Jovančić, ali i pomoćnica gradonačelnika Marina Kostić obavljaju posao za koji je on plaćen, Cvetanović nema komentar i kaže da "samo radi šta mu se kaže". U Kabinetu gradonačelnika su rekli da je Jovačić "samo privremeno" posredovao između medija i prvog čoveka Niša, međutim, izvori Južnih vesti bliski Bulatoviću, tvrde da je on i dalje stalni posetilac Gradske kuće. On tu ordinira. Svoju kancelariju nema, ali je tu. Radi. Čak se ponaša i kao nekakav autoritet - navode izvori. Jovančić je svoj angažman u Gradskoj kući predstavio kao pomoć Bulatoviću, za koju nije tražio novac. Za to je, ipak, dobio na korišćenje javne resurse - službeni broj mobilnog telefona i službeni mejl Grada Niša u kojem se potpisivao kao zaposleni u Službi za poslove gradonačelnika. Upravo takva saradnja je protivzakonita, kaže niški advokat Darko Blagojević. Blagojević pojašnjava da je Zakonom o radu definisano da pre stupanja na bilo kakav posao mora da bude zaključen ugovor i to u pisanom obliku. Ugovor mora da sadrži šta ćeš da radiš, gde ćeš da radiš, koliko i kakvi su ti poslovi. Ovaj konkretan slučaj nam govori da neko nezaposleno lice vrši poslove u Kabinetu gradonečelnika. Čim nema ugovor o radu, on je za njih nezaposleno lice. Prijateljski neko može da ti donese kafu, a ne da za tebe obavlja poslove - podvlači Blagojević. S obzirom na to da ni Jovančić, ali ni Damjanović, pored ugovora o radu nemaju ni ugovor o volontiranju, kako kaže dugogodišnji radnik u volonterskim i omladinskim organizacijama Ivan Topalović, oni ne mogu da se podvedu ni kao volonteri. Ukoliko ih predstavljaju kao volontere, to je kršenje Zakona o volontiranju - ističe Topalović. Podsetimo, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović rekao je da "drugarski rad za gradonačelnika Niša ne pije vodu", a predsednik UNS-a da su svi novinari koji rade za gradonačelnika u sukobu interesa, što šteti novinarskoj profesiji.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-10-22/juzne-vesti/zakon-ne-poznaje-saradnju-kakvu-kazu-da-imaju-gradonacelnik-nisa-i-njegovi-novinari/24336057

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zakon ne poznaje saradnju kakvu kažu da imaju gradonačelnik Niša i njegovi novinari

Južne vesti pre 34 minuta  |  Stefan Marković Južne vestiTo što je gradonačelnik Niša Darko Bulatović bez ikakvog ugovora angažovao novinara Vladicu Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića, obojicu sa Niške televizije, pravnici ocenjuju kao kršenje zakona. Iz organizacije "Transparentnost Srbija" kažu da ova situacija izaziva sumnju da se gradonačelnikovim novinarima plaća zaobilaznim putem. Nenadić ne veruje u to da Jovančić i Damjanović rade bez para, a i ako rade tako, krše zakon; foto: Media centar BeogradZakon o

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: koreni.rs

Link: http://www.koreni.rs/da-li-tomina-dragica-sprema-prevaru-veka-u-srbiji/

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Da li Tomina Dragica sprema prevaru veka u Srbiji?

Da li Tomina Dragica sprema prevaru veka u Srbiji?22. ??????? 2019.0124Podeli na Fejsbuku Tvitni na twitteruDragica i Toma Nikolić / Foto: printscreenFondacija Dragica Nikolić prestaje da postoji kao takva, tačnije nekadašnja prva dama Srbije i supruga Tomislava Nikolića samo je preimenovala svoju fondaciju u “Zavet”.Prema saznanjima našeg portala, Dragica Nikolić planira da potpuno ugasi svoju fondaciju, koja je od samog početka vezivana za brojne afere. Sav novac koji bi ostao u ovoj fondaciji bio bi prebačen u njenu novu, tačnije udruženje “Zavet”.– Dragica Nikolić je fondaciji već promenila statut u kom se kaže, u članu 28. da bi u slučaju gašenja Fondacije Dragica Nikolić sva sredstva bila prebačena na račun udruženja “Zavet” koji ona vodi. Dakle, ovde bi mogle razne mahinacije da se urade. Jer samo je Dragica Nikolić ta koja raspolaže novcem fondacije – kaže naš izvor iz Fondacije i dodaje:– To znači da bi Dragica Nikolić mogla da deo novca (onoliko koliko ona želi) sa računa prebaci na svoj privatni, a da ostatak prijavi kao sredstva Fondacije koja se prebacuju na račun “Zaveta” i da tako profitira.Fondacija “Dragica Nikolić”, koju vodi supruga bivšeg predsednika Srbije, samo u 2017. godini dobila je čak 157 miliona dinara na ime donacija, pokazao je finansijski izveštaj objavljen na sajtu Agencije za privredne registre, a imena donatora i dalje nisu poznata.Fondacija supruge bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića na ime poslovnih prihoda dobila je prošle godine čak 21,3 miliona dinara više u odnosu na 2016, kada su prihodovali 135,8 miliona dinara.Nikolićeva je prošle godine na jednom skupu otkrila da je njena fondacija do sada dobila i donirala oko 10 miliona evra.– Nemamo izdvojeno tačnu sumu, ali prešli smo 10 miliona evra za četiri godine postojanja fondacije, koje smo sakupili i podelili do dinara – rekla je ona, kao i da na troškove fondacije troše daleko manje od zakonom određenih 30 odsto.Da Vas podsetimo: More Turci, ne gazite oranjeFondacija bivše prve dame Srbije od osnivanja bila je vezivana za donacije koje su mnogi nazivali „mutnim“ i „koruptivnim“.Bivši predsednik, međutim, nikad nije propustio priliku da sve glasine „demantuje“, ali na svoj način: optužujući medije, političke protivnike i državne organe za podrivanje njegovog ugleda. Fakta se, ipak, ne mogu demantovati političkim spinom.Podsetimo da je u sklopu svih provera najveća pažnja posvećena je bila poreklu i sudbini novca koji je Fondacija dobila iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Suma je bila značajna: čak milion evra je uplaćeno Fondaciji u dobrotvorne svrhe.Poslednja u nizu u javnosti pominjanih afera vezana je za izgradnju crkve u Bajčetini, rodnom selu Nikolića.U maju prošle godine Agencija za borbu protiv korupcije je ponovo počela da istražuje Fondaciju, ovoga puta želeći da otkrije na koji način je finansirana izgradnja crkve, odnosno da li se novac iz Fondacije prelio u pravcu izgradnje crkve (koju je inače osveštao patrijarh Irinej lično).Nije poznat bilans te provere.Niko iz porodice Nikolić, ni Dragica, niti Tomislav nije odgovarao na naše pozive do objavljivanja ovog teksta, kako bi potvrdili ili demantovali naša saznanja.Izvor: nacionalist.rs

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Nis/Zakon-ne-poznaje-saradnju-kakvu-kazu-da-imaju-gradonacelnik-Nisa-i-njegovi-novinari.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: ZAKON NE POZNAJE SARADNJU KAKVU KAŽU DA IMAJU GRADONAČELNIK NIŠA I NJEGOVI NOVINARI

To što je gradonačelnik Niša Darko Bulatović bez ikakvog ugovora angažovao novinara Vladicu Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića, obojicu sa Niške televizije, pravnici ocenjuju kao kršenje zakona... Izvor: JužneVesti.com, 22.Okt.2019, 09:08 To što je gradonačelnik Niša Darko Bulatović bez ikakvog ugovora angažovao novinara Vladicu Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića, obojicu sa Niške televizije, pravnici ocenjuju kao kršenje zakona. Iz organizacije "Transparentnost Srbija" kažu da ova situacija izaziva sumnju da se gradonačelnikovim novinarima plaća zaobilaznim putem.Nenadić ne veruje u to da Jovančić i Damjanović rade bez para, a i ako rade tako, krše zakon; foto: Media centar BeogradZakon o radu ne prepoznaje faktički, odnosno, rad bez naknade, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbije" i dodaje da čak i ako neko želi da se odrekne zarade, mora da potpiše ugovor o radu.Nenadić sumnja...  

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Nis/Zakon-ne-poznaje-saradnju-kakvu-kazu-da-imaju-gradonacelnik-Nisa-i-njegovi-novinari-2.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zakon ne poznaje saradnju kakvu kažu da imaju gradonačelnik Niša i njegovi novinari

To što je gradonačelnik Niša Darko Bulatović bez ikakvog ugovora angažovao novinara Vladicu Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića, obojicu sa Niške televizije, pravnici ocenjuju kao kršenje zakona...Izvor: JužneVesti.com , 22.Okt.2019 , 09:08To što je gradonačelnik Niša Darko Bulatović bez ikakvog ugovora angažovao novinara Vladicu Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića, obojicu sa Niške televizije, pravnici ocenjuju kao kršenje zakona. Iz organizacije "Transparentnost Srbija" kažu da ova situacija izaziva sumnju da se gradonačelnikovim novinarima plaća zaobilaznim putem.Podeli ovo sa prijateljima na Facebook-uNapomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta JužneVesti.com . Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta JužneVesti.com . Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.    

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a536885/Cupic-i-Brankovic-o-zloupotrebi-javnih-resursa.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Čupić o tužilaštvu: Mnogi su "ucenjeni", nada počiva na odvažnim pojedincima

Autor:N1 BeogradProfesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić izjavio je u Novom danu da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora, nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju, dok Tamara Branković iz organizacije CRTA ističe da zloupotreba javnih reusrsa predstavlja jedan od najakutnijih problema u našem izbornom procesu.Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović pokušao je da bude duhovit, suočen sa pitanjem šta je radilo njegovo službeno vozilo u Lučanima 18. decembra na dan kada su u ovoj opštini održani lokalni izbori.Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) smatra da je Mirović u izjavi za N1 priznao da je počinio krivično delo zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe. CRTA je podnela pozvalo je nadležno tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije da hitno reaguju i pokrenu postupke protiv Mirovića."On je priznao krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina - da je zloupotrebio javne resurse kako bi se za partijske potrebe obračunavao sa političkim protivnikom", rekla je u Novom danu Branković.Profesor Čupić smatra da je domah trebao da bude pokrenut krivični postupak i da, s obzirom na funkciju, treba tražiti najveću kaznu. Dodaje da je Mirović istovremeno pokazao jednu vrstu arogancije i drskosti."NIje on to uradio sam, to je on dobio od glavnog čoveka. On pokazuje potpuno nepoverenje u zvanične institucije, policiju Srbije. Takođe, on se meša u nadležnosti u delu Srbije gde nikakve nadležnosti nema. On na mestu na kom se nalazi ne sme da vodi ličnu istragu", kaže Čupić komentarišući Mirovićevo obrazloženje.Čupić ocenjuje da je reč o tome da bi se pokazala odanost prema čoveku koji je uzeo svu vlast u svoje ruke."Kad bi se nekim amandmanom popravio zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, trebalo bi da stoji da odmah čovek na takvom položaju po sili zakona mora da napusti mesto. Da je moralan čovek, ako ima savesti on sam podnosi ostavku. Ali ako on to nema, to mora zakonski da se reguliše", ističe Čupić.Branković kaže da je CRTA, osim ove, podnela još 15 prijava."Dosadašnjim istraživanjem smo utvrdili da se, od 200 vozila koje smo zabeležili tokom izbornog dana u Lučanima, 18 vozila nalazi u javnom vlasništvu - javnih preduzeća, javnih ustanova na lokalnom nivou", rekla je ona dodajući da istraživanje još nije gotovo.Ona navodi da su samo za jednu krivičnu prijavu dobili odgovor od tužilaštva i to za vozilo opštinske uprave Šid."Odgovor Tužilaštva je bio vrlo interesantan - oni su odbacili prijavu zbog toga što je u tom trenutku bila ekipa opštine Šid kako bi uradili procenu uticaja uvođenja led rasvete u opštini Lučani", navodi ona.Čupić naglašava da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora. nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju.Govoreći o tužilaštvu, Čupić smatra da su mnogi "ucenjeni"."To je sistem ucena. Nešto je tu urađeno da on ne sme, da strahuje da će sutra izgubiti posao, biti pritvoren i ko zna šta još. To je moje sumnjičenje, čoveka koji razmišlja da jedna institucija koja je bitna za sprovođenje zakona ne funkcioniše. Ili sudovi. Ima stvarno sjajnih sudija i tužilaca, ali se pokazuje da su to samo odvažni pojedinci i da jedino na njima počiva nada u te institucije", kaže Čupić.Branković kaže da nijedna vlast, gde su slabe institucije nije imuna na zlouptrebe javnih resursi."Zloupotreba javnih reusrsa predstavlja jedan od najakutnijih problema u našem izbornom procesu", smatra Branković.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/javno-privatno-partnerstvo-jos-u-povoju-vrednost-50-projekata-u-srbiji-trenutno-25/hf006zr

Autori: Tanjug

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO JOŠ U POVOJU Vrednost 50 projekata u Srbiji trenutno 2,5 milijardi evra

Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, međutim, Stevanović u izjavi za Tanjug.Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina."Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović.Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči.Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar. Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama.Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital. Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP. Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.        

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/vrednost-projekata-jpp-u-srbiji-25-milijardi-evra/

Autori: @krstarica

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata JPP u Srbiji 2,5 milijardi evra

BEOGRAD - Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio jeBEOGRAD - Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović. Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, međutim, Stevanović u izjvai za Tanjug. Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina. "Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović. Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu. Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture… Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči. Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar. Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama. Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital. Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP. Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje. (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vrednost-projekata-jpp-u-srbiji-2-5-milijardi-evra_1059426.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata JPP u Srbiji 2,5 milijardi evra

BEOGRAD - Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnerstva (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, međutim, Stevanović u izjavi za Tanjug. Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina. "Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović. Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu. Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture... Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči. Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar. Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama. Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital. Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP. Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/226105/Agencija-za-borbu-protiv-korupcije-i-zvanicno-nemocna-u-smeni-predsednika-opstine-Irig.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Agencija za borbu protiv korupcije i zvanično nemoćna u smeni predsednika opštine Irig

Agencija za borbu protiv korupcije nemoćna u smeni predsednika opštine IrigAgencija za borbu protiv korupcije ne može više ništa da učini u vezi sa inicijativom da predsednik opštine Irig Stevan Kazimirović bude smenjen sa funkcije zbog ustanovljenog sukoba interesa.Kako za 021 kažu u Agenciji, time što je Skupština opštine krajem aprila ove godine odbila preporuku Agencije donetu pre oko godinu dana da predsednik opštine bude smenjen jer je prekršio zakon, taj postupak je i zvanično okončan pred ovim organom.    Podsetimo, Agencija je ustanovila, a 021 otkrio da je Kazimirović, kao predsednik opštine, godinama dodeljivao novac po konkursima udruženju koje je zastupao, a u pitanju je suma od 4,6 miliona dinara.   Agencija je proteklih meseci, počev od decembra prošle godine, insistirala na razrešenju Kazimirovića sa funkcije predsednika opštine zato što je od 2015. do 2017, po konkursima dodelio novac Kulturno-umetničkom društvu "Zmaj", čiji je bio jedini zakonski zastupnik.    Odbornici Skupštine opštine, odlučujući po zahtevu Agencije za borbu protiv korupcije, odbacili su inicijativu za razrešenje, jer, kako su bukvalno i naveli, "u tom trenutku ne postoji politička volja". U opštini, inače, sede odbornici Srpske napredne stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su sačuvali funkciju Kazimiroviću, članu SNS, reizabranom na funkciju u maju ove godine.   Kazimirović je u odgovoru Agenciji naveo da je od trenutka kad je postao predsednik opštine Irig "svoje aktivnosti u KUD 'Zmaj' sveo na minimum i da je kao zastupnik tog udruženja postojao samo formalno u APR-u" zato što niko drugi nije hteo da se prihvati tog posla i volonterske pozicije.   Naveo je da je novac koji je dodeljen KUD-u raspodeljen na osnovu odluke o raspodeli sredstava koja se svake godine donosi na osnovu prijava programa i projekata u oblasti kulture, a da odluku o tome donosi tročlana komisija. Međutim, propustio je da kaže da on, kao predsednik opštine, mora da potpiše i aminuje svaku odluku koja je doneta, a tiče se distribucije novca, kao i da je on zaključio ugovore sa KUD-om, dakle sa samim sobom.   Zaboravio je da doda i da on lično imenuje članove komisije koja odlučuje o dodeli novca po konkursima, pa i po tom na kojem je njegovo udruženje dobilo milione.   U opštini Irig nisu odgovorili na pitanja 021.   Ovu priču u celini čitajte u našem tekstu OVDE. Autor: Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/226105/Agencija-za-borbu-protiv-korupcije-nemocna-u-smeni-predsednika-opstine-Irig.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Agencija za borbu protiv korupcije nemoćna u smeni predsednika opštine Irig

Agencija za borbu protiv korupcije ne može više ništa da učini u vezi sa inicijativom da predsednik opštine Irig Stevan Kazimirović bude smenjen sa funkcije zbog ustanovljenog sukoba interesa.Kako za 021 kažu u Agenciji, time što je Skupština opštine krajem aprila ove godine odbila preporuku Agencije donetu pre oko godinu dana da predsednik opštine bude smenjen jer je prekršio zakon, taj postupak je i zvanično okončan pred ovim organom.    Podsetimo, Agencija je ustanovila, a 021 otkrio da je Kazimirović, kao predsednik opštine, godinama dodeljivao novac po konkursima udruženju koje je zastupao, a u pitanju je suma od 4,6 miliona dinara.   Agencija je proteklih meseci, počev od decembra prošle godine, insistirala na razrešenju Kazimirovića sa funkcije predsednika opštine zato što je od 2015. do 2017, po konkursima dodelio novac Kulturno-umetničkom društvu "Zmaj", čiji je bio jedini zakonski zastupnik.    Odbornici Skupštine opštine, odlučujući po zahtevu Agencije za borbu protiv korupcije, odbacili su inicijativu za razrešenje, jer, kako su bukvalno i naveli, "u tom trenutku ne postoji politička volja". U opštini, inače, sede odbornici Srpske napredne stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su sačuvali funkciju Kazimiroviću, članu SNS, reizabranom na funkciju u maju ove godine.   Kazimirović je u odgovoru Agenciji naveo da je od trenutka kad je postao predsednik opštine Irig "svoje aktivnosti u KUD 'Zmaj' sveo na minimum i da je kao zastupnik tog udruženja postojao samo formalno u APR-u" zato što niko drugi nije hteo da se prihvati tog posla i volonterske pozicije.   Naveo je da je novac koji je dodeljen KUD-u raspodeljen na osnovu odluke o raspodeli sredstava koja se svake godine donosi na osnovu prijava programa i projekata u oblasti kulture, a da odluku o tome donosi tročlana komisija. Međutim, propustio je da kaže da on, kao predsednik opštine, mora da potpiše i aminuje svaku odluku koja je doneta, a tiče se distribucije novca, kao i da je on zaključio ugovore sa KUD-om, dakle sa samim sobom.   Zaboravio je da doda i da on lično imenuje članove komisije koja odlučuje o dodeli novca po konkursima, pa i po tom na kojem je njegovo udruženje dobilo milione.   U opštini Irig nisu odgovorili na pitanja 021.   Ovu priču u celini čitajte u našem tekstu OVDE. Autor: Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata JPP u Srbiji 2,5 milijardi evra

Vrednost projekata JPP u Srbiji 2,5 milijardi evraBEOGRAD, 23. oktobra (Tanjug) - Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanovic.Medutim, ovaj nacin zajednickog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, medutim, Stevanovic u izjvai za Tanjug.Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina."Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanovic.Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.Najveci deo projekata je u oblasti obezbedivanja gradskog i prigradskog saobracaja, tretiranje otpada, obezbedivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveci je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinci.Kako na viši nivo podici kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je rec i o JPP, objašnjava državni sekretar.Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinacnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jacanje saradnje s privatnim kompanijama.Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inace se prebacuje na privatni kapital.Ministarstvo privrede, dodaje Stevanovic, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP.Model JPP je, kaže, znacajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: nedeljnik.rs

Link: https://www.nedeljnik.rs/on-ne-sme-strahuje-da-ce-sutra-izgubiti-posao-biti-pritvoren-cupic-o-ucenjenom-tuzilastvu/

Autori: Nedeljnik.rs

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "On ne sme, strahuje da će sutra izgubiti posao, biti pritvoren…": Čupić o "ucenjenom" tužilaštvu

Foto: Printscreen N1 Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić izjavio je u Novom danu da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora, nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju, dok je govoreći o tužilaštvu, Čupić rekao da smatra da su mnogi "ucenjeni Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović pokušao je da bude duhovit, suočen sa pitanjem šta je radilo njegovo službeno vozilo u Lučanima 18. decembra na dan kada su u ovoj opštini održani lokalni izbori. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) smatra da je Mirović u izjavi za N1 priznao da je počinio krivično delo zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe. CRTA je podnela pozvalo je nadležno tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije da hitno reaguju i pokrenu postupke protiv Mirovića. "On je priznao krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina - da je zloupotrebio javne resurse kako bi se za partijske potrebe obračunavao sa političkim protivnikom", rekla je u Novom danu Branković. Profesor Čupić smatra da je odmah trebalo da bude pokrenut krivični postupak i da, s obzirom na funkciju, treba tražiti najveću kaznu. Dodaje da je Mirović istovremeno pokazao jednu vrstu arogancije i drskosti. "Nje on to uradio sam, to je on dobio od glavnog čoveka. On pokazuje potpuno nepoverenje u zvanične institucije, policiju Srbije. Takođe, on se meša u nadležnosti u delu Srbije gde nikakve nadležnosti nema. On na mestu na kom se nalazi ne sme da vodi ličnu istragu", kaže Čupić za N1 komentarišući Mirovićevo obrazloženje. Čupić ocenjuje da je reč o tome da bi se pokazala odanost prema čoveku koji je uzeo svu vlast u svoje ruke. "Kad bi se nekim amandmanom popravio zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, trebalo bi da stoji da odmah čovek na takvom položaju po sili zakona mora da napusti mesto. Da je moralan čovek, ako ima savesti on sam podnosi ostavku. Ali ako on to nema, to mora zakonski da se reguliše", ističe Čupić. Branković kaže da je CRTA, osim ove, podnela još 15 prijava. "Dosadašnjim istraživanjem smo utvrdili da se, od 200 vozila koje smo zabeležili tokom izbornog dana u Lučanima, 18 vozila nalazi u javnom vlasništvu - javnih preduzeća, javnih ustanova na lokalnom nivou", rekla je ona dodajući da istraživanje još nije gotovo. Ona navodi da su samo za jednu krivičnu prijavu dobili odgovor od tužilaštva i to za vozilo opštinske uprave Šid. "Odgovor Tužilaštva je bio vrlo interesantan - oni su odbacili prijavu zbog toga što je u tom trenutku bila ekipa opštine Šid kako bi uradili procenu uticaja uvođenja led rasvete u opštini Lučani", navodi ona. Čupić naglašava da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora. nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju. Govoreći o tužilaštvu, Čupić smatra da su mnogi "ucenjeni". "To je sistem ucena. Nešto je tu urađeno da on ne sme, da strahuje da će sutra izgubiti posao, biti pritvoren i ko zna šta još. To je moje sumnjičenje, čoveka koji razmišlja da jedna institucija koja je bitna za sprovođenje zakona ne funkcioniše. Ili sudovi. Ima stvarno sjajnih sudija i tužilaca, ali se pokazuje da su to samo odvažni pojedinci i da jedino na njima počiva nada u te institucije", kaže Čupić.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=22&nav_id=1606728

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata JPP u Srbiji 2,5 milijardi evra - Biz

Vrednost projekata JPP u Srbiji 2,5 milijardi evraVrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra.Srbija 0 Izvor: Tanjug Beograd Podeli utorak, 22.10.2019. | 11:38 -> 11:44Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra.To je izjavio državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović."Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora i dalje je na niskom nivou", istakao je Stevanović.Zakon koji reguliše ovu oblast usvojen je pre deset godina, ali je uprkos tome koncept javno-privatnog partnerstva još u povoju u Srbiji."Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže državni sekretar.Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...Koncesija Aerodroma Nikola Tesla najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči."Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP", objašnjava državni sekretar za Tanjug.Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama.Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital.Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.Koncesija Aerodroma Nikola Tesla najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji Foto: Epa, Koča SulejmanovićFoto: Ministarstvo privrede                

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/vrednost-projekata-jpp-u-srbiji-25-milijardi-evra-22-10-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata JPP u Srbiji 2,5 milijardi evra

BEOGRAD: Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, međutim, Stevanović u izjvai za Tanjug.Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina."Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović.Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči.Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar.Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama.Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital.Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP.Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.          

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/cupic-o-tuzilastvu-mnogi-su-ucenjeni-nada-pociva-na-odvaznim-pojedincima/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Čupić o tužilaštvu: Mnogi su "ucenjeni", nada počiva na odvažnim pojedincima

Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić izjavio je u Novom danu da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora, nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju.Čedomir Čupić Foto Đorđe Miličić Tamara Branković iz organizacije CRTA za N1 kaže da zloupotreba javnih reusrsa predstavlja jedan od najakutnijih problema u našem izbornom procesu. Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović pokušao je da bude duhovit, suočen sa pitanjem šta je radilo njegovo službeno vozilo u Lučanima 18. decembra na dan kada su u ovoj opštini održani lokalni izbori. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) smatra da je Mirović u izjavi za N1 priznao da je počinio krivično delo zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe. CRTA je podnela pozvalo je nadležno tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije da hitno reaguju i pokrenu postupke protiv Mirovića. "On je priznao krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina - da je zloupotrebio javne resurse kako bi se za partijske potrebe obračunavao sa političkim protivnikom", rekla je u Novom danu Branković. Profesor Čupić smatra da je domah trebao da bude pokrenut krivični postupak i da, s obzirom na funkciju, treba tražiti najveću kaznu. Dodaje da je Mirović istovremeno pokazao jednu vrstu arogancije i drskosti. "NIje on to uradio sam, to je on dobio od glavnog čoveka. On pokazuje potpuno nepoverenje u zvanične institucije, policiju Srbije. Takođe, on se meša u nadležnosti u delu Srbije gde nikakve nadležnosti nema. On na mestu na kom se nalazi ne sme da vodi ličnu istragu", kaže Čupić komentarišući Mirovićevo obrazloženje. Čupić ocenjuje da je reč o tome da bi se pokazala odanost prema čoveku koji je uzeo svu vlast u svoje ruke. "Kad bi se nekim amandmanom popravio zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, trebalo bi da stoji da odmah čovek na takvom položaju po sili zakona mora da napusti mesto. Da je moralan čovek, ako ima savesti on sam podnosi ostavku. Ali ako on to nema, to mora zakonski da se reguliše", ističe Čupić. Branković kaže da je CRTA, osim ove, podnela još 15 prijava. "Dosadašnjim istraživanjem smo utvrdili da se, od 200 vozila koje smo zabeležili tokom izbornog dana u Lučanima, 18 vozila nalazi u javnom vlasništvu - javnih preduzeća, javnih ustanova na lokalnom nivou", rekla je ona dodajući da istraživanje još nije gotovo. Ona navodi da su samo za jednu krivičnu prijavu dobili odgovor od tužilaštva i to za vozilo opštinske uprave Šid. "Odgovor Tužilaštva je bio vrlo interesantan - oni su odbacili prijavu zbog toga što je u tom trenutku bila ekipa opštine Šid kako bi uradili procenu uticaja uvođenja led rasvete u opštini Lučani", navodi ona. Čupić naglašava da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora. nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju. Govoreći o tužilaštvu, Čupić smatra da su mnogi "ucenjeni". "To je sistem ucena. Nešto je tu urađeno da on ne sme, da strahuje da će sutra izgubiti posao, biti pritvoren i ko zna šta još. To je moje sumnjičenje, čoveka koji razmišlja da jedna institucija koja je bitna za sprovođenje zakona ne funkcioniše. Ili sudovi. Ima stvarno sjajnih sudija i tužilaca, ali se pokazuje da su to samo odvažni pojedinci i da jedino na njima počiva nada u te institucije", kaže Čupić. Branković kaže da nijedna vlast, gde su slabe institucije nije imuna na zlouptrebe javnih resursi. "Zloupotreba javnih reusrsa predstavlja jedan od najakutnijih problema u našem izbornom procesu", smatra Branković. Čedomir Čupić, CRTA, Mediji, Tamara Branković

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2666532/vrednost-projekata-javno-privatnih-partnerstava-u-srbiji-25-mlrd-eur

Autori: @ekapija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata javno-privatnih partnerstava u Srbiji 2,5 mlrd EUR

Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 mlrd EUR, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.     Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 mlrd EUR, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović. Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, Stevanović u izjavi za Tanjug. Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina. - Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju - kaže Stevanović. Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu. Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture... Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči. Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar. Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama. Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital. Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP. Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: navidiku.rs

Link: https://www.navidiku.rs/vesti/2019-10-22/zakon-ne-poznaje-saradnju-kakvu/2116606

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zakon ne poznaje saradnju kakvu kažu da imaju gradonačelnik Niša i njegovi novinari

To što je gradonačelnik Niša Darko Bulatović bez ikakvog ugovora angažovao novinara Vladicu Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića, obojicu sa Niške televizije, pravnici ocenjuju kao kršenje zakona. Iz organizacije "Transparentnost Srbija" kažu da ova situacija izaziva sumnju da se gradonačelnikovim novinarima plaća zaobilaznim putem.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/javno-privatno-partnerstvo-jos-u-povoju-vrednost-50-projekata-u-srbiji-trenutno-25/hf006zr

Autori: Tanjug

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO JOŠ U POVOJU Vrednost 134 projekta u Srbiji trenutno 2,5 milijardi evra

Vrednost 134 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, međutim, Stevanović u izjavi za Tanjug.Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina."Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović.Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči.Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar. Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama.Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital. Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP. Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.        

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata JPP u Srbiji oko 2,5 milijardi evra

Vrednost projekata JPP u Srbiji oko 2,5 milijardi evraBEOGRAD, 22. oktobra (Tanjug) - Vrednost 134 ODOBRENA projekta u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) u Srbiji iznosi više od 2,5 milijarde evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanovic.Medutim, ovaj nacin zajednickog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, medutim, Stevanovic u izjavi za Tanjug.Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina."Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanovic.Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.Najveci deo projekata je u oblasti obezbedivanja gradskog i prigradskog saobracaja, tretiranje otpada, obezbedivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveci je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinci.Kako na viši nivo podici kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je rec i o JPP, objašnjava državni sekretar.Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinacnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jacanje saradnje s privatnim kompanijama.Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inace se prebacuje na privatni kapital.Ministarstvo privrede, dodaje Stevanovic, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP.Model JPP je, kaže, znacajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1241440/Javno-privatno-partnerstvo-Vrednost-projekata-u-Srbiji-2-5-milijardi-evra.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: PRIVATNI poslovi S DRŽAVOM vredni samo 2,5 milijardi evra

Autor mondo.rs Izvor Tanjug 22.10.2019. / 11:52 11:55 0Vrednost 50 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, što je nizak nivo kažu iz Ministarstva privrede. Izvor: MONDO/Stefan Stojanović Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović. "Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović. Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu. Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture... Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči. Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar. Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama. Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital. Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP. Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: http://admin.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/vrednost-projekata-jpp-u-srbiji-25-milijardi-evra-22-10-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata JPP u Srbiji oko 2,5 milijardi evra

BEOGRAD: Vrednost 134 odobrena projekta u oblasti javno-privatnog partnerstva (JPP) u Srbiji iznosi više od 2,5 milijarde evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, međutim, Stevanović u izjavi za Tanjug.Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina."Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović.Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči.Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar.Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama.Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital.Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP.Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanja.          

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: srpskaekonomija.rs

Link: https://www.srpskaekonomija.rs/vesti/10/1//14031/Javno-privatno-partnerstvo-jo%C5%A1-u-povoju-u-Srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Javno-privatno partnerstvo još u povoju u Srbiji

Javno-privatno partnerstvo još u povoju u SrbijiSrbijaSrpska ekonomijaVrednost 134 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je Stevanović, prenosi Blic.Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre 10 godina."Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović.Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči.Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar. Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama.Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital.Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP. Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/javno-privatno-partnerstvo-jos-u-povoju-vrednost-50-projekata-u-srbiji-trenutno-25/hf006zr

Autori: Tanjug

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POVOJU 134 projekta u Srbiji 2,5 milijardi evra

Vrednost 134 projekata u oblasti javno-privatnog partnersta (JPP) koji se trenutno realizuju u Srbiji iznosi 2,5 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.Međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora, i dalje je na niskom nivou, dodao je, međutim, Stevanović u izjavi za Tanjug.Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina."Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović.Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči.Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar. Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama.Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital. Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP. Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.        

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/cupic-o-tuzilastvu-mnogi-su-ucenjeni-nada-pociva-na-odvaznim-pojedincima.html

Autori: admin

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Čupić o tužilaštvu: Mnogi su ucenjeni, nada počiva na odvažnim pojedincima

"To je sistem ucena" 22. okt 2019 Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić izjavio je u Novom danu da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora, nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju, dok Tamara Branković iz organizacije CRTA ističe da zloupotreba javnih reusrsa predstavlja jedan od najakutnijih problema u našem izbornom procesu. Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović pokušao je da bude duhovit, suočen sa pitanjem šta je radilo njegovo službeno vozilo u Lučanima 18. decembra na dan kada su u ovoj opštini održani lokalni izbori. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) smatra da je Mirović u izjavi za N1 priznao da je počinio krivično delo zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe. CRTA je pozvala je nadležno tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije da hitno reaguju i pokrenu postupke protiv Mirovića. "On je priznao krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina - da je zloupotrebio javne resurse kako bi se za partijske potrebe obračunavao sa političkim protivnikom", rekla je u Novom danu Branković. Profesor Čupić smatra da je odmah trebalo da bude pokrenut krivični postupak i da, s obzirom na funkciju, treba tražiti najveću kaznu. Dodaje da je Mirović istovremeno pokazao jednu vrstu arogancije i drskosti. "Nije on to uradio sam, to je on dobio od glavnog čoveka. On pokazuje potpuno nepoverenje u zvanične institucije, policiju Srbije. Takođe, on se meša u nadležnosti u delu Srbije gde nikakve nadležnosti nema. On na mestu na kom se nalazi ne sme da vodi ličnu istragu", kaže Čupić komentarišući Mirovićevo obrazloženje. Čupić ocenjuje da je reč o tome da bi se pokazala odanost prema čoveku koji je uzeo svu vlast u svoje ruke. "Kad bi se nekim amandmanom popravio zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, trebalo bi da stoji da odmah čovek na takvom položaju po sili zakona mora da napusti mesto. Da je moralan čovek, ako ima savesti on sam podnosi ostavku. Ali ako on to nema, to mora zakonski da se reguliše", ističe Čupić. Branković kaže da je CRTA, osim ove, podnela još 15 prijava. "Dosadašnjim istraživanjem smo utvrdili da se, od 200 vozila koje smo zabeležili tokom izbornog dana u Lučanima, 18 vozila nalazi u javnom vlasništvu - javnih preduzeća, javnih ustanova na lokalnom nivou", rekla je ona dodajući da istraživanje još nije gotovo. Ona navodi da su samo za jednu krivičnu prijavu dobili odgovor od tužilaštva i to za vozilo opštinske uprave Šid. "Odgovor Tužilaštva je bio vrlo interesantan - oni su odbacili prijavu zbog toga što je u tom trenutku bila ekipa opštine Šid kako bi uradili procenu uticaja uvođenja led rasvete u opštini Lučani", navodi ona. Čupić naglašava da zakonom treba regulisati da, u vreme izbora, nikakve aktivnosti u unutrašnjem političkom životu ne smeju da se obavljaju. Govoreći o tužilaštvu, Čupić smatra da su mnogi "ucenjeni". "To je sistem ucena. Nešto je tu urađeno da on ne sme, da strahuje da će sutra izgubiti posao, biti pritvoren i ko zna šta još. To je moje sumnjičenje, čoveka koji razmišlja da jedna institucija koja je bitna za sprovođenje zakona ne funkcioniše. Ili sudovi. Ima stvarno sjajnih sudija i tužilaca, ali se pokazuje da su to samo odvažni pojedinci i da jedino na njima počiva nada u te institucije", kaže Čupić. Branković kaže da nijedna vlast, gde su slabe institucije nije imuna na zloupotrebe javnih resursi. "Zloupotreba javnih reusrsa predstavlja jedan od najakutnijih problema u našem izbornom procesu", smatra Branković. (N1)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/zakon-ne-poznaje-saradnju-kakvu-kazu-da-imaju-gradonacelnik-nisa-i-njegovi-novinari/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zakon ne poznaje saradnju kakvu kažu da imaju gradonačelnik Niša i njegovi novinari

Zakon o radu ne prepoznaje faktički, odnosno, rad bez naknade, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbije" i dodaje da čak i ako neko želi da se odrekne zarade, mora da potpiše ugovor o radu. Nenadić su Zakon o radu ne prepoznaje faktički, odnosno, rad bez naknade, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbije" i dodaje da čak i ako neko želi da se odrekne zarade, mora da potpiše ugovor o radu.Nenadić sumnja i u tvrdnje Jovančića, ali i gradonačelnika Bulatovića da je ovaj besplatno portparolisao.Ovakav angažman može da ukaže na dve mogućnosti: jedna bi bila da je reč o tome da je ta osoba plaćena za taj dodatni rad, ali na neki zaobilazan način, na osnovu nekog dogovora između gradske vlasti i njegovog redovnog poslodavca, recimo; druga opcija može da bude da samo to radno mesto donosi neke druge benefite. Nekakav društveni prestiž ili priliku za dodatnu zaradu, stvaranje veza, društvenih i poslovnih, koje mogu da budu korisne na nekom drugom mestu.Nenadić kaže da je nužno da se ovde ispitaju motivi gradske vlasti zašto angažuju ljude mimo zakona.Gradska uprava potpisuje ugovore o radu, ali kažu da za ovo nisu nadležniIako se svi ugovori o radu u Kabinetu gradonačelnika potpisuju u Gradskoj upravi, tamo kažu da za ovaj slučaj nisu nadležni.Naime, u Sektoru za radne odnose su novinare uputili na sekretaricu načelnika Gradske uprave, koja je rekla da slučaj Jovančića i Damjanovića nije u njihovoj nadležnosti.Inače, novinari čekaju odgovore iz Inspekcije rada, a pitanje je da li će reagovati u vezi sa ovim angažmanom.Pored "volontera", postoji i zaposleni portparolDok je u kontaktu sa medijima kao i na događajima sa gradonačelnikom najviše bio Jovančić, sve vreme - još od 2013. godine, na tim poslovima odnosa sa javnošću pri Kabinetu gradonačelnika Bulatovića, zapravo je na neodređeno zaposlen Milan Cvetanović. Na to što voditelj Jutarnjeg programa Niške televizije Jovančić, ali i pomoćnica gradonačelnika Marina Kostić obavljaju posao za koji je on plaćen, Cvetanović nema komentar i kaže da "samo radi šta mu se kaže".U Kabinetu gradonačelnika su rekli da je Jovančić "samo privremeno" posredovao između medija i prvog čoveka Niša, međutim, izvori Južnih vesti bliski Bulatoviću, tvrde da je on i dalje stalni posetilac Gradske kuće.On tu ordinira. Svoju kancelariju nema, ali je tu. Radi. Čak se ponaša i kao nekakav autoritet - navode izvori.Jovančić je svoj angažman u Gradskoj kući predstavio kao pomoć Bulatoviću, za koju nije tražio novac. Za to je, ipak, dobio na korišćenje javne resurse - službeni broj mobilnog telefona i službeni mejl Grada Niša u kojem se potpisivao kao zaposleni u Službi za poslove gradonačelnika.Upravo takva saradnja je protivzakonita, kaže niški advokat Darko Blagojević. Blagojević pojašnjava da je Zakonom o radu definisano da pre stupanja na bilo kakav posao mora da bude zaključen ugovor i to u pisanom obliku.Ugovor mora da sadrži šta ćeš da radiš, gde ćeš da radiš, koliko i kakvi su ti poslovi. Ovaj konkretan slučaj nam govori da neko nezaposleno lice vrši poslove u Kabinetu gradonečelnika. Čim nema ugovor o radu, on je za njih nezaposleno lice. Prijateljski neko može da ti donese kafu, a ne da za tebe obavlja poslove - podvlači Blagojević.S obzirom na to da ni Jovančić, ali ni Damjanović, pored ugovora o radu nemaju ni ugovor o volontiranju, kako kaže dugogodišnji radnik u volonterskim i omladinskim organizacijama Ivan Topalović, oni ne mogu da se podvedu ni kao volonteri.Ukoliko ih predstavljaju kao volontere, to je kršenje Zakona o volontiranju - ističe Topalović.Podsetimo, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović rekao je da "drugarski rad za gradonačelnika Niša ne pije vodu", a predsednik UNS-a da su svi novinari koji rade za gradonačelnika u sukobu interesa, što šteti novinarskoj profesiji.                

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/226113/Opstina-Sremski-Karlovci-povukla-subvenciju-namenjenu-JKP-Belilo-nema-novca-za-kupovinu-kamiona.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Opština Sremski Karlovci povukla subvenciju namenjenu JKP "Belilo", nema novca za kupovinu kamiona

JKP "Belilo" iz Sremskih Karlovaca obustavilo je postupak nabavke kamiona smećara, zato što je ta opština povukla subvenciju od četiri miliona dinara namenjenu za tu svrhu.Kako je objavljeno na Portalu javnih nabavki, tender ukupne vrednosti 17 miliona dinara koji je raspisan u drugoj polovini juna, obustavljen je i neće se ponovo sprovoditi ove godine, zato što je opština novac prethodno namenjen za kamion preusmerila na sanaciju štete od poplava, na osnovu odluke Štaba za vanredne situacije.    "Po osnovu nove preraspodele novčanih sredstava u Budžetu za 2019. godinu, predviđena novčana sredstva za predmetni postupak javne nabavke neće moći da budu realizovana u 2019. godini", navodi se u tekstu obustave postupka. Dodaje se i da se ovi razlozi nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka.    Predsednik opozicione odborničke grupe SRS Dragan Trišić kaže za 021 da nije rađen rebalans opštinskog budžeta za 2019. godinu, pa nije jasno po kom osnovu je promenjena namena ovih sredstava.   "Oni su zbog toga odustali zato što nema para u opštinskom budžetu. Rebalans nije rađen zato što nema ko da ga radi. Šefica finansija je napustila opštinsku upravu još u septembru. Druga osoba sa tim kvalifikacijama na bolovanju je na neodređeno vreme. Sada imamo samo jednu osobu koja radi u finansijama, ali ona nije ekonomista i ne može raditi rebalans", objašnjava on.    Vrednost jedine javne nabavke koja se tiče sanacije posledica poplava iznosi 1.500.000 sa PDV-om, a ugovor je potpisan upravo sa "Belilom" i to za godinu dana radova po potrebi. Ukoliko je ovde reč o novcu namenjenom za subvenciju, ne zna se šta se desilo sa preostala dva i po miliona dinara i da li su ponovo pravljeni ugovori o sanaciji koji su iziskivali još sredstava.   U Izveštaju o poslovanju JKP "Belilo" za 2018. godinu se naglašava potreba za nabavkom novog kamiona jer sadašnje stanje kamiona u vlasništvu preduzeća zahteva stalna ulaganja u popravke, što predmetni kamion čini nerentabilnim, pa se nabavka novog kamiona ocenjuje kao imperativ.   "Ukoliko se ne bi nabavio kamion u dogledno vreme, ceo segment angažovanja preduzeća bio bi doveden u pitanje, odnosno preduzeće ne bi moglo kvalitetno da obavlja svoje obaveze", piše u Izveštaju.   Trišić navodi da se već primećuju problemi u angažovanju preduzeća. "Kamion koji 'Belilo' ima za odnošenje smeća trenutno je na popravci. Radnici preduzeća koriste male kamione da prikupljaju smeće. pa onda to ručno prebacuju u kamion za odnošenje velikog otpada. Najverovatnije će morati da traže pomoć od novosadskog preduzeća da im ustupe jedan kamion smećar", dodaje on.   Za kamion, čija je vrednost u javnoj nabavci procenjena 17 miliona, u planu javnih nabavki navedeno je da će koštati 10 miliona. Trišić ocenjuje da je nejasno kako je procena uopšte rađena i na osnovu čega je cena porasla za čitavih sedam miliona. Autor: Dragana Prica Kovačević - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=126979

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vrednost projekata javno-privatnog partnerstva u Srbiji 2,5 milijardi evra

Državni sekretar Ministarstva privrede Vlade Republike Srbije Dragan Stevanović izjavio je danas da vrednost 134 odobrena projekta u oblasti javno-privatnog partnerstva (JPP) u Srbiji iznosi više od 2,5 milijardi evra. Stevanović je u izjavi za agenciju Tanjug ukazao na to da je, međutim, ovaj način zajedničkog investiranja privatnog i državnog sektora i dalje na niskom nivou. Prema njegovim rečima, koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji je još u povoju, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina. On je precizirao da je najveći deo odobrenih projekata u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranja otpada, obezbeđivanja toplotne energije iz biomase i izgradnje lokalne i putne infrastrukture. Državni sekretar je naveo podatak da se od 134 odobrena projekta, trenutno na terenu sprovodi njih 50. Prema njegovim rečima, najznačajniji primeri javno-privatnog partnerstva u Srbiji su koncesija za Aerodrom "Nikola Tesla" i projekat izgradnje deponije u Vinči. Stevanović je napomenuo da je jedno od glavnih pitanja, kada je reč o javno-privatnom partnerstvu, kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa. Odgovor leži, kako je objasnio, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi, ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama. On je naveo da se rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu prebacuje na privatni kapital, zbog čega Ministarstvo privrede ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na ovakvim projektima.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a537053/Ping-pong-izmedju-ministarstva-i-skole-deo-djaka-i-dalje-bez-besplatnih-udzbenica.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ping-pong između ministarstva i škola, deo đaka i dalje bez besplatnih udžbenika

Autor:Jelena MirkovićŠkolska godina uveliko je u toku, a pojedini đaci i dalje nemaju iz čega da uče. Neki kojima sleduju besplatni udžbenici zbog toga što uče po izmenjenom obrazovnom programu ili su treće dete u porodici i dalje čekaju svoje knjige. Roditelji tvrde da im je u školama obećano da će na početku školske godine učenici dobiti udžbenike, ali je sve, kako kažu, ostalo samo na obećanju.Školska godina počela je pre skoro dva meseca. Dok njegovi drugovi iz razreda znanje stiču učeći iz udžbenika, sin Bojana Rakića, kako kaže, priliku za to nema. Sedmi je razred, a kako pohađa nastavu po izmenjenom obrazovnom programu, sleduju mu besplatni udžbenici koje još nije dobio."Do današnjeg dana, evo skoro je novembar mesec, od udžbenika ništa nema, mi udžbenike dobili nismo. Nastavnicima je rečeno da ih ne pritiskaju, da nemaju probleme oko toga što ne nose udžbenike, što nemaju iz čega da uče, uče to malo što u sveskama zapišu, međutim, tu sad počinju prvi problemi da se loše ocene gomilaju", kaže Bojan Rakić.Sagovornik N1 tvrdi da su roditelji u školama još u maju dobili obećanje o besplatnim udžbenicima, što im je onda ponovljeno i početkom septembra."Kada sam odlazio u školu da razgovaram sa nadležnima, rečeno mi je da je škola što je do nje odradila, da su spiskovi poslati u ministarstvo da je ministarstvo odobrilo takve spiskove kakve su oni poslali i dalje je ta ping pong partija u toku, ministarstvo - škole i ja više ne znam kome da se obratim", rekao je Bojan Rakić.Iz resornog ministarstva odgovornost, ipak, prebacuju na škole. Utvrdili su, kažu, da su postojale poteškoće prilikom unošenja podataka u posebnu aplikaciju u pojedinim školama, zbog čega je devet odsto učenika ostalo bez besplatnih knjiga."Ministarstvo je odlučilo da obezbedi dodatne količine udžbenika, kako bi svi učenici koji imaju pravo na besplatne udžbenike, na osnovu Odluke Vlade Srbije, to pravo i ostvarili. Iz tog razloga, pokrenuta je druga javna nabavka na osnovu podataka o nedostajućim udžbenicima, prikupljenih i potvrđenih od strane škola", navelo je Ministarstvo prosvete.Na obećanja nadležnih iz ministarstva, roditelji su skeptični."Ta nabavka može da traje i nekoliko meseci, u ovom slučaju to bi značilo da bi se sigurno prvo polugodište školske godine završilo, a oni i dalje ne bi imali udžbenike", dodaje Rakić.Pravo na besplatne udžbenike imaju đaci koji su treće dete u porodici, korsnici socijalne pomoći, kao i oni koji imaju smetnje u razvoju ili potiču iz hraniteljskih porodica. Prema podacima Ministarstva prosvete, prošle godine je 84.000 đaka dobilo besplatne udžbenike.          

----------------------------------------------------------

Datum: 22.10.2019

Medij: krik.rs

Link: https://www.krik.rs/odlozeno-sudjenje-po-tuzbi-urednika-krik-a-vulin-nije-dosao-u-sud/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Odloženo suđenje po tužbi urednika KRIK-a, Vulin nije došao u sud

Suđenje Pokretu socijalista ministra odbrane Aleksandra Vulina po tužbi urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića danas je odloženo jer Vulin nije došao u sud. Dojčinović je tužio Pokret socijalista zbog niza uvredljivih saopšSuđenje Pokretu socijalista ministra odbraneAleksandra Vulina po tužbi urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića danas je odloženojer Vulin nije došao u sud. Dojčinović je tužio Pokret socijalista zbog nizauvredljivih saopštenja koja je ova stranka objavila nakon našeg istraživanja "tetkaiz Kanade". Piše: Milica Vojinović Vulin je danas kao zakonski zastupnikPokreta socijalista trebalo da bude ispitan o ovim saopštenjima, ali je sudijaDragana Marčetić utvrdila da mu poziv za ročište nije uručen. Stoga je odložilasuđenje za februar sledeće godine i naložila advokatu da Vulina obavesti da jeza tada zakazano njegovo saslušanje. Ovo je drugo ročište po tužbi urednikaKRIK-a Stevana Dojčinovića protiv Vulinovog pokreta. Prethodno, koje je trebaloda se održi krajem marta, odloženo je jer tada ministar nije došao poštoje bio na vojnoj vežbi. Dojčinović je tužio Pokret socijalista jerje ova stranka na zvaničnom sajtu izdala više od 10 saopštenja u kojima jepokušala da diskredituje njegov rad. Saopšenja su objavljena posle KRIK-oveistraživačke priče u kojoj smo otkrili da Vulin ne može da dokaže poreklo novcakojim je kupio luksuzni stan u Beogradu i još se nalaze na sajtu ovog pokreta. Pokret je optužio Dojčinovića da prima novac od stranaca da bi pisao tekstove protiv Vulina i da ta primanja ne prijavljuje nadležnim institucijama, kao i da kriminalizuje one koji rade u interesu Srbije. Naveo je i da je svaki neprijatelj Srbije Dojčinovićevprijatelj, a optužbe su išle dotle da je urednik KRIK-a narkoman i osoba kojaima čudne sklonosti da visi po plafonima, probada bradavice iglama isamopovređuje se. "Nije tajna da je Dojčinović plaćen izinostranstva za svaki tekst kojim napada Vulina, a nije tajna ni da uzimanarkotike", pisalo je u jednom od saopštenja Vulinovog pokreta. "Spoznaja i prihvatanje činjenice da sinarkoman je dobra stvar za tebe, ali i za sve one koji moraju da čitaju iplaćaju tvoje narkomanske fantazije i halucinacije. Iskreno ti želimo da seizlečiš, mada znamo da je to u tvom slučaju nemoguće", navodi se takođe u saopštenju. Saoštenja su osudila novinarska udruženja iopozicione stranke.. Od članova Vlade reagovala je jedino ministarka Zorana Mihajlović navodeći da je nedopustivo da bilo ko vređa i ponižava novinare zato što rade svoj posao. Dodala je i da mediji imaju pravo da tragaju za odgovorima koji su od interesa za javnost. Premijerka Ana Brnabić, sa druge strane, izjavila je da razume "emotivnu reakciju" Pokreta socijalista. Pokret socijalista: Nije naš sajt U odgovoru natužbu urednika KRIK-a, Vulinov pokret pokušao je da se opravda navodeći da sajtna kom su objavljivana saopštenja nije njihov, već da ga je osnovao bivši članpokreta. Naveli su da je zato"pretenciozno govoriti da se radi o zvaničnom sajtu pokreta" i da svako može danapravi sajt sa nazivom Pokreta socijalista ili Vulina, ali da to ne znači da strankazapravo stoji iza njega. Na ovom sajtu se,međutim, i danas objavljuju saopštenja Pokreta socijalista. "Tetka iz Kanade" Povod za napade naDojčinovića bila je priča o "Tetki iz Kanade" u kojoj je KRIK otkrio daministar Vulin nije mogao da dokaže odakle mu novac kojim je kupio luksuzanstan u Beogradu. Kako je 2014.godine rekao Agenciji za borbu protiv korupcije koja je proveravala njegovuimovinu 205.000 evra kojima je kupio stan bilo je pozajmica suprugine tetke izKanade. Pošto ministarnije mogao da dokaže da je novac zaista pozajmio, Agencija je izveštaj koji jesačinila nakon kontrole Vulinove imovine prosledila Tužilaštvu za organizovanikriminal. U njemu je navela da sumnja da je Vulin počinio krivično delo. Ovotužilaštvo je, međutim, nakon godinu i po obustavilo postupak navodeći da Vulinnije počinio krivično delo iz njihove nadležnosti. Poreklo novca nije utvrdilo,a službena beleška tužilaštva do koje su došli novinariKRIK-a otkrila je da su i policija i tužilaštvo istragu obavili traljavo - izmeđuostalog, na razgovor nisu zvali ni Vulina, ni misterioznu tetku koja mu jenavodno pozajmila novac. Tužilaštvo za organizovani criminal slučaj je prosledilo Prvom osnovnom tužilaštvu uBeogradu koje je proveravalo samoda li je Vulin prijavio stan, ali ne i način na koji ga je stekao. I ovotužilaštvo je obustavilo postupak. Agencija je izveštaj poslala i Višem tužilaštvu u Beogradu, ali ni ono nije proveravalo otkud Vulinu novac za stan. Tako je ovajslučaj prošao kroz tri tužilaštva, a nijedno od njih nije utvrdilo poreklo205.000 evra kojima je Vulin kupio stan u Beogradu. Pročitajte: "Tetkaiz Kanade" kupila Vulinu stan Pročitajte svedetalje ovog slučaja                                                      

----------------------------------------------------------