Mediji o korupciji

Datum: 20.11.2019

Medij: 24 Sata     Strana: 5

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Troje uhapšeno zbog pranja novca

Troje uhapšeno zbog pranja novca

ZBog SUMNje da su izvršili krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica i pranja novca, uhapšeni su D. Đ. (51), administrativni radnik u Opštinskom odboru Socijalističke partije Srbije u Surdulici zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, kao i T. N. (47), odgovorno lice u PR „Delux Print“ i „Delux Graf“ iz Surdulice i M. N. (51), faktički odgovorno lice firme PR „Klik-01“ iz Surdulice. Oni se sumnjiče da su nezakonitim radnjama oštetili Opštinski odbor SPS-a u Surdulici za 4.438.300 dinara.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu u Nišu.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Blic     Strana: 1,4,5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja/Korupcija

Naslov: TRI POHVALE I TRI KRITIKE OD EU

TRI POHVALE I TRI KRITIKE OD EU

Šta piše u izveštaju iz Brisela o stanju vladavine prava u Srbiji

TRI POHVALE I TRI KRITIKE OD EVROPSKE KOMISIJE

Zabeležen je napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama, pozitivni koraci u upravljanju granicama i migracijama, u borbi protiv sajber-kriminala, trgovine ljudima i pranja novca, a nastavlja se i trend smanjivanja broja dugih suđenja. S druge strane, Srbija treba da ubrza reforme u oblasti nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, kao i da poradi na slobodi medija i izražavanja.

Ovo su neke od

procena Evropske komisije u non pejper o sprovođenju akcionih planova

za poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), a na osnovu kojeg članice EU odlučuju da li će podržati otvaranje novih poglavlja sa Srbijom. Evropska komisija, između ostalog, navodi da je proces ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa trenutno “na čekanju” od kada je Vlada u novembru 2018. podnela inicijativu Skupštini za izmenu Ustava.

„Srpske vlasti najavile su da se sledeći korak, glasanje na plenarnoj sednici Skupštine, očekuje posle parlamentarnih izbora na proleće 2020. godine“, piše u izveštaju, čije je delove objavio RTS.

Govoreći o efikasnosti sudova, izveštaj komisije navodi da podaci za prvu polovinu 2019. godine pokazuju da se nastavlja trend smanjivanja broja dugih suđenja, starijih od dve godine.

- Postoji ozbiljno kašnjenje u koordinaciji antikorupcijskih politika, izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i u usvajanju izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u odnosu na ranije postavljene rokove. Sve navedeno trebalo bi da kao rezultat donese bolji učinak u borbi protiv organizovanog kriminala, proaktivniji pristup u finansijskim istragama i konfiskovanju nelegalno stečenih sredstava - ocenjuje komisija.

Udelu izveštaja o poglavlju 24, navodi se da postoje pozitivni koraci u upravljanju granicama i migracijama, uključujući i primenu procedura za azil koje su u skladu sa evropskim standardima, borbi protiv sajber-kriminala, trgovine ljudima, pranja novca.

Ocenjujući rad na medijskoj strategiji, komisija navodi da je radna grupa koju je ponovo sazvala predsednica Vlade u septembru 2019. dovršila rad na nacrtu na “konsenzualan i transparentan” način.

- U celini, od kada je u proleće 2018. godine predsednica Vlade ponovo pokrenula proces, rad je bio inkluzivan i transparentan, ali medijska udruženja primećuju, međutim, da raniji nacrt koji je upućen Evropskoj komisiji u maju 2019. godine nije odobrila Radna grupa. Nezavisnost REM-a treba da bude ojačana omogućavanjem da štiti medijski pluralizam i da ostvaruje svoje zadatke u odnosu na programske promene koje narušavaju programski sadržaj koji je predviđen dozvolama za emitovanje, kao i davanjem ovlašćenja za izdavanje srazmernih novčanih kazni. Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, posebno na lokalnom nivou - ocenjuje Evropska komisija.

Ministarka za EU Jadranka Joksimović kaže za „Blic“ da ovaj non pejper konstatuje da ima dosta napretka u pojedinim oblastima, kao i nekih znatnih kašnjenja u drugim.

- Sve u svemu, evidentiran je znatan napredak u određenim oblastima posebno zakonodavnom i institucionalnom segmentu, uz očekivanja da implementacija bude efikasna.

Sve u svemu, evidentiran je

značajan napredak u određenim

oblastima posebno zakonodavnom i institucionalnom segmentu, uz očekivanja da implementacija bude ef kasna

KAŠNJENJA:

? Proces ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa na čekanju ? Kašnjenje u koordinaciji antikorupcijskih politika, izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i u

usvajanju izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

? Potrebno ubrzavanje reformi u oblasti slobode medija i izražavanja

POMACI:

? Zabeležen je napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama i u oblasti borbe protiv korupcije ? Nastavlja se trend smanjivanja broja dugih suđenja, starijih od dve godine

? Pozitivni koraci u upravljanju granicama i migracijama, i u borbi protiv sajber-kriminala, trgovine ljudima, pranja novca

Unekim delovima non pejper je prenaglašeno kritičan, po već ustaljenom obrascu nenavođenja potpunog činjeničnog stanja, ali mislim da non pejper ipak daje sasvim dovoljno pozitivnih elemenata da članice daju saglasnost za otvaranje novih poglavlja do kraja finskog predsedavanja. Srbija je uradila dosta značajnih aktivnosti iz ovih oblasti i očekujemo da to bude i valorizovano otvaranjem novih poglavlja - zaključuje Joksimović. ?

Nela

Kuburović

EK ponovo nije prepoznala sve u pravoj meri MINISTARSKA PRAVDE NELA Kuburović kaže za Blic da joj se čini da EK nije prepoznala u pravoj meri sve značajne korake:

- Srbija je učinila značajne korake u okviru Poglavlja 23 i reforme pravosuđa, što je prepoznala i sama EK, ali ponovo, čini mi se, ne u pravoj meri, i pogotovo ne u delu koji se odnosi na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Žao mi je što će tek u sledećem izveštaju biti pozdravljeno to što je Srbija potpisala sporazum sa EVRODŽAST-om i time značajno ojačala svoje kapacitete u borbi protiv organizovanog kriminala. U isto vreme Ministarstvo pravde radi i na izradi nove Nacionalne strategije unapređenja pravosuđa, kao i na usaglašavanju revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 sa komentarima EK.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 1,7

Rubrika: Društvo

Autori: N. Kovačević

Teme: Korupcija

Naslov: Verujemo da je nalog stigao iz vrha vlasti

Otac i sestra poginulog radnika iz Lučana o oslobađajućoj presudi po tužbi direktora Radoša Milovanovića

Verujemo da je nalog stigao iz vrha vlasti

Šta se krije iza oslobađajućih presuda oca i sestre poginulog radnika u lučanskoj vojnoj fabrici „Milan Blagojević“

Porodica

sumnjadaje nalog stigao iz vrha vlasti

Ivanjica - Iza oslobađajućih sudskih presuda oca i sestre radnika koji je nastradao pre dve i po godine u lučanskoj fabrici „Milan Blagojević - Namenska“, koje je tužio direktor tog državnog preduzeća Radoš Milovanović, porodica sumnja da se krije nalog sa vrha vlasti i da bi to moglo da bude uvod u oslobađajuću presudu i za direktora.

Nakon što je u petak oslobodio optužbi Milovana Milivojevića, oca poginulog Milomira, radnika u lučanskoj fabrici, Osnovni sud u Ivanjici je u ponedeljak oslobodio i Mirjanu Milivojević, sestru poginulog radnika.

Radoš Milovanović, vojni penzioner i dugogodišnji direktor lučanske fabrike, u kojoj su 14. jula 2017. godine, nakon povreda zadobijenih u eksploziji baruta, poginuli radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović, tužio je Milovana MUivojevića za uvredu časti, a Mirjanu za narušavanje ugleda.

Direktor je tužio Milovana jer ga je u medijima prozivao da je najodgovorniji za smrt njegovog sina, a Mirjanu zbog pisma, koje je u maju ove godine uputila šefu države Aleksandru Vučiću ukazujući na stanje u toj fabrici i za nesreću optužila direktora.

Osnovni sud u Ivanjici je, najpre, osudio Milivojevića, ali se on na tu presudu žalio, nakon čega ga je sud oslobodio krivice. I Mirjanu Milivojević je sud najpre kaznio opomenom i plaćanjem sudskih troškova, ali je Viši sud u Čačku presudu ukinuo i vratio predmet na ponovno razmatranje ivanjičkom sudu, koji ju je, u ponedeljak, oslobodio krivice.

- Nisam očekivala takav epilog, ali to mi daje nadu da će pravosudni organi raditi svoj posao onako kako treba da ga rade. Nadam se da u ovoj zemlji postoje pravda i pravna država i da pravosuđe nije u potpunosti korumpirano. Dok ne dobijem pravosnažnu presudu, u strepnji sam da se opet nešto ne dogodi, kazala je za Danas Mirjana Milivojević i navela da očekuje da će direktorovi advokati uložiti žalbu tu presudu višem sudu.

Ona je dodala da sud nije prihvatio kao dokaz tonski snimak razgovora, od oktobra 2017. godine između direktora Radoša Milovanovića i njenog oca Milovana, kome su prisustvovali ona i njena majka, kada je, kako je navela, direktor nudio posao njoj i njenoj majci, što su one odbile i zajedno sa ocem tražile da se utvrde okolnosti te tragedije.

Uz navode da ni on ni njegova ćerka nisu krivi, te da se tužbama direktora njegova porodica fmansijski i zdravstveno iscrpljuje, Milovan Milivojević kaže da je moguće da se iza oslobađajućih presuda krije „nalog iz vrha vlasti, jer ceo slučaj prati velika medijska pažnja“.

- Sumnjamo da je u pitanju kompenzacija. Zbog velikog pritiska javnosti i posle sramnog okupljanja radnika ispred suda u Ivanjici, koji su podržavali direktora, a vređali mene i moju porodicu, verovatno je neko iz vrha vlasti, kako bi skinuli tu ljagu sa sebe, naložio da nas sud oslobodi. To su naše sumnje, koje ne možemo da dokažemo, kazao je za Danas Milivojević.

Kako je u toku suđenje, takođe u ivanjičkom sudu, direktoru Radošu Milovanoviću i dvojici fabričkih rukovodilaca - Vladimiru Lončareviću i Tomu Stojiću, koji se terete za tragediju od pre dve godine, Milivojević navodi da je „moguće da su oslobađajuće presude za njega i njegovu kćerku uvod u pokušaj da se krivice oslobodi Radoš Milovanović, čije ime, kako navodi, „pe želi da pominje“.

- Mi u to sumnjamo, jer kako je moguće da moju kćerku isti sudija u Ivanjici, koji je odbio sve naše dokaze i čije izuzeće smo tražili, najpre proglašava krivom, a potom je oslobađa krivice za isto delo, po istoj tužbi, pita se Milivojević.

  1. Kovačević

Suđenje direktoru 17. decembra Nastavak suđenja Radošu Milovanoviću i dvojici fabrićkih rukovodilaca, koji se sumnjiće da su izvršili po jedno teško krivićno delo protiv opšte sigurnosti, biće nastavljeno u ivanjićkom sudu 17. decembra.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 10

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Vučić želi da Vaciću pokloni jug Srbije

Vučić želi da Vaciću pokloni jug Srbije

U trenutku kada se Gradskom odboru Srpskog pokreta Dveri Niš onemogućuje zakazivanje aktivnosti u opštini Medijana, kada se već duže od godinu dana niškom Savezu za Srbiju odbijaju zahtevi za bilo koji javni prostor u Nišu, a medijska blokada prema Dverima biva bez presedana, tzv. „Srpska desnica" dobija prostorije mesnih kancelarija niških opština i biva uvođena u vlast bez izbora, dobijajući pritom ogroman medijski prostor.

Dok je afera Krušik u punom jeku, a vlast nema odgovore na jasno iznete dokaze o korupciji u samom njenom vrhu, dok se hrabri uzbunjivač Aleksandar Obradović drži u kućnom pritvoru, dok se sprema promena Ustava i završni čin veleizdaje, dok ne-

? Od napada na članove Dveri Niš u Medveđi, Vacić je

radikalizovao svoju retoriku i delatnost. Pretnje u Bujanovcu, pretnje gradonačelniku Šapca, bahato

ponašanje u Svrljigu, koje kulminira jučerašnjim simboličkim ulaskom u prostorije MUP Niš, opština Pantelej, svedoči da Vacić ima podršku režima za sve što radi ma odgovore na pitanja Predsednika SP Dveri o odgovornosti za prisluškivanje opozicionih lidera, novinara i drugih javnih ličnosti, srpskoj javnosti servira se marginalna i karikaturalna figura izvesnog Miše Vacića.

To što je juče održan skup tzv „Srpske desnice" u prostorijama, ili tik uz prostorije, MUP-a Srbije, ne čudi. Kako SP Dveri već danima dokazuju, MUP Srbije jeste vrh kriminalnih struktura danas u našoj zemlji.

Od napada na članove Dveri Niš u Medveđi, Vacić je radikalizovao svoju retoriku i delatnost. Pretnje u Bujanovcu, pretnje gradonačelniku Šapca, bahato ponašanje u Svrljigu, koje kulminira jučerašnjim simboličkim ulaskom u prostorije MUP Niš, opština Pantelej, svedoči da Vacić ima podršku režima za sve što radi. Uostalom, u intervju za Ni, sam Vacić je, u svojstvu „savetnika kancelarije za Kosovo i Metohiju“ odavno potvrdio da „za svoje stavove smatra stavove vlade Srbije“. Da se razumemo, ovo ništa ne radi Vacić, nego Vučić.

Funkciju delovanja Vacića u službi režima i ličnoj službi Aleksandra Vučića tumačimo na sledeće načine:

On služi za skretanje pažnje sa glavnih tema: u ovom trenutku iznošenja dokaza za aferu Krušik na koju vlast nema odgovora, i treba da padne ovog momenta.

Da vrši otvoreni teror, zastrašivanje građana, služeći se metodama paramilitarne lične formacije Aleksandra Vučića. To je važno iz dva razloga: 1) zbog pripreme promene Ustava i čina veleizdaje koju režim im nameru da sprovede i 2) zbog kampanje protiv hojkota Saveza za Srbiju koje se vlast očigledno panično plaši

Za svoje aktivnosti Vacić je bogato nagrađen ulaskom u vlast, kršenjem člana 2. Ustava, gde bez izlaska na izbore prisvajaju suverenost naroda.

Ulazak na vlast u Vranju, Nišu i drugim opštinama, govori da Vučić želi da pokloni Vaciću Jug Srbije kao feudalni posed za služenje režimu, ovoj više nego kompromitovanoj ličnosti.

I na kraju, što je veoma važno, Vacićeva stranka, kao i napredna nosi prefiks „srpska“, a služi, zapravo, jedino diskreditovanju i sramoćenju svega istinski srpskog, časnog i hrišćanskog.

Tragikomična pojava ovog malog firera iz Vučićevog sokaka svedoči o sledećem: da lični režim Aleksandra Vučića ulazi u fazu otvorenog terora prema sopstvenom narodu.

SP Dveri ne želi da se bavi Vacićem, nego Vučićem. Uskoro će se cela Srbija uzbuniti. Jer je dosta. Jer je kraj ovom jadu. U kakvom se stanju režim nalazi više nego jasno govori bolesna činjenica kojoj svedočimo ovih dana, da predsednik misli da će Vacić da ga spase.

Gradska organizacija srpskog

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Neodgovornost košta 200 miliona evra

Neodgovornost košta 200 miliona evra

Kada privatna firma dobije da plati kaznu ili neku odštetu vlasnikdobro ispita ko je napravio propust i gleda da se takve stvari ne ponavljaju,jer niko nema para za bacanje. Ali kada država mora da plati odštetu ili kaznu, tu ne samo da niko nije odgovoran, nego niko ni ne gleda da se to smanjijer se iznos kazni i penala koji se plaćaju iz budžeta od 2010. godine upetostručio. U sledećoj godini budžet Republike Srbije tako predviđa da se skoro 200 miliona evra ima platiti za greške državnih činovnika iz prethodnih godina pa i decenija.To je jednako investicijama u prosvetu i dvostruko više od toliko izvikanih subvencija investitorima.

Ranijih godina su se plaćale odštete za ratne dnevnice, neisplaćene dnevnice i prekovremeni rad policajcima i neosnovane presude sudova i povrede prava građana. Sada na naplatu dolaze loši ugovori o investicijama, prevareni investitori na međunarodnim

arbitražama naplaćuju i glavnice i kamate, a državne službe prave se blesave i čekaju konačne presude da slučajno ne bi ispalo daje neko kriv. Preuzimanjeodgovomosti je nula osim u onom delu kada se iz budžeta parama poreskih obveznika isplaćuju propusti državnih službenika koji se kriju iza države.

Najveći iznos sledeće godine koji će država morati da plati je oko 50 miliona evra (prema izjavi ministra finansija Siniše Malog) belgijskoj firmi koja je 2010. u Inđijiosnovalafirmu Energo-Zelena za preradu životinjskog otpada. Ufirmu su uložili 21,5 milionaevra,a nakon dve godine opstrukcije i poziva države na mirno rešavanje spora okrenuli su pred međunarodnom arbitražom postupakza nadoknadu štete od čak 115 miliona evra. Zašto je do toga došlo najbolje govori svedočenje Radomira Diklića, bivšeg ambasadora u Francuskoj i Belgiji, pred arbitražom da je„kriva opstrukcija svih Ijudi u lancu korupcije u Srbiji, klanice kafilerije - veterinarske inspekcije, a do sporaje došlo,jeru Srbiji nepostoji politička volja da se pitanje ove korupcije reši". Pa zatim, 2014. je država platila 1,6 milijardi dinara za raskid koncesije za auto-put Horgoš-Požega gde im je država obećala određeni promet automobila. Zatim, prošle godine je na arbitraži država izgubila spor i 40 miliona dolara od grčkog Mitilineosa, jer je nakon višegodišnje saradnje RTB Bor 2004. godine prestao sa otplatama u novcu i metalu iako je dobijao avansne uplate od Grka. Da li ste čuli da je neko odgovarao za toliki izgubljeni novac? Da li će neko odgovarati ubuduće? Odgovor je u oba slučaja ne, a to je siguran način da pare nastave da se odlivaju iz budžeta.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Dijalog

Autori: Vladica Cvetković

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Bolestan, ali najzdraviji deo društva

Naš najstariji univerzitet se danas trese ugroznici, ali se ipak bori i za njegajoš uvek ima nade

Bolestan, ali najzdraviji deo društva

? Svoj originalni prilog

ovoj karikaturi od procedure dalo je i

Nastavno-naučno veće FON-a koje se uopšte nije izjasnilo o tome da li je prokazani doktorat plagijat ili ne; umesto toga, od njih smo dobili "kaput bez rukava”, prinudno izvlačenje s minimalnim posledicama, nešto slično ponašanju Agencije za korupciju u vezi sa aferom Krušik

Vladica Cvetković

Dva događaja, svaki u svojoj razvojnoj fazi i na određenoj udaljenosti od svog epiloga, već neko vreme ozbiljno destabilišu Univerzitet u Beogradu. Prvi je čuveni slučaj doktorataplagijata ministra finansija Siniše Malog, o njemu već zvižduću i vrapci na granama u Studentskom parku, a drugi se medijski tek zahuktava i vezan je za zbivanja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF) na kojem Sinod Srpske pravoslavne crkve pokušava (i uspeva) da utiče na pitanja iz domena visokog školstva. Znam da će mnogi reći da je o ovim temama - o plagijatu Siniše Malog pogotovu - već sve rečeno, ali molim za još malo pažnje, treba navesti još reč-dve o sistemskim uzrocima, a ja ću sa svoje strane pokušati da se (mnogo) ne ponavljam.

Najpre nešto u pozitivnom tonu. Beogradski univerzitet jeste bolestan, ali upravo ovi događaji pokazuju da je reč o najzdravijem delu visokog obrazovanja u Srbiji. Samo da podsetim da afera indeks na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu nikada nije okončana, kao što nisu valjano ispitane ni sumnjive diplome stečene na Megatrendu, recimo, ona koju je ministar Nebojša Stefanović dobio u Sava Centru. A to je tek početak dugačke liste korupcionaških afera u delovima srpskog obrazovanja koji uporno odriču da su bolesni i odbijaju terapiju, i nikome ništa. Naš najstariji univerzitet se danas trese u groznici, ali se ipakbori i za njega još uvek ima nade.

Međutim, to i jeste sve ono što je pozitivno, jer, da bi se ova nada iz gornjeg pasusa i ostvarila, biće potrebno još dosta muke i natezanja; oprostite na ovom drugom izrazu, ali ja bolji nisam našao, a evo i zbog čega.

Kako izgleda status praesens u slučaju plagijata Siniše Malog? Svi čekamo 22. novembar i konačnu odluku Odbora za profesionalnu etiku BU, baš kao da je reč o završetku jedne rutinske procedure na nekom pristojnom univerzitetu. A svi znamo da nije tako, ovaj postupak nije običan ni po svom (skoro beskonačnom) trajanju, niti po činjenici da je na tok postupka pokušao da utiče svako kome je to palo na pamet. Spisak onih koji su se oglašavali počinje od predsednika i premijerke, a kraj mu se ne vidi, mogao bi da se završi nekim N. N. licem koje je negde ostavilo svoj digitalni komentar. Tako smo se svi našli u jednoj akademsko-društvenotabloidnoj galami koja najmanje liči na rutinski univerzitetski postupak.

Svoj originalni prilog ovoj karikaturi od procedure dalo je i Nastavno-naučno veće FON-a koje se uopšte nije izjasnilo o tome da li je prokazani doktorat plagijat ili ne; umesto toga, od njih smo dobili "kaput bez rukava”, prinudno izvlačenje s minimalnim posledicama, nešto slično ponašanju Agencije za korupciju u vezi sa aferom Krušik. Sada na takvu promašenu temu i besmislenu odluku (podvalu?) FON-a dolaze i konsekventne žalbe. Prvo su pristigle one u kojima se insistira na odgovoru na ključno pitanje da li je doktorat Malog plagijat ili ne, da bi zatim došla i podugačka žalba od strane Siniše Malog i njegovih branilaca. Ministar je tako za manje od mesec dana prešao put od otvorenog klicanja odluci FON-a ("važno je da nije plagijat, bilo je nekih propusta - idemo dalje”), preko spleta rezignacije i omnipotencije (”dođe mi da pocepam doktorat” i "mogu sutra da uradim još jedan”), sve do, eto, i zvanične žalbe na jednu istu odluku FON-a; njegovu žalbu je teško citirati, kažu da ima 3.000 strana, ali prema onome što sam pročitao u medijima sve zvuči kao: ”ja u stvari ne znam o čemu se ovde radi, niko mi ništa nije dostavio”.

Na šta sve ovo liči, osim na

nekadašnje Igre bez granica u kojima je važilo: što igra duže traje to je i prostor i broj pokvašenih osoba sve veći?

Imam razumevanje za trenutni položaj Odbora za profesionalnu etiku BU i slažem se s rektorkom Ivankom Popović da Odbor treba poštedeti pritiska (ovaj tekst to svakako nije), ali moram i da je podsetim da takva retorika važi za normalno stanje, ali ne i za ovo proceduralno

nadmudrivanje i iznurivanje. Vreme za redovno stanje je odavno prošlo, a šansa je propuštena od strane prethodne Uprave BU koju je kao rektor vodio akademik Vladimir Bumbaširević, a u kojoj je puna dva mandata bila i sama profesorka Popović. Znam da tada ove procedure nisu ni postojale (zašto?), ali da li je baš svo ovo vreme bilo potrebno da se izrade potrebni pravilnici i, ako jeste, zašto su onda ti pravilnici takvi da upravo pomoću njih svako može čitav univerzitet da vuče za nos? Čini se ponekad kao da Rektorat i sam pomaže onima koji su skloni da ugrožavaju autonomiju univerzitetaf?).

A sada i o dešavanjima na PBF-u, koja kraće traju, pa im je i opis manje obiman. Sve je počelo pritiskom Sinoda SPC na sada već bivšeg dekana vladiku Ignatija da otpusti dva nastavnika PBF-a: redovnog profesora Maksima Vasiljevića i docenta Marka Vilotića. Zbog toga što je ovo naloženo otpuštanje ipak izostalo vladika Ignatije je i postao bivši dekan, čime je Sinod jasno pokazao ko je onaj "koji se pita” na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Najgore od svega - a kada kažem najgore tu prvenstveno mislim na obrazovni sistem jedne sekulare države - jeste to što ovo direktno mešanje Sinoda u pitanja nastave i kadrovsku politiku PBF (čitaj: člana BU), verovali ili ne, i jeste u skladu sa osnovnim aktom ovog fakulteta(l). Naime, prema fakultetskom Statutu, Sinod je i de jure ovlašćen da za sve odluke PBF-a (opet čitaj: člana BU) daje ili oduzima svoj blagoslov, već prema svojoj volji. Ovo je nedopustiv prostor za ometanje rada

Univerziteta u Beogradu od strane jedne vanuniverzitetske institucije, prostor koji se, kako vidimo, i te kako koristi.

Ova dva posrnuća BU imaju zajednički katalizator, a to je nefunkcionalnost neintegrisanog univerziteta čija je autonomija ugrožena ne samo spolja, već i iznutra. Ako ovaj kvar sistemski ne otklonimo, i dalje ćemo imati ovakve slučajeve, samo sa drugim akterima. Autonomiju BU iznutra potkopavaju sve njegove sastavne jedinice, počev od fakulteta i departmana, sve do katedri i samih profesora pojedinačno. Svi su oni, kako ko i kako kad, skloni da svoje akademske slobode (ilične interese) postave iznad univerziteta. Neki, kao na primer članovi komisija sa FON-a, idu toliko daleko, da "guraju” plagirani doktorat i štite lažnog doktora i to po svaku cenu, bez obzira koliko se pritom ceo univerzitet ponižava. Drugi, u ovom slučaju PBF, pristaju na autoritete koji sa univerzitetskim obrazovanjem nemaju nikakve veze. Takvo uzurpiranje autonomije univerziteta od strane njegovih sastavnih delova vezuje ruke Rektoratu BU, odade razlozi za sporost i neefikasnost u procedurama. Razlozi da, ali ne i opravdanje.

Nikada nisam krio da se zalažem za suštinsko integrisanje BU i o toj temi imam mnogo duže tekstove, uglavnom za strpljive čitaoce. Otpor ovoj ideji je uvek bio veliki, jer bi ozbiljna integracija direktno ugrozila one kojima je i ovakvo stanje na BU odlično, one koji bi samo da govore o promenama, ali ništa ne bi menjali. Ne znam da li će BU ikada biti integrisan, ali sada mi je potpuno jasno da put do njegove integracije vodi i do njegovog integriteta.

Autorje redovni profesor Rudarsko-geološkogfakulteta i

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas      Strana: 10

Rubrika: Dijalog

Autori: Ljubiša Obradović

Teme: Korupcija

Naslov: Predsedniku fali iskustvo privrednika

Predsedniku fali iskustvo privrednika

? Vrhovna vlast ne sluša ni Fiskalni savet Srbije koji

preporučuje da se konačno sredi državna

administracija i javna preduzeća, a to znači da se uvedu

platni razredi kako bi se znalo ko šta radi i koliko je za to nagrađen. Naime, u svimtim javnim poslovima upravljanja postavljaju se partijski kadrovi uv. d. stanju (62%), što je u svojim izveštajima konstatovala i zvanična Evropa. Još je Đura Jakšić 1860. godine zapisao: država je zakon, red, vlast, dužnost

Ljubiša Obradović

Otkako je SNS došla na vlast uvela je nepisano pravilo da se izbori obavljaju učestalo, pravdajući da je to najbolji način provere poverenja u vladu Š predsednika. Ovoga puta iako se cele prošle godine zbog Kosova pričalo o izborima, možda su oni odloženi zbog masovnog okupljanja građana koji su trajali mesecima, na kojima su tražili ravnopravne uslove na izborima.

Naime, nakon prošlih izbora statistike su pokazale da je vladajuća stranka na čelu sa A. Vučićem zauzimala 90% prostora u medijima. Na taj način je ukinut već godinama bilo kakav parlamentarni dijalog stranaka, a pogotovo stručnih sagovornika sa predsednikom. Aleksandar V. je nakon svakog izbora menjao fimkciju od prvog potpredsednika (P. P.) u prvoj vladi do predsednika države, nakon pet godina. U našem izbornom sistemu ni u jednoj odredbi se ne spominje predizborna a ni postizborna odgovornost političkih partija.

One se obraćaju biračima raznim obećanjima i umesto uporedivih programa razvoja sa rokovima izvršenja. Građanima Srbije je uskraćeno osnovno demokratsko pravo da biraju i da bud birani. To je omogućeno isključivo političkim partijama uz obavezu da je na čelu izborne liste uvek predsednik Stranke A. V. Posebno zamešateljstvo je stvaranje

predizbornih i postizbornih koalicija raznih partija koje se pretvorilo u čistu trgovinu položaja i vlasti. Tako smo došli da od 170 opština u 72 opštine nemaju svog poslanika, tako da njih nema ko da zastupa. Zato bi trebalo menjati izborni zakon kako bi narodne poslanike birali po imenu određenog kandidata.

Da to nije samo priča, pokazao je naš zemljak Zoran Janković, ali u Sloveniji. Pošto se prvo dokazao u privredi stvorivši sa saradnicima moćnu trgovinsku kuću Merkator, rešio je da konkuriše za

gradonačelnika Ljubljane. Ponudio je program razvoja grada za naredne četiri godine sa deset programa, sa tačnim datumima realizacije svakog programa. Građani su mu

poverovali, dali mu poverenje, a on je sa svojim timom obećanje izvršio.

Toma Nikolić i A. Vučić, pošto su se odrekli radikala, nastupili su sa novom strankom SNS obećavajući da imaju planove i kadrove. Priprema je bila ozbiljna u dogovorima i sa strane, pa čak i sa postojećom vlašću - B. Tadićem, pod motivacijom da se oslabi popularnost radikala. Dobili su čak i određeni broj poslaničkih mesta u Skupštini, bez organizovanih izbora. Pošto su bili nestrpljivi, organizovali su mitinge za prikupljanje potpisa za vanredne izbore, „žrtvujući" predsednika stranke T. N. da na stepenicama gladuje kako bi dali do znanja građanima da će za spas Srbije učiniti sve.

Na predizbornim mitinzima poseban akcenat su davali na borbu protiv korupcije. Masovnost na mitinzima je iznenadila i

Novosađane koji su se pitali otkud u gradu toliko ljubitelja bivših radikala, ali je već sutradan bilo već sve jasno kada je konstatovano da su za miting organizovani autobusi sa registracijama od Vranja do Subotice. Šešelj nam je kasnije objasnio da se njegov veran učenik A. Vučić studiozno pripremao u radikalima za organizovanje masovnih okupljanja. Do tada se nisu spominjali sendviči i pare, jer su i druge stranke pred izbore delile socijalne pakete.

Neposredno pred izbore desila su se dva važna momenta (verovatno na slučajno). Naime, iz Brisela su krenule dve aktivnosti evropske zajednice. Prvo, dostavljena su 24 koverta u kojima su bili predmeti o spornim kriminalno obavljenim privatizacijama. Međutim, pošto su već bili zakazani izbori, koverti su dočekali novu vlast. Drugo, došla je u zvaničnu posetu najmarkantnija osoba EU Angela Merkel sa desetak tačaka o odnosima na relaciji Brisel -Beograd, sa glavnom tačkom: Priznavanje samostalnosti Kosova. Naravno, taj zahtev Tadić nije mogao da potpiše, što je izazvalo revolt koji se na TV-u lepo video, te je poseta prekinuta. Tadićevrejtingje, naravno, opao. Dolaskom na vlast uz relativno malu razliku Tome, došlo je do nove raspodele resora, pa je tako A. V. galantno ustupio novom koalicionom partneru SPS mesto predsednika vlade I. Dačiću, a sebi je uveo novi naziv - prvi potpredsednik. Pošto je kadrovska struktura nove vlasti bila slaba, u prvoj vladi su uglavnom preuzeti kadrovi iz DS (naročito prema EU), Gl 7 i SPS.

Najveće iznenađenje je bio novi ministar finansija M. Dinkić, za koga su radikali govorili u Skupštini o svim njegovim kriminalnim radnjama, prikazivali su ga u odelu zatvorenika, uz obećanje da će ga uhapsiti kad dođu na vlast. P. P. je najavio da će se baviti istrebljenjem korupcije, preuzevši i sve

bezbednosne službe radi efikasnijeg delovanja (BIA, Vojska, Milicija). Otvorene su 23 koverte, sem koverata slučaj Dević - kupovina ATP i izgradnja nove autobuske stanice čiji je ugovor odobrila i potpisala Maja Gojković, tadašnja gradonačelnica N. Sada. Stanica je izgrađena ali do danas nije u funkciji, jer nije dobila dozvolu za rad. Novi vlasnik je poveo sudski spor za nadoknadu uloženih sredstava i posle više godina sud je doneo odluku da se iz gradskog budžeta isplati Deviću oko pola miliona evra, a to znači da su njenu grešku platili građani Novog Sada.

Ipak, „naša“ Maja je primljena u SNS i napredovala do predsednika Skupštine Srbije. Što se tiče

istrebljenja korupcije, nijedan proces nije za ovih sedam godina do kraja završen, iako su predmeti predati Tužilaštvu.

Zbog nagomilanih ekonomskih problema, kao i nesređene državne administracije, P. P. je izjavio da se mora posvetiti rešavanju tih problema i određeni su glavni pravci aktivnosti: ubrzani prijem u EU i rešenje pitanja Kosova, što nije ništa novo, jer je to započeo još Z. Đinđić. Osnovni problem zaposlenih je bio neodgovarajuća stručna sprema i radno iskustvo. Vrhovna vlast ne sluša ni Fiskalni savet Srbije koji preporučuje da se konačno sredi državna administracija i javna preduzeća, a to znači da se uvedu platni razredi kako bi se znalo ko šta radi i koliko je za to nagrađen. Naime, u svim tim javnim poslovima upravljanja postavljaju se partijski kadrovi uv. d. stanju (62%), što je u svojim izveštajima konstatovala i zvanična Evropa. Još je Đura Jakšić 1860. godine zapisao: država je zakon, red, vlast, dužnost.

Može se konstatovati da je sve do potpisivanja Briselskog sporazuma komunikacija sa Srbima u četiri severne opštine ipak funkcionisala. Sve lepe priče i dočeci svetskih državnika su delovale da je naš predsednik postao miljenik i garant naše sigurnosti. Ali, cela ova godina, a pogotovo poslednji meseci, govore da se u obećanjima negde preteralo. Pošto sam spomenuo posetu pred izbore A. Merkel i njen zahtev Tadiću, naš predsednik je svih ovih godina tvrdio da njemu ne postavljaju pitanje priznavanja Kosova!

U međuvremenu, Kosovu se u tim briselskim razgovorima ponešto popuštalo da bi oni postajali sve zahtevniji, pa čak i arogantni. Naravno, da je predsedniku A. V. najteže jer je ostao sam na toj vetrometini svetskih zbivanja. Tu samosvojnost je sam izgradio jer je svakog momenta po bilo kom pitanju on bio prisutan i sam odlučivao (Tramp zbog slučaja Bitići ide na Kongres SAD). On jednostavno nema oko sebe tim saradnika, što je kod privrednika nezamislivo. Znači, ko se uglavnom bavio politikom a nije prošao kroz proizvodnju, nema taj organizacioni osećaj. Zato je ovih meseci ponavljao da nema s kim da pregovara, da bi ovih dana izjavio: Više neću da lažem narod i da kažem da je Kosovo deo Srbije!

E, neka nam Bog bude u pomoći!

Autorjeprivrednik izNovog Sada, bivši direktor Danubiusa

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Dijalog

Autori: Milojko Pantić

Teme: Korupcija

Naslov: Postali smo veći apsurdisti od Beketa i Joneska

Postali smo veći apsurdisti od Beketa i Joneska

Milojko Pantić

Kad pročitate podatak da svaki peti penzioner u Srbiji nema para da plati struju ili grejanje pa zbog toga zimske dane provode u toplim čekaonicama domova zdravlja ili sličnih ustanova, onda morate biti apsurdista veći od tvoraca Teatra apsurda Beketa i Joneska, da biste pisali ili pričali o bilo čemu drugom, osim o životnoj stvarnosti u našem razorenom društvu. Jer kradljivci države su nam živote pretvorili u besmisao.

Prošle nedelje sam se uverio da je u ovom „Zlatnom dobu Srbije', kako svoju vlast propagiraju najveći lažovi u srpskoj političkoj istoriji, nemoguće preživeti sa prosečnom mesečnom platom. Pogotovu ne sa penzijom. Zbog bolova u leđima otišao sam kod lekara u privatnoj klinici, jer u državnoj bolnici ćeš pre dobiti premiju na lutriji nego stići na red. Platio sam 4.000 dinara pregled, a potom za prepisane lekove i preparate u apoteci i više od 7.000 dinara. Kad sam šokiran cenom pitao ljubaznu apotekarku kako ljudi sa prosečnom penzijom ili platom mogu doći do lekova za teže bolesti od moje, dobio sam sledeći odgovor: „Nikako, gospodine, ljudi umiru jer nemaju ne samo za lekove već ni za trećinu nekadašnje mesečne potrošačke korpe kako se svuda u svetu meri standard građana.“

Jasno je dakle da su ljudi sa prosečnim mesečnim primanjima, a takvi su u Srbiji većina, osuđeni na tiho umiranje, dok se vlastodršci hvale kako ćemo za par godina dostići evropski standard života. Oni su zaista, sa svojim pokradenim luksuznim stanovima, milionima, avionima i kamionima, odavno iznad Evrope, ne shvatajući da su u stvari na vrhu vulkana čija koruptivna erupcija preti da potpuno uništi i Srbiju i njih.

Zvuči paradoksalno ali ako najnovija od silnih afera SNS vlasti, koje godinama uništavaju Srbiju, a koja se zove Krušik Valjevo, Š protivzakonita trgovina oružjem, ne dovede do promene vlasti, onda definitivno Srbiji nema spasa. Ta afera je naime pokazala zašto nekadašnji Zvezdin huligan i vojnik kriminalca Željka Ražnatovića Arkana nije bio dostojan ni da bude vođa navijača Delija na Novom Beogradu. Jer, svojim činjenjem ili nečinjenjem, a u svakom slučaju predobro obavešten i upućen u sve protivzakonitosti, dozvolio je svojim pajtašima tu trgovinu oružjem, uz narko-trgovinu, najrizičniji biznis na svetu. Ti poslovi su naime, po najstrožim pravilima i pod strogim nadzorom i kontrolom tajnih službi velikih sila.

Mali pohlepni i lažljivi igrač sa Balkana, upustio se dakle, ili je dozvolio svojim saigračima iz kriminogenih struktura, da uđu u tu igru bez dozvole svetskih titana biznisa zvanog kupovina i prodaja oružja. Sada je tek razumljiv smisao njegove prošlonedeljne izjave posle nekog sastanka negde u Evropi.

Citiram: „Kad mi hoćemo da kupimo oružje od neke zapadne zemlje, ona nas tamo ispituje jedno godinu dana - a šta će vam ovo, a šta će vam ono? Kao da nismo suverena zemlja. Za sve što tražimo, sve što molimo to su komisije, čuda. Čekaj po tri godine, pa zašto će ti? Pa šta te briga šta će mi? Kod Rusa ne moram da objašnjavam ništa nikome. Zato što imamo nezavisnu suverenu zemlju. Šta ustvari ljudi hoćete od nas? Je 1’ naše pare nisu dobre, šta je problem?“(kraj citata)

Problem je lumenu korupcionašJd u tome, što ti za kupovinu oružja ne daješ svoje nego naše pare. I što si dužan da nas pitaš hoćemo li da kupujemo oružje Š da pare uložimo u obrazovanje naše dece na primer. Problem je i u tome što Srbija nije tvoja dedovina da možeš sa njom da radiš šta hoćeš. Da kupuješ i prodaješ sve što ti padne na pamet. Da Krušik Valjevo, bukvalno opljačkaš preko firme oca tvog ministra policije, koga sada ne možeš da se oslobodiš, jer je uz direktora BIA, lažnog doktora finansija i samozvanog gradonačelnika, jedan od stubova tvoje korupcionaške države. Morao si zbog toga da angažuješ svog učitelja ratnog zločinca Vojislava Šešelja, da glumi borca protiv korupcije, brani uzbunjivača Aleksandra Obradovića iz Krušika i traži da u zatvor idu svi koji imaju veze sa pljačkom fabrike u Valjevu.

Indikativno je da medij i pod kontrolom vlasti ćute o svemu. Čak i o onome što njihovljubimac Šešelj kaže. Naši mediji ćute, ali je nemačka tajna služba (BND) objavila sve podatke o, kako kažu, umešanosti Srbije u terorizam i to sa svim imenima i firmama. U svakom slučaju iz dana u dan postaje sve jasnije da Srbijom ne vladaju političari... I vazduh miriše na ludilo, jer kompletno društvo je u totalnom haosu, samo je kriminal organizovan.

Afera sa oružjem jeste znak da je Srbiju zahvatila korupcionaška metastaza. Da bi preživelo srpsko društvo mora pod hitno ovako Š onako, da operiše i odbaci taj društveni koruptivni kancer zvani SNS.

Autorje urednik Sportske galaksije

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Vukadinović: Ko nije dao dozvolu za izvoz u Jermeniju

Vukadinović: Ko nije dao dozvolu za izvoz u Jermeniju

Beograd - „Na poslaničko pitanje ko nije dao dozvolu na već sklopljeni ugovor Krušika za izvoz 32.000 mina u Jermeniju 2018. godine ovih dana dobio sam ogovor od Ministarstva odbrane, da je to ministarstvo dalo saglasnost. Sada su ostala još dva ministarstva - inostranih i unutrašnjih poslova, od kojih čekam odgovor na isto pitanje. Verujem da se BIA nije mešala u taj posao“, rekao je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije Đorđe Vukadinović, samostalni poslanik, i dodao da je ranije dobio zvaničan odgovor od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, da to ministarstvo nije dalo Krušiku dozvolu za izvoz mina, jer nije bilo saglasnosti od onih čija je saglasnost potrebna, a to su ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnjih poslova i BIA.

Vukadinović je rekao da je važan odgovor na pitanje - ko to onda odobrenje nije izdao i posebno značajno sa kojim obrazloženjem nije izdato, s obzirom na to da je saglasnost za izvoz istih mina kasnije data privatnom posredniku. M. R. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: M.S.

Teme: Korupcija

Naslov: Vučić: Novinari nisu krivi što mi je pozlilo

POVODOM: Predsednik Srbije govorio o svom zdravstvenom stanju

Vučić: Novinari nisu krivi što mi je pozlilo

bežao od pitanja“ • Radujem se

svakom ko pita nešto, bilo suvislo ili nesuvislo...

Beograd - Novinari nemaju nikakve veze sa mojim zdravstvenim stanjem, ja sam hronično bolestan, plus akutni problemi... To je moja stvar i niko nema veze s tim, poručio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare u Predsedništvu nakon potpisivanja ugovora za izgradnju auto-puta Ruma-Šabac i saobraćajnice Šabac-Loznica. Vučić je na taj način odgovorio na tvrdnje pojedinih analitičara i prorežimskih medija da mu je pozlilo u petak nakon pitanja novinara TV N1 Miodraga Sovilja u vezi sa aferom „Krušik“.

Govoreći o noći između petka i subote, koju je proveo na Vojnomedicinskoj akademiji zbog problema sa srcem, on se zahvalio „svima koji su brinuli, nije bila laka noć“.

- Hvala na brizi i posebno onima koji su želeli da nestanem jer me motivišu da se još više, snažnije, hrabrije i odlučnije borim za Srbiju nego što sam činio do juče, konstatovao je Aleksandar Vučić.

Prema izveštaju RTS, predsednik je precizirao da su za „njegove zdravstvene probleme krivi nepažnja i neredovno uzimanje lekova za srce i visokpritisak". Vučić je naglasio da ga „brine što su TV N1 i njihov šef sve vreme lagali da je on ili neko od njegovih rekao da mu je zdravstveno stanje povezano sa pitanjem novinara te televizije".

- Mogu da podnesem svakakva pitanja... Radujem se svakom ko pita nešto, bilo suvislo Š nesuvislo... Za razliku od svih drugih političara u zemlji, nikada nisam bežao od pitanja. Ta pitanja mi pružaju uvek veliku priliku da na najbolji mogući način raskrinkam neistine pojedinih medija i laži političkih protivnika, rekao je on, komentarišući izjave predsednika NUNS-a Željka Bodrožića da bi „bilo dobro da dođe da odgovara na pitanja Vremena, NIN-a, lista Danas“.

Predsednik Srbije tvrdi da je „suština mog uspeha u poslednjih sedam godina upravo u tome što nikad nisam bežao od toga, nikad nisam skrivao teme, već sam se borio i odgovarao“.

- Pobediću ih sve zajedno, argumentima, činjenicama i istinom. Pobediću, zato što mnogima od njih nije stalo da postave pitanja, već da budu politički protežei za neke, poručio je Vučić, ističući da su „oni koje protežira TV N1 „pali na šest odsto podrške". M. S.

Lončar: Prevelik rad i zamor 0 zdravstvenom stanju predsednika juće je govorio i resorni ministar Zlatibor Lončar. On je kazao da je uzrok Vučićevog pogoršanog stanja „bio prevelik rad i zamor". „Zdravstveno stanje predsednika Srbije sada je mnogo bolje, ali če morati da promeni način života i rada i da uzima redovno terapiju... Ovo je konkretno posledica premora i njegove izloženosti poslu... Nije mu se zdravlje narušilo zbog neketelevizije, novinara ili pitanja", izjavioje LončarzaTV Pink. On je naglasio da je „sada najbitnije" da Vučič „dobro reaguje na terapiju". Foto: FoNet Ministarstvo zdravlja

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: M.N.S.

Teme: Korupcija

Naslov: „Oči u oči sa političkom korupcijom“

U CZKDpromocija knjige člana Radne grupe MUP-a Siniše Jankovića

„Oci u oci sa

političkom korupcijom"

Beograd - Želite li da znate istinu o radnoj grupi koja je 2012. formirana da istraži 24 sporne privatizacije? Tim pitanjem počinje knjiga „oči u oči sa političkom korupđjom“, koju je napisao Siniša Janković, policijski inspektor iz Pančeva, član Radne grupe MUP-a, predvodnik Tima 11, koji je bio zadužen za predmet privatizacije Azotare. Štivo napisano u formi romana u kome se savest inspektora, prikazana kroz lik „duhovnika“ i nevidljiva sila vrha političke korupcije, kroz simbol „vedete“, naizmenično smenjuju, prosvetljuju ili upozoravaju. Ali kroz tu igru misli, dilema i sumnji, akcije i povlačenja, prolaze stvarni događaji, prepoznatljivi onima koji su pratili slučajeve visoke korupcije. Pomaže nam da razumemo šta se dešavalo, zašto i pored velikog rada i obimnih, formiranih predmeta, rezultata nije bilo. Kako funkcioniše mehanizam zadržavanja informacija, ko odlučuje o hapšenjima, ko drži predmete u fioci...

Knjiga „oči u oči sa političkom korupcijom“ danas u 19 sati biće predstavljena u Centru za kulturnu dekontaminaciju a sa autorom će razgovarati novinarke CINS-a Milica Šarić i Anđela Milivojević. M. N. S.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 1,5

Rubrika: Društvo

Autori: Katarina Živanović

Teme: Korupcija

Naslov: Režim će Obradovića dugo držati kao taoca

Režim će Obradovića dugo držati kao taoca

Vladimir Gajić: Aleksandar je dirnuo u mafiju koja se bavi

trgovinom oružjem a koja je usko povezana sa vrhom vlasti. Ukoliko zaključe da im pravi veliku štetu, možda će pokušati da se „izvuku“ tako što će da ga puste iz kućnog pritvora Borivoje Borović: Hoće da ga osude po kratkom postupku kako bi se zaštitili od krivičnog progona za trgovinu oružjem

Bojan Pajtić: Za ovaj skandal su saznale sve međunarodne

organizacije i uskoro će pritisak na srpski režim biti nepodnošljiv

Beograd - Prošlo je tačno dva meseca od kada je Aleksandar Obradović uhapšen i smešten u pritvor, a tužilaštvo i dalje nema ni jedan jedini dokaz protiv njega. Koliko će proces da traje niko ne može da predvidi, jer ovaj slučaj nema veze sa pravom već isključivo sa politikom - kaže za Danas Vladimir Gajić, advokat uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića. On je juče obišao svog štićenika u kućnom pritvoru u Valjevu i kaže da se on dobro oseća, koliko je u ovakvim okolnostima moguće.

- Trebalo bi gledati u kristalnu kuglu da bi znali koliko će proces da traje, jer ovo veze sa pravom nema. Aleksandar je dirnuo u mafiju koja se bavi trgovinom oružjem a koja je usko povezana sa vrhom vlasti. Pitanje je da li će pritisak javnosti biti dovoljno veliki, a s druge strane, režim će pokušati da izračuna koliku mu štetu ovo pravi - ističe Gajić. On dodaje da ukoliko budu zaključili da im pravi veliku štetu, možda će pokušati da se „izvuku“ tako što će da ga puste iz kućnog pritvora, „a kasnije ćemo videti šta će biti sa samim postupkom“.

- Veštaci su trenutno samo snimili sve ono što je bilo u memorijama Aleksandrove računarske opreme i telefona, i sad su ostavili tužiocu da sam, iz te ogromne količine materijala, odvoji ono što je vezano za postupak, od privatnih stvari. Posle puna dva meseca u predmetu se ne nalazi nijedan dokaz kojim tužilaštvo potkrepljuje svoje tvrdnje i zbog kojih se vodi istraga - ukazuje Gajić. Prema njegovim rečima, istraga se vodi bez dokaza i sve odluke koje je donosio sud u vezi sa hapšenjem i pritvorom, donete su bez dokaza.

- Ne znam da li će protiv Aleksandra podići optužnicu. Ja im ne bih savetovao. Pouzdano znam da nijedan dokument nema oznaku bilo kakve tajne veće od poslovne. Nema vojnih niti službenih. Mada, kada su u pitanju poslovni ugovori iz Krušika, na njima nema čak ni oznake poslovne tajne - kaže Gajić. Istražujući sudsku statistiku, utvrdio je da ne postoji trag da je ikada vođen, protivbilo kog građanina Srbije, krivični postupak za odavanje poslovne tajne. Što znači, da nikad niko za to nije ni osuđen - ističe Gajić. U takvim slučajevima, dodaje, vode se građanske parnice između firme koja je eventualno oštećena zbog odavanje neke tajne i pojedinca koju je tu tajnu otkrio konkurenciji.

Advokat Borivoje Borović ocenjuje za Danas da je ovo najdrastičniji primer gde su ljudi iz vrha vlasti uhvaćeni u ozbiljnom kriminalu. Prema njegovim rečima, posledice se već osećaju i zbog toga će, na žalost, Obradović kao uzbunjivač do kraja biti talac ovom režimu, „sve dok se ne izrekne pravosnažna presuda".

- U pritvoru može da bude šest meseci, međutim, ako se u međuvremenu podigne optužnica, pritvor može da se produži. Apsolutno sam ubeđen da će biti tako. Moraju da podignu optužnicu da bi napravili protivtežu jer su uhvaćeni na delu. To je najdirektniji slučaj kada je neko na osnovu pisanih dokaza ukazao na kriminal u samom vrhu vlasti - ukazuje Borović.

- Devedesetih godina sam branio opozicionare koji su bili optuženi za napad na ustavni poredak, a u to vreme je bila zaprećena i smrtna kazna, i gurali su slučajeve dokle god su mogli. Ljudi su držani u pritvoru i tek nakon pritiska međunarodne javnosti su odustajali od krivičnog postupka ili su potpisivali akt abolicije. U svakom političkom postupku, a ovo je jedan od njih, u diktatorskim režimima, bezglavo pritiskaju optuženog, spinuju javnost kako bi pokazali da su oni nevini a da je druga strana - čovekkoga treba bezdušno krivično goniti naglašava Borović. On dodaje da je dobro što domaća javnost i nezavisni mediji reaguju, „međutim, ako međunarodna javnost ne bude reagovala, oni će gurati do samog kraja“.

- Moja pretpostavka je da proces može da traje godinu dana nakon podizanja optužnice. Ne verujem da će trajati duže, jer oni imaju nameru da ga osude po kratkom postupku, da bi se zaštitili od krivičnog progona za trgovinu oružjem - zaključuje Borović.

Obradović je medijima dostavio dokumenta u kojima se ukazuje da su određene firme po povlašćenim cenama kupovale oružje iz Krušika, na štetu ovog preduzeća. Među umešanima u ovoj aferi je i otac ministra policije, Branko Stefanović, posrednik u kupovini oružja između Krušika i GIM-a. Katarina Živanović

Gajić:

Dirnuo je u mafiju koja se bavi trgovinom oružjem akojaje usko povezana sa vrhom vlasti

Pajtić: Obradović da bude tema svaki dan - Prvorazredan je međunarodni skandal što je Obradović, uopšte, u pritvoru. Mjegovim pritvaranjem režim šalje poruku da je mafija koja vlada ovom zemljom nedodirljiva. Ovo im ne sme proći, inaće će Srbija biti jedina država na svetu u kojoj su kriminalci na slobodi, a uzbunjivaći u pritvoru. Obradović će biti pušten ukoliko se nastavi snažan pritisak javnosti i medija. Za ovaj skandal su saznale sve međunarodne organizacije i uskoro će pritisak na srpski režim biti nepodnošljiv. Zato svaki dan na svim medijima, društvenim mrežama, opozicionim obraćanjima javnosti, Obradović mora biti tema. Dok je on u pritvoru, nema slobodnog ćoveka u Srbiji - kaže za Danas Bojan Pajtić, bivši predsednik DS i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Lidija Valtner

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Izlaznost neće biti prepreka za odluku

Da lije lakše priznavanje nezavisnosti Kosova razlogza najavljene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Izlaznost neće biti prepreka za odluku

svemu vidi nekakvu „kosovsku zaveru“

Beograd - Najavljene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ponovo su aktivirale rasprave o tome da li vlast iza kulisa usaglašavanja zakona sa Ustavom ustvari olakšava sebi priznanje Kosova ili ne. lako se izmene zakona osim na odredbe o referendumu odnose i na narodnu inicijativu, političari uglavnom u prvi plan stavljaju izmene oko referenduma i to ukidanje odredbe da je za uspešan referendum potrebno da na njega izađe 50 odsto plus jedan od upisanih birača. Da je reč o olakšavanju priznanja nezavisnosti smatraju u DSS i Narodnoj stranci, dok u LDP misle da nikakav referendum neče rešiti pitanje Kosova. Treba reći i da će referendum biti potrebno organizovati i za izmene U stava koje se odnose na pravosuđe a u okviru ispunjavanja obaveza iz Pregovaračkog poglavlja 23.

Resorni ministar Branko Ružič saopštio je javnosti da se predloženim izmenama predviđa da za promenu Ustava više ne bude potrebna većina od broja upisanih, nego od broja izašlih birača.

Predsednik DSS Miloš Jovanović ocenjuje da je najavljeno donošenje novog Zakona u funkciji planirane promene Ustava i „završnog čina izdaje državnih interesa priznanjem secesije Kosova“. „Bude li predloženi Zakon usvojen u Narodnoj skupštini, sve stranke vladajuće većine će se definitivno samoodrediti kao antidržavne, antinacionalne i nedemokratske“, naveo jelider DSS. Prema njegovoj oceni, ukidanje sadašnjeg rešenja kojim je kao uslov punovažnosti utvrđena natpolovična izlaznost građana apsolutno je neprihvatljivo i predstavlja obesmišljavanje referenduma kao forme neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka, kao što su promena granica Srbije i promena Ustava. „Obrazloženje predlagača da se uslov natpolovične izlaznosti briše kako bi se novi zakon uskladio sa Ustavom - jednostavno ne stoji. Ustav ne propisuje potreban broj izašlih glasača da bi referendum bio punovažan, već samo naznačava da se odluka donosi većinom izašlih birača“, ocenio je Jovanović.

U ponedeljak je potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić kazao da se ona protivi najavljenim izmenama Zakona o referendumu, jer smatra da je cilj vlasti da time olakša priznavanje Kosova kao nezavisne države.

Đorđo Žujović, član Predsedništva LDP, pak kaže da ga brine što se o ovako bitnim stvarima uopšte ne razgovara, več po običaju dobijamo gotova rešenja zakona oko kojih posle postoji sporenja.

- Nisam pripadnik škole koja u svemu vidi nekakvu „kosovsku zaveru“ niti mogu oceniti prema informacijama kojima raspolažem da li se ovde radi o promeni zakona radi lakšeg uspeha potencijalnog referenduma o Kosovu. Ali ono što mogu potpuno sigurno tvrditi, to je da pitanje Kosova sigurno neće rešiti nikakav referendum u ovako zatrovanoj atmosferi u kojoj se u svemu vidi zavera, u svakome izdajnik a bilo kom postupku samo nešto negativno - kaže Žujović za Danas. Kako dodaje, za to je pre svega odgovorna vlast koja ubrzano gubi svoj kredibilitet iz dana u dan postupcima koji se ne mogu nazvati demokratskim, a ponekad ni normalnim.

- Zato je važno da svako donošenje zakona prati stvarna javna rasprava, a ne da se razgovara po kružocima i klanovima, pa se onda jedno jutro probudimo i shvatimo da neko donosi neke uredbe i odredbe bez odgovornosti za ono što čini - ukazuje Žujović.

Šta je zaista prava namera vlasti teško da će ikada biti sasvim jasno, ali ono što na prvuloptu deluje kao pozitivno je da najavljene izmene referendum i narodnu inicijativu donekle približavaju i olalcšavaju građanima. Građani putem narodne inicijative mogu da utiču na promene pojedinih zakonskih rešenja.

Kako je rekao Branko Ružić, do sada je zabeležena samo jedna narodna inicijativa za koju bi moglo da se kaže da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“ za promenu Krivičnog zakonika (Inicijativa se razlikuje od referenduma po tome što građani prikupljenim potpisima, od skupštine traže da nešto usvoji). Prema Ružićevim rečima, broj da bi inicijativa biti pokrenuta ubuduće će biti pet odsto birača, ako je reč o opštinskoj, onda upisanih u toj opštini.

Kako je Ružić ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da opštine samostalno utvrđuju ovaj procenat, što je ranije za posledicu imalo da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto. „Predložićemo i znatno produžavanje roka za prikupljanje potpisa, sa dosadašnjih i neprimerenih sedam dana na čak 90 dana“, naveojeon.

Jedna od novina je i da se uvode obavezni i fakultativni referendum, kao i prethodni i naknadni na zahtev birača ili poslanika/odbomika na celoj ili na delu teritorije. A predviđa se iproširenje kruga birača na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem. Kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.

Lidija Valtner

„Vlast na ovaj način potpuno obesmišljava suštinu referenduma i otvara sebi mogućnost da sa minimalnom podrškom isključivo svoje partijske mašinerije iz Ustava ukloni preambulu o Kosovu i Metohiji koja štiti teritorijalnu celovitost Republike Srbije, u skladu sa Rezolucijom UN 1244", tvrdi se u saopštenju Dosta je bilo.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: SZS traži istu salu u kojoj je bio Vacić

SZS traži istu salu u kojoj je bio Vacić

Niš - Niški Savez za Srbiju će uputiti zahtev niškoj gradskoj opštini Pantelej da sledećeg utorka održi svoj skup u istoj sali u kojoj je Srpska desnica prekjuče po podne osnovala svoj opštinski odbor, a koja se nalazi u gradskoj zgradi koju kao svoje sedište koristi Policijska stanica Pantelej.

Na snimku čelnika Srpske desnice Miše Vacića, objavljenog na njegovom tviter nalogu, vidi se kako on ulazi u ovu zgradu, na čijem ulazu stoji natpis „Policija“, kao i manji natpis „Policijska stanica Pantelej“ i poster „Policijska ispostava Pantelej", najavljujući da će u njenoj sali biti održana izborna skupština 00. Najveći deo te zgrade, u vlasništvu grada, koristi Policijska stanica Pantelej, „spornu“ salu koristi Gradska opština Pantelej, a manji prostor mesna kancelarija „Moša Pijade". Z. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Danas     Strana: 27

Rubrika: Hronika

Autori: N. Kovačević

Teme: Korupcija

Naslov: Naprednjačka hobotnica isisava život iz Srbije

Predstavnici stranaka užičkog Saveza za Srbijupokreću akciju „Uzbuni se“

Naprednjačka hobotnica isisava život iz Srbije

Užice - Predstavnici stranaka užičkog Saveza za Srbiju (Demokratska stranka, Narodna stranka, Stranka slobode i pravde i Dveri) pozvali su Užičane da budu uzbunjivači i da se, prijavljujući korupciju, kriminal i druge zloupotrebe, pridruže akciji „Uzbuni se“, koju taj savez organizuje. Oni su, na konferenciji za novinare, objasnili da građani mogu to da prijave od 8 do 16 časova besplatnim pozivom na broj telefona 0800/000-205 ili na zaštićenu imejl adresu uzbuniseŽprotonmail.com.

Ivana Parlić, poverenica Narodne stranke u Užicu, navela je da je Savez za Srbiju formirao tim iskusnih advokata koji će uzbunjivačima pružiti pravnu zaštitu, te da je u prvoj sedmici te akcije, korupciju i kriminal prijavilo nekoliko građana iz cele Srbije i da je u toku provera tih informacija.

- Naša zemlja je pod stegom i bezakonjem SNS. Ta partijska hobotnica isisava život iz Srbije i niko od nas ne bi trebalo da bude po strani, poručila je Parlić i podsetila na to da je „politička moć u građanima i da bi trebalo da pruže otpor korupciji i bezakonju". Navodeći da je Aleksandar Obradović, uzbu-Protesti na proleće

lako je ranije bilo najavljeno da će se protesti „1 od 5 miliona" nastaviti u septembru u Užicu, Željko Bacotić, potpredsednik užićkih demokrata, objasnio je da je „procenjeno da se saćeka pogodan trenutak, kako se ne bi rasipala energija građana". „Protesta će biti, ali ćekamo pogodan trenutak i on će, najverovatnije, biti na proleće", rekao je Bacotić i porućio da će odbornici Saveza za Srbiju nastaviti da bojkotuju sednice gradske skupštine. zavisne institucije i vladavinu prava, a da država nije jedan čovek, ma kako se on zvao“. okupirani režimskom propagandom“ i da će aktivisti Saveza za Srbiju o tome neposredno razgovarati sa građanima na štandovima koji će biti postavljeni na nekoliko lokacija u gradu. Prva takva akcija je najavljena je za 23. novembar.

- Tragedija našeg pohtičkog trenutka jeste u tome što se u 21. veku borimo za izbore, kojih ne može biti, ako ne budu slobodni, rekla je Parlićeva i istakla da „pe bi trebalo osuđivati one koji, zbog siromaštva i straha, podržavaju ljude poput Jutke i sličnih, poručivši da će „građani zajedno sa Savezom za Srbiju osloboditi i njih“.

  1. Kovačević

njivač iz „Krušika“, dokaz o tome da postoje hrabri i slobodni ljudi, ona je poručila da bi „građani trebalo da se izbore za ne-Najavljujući i akciju o značaju bojkota predstojećih izbora, ona je ocenila da su „mediji sa nacionalnom frekvencijom

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Dnevnik     Strana: 1,7

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stiže inovativna terapija za rak pluća

Stiže inovativna terapija za rak pluća

Stiže inovativna terapija za rak pluća

Trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti i prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara, čulo se između ostalog na jučerašnjoj tribini “Dokle smo stigli?” Udruženja za borbu protiv raka pluća “Punim plućima”, Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije. U proseku, dnevno se kod 16 osoba dijagnostikuje rak pluća, a na žalost, svaki dan 13 osoba izgubi bitku s ovom teškom bolešću.

Direktorka Sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović najavila je uvođenje inovativne terapije za rak pluća.

- Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara s farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka - rekla je Jovana Simanović Milovanović.

Karcinom plućaje najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji. Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine. Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba. Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima" Olja Borović napomenula je da se udruženje pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bavi i poboljšanjem statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća.

- I dok su štetnost duvanskog dima prepoznale zdravstvene institucije, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Lečenje je na nivou od pre 20 i više godina. Srbija je gotovo jedina zemlja u Evropi koja nema imunološku i personalizo-

vanu terapiju o trošku države. Oboleli od raka pluća, koji imaju sreću da žive u okolnim

zemljama, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Rumuniji ili Mađarskoj, imaju šansu da žive i da vode kvalitetan život više godina, dok pacijenti u Srbiji umiru brzo, a i to kratkotrajno lečenje hemioterapijom i zračenjem je mučno i užasavajuće - kazala je Borović.

Direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije profesorka dr Violeta Mihailović Vučinić navela je da godišnje zbrinu više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.

- Bolest se obično otkriva u kasnoj fazi, jer je podmukla. Pacijent uglavnom nema tegobe, a kada se one jave, to znači da je bolest već uznapredovala. Prevencija je veoma bitan faktor, moramo da se zajednički borimo i za bolji status obolelih. Tu pre svega mislim na savremenu terapiju koja daje dobre rezultate, ali i produžava život pacijentima - rekla je prof. dr Mihailović Vučinić.

Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.

- Institut, kao vrhunska naučno-zdravstvena ustanova, ima iskustva u lečenju pomenutim terapijama, koje nam pokazuje da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni. Na taj način karcinom pluća postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest. Na žalost, za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Međutim, sistemskog pomaka i dalje nema, jer najveći broj pacijenata nema mogućnost da se leči savremenim terapijama o trošku RFZO napomenuo je prof. Stojanović. JĐ. Petrović

Boljitak posle prve terapije

Kada jedan od članova porodice oboli od raka pluća, celoj porodici se život menja iz korena. Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca pre dve godne dobio je tip karcinoma koji mu je omogućio lečenje imunoterapijom iz donacije.

- Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu dobio sm sredinom aprila 2018. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu. Da se družim s prijateljima, kao i svojim unukama. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom, kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća - objasnio je Atanasković.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Informer     Strana: 1,3

Rubrika: Udarne vesti

Autori: D. Kljajić

Teme: Korupcija

Naslov: Ćosiću, kako si nezavisan kada te plaćaju Šiptari?’

Cosiću, kako si nezavisan kada te plaćaju Šiptari?’

Direktor TV N1 Jugoslav Ćosić uporno odbija da objasni kako je on to

nezavisan i profesionalan novinar, a dokazano je da je uzeo ogromne pare od Šiptara koji je od strane UN osumnjičen kao narko-bos!?

Nakon što je Informer objavio dokaze da je Ćosić na račun svoj agencije ‘Kikonekšn’ odjanuara2olB. do marta2ol9. dobio 249.896 evra, i to od firme ‘Gener2’, čijijejedinivlasnikšiptarski tajkun Baškim Ulaj, Jugoslav Ćosić danima odbija da konkretno govori o tome. Umesto da kaže za šta je tačno dobio pare od šiptarskog narkobosa, Ćosić pred tužbama i krivičnim prijavama Informeru i našem glavnom uredniku Draganu J. Vučićeviću.

Ćosić, istovremeno, nijednom rečju čak i ne pokušava da demantuje svoje bliske veze sa Ulajem, kojeg političari u Albaniji i Crnoj Gori, ali i specijalizovane agencije UN sumnjiče da je narko-bos i pripadnik zloglasnog klana ‘Tropoja’.

Komentarišući sve ove navode, direktorka i glavna urednica Studija B Ivana Vučićević kaže da su čudni putevi prljavog albanskog novca od droge.

- Sad je dokazano da deo tog keša završava i u džepovima Jugoslava Ćosića. Njegova jalova odbrana i optužbe da ga napadaju samo

zato što javno govori protiv Vučića mantra je koju koriste svi kod kojih postoje saznanja da su upleteni u neke sumnjive poslove. Ćosić ima pravo da iznosi laži protiv Vučića jer nema ni poštenja ni morala, alibi državni organi svakako trebalo da ispitaju saznanja Informera. Ako se pokažu kao tačna, Ćosiću u najmanju ruku nije mesto u medijima, osim ako deo tzv. demokratske javnosti u Srbiji ne misli da borbu protiv Vučića treba da vodi novcem albanskih narko-bosova. Kakva nam je opozicija, ni to ne treba isključiti - navodi Vučićevićeva.

IŠTVAN KAIĆ MEDIJSKI ANALITIČAR

Svi smo videli intervju sa Aljbinom Kurtijem i kako ga Ćosić vodi ispred zastave Albanije usred Prištine. Jasno je da je za to bio debelo plaćen. Nemam dokaze, ali sve transakcije nas upućuju na to.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Kurir     Strana: 1,2,3

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: N1 LAŽNI PROFESIONALCI

PLJUVALI NOVINARA ZBOG PITANJA TADICU, A SAD CUTE

Javnost se ovih dana podsetila i slučaja iz 2008, kada je tadašnji novinar Politike VLadimir Radomirović objavio integralnu verziju intervjua sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem, iako je kabinet šefa države tražio da se neki delovi izbace. Neki su tada, poput novinarke Vremena Tamare Skrozze, isticali „čak i ukoliko se neko iz ovog ili onog razloga ne slaže s predsednikom, od medija kakavje Politika očekuje da se pokaže j. makar elementarno poštovanje prema instituciji predsednika republike". Danas Skroz za ne osuđuje način na koji I novinar N1 Miodrag Sovilj postavLja pitanja predsedniku Vučiću, tvrdeći da to nije isto. Radomirović podseća da je tada doživeo progon, a potom i otkaz.

Inače, Skrozza je optužila i Vučićevu savetnicu Suzanu VasiLjević da „ro ko zna koji put pre Lazi granicu ovlašćenja i zaboravLja šta joj je posao" i da „nastupa kao pedagog, jer za to nije kvalifikovana'l. Vasiljevićeva na to odgovara: - KvaLifikovana sam tačno ono Liko koLikoje i gospođa Skrozza biLa 17. apriLa 2008, kada je u svom autorskom tekstu u nedeLjniku Vreme svog tadašnjeg koLegu Vladimira Radomirovića i novine Politika optužiLa da se „ubrzano pretvaraju u tabloid", i to samo zato što su u ceLosti objaviLi intervju stadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Nino Brajović

SAD SU NEPROFESIONALNI, LICNO SAM SE UVERIO U TO

Generalni sekretar UNS Nino Brajović kaže da je N1 moderna medijska kuća, koja ima veliki broj dobrih novinara, ali se i njima dešava da profesionalizam podrede angažovanom novinarstvu, u čemu nisu uvek nepristrasni.

- Na vlastitom primeru sam se u to uverio. Nesporno je da i N1 zasLužuje kritiku za svoj rad, ali je važno da postoji televizija koja se u programskom i uređivačkom konceptu znatno razlikuje od većine osta Lih - navodi on i dodaje da ne vidi vezu između zdravstvenog stanja predsednika Vučića i Ni.

lako televizija N1 pokušava na sve načine da se postavi kao moralna vertikala u medijskom svetu, ona često demonstrira neprofesionalnost. Uz to, uporno sebi daje za pravo da procenjuje ko je novinar, a ko ne, kao i koji su mediji uz vlast, a koji su „nezavisni".

Zato se postavlja pitanje ko je N1 dao blagoslov da baš ona bude bič božji u medijskom svetu Srbije.

Brojni primeri

Koliko ova televizija zna da bude (ne)objektivna i (ne) profesionalna najbolje se vidi u njihovim udarnim informativnim emisijama, i to posebno u izveštajima koji se odnose napoteze vlasti. Biloje više primera.

Tako, recimo, dok izveštavaju o optužbama na račun Marka Bastaća, ne zovu i Lazara Lešnjaka, koji je otkrio da ga je predsednik opštine Stari grad i venčani kum tukao, zlostavljao i kako je iznuđivao novac od investitora.

Takođe, N1 u svom izveštavanju zna da spinuje, što se desilo kada je održan jedan od dijaloga vlasti i opozicije, ali je njihov portal objavio da je ceo SZS napustio razgovor na FPN, iako to nije bilo tačno. Umesto da prizna grešku, programski direktor TV N1 Jugoslav Ćosić pokušao je da opravda taj postupak tvrdnjom da je protiv N1 pokrenuta kampanja u delu medija.

A kada im u goste dođe neko od predstavnika vlasti, on biva cenzurisan, što kasnije pravdaju „tehničkom greškom". N1 je, naime, isekao pet minuta emisije „Presing" u kojoj je poslanik SNS Vladimir Đukanović postavljao Ćosiću nezgodna pitanja o poslovanju ove televizije.

N1 je ovih dana obeležio pet godina rada u Srbiji, ali za to vreme skoro da nije bilo nijednog pozitivnog priloga o nekom potezu vlasti. U svemu traže nedostatke, pa su čak i posle otvaranja deonice Koridora 10 odmah tražili pukotine po putu, navodeći da će morati ponovo dabude rađen. Nidapocrvene

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović kaže za Kurir da o profesionalnosti TV N1 govore rejtinzi i poručuje im - pogledajte se u ogledalo.

- Svaki medij treba da radi profesionalno i prema etičkim standardima. Da li se N1 uklapa u to? Ocena gledalaca je najbolji sud o tome. Rejtinzi sve govore, pogotovo ako se izjutra pogledaju u ogledalo... Nemoralni pocrvene, a neki čak nito.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Kurir     Strana: 5

Rubrika: Vesti

Autori: KRISTINA VASKOVIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: ZELENOVIĆ PIKIRAO LUTOVČEVO MESTO

Diriguje Portparol SDS optužuje Zelenovića za blokadu procesa ujedinjenja demokrata dok se ne stvore uslovi da on bude lider

Lider stranke Zajedno za Srbiju (ZZS), članice opozicionog Saveza za Srbiju (SZS), Nebojša Zelenović nameračio se da zauzme mesto šefa Demokratske stranke (DS), na kojem se nalazi njegov kolega iz SZS Zoran Lutovac!

Ovo tvrdi portparol Socijaldemokratske stranke (SDS Konstantin Samofalov, koji je na Tviteru istakao da se „rukovodstvo ZZS izjasnilo da su protiv ujedinjenja DS i blokiraju taj proces, a onda Zelenović govori o planovima DS kao da je on predsednik te stranke, aneLutovac“. Politički poeni

- To znači: blokiram proces dok se ne stvore uslovi da ja budem predsednik - naveo je Samofilov i istakao da se „DS ujedinjuje sa ciljem obnavljanja institucije i stranke koja jedina može da se suprotstavi SNS mašineriji, a ne zbog funkcije bilo kog pojedinca".

Politikolog Jelena Vukoičić ističe da se SZS od svog osnivanja nalazi na klimavim nogama upravo zbog neslaganja lidera partija unutar SZS, štoje,kako kaže, ovim primerom potvrđeno.

- DS odavno nema političku snagu, ali ima imidž iz prošlosti. Ovo je Zelenovićeva borba da se dokopa podrške i uzme nasleđe DS kao politički kapital. Tako bi mogao da se poziva na Zorana Đinđića, jer je procenio da bi mu to donelo političke poene i veću popularnost - navodi Vukoičićeva. Pošteni DS

Podsetimo, Samofalovje reagovao na nedavnu Zelenovićevu izjavu da od 1. decembra „DS kreće u kampanju kako bi građane uverili da mogu da promene Srbiju“.

- Građane treba uveriti da je DS jedna organizacija za koju će ljudi poverovati da je poštena, za koju vredi dati 100 dinara mesečno, da ne zavisi od tajkuna i budžeta. Treba ljude da uključimo u politički život, da iskorenimo korupciju, da otvorimo poslovanje naše stranke, da ljudi vide kako se finansira, dapoveruju da možemo to da uradimo i sa državom - rekao je Zelenović.

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa Lutovcem i Zelenovićem, ali oni se nisu javljali na brojeve poznate redakciji.

KRISTINA VASKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Politika     Strana: 3

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Prodajom „zlatnih pasoša” EU zaradila 25 milijardi evra

Prodajom „zlatnih pasoša” EU zaradila 25 milijardi evra

Evropski ekonomski i socijalni komitet pozvao je članice Evropske unije da konačno zabrane prodaju „zlatnih pasoša” i boravišnih viza investitorima, jer predstavljaju ozbiljan rizik za bezbednost, pranje novca i utaju poreza, piše dnevnik „Tajms ov Malta”.

U EU postoji između 17 i 20 šema po kojima se bogatim investitorima iz raznih delova sveta omogućuje da za uloženi novac i kupovinu nekretnina dobiju stalni boravak ili državljanstvo.

Prema zajedničkom izvepggaju antikorupcijskih organizacija Transparensi internešenel i Global vitnes, preko ovih programa Evropska unija je ggrošle godine dobila 6.000 novih naturalizovanih državljana, a u poslednjih deset godina 100.000 stanovnika sa stalnim boravkom. Putem ovih šema, članice EU koje izdaju „zlatne” vize i pasoše od 2008. do 2019. godine privukle su oko 25 milijardi evra direkgnih stranih investicija.

Izvestilac ovog savetodavnog tela EU Žan-Mark Roaran kaže da ovakvi programi izdavanja pasoša za novac često nisu u skladu sa osnovnim pravima na kojima se zasniva evropska saradnja i da ih zato treba ukinuti. Evropski ekonomski i socijalni komitet je zato pozvao Evropsku komisiju da uspostavi mehanizam koordinacije koji omogućava državama EU da razmenjuju informacije o prihvaćenim i odbijenim zahtevima za dobijanje državljanstva i stalnog prebivališta kako bi se izbegla mogućnost da pojedinci, rizični po bezbednost, na ovaj način dolaze do boravišta i državljanstva.

Po nalazima Global vitnesa, četiri članice EU prodaju „zlatne pasoše”: Austrija, Bugarska, Kipar i Malta. Stalno boravište preko „zlatnih viza” u EU nudi 12 država: Bugarska, Kipar, Francuska, Grčka, Irska, Letonija, Luksemburg, Malta, Holandija, Portugalija, Španija i Velika Britanija. Mađarska je ukinula svoj program izdavanja stalnih boravišnih dozvola stranim investitorima za novac 2018. godine.

Dobijanje boravka ili državljanstva preko „zlatnih šema” ima različite cene. Stalni boravak u Grčkoj i Letoniji može se dobiti već za 250.000 evra, dok je za kiparski pasoš potrebno uložiti minimum dva miliona evra. Iako formalno nema cenu, najskuplje je sticanje putne isprave Austrije, za čije dobijanje investitori moraju da ulože čak i 10 miliona evra.

Prema istraživanju ove međunarodne antikorupcijske organizacije, u poslednjih deset godina najviše „zlatnih viza”, svaka po 10.000, izdale su Španija, Mađarska, Letonija, Portugalija i Velika Britanija.

Od prodaje stalnih boravišnih dozvola i pasoša, po proceni Global vitnesa, najviše godišnje zarađuju Španija (976 miliona evra), Kipar (914), Portugalija (670) i Velika Britanija (498). M. Pešić

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Politika     Strana: 11

Rubrika: Hronika

Autori: T. Todorović

Teme: Korupcija

Naslov: Vežbao potpis Tončeva za nezakonite isplate

Vežbao potpis Tončeva za nezakonite isplate

jfe. Nlanovi stranke otkrili ~ krađuiobavestili

stranačke organe

Niš - Policija je uhapsila tri osobe u Surdulici za koje postoje osnovane sumnje da su izvršili krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica i pranja novca. Kako je saopšteno, uhapšen je D. Ij. (51), administrativni radnik u Opštinskom odboru SPS-au Surdulici - za kojeg se sumnja da je izvršio krivično delo zloupogrebe službenog položaja odgovornog lica, a pored njega zbog sumnje da su počinili krivično delo pranja novca uhapšeni su i T. N. (47), odgovorno lice u privatnim radnjama „ Deluks print” i „Deluks graf” i M. N. (51) iz firme „Klik 01”, u Surdulici.

Prema dosadašnjim saznanjima D. Tj. je od 2015. do 2018. nezakonito plaćao nepostojeće i izmišljene propagandne usluge i reklamni materijal firmama „Deluks print”, „Deluks graf” i „Klik 01” u Surdulici. Sačinjavao je lažne račune za štampanje i fotokopiranje reklamnog materijala i snimanje video-materijala i plaćao ovim radnjama i firmama, iako one nisu isporučivale surduličkom Opštinskom odboru SPS-a nipgga od toga. Fiktivnim računima oštetio je organizaciju socijalista za skoro 4,5 miliona dinara.

Utvrđeno je, navodi se u saopštenju, da su od ukupne sume primljenih uplata u iznosu od 4.438.300 dinara od SPS Surdulica, T. N. i M. N. jedan deo novca zadržavali za sebe, a ostatak predali D. Tj., koji je sve stavljao u svoj džep.

U saopštenju za javnost koje je potpisao predsednik Opštinskog odbora SPS Surdulica i potpredsednik SPS Novica Tončev, navodi se da su slučaj surdulički članovi SPS-a sami otkrili io tome da je novac nestao sa računa odmah obavestili stranačke organe i predsednika Ivicu Dačića.

Naglašeno je i da je novac koji je proneveren i koji je bio na računu SPS-au Surdulici, a koji je nezakonito skinut i isplaćen, legalan i da potiče od prihoda na osnovu izdavanja poslovnog prostora u vlasništvu opštinskog odbora. Pronevera je otkrivena kada je u fioci stola u sedištu surduličkih socijalista sasvim slučajno pronađen blok sa oko stotinu blanko naloga i vežbanim potpisima bivšeg zaposlenog i uhapšenog D. Tj. kojim je falsifikovao potpis predsednika Opštinskog odbora SPS u Surdulici Novice Tončeva i spremao dokumentaciju za isplatu sa računa prema firmama i radnjama od kojih je dobijao lažne fakture za neizvršene i fiktivne poslove.

  1. Todorović

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Politika     Strana: 5

Rubrika: Događaji dana

Autori: N.B.

Teme: Korupcija

Naslov: Francuski predlog teško primenjiv na Srbiju

Francuski predlog teško primenjiv na Srbiju

Od izuzetnog značaja za Francusku

je da čuje stavove, viđenja, iskustva, predloge i eventualne nedoumice Srbije kao odgovornog kandidata koji je duboko u procesu pristupanja, u pogledu dosadašnjeg načina i metodologije vođenja pregovora, kao i vidljivih i konkretnih koristi procesa u ovoj fazi pregovora. Ovu poruku uputio je juče ambasador Francuske Žan-Luj Falkoni na sastanku s ministrom za evropske integracije u Vladi Srbije Jadrankom Joksimović, naglasivši da je pozicija Pariza jasna u pogledu krajnjeg cilja pristupnog procesa - a to je punopravno članstvo za kandidate koji sprovedu sve neophodne reforme.

Joksimovićeva i Falkoni razgovarali su u trenutku dokje u Briselu trajao ministarski sastanak EU na kojem je tema bila i proces proširenja. U otvorenom i sadržajnom razgovoru Joksimovićeva je zahvalila na inicijativi ambasadora da dodatno predstavi pozicije Francuske u pogledu tzv. non pejpera. Joksimovićeva je posebno zahvalila Falkoniju na ažurnosgi da i mi dobijemo priliku da saznamo više o pojedinostima zamisli i ideja koje su predočene državama članicama EU u non pejperu. Dodala je da to pokazuje da „Francuska vrednuje i uvažava mišljenje i stav Beograda”.

Uoči sastanka u Briselu, ministar Jadranka Joksimović rekla je za Radio-televiziju Srbije da bi se francuski predlog za proširenje EU na zemlje zapadnog Balkana teško odnosio na Srbiju i, kako dodaje, bilo bi teško primenjiv na pregovarački proces i Srbije i Crne Gore kao pristupajućih zemlja. Dodala je da se dokument odnosi na kandidate kao što su Severna Makedonija i Albanija ili potencijalne kandidate BiH i takozvano Kosovo.

Dolazeći na sastanak u Briselu, francuska državna sekretarka zadužena za evropske poslove, Ameli de Monšalen, poručila je da se Pariz zalaže za proces pristupanja EU koji je efikasniji i konkretniji i kredibilan kako u očima građana EU, tako i za građane zapadnog Balkana: „Mi ne menjamo pravila usred procesa. Ono što vidimo jeste da proces ne funkcioniše jer traje dugo, frustrirajući je za učesnike”.

„Dojče vele” je ocenio da neformalnim predlogom na šest stranica francuska diplomatija pokušava da ublaži ljutnju koja se u oktobru usmerila na predsednika Makrona kada Pariz nije odobrio otvaranje pregovora o članstvu u EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Predsedavajuća Saveta Evropske unije Titi Tupurainen izjavila je, da iako nije bilo konkretne rasprave o francuskom predlogu reforme politike proširenja, neke zemlje članice izrazile su svoju podršku, a druge rezervu prema idejama Pariza. „Nije bilo zaključaka, ali ideja je da se pošalje jasna poruka o našoj posvećenosti politici proširenja i zemljama zapadnog Balkana”, rekla je Tupurainenova, a prenosi Tanjug. Naglasila je da je jučerašnja ministarska rasprava početak razgovora o novim koracima u politici proširenja o kojima će tek biti reči u pripremi za razgovore lidera EU na proleće 2020. godine.

Austrija, Italija, Slovenija, Slovačka, Češka i Poljska dostavile su Evropskoj komisiji svoje pismo u kome izražavaju spremnost da se angažuju na poboljšanju procesa pristupanja zapadnog Balkana EU. Ministri spoljnih poslova šest zemlja EU ocenjuju u pismu predsedniku EK Žan-Klodu Junkeru da je trenutni proces pristupanja zapadnog Balkana „usporen i neravnomeran”. N. B.

Otvaranje poglavlja zavisi od EU

pregovaračka poglavlja u pregovorima Srbije s EU spremna, a da od EU zavisi kakva će politička odluka biti doneta i da li će i koliko poglavlja biti otvoreno do kraja godine. „Da li će biti otvaranja novih poglavlja ili ne, nemam pojma, to zavisi od njih (EU). Kako oni budu odlučili, tako će da bude”, rekao je Vučić. Predsednik je naveo da Srbija već neko vreme ima pripremljena četiri pregovaračka poglavlja. „Da li će neko da donese političku odluku da se otvori jedno, dva, tri poglavlja? Ne sekiram se”, rekao je Vučić, prenosi Tanjug. Naveo je da bi dodao još nešto, ali da neće „da se Jadranka (Joksimović) ne naljuti”. „Nek oni rade svoj posao, mi ćemo svoj”, rekao je Vučić. Zaključio je da građane Srbije zanima kako napreduje ekonomija naše zemlje jer od toga zavisi njihov život.

EK: Beograd treba da ubrza reforme u pravosuđu Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU. U non pejper dokumentu, u koji je agencija Beta imala uvid, navodi se da je „Srbija ostvarila napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u nekim oblastima dok je u drugima u ozbiljnom zaostatku”. „U nekim oblastima su rezultati vidljivi dok u drugima još nisu opipljivi. Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala”, navodi se u izveštaju iz novembra 2019. godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Srpski telegraf     Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Utajio12,2 miliona

Utajio 12,2 miliona

NIŠ - Direktor privrednog društva iz Niša uhapšen je zbog sumnje da je utajio 12,2 miliona dinara jer nije uplaćivao porez i time oštetio državu, a sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 4

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: POKLONjENI LEKOVI PRODUŽAVAJU ŽIVOT

SVAKOG DANA U SRBIJI 16 LjUDI OTKRIJE DA IMA RAK PLUĆA, A I DALjE NEDOSTAJU SAVREMENE TERAPIJE

POKLONjENI LEKOVI PRODUŽAVAJU ŽIVOT

Svaki četvrti pacijent koji uđe u Kliniku za pulmologiju KCS ima karcinom KADA su mi saopštili

da imam adenokarcinom C349, svet se srušio. Sve se u sekundi uskovitlalo, eksplodiralo pa - stalo. Odjednom više ništa nije bilo važno. Ceo život, i ovo dosad, i ono što je preostalo, skupio se u tri reči - imam rak pluća.

Od ovog surovog saznanja, i osećanja bolešću poraženog, Bratislav Antanasković (60), elektrotehničar iz Kruševca, prošao je tri ciklusa imunoterapije, šest ciklusa hemioterapije i 25 zračenja. Onda se u tunelu pojavi i zračak nade. Dobro je podneo sve terapije, tumor se smanjio. Tumor je obuzdan. Bratislav se sad oseća dobro. U januaru će dve godine otkako mu je na rendgenu, posle pretraga zbog upornog kašlja, na plućnom krilu otkriven tumor veličine

Smrtnost velika i zbog manjka novih medikamenata

13 sa 11 centimetara. Preveliki, i na baš nezgodnom mestu, odmah do aorte, da bi se i pomišljalo na operaciju.

- Prva terapija je bila imunoterapija - priča Bratislav. - To je sreća u nesreći, jer ne mogu svi pacijenti da dobiju ovu liniju lekova. Već posle druge terapije tumor se upola smanjio. Zbog problema sa jetrom, nisam mogao da nastavim sa imunoterapijom, ali uveren sam da me je najviše ona, a onda i druge dve, spasla.

Sa istom situacijom u kakvoj se Bratislav našao, dnevno se suoči 16 stanovnika Srbije. Od raka pluća, svakog dana umre 13 stanovnika. To je, upozoravaju onkolozi povodom novembra, meseca borbe protiv raka pluća, koliko posledica agresivne prirode ove bolesti, toliko i činjenice da zaostajemo sa terapijama.

- Svaki četvrti pacijent koji uđe u Kliniku za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, ima karcinom - kaže profesor dr Violeta Mihailović Vučinić, direktor. - Samo ove godine smo otkrili 1.300 novih malignih tumora.

Doktor Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine, upravnik Klinike za pulmološku onkologiju, kaže da je u Vojvodini od 2010. godine otkriveno 11.880 slučajeva raka pluća. Bar trećina bila je u četvrtoj fazi bolesti, kad šansu da preživi pet godina ima do 10 odsto obolelih.

- Zato se borimo da bolest "uhvatimo" u prvoj ili drugoj fazi, kada možemo da očekujemo da će svaki drugi preživeti bar pet godina - kaže dr Stojanović. - Imamo malo bronhoskopskih centara. Ideja je da, kao što se nekad pokretnim rendgenima otkrivala tuberkuloza, sada mini-skenerima na terenu snimamo pluća, prvo starijima od 50 godina sa 25 godina pušačkog staža. Karcinom pluća je bolest sa lošom prognozom, a nove terapije, koje produžavaju život, u Srbiji se većinom obezbeđuju iz donacija.

- Kod nas je ove godine imunoterapiju primalo 25 pacijenata - kaže dr Natalija Samardžić, načelnik Dnevne bolnice Klinike za pulmologiju KCS. - Sigurno je da bi bilo bar 200 pacijenata godišnje za ovu terapiju samo u prvoj liniji.

Srbija je druga u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, sa oko 6.000 novoobolelih godišnje, i 4.600 umrlih.

- Nove terapije omogućavaju da pacijent živi sa jednom tabletom dnevno, a ako bolest napreduje sa dve - kaže dr Davorin Radosavljević, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. - Korist koju imamo od novih terapija samo pre nekoliko godina bila je nezamisliva, i svi očekujemo da će novi lekovi, koje je stručna komisija preporučila, biti dostupni pacijentima u Srbiji.

  1. RADIVOJEVIĆ

MEDIKAMENTI POSLE NOVE GODINE JOVANA Simanović Milovanović, direktor sektora za lekove RFZO, kaže da je Centralna komisija za lekove donela odluku i da se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća. Prvi lekovi će se naći na listi koja izlazi oko Nove godine. Terapiju pacijenti mogu da očekuju od dva do tri meseca kasnije, nakon sprovođenja javne nabavke.

? NOVA NADA I ZA BOLESNE OD MELANOMA KOMBINOVANA ciljana terapija za pacijente obolele od melanoma, do kraja godine trebalo bi da se nađe na listi lekova o trošku RFZO. Sledeća stavka biće proširenje liste indikacija za ovaj lek, nakon čega će on biti dostupan i preventivno, kako bi sprečio povratak i pogoršanje bolesti.

Ove novine najavili su lekari Vojnomedicinske akademije u Beogradu, na jučerašnjoj konfereciji povodom budućeg regionalnog kongresa posvećenog melanomu.

- Tokom decembra, trebalo bi da se na listu lekova stavi kombinovana ciljana terapija - kaže za "Novosti" prof. dr Željko Mijušković, specijalista dermatovenerologije na VMA. - Ona ima manje neželjenih efekata i produžava život znatno više nego lekovi koji su trenutno dostupni. Cena nije veća nego za terapije koje se sada koriste.

Kod pacijenta koji su imali metastaze, završili lečenje i nemaju aktivnu bolest, dokazano je da kombinovana ciljana terapija koja se daje preventivno tokom godinu dana, može da spreči ponovno javljanje bolesti.

- Sledeći prioritet tokom naredne godine jeste proširinje liste indikacija, tako da će pacijenti koristiti ovu terapiju preventvno u određenim fazama bolesti, kako se me-

lanom ne bi ponovo vra-

tio - kaže prof. dr Lidiija Kandolf Sekulović, načelnik Klinike za kožne i polne bolesti VMA. A. VASIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 21

Rubrika: Novi Sad

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uzimao mito da zaobiđe gazde

Uzimao mito da zaobiđe gazde

POSLE saslušanja četvoro osumnjičenih za više koruptivnih krivičnih dela u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, sudija za prethodni postupak je odredio pritvor do 30 dana D. T. (64), inspektoru rada za Sremski okrug.

KAKO se sumnja S. E. i I. M. su po nalogu D. T. i u dogovoru sa odgovornim licima kontrolisanih preduzeća, naknadno prijavljivali radnike na socijalno osiguranje, odnosno naknadno sačinjavali akte u vezi sa bezbednošću na radu. Ova mera izrečena mu je da boravkom na slobodi ne bi mogao da utiče na svedoke.

Preostalih troje - S. G. (62), takođe inspektor rada za Sremski okrug, S. E. (35), odgovorno lice omladinske zadruge "Sirmzad" iz Sremske Mitrovice, i I. M. (52), odgovorno lice "Vatrootpornosti" iz Šida, u daljem postupku će se braniti sa slobode.

Kako je saopštio MUP, sumnja se da je D. T. od aprila ove godine počinio više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja tako što prilikom inspekcijskog nadzora u sedam privrednih društava, po dogovoru sa odgovornim licima tih preduzeća, nije konstatovao utvrđene nepravilnosti, niti je za to podnosio naloge za pokretanje prekršajnog postupka.

Sumnja se da su mu u tome pomagali S. E. i I. M., za koje se sumnja da su, kako se dalje navodi u saopštenju MUP, počinili krivično delo pomaganje u zloupotrebi službenog položaja. Kako se sumnja, D. T. je primio mito u iznosu od 200 evra da ne bi uradio inspekcijski nadzor na gradilištu gde je investitor 47-godišnji muškarac. On se sumnjiči za davanje mita i protiv njega će biti podneta krivična prijava. Lj. P.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: pravda.rs

Link: http://www.pravda.rs/2019/11/19/ukida-se-cenzus-za-uspeh-referenduma-dovoljna-samo-vecina/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ukida se cenzus, za uspeh referenduma dovoljna samo većina

Za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača.To je predviđeno Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana. Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić naglasio je da je cilj predloženih zakonskih izmena usklađivanje sa Ustavom, uz ocenu da je postojeći zakon po nizu svojih rešenja restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama garantovanih najvišim pravnim aktom. ''Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je donet 1994.godine, a minimalno izmenjen 1998.godine, ali je primena niza rešenja tog zakona u praksi pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste'', rekao je Ružić na Okruglom stolu o Nacrtu Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Kako je naveo, od uvođenja višestranačja u Srbiji održana su svega tri referenduma na republičkom nivou - 1992, 1998. i 2006.godine, i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana. Kada je reč o narodnim inicijativama, zabeležena je samo jedna za koju bi se, ukazao je Ružić, uslovno moglo reći da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije ''Tijana Jurić'' za promenu krivicnog zakonika. ''Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvodenja mesnih samodoprinosa, što ukazuje da se ovi demokratski instituti slabo primenjuju u Srbiji i to stanje želimo da promenimo'', naglasio je Ružić. Prema njegovim rečima, resorno ministarstvo je već promenom Zakona o lokalnoj samoupravi fiksiralo potreban broj birača za pokretanje narodne inicijative na pet odsto birača u jedinici lokalne samouprave. Kako je ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da jedinice lokalne samouprave statutima samostano utvrđuju ovaj procenat što je ranije, kaže Ružić, za posledicu imalo to da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto. Ružić je naglasio da je omogućavanje građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo da učestvuju u vršenju vlasti, putem referenduma i narodne inicijative, jedna od aktivnosti utvrđenih Programom rada Vlade Srbije za 2019.godinu, ali i Akcionim planom za reformu javne uprave, donetim sredinom 2018.godine, kao i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Srbiji za period 2018-2020.godine. Izradu Nacrta Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i organizaciju hjkavnioh rasprava pomogla je Vlada Ssvajcarske u okviru projekta ''Podrška sprovođenju Akcionog plana Strategije reforme javne uprave - reforma lokalne samouprave 2016-2019''. Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je da je jedna od ključnih neusaglašenosti važećeg zakona sa Ustavom tzv.kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izaznost više od polovine upisanih birača. S druge strane, pojasnio Mogić, članom 203.stava 8 Ustava Srbije utvrđeno da se odluka o promeni najvišeg pravnog akta donosi ukoliko za nju glasa većina od izašlih birača. ''Bilo je raznih komentara u javnosti šta je smisao ukidanja kvoruma za referendum. I da odustanemo od donošenja novog zakona i da se ništa ne promeni, ako bi se održao referendum za promenu Ustava, ne bi mogao da se primeni važeći zakon, jer je Ustav to eksplicitno odredio'', kazao je Mogić, koji je tzv.kvorum za referendum označio kao jedan od ključnih problema za primenu tog demokratskog instituta. Kako je rekao, novi zakon treba da donese rešenja usklađena sa Ustavom, da promoviše standarde najbolje prakse i podstakne nove procese i načine komunikacije između vlasti i građana. Mogić je naveo da dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritoriji. ''Predviđa se i proširenje kruga birača sa pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem'', naveo je Mogić. Prema predloženom zakonu, referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije. Javna rasprava o Nacrtu Zakona trajaće do 22.novembra, a prethodne dve održane su u Nišu i Novom Sadu. Komunalna milicija će legitimisati bez uniforme, oduzimati vozila! Više o tome čitajte OVDE. Izvor: Tanjug

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/228071/Ukida-se-cenzus-za-referendum-odluku-ce-donositi-vecina-izaslih.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ukida se cenzus za referendum, odluku će donositi većina izašlih

Za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača, predviđeno je Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić naglasio je da je cilj predloženih zakonskih izmena usklađivanje sa Ustavom, uz ocenu da je postojeći zakon po nizu svojih rešenja restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama garantovanih najvišim pravnim aktom.   "Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je donet 1994. godine, a minimalno izmenjen 1998 .godine, ali je primena niza rešenja tog zakona u praksi pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste", rekao je Ružić.   Kako je naveo, od uvođenja višestranačja u Srbiji održana su svega tri referenduma na republičkom nivou - 1992, 1998. i 2006. godine, i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana.   Kada je reč o narodnim inicijativama, zabeležena je samo jedna za koju bi se, ukazao je Ružić, uslovno moglo reći da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" za promenu krivičnog zakonika.   "Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa, što ukazuje da se ovi demokratski instituti slabo primenjuju u Srbiji i to stanje želimo da promenimo", naglasio je Ružić.   Prema njegovim rečima, resorno ministarstvo je već promenom Zakona o lokalnoj samoupravi fiksiralo potreban broj birača za pokretanje narodne inicijative na pet odsto birača u jedinici lokalne samouprave. Kako je ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da jedinice lokalne samouprave statutima samostalno utvrđuju ovaj procenat što je ranije, kaže Ružić, za posledicu imalo to da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto.   Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je da je jedna od ključnih neusaglašenosti važećeg zakona sa Ustavom tzv. kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izlaznost više od polovine upisanih birača. S druge strane, članom 203. stava 8 Ustava Srbije utvrđeno je da se odluka o promeni najvišeg pravnog akta donosi ukoliko za nju glasa većina od izašlih birača.   "Bilo je raznih komentara u javnosti šta je smisao ukidanja kvoruma za referendum. I da odustanemo od donošenja novog zakona i da se ništa ne promeni, ako bi se održao referendum za promenu Ustava, ne bi mogao da se primeni važeći zakon, jer je Ustav to eksplicitno odredio", kazao je Mogić, koji je tzv. kvorum za referendum označio kao jedan od ključnih problema za primenu tog demokratskog instituta.   Mogić je naveo da dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritorije.   "Predviđa se i proširenje kruga birača sa pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem", naveo je Mogić.   Prema predloženom zakonu, referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.   Javna rasprava o Nacrtu Zakona trajaće do 22. novembra, a prethodne dve održane su u Nišu i Novom Sadu. Autor: Tanjug Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: raska.gov.rs

Link: https://raska.gov.rs/index.php/item/1094-cl-ns-v-u-r-dn-lu-z-pr-c-nj-pri-n-l-p-ps-in-r-s-l-ln-n-i-rupci-s-f-ru-u-l-f

Autori:

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Članstvo u radnom telu za praćenje primene LAP-a opštine Raška - Lokalnom antikorupcijskom forumu (LAF)

Republika Srbija OPŠTINA RAŠKAKomisija za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana Opštine RaškaBroj: 03/19-2Datum: 01.11.2019.godineR A Š K A Na osnovu člana 11. Odluke o uslovima, kriterijumima i postupku sprovođenja javnog konkursa za izbor članova radnog tela za praće... Napisao Opštinska uprava Raška Republika Srbija OPŠTINA RAŠKAKomisija za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana Opštine RaškaBroj: 03/19-2Datum: 01.11.2019.godineR A Š K A Na osnovu člana 11. Odluke o uslovima, kriterijumima i postupku sprovođenja javnog konkursa za izbor članova radnog tela za praćenje primene LAP-a opštine Raška- Lokalnog antikorupcijskog foruma, a nakon provere stručne osposobljenosti i znanja koja je održana 01.11.2019. godine, Komisija za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana Opštine Raška je utvrdilaR A N G L I S T Ukandidata za članstvo u radnom tela za praćenje primene LAP-a opštine Raška- Lokalnom antikorupcijskom forumu (LAF), koji su sa najboljim rezultatom ispunili kriterijume za imenovanje (prva tri rangirana kandidata) R. br. Ime i prezime kandidata Br. prijave Prosečni broj bodova 1. Marija Radojković I br. 01/19-3-4 20 2. Slava Ivanović-Milenković I br. 01/19-3-3 20 3. Dušica Sretenović I br. 01/19-3-5 19 ------- ---------------------------------------------- -------------------------- -------------------------- 4. Zoran Despotović I br. 01/19-3-1 18 5. Đurđica Bimbašić I br. 01/19-3-2 11 Rang listu objaviti na internet prezentaciji opštine Raška i na oglasnoj table Opštinske uprave opštine Raška.ObrazloženjeNa javni konkurs za izbor članova radnog tela za praćenje primene LAP-a opštine Raška- Lokalnog antikorupcijskog foruma koji je raspisan 19.09.2019.godine pristiglo je 5 blagovremenih i ispravnih prijava. Odlukom Komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana Opštine Raška određeno je da se 01.11.2019. godine sprovede postupak usmene provere stručne osposobljenosti i znanja kandidata za članova radnog tela za praćenje primene LAP-a opštine Raška. Usmenoj proveri pristupilo je svih 5 kandidata po utvrđenom rasporedu. Usmenu proveru je sprovela Komisija u prisustvu predstavnika Organizacije "Transparentnost Srbija".Nakon usmene provere kandidata, Komisija je izvršila ocenjivanje kandidata u skladu sa članom 8. i 9. Odluke o uslovima, kriterijumima i postupku sprovođenja javnog konkursa za izbor članova radnog tela za praćenje primene LAP-a opštine Raška- Lokalnog antikorupcijskog foruma, te je na osnovu prosečnog broja bodova kojima su kandidati bodovani od strane članova Komisije utvrđena rang lista kao u predlogu.POUKA O PRAVNOM LEKU: Podnosioci prijava imaju pravo prigovora na rang listu Opštinskom veću opštine Raška u roku od tri dana od dana objavljivanja rang liste. PREDSEDNIK KOMISIJESlobodan Ristović          

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/kosovo-ili-ustav-zasto-se-sada-menja-zakon-o-referendumu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Kosovo ili Ustav: Zašto se sada menja Zakon o referendumu

BBCMože li Vučić da obezbedi podršku za referendum? Beograđanka Vukosava Jašić ima 78 godina i redovno izlazi na izbore, mada ne i na referendume. "Nisam učestvovala ni na jednom, nije me politika zanimala. Ali ako bude oko Kosova tu ću obavezno da glasam, jer Kosovo je Srbija već vekovima", kaže Jakić za BBC na srpskom. …BBC Može li Vučić da obezbedi podršku za referendum? Beograđanka Vukosava Jašić ima 78 godina i redovno izlazi na izbore, mada ne i na referendume. "Nisam učestvovala ni na jednom, nije me politika zanimala. Ali ako bude oko Kosova tu ću obavezno da glasam, jer Kosovo je Srbija već vekovima", kaže Jakić za BBC na srpskom. Upravo ovakav odnos građana prema pitanju statusa Kosova pojedini vide kao glavni razlog da vlast odluči da iz postojećeg zakona o referendumu izbaci odredbu o pragu izlaznosti. Po postojećem zakonu, da bi se izjašnjavanje građana za ili protiv neke odluke - smatralo uspešnim bilo je neophodno da glasa više od polovine upisanih birača, odnosno 50 odsto plus jedan. Međutim, u nacrtu predlogu izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji je pripremilo Ministarstvo državne uprave, ta odredba ne postoji. Tri poruke makedonskog referenduma Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu Crna Gora, 13 godina kasnije: Evropa, srastanje i "Ludi bratski ples" "Zakon o referendum i narodnoj inicijativi se ne menja ni zbog kakvog aktuelnog političkog pitanja", kažu iz Ministarstva državne uprave za BBC na srpskom. Cilj im je, kažu, da ovi "izrazito demokratski mehanizmi" postanu dostupniji građanima. "Ukidanje praga izlaznosti predstavlja usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije, jer ni za promene Ustava, kao najvišeg pravnog akta, nije predviđen prag izlaznosti", navode iz resornog ministarstva. Šta piše u Ustavu? U članu 203. Ustava Republike Srbije navodi se da je odluka na referendumu za promenu ustava doneta ako je za nju glasala većina od izašlih birača. Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine, navodi se u najvišem pravnom aktu iz 2006. Takođe, u preambuli stoji da je "pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije". "Pojedine javne reakcije su prizemna politizacija i izraz neznanja i nestručnosti", ocenjuje profesor Ustavnog prava na Univerzitetu Union Nikola Tesla Vladan Kutlešić. "Promena, kako god oni pokušavali sad da je ocene, napravljena je tačno pre 13 godina kad je donet Ustav 2006. godine, ali očigledno je da to pojedini nisu primetili", dodaje on. MLADEN ANTONOV/AFP/Getty Images Slobodan Milošević glasao je na referendumu o Kosovu čiji rezultat sam nije primenio Priprema terena za Kosovo Na referendumima nije glasala ni Vesna Pešić, sociološkinja sa dugogodišnjim poslaničkim stažom. "Ako imate jedno nedemokratsko društvo, referendumi nikad ne mogu da budu demokratski. "Ja nisam izlazila jer su svi ti referendumi bili falš referendumi, ni u vreme Miloševića ni u mitrovdanskom Ustavu koji ni poslanici nisu pročitali pre usvajanja", kaže ona za BBC. Više je debate bilo za vreme Tita, kada je profesor Mihajlo Đurić zbog učešća u raspravi o ustavu završio u zatvoru na godinu dana, nego te 2006. godine, podseća Pešić. "Ta bezvrednost referenduma, kojom se može još lakše manipulisati, priprema se za izvlačenje Vučića iz kosovskog problema", tvrdi ona. "Želi da smanji izlaznost na prostu većinu i ublaži taj kriterijum zato što su istraživanja pokazala da on ni za jednu varijantu priznavanja Kosova nema referendumsku većinu", ističe sociološkinja. Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Ipsos Srđan Bogosavljević je u avgustu izjavio da će "otpisivanje bilo čega (u vezi sa Kosovom) za Vučića biti izazov u kome će on teško dobiti podršku većine". "U zemlji nema raspoloženja za pravno obavezujući sporazum i, ako se Vučić na to odluči, on i njegova stranka bi morali jako da rade na javnom mnjenju", rekao je tada Bogosavljević za Fonet. Budući da Vučić nije pripremao javno mnjenje za priznanje, on mora da menja zakon o referendumu, smatra Pešić. "Stavljao je slike Putina sa nekim oružjem kojim će da brani Kosovo, i pumpao nacionalizam, umesto da radi suprotno", ocenjuje ona. Ne može se zakonom utvrđivati uslov koji ustav ne poznaje, tvrde na drugoj strani predlagači zakona. "Čak i ako ne bi doneli nov zakon, na eventualnom referendumu o promeni Ustava, ne bi mogao da se primeni uslov o izlaznosti većine upisanih birača, jer je Ustav izričito uredio to pitanje bez tog uslova", kažu iz Ministarstva. Aljkavost i nebriga Po donošenju novog ustava, trebalo je sve zakone usaglasiti sa njim do kraja 2008. godine, objašnjava Kutlešić. "U takvim situacijama, sva ministarstva naprave spisak zakona iz njihovih oblasti i redom ih usaglašava. Međutim, aljkavošću i nebrigom resornog ministarstva to nije usaglašeno", kaže on. I za posledice Srbija ima neustavan zakon najmanje 11 godina. "Sve i da smo hteli da raspišemo referendum ranije to ne bismo mogli jer on ne bi bio u skladu s Ustavom", navodi Kutlešić. Iz Ministarstva državne uprave, pak, tvrde da je planiranje donošenja ovog zakona započeto pre više od dve godine. Promena ovog zakona utvrđena je, navode, ne samo Programom rada Vlade za 2019. godinu, već i akcionim planovima za reformu javne uprave donetim 2018. i 2017. godine. "Referendum se izuzetno često koristi u autoritarnim i nedemokratskim sistemima, a u demokratskim i politički stabilnim koristi se retko i veoma pažljivo. "Izuzima se primer Švajcarske, gde je ta praksa izuzetno raširena i oni bar deset puta godišnje izlaze na nacionalne referendume, čak i za pitanje povećanja plata saveznih službenika", ocenjuje Kutlešić. Smanjiti ili povećati većinu? Smanjivanje većine obesmišljava referendum, jer je u nekim situacijama potrebno povećati većinu posebno kod važnih nacionalnih pitanja koja dele društva, smatra sociološkinja Pešić. "Svaka separacija traži veće većine, kao što je bilo u Crnoj Gori ili sad oko Kosova. U Crnoj Gori su iz Evrope tražili većinu do 55 odsto. "Povećanjem tog praga odluka koja se donese, zaista predstavlja stav građana, kako ne bi sutradan posle referenduma počeli ratove", navodi Pešić. Kada su Crnogorci maja 2006. glasali o nezavisnosti države za nju se moralo opredeliti 55 odsto izašlih - i taj cenzus je prebačen za 0,5 - nezavisnu Crnu Goru podržalo je 55,5 odsto birača. Protiv je bilo 44,5 odsto. Profesor Ustavnog prava koji je učestvovao u pisanju jugoslovenskog Ustava 1990. godine, tvrdi da je teorija na stanovištu da je smanjivanje većine opravdano. Venecijanska komisija u "Primerima dobre prakse o referendumu" još 2000. dala je preporuku da ne postoji prag izlaznosti na referendumima. "Na referendumu se odlučuje za i protiv, vlast može jako mnogo da manipuliše formulacijom pitanja i postigne politički cilj. "Svesni te opasnosti, pored niza drugih koje nosi propaganda sa sobom, oni referendume vezuju za države sa jako razvijenim javnim mnjenjem i demokratijom", kaže Kutlešić. Centralno pitanje je da li su oni koji donose odluku, dovoljno obavešteni o svim razlozima za i protiv i posledicama tih odluka, navodi profesor. "U jednoj Švajcarskoj, sud je proletos doneo odluku da referendum nije po propisima jer građani nisu bili dovoljno informisani, a možete zamisliti kako izgleda referendum u Kazahstanu gde se odlučuje da li će Nursultan Nazarbajev biti doživotni predsednik", dodaje on. DIMITAR DILKOFF/AFP/Getty Images Referendumi na Balkanu su uvek nosili emotivni naboj Slučaj Crne Gore i Kutlešić navodi kao argument, ali za njegove tvrdnje. Podseća i na čuveni rezultat referenduma o otcepljenu Kvebeka kada je 1995. godine 49 odsto bilo za, a 50 odsto protiv otcepljenja od Kanade. "Kako da živite u državi gde je polovina ili 45 odsto građana na drugoj strani, da li je to onda demokratska odluka? "Zato se zagovara konsultativni referendum u kome se pribavlja mišljenje naroda, a odgovornost preuzima onaj ko treba - politički vrh", zaključuje Kutlešić. Šta se još menja u zakonu? Pitanje praga izlaznosti nije jedina novina u predlogu novog zakona o referendumu. Odluka na referendumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma. U Nacrt zakona je uneto i rešenje koje omogućava duži rok i prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu u elektronskoj formi. Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine, a minimalno izmenjen 1998. godine. "Taj zakon je, ne samo neusaglašen sa Ustavom, već i po nizu rešenja restriktivan i prevaziđen", navode iz Ministarstva državne uprave. Zato je u toku javna rasprava o izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i traje do 22. novembra. Posle toga predlog zakona ide u skupštinsku proceduru. "Primena niza rešenja postojećeg zakona u praksi je pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste". Promene koje se predlažu za referendum: Propisivanje pravila da se odluka na referendumu donosi većinom od izašlih birača, bez uslova da je neophodno da izađe većina od ukupnog broja birača Uređivanje obaveznog i fakultativnog (savetodavnog) referenduma, prethodnog i naknadnog referenduma, na zahtev birača ili poslanika/odbornika, Proširenje kruga birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu na interno raseljena lica i birače koji se izjasne da će glasati prema mestu boravišta Pravila o referendumskoj kampanji i njenom finansiranju  Utvrđuju se rokovi za postupanje skupštine po primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma kao i po odluci donetoj na referendumu Utvrđuje se pravo na sudsku zaštitu u situacijama kada skupština odbaci inicijativu za sprovođenje referenduma Utvrđuje se obaveznost donete odluke na referendumu tako da ona ne može biti promenjena u roku od godinu dana od održavanja referenduma Odluka na referendumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma. Utvrđene su i prekršajne odredbe za kršenje zakona u pogledu finansiranja kampanje ili obaveza prema Agenciji za borbu protiv korupcije. Izvor: Ministarstvo državne uprave ANDREJ ISAKOVIC/AFP/Getty Images Kampanja za ustavni referendum 2006. godine bila je veoma snažna Kada su građani Srbije išli na referendume? U novijoj istoriji Srbije, od uvođenja višestranačja nije bilo mnogo referenduma - ukupno šest. Od toga tri uspešna i nijedan na predlog građana. Sve ih je po pravilu inicirala vlast. Referendumi iz 1990. i 2006. bili su organizovani radi promene ustava. Tokom 1992. su održana čak tri neuspešna referenduma o ustavnim amandmanima i državnim simbolima - na jednom od njih predloženo je da "Marš na Drinu" postane državna himna. Možda je najpoznatiji referendum iz 1998. godine koji je poslužio da se "skine" odgovornost sa predstavnika režima Slobodana Miloševića za političku odluku pred bombardovanje, navodi istraživački tim nevladine organizacije CRTA. Tada su građani odgovarali na pitanje o učešću stranih predstavnika u "rešavanju problema na Kosovu i Metohiji", figurativno nazvanih u javnosti kao "strana čizma" na Kosovu. Na poslednjem, pre 13 godina, prvi put je na birališta izašao čak i patrijarh Pavle. Glasanje je trajalo dva dana i tada je donet takozvani mitrovdanski Ustav. I inicijative retkost Penzionerka Jakić kaže da često potpisuje inicijative na lokalnom nivou, a podržala je i inicijativu Fondacije Tijane Jurić da se u krivični zakon uvede doživotna robija za najteže slučajeve. "Često o tome pišem i na Fejsbuku, da bi trebalo najstrože kazniti silovatelje i ubice dece", dodaje Jakić. U pogledu narodnih inicijativa, samo je inicijativa ove fondacije za promenu krivičnog zakona urodila plodom. Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa. "Ovo ukazuje da se ovi instituti izrazito demokratskog karaktera vrlo slabo primenjuju u Republici Srbiji i to stanje želimo da promenimo", navode iz resornog ministarstva. Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat. Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje. Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija. Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: bbc.com

Link: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-50413158

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zašto se sada menja Zakon o referendumu

Iako kritičari smatraju da se ukidanje praga izlaznosti predlaže da bi "lakše" prošao predlog rešenja o statusu Kosova, nadležni tvrde da je reč o neophodnom usaglašavanju s najvišim pravnim aktom.Natpis na slici Može li Vučić da obezbedi podršku za referendum?Beograđanka Vukosava Jašić ima 78 godina i redovno izlazi na izbore, mada ne i na referendume."Nisam učestvovala ni na jednom, nije me politika zanimala. Ali ako bude oko Kosova tu ću obavezno da glasam, jer Kosovo je Srbija već vekovima", kaže Jakić za BBC na srpskom.Upravo ovakav odnos građana prema pitanju statusa Kosova pojedini vide kao glavni razlog da vlast odluči da iz postojećeg zakona o referendumu izbaci odredbu o pragu izlaznosti.Po postojećem zakonu, da bi se izjašnjavanje građana za ili protiv neke odluke - smatralo uspešnim bilo je neophodno da glasa više od polovine upisanih birača, odnosno 50 odsto plus jedan.Međutim, u nacrtu predlogu izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji je pripremilo Ministarstvo državne uprave, ta odredba ne postoji."Zakon o referendum i narodnoj inicijativi se ne menja ni zbog kakvog aktuelnog političkog pitanja", kažu iz Ministarstva državne uprave za BBC na srpskom.Cilj im je, kažu, da ovi "izrazito demokratski mehanizmi" postanu dostupniji građanima."Ukidanje praga izlaznosti predstavlja usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije, jer ni za promene Ustava, kao najvišeg pravnog akta, nije predviđen prag izlaznosti", navode iz resornog ministarstva.Šta piše u Ustavu?U članu 203. Ustava Republike Srbije navodi se da je odluka na referendumu za promenu ustava doneta ako je za nju glasala većina od izašlih birača.Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine, navodi se u najvišem pravnom aktu iz 2006.Takođe, u preambuli stoji da je "pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije"."Pojedine javne reakcije su prizemna politizacija i izraz neznanja i nestručnosti", ocenjuje profesor Ustavnog prava na Univerzitetu Union Nikola Tesla Vladan Kutlešić."Promena, kako god oni pokušavali sad da je ocene, napravljena je tačno pre 13 godina kad je donet Ustav 2006. godine, ali očigledno je da to pojedini nisu primetili", dodaje on.Image copyright MLADEN ANTONOV/AFP/Getty Images Natpis na slici Slobodan Milošević glasao je na referendumu o Kosovu čiji rezultat sam nije primenioPriprema terena za KosovoNa referendumima nije glasala ni Vesna Pešić, sociološkinja sa dugogodišnjim poslaničkim stažom."Ako imate jedno nedemokratsko društvo, referendumi nikad ne mogu da budu demokratski."Ja nisam izlazila jer su svi ti referendumi bili falš referendumi, ni u vreme Miloševića ni u mitrovdanskom Ustavu koji ni poslanici nisu pročitali pre usvajanja", kaže ona za BBC.Više je debate bilo za vreme Tita, kada je profesor Mihajlo Đurić zbog učešća u raspravi o ustavu završio u zatvoru na godinu dana, nego te 2006. godine, podseća Pešić."Ta bezvrednost referenduma, kojom se može još lakše manipulisati, priprema se za izvlačenje Vučića iz kosovskog problema", tvrdi ona."Želi da smanji izlaznost na prostu većinu i ublaži taj kriterijum zato što su istraživanja pokazala da on ni za jednu varijantu priznavanja Kosova nema referendumsku većinu", ističe sociološkinja.Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Ipsos Srđan Bogosavljević je u avgustu izjavio da će "otpisivanje bilo čega (u vezi sa Kosovom) za Vučića biti izazov u kome će on teško dobiti podršku većine"."U zemlji nema raspoloženja za pravno obavezujući sporazum i, ako se Vučić na to odluči, on i njegova stranka bi morali jako da rade na javnom mnjenju", rekao je tada Bogosavljević za Fonet.Budući da Vučić nije pripremao javno mnjenje za priznanje, on mora da menja zakon o referendumu, smatra Pešić."Stavljao je slike Putina sa nekim oružjem kojim će da brani Kosovo, i pumpao nacionalizam, umesto da radi suprotno", ocenjuje ona.Ne može se zakonom utvrđivati uslov koji ustav ne poznaje, tvrde na drugoj strani predlagači zakona."Čak i ako ne bi doneli nov zakon, na eventualnom referendumu o promeni Ustava, ne bi mogao da se primeni uslov o izlaznosti većine upisanih birača, jer je Ustav izričito uredio to pitanje bez tog uslova", kažu iz Ministarstva.Aljkavost i nebrigaPo donošenju novog ustava, trebalo je sve zakone usaglasiti sa njim do kraja 2008. godine, objašnjava Kutlešić."U takvim situacijama, sva ministarstva naprave spisak zakona iz njihovih oblasti i redom ih usaglašava. Međutim, aljkavošću i nebrigom resornog ministarstva to nije usaglašeno", kaže on.I za posledice Srbija ima neustavan zakon najmanje 11 godina."Sve i da smo hteli da raspišemo referendum ranije to ne bismo mogli jer on ne bi bio u skladu s Ustavom", navodi Kutlešić.Iz Ministarstva državne uprave, pak, tvrde da je planiranje donošenja ovog zakona započeto pre više od dve godine.Promena ovog zakona utvrđena je, navode, ne samo Programom rada Vlade za 2019. godinu, već i akcionim planovima za reformu javne uprave donetim 2018. i 2017. godine."Referendum se izuzetno često koristi u autoritarnim i nedemokratskim sistemima, a u demokratskim i politički stabilnim koristi se retko i veoma pažljivo."Izuzima se primer Švajcarske, gde je ta praksa izuzetno raširena i oni bar deset puta godišnje izlaze na nacionalne referendume, čak i za pitanje povećanja plata saveznih službenika", ocenjuje Kutlešić.Smanjiti ili povećati većinu?Smanjivanje većine obesmišljava referendum, jer je u nekim situacijama potrebno povećati većinu posebno kod važnih nacionalnih pitanja koja dele društva, smatra sociološkinja Pešić."Svaka separacija traži veće većine, kao što je bilo u Crnoj Gori ili sad oko Kosova. U Crnoj Gori su iz Evrope tražili većinu do 55 odsto."Povećanjem tog praga odluka koja se donese, zaista predstavlja stav građana, kako ne bi sutradan posle referenduma počeli ratove", navodi Pešić.Kada su Crnogorci maja 2006. glasali o nezavisnosti države za nju se moralo opredeliti 55 odsto izašlih - i taj cenzus je prebačen za 0,5 - nezavisnu Crnu Goru podržalo je 55,5 odsto birača.Protiv je bilo 44,5 odsto.Profesor Ustavnog prava koji je učestvovao u pisanju jugoslovenskog Ustava 1990. godine, tvrdi da je teorija na stanovištu da je smanjivanje većine opravdano.Venecijanska komisija u "Primerima dobre prakse o referendumu" još 2000. dala je preporuku da ne postoji prag izlaznosti na referendumima."Na referendumu se odlučuje za i protiv, vlast može jako mnogo da manipuliše formulacijom pitanja i postigne politički cilj."Svesni te opasnosti, pored niza drugih koje nosi propaganda sa sobom, oni referendume vezuju za države sa jako razvijenim javnim mnjenjem i demokratijom", kaže Kutlešić.Centralno pitanje je da li su oni koji donose odluku, dovoljno obavešteni o svim razlozima za i protiv i posledicama tih odluka, navodi profesor."U jednoj Švajcarskoj, sud je proletos doneo odluku da referendum nije po propisima jer građani nisu bili dovoljno informisani, a možete zamisliti kako izgleda referendum u Kazahstanu gde se odlučuje da li će Nursultan Nazarbajev biti doživotni predsednik", dodaje on.Image copyright DIMITAR DILKOFF/AFP/Getty Images Natpis na slici Referendumi na Balkanu su uvek nosili emotivni nabojSlučaj Crne Gore i Kutlešić navodi kao argument, ali za njegove tvrdnje.Podseća i na čuveni rezultat referenduma o otcepljenu Kvebeka kada je otcepljenja od Kanade."Kako da živite u državi gde je polovina ili 45 odsto građana na drugoj strani, da li je to onda demokratska odluka?"Zato se zagovara konsultativni referendum u kome se pribavlja mišljenje naroda, a odgovornost preuzima onaj ko treba - politički vrh", zaključuje Kutlešić.Šta se još menja u zakonu?Pitanje praga izlaznosti nije jedina novina u predlogu novog zakona o referendumu.Odluka na referendumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.U Nacrt zakona je uneto i rešenje koje omogućava duži rok i prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu u elektronskoj formi.Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine, a minimalno izmenjen 1998. godine."Taj zakon je, ne samo neusaglašen sa Ustavom, već i po nizu rešenja restriktivan i prevaziđen", navode iz Ministarstva državne uprave.Zato je u toku javna rasprava o izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i traje do 22. novembra.Posle toga predlog zakona ide u skupštinsku proceduru."Primena niza rešenja postojećeg zakona u praksi je pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste".Promene koje se predlažu za referendum:Propisivanje pravila da se odluka na referendumu donosi većinom od izašlih birača, bez uslova da je neophodno da izađe većina od ukupnog broja birača Uređivanje obaveznog i fakultativnog (savetodavnog) referenduma, prethodnog i naknadnog referenduma, na zahtev birača ili poslanika/odbornika, Proširenje kruga birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu na interno raseljena lica i birače koji se izjasne da će glasati prema mestu boravišta Pravila o referendumskoj kampanji i njenom finansiranju  Utvrđuju se rokovi za postupanje skupštine po primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma kao i po odluci donetoj na referendumu Utvrđuje se pravo na sudsku zaštitu u situacijama kada skupština odbaci inicijativu za sprovođenje referenduma Utvrđuje se obaveznost donete odluke na referendumu tako da ona ne može biti promenjena u roku od godinu dana od održavanja referenduma Odluka na referendumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma. Utvrđene su i prekršajne odredbe za kršenje zakona u pogledu finansiranja kampanje ili obaveza prema Agenciji za borbu protiv korupcije.Izvor: Ministarstvo državne upraveImage copyright ANDREJ ISAKOVIC/AFP/Getty Images Natpis na slici Kampanja za ustavni referendum 2006. godine bila je veoma snažnaKada su građani Srbije išli na referendume?U novijoj istoriji Srbije, od uvođenja višestranačja nije bilo mnogo referenduma - ukupno šest.Od toga tri uspešna i nijedan na predlog građana.Sve ih je po pravilu inicirala vlast.Referendumi iz 1990. i 2006. bili su organizovani radi promene ustava.Tokom 1992. su održana čak tri neuspešna referenduma o ustavnim amandmanima i državnim simbolima - na jednom od njih predloženo je da "Marš na Drinu" postane državna himna.Možda je najpoznatiji referendum iz 1998. godine koji je poslužio da se "skine" odgovornost sa predstavnika režima Slobodana Miloševića za političku odluku pred bombardovanje, navodi istraživački tim nevladine organizacije CRTA.Tada su građani odgovarali na pitanje o učešću stranih predstavnika u "rešavanju problema na Kosovu i Metohiji", figurativno nazvanih u javnosti kao "strana čizma" na Kosovu.Na poslednjem, pre 13 godina, prvi put je na birališta izašao čak i patrijarh Pavle.Glasanje je trajalo dva dana i tada je donet takozvani mitrovdanski Ustav.I inicijative retkostPenzionerka Jakić kaže da često potpisuje inicijative na lokalnom nivou, a podržala je i inicijativu Fondacije Tijane Jurić da se u krivični zakon uvede doživotna robija za najteže slučajeve."Često o tome pišem i na Fejsbuku, da bi trebalo najstrože kazniti silovatelje i ubice dece", dodaje Jakić.U pogledu narodnih inicijativa, samo je inicijativa ove fondacije za promenu krivičnog zakona .Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa."Ovo ukazuje da se ovi instituti izrazito demokratskog karaktera vrlo slabo primenjuju u Republici Srbiji i to stanje želimo da promenimo", navode iz resornog ministarstva.Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                                                                              

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Spornu-saradnju-gradonacelnika-Nisa-i-novinara-ispitivace-inspekcije.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Spornu saradnju gradonačelnika Niša i novinara ispitivaće inspekcije

Saradnja gradonačelnika Niša Darka Bulatovića i novinara Niške televizije Vladice Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića koju pravnici tumače kao protivzakonitu, nastavljena je uprkos uveravanjima iz Kabineta gradonačelnika da nije. Obojica su gradonačelnikovo društvo kada, bez najave za novinare, obilazi radove po Nišu, a pomažu i na novinarskim konferencijama u Gradskoj kući. Zbog ovoga budžetska inspekcija najavljuje kontrolu Bulatovićevog Kabineta.Jovančić i nakon istraživanja "Južnih vesti" "pomaže" gradonačelniku Bulatoviću; printskrin Miloš Milošević/Instagram Saradnja gradonačelnika Niša Darka Bulatovića i novinara Niške televizije Vladice Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića, koju pravnici tumače kao protivzakonitu, nastavljena je uprkos uveravanjima iz Kabineta gradonačelnika da nije. Obojica su gradonačelnikovo društvo kada, bez najave za novinare, obilazi radove po Nišu, a pomažu i na novinarskim konferencijama u Gradskoj kući. Zbog ovoga budžetska inspekcija najavljuje kontrolu Bulatovićevog Kabineta. Izgradnja puta do Bubanj Sela, sređivanje Nišavske ulice ili obilazak noćnih radova Gradske toplane, prošli su prema fotografijama sa zvaničnih profila na društvenim mrežama, uz prisustvo gradonačelnika Bulatovića. Za ove obilaske nije bilo poziva za medije, pa samim tim ni niških novinara. Osim jednog - Vladice Jovančića sa NTV koji od prošle godine bez ikakvog ugovora sarađuje sa gradonačelnikom Niša. U Kabinetu ne komentarišu Jovančićev angažman; printskrin: Darko Bulatović/InstagramIako su u Kabinetu gradonačelnika ranije rekli da je Jovančić privremeno pomagao kao posrednik između medija i prvog čoveka Niša, komentar na njegovo "novo" angažovanje izostao je. Slično i sa Damjanovićem, koji pored fotografisanja gradonačelnika, u Gradskoj kući pomaže i oko postavljanja i pomeranja govornice sa koje se Bulatović obraća. Ni na pitanje da li je reč o diskriminaciji drugih medija, ukoliko Jovančić ide kao novinar tamo gde drugi nisu pozvani, u Kabinetu ne odgovoraju. Na zahtev redakcija gradonačelnik daje izjave. Pokušava da daje izjave da na mestu gde problem postoji, a ne da to radi u kancelariji. Tako je sa svim redakcijama, uključujući i one sa nacionalnom pokrivenošću. Kada se organizuju konferencije za medije - pozivaju se apsolutno svi mediji koji imaju redakciju / dopisništvo u Nišu, pa među njima i redakcija Južnih vesti - navode u Kabinetu. Za navedene događaje Južne vesti nisu dobile nijedan poziv. U Kabinetu nisu komentarisali ni tvrdnje organizacije "Transparentnost Srbije", ali i pravnika, da su Jovančić i Damjanović angažovani mimo zakona. Međutim, nisu sve institucije ostale neme na ovaj slučaj. U Upravnoj inspekciji kažu da će tokom ovog meseca kontrolisati rad Kabineta Bulatovića, a u Budžetskoj inspekciji da će se u narednim danima baviti upravo slučajem "gradonačelnikovih novinara". Pregledali smo navode o ovom slučaju i koleginica će se u narednim danima baviti ovim slučajem - navode u Budžetskoj inspekciji Niša. Podsetimo, to što je gradonačelnik Niša Darko Bulatović bez ikakvog ugovora angažovao novinara Vladicu Jovančića i snimatelja Vladana Damjanovića, obojicu sa Niške televizije, pravnici ocenjuju kao kršenje zakona. Iz organizacije "Transparentnost Srbija" kažu da ova situacija izaziva sumnju da se gradonačelnikovim novinarima plaća zaobilaznim putem.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: bankar.rs

Link: http://bankar.rs/2019/11/19/javne-nabavke-elektronskim-putem-od-1-jula/

Autori: @BankarstvoRs

Teme: Javne nabavke

Naslov: Javne nabavke elektronskim putem od 1. jula

U Srbiji će od 1. jula 2020. godine biti uveden novi portal javnih nabavki koji će omogućiti sprovođenje postupaka javnih nabavki elektronskim putem, novina je u Predlogu zakona o javnim nabavkama …1 hour ago1 minute readU Srbiji će od 1. jula 2020. godine biti uveden novi portal javnih nabavki koji će omogućiti sprovođenje postupaka javnih nabavki elektronskim putem, novina je u Predlogu zakona o javnim nabavkama koji je u skupštinskoj proceduri.To znači da će se komunikacija i razmena podataka u postupku javne nabavke, uključujući i podnošenje ponuda, odvijati elektronskim putem, preko Portala javnih nabavki. U Ministarstvu finansija kažu za Tanjug da će se na ovaj način obezbediti veća transparentnost u postupcima javnih nabavki.Predviđeno je da će se otvaranje ponuda takođe obavljati elektronskim putem što će, ocenjuju, doprineti povećanju poverenja privrednih subjekata u sistem, a samim tim, kažu, i povećanju konkurencije u postupcima javnih nabavki.Među novinama su i novi iznosi, pragovi do kojih se zakon ne primenjuje, odnosno počinje da se primenjuje.Novost je i nova vrste postupka javne nabavke - partnerstvo za inovacije, koji naručioci mogu da sprovode ako imaju potrebu za inovativnim dobrima, uslugom ili radovima, a koja se ne može realizovati nabavkom ili radovima koji su dostupni na tržištu.Partnerstvo za inovacije doprinosi, objašnjavaju u Ministarstvu finansija, razvoju inovativnih dobara, usluga ili radova i njihovoj naknadnoj nabavci, pod uslovom da je nabavljeno u skladu sa stepenom tražene izrade i u granicama troškova koji su dogovoreni između naručioca i učesnika u partnerstvu.Predloženim zakonom obezbeđeni su kraći rokovi za pojedine postupke javnih nabavki u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, i kulture.Uvode se novi kriterijumi za dodelu ugovora u postupku javne nabavke tako da je predviđeno da će se ugovori o javnoj nabavci dodeljivati ekonomski najpovoljnijoj ponudi, koja se određuje na osnovu cene ili troškova, ili odnosa cene i kvaliteta, odnosno troška i kvaliteta.Javne nabavke društvenih i drugih posebnih usluga, u koje spadaju usluge u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, kao i kulture, sprovodiće se po posebnom, blažem režimu, u smislu kraćih rokova u postupku…Uvode se i nove tehnike i instrumenti za dodelu ugovora - sistem kvalifikacije i elektronski katalozi, dodaju u Ministarstvu finansija.U oblasti zaštite prava u postupcima javnih nabavki predviđena su rešenja koja će postupak te zaštite učiniti efikasnijim.Smanjeni su znosi administrativnih taksi za podnošenje zahteva za zaštitu prava, a odlučivanje o prekršajima propisanim Zakonom o javnim nabavkama, biće preneto u nadležnost prekršajnih sudova.Tags                

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: rs.sputniknews.com

Link: https://rs.sputniknews.com/politika/201911191121198442-ukida-se-cenzus-za-referendum-odluku-donosi-vecina-izaslih-zakon-/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Ukida se cenzus, za uspeh referenduma dovoljna samo većina

Za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača, predviđeno je Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić naglasio je da je cilj predloženih zakonskih izmena usklađivanje sa Ustavom, uz ocenu da je postojeći zakon po nizu svojih rešenja restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama garantovanih najvišim pravnim aktom.Kako je naveo, od uvođenja višestranačja u Srbiji održana su svega tri referenduma na republičkom nivou - 1992, 1998. i 2006. godine, i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana.Kada je reč o narodnim inicijativama, zabeležena je samo jedna za koju bi se, ukazao je Ružić, uslovno moglo reći da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" za promenu krivičnog zakonika.Prema njegovim rečima, resorno ministarstvo je već promenom Zakona o lokalnoj samoupravi fiksiralo potreban broj birača za pokretanje narodne inicijative na pet odsto birača u jedinici lokalne samouprave.Kako je ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da jedinice lokalne samouprave statutima samostano utvrđuju ovaj procenat što je ranije, kaže Ružić, za posledicu imalo to da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto.Ružić je naglasio da je omogućavanje građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo da učestvuju u vršenju vlasti, putem referenduma i narodne inicijative, jedna od aktivnosti utvrđenih Programom rada Vlade Srbije za 2019.godinu, ali i Akcionim planom za reformu javne uprave, donetim sredinom 2018. godine, kao i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Srbiji za period 2018-2020.godine.Izradu Nacrta Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i organizaciju javnih rasprava pomogla je Vlada Švajcarske u okviru projekta "Podrška sprovođenju Akcionog plana Strategije reforme javne uprave - reforma lokalne samouprave 2016-2019".Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je da je jedna od ključnih neusaglašenosti važećeg zakona sa Ustavom tzv. kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izaznost više od polovine upisanih birača.S druge strane, pojasnio Mogić, članom 203. stava 8 Ustava Srbije utvrđeno da se odluka o promeni najvišeg pravnog akta donosi ukoliko za nju glasa većina od izašlih birača.Kako je rekao, novi zakon treba da donese rešenja usklađena sa Ustavom, da promoviše standarde najbolje prakse i podstakne nove procese i načine komunikacije između vlasti i građana.Mogić je naveo da dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritoriji.Prema predloženom zakonu, referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.Javna rasprava o Nacrtu Zakona trajaće do 22. novembra, a prethodne dve održane su u Nišu i Novom Sadu.            

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/469329/srbija-ukida-cenzus-od-sada-prosta-vecina-bice-dovoljna-za-pobedu-na-izborima

Autori: @espresors

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: SRBIJA UKIDA CENZUS! Od sada PROSTA VEĆINA biće dovoljna za POBEDU na IZBORIMA

Otkud ovo?Za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača.To je predviđeno Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić naglasio je da je cilj predloženih zakonskih izmena usklađivanje sa Ustavom, uz ocenu da je postojeći zakon po nizu svojih rešenja restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama garantovanih najvišim pravnim aktom.''Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je donet 1994.godine, a minimalno izmenjen 1998.godine, ali je primena niza rešenja tog zakona u praksi pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste'', rekao je Ružić na Okruglom stolu o Nacrtu Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.Kako je naveo, od uvođenja višestranačja u Srbiji održana su svega tri referenduma na republičkom nivou - 1992, 1998. i 2006.godine, i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana.Kada je reč o narodnim inicijativama, zabeležena je samo jedna za koju bi se, ukazao je Ružić, uslovno moglo reći da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije ''Tijana Jurić'' za promenu krivicnog zakonika.''Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvodenja mesnih samodoprinosa, što ukazuje da se ovi demokratski instituti slabo primenjuju u Srbiji i to stanje želimo da promenimo'', naglasio je Ružić.Prema njegovim rečima, resorno ministarstvo je već promenom Zakona o lokalnoj samoupravi fiksiralo potreban broj birača za pokretanje narodne inicijative na pet odsto birača u jedinici lokalne samouprave.Kako je ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da jedinice lokalne samouprave statutima samostano utvrđuju ovaj procenat što je ranije, kaže Ružić, za posledicu imalo to da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto.Ružić je naglasio da je omogućavanje građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo da učestvuju u vršenju vlasti, putem referenduma i narodne inicijative, jedna od aktivnosti utvrđenih Programom rada Vlade Srbije za 2019.godinu, ali i Akcionim planom za reformu javne uprave, donetim sredinom 2018.godine, kao i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Srbiji za period 2018-2020.godine.Izradu Nacrta Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i organizaciju hjkavnioh rasprava pomogla je Vlada Ssvajcarske u okviru projekta ''Podrška sprovođenju Akcionog plana Strategije reforme javne uprave - reforma lokalne samouprave 2016-2019''.Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je da je jedna od ključnih neusaglašenosti važećeg zakona sa Ustavom tzv.kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izaznost više od polovine upisanih birača.S druge strane, pojasnio Mogić, članom 203.stava 8 Ustava Srbije utvrđeno da se odluka o promeni najvišeg pravnog akta donosi ukoliko za nju glasa većina od izašlih birača.''Bilo je raznih komentara u javnosti šta je smisao ukidanja kvoruma za referendum. I da odustanemo od donošenja novog zakona i da se ništa ne promeni, ako bi se održao referendum za promenu Ustava, ne bi mogao da se primeni važeći zakon, jer je Ustav to eksplicitno odredio'', kazao je Mogić, koji je tzv.kvorum za referendum označio kao jedan od ključnih problema za primenu tog demokratskog instituta.Kako je rekao, novi zakon treba da donese rešenja usklađena sa Ustavom, da promoviše standarde najbolje prakse i podstakne nove procese i načine komunikacije između vlasti i građana.Mogić je naveo da dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritoriji.''Predviđa se i proširenje kruga birača sa pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem'', naveo je Mogić.Prema predloženom zakonu, referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.Javna rasprava o Nacrtu Zakona trajaće do 22.novembra, a prethodne dve održane su u Nišu i Novom Sadu.Bonus video:(Espreso.rs)                    

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/3741224/magazin-na-prvom.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Magazin na Prvom

Evropska unija uvodi nove, oštrije kazne za trgovce i proizvođače hrane koji varaju potrošače, a u inspekcijske kontrole kreću i takozvani tajni kupci. Naše zakonodavstvo dozvoljava institut tajnog kupca, ali ne i u kontroli hrane. O tome da li se i u Srbiji može očekivati primena ovog vida inspekcije razgovaramo sa Jelicom Antelj, urednicom Politikine rubrike Potrošač. Zajednička ponuda svih programa Radio Beograda, aktuelne vesti, slušane emisije, reportaže i intervjui, svakodnevno na sve tri mreže Javnog servisa RTS-aEvropska unija uvodi nove, oštrije kazne za trgovce i proizvođače hrane koji varaju potrošače, a u inspekcijske kontrole kreću i takozvani tajni kupci. Naše zakonodavstvo dozvoljava institut tajnog kupca, ali ne i u kontroli hrane. O tome da li se i u Srbiji može očekivati primena ovog vida inspekcije razgovaramo sa Jelicom Antelj, urednicom Politikine rubrike Potrošač."Pogled u svet" upiremo u Francusku, povodom godinu dana protesta "žutih" prsluka. Koliko su unutrašnji otpori reformama koje nameće predsednik Makron uticali na odnos Pariza prema EU a naročito na gotovo odrečno NE proširenju Unije u dogledno vreme? Gost je istoričar Stanislav Sretenović. Srbija je ispunila 40 odsto preporuka iznetih u Beloj knjizi stranih investitora. Najbolje su ocenjeni Zakon o javnom beležništvu, industrija nafte i gasa i duvanska industrija, a najslabije radno pravo,  poreski postupak i javne nabavke. Kako da se poboljša privredni ambijent i podigne životni standard građana, pitamo profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića. U Vršcu je predstavom "Ujka Vanja" Antona Pavloviča Čehova u režiji Andreja Nosova,  u koprodukciji Narodnog pozorišta Sterija iz Vršca i Hartefakta iz Beograda,  otvoren 27. Festival klasike. Kako je bilo prve večeri festivala i šta publiku očekuje do subote u priči Svetlane Mladenović. Urednik i voditelj Jelena Vidić.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: bbc.com

Link: https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-50413158

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zašto se sada menja Zakon o referendumu

Iako kritičari smatraju da se ukidanje praga izlaznosti predlaže da bi "lakše" prošao predlog rešenja o statusu Kosova, nadležni tvrde da je reč o neophodnom usaglašavanju s najvišim pravnim aktom.Natpis na slici Može li Vučić da obezbedi podršku za referendum?Beograđanka Vukosava Jašić ima 78 godina i redovno izlazi na izbore, mada ne i na referendume."Nisam učestvovala ni na jednom, nije me politika zanimala. Ali ako bude oko Kosova tu ću obavezno da glasam, jer Kosovo je Srbija već vekovima", kaže Jakić za BBC na srpskom.Upravo ovakav odnos građana prema pitanju statusa Kosova pojedini vide kao glavni razlog da vlast odluči da iz postojećeg zakona o referendumu izbaci odredbu o pragu izlaznosti.Po postojećem zakonu, da bi se izjašnjavanje građana za ili protiv neke odluke - smatralo uspešnim bilo je neophodno da glasa više od polovine upisanih birača, odnosno 50 odsto plus jedan.Međutim, u nacrtu predlogu izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji je pripremilo Ministarstvo državne uprave, ta odredba ne postoji."Zakon o referendum i narodnoj inicijativi se ne menja ni zbog kakvog aktuelnog političkog pitanja", kažu iz Ministarstva državne uprave za BBC na srpskom.Cilj im je, kažu, da ovi "izrazito demokratski mehanizmi" postanu dostupniji građanima."Ukidanje praga izlaznosti predstavlja usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije, jer ni za promene Ustava, kao najvišeg pravnog akta, nije predviđen prag izlaznosti", navode iz resornog ministarstva.Šta piše u Ustavu?U članu 203. Ustava Republike Srbije navodi se da je odluka na referendumu za promenu ustava doneta ako je za nju glasala većina od izašlih birača.Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine, navodi se u najvišem pravnom aktu iz 2006.Takođe, u preambuli stoji da je "pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije"."Pojedine javne reakcije su prizemna politizacija i izraz neznanja i nestručnosti", ocenjuje profesor Ustavnog prava na Univerzitetu Union Nikola Tesla Vladan Kutlešić."Promena, kako god oni pokušavali sad da je ocene, napravljena je tačno pre 13 godina kad je donet Ustav 2006. godine, ali očigledno je da to pojedini nisu primetili", dodaje on.Image copyright MLADEN ANTONOV/AFP/Getty Images Natpis na slici Slobodan Milošević glasao je na referendumu o Kosovu čiji rezultat sam nije primenioPriprema terena za KosovoNa referendumima nije glasala ni Vesna Pešić, sociološkinja sa dugogodišnjim poslaničkim stažom."Ako imate jedno nedemokratsko društvo, referendumi nikad ne mogu da budu demokratski."Ja nisam izlazila jer su svi ti referendumi bili falš referendumi, ni u vreme Miloševića ni u mitrovdanskom Ustavu koji ni poslanici nisu pročitali pre usvajanja", kaže ona za BBC.Više je debate bilo za vreme Tita, kada je profesor Mihajlo Đurić zbog učešća u raspravi o ustavu završio u zatvoru na godinu dana, nego te 2006. godine, podseća Pešić."Ta bezvrednost referenduma, kojom se može još lakše manipulisati, priprema se za izvlačenje Vučića iz kosovskog problema", tvrdi ona."Želi da smanji izlaznost na prostu većinu i ublaži taj kriterijum zato što su istraživanja pokazala da on ni za jednu varijantu priznavanja Kosova nema referendumsku većinu", ističe sociološkinja.Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Ipsos Srđan Bogosavljević je u avgustu izjavio da će "otpisivanje bilo čega (u vezi sa Kosovom) za Vučića biti izazov u kome će on teško dobiti podršku većine"."U zemlji nema raspoloženja za pravno obavezujući sporazum i, ako se Vučić na to odluči, on i njegova stranka bi morali jako da rade na javnom mnjenju", rekao je tada Bogosavljević za Fonet.Budući da Vučić nije pripremao javno mnjenje za priznanje, on mora da menja zakon o referendumu, smatra Pešić."Stavljao je slike Putina sa nekim oružjem kojim će da brani Kosovo, i pumpao nacionalizam, umesto da radi suprotno", ocenjuje ona.Ne može se zakonom utvrđivati uslov koji ustav ne poznaje, tvrde na drugoj strani predlagači zakona."Čak i ako ne bi doneli nov zakon, na eventualnom referendumu o promeni Ustava, ne bi mogao da se primeni uslov o izlaznosti većine upisanih birača, jer je Ustav izričito uredio to pitanje bez tog uslova", kažu iz Ministarstva.Aljkavost i nebrigaPo donošenju novog ustava, trebalo je sve zakone usaglasiti sa njim do kraja 2008. godine, objašnjava Kutlešić."U takvim situacijama, sva ministarstva naprave spisak zakona iz njihovih oblasti i redom ih usaglašava. Međutim, aljkavošću i nebrigom resornog ministarstva to nije usaglašeno", kaže on.I za posledice Srbija ima neustavan zakon najmanje 11 godina."Sve i da smo hteli da raspišemo referendum ranije to ne bismo mogli jer on ne bi bio u skladu s Ustavom", navodi Kutlešić.Iz Ministarstva državne uprave, pak, tvrde da je planiranje donošenja ovog zakona započeto pre više od dve godine.Promena ovog zakona utvrđena je, navode, ne samo Programom rada Vlade za 2019. godinu, već i akcionim planovima za reformu javne uprave donetim 2018. i 2017. godine."Referendum se izuzetno često koristi u autoritarnim i nedemokratskim sistemima, a u demokratskim i politički stabilnim koristi se retko i veoma pažljivo."Izuzima se primer Švajcarske, gde je ta praksa izuzetno raširena i oni bar deset puta godišnje izlaze na nacionalne referendume, čak i za pitanje povećanja plata saveznih službenika", ocenjuje Kutlešić.Smanjiti ili povećati većinu?Smanjivanje većine obesmišljava referendum, jer je u nekim situacijama potrebno povećati većinu posebno kod važnih nacionalnih pitanja koja dele društva, smatra sociološkinja Pešić."Svaka separacija traži veće većine, kao što je bilo u Crnoj Gori ili sad oko Kosova. U Crnoj Gori su iz Evrope tražili većinu do 55 odsto."Povećanjem tog praga odluka koja se donese, zaista predstavlja stav građana, kako ne bi sutradan posle referenduma počeli ratove", navodi Pešić.Kada su Crnogorci maja 2006. glasali o nezavisnosti države za nju se moralo opredeliti 55 odsto izašlih - i taj cenzus je prebačen za 0,5 - nezavisnu Crnu Goru podržalo je 55,5 odsto birača.Protiv je bilo 44,5 odsto.Profesor Ustavnog prava koji je učestvovao u pisanju jugoslovenskog Ustava 1990. godine, tvrdi da je teorija na stanovištu da je smanjivanje većine opravdano.Venecijanska komisija u "Primerima dobre prakse o referendumu" još 2000. dala je preporuku da ne postoji prag izlaznosti na referendumima."Na referendumu se odlučuje za i protiv, vlast može jako mnogo da manipuliše formulacijom pitanja i postigne politički cilj."Svesni te opasnosti, pored niza drugih koje nosi propaganda sa sobom, oni referendume vezuju za države sa jako razvijenim javnim mnjenjem i demokratijom", kaže Kutlešić.Centralno pitanje je da li su oni koji donose odluku, dovoljno obavešteni o svim razlozima za i protiv i posledicama tih odluka, navodi profesor."U jednoj Švajcarskoj, sud je proletos doneo odluku da referendum nije po propisima jer građani nisu bili dovoljno informisani, a možete zamisliti kako izgleda referendum u Kazahstanu gde se odlučuje da li će Nursultan Nazarbajev biti doživotni predsednik", dodaje on.Image copyright DIMITAR DILKOFF/AFP/Getty Images Natpis na slici Referendumi na Balkanu su uvek nosili emotivni nabojSlučaj Crne Gore i Kutlešić navodi kao argument, ali za njegove tvrdnje.Podseća i na čuveni rezultat referenduma o otcepljenu Kvebeka kada je otcepljenja od Kanade."Kako da živite u državi gde je polovina ili 45 odsto građana na drugoj strani, da li je to onda demokratska odluka?"Zato se zagovara konsultativni referendum u kome se pribavlja mišljenje naroda, a odgovornost preuzima onaj ko treba - politički vrh", zaključuje Kutlešić.Šta se još menja u zakonu?Pitanje praga izlaznosti nije jedina novina u predlogu novog zakona o referendumu.Odluka na referendumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.U Nacrt zakona je uneto i rešenje koje omogućava duži rok i prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu u elektronskoj formi.Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine, a minimalno izmenjen 1998. godine."Taj zakon je, ne samo neusaglašen sa Ustavom, već i po nizu rešenja restriktivan i prevaziđen", navode iz Ministarstva državne uprave.Zato je u toku javna rasprava o izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i traje do 22. novembra.Posle toga predlog zakona ide u skupštinsku proceduru."Primena niza rešenja postojećeg zakona u praksi je pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste".Promene koje se predlažu za referendum:Propisivanje pravila da se odluka na referendumu donosi većinom od izašlih birača, bez uslova da je neophodno da izađe većina od ukupnog broja birača Uređivanje obaveznog i fakultativnog (savetodavnog) referenduma, prethodnog i naknadnog referenduma, na zahtev birača ili poslanika/odbornika, Proširenje kruga birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu na interno raseljena lica i birače koji se izjasne da će glasati prema mestu boravišta Pravila o referendumskoj kampanji i njenom finansiranju  Utvrđuju se rokovi za postupanje skupštine po primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma kao i po odluci donetoj na referendumu Utvrđuje se pravo na sudsku zaštitu u situacijama kada skupština odbaci inicijativu za sprovođenje referenduma Utvrđuje se obaveznost donete odluke na referendumu tako da ona ne može biti promenjena u roku od godinu dana od održavanja referenduma Odluka na referendumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma. Utvrđene su i prekršajne odredbe za kršenje zakona u pogledu finansiranja kampanje ili obaveza prema Agenciji za borbu protiv korupcije.Izvor: Ministarstvo državne upraveImage copyright ANDREJ ISAKOVIC/AFP/Getty Images Natpis na slici Kampanja za ustavni referendum 2006. godine bila je veoma snažnaKada su građani Srbije išli na referendume?U novijoj istoriji Srbije, od uvođenja višestranačja nije bilo mnogo referenduma - ukupno šest.Od toga tri uspešna i nijedan na predlog građana.Sve ih je po pravilu inicirala vlast.Referendumi iz 1990. i 2006. bili su organizovani radi promene ustava.Tokom 1992. su održana čak tri neuspešna referenduma o ustavnim amandmanima i državnim simbolima - na jednom od njih predloženo je da "Marš na Drinu" postane državna himna.Možda je najpoznatiji referendum iz 1998. godine koji je poslužio da se "skine" odgovornost sa predstavnika režima Slobodana Miloševića za političku odluku pred bombardovanje, navodi istraživački tim nevladine organizacije CRTA.Tada su građani odgovarali na pitanje o učešću stranih predstavnika u "rešavanju problema na Kosovu i Metohiji", figurativno nazvanih u javnosti kao "strana čizma" na Kosovu.Na poslednjem, pre 13 godina, prvi put je na birališta izašao čak i patrijarh Pavle.Glasanje je trajalo dva dana i tada je donet takozvani mitrovdanski Ustav.I inicijative retkostPenzionerka Jakić kaže da često potpisuje inicijative na lokalnom nivou, a podržala je i inicijativu Fondacije Tijane Jurić da se u krivični zakon uvede doživotna robija za najteže slučajeve."Često o tome pišem i na Fejsbuku, da bi trebalo najstrože kazniti silovatelje i ubice dece", dodaje Jakić.U pogledu narodnih inicijativa, samo je inicijativa ove fondacije za promenu krivičnog zakona .Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa."Ovo ukazuje da se ovi instituti izrazito demokratskog karaktera vrlo slabo primenjuju u Republici Srbiji i to stanje želimo da promenimo", navode iz resornog ministarstva.Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                                                                              

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: tanjug.rs

Link: http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=520284

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan tender za rekonstrukciju Tvrđavskog mosta u Nišu

NIŠ - Direkcija za izgradnju Niša raspisala je tender za rekonstrukciju i sanaciju Tvrđavskog mosta, a rok za podnošenje ponuda je 6. decembar.Prema planu javnih nabavki Direkcije za izgradnju, procenjena vrednost radova je 50 miliona dinara.Foto Tanjug/B.Radeka, arhiva

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/raspisan-tender-za-rekonstrukciju-tvrdjavskog-mosta-u-nisu/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan tender za rekonstrukciju Tvrđavskog mosta u Nišu

NIŠ - Direkcija za izgradnju Niša raspisala je tender za rekonstrukciju i sanaciju Tvrđavskog mosta, a rok za podnošenje ponuda je 6. decembar. PremaNIŠ - Direkcija za izgradnju Niša raspisala je tender za rekonstrukciju i sanaciju Tvrđavskog mosta, a rok za podnošenje ponuda je 6. decembar. Prema planu javnih nabavki Direkcije za izgradnju, procenjena vrednost radova je 50 miliona dinara. Kako je navedeno u tenderskoj dokumentaciji, radovima je, između ostalog, predviđena i zamena metalne ograde novom koja je projektovana u kombinaciji stakla i inoksa, piše portal eKapija. Javno otvaranje ponuda će se održati 6. decembra, a na osnovu izveštaja o stručnoj oceni ponuda, odluku o dodeli ugovora, odnosno o obustavi postupka predmetne javne nabavke, naručilac će doneti u roku od 25 dana od dana otvaranja ponuda. (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: pravda.rs

Link: http://www.pravda.rs/2019/11/19/kosovo-ili-ustav-zasto-se-sada-menja-zakon-o-referendumu/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Kosovo ili Ustav: Zašto se sada menja Zakon o referendumu

Beograđanka Vukosava Jašić ima 78 godina i redovno izlazi na izbore, mada ne i na referendume."Nisam učestvovala ni na jednom, nije me politika zanimala. Ali ako bude oko Kosova tu ću obavezno da glasam, jer Kosovo je Srbija već vekovima", kaže Jakić za Bi Bi Si na srpskom. Upravo ovakav odnos građana prema pitanju statusa Kosova pojedini vide kao glavni razlog da vlast odluči da iz postojećeg zakona o referendumu izbaci odredbu o pragu izlaznosti. Po postojećem zakonu, da bi se izjašnjavanje građana za ili protiv neke odluke - smatralo uspešnim bilo je neophodno da glasa više od polovine upisanih birača, odnosno 50 odsto plus jedan. Međutim, u nacrtu predlogu izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji je pripremilo Ministarstvo državne uprave, ta odredba ne postoji. "Zakon o referendum i narodnoj inicijativi se ne menja ni zbog kakvog aktuelnog političkog pitanja", kažu iz Ministarstva državne uprave za Bi Bi Si na srpskom. Cilj im je, kažu, da ovi "izrazito demokratski mehanizmi" postanu dostupniji građanima. "Ukidanje praga izlaznosti predstavlja usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije, jer ni za promene Ustava, kao najvišeg pravnog akta, nije predviđen prag izlaznosti", navode iz resornog ministarstva. Šta piše u Ustavu? U članu 203. Ustava Republike Srbije navodi se da je odluka na referendumu za promenu ustava doneta ako je za nju glasala većina od izašlih birača. Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine, navodi se u najvišem pravnom aktu iz 2006. Takođe, u preambuli stoji da je "pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije". "Pojedine javne reakcije su prizemna politizacija i izraz neznanja i nestručnosti", ocenjuje profesor Ustavnog prava na Univerzitetu Union Nikola Tesla Vladan Kutlešić. "Promena, kako god oni pokušavali sad da je ocene, napravljena je tačno pre 13 godina kad je donet Ustav 2006. godine, ali očigledno je da to pojedini nisu primetili", dodaje on. Priprema terena za Kosovo Na referendumima nije glasala ni Vesna Pešić, sociološkinja sa dugogodišnjim poslaničkim stažom. "Ako imate jedno nedemokratsko društvo, referendumi nikad ne mogu da budu demokratski. "Ja nisam izlazila jer su svi ti referendumi bili falš referendumi, ni u vreme Miloševića ni u mitrovdanskom Ustavu koji ni poslanici nisu pročitali pre usvajanja", kaže ona za Bi Bi Si. Više je debate bilo za vreme Tita, kada je profesor Mihajlo Đurić zbog učešća u raspravi o ustavu završio u zatvoru na godinu dana, nego te 2006. godine, podseća Pešić. "Ta bezvrednost referenduma, kojom se može još lakše manipulisati, priprema se za izvlačenje Vučića iz kosovskog problema", tvrdi ona. "Želi da smanji izlaznost na prostu većinu i ublaži taj kriterijum zato što su istraživanja pokazala da on ni za jednu varijantu priznavanja Kosova nema referendumsku većinu", ističe sociološkinja. Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Ipsos Srđan Bogosavljević je u avgustu izjavio da će "otpisivanje bilo čega (u vezi sa Kosovom) za Vučića biti izazov u kome će on teško dobiti podršku većine". "U zemlji nema raspoloženja za pravno obavezujući sporazum i, ako se Vučić na to odluči, on i njegova stranka bi morali jako da rade na javnom mnjenju", rekao je tada Bogosavljević za Fonet. Budući da Vučić nije pripremao javno mnjenje za priznanje, on mora da menja zakon o referendumu, smatra Pešić. "Stavljao je slike Putina sa nekim oružjem kojim će da brani Kosovo, i pumpao nacionalizam, umesto da radi suprotno", ocenjuje ona. Ne može se zakonom utvrđivati uslov koji ustav ne poznaje, tvrde na drugoj strani predlagači zakona. "Čak i ako ne bi doneli nov zakon, na eventualnom referendumu o promeni Ustava, ne bi mogao da se primeni uslov o izlaznosti većine upisanih birača, jer je Ustav izričito uredio to pitanje bez tog uslova", kažu iz Ministarstva. Aljkavost i nebriga Po donošenju novog ustava, trebalo je sve zakone usaglasiti sa njim do kraja 2008. godine, objašnjava Kutlešić. "U takvim situacijama, sva ministarstva naprave spisak zakona iz njihovih oblasti i redom ih usaglašava. Međutim, aljkavošću i nebrigom resornog ministarstva to nije usaglašeno", kaže on. I za posledice Srbija ima neustavan zakon najmanje 11 godina. "Sve i da smo hteli da raspišemo referendum ranije to ne bismo mogli jer on ne bi bio u skladu s Ustavom", navodi Kutlešić. Iz Ministarstva državne uprave, pak, tvrde da je planiranje donošenja ovog zakona započeto pre više od dve godine. Promena ovog zakona utvrđena je, navode, ne samo Programom rada Vlade za 2019. godinu, već i akcionim planovima za reformu javne uprave donetim 2018. i 2017. godine. "Referendum se izuzetno često koristi u autoritarnim i nedemokratskim sistemima, a u demokratskim i politički stabilnim koristi se retko i veoma pažljivo. "Izuzima se primer Švajcarske, gde je ta praksa izuzetno raširena i oni bar deset puta godišnje izlaze na nacionalne referendume, čak i za pitanje povećanja plata saveznih službenika", ocenjuje Kutlešić. Smanjiti ili povećati većinu? Smanjivanje većine obesmišljava referendum, jer je u nekim situacijama potrebno povećati većinu posebno kod važnih nacionalnih pitanja koja dele društva, smatra sociološkinja Pešić. "Svaka separacija traži veće većine, kao što je bilo u Crnoj Gori ili sad oko Kosova. U Crnoj Gori su iz Evrope tražili većinu do 55 odsto. "Povećanjem tog praga odluka koja se donese, zaista predstavlja stav građana, kako ne bi sutradan posle referenduma počeli ratove", navodi Pešić. Kada su Crnogorci maja 2006. glasali o nezavisnosti države za nju se moralo opredeliti 55 odsto izašlih - i taj cenzus je prebačen za 0,5 - nezavisnu Crnu Goru podržalo je 55,5 odsto birača. Protiv je bilo 44,5 odsto. Profesor Ustavnog prava koji je učestvovao u pisanju jugoslovenskog Ustava 1990. godine, tvrdi da je teorija na stanovištu da je smanjivanje većine opravdano. Venecijanska komisija u "Primerima dobre prakse o referendumu" još 2000. dala je preporuku da ne postoji prag izlaznosti na referendumima. "Na referendumu se odlučuje za i protiv, vlast može jako mnogo da manipuliše formulacijom pitanja i postigne politički cilj. "Svesni te opasnosti, pored niza drugih koje nosi propaganda sa sobom, oni referendume vezuju za države sa jako razvijenim javnim mnjenjem i demokratijom", kaže Kutlešić. Centralno pitanje je da li su oni koji donose odluku, dovoljno obavešteni o svim razlozima za i protiv i posledicama tih odluka, navodi profesor. "U jednoj Švajcarskoj, sud je proletos doneo odluku da referendum nije po propisima jer građani nisu bili dovoljno informisani, a možete zamisliti kako izgleda referendum u Kazahstanu gde se odlučuje da li će Nursultan Nazarbajev biti doživotni predsednik", dodaje on. Slučaj Crne Gore i Kutlešić navodi kao argument, ali za njegove tvrdnje. Podseća i na čuveni rezultat referenduma o otcepljenu Kvebeka kada je 1995. godine 49 odsto bilo za, a 50 odsto protiv otcepljenja od Kanade. "Kako da živite u državi gde je polovina ili 45 odsto građana na drugoj strani, da li je to onda demokratska odluka? "Zato se zagovara konsultativni referendum u kome se pribavlja mišljenje naroda, a odgovornost preuzima onaj ko treba - politički vrh", zaključuje Kutlešić. Šta se još menja u zakonu? Pitanje praga izlaznosti nije jedina novina u predlogu novog zakona o referendumu. Odluka na referendumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma. U Nacrt zakona je uneto i rešenje koje omogućava duži rok i prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu u elektronskoj formi. Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine, a minimalno izmenjen 1998. godine. "Taj zakon je, ne samo neusaglašen sa Ustavom, već i po nizu rešenja restriktivan i prevaziđen", navode iz Ministarstva državne uprave. Zato je u toku javna rasprava o izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i traje do 22. novembra. Posle toga predlog zakona ide u skupštinsku proceduru. "Primena niza rešenja postojećeg zakona u praksi je pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste". Promene koje se predlažu za referendum: -Propisivanje pravila da se odluka na referendumu donosi većinom od izašlih birača, bez uslova da je neophodno da izađe većina od ukupnog broja birača -Uređivanje obaveznog i fakultativnog (savetodavnog) referenduma, prethodnog i naknadnog referenduma, na zahtev birača ili poslanika/odbornika, -Proširenje kruga birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu na interno raseljena lica i birače koji se izjasne da će glasati prema mestu boravišta -Pravila o referendumskoj kampanji i njenom finansiranju  -Utvrđuju se rokovi za postupanje skupštine po primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma kao i po odluci donetoj na referendumu -Utvrđuje se pravo na sudsku zaštitu u situacijama kada skupština odbaci inicijativu za sprovođenje referenduma -Utvrđuje se obaveznost donete odluke na referendumu tako da ona ne može biti promenjena u roku od godinu dana od održavanja referenduma -Odluka na referendumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma. -Utvrđene su i prekršajne odredbe za kršenje zakona u pogledu finansiranja kampanje ili obaveza prema Agenciji za borbu protiv korupcije. Ukida se cenzus, za uspeh referenduma dovoljna samo većina. Više o tome čitajte OVDE. Izvor: Ministarstvo državne uprave/ BBC News na srpskom

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: tanjugbiz.rs

Link: http://www.tanjugbiz.rs/vest/29044/Raspisan-tender-za-rekonstrukciju-Tvrdjavskog-mosta-u-Nisu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan tender za rekonstrukciju Tvrđavskog mosta u Nišu

Direkcija za izgradnju Niša raspisala je tender za rekonstrukciju i sanaciju Tvrđavskog mosta, a rok za podnošenje ponuda je 6. decembar.Foto Tanjug/B.Radeka, arhiva NIŠ - Direkcija za izgradnju Niša raspisala je tender za rekonstrukciju i sanaciju Tvrđavskog mosta, a rok za podnošenje ponuda je 6. decembar. Prema planu javnih nabavki Direkcije za izgradnju, procenjena vrednost radova je 50 miliona dinara.       Kompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa Tagovi: Tvrđavski most Niš

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: srbinaokup.info

Link: http://srbinaokup.info/?p=105742

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Ukida se cenzus za referendum, odluku će donositi većina izašlih

Za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača, predviđeno je Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim se rok za prikupljanje [...] kategorija Vesti iz Srbije / dana 19/11/2019 u 9:30 časova / Za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača, predviđeno je Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić naglasio je da je cilj predloženih zakonskih izmena usklađivanje sa Ustavom, uz ocenu da je postojeći zakon po nizu svojih rešenja restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama garantovanih najvišim pravnim aktom."Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je donet 1994. godine, a minimalno izmenjen 1998 .godine, ali je primena niza rešenja tog zakona u praksi pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste", rekao je Ružić.Kako je naveo, od uvođenja višestranačja u Srbiji održana su svega tri referenduma na republičkom nivou - 1992, 1998. i 2006. godine, i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana.Kada je reč o narodnim inicijativama, zabeležena je samo jedna za koju bi se, ukazao je Ružić, uslovno moglo reći da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" za promenu krivičnog zakonika."Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa, što ukazuje da se ovi demokratski instituti slabo primenjuju u Srbiji i to stanje želimo da promenimo", naglasio je Ružić.Prema njegovim rečima, resorno ministarstvo je već promenom Zakona o lokalnoj samoupravi fiksiralo potreban broj birača za pokretanje narodne inicijative na pet odsto birača u jedinici lokalne samouprave. Kako je ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da jedinice lokalne samouprave statutima samostalno utvrđuju ovaj procenat što je ranije, kaže Ružić, za posledicu imalo to da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto.Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je da je jedna od ključnih neusaglašenosti važećeg zakona sa Ustavom tzv. kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izlaznost više od polovine upisanih birača. S druge strane, članom 203. stava 8 Ustava Srbije utvrđeno je da se odluka o promeni najvišeg pravnog akta donosi ukoliko za nju glasa većina od izašlih birača."Bilo je raznih komentara u javnosti šta je smisao ukidanja kvoruma za referendum. I da odustanemo od donošenja novog zakona i da se ništa ne promeni, ako bi se održao referendum za promenu Ustava, ne bi mogao da se primeni važeći zakon, jer je Ustav to eksplicitno odredio", kazao je Mogić, koji je tzv. kvorum za referendum označio kao jedan od ključnih problema za primenu tog demokratskog instituta.Mogić je naveo da dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritorije."Predviđa se i proširenje kruga birača sa pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem", naveo je Mogić.Prema predloženom zakonu, referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.Javna rasprava o Nacrtu Zakona trajaće do 22. novembra, a prethodne dve održane su u Nišu i Novom Sadu.Izvor: 021            

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/raspisan-tender-za-rekonstrukciju-tvrdavskog-mosta-u-nisu-19-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan tender za rekonstrukciju Tvrđavskog mosta u Nišu

Naslovna strana Ekonomija Ekonomija - Naslovi 19.11.2019 • 11:09 11:11Izvor: TanjugNIŠ: Direkcija za izgradnju Niša raspisala je tender za rekonstrukciju i sanaciju Tvrđavskog mosta, a rok za podnošenje ponuda je 6. decembar.Foto: Tanjug (O. Toskić, ilustracija)Prema planu javnih nabavki Direkcije za izgradnju, procenjena vrednost radova je 50 miliona dinara.Kako je navedeno u tenderskoj dokumentaciji, radovima je, između ostalog, predviđena i zamena metalne ograde novom koja je projektovana u kombinaciji stakla i inoksa, piše portal eKapija.Javno otvaranje ponuda će se održati 6. decembra, a na osnovu izveštaja o stručnoj oceni ponuda, odluku o dodeli ugovora, odnosno o obustavi postupka predmetne javne nabavke, naručilac će doneti u roku od 25 dana od dana otvaranja ponuda.        

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/hronika/uhapseni-zbog-zloupotrebe-polozaja-i-prana-novca-19-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uhapšeni zbog zloupotrebe položaja i pranja novca

NIŠ: Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu uhapsili su tri osobe zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i pranje novca.Uhapšeni su D. Đ. (1968), administrativni radnik u Opštinskom odboru Socijalističke partije Srbije u Surdulici zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, kao i T. N. (1972), odgovorno lice u PR "Deludž Print" i "Deludž Graf" iz Surdulice i M. N. (1968), faktički odgovorno lice firme PR "Klik-01" iz Surdulice, koji se sumnjiče za pranje novca.Sumnja se da je D. Đ. u periodu od 2015. do 2018. godine, bez saglasnosti predsednika Opštinskog odbora, kao i Izvršnog odbora SPS-a u Surdulici, obavio plaćanje fiktivnih računa za navodno isporučen reklamni materijal i pružene usluge fotokopiranja, štampanja i snimanja video materijala ispostavljenih od firmi "Deludž Print", "Deludž Graf" i "Klik-01".Na ovaj način Opštinski odbor SPS-a u Surdulici je oštećen za 4.438.300 dinara, a kako se sumnja T. N. i M. N. su jedan deo novca zadržali za sebe, a drugi deo su predali D. Đ., iako su znali da potiče iz izvršenja krivičnog dela.Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu u Nišu.    

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: standard.rs

Link: https://www.standard.rs/2019/11/19/n-bakarec-dosije-bastac/

Autori: http://newlookworld.com/

Teme: Javne nabavke

Naslov: N. Bakarec: Dosije Bastać

utorak 19. novembar 2019. 12:50Ko je Marko Bastać i kakve sve afere prate predsednika Gradske opštine Stari grad Mnogi pamte komediju Rajka Grlića iz 1984., "U raljama života", nastao po romanu Dubravke Ugrešić Štefica Cvek u raljama života. Film govori o dogodovštinama stidljive, usamljene i introvertne službenice željne ljubavi i romanse. U slučaju Marka Bastaća koji je dospeo u ralje života, radi se o dogodovštinama arogantnog, bahatog i ekstrovertnog opštinskog službenika željnog novca i moći. Dok se film "U raljama života" završava srećno po službenicu Šteficu Cvek, "film" o Marku Bastaću se izgleda neće završiti hepiendom.Marko Bastać je po zanimanju producent. Star je 35 godina (1984.). Od 2006. do 2009. godine je radio u Đilasovoj firmi "Imoušn". Nestručan, arogantan i obestan, Marko Bastać je u rukovodstvu opštine Stari grad čitavu deceniju (od 2009.), a predsednik opštine je poslednje četiri godine. Tri puta je biran za predsednika opštinskog odbora DS Stari grad (2011., 2013. i 2015.). Važio je za veliku nadu omladine DS. Bastać je 18. decembra 2016. napustio DS. Demokratska stranka je 25. decembra 2016. saopštila: "Iz DS je izašla Bastaćeva rodbina i prijatelji". Tom prilikom DS je optužila Bastaća "da je napustio DS nakon otkrivanja pronevere više od 10.000 evra, kroz izdavanje lažnih menica". DS je još saopštila: "Privatizacija stranke na Starom gradu je nedopustiva i uvereni smo da je njihov izlazak pojačanje za pravu Demokratsku stranku". "Njega (Bastaća, op. aut.) su sledili njegova supruga, njena sestra, njegova sestra i njen suprug, jedan rođak i majka njegovog kuma, kao i još neki njegovi prijatelji koji su deo ove nepotističke družine", navela je DS (Uputnica 1.).Sada je Bastać potpredsednik Đilasove stranke (verovatno) i predsednik gradskog odbora SSP. Podataka o tome ko su funkcioneri SSP nema na sajtu te stranke. Marko Bastać, i njegovih četrdesetak (?) odbornika, više ne predstavljaju građane koji su ih birali, niti stranke na čijim listama su izabrani i svi zajedno su više puta menjali stranke u tekućem mandatu. To je potvrdio i sam Bastać, 19. juna 2019. za TV N1, kada je upitan ko čini vladajuću koaliciju na opštini Stari grad, Bastać odgovorio "slobodno lutajući odbornici". "Vidite, to niko živ ne zna, toliko je odbornika protekle tri i po godine napustilo partiju i prešlo u neku drugu, ili postalo nezavisno od stranaka, da to više niko ne može da pohvata, pa ni ja", rekao je Bastać (Uputnica 2.)Veliki režiser, Starograđanin Goran Marković je Bastaću prošle godine poručio: "Ne ulazeći u mračnu špilju u kojoj carujete, rešio sam da vam vratim poveći komad pleha koji se zove "Ključevi Jevremove", i koji ste mi utrapili prošlog proleća. Ja naime, sa takvom vrstom ljudi, koji se na taj način ponašaju, ne želim da imam bilo šta". Zbog čega Bastać krije da više nema podršku građana Starog grada (u Beogradu je nikad nije ni imao). Zbog toga što ti podaci samo naglašavaju činjenicu da već godinama Bastaćeva vlast nije ni legitimna, ali ni legalna. Bastać je samo anomalija, koja će, ako pravna država dođe do izražaja, po svemu sudeći ići na izvršenje krivičnih sankcija u odgovarajuću zavodsku instituciju.Tokom izbora 2016., Bastać je ostao u DS, samo zbog toga što mu je bio potreban politički brend sa kojim bi mogao da uspe na Starom gradu, gde je DS vladala od 1996. do 2016, punih 20 godine! Već tada je on imao pripremljenu ideju o odlasku iz kompromitovane DS, ali je procenio da mu ta stranka može još jednom biti od koristi. Na izborima Bastaćeva DS lista je osvojila 20 od 56 mandata. Da bi mogao da vlada bilo mu je potrebno još najmanje 9 odbornika. Ostale stranke su osvojile sledeći broj odbornika: SNS - 14, DJB - 8, DSS-Dveri - 4, SPS-JS - 4, LDP-SDS - 3, SRS - 3. Posle izbora Bastać je primenio trik i lansirao nadstrančku ideju vlasti na Starom gradu, i u vlast pozvao sve odbornike i stranke koje su osvojile mandate. Time je postigao više ciljeva. Sebi je obezbedio više nego komotnu većinu.Drugo, praktično je uništio opoziciju, i onemogućio stvaranje neke druge većine. Jedina stranka koja nije nasela na njegov trik je SNS. Ta stranka i danas ima netaknutu odborničku grupu od 14 odbornika i predstavlja jedinu opoziciju u opštini. Posle Bastaćevog poziva kome su se odazvale LDP, SDS, DSS, Dveri, SPS i SRS i deo DJB, ove stranke su praktično prestale da postoje na Starom gradu, vreme je pokazalo. Naprosto ih je asimilovala Bastaćeva većina. DJB se na Starom gradu raspao i izgubio i formalno odborničku grupu, zbog toga što su najmanje 4 odbornika DJB podržali Bastaća. Tako je Bastać namakao većinu od najmanje 38 odbornika (20 DS, 4 eks DJB, 4 SPS, 4 DSS-Dveri, 3 LDP-SDS i 3 SRS). Tokom godina, gotovo svi odbornici, izuzev 14 odbornika SNS, su više puta promenili stranačke boje, uključujući i Bastaća (dva puta). U prethodnom pasusu ste videli da danas ni sam Bastać ne zna tačno ko od odbornika vlasti kojoj stranci pripada. To nije ni važno zbog toga što im je zajednička jedna stvar - svi podržavaju Bastaća (njih oko 42) i tu podršku debelo naplaćuju. Bastać ih plaća na više načina, od kojih su neki nezakoniti (preko dve agencije (za pranje novca?) "Rispekt legal" i "Kodeks trejd").Sredinom 2016. Bastać je napustio DS, uz uzajamne optužbe. Svih 20 odbornika DS je napustilo tu stranku, takođe. Bastać je odmah formirao grupu građana lukavog naziva "Čuvari Starog grada" koja je marketingom i prodajom magle medijima i građanima, vešto prikrivala višegodišnje mahinacije Bastaća i njegove ekipe. Na gradske izbore 2018., Bastać je izašao sa svojom grupom građana pod sloganom "Šta radite, bre?" i istakao je svoju kandidaturu za gradonačelnika. U toj kampanji se Bastać ponašao manje agresivno nego danas. Koristio je megafon, kao zaštitni znak, i veliki šator koji je postavio u Knez Mihajlovoj. Nekog stvarnog programa nije imao, već se sve svodilo na vešto manipulisanje javnošću, medijima, i društvenim mrežama. Jedina Bastaćeva ideja vredna pomena (iako nenamerno komična i vrlo neinteligentna) je bio predlog da se u Beogradu uvede ombudsman za kućne ljubimce! Zvuči kao šala, ali je to lansirano kao ozbiljna ideja!Šta građani Beograda i Starog grada misle o Bastaću najbolje govori činjenica da je on na tim gradskim izborima 2018., kao kandidat za gradonačelnika, od 1.599.525 birača Beograda dobio svega 3.841 glas ili 0,47 odsto, a od 55.725 birača Starog grada, Bastać je dobio mršavih 1.469 glasova ili 6 odsto. Ta mala podrška koju je Bastać imao pre godinu i po, sada je još manja. U Beogradu je nemerljivo mala, a na Starom gradu nije veća od 2 odsto. Taj fijasko je veoma pogodio sujetnog Bastaća. Nekoliko meseci posle tih izbora on se priključio Đilasovoj stranci sa svojim pratiocima i obožavaocima iz opštinske vlasti. Posle toga su Bastać i njegovi, višestruko podigli nivo agresivnog i ekstremnog ponašanja. Danas je ta grupacija poznata po kršenju zakona i vandalskom ponašanju koje je na ivici terorizma.Po ponašanju Bastaćevih funkcionera, odbornika i simpatizera, u poslednjih godinu dana, ali i od izbora 2016., reklo bi se da svi oni više liče na pripadnike neke agresivne sekte ili kulta, a manje na pripadnike političke stranke. Na jednom širem nivou isto se može reći i za Đilasovu, Trifunovićevu i Obradovićevu stranku. Od svih njih, ipak najviše odlika sekte poseduje Bastaćeva grupa. Istorijat takvih sekti je najnepovoljniji po članove takve sekte. Oni su pljačkani, zloupotrebljavani, prisiljeni na saučesništvo u vršenju krivičnih dela i često terani u smrt, pojedinačno ili kolektivno. Posle nastanka Đilasove i Jeremićeve stranke, većina odbornika vlasti Starog grada danas pripada tim dvema strankama, pa možemo reći da te dve stranke (SSP i NS) vladaju opštinom Stari grad, uz odbornike odbegle iz drugih stranaka. Naglasićemo da im je jedina opozicija odbornička grupa SNS od 14 odbornika.Ušavši u Đilasov SSP, gladan moći i zaštite, Bastać se danas našao u nezgodnom položaju. Prete mu podnete višestruke krivične prijave za niz mahinacija, a uz to u toku su i ozbiljne istrage koje sprovode policija i tužilaštvo. Drugo, Đilas je delu opozicije (pa i Bastaću) nametnuo besmisleni stav o bojkotu izbora 2020. To se odnosi na sve izbore, pa i na lokalne. To znači da će Bastać, krajem proleća 2020., morati da odstupi sa vlasti na Starom gradu, posle izbora na kojima neće učestvovati, te ni teoretski neće moći da ostane na vlasti, zbog toga što neće imati odbornike u opštini, odnosno biće vanparlamentarna opozicija u opštini Stari grad. To je Bastaću smrtna presuda, zbog toga što je on na vlasti u opštini Stari grad već 10 godina, i ništa drugo u životu nije radio (posao u Đilasovom "Imoušnu" je bio uslužna partijska sinekura). Odlaskom Bastaća sa vlasti u opštini, odleteće će i cela njegova uža i žira familija, kumovi i prijatelji. I šta će onda? Naravno, do izbora ima još pola godine, pa se stvari u vezi sa bojkotom mogu promeniti. Ako Đilas istraje na bojkotu, nije isključeno da će Bastać samostalno nastupiti na Starom gradu sa svojom grupom građana, ili će Bastać podmetnuti kao učesnika na izborima neku svoju grupu građana koja samo formalno neće biti povezana sa njim.BASTAĆEVE NAJAVE VRŠENJA KRIVIČNIH DELA Predsednik opštine Stari grad, Marko Bastać je više puta najavljivao vršenje krivičnih dela i rušilačke akcije. Pre nekoliko meseci Bastać je izjavio da će rušiti gondolu tokom gradnje (TV N1, 14. marta 2019.: "Sve što urade preko dana, mi odemo preko noći i uništimo", rekao je Bastać na sastanku, upozorivši građane da u takvim akcijama može doći do hapšenja"). (Uputnica 3.) U maju mesecu Bastać je izjavio da će ukoliko SZS dođe na vlast, sve što je građeno u poslednjih sedam godina vratiti u prvobitno stanje, što znači da će sve što je izgrađeno, srušiti (list Danas, 16. maja 2019.: "Bastać je danas novinarima u opozicionoj "Slobodnoj zoni" u Beogradu naveo da veruje da će se građani izjasniti protiv radova i obećao u ime svoje Stranke slobode i pravde da će oni "sve vratiti prvobitno stanje kada budu smenili aktuelnu bahatu i korumpiranu gradsku vlast"". (Uputnica 4.).U intervjuu Istinomeru 5. oktobra 2019. godine, odgovarajući na pitanje o izborima na Starom gradu 2020. Bastać je izjavio: "Što se mene tiče, Srpska napredna stranka neće ući u ovu opštinu, jer su to lažni izbori. Sprečiću ih da održe izbore na Starom gradu. Neće se glasati tog dana na Starom gradu. Neću dozvoliti da se proglase rezultati. Neću dozvoliti fizički, ni na jedan drugi način da SNS uđe u opštinu Stari grad". (Uputnica 5.) Time je po ko zna koji put najavio vršenje krivičnih dela.LISTA MAHINACIJA MARKA BASTAĆA Kada je preleteo iz DS, ta stranka ga je optužila da je proneverio više od 10.000 evra, kroz izdavanje lažnih menica. Meganepotizam. Zaposlio je sve članove svoje uže i šire porodice, svoje prijatelje (Andrej Belingar) i kumove (prvi Bastaćev kum, Lazar Lešnjak je bio član opštinskog veća, dok komunalnu inspekciju vodi drugi Bastaćev kum, Dejan Stojanović) u opštini i njenim preduzećima, ili ih plaća preko dve agencije. Bastać je 2016. izjavio: "Ne vidim ništa sporno da članovi moje porodice rade sa mnom i da me podržavaju" i "Na listi DS-a su moja supruga, rođak, sestra i sestrin muž". (Uputnica 20.) Sam Bastać je na TV N1 priznao da su na njegovoj listi: na 12. mestu sestra njegove supruge Milica Lazić, njegova supruga na 18. mestu, na 14. mestu suprug njegove sestre Bojan Dimitrijević, po zanimanju frizer, a njegova sestra Ana Dimitrijević odmah iza njega na 15. mestu, njegov rođak Nemanja Janković je na 16. mestu, na 19. mestu venčana kuma njegove supruge, na 21. mestu majka njegovog venčanog kuma, na 22. i 23. mestu dve sestre njegovog venčanog kuma Dejana Stojanovića (Uputnica 6. i 7.).Potpuno je privatizovao opštinu. Dok je preduzeće "Poslovni prostor" bio pod Bastaćevom upravom, naložio je da se godinama ne plaća porez na imovinu. Time je gradskom budžetu naneta šteta od gotovo 18 miliona evra (2,2 milijarde dinara). Te 2,2 milijarde dinara duga je morao da plati grad Beograd, kada je preuzeo "Poslovni prostor".Pod Bastaćevom vlašću SC "MGM" je napravio dug od preko milion evra. Bezobzirno je smenio niz direktora ustanove kulture "Parobrod", zbog toga što su ukazivali na kriminal. Niz godina unazad troši desetine miliona na dve privatne agencije, preko kojih nezakonito plaća svoje odbornike i deo zaposlenih u opštini, a svi oni učestvuju u akcijama vandalizacije Beograda i u proganjanju ljudi. Bastać je svog najboljeg prijatelja Andreja Belingera, posle teške saobraćajne nesreće koju je ovaj izazvao vozeći pod uticajem alkohola, sa pozicije člana opštinskog veća, unapredio u Načelnika opštinske uprave, umesto da ga najuri iz opštine. Mediji su objavili da je Bastać deo narko klana, u kome se nalazi njegov brat Miloš Bastać, koji se nalazi na crvenoj poternici Interpola (Uputnica 8.).Bastać na ulicama Beograda organizuje nasilne akcije u kojima se uništava gradski mobilijar, saobraćajni znakovi, imovina javnih preduzeća, vandalizuju gradilišta, napadaju radnici na gradilištima, i slučajni prolaznici koji se tome suprotstave. Više puta je najavljivao vršenje krivičnih dela. Bastać organizuje hajke i pokušaje linča protiv zamenika gradonačelnika Beograda, i targetira Vesićevu porodicu organizovanjem linč hajki ispred doma porodice Vesić. Bastać organizuje proganjanje neistomišnjenika po ulicama. Bastać je organizovao spaljivanje knjige o Beogradu (autora Gorana Vesića), od čije prodaje se finansira humanitarna akcija spašavanja života devetogodišnjeg Filipa Ivanovića, obolelog od maligne forme sarkoma. Bastać je nedavno uhvaćen kako švercuje 13.000 evra preko granice. Da li je to onaj novac o kome govori njegov kum Lazar Lešnjak? Bastaćev kum, prijatelj i bivši saradnik, uzbunjivač Lazar Lešnjak ga je optužio za niz krivičnih dela - mučenje, prebijanje, nanošenje telesnih povreda, nezakonito zadržavanje, i višegodišnju korupciju. Optužbi za korupciju i nenamensko trošenje budžeta se pridružio i novi uzbunjivač, Danče Urošević, bivši direktor jedne od dve agencije koje su Bastaću pomagale u ispumpavanju novca iz opštine Stari gradVIŠEGODIŠNJA PODRŠKA MARKU BASTAĆU Već smo naveli da je Bastać svoju vlast, 2016. godine, konstituisao uz pomoć SPS, SRS, DSS, Dveri, LDP, SDS i dela odbornika DJB (Uputnica 9.). Međutim, sve ove stranke, osim DJB, su nastavile da podržavaju sve što Bastać radi, i naredne tri i po godine, odnosno do dana današnjeg. Svi ti odbornici su tokom tri i po godine podržavali sve Bastaćeve tačke i predloge na sednicama SO Stari grad. Takođe, niko od odbornika ili opštinskih funkcionera tih stranaka se nije nikada ogradio od Bastaćevih mahinacija i nasilja. Dvoje funkcionera SPS, je navodno 5. novembra, podnelo ostavke na funkciju zamenice predsednika opštine Stari grad (Nevenka Grabež - Uputnica 10.) i na položaj člana opštinskog veća (Aleksandar Todorović - Uputnica 11.). Međutim, njihova imena se i dalje, posle 12 dana nalaze na delu sajta opštine Stari grad, koji daje podatke o funkcionerima opštine, pa se može postaviti pitanje, da li su oni zaista odstupili sa svojih funkcija? Da li će odbornici SPS nastaviti da podržavaju Bastaća, to će se teško utvrditi. I oni su na platnom spisku kao i svi ostali odbornici koji podržavaju Bastaća.Socijalisti su još u maju 2019., najavili izlazak iz Bastaćeve vlasti, ali su to jednim delom ispunili tek pola godine kasnije. O svemu tome svedoči i uzbunjivač Danče Urošević, bivši izvršni direktor prodaje "Rispekt legala" . On je potvrdio da su socijalisti i radikali učestvovali u Bastaćevim performansima protiv vlasti: "Tu informaciju sam dobio od Bastaćevih insajdera i proverio. Nisu to bili samo Dačićevi ljudi već i pojedinci iz SRS i koalicije DSS-Dveri. Oni su rušilački bataljon za političke ciljeve protiv Vesića, nisu dolazili na posao, ali su zato rušili po gradu. Isplaćivao sam im novac za političke akcije. Oni su glasali za njega, fizički ga branili i širili dezinformacije u novinama" (Uputnica 12.)Lideri SPS, SRS, DSS, Dveri, LDP i SDS će nastaviti da ćute o četvorogodišnjoj podršci Marku Bastaću. Nastaviće da ćute zbog toga što je teško objasniti zbog čega su podržavali čoveka koji je toliko dugo i toliko duboko umešan u nezakonitosti i malverzacije, odnosno zbog čega su dozvoljavali svojim opštinskim odborima da vode tako štetnu politiku u opštini Stari grad. Da li je taj novac koji su primali njihovi odbornici i opštinski funkcioneri, za podršku Bastaću, bio toliko važan? Lideri i predsednici gradskih odbora SPS, SRS, DSS, Dveri, LDP i SDS su bili itekako upućeni u Bastaćeve malverzacije. Prvo, imaju odbornike i funkcionere u opštini Stari grad. Drugo, tokom najmanje pet ili šest godina, mnogi mediji su objavili stotine izveštaja o mahinacijama Marka Bastaća. Treće, državni organi - Grad Beograd, DRI, Budžetska inspekcija grada i drugi, su tokom godina objavili kredibilne izveštaje o nezakonitostima u poslovanju opštine Stari grad i njenih preduzeća. I pored svega toga SPS, SRS, DSS, Dveri, LDP i SDS, nisu ništa preduzeli. Zbog čega? SPS je navodno napustila Bastaćevu vlast pre 12 dana, što je ipak pohvalno - ukoliko je tačno.UNIŠTAVANJE SPORTSKOG CENTRA "MGM" Bastać je zajedno sa Đilasom, još 2009., godine, učestvovao u otuđivanju dela imovine SC "MGM" - visoko profitabilnih teniskih terena. Vlasti opštine Stari grad i grada Beograda, su od 2009., pod Đilasovom komandom povlačile niz štetnih poteza po opštinu i Sportski centar "MGM". Prvo su opštinari pod pritiskom republičkih i gradskih vlasti, čitaj Tadića i Đilasa, zlatnu koku Centra, teniske terene, na sumnjiv način dali na "korišćenje" jednoj privatnoj kompaniji 2009. godine. Potom su Đilas, Bastać i DS, 2013., ušli u rat sa tom privatnom kompanijom i poveli sudski spor, koji traje do dana današnjeg. Zbog toga ta kompanija, besplatno a štetno po opštinu, upravlja teniskim terenima i dan danas. Rukovodstvo opštine Stari grad i grad Beograd (Đilas, Bastać i drugi) su dozvolili da privatna kompanija 2010. izgradi bez dozvole sprat više na objektu upravne zgrade teniskog centra i da bespravno izgradi još tri teniska i jedan rukometni teren. Od tada odgovornošću Đilasa i Bastaća (grada i opštine) nastaju ogromni finansijski problemi Sportskog centra "MGM", koji je ostao bez prihoda od teniskih terena, ali i bez zakupnine privatne kompanije.Sve to danas kriju i Đilas i Bastać, koji su opet u istoj stranci - SSP. Javno preduzeće "Milan Gale Muškatirović" je pre preuzimanja od strane grada bilo u ogromnim dugovima. Ti dugovi su iznosili oko milion evra (komunalije - struja, voda, grejanje, telefonski računi, porez, dobavljači, krediti, kamate i dr.). Bastaćeva vlast je u SC "MGM" počinila mnoge malverzacije. O kakvim se zloupotrebama radi, najbolje govori i činjenica da je opština protivzakonito založila imovinu SC "MGM", koja nije opštinska već gradska svojina, zarad dobijanja kredita od 50 miliona dinara kojim je trebalo otplatiti deo ogromnog duga. To su svojevremeno potvrdili Luka Petrović, gradski sekretar za investicije, Radoslav Marjanović, zamenik šefa odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda, i konačno zamenik gradonačelnika Goran Vesić. (Uputnice 13.,14.,15. i 16.).Dugovanja SC "MGM" i opštine nisu nastala samo zbog problema sa gubitkom prihoda od teniskih terena, već i zbog neracionalnog (a sumnja se, i protivzakonitog trošenja novca). O tome su izveštavali mediji tokom godina. Kada već govorimo o mahinacijama u SC "MGM", Marko Bastać bi morao da objasni zbog čega su se u ovom sportskom centru otpisivala dugovanja zakupcima suprotno zakonu i na štetu budžeta opštine i zbog čega je sportski centar "MGM" uzeo kredit za renoviranje sale za mali fudbal, a umesto sale napravio igraonicu? Grad Beograd je 13. novembra 2019. podneo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivične prijave protiv predsednika opštine Stari Grad Marka Bastaća i odgovornih lica u Sportsko rekreativnom poslovnom centru "Milan Gale Muškatirović", Dušana Raičevića, bivšeg direktora tog centra i grupe njegovih saradnika, na osnovu zapisnika Službe za budžetsku inspekciju Grada (Uputnice 17. i 18.). Služba za budžetsku inspekciju izvršila je redovnu kontrolu materijalno-finansijskog poslovanja, kao i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava u SRPC "Milan Gale Muškatirović" za period od 1. januara do 31. decembra 2018. godine.U zapisniku te službe, koji ima 247 strana, navodi se da su utvrđene brojne zloupotrebe i finansijske malverzacije koje su to preduzeće ostavile u dugu od milion evra. U krivičnoj prijavi se navodi da su kršenja zakona izvršena kroz izdavanje prostora, povlašćene cene za zakupce, naplatu i ignorisanje zatezne kamate, kao i da odgovorna lica nisu preduzela pravne radnje radi naplate potraživanja zbog kašnjenja, da postupci javnog nadmetanja nisu zakonski sprovođeni, kao i da su konkursni uslovi "nameštani kako bi se eliminisali 'nepoželjni zakupci'". Navodi se i da je utvrđeno da su odluke donošene bez saglasnosti nadzornog odbora, te da su napravljeni pravni propusti, i to sa gotovo svim zakupcima. U prijavi se navodi i da su pojedini zakupci kasnili u plaćanju zakupa, a da rukovodstvo Centra nije preduzimalo mere da naplati zakup, i da su se pojedini lokali izdavali ispod tržišne cene - 100 dinara po kvadratu. Kako se navodi, rukovodstvo sportskog centra, iako su napravljeni milionski dugovi, nije pokrenulo postupke za prinudnu naplatu, niti je naplatilo ogromnu kamatu koju, usled docnje, propisuje zakon, što, dodaje se, znači da su praštali dugove suprotno zakonu i naneli štetu preduzeću. Dodaje se i da je usled takvog poslovanja, sportski centar dugovao Beogradskim elektranama za grejanje, EPS-u za isporučenu električnu energiju, kao i dobavljačima za tekuće nabavke, a nisu plaćane rate za kredite bankama. Služba za budžetsku inspekciju Grada je utvrdila sledeće nezakonitosti: donošenje odluka bez saglasnosti nadzornog odbora, izdavanje prostora po nameštenim uslovima, opraštanje dugova zakupcima prostora, neplaćanje rata kredita bankama, nameštanje uslova za konkurs, kršenje zakona i propisa, neplaćanje komunalija.O mahinacijama u SC "MGM", za vreme Bastaćeve vladavine, su mnogo puta izveštavali mediji. Izveštaji su govorili o dugovima preduzeća, kašnjenju u isplati zarada, blokadama računa, nezakonitom poslovanju u vezi izdavanja lokala koji pripadaju centru, nenamenskom trošenju sredstava, o nezakonitim tenderima i drugim zloupotrebama(Uputnice 19. 20. i 21.). Najargumentovanije je istraživanje "Pištaljke". Navedimo samo deo njihovog istraživanja o malverzacijama u SC "MGM". "Pištaljka" je nesumnjivo utvrdila kroz svoja dva istraživanja, da su čelnici opštine (Bastać i družina) i direktori SC "MGM", "državne milione bacili na logo firme" i da je SC " Milan Gale Muškatirović" "potrošio više 40 miliona na sumnjive nabavke".ISTRAŽIVANJE PIŠTALJKE O SPORTSKOM CENTRU "MGM" Istraživanje od 03. maja 2016. (Uputnica 22.)"Sportski centar "Milan Gale Muškatirović" (bivši "25. maj"), čiji se godišnji gubici mere u desetinama miliona dinara, platio je 2014. godine više od 23.000 evra za logotip, a od tada istoj firmi još nekoliko miliona dinara za grafički dizajn. Ovaj iznos mnogo je veći od onog koji za dizajniranje logotipa traže poznate svetske firme za dizajn i u rangu je, na primer, sa iznosom od 33.000 dolara koliko je na vrhuncu svoje moći pre dvadeset godina američki energetski gigant "Enron" platio za logotip čuvenom umetniku i dizajneru stotina logotipa Polu Randu. Sportsko-rekreativno-poslovni centar "Milan Gale Muškatirović", kako glasi pun naziv ovog javnog preduzeća čiji je osnivač beogradska opština Stari grad, platio je firmi "View of New" vlasnika Bora Miševića u aprilu 2014. godine 2.722.500 dinara za kupovinu žiga (logotipa) i grafički dizajn, što je iznosilo tačno 23.494 evra". "Direktor SC "MGM", Branislav Krekić (bivši direktor - op.aut.) je inače visoki funkcioner Demokratske stranke, bio je i poslanik te stranke u skupštini Srbije, a Večernje novosti su u januaru 2012. godine objavile da je stranci donirao čak 291.000 dinara"."U martu 2015. godine "Milan Gale Muškatirović" uplaćuje firmi "View of New" 2.990.000 dinara za "usluge grafičkog oblikovanja", a pre manje od dva meseca ponovo isplaćuje novac za istu namenu. Podaci o visini ove poslednje uplate se razlikuju - na portalu javnih nabavki upisan je iznos od 4.000.000 dinara, a u odluci o dodeli ugovora 770.000 dinara bez PDV-a. Ako su podaci sa portala tačni, firmi "View of New" je sportski centar "Milan Gale Muškatirović" za poslednje dve godine isplatio ukupno 9.712.500 dinara"."Opština Stari grad, u kojoj je na vlasti Demokratska stranka, takođe ima višemilionsku saradnju sa "View of New". Kako je utvrdila Državna revizorska institucija, ta opština je u martu 2013. zaključila ugovor vredan 4.062.000 dinara za usluge "unapređenja imidža Gradske opštine Stari grad i svih izabranih i postavljenih lica". Revizori su utvrdili da je novac isplaćivan bez validne knjigovodstvene dokumentacije".Istraživanje od 02. juna 2016. (Uputnica 23.)"Sportski centar "Milan Gale Muškatirović" (…) u poslednje dve godine potrošio je još 40.000.000 dinara na druge sumnjive javne nabavke, pokazuje istraživanje Pištaljke"."Ovo javno preduzeće čiji je osnivač beogradska opština Stari grad i koje beleži višemilionske gubitke u poslovanju kupilo je 260 (!) komada "antidekubitnih korektora" kao da je u najmanju ruku reč o bolnici sa stotinama kreveta, godišnje plaća 4 miliona dinara za usluge "kol centra" iako ima više od šezdeset zaposlenih (od kojih je neko mogao i da se javlja na telefon), za štampanje je dalo deset miliona dinara, a za instaliranje "sistema kontrole i naplate" isplatilo je 18 miliona dinara"."Nepravilnosti u ovim javnim nabavkama ima mnogo. Tako su u konkursnoj dokumentaciji za nabavku "antidekubitnih korektora" navedene ne samo njihove tačne dimenzije i sastav, već i boja - "svetlo bež led" sa tačnom šifrom. Zato nije čudno da je na konkurs stigla samo jedna ponuda i da je ona izabrana kao "najpovoljnija" - firmi "Melino-Relax" d.o.o. isplaćena su tačno 3.420.144 dinara sa PDV-om"."Isključujući kriterijum bio je postavljen i za nabavku usluge pozivnog centra 2014. i 2015. godine - od ponuđača se tražilo da je prethodno imao ugovore sa tri javna preduzeća. Oba puta je pobednik bila firma "Uni Call" iz Beograda, koja je ukupno dobila 7.273.500 dinara.Povlašćena je i firma "Grafomarket", kojoj je u poslednje dve godine rukovodstvo "Galeta" za usluge štampanja isplatilo 9.940.332 dinara. Za taj iznos je ovaj sportski centar mogao u najmanju ruku da odštampa na hiljade luksuznih knjiga, a dobio je (bar po specifikaciji iz javne nabavke) samo potrošni materijal: memorandume, vizit karte, blokove, kese, letke, ulaznice i pozivnice".VANDALIZACIJA GRADA - HRONOLOGIJA 12. mart 2019. Bastać i njegova grupa su u toku vikenda (9. ili 10. mart) nezakonito uklonili sve oznake nove ljubičaste parking zone. Zbog skidanja tabli protiv Bastaća su podnete dve krivične prijave."On je uništio gradsku imovinu. Nadam se da će kao i svaki kriminalac odgovarati po zakonu za uništavanje gradske imovine. Bastać je ovo uradio da bi skrenuo pažnju sa uništavanja Sportskog centra "Milan - Gale Muškatirović" gde je ostavio dug za grejanje, struju i vodu koji je ukupno veći od 90 miliona dinara" izjavio je tim povodom zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić (Uputnica 24.).16. mart 2019. Pristalice SZS su protivzakonito upale u Javni servis RTS, delimično ga demolirale, pretile zaposlenima i policiji. Predvodili su ih lideri SZS Đilas, Obradović, Bastać i mnogi drugi. Program RTS je bio prekinut više sati. Sumnja se da je to bio deo pokušaja državnog udara, čiji je jedan deo trebalo da bude zauzimanje državne TV (Uputnica 25.).17. mart 2019. Pristalice SZS, predvođene Đilasom, Obradovićem, Jeremićem, Bastaćem i ostalima pokušale su da nasilno uđu u predsedništvo Srbije i primoraju predsednika Srbije da da ostavku. Kako u tome nisu uspeli, blokirali su zgradu predsedništva. U toku skupa demonstranti su vređali predsednika Srbije i policiju. Prethodni dan su pokušali da zauzmu RTS i da emituju svoj program (Uputnica 26.).04. april 2019. Sednica Saveta za rodnu ravnopravnost u Skupštini grada Beograda prekinuta je nakon što su lideri Saveza za Srbiju Boško Obradović, Nikola Jovanović, Marko Bastać i drugi, pokušali nasilno da uđu u zgradu Starog dvora. Članice Saveta za rodnu ravnopravnost izašle su ispred ulaza, kako bi okončale blokadu Skupštine Grada, posle čega je došlo do verbalnog sukoba. Pripadnici SZS su vređali okupljene žene, a gradski odbornik SZS, Miloš Pavlović je pretio da će udariti jednu od okupljenih žena (Uputnica 27.).04. april 2019. Predstavnici SZS, predvođeni Bastaćem, su 4. aprila uklonili i uništili ograde koje su se nalazile u Kolarčevoj ulici, zbog radova na Trgu Republike, i odneli ih pred sedište Regulatornog tela za elektronske medije (REM).07. april 2019. Bastać je tog dana zajedno sa aktivistima opozicionog Saveza za Srbiju u Kolarčevoj ulici u Beogradu, učestvovao u sprečavanju rekonstrukcije Trga Republike.09. april 2019. I tog dana je Bastać blokirao ovo gradilište u centru Beograda (Uputnica 28.).13. april 2019. Pristalice Marka Bastaća, predsednika Opštine Stari Grad, u rano jutro tog dana su iz zgrade Skupštine opštine nasilno izbacili odbornike SNS. Prethodnog dana su odbornici SNS došli su u salu Skupštine opštine Stari grad, protestujući protiv nezakonitih radnji Bastaća i njegove vlasti. Postupili su slično poslanicima SZS koji su protestovali u Skupštini Srbije. Međutim, dok poslanike SZS, niko nije dirao, a kamoli izbacio iz Skupštine Srbije, dotle je Bastaćeva SZS vlast postupila potpuno suprotno tome, ne obazirući se na pravo legalno izabranih odbornika SNS da borave u sali Skupštine opštine (Uputnica 29.).18. april 2019. Bastać je sa svojim pristalicama blokirao radove na Trgu. Okupljeni su tražili obustavu radova, razgovor s gradonačelnikom i hitno razrešenje zamenika gradonačelnika.24. april 2019. Blokada radova na Trgu Republike je trajala 12 časova (Uputnica 29.).Bastać je sa svojim pristalicama, tokom aprila i maja 2019., mnogo puta blokirao radove na Trgu i verbalno se sukobljavao sa neistomišljenicima.07. maj 2019. Bastać je i tog dana sa svojim pristalicama blokirao radove na Trgu Republike.Bastać je tog dana najavio blokadu koja će trajati puna 24 sata (Uputnica 30).08. jul 2019. Mediji su tog dana objavili da je Služba za budžetsku inspekciju utvrdila da je rukovodstvo opštine Stari grad, koju vodi Marko Bastać, nezakonito potrošilo skoro milion dinara (906.141) u restoranima. Budžetski inspektori utvrdili su da je ova opština 906.141 dinara potrošila na hranu i piće, bez sprovedenog postupka javne nabavke, kako to nalaže zakon (Uputnica 31.).Opština Stari grad je 06. avgusta 2019., po ko zna koji put zaključila ugovor vredan 50 miliona dinara o angažovanju dodatne radne snage - 52 radnika na godinu dana, za "nesistematizovane poslove". Gradski sekretar za investicije, Luka Petrović je 08. avgusta 2019., optužio predsednika opštine Stari grad, Marka Bastaća da na taj način "izvlači novac iz opštinskog budžeta za svoju političku stranku". "U stvari, Bastać na taj način opštinskim parama plaća svoje odbornike, službenike Đilasove stranke, u koju je nedavno prešao, huligane koji uništavaju grad i zaustavljaju radove" - rekao je Petrović. "Pozivam nadležne organe da istraže poslovanje Gradske opštine Stari grad i firme "Kodeks trejd" jer ne postoji primer u Srbiji, a verovatno ni u Evropi, da jedan predsednik opštine 20 odsto para iz budžeta izvuče preko privatne firme i potroši za svoju stranku". Prema Petrovićevim navodima, Bastać je tokom ove godine na ime drugih sličnih ugovora, ovoj firmi već prebacio 42 miliona dinara, što znači da je ta firma tokom ove godine dobila ukupno 92 miliona dinara (Uputnica 32.).31. avgust 2019. Bastać je sa svojim pristalicama tog dana izazvao incident tokom otvaranja Trga Republike i prve promotivne vožnje "Vrabac servisa". Marko Bastać i njegove pristalice su se najpre okupili na Trgu Republike, da održe "poslednju blokadu" Trga, gde su upalili baklje, zviždali i skandirali. Nakon toga su se uputili za kolonom vozila "Vrabac servisa" i verbalno se sukobili sa funkcionerima grada. Incident je bio na ivici fizičkog sukoba. Bastać i njegovi su nasrtali na goste na otvaranju Trga Republike, proganjali su ih, i zaprečavali im kretanje (Uputnica 33.).01. novembar 2019. Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je pretkrivični postupak protiv predsednika opštine Stari grad i šefa gradskog odbora Đilasove stranke, Marka Bastaća. Kako je potvrdila portparolka tužilaštva Irena Bjeloš, poslat je nalog policiji da prikupi potrebna obaveštenja i proveri navode koje je izneo uzbunjivač Lazar Lešnjak. Tužilaštvo je poslalo nalog policiji da prikupi obaveštenja i proveri navode uzbunjivača Lazara Lešnjaka (Uputnica 34.).05. novembar 2019. Ministarstvo unutrašnjih poslova obavestilo je javnost da su pripadnici policije, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, 04. novembra 2019., došli u opštinu Stari grad kako bi prikupili neophodnu dokumentaciju povodom istrage o mogućim zloupotrebama u ovoj opštini. "Podsećamo javnost da Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi predistražni postupak povodom navoda uzbunjivača i bivšeg funkcionera opštine Stari grad Lazara Lešnjaka o korupciji u ovoj beogradskoj opštini" - navedeno je u saopštenju MUP (Uputnica 35.).07. novembar 2019. Mediji su tog dana objavili da je Budžetska inspekcija grada Beograda utvrdila brojne nepravilnosti u poslovanju opštine Stari grad, i da tereti predsednika opštine Stari grad, Marka Bastaća i njegove najbliže saradnike za malverzacije prilikom zapošljavanja, isplate troškove prevoza, naplaćivanja usluga pomoći starim licima, i mahinacije u vezi sa korišćenjem aparata za kokice. Oni se terete da su oštetili budžet te opštine za više od 80 miliona dinara. U izveštaju, budžetski inspektori su konstatovali, prilikom vanredne kontrole, brojne nepravilnosti i "činjenične opise radnji iz kojih proizilazi izvršenje krivičnog dela". Nakon detaljnog uvida u dokumentaciju, inspekcija je utvrdila da je opština Stari grad, čiji je predsednik i odgovorno lice Marko Bastać, potrošila 71.896.114,40 dinara više od ugovorenog, samo na zapošljavanje ljudi preko kompanija "Kodeks trejd" i "Rispekt legal" (Uputnica 36.).07. novembar 2019. Mediji su tog dana, takođe objavili da je Služba za budžetsku inspekciju Grada Beograda, posle utvrđivanja nepravilnosti u poslovanju, podnela protiv predsednika opštine Stari Gradi Marka Bastaća krivičnu prijavu Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za borbu protiv korupcije, saopštila je načelnica uprave grada Beograda Sandra Pantelić. Prema krivičnoj prijavi, Bastać se smatra odgovornim za kršenje Zakona o budžetskom sistemu zbog niza nepravilnosti koje je, kako se navodi, utvrdila budžetska inspekcija u vanrednoj kontroli materijalno finansijskog poslovanja opštine Stari grad za 2018. godinu. Budžetska inspekcija u prijavi navodi da je kontrolom konstatovan niz nepravilnosti, pa su dati činjenični opisi radnji iz kojih proizilazi izvršenje krivičnog dela - nabavka usluge posredovanja prilikom angažovanja izvršilaca za obavljanje nesistematizovanih poslova u Gradskoj opštini Stari Grad (71.896.114,40 više od ugovorenog posla, za zapošljavanje kadrova).Krivičnom prijavom Bastaću se na odgovornost stavljaju i nepravilnosti zbog izbegavanja primene propisa koji uređuju novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, kao i u vezi sa isplatama naknade za prevoz angažovanih lica (1.464.499,18 za isplate naknada za prevoz - iznos suprotan ugovorima). Tereti se i da je kao predsednik GO Stari grad 5. jula 2018. godine platio privrednom društvu "Kodeks trejd" d.o.o iznos od 200.000 dinara bez pravnog osnova. Takođe, utvrđeno je da je kao naredbodavac za izvršenje budžeta GO Stari grad, 18. juna 2018. godine izvršio isplate u ukupnom iznosu od 210.735 dinara bez pravnog osnova, čime je takođe, u tom iznosu, naneta šteta opštinskom budžetu, navodi se u prijavi.Bastać se sumnjiči i da je izvršio plaćanja Agenciji "Nana S. V." od skoro četiri miliona dinara, bez dokaza da su geronto domaćice iz te agencije zaista pružale pomoć u kući starim i iznemoglim osobama (3.928.511 dinara bez dokaza o ostvarenim uslugama). Krivičnom prijavom Bastaću se na teret stavlja i umanjenje prihoda od naknade za postavljene aparata za kokice od korisnika javne površine, za 40 odsto, čime je naneta šteta opštinskom budžetu od 2.8 miliona dinara. Ukupno je konstatovano nezakonito trošenje 80.681.773 dinara. U krivičnoj prijavi detaljno su opisane radnje izvršenja za koje se tereti Bastać i priloženi dokazi kojima se pokrepljuju te tvrdnje, kao i računi koje je podneo Danče Urošević, u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem (više u poglavlju o uzbunjivaču Dančetu Uroševiću), (Uputnice 37. i 38.).SLUČAJ BELINGER U noći između 28. i 29. marta 2017., Andrej Belinger, tada član opštinskog veća opštine Stari grad, najbolji prijatelj i desna ruka Marka Bastaća, je izazvao je udes oko 2 i 30, posle ponoći, na Novom Beogradu, vozeći sa čak 1,58 promila alkohola! On je vozeći "reno megan" išao velikom brzinom autoputem, nedaleko od Sava centra, i otpozadi je udario "škodu fabiju", čiji je vozač samo pukom srećom pretrpeo lakše povrede! Pijani Belinger je nakon alko-testa urađenog na VMA priveden u policijsku stanicu na trežnjenje. Pre udesa Belinger je počinio još krivičnih dela (vožnja pod uticajem alkohola, nedozvoljena brzina, bežanje od policije…)."Policijski presretač primetio je "reno megan" koji se kretao velikom brzinom preko mosta Gazela u smeru ka Novom Beogradu. Presretač je krenuo za njim, ali vozač "renoa" je nastavio da se kreće velikom brzinom". Do stravičnog udesa je došlo samo nekoliko stotina metara dalje, kod benzinske pumpe. - "Zbog velike brzine, vozač "renoa" je izgubio kontrolu i naleteo na "škodu fabiju", koja se kretala ispred. Od siline udara oba automobila su uništena. Policija je na licu mesta Belingaru uradila alko-test, ali je ipak odvezen na VMA da bi se dobili tačni rezultati. Nakon toga je odveden na trežnjenje" - naveli su u policiji. Na mestu nesreće, tokom uviđaja, pojavio se i Marko Bastać, predsednik opštine Stari grad (Uputnica 39.). Posle tog skandala Bastać je svog najboljeg prijatelja unapredio u Načelnika opštinske uprave.ZLOUPOTREBA ZGRADE OPŠTINE STARI GRAD Marko Bastać je protivzakonito, a besplatno, ustupio dve kancelarije na trećem spratu zgrade opštine Stari grad (kancelarije 49 i 50) televiziji Šabac (Uputnica 40.). Iz dve navedene kancelarije izbačen je deo jedne opštinske službe i zaposleni u toj službi. Tu je napravljen improvizovani studio TV Šabac, u kome gostuju Đilas i ostali funkcioneri SZS, da ne bi morali fizički da odlaze u Šabac na TV.Jednostavno, prostorije državnog organa nije moguće ustupiti, dati na korišćenje, ili iznajmiti na ovaj način. Prema odredbama Odluke o načinu postupanja sa nepokretnostima koje su u javnoj svojini grada Beograda, gradske opštine ne mogu da izdaju u zakup poslovne zgrade ili njihove delove. Uz to opštine su dužne da svoj prostor koriste isključivo u sklopu obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.PRVI UZBUNJIVAČ - LAZAR LEŠNJAK Javnost je ostala šokirana i zgađena posle svedočenja pravog insajdera i uzbunjivača, Bastaćevog kuma (Bastać je bio Lešnjakov kum na venčanju), prijatelja i nekadašnje leve ruke u opštini Stari grad, Lazara Lešnjaka (Uputnice 41. 42. 43. i 44.). Mene lično, kao političkog analitičara, stanovnika opštine Stari grad i dobrog poznavaoca prilika u opštinskoj vlasti, tu gotovo ništa nije iznenadilo. Sve to je bilo u skladu sa onim što je godinama prodiralo u javnost, a ticalo se malverzacija u toj opštini. Iznenadila me je jedino hrabrost i volja Lazara Lešnjaka da istupi i da optuži i sebe. Lazar Lešnjak je diplomirani inženjer šumarstva. Lešnjak je od 2012. do sredine 2018. bio član opštinskog veća, bivši je član DS, bio je sve vreme uz Bastaća i u grupi građana, i bio je član SSP (stranka je osnovana 19. aprila 2019.).Po svedočenju Lazara Lešnjaka, koje je 31. oktobra 2019., emitovano na TV "Studio B", on je krajem maja 2018., doživeo torturu u prostorijama nekadašnje Bastaćeve grupe građana, a tada, u maju 2018., Đilasove stranke SSP. Fizičko mučenje je trajalo od 21 čas, pa do 5 ujutru, narednog dana - čitavih osam časova. Torturu je vodio Marko Bastać, koji je bio glavni mučitelj. U mučenju su još učestvovali Andrej Belinger, funkcioner SSP, Bastaćeva desna ruka i načelnik opštinske uprave Stari grad, kao i Vojislav Bastać, brat Marka Bastaća. Mučenju je prisustvovao i Dejan Stojanović, funkcioner SSP, načelnik komunalne inspekcije Stari grad. On nije mučio Lešnjaka, već je igrao ulogu "dobrog policajca". Tortura je podrazumevala protivpravno zadržavanje, vezivanje ruku i nogu za stolicu, isleđivanje i fizičko i psihičko mučenje. U to je bilo uključeno batinanje po glavi i telu, davljenje kesom preko glave. Psihička tortura je obuhvatala ponižavanje, pretnje, čak i seksualnim nasiljem, i zahteve da žrtva prizna ono što mučitelji traže. Uzrok torture je to što Lešnjak nije dostavio Bastaću jednu preuzetu kovertu sa mitom od 6000 evra, koji mesec ranije.Povodom mučenja, korupcije i krivičnih dela Marka Bastaća, Lešnjak u svom svedočenju, između ostalog kaže: "Sa Markom Bastaćem se znam od 2006. godine, postali smo venčani kumovi. Kao njegov kum, pratio sam bespravnu gradnju na Starom gradu, i bespravni graditelji su mogli da sagrade nešto u srcu Dorćola uz određenu finansijsku nadoknadu koje sam ja bio dužan da preuzmem i odnesem Marku. Tih koverata je bilo desetak i radi se o sumi od nekoliko desetina hiljada evra. Na sastanak u devet uveče došli su još i Andrej Belinger i Dejan Stojanović. Sastanak je počeo tako što nam je Bastać plastičnim kaiševima vezao ruke i noge za stolice i rekao: "Sad ćemo da se igramo kviza." Mislio sam da je šala, ali kad je počeo da nabraja i pita da li poznajemo određene ljude, shvatio sam da nije. Ja sam ih prepoznavao, jer su imali veze sa bespravnom gradnjom u Starom gradu. Kada su Andrej i Dejan rekli da navedenu osobu ne znaju, odvezao ih je.Na svako njegovo naredno pitanje ukoliko nije bio zadovoljan odgovorom, bio sam udaran prvo onim kanapom za preskakanje, bio sam šiban po telu, sedeo tako vezan… Počelo je u devet uveče, došao sam kući u pola šest ujutru kući. Tokom noći odgovarao sam na bezbroj pitanja, a sve u vezi sa kovertom koju mu nisam odneo… Gde sam bio, u koliko sati, šta sam pio na nekom sastanku… Klasično mučenje. Ako nije bio zadovoljan odgovorom, dobijao sam udarac pesnicom u glavu, u stomak, stavljena mi je kesa na glavu da se malo kao i gušim, da se mučim… Uključen je bio TV na maksimalno, da se ne čuje šta se dešava. Andrej (Belinger op.aut.) me je isto udario dva ili tri puta, vikao je na mene i pitao "da li je moguće da sam to uradio". Zvala me je supruga na telefon, da pita gde sam, Marko se javljao i govorio da smo na sastanku. Doneli su i neke flaše vina, pravili pauze u drugoj prostoriji gde su pili i dogovarali se šta dalje. Oko 4 ujutru se pojavio Vojislav, jedan od Markove braće, valjda od strica. Podelio mi je par udaraca u lice i rekao da ne smem tako više nikada da se ponašam. Zapretili su mi da bilo kome šta kažem. Ni porodici, ni policiji, da ne bismo imali gadne probleme.Kući sam došao u 5.30 i rekao supruzi da ne radim više u Opštini Stari grad. Rečeno mi je da polovinom juna na Skupštini opštine podnesem ostavku, pa sam to i uradio. Kao čovek od Bastaćevog poverenja i njegov venčani kum, jedno od zaduženja u Opštini mi je bilo i pokrivanje rada građevinske inspekcije. Bezbroj je primera bespravne gradnje u centru grada i srcu Dorćola. Onde gde je Bastać imao dogovor sa graditeljima, ja sam morao da pokrijem papirološki. Slao sam inspektore na određene lokacije, a oni su revnosno obavljali svoj posao. Opština bi onda donosila rešenje o rušenju, gradilište smo ograđivali trakama, ali su graditelji i dalje bespravno zidali, jer su za određenu sumu novca sa Bastaćem sklopili dogovor. Nikada nismo uklanjali sporne objekte, jer smo se vadili na nedostatak novca u budžetu. Imao sam zadatak da uzimam koverte u kojima je bio novac od tih bespravnih graditelja i da ih donosim Bastaću. Bilo je desetak takvih primera u mom mandatu, koji se sve skupa mere desetinama hiljada evra. Moj pakao od života počinje kada sam jednu od tih koverata zadržao za sebe".Lešnjak je rekao da je iza njega težak period od godinu dana skrivanja i straha za bezbednost, jer su ispred zgrade u kojoj živi dolazili ljudi povezani sa divljom gradnjom. Posle toga je, kaže, morao da se skloni u Pariz, gde je radio u kafiću i pomagao u građevinskim poslovima. "Morao sam da izađem u javnost, jer ne mogu više da živim sam u stranoj zemlji, odvojen od porodice, već želim da se vratim normalnom životu" - zaključio je svoju ispovest Bastaćev kum.U svojoj pisanoj izjavi o korupciji, predatoj nadležnima u Gradu Beogradu, Lazar Lešnjak je u svojstvu uzbunjivača obelodanio sledeće malverzacije Marka Bastaća, u kojima je i sam učestvovao i kojima je bio direktni svedok:- Bastać je jednom građaninu uzeo 5.000 evra, od dogovorenih 30.000 za legalizaciju objekta, ali ovaj nije hteo da da ostatak mita, pa mu je poslata inspekcija. - Bastać je za nadziđivanje stana u Gospodar Jevremovoj uzeo 2.000 evra. - Bastać je izdavanje upotrebne dozvole u zgradi u Nušićevoj naplatio 2.000 evra. - Bastać je jednom kafiću na Dorćolu uzeo 3.000 evra za nadgradnju. - Bastać je stopirao postupak protiv bespravne gradnje od oko 70 kvadrata na "Dorćol placu" dok funkcioner N. K. ne završi legalizaciju. (Autoru ovog teksta poznat je podatak iz APR, da je vlasnik "Dorćol placa", Veselin Simonović, bivši glodur Blica, prijatelj Dragana Đilasa i simpatizer DS, a sada verovatno SSP. Stoga ovaj podatak o korupciji koji je izneo Lešnjak, zvuči sasvim uverljivo). - Onih 6.000 evra koje je Lešnjak prisvojio i zbog kojih je mučen, je novac građanina L. G. kome je legalizovano 80 kvadrata nadgradnje stana u Ulici cara Uroša. - Bastać nije hteo da šalje inspekciju u nelegalnu perionicu kod Luke Beograd, zbog toga što je postigao dogovor sa njenim vlasnikom. - Bastać je isposlovao da nadležni organi sruše krov jedne kuće, zbog toga što vlasnik nije hteo da mu da 30.000 evra za legalizaciju. - Bastać je obezbedio parking mesta klinici "Medigrup", koja ima kliniku u zgradi u ulici Cara Dušana. To je urađeno na štetu stanara te zgrade kojima su ta mesta pripadala. (Uputnice 45. i 46.)Slučaj "Bastać" je pratilo i prati, gromoglasno ćutanje cele SZS opozicije. Ni jedna od mnogo stranaka SZS nije se oglasila povodom optužbi uzbunjivača Lešnjaka i Uroševića. Iz Bastaćeve stranke, SSP - muk. Predsednik SSP, Dragan Đilas, koji komentariše sve i svašta, o Bastaćevom skandalu i aferi ćuti gotovo tri nedelje. Sam Bastać se oglasio u dve emisije na Đilasovoj TV Nova S. U emisiji "Među nama" on je rekao da je kompletno svedočenje Lešnjaka neistinito. Kao Lešnjakov motiv on je nepromišljeno naveo to da je Lešnjak ucenjen od strane vlasti (vidi snimak - od 4. do 28. minuta).Tu se postavlja pitanje, na koji način vlast može uceniti čoveka o čijim poslovima ništa ne zna, i koji je u junu 2018. godine, napustio Srbiju i do skora živeo u Francuskoj? Lešnjaka je mogao da uceni Bastać ili neko drugi kome bi Bastać saopštio šta su radili u opštini Stari grad, ali ne i gradska ili republička vlast. U pokušaju da nešto kaže o svom kumu Lešnjaku, Bastać je rekao da je Lešnjak iznenada, u junu prošle godine, saopštio da je nezadovoljan svojom platom u opštini, i da ne može da izdržava porodicu i da je odlučio da ide da radi u Francusku, i da podnese ostavku na funkcije u opštini. Sve to zvuči baš nategnuto. Plate i privilegije funkcionera u opštini Stari grad su značajne, a posao lak, stoga potpuno neubedljivo zvuči to da je neko rešio to da odbaci i da ode trbuhom za kruhom, u zemlju čiji jezik ne govori i gde nikoga ne poznaje.U toj emisiji je gostovao i bivši sudija i tužilac, Sead Spahović, nekada blizak SPO-u i DS-u. On je sa druge strane izneo sasvim drugi motiv Lešnjakovog svedočenja - osvetu. Možda se radi i o osveti? Međutim sveti se onaj ko ima zbog čega da se sveti! Dakle, Spahović je insinuirao da Lešnjakove optužbe o mučenju zbog 6.000 evra (koje Lešnjak nije odneo Bastaću), mogu biti istinite i da se Lešnjak Bastaću sveti zbog svega toga. Iz toga proističe da navodi Lešnjaka o torturi i korupciji mogu biti istiniti, čim se zbog toga sveti. Bastać je ćutao i nije negirao navode Seada Spahovića. Dva dana posle toga Bastać je gostovao u "Utisku nedelje" i Biljana Srbljanović ga je u svom komentaru optužila da se branio neuverljivo, da je "gutao knedle" i "muljao sa odgovorima", da je "jedan očigledni mutljivac" i "muljator". Eto toliko je bio uverljiv. Posle toga je i Bastać prestao da daje izjave povodom svog skandala i afere (Uputnica 47.)DRUGI UZBUNJIVAČ - DANČE UROŠEVIĆ Neko će možda osporiti kredibilitet uzbunjivača Lazara Lešnjaka, na osnovu one narodne izreke "Jedna lasta ne čini proleće". Nekoliko dana posle svedočenja prvog uzbunjivača-insajdera, pojavio se i drugi, te eventualne malopređašnje primedbe otpadaju. O korumpiranosti Marka Bastaća, svedočio je 04. novembra 2019. godine, Danče Urošević, preduzetnik koji se uglavnom bavio kompanijama za privatno obezbeđenje. Bio je direktor nekoliko njih. Pregledom njegovih tragova, na Guglu, vidi se da nema naznaka povezanosti sa sumnjivim licima ili poslovima. Danče Urošević je takođe dobio status uzbunjivača, i svoj pisani iskaz dao je nadležnim organima. Danče Urošević je bivši pravni zastupnik kompanije (agencije) "Rispekt legal", jedne od dve kompanije (druga je "Kodeks trejd") koje su služile kao paravan za nezakonito trošenje novca opštine Stari grad. Pretragom podataka u APR vidimo da su i "Rispekt legal" i "Kodeks trejd" registrovani kao privredni subjekti. Zvanično "Kodeks trejd" bavi čišćenjem i održavanjem zgrada, dok je "Rispekt legal" zvanično "privatna agencija za ustupanje ljudskih resursa". Nezvanično, radi se o paravan agencijama, koje mogu pružiti i zvanično navedene usluge, ali i mnoge druge, nezvanične.Danče Urošević otkriva da je predsednik opštine Stari grad, Marko Bastać novcem iz budžeta, mimo zakona, plaćao odbornike, ali i druge aktiviste (Uputnica 48.). Mesečno su dobijali od 30.000 do 80.000 dinara, preko Uroševićeve agencije. Dok je Urošević bio ovlašćeno lice te agencije, ovim licima je nezakonito isplaćeno 86 miliona dinara. Iz toga proističe da je Marko Bastać proneverio 86 miliona dinara iz opštinskog budžeta, za političku kampanju i finansiranje stranačkih aktivista, odbornika koji su deo vlasti, ali i najbliže rodbine!"Nakon pobede na tenderu, "Rispekt legal" sklopio je ugovor od 86 miliona dinara za 2018. i 2019. sa opštinom Stari grad. Pristao sam na uslove koje su čelnici opštine nametnuli, a to je da zaposlim 60 radnika koje oni izaberu. Kasnije sam saznao da je 23 već zaposleno na drugom mestu, ali smo morali da ih isplaćujemo zbog pretnji i ucena zatvaranjem firme" - navodi Urošević. On objašnjava kako je funkcionisao Bastaćev sistem: "Odbornici u Skupštini opštine Stari grad po zakonu imaju nadoknadu za taj rad. Međutim, određeni broj njih, koji su bliski Bastaću, bio je zaposlen i preko agencije "Rispekt legal" i praktično su iz budžeta dobijali novac koji ne bi smeli, jer je to sukob interesa. Oni su dobijali novac, a praktično su bili fiktivno zaposleni. Postoje odbornici iz svih stranaka koje čine vlast na Starom gradu, a koji su ovako prisvojili novac građana. To su mahom bivše demokrate, koje su preletele u SSP, ali ima ljudi i iz SRS i SPS. Novac preko ovih agencija isključivo su dobijali odbornici, funkcioneri SSP i aktivisti. Taj novac, koji je namenjen za građane, potrošen je na ljude koji su svakodnevno sprovodili kampanju za Đilasovu političku organizaciju. Oni su novcem građana finansirali svoju političku kampanju. To su ljudi koje smo viđali na njihovim akcijama, demolirali su gradilišta, čupali znakove, spaljivali knjige Gorana Vesića… To je jedna ista grupa ljudi, tu su funkcioneri opštine, članovi veća i ovi koji su na pomenutim platnim spiskovima". Urošević navodi da je dobio otkaz u agenciji "Rispekt legal" nakon što je u medijima otkriveno da Bastać svoje ljude plaća preko "Rispekt legala". Bastać se nije izjasnio o Uroševićevim optužbama, za razliku od Lešnjakovih.SLUČAJ SPALJIVANJA KNJIGA Bastać i njegov šef Đilas slabo čitaju knjige. Oni više vole da spaljuju knjige. Da su išta čitali, čuli bi barem za knjigu Reja Bredberija, Farenhajat 451, negativnu utopiju, koja govori o nasilnicima poput Bastaća i Đilasa, koji proganjaju ljude i spaljuju knjige. Čuveni Fransoa Trifo, je snimio izvanredan film po toj knjizi. Sve to Đilas i Bastać ne znaju. Inače, 451 stepen po Farenhajtovoj skali, je temperatura na kojoj gore knjige (232 oC). Bastać to zna iz prakse. Đilas i Bastać ne poznaju ni istoriju, jer da je poznaju znali bi da su nacisti spaljivali knjige, baš kao i njih dvojica. I nacisti su u početku "samo" proganjali ljude i spaljivali knjige, a onda je to sve dovelo i do genocida. Za sada ovi naši esesovci još nisu u toj fazi, za sada spaljuju knjige, proganjaju ljude i najavljuju da će vlast u krvi rušiti na ulici. Kako to izgleda, pokazali su ispred galerije "Progres". Donji snimak "Srbin.info" pokazuje agresivnost Bastaćeve i Đilasove linč rulje. U petom minutu snimka se vidi klicanje Bastaću kao glavnom operativcu akcije spaljivanja knjige i proganjanja.Prvo su Đilasovi funkcioneri i članovi pokušali da spreče promociju knjige Gorana Vesića o Beogradu, gradu koji toliko duboko mrze. Mrze Beograd i zbog toga vandalizuju sve što je obnovljeno, trgove, fontane, mobilijar, saobraćajne znakove, gradilišta i napadaju građevince. Potom su đilasovci i bastaćevci ispred galerije "Progres" spalili knjigu, od čije prodaje se finansira humanitarna akcija spašavanja života devetogodišnjeg Filipa Ivanovića, obolelog od maligne forme sarkoma. Vređali su i oca malog Filipa Ivanovića, koji je došao na promociju knjige. Narednih dana je dvoje Đilasovih potpredsednika negiralo odgovornost SSP za paljenje knjiga. Marinika Tepić je na RTS-u tvrdila da je SNS organizovala paljenje Vesićeve knjige, za koju je rekla da i nije prava knjiga, već pamflet. Marko Bastać je 15. oktobra odlučno negirao da SSP ima bilo kakve veze sa paljenjem Vesićeve knjige. To isto je tvrdio i član predsedništva SSP, Branko Miljuš. Dve nedelje kasnije, kada se pojavio snimak spaljivanja knjige, na kome se vide osobe koje su zapalile knjigu o Beogradu, Dragan Đilas je bio primoran da na KZŠ od 31. oktobra prizna da je jedan član SSP učestvovao u paljenju knjige. U paljenju knjige su učestvovala četvorica članova Đilasove stranke. Knjiga je zapaljena po nalogu Dragana Đilasa, a neposredan nalog četvorici izvršilaca su dali Marko Bastać i Branko Miljuš.ZAKLJUČAK Autor ovog teksta je bio odbornik u opštini Stari grad od 1992. do 2008. godine. Prvih osam godina bio sam u opoziciji. Od 2000. do 2004., obavljao sam dužnost predsednika Izvršnog odbora opštine Stari grad. Od 2004. do 2008. bio sam zamenik predsednika opštine. O svemu ovome govoriću zbog toga što je u tih 16 godina bilo nezamislivo da se rade stvari koje radi Marko Bastać. U ta dva mandata u opštini, opštinska vlast, čiji sam funkcioner bio, bavila se isključivo: uvođenjem komunalnog reda, redukovanjem broja kioska (sa 400 na 100), povećanjem procenta naplate od zakupnina za poslovni prostor, vraćanjem otuđenih subjekata - sportskog centra i ustanove kulture, pod okrilje vlasnika i osnivača, opštine Stari grad, renoviranjem celog Doma zdravlja i svih zdravstvenih stanica, ulaganjem u obnovu vrtića, osnovnih i srednjih škola, finansiranjem SPC (Dečani i Pećka Patrijaršija), finansiranjem srpske enklave Goraždevac u Metohiji, nagrađivanjem najboljih đaka i dodelom novčane pomoći majkama novorođenih beba.Pomagali smo, doniranjem medicinskih aparata i mnoge zdravstvene ustanove u Beogradu. Nismo trošili novac na marketing, na fantomske agencije, nismo plaćali odbornike, izuzev skupštinske naknade koja im po zakonu pripada, nismo plaćali aktiviste bilo koje stranke, nismo blokirali radove ili rušili ono što gradi grad Beograd, već smo gradili, nismo uništavali gradski mobilijar i saobraćajne znakove, nismo stvarali dugove, plaćali smo porez, poštovali smo zakone i propise, nismo nikoga mučili, nismo nikoga tukli ili isleđivali, nismo ni tražili niti uzimali mito, nismo zapošljavali članove svojih porodica, kumove i prijatelje, nismo proganjali građane po ulicama, nismo spaljivali knjige, već smo kupovali knjige đacima.Normalno smo sarađivali sa gradskim i republičkim vlastima. Nismo imali bilo kakvu aferu. Nismo imali ni prekršajne, a kamoli krivične prijave. Ni za kim od nas koji smo bili na čelu opštine do 2008. nisu se vukli bilo kakvi tragovi. Lično sam ostavio čiste račune i za ovih poslednjih 11 godina, od kada mi je prestao mandat u opštini, niko me nije prozvao ni za jednu stvar koja je učinjena tokom moja dva mandata. To je bilo stoga što u toku mandata nisam uradio ni jednu spornu stvar. To važi i za ostale funkcionere u ta dva mandata. Verujem da su i ostale kolege iz tog perioda, ma kojoj stranci pripadale, danas šokirane onim što radi vlast opštine Stari grad, na čelu sa Markom Bastaćem.Kako je moguće da jedna takva osoba poput Bastaća bude u vlasti opštine punih 10 godina, i da napreduje u karijeri, uprkos tome što su malverzacije u opštini rasle tokom tih 10 godina, i danas dostigle neslućene razmere? Kako je moguće da toliko stranaka iz vlasti i opozicije, toliko dugo podržava jednu tako dijaboličnu i kompromitovanu ličnost? Odgovor na to pitanje je složen. Deo odgovora je sama činjenica da je u pitanju opština Stari grad, centar Beograda, neformalno stecište samoproglašene elite, odnosno snobova i malograđana, tzv. cveta građanstva, koje je bilo oličeno u DS, iz koje potiču i Bastać i njegova grupa. Postoji netačna pozitivna predrasuda, da je predsednik jedne takve opštine, sam po sebi nekakva elita, posebna ličnost i zaštićena vrsta. Ulogu igra i činjenica da je sam Bastać, dugo vremena uspevao da obmanjuje javnost, šireći imidž savremenog, tehnokratskog, i pre svega nekonvencionalnog mladog čoveka koji je zaratio sa partokratijom, veštog u korišćenju modernih sredstava komuniciranja. Možda je on u nekom trenutku i posedovao neki od navedenih kvaliteta, međutim vlast, sujeta, arogancija i obest su odavno potpuno ovladali Bastaćem. Dostojevski je rekao: "Ima ljudi koji svesno prelaze preko svoje savesti". To za Bastaća ne važi. Kao i Đilas, on savesti nema.Autor je politički analitičar i član Upravnog odbora Fondacije SNS________________________________________________________________________________UPUTNICE: 1.https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=25&nav_category=11&nav_id=12139992.http://rs.n1info.com/Vesti/a493007/Bastac-Socijalisti-nisu-u-koaliciji-sa-Cuvarima.html3.http://rs.n1info.com/Vesti/a467997/Bastac-Sprecicemo-izgradnju-gondole.html4.https://www.danas.rs/politika/bastac-referendum-do-16-juna-vraticemo-sve-u-prvobitno-stanje/5.https://www.istinomer.rs/analize/intervju/bastac-sprecicu-sns-da-posle-laznih-izbora-udje-u-opstinu-stari-grad/6.https://www.republika.rs/vesti/srbija/164435/video-bastac-izblamirao-kao-nikad-emisiji-priznao-celu-familiju-postavio-izbornu-listu-medju-njima-zet-frizer-zenina-kuma-supruga7.http://www.politika.rs/sr/clanak/355581/Zenom-i-svastikom-protiv-korupcije8.https://www.espreso.rs/vesti/politika/374735/stigla-reakcija-iz-sns-kriminalci-marka-bastaca-izbacili-nase-odbornike-imaju-poruku-i-za-njegovog-brata9.https://www.danas.rs/politika/marko-bastac-novi-predsednik-opstine-stari-grad/10.http://www.starigrad.org.rs/rukovodstvo-gradske-opstine-stari-grad/zamenica-predsednika-gradske-opstine-stari-grad/11.http://www.starigrad.org.rs/rukovodstvo-gradske-opstine-stari-grad/vece-gradske-opstine-stari-grad/12.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3353045/ovako-su-socijalisti-saradjivali-s-djilasovim-pulenom-don-bastac-placao-dacicevce-da-ruse-Beograd13.https://pink.rs/politika/123001/petrovic-kontrola-ce-utvrditi-da-li-bastac-radi-po-zakonu14.https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3060815-marjanovic-bastac-skrece-paznju-s-nepravilnosti-u-poslovanju15.https://informer.rs/vesti/beograd/444222/marjanovic-zahvaljujuci-bastacu-sportski-centar-propada16.https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3058849-vesic-najavio-novu-krivicnu-i-prekrsajnu-prijavu-protiv-bastaca-foto17.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3355819/budzetska-inspekcija-utvrdila-mahinacijekrivicna-za-don-bastaca-i-ekipu18.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3357865/bastacu-i-saradnicima-krivicna-prijava-zbog-malverzacija-u-milan-gale-muskatirovic-napravili-dug-od-milion-evra-zloupotrebama19.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3276823/kako-se-vodi-sc-milan-gale-muskatirovicpreduzece-duguje-milionea-direktor-ima-cetiri-pomocnika20.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3276369/mahinacije-u-sc-milan-gale-muskatirovic-banditi-bahati-direktor-prijateljima-daje-drzavne-lokale-za-dzabe21.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3277227/grebatori-teske-zloupotrebe-u-galetu-opstina-stari-grad-ostetila-sportski-centar-za-200-000-00022.https://pistaljka.rs/home/read/55023.https://pistaljka.rs/home/read/55924.http://www.politika.rs/sr/clanak/424732/Krivicna-prijava-protiv-predsednika-Bastaca25.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3221797/haos-na-protestu-opozicije-demonstranti-iz-djilasove-koalicije-upali-u-zgradu-rts26.https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3042555-vucic-se-obraca-naciji-u-podne-deo-opozicije-najavio-dolazak-ispred-predsednistva27.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika.393.html:787043-HAOS-U-BEOGRADU-Demonstranti-se-razisli-posle-blokade-skupstine-i-setnje-povredjene-zene-na-kucnom-lecenju-FotoVideo28.http://rs.n1info.com/Vesti/a478642/Bastac-Blokiramo-radove-na-Trgu-narednih-12-sati-hocemo-referendum.html29.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3236169/pogledajte-kako-su-huligani-marka-bastaca-izbacili-odbornike-sns-rano-jutros-iz-zgrade-skupstine-opstine-stari-grad-isterani-poslanici-srpske-napredne-strankevideo30.http://rs.n1info.com/Vesti/a481970/Uzavrelo-na-Trgu-republike-Bastac-blokira-radove-docekale-ga-uvrede-i-guranje.html31.http://pink.rs/vesti/142879/afera-stari-grada-bahati-bastac-sa-ortacima-spiskao-900-000-u-kafani32.http://www.novosti.rs/vesti/beograd.491.html:810968-Stari-grad-Za-52-radnika-50-miliona-dinara33.http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3644133/incident-tokom-otvaranja-trga-republike.html34.https://www.blic.rs/vesti/hronika/vise-tuzilastvo-pokrenulo-istragu-protiv-bastaca-zbog-optuzbi-njegovog-kuma-za/54pmst235.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3352763/po-nalogu-viseg-javnog-tuzilastva-policija-u-opstini-stari-grad-prikuplja-dokumentaciju-povodom-navoda-bastacevog-kuma-lesnjaka36.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3353711/don-bastac-ojadio-opstinu-stari-grad-za-80-miliona-budzetska-inspekcija-utvrdila-brojne-neregularnosti37.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3353945/potvrdjeno-pisanje-kurira-podnete-krivicne-prijave-protiv-marka-bastaca-nizom-nepravilnosti-ostetio-budzet-evo-sta-mu-se-sve-stavlja-na-teret-foto38.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3354347/krivicna-prijava-protiv-predsednika-opstine-stari-grad-don-bastacu-preti-zatvor-mora-da-objasni-gde-je-isparilo-80-miliona39.http://informer.rs/vesti/hronika/323565/foto-mogao-nekog-ubije-pijani-opstinar-izazvao-udes-novom-beogradu40.https://embargo.rs/bastacev-skandal-nad-skandalima-u-zgradu-opstine-stari-grad-protipravno-uselio-zelenovicevu-rtv-sabac/41.https://informer.rs/vesti/politika/468752/djilasov-bastac-devet-sati-mucio-vencanog-kuma-lesnjak-sibao-kanapom-stavljao-kesu-glavu-dovodio-ljude-koji-tukli-celu-noc-video42.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika.393.html:827445-SRBIJA-U-SOKU-Djilasov-Bastac-izubijao-svog-kuma-zbog-zajednickih-mafijaskih-poslova-VIDEO43.https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=31&nav_category=11&nav_id=161092444.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3349717/a-od-kuma-batine-evo-ko-je-lazar-lesnjak-koga-je-vencani-kum-marko-bastac-mucio-9-sati-video45.https://www.republika.rs/vesti/srbija/166911/krece-proces-bastacevom-reketiranju-one-koje-pomenuo-lesnjak-bice-ispitani46.https://www.republika.rs/vesti/srbija/166548/bastac-reketirao-koga-stigao47.https://informer.rs/vesti/politika/470111/biljana-srbljanovic-razbila-bastaca-opoziciju-sta-drzi-bratiju-tako-cvrsto-povezano-nijednog-ociglednog-mutljivca-mogu-puste-niz-vodu48.https://www.kurir.rs/vesti/politika/3352429/ekskluzivno-jos-jedan-uzbunjivac-svedoci-o-djilasovom-pulenu-morao-sam-da-placam-bastaceve-odbornike-dao-sam-im-86-milionaNaslovna fotografija: Snimak ekrana/JutjubIzvor Vidovdan, 18. novembar 2019.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: studiob.rs

Link: https://studiob.rs/svakog-dana-13-osoba-izgubi-bitku-sa-karcinomom-pluca/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Svakog dana 13 osoba izgubi bitku sa karcinomom pluća

Na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?", rečeno je da je važno da se jača svest građana o tome da Na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?", rečeno je da je važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate.Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća."I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane", rekla je ona.Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović, danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća"Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Jovana Simanović Milovanović.Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.Ona je navela da je u prvih sest meseci svako odeljenje na toj klinici zabelezilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom.Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni.On je naveo da bi važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje većeNavodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente.Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije.Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju."Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća", rekao je Atanasković.Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti."Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje".Učesncii konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja.Inače, godisnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti.Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.                

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Svakog dana 13 osoba izgubi bitku sa karcinomom pluca

Svakog dana 13 osoba izgubi bitku sa karcinomom plucaBEOGRAD, 19. novembra (Tanjug) - Od karcinoma pluca godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znaci da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešcu, saopšteno je danas na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluca "Punim Plucima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?".Zato, je kako su naveli ucesnici tribine, važno da se jaca svest gradana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lecenja i omoguci što veca dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate.Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluca „Punim plucima" Olja Corovic napomenula je da udruženje vec godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su vec oboleli od raka pluca."I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lecenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva kako bi lecili svoje gradane", rekla je ona.Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republickom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanovic Milovanovic, danas je na tribini najavila uvodenje inovativne terapije za rak pluca"Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kucama oko inovativne terapije za karcinom pluca, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi ce se naci na sledecoj listi koja izlazi krajem decembra, pocetkom januara. Terapiju pacijenti mogu da ocekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Jovana Simanovic Milovanovic.Prof. dr Violeta Mihailovic Vucinic, direktorka Klinike za pulmologiju Klinickog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki cetvrti koji ude u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluca.Ona je navela da je u prvih sest meseci svako odeljenje na toj klinici zabelezilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom.Govoreci o lecenju raka pluca, dr Goran Stojanovic iz Instituta za plucne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drasticno menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.Naveo je da primena savremenih lekova u najvecem broju slucajeva dovodi do potpunog ili delimicnog povlacenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni.On je naveo da bi važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lecenje veceNavodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti lece samo kroz donacije, klinicke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinacne pacijente.Jedan od ucesnika tribine bio je i Bratislav Atanaskovic (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluca, koji se može leciti imunoterapijom iz donacije.Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluca u pitanju."Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a vec nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom predašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlecen ali sam mnogo bolje. Nadam se da ce i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogucnosti da se lece adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluca", rekao je Atanaskovic.Clan predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljevic, istakao je da je veoma važno cuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti."Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešcu, jer napredak svih vidova onkološkog lecenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni nacini lecenja. Naš zajednicki cilj je da pacijentima omogucimo što veci broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajednickoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronicne i u borbi za izlecenje".Ucesncii konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veci broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili klinicke studije, odnosno nade na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja.Inace, godisnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluca. Karcinom pluca je najcešci i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti.Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluca, dok broj obolelih raste svake godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Grad-Nis-netransparentan-oko-potpisivanja-memoranduma-o-transparentnosti-sa-USAID-om.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Grad Niš netransparentan oko potpisivanja memoranduma o transparentnosti sa USAID

Nepoznato šta će ovaj memorandum značiti za Niš; foto: arhiva JV Da bi se "ojačala borba protiv korupcije i povećala transparentnost" USAID je potpisao memorandum sa 6 gradova u Srbiji, među kojima je i Niš. Međutim, šta će se tačno raditi po ovim pitanjima i šta ovo znači za Niš, koji je prema oceni "Transparentnosti Srbija" jedan od najnetransparentnijih gradova, u kojem sam načelnik Gradske uprave ne odgovara na novinarska pitanja, a brojnim javnim funkcionerima optužnice zbog korupcije "vise nad glavama", u Kabinetu gradonačelnika Niša ne govore. Još pre 4 dana potpisan je ovaj memorandum, koji podrazumeva borbu protiv korupcije na lokalu, kao i povećanje transparentnosti i pospešivanje građana da učestvuju u radu gradskih uprava. Na zvaničnom portalu Grada Niša do danas nema ni reči. Nema odgovora ni na novinarska pitanja o tome da li će se ovo odnositi i na rad Gradske uprave Niš koja je skoro dve godine potpuno zatvorena za pojedine medije. Naposletku, u Kabinetu gradonačelnika Niša ne govore ni šta tačno ovo potpisivanje znači za Niš. Umesto svega toga, tri dana nakon potpisivanja, novinari Južnih vesti su dobili šture informacije o samom programu. Prema prošlogodišnjem istraživanju sprovedenom na čitavoj teritoriji Srbije, korupcija je jedna od glavnih briga građana Srbije. Istraživanje je pokazalo da 57 % građana smatra da je korupcija rasprostranjena u Srbiji i da ima veliki uticaj na društvo - navodi se u saopštenju. U Kabinetu gradonačelnika nisu objasnili ni šta će podrazumevati borba protiv korupcije. Podsetimo, organizacija "Transparentnost Srbija" na listi transparentnosti, stavila je Niš na čak 106. mesto. Inače, u ovom gradu su mnoge institucije potpuno zatvorene - od Gradske uprave, pa do Komisije za izbor direktora.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Magazin/Zdravlje/a1250881/Rak-pluca-u-Srbiji-statistika.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: 13 ljudi DNEVNO u Srbiji umire od raka pluća: Uskoro inovativna terapija

Rak pluća u Srbiji statistikaIzvor MONDO/Tanjug 19.11.2019. / 13:35 13:41 0Podaci o broju obolelih i umrlih od raka pluća su alarmantni, a najavljeno je i stavljanje leka za karcinom pluća na Listu RFZO. Izvor: Guliver/Getty Images/utah778 Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću, saopšteno je na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?". Zato, je kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate. Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća. "I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane", rekla je ona. Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović, danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća. "Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara.Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Jovana Simanović Milovanović. Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća. Ona je navela da je u prvih šest meseci svako odeljenje na toj klinici zabeležilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom. Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije. Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni. On je naveo da je važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje veće. Navodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije. Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju. "Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća", rekao je Atanasković. Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti. "Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje". Učesnci konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja. Inače, godišnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti. Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.  

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/saki-dan-13-osoba-u-srbiji-umre-od-raka-pluca-sta-mozemo-da-uradimo-da-to-promenimo/vnw1clg

Autori: Tanjug

Teme: Javne nabavke

Naslov: Saki dan 13 osoba u Srbiji umre od raka pluća: Šta možemo da uradimo da to promenimo

Od karcinoma pluća godiš?nje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bole?ću, saopšteno je danas na tribini Udru?ženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Udruž?enja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?".Zato, je kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate.Predstavnica Udru?ženja za borbu protiv raka pluća "?Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udru?ženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o ?štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i pobolj?šanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća."Pomaka u lečenju nema"- I dok je š?tetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podžr?avamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraž?e dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane - rekla je ona.Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović, danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća.- Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon ?to bude sprovedena javna nabavka - rekla je Jovana Simanović Milovanović.Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godi?šnje zbrine viš?e od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.Ona je navela da je u prvih šest meseci svako odeljenje na toj klinici zabeležilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom.Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološ?ke terapije.Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni.Važnost ranih skriningaOn je naveo da bi važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje veće.Navodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente.Bratislavova borba protiv sumorne statistikeJedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruš?evca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije.Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još? jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju.- Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređa?njem ?životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da ž?ive i sa dijagnozom raka pluća - rekao je Atanasković.Član predsedni?tva Udru?ženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma va?žno čuti glas udruž?enja obolelih od malignih bolesti.- Sve je viš?e pacijenata koji danas ž?ive sa malignom bole?ću, jer napredak svih vidova onkolo?škog lečenja vodi produž?enom prež?ivljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Na?š zajednički cilj je da pacijentima omogućimo š?to veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj te?škoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje - rekao je on.Učesncii konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja.Inače, godišnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najče?ći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u naš?oj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti.Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.                      

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2019&mm=11&dd=19&nav_id=1619285

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U Srbiji svakog dana 13 osoba izgubi bitku sa karcinomom pluća - Zdravlje

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću, saopšteno je danas na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?".Zato, je kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate.Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća."I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane", rekla je ona.Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović, danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća"Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Jovana Simanović Milovanović.Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.Ona je navela da je u prvih sest meseci svako odeljenje na toj klinici zabelezilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom.Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni.On je naveo da bi važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje većeNavodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente.Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije.Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju."Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća", rekao je Atanasković.Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti."Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje".Učesncii konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja.Inače, godisnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti.Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2019&mm=11&dd=19&nav_id=1619285

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U Srbiji svakog dana 13 osoba izgubi bitku sa karcinomom pluća - Zdravlje

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću, saopšteno je danas na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?".Zato, je kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate.Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća."I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane", rekla je ona.Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović, danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća"Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Jovana Simanović Milovanović.Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.Ona je navela da je u prvih sest meseci svako odeljenje na toj klinici zabelezilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom.Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni.On je naveo da bi važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje većeNavodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente.Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije.Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju."Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća", rekao je Atanasković.Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti."Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje".Učesncii konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja.Inače, godisnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti.Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: vesti-online.com

Link: https://www.vesti-online.com/svakog-dana-13-osoba-u-srbiji-umre-od-raka-pluca/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Svakog dana 13 osoba u Srbiji umre od raka pluća

19.11.2019. 13:59 Vestionline         pixabay.com Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću, saopšteno je danas na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?". Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća. Zato je, kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate. Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da su pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitne aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća. - I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili građane - rekla je ona. Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća. - Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka - rekla je Jovana Simanović Milovanović. Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća. Ona je navela da je u prvih šest meseci svako odeljenje na toj klinici zabeležilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom. Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije. Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajna.  On je naveo da je važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje veće. Inače, godisnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti. Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.KLJUČNE REČI ZDRAVLJE RAK PLUĆA RAK PLUĆA KARCINOM PLUĆA PULMOLOGIJA  

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/zdravlje/svakog-dana-13-osoba-u-srbiji-izgubi-bitku-sa-karcinomom-pluca_1068198.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Svakog dana 13 osoba u Srbiji izgubi bitku sa karcinomom pluća

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću,...BEOGRAD - Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću, saopšteno je danas na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?".Zato, je kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate. Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Olja Ćorović, napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća. "I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane", rekla je ona. Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović, danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća "Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Jovana Simanović Milovanović. Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća. Ona je navela da je u prvih sest meseci svako odeljenje na toj klinici zabeležilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom. Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije. Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni. On je naveo da bi važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest otkrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje veće Navodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije. Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju. "Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izleče, ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća", rekao je Atanasković. Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti. "Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje". Učesncii konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja. Inače, godisnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti. Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.  

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Zrenjanin pribavlja zemljište za izgradnju prečistača otpadnih voda

Zrenjanin pribavlja zemljište za izgradnju prečistača otpadnih vodaZRENJANIN, 19. novembra 2019. (Beta) - Gradsko veće Zrenjanina usvojilo je danas predlog odluke o pribavljanju neizgradjenog gradjevinskog zemljišta iz svojine Republike u javnu svojinu grada, a za potrebe izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.Reč je o tri parcele u zoni Jugoistok, a kako se u obrazloženju navodi, u toku je postupak javnoprivatnog partnerstva za projektovanje, izgradnju i upravljanje postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji Grada Zrenjanina, na koji je Vlada Srbije, odnosno Komisija za javno-privatno partnerstvo dala pozitivno mišljenje marta prošle godine.Zamenik gradonačelnika Zrenajnina Saša Santovac rekao je po završetku sednice da će se o toj odluci uskoro izjasniti i Skupština grada i da će se Grad zatim obratiti Vladi Srbije."Verujem da ćemo do kraja godine obezbediti tu parcelu i da ćemo već u narednoj godini moći da udjemo u konkretnu realizaciju prečistača, jer, svi znamo kako izgleda Begej, a po završetku tog projekta biće to dobro za gradjane i lepšu sliku Zrenjanina", rekao je Santovac.Pojasnio je da je izgradnja prečistača otpadnih voda na tom mestu predvidjena svim planskim dokumentima grada, a da je uslov za dobijanje gradjevinske dozvole da vlasništvo bude rešeno.Zrenjanin ima završenu mrežu fekalne kanalizacije, ali se sve otpadne vode ispuštaju u Aleksandrovački kanal, na obodu grada, a potom u Begej.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/zdravlje/3123599-srbija-je-na-2-mestu-u-evropi-po-smrtnosti-od-ove-bolesti-a-broj-obolelih-neprestano-raste

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Srbija je na 2. mestu u Evropi po smrtnosti od ove bolesti, a broj obolelih neprestano raste

Podaci o broju obolelih i umrlih od raka pluća su alarmantni, a najavljeno je i stavljanje leka za karcinom pluća na Listu RFZO.19/11/19 |  15:10  »  14:46Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću, saopšteno je na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?".Zato, je kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate.Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća."I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane", rekla je ona.Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović, danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća."Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara.Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Jovana Simanović Milovanović.Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.Ona je navela da je u prvih šest meseci svako odeljenje na toj klinici zabeležilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom.Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni.On je naveo da je važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje veće.Foto-ilustracija: ProfimediaNavodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente.Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije. Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju."Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća", rekao je Atanasković.Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti."Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje".Učesnci konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja.Inače, godišnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti.Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.(Telegraf.rs/Tanjug.rs)                      

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/crna-statistika-od-raka-pluca-svakog-dana-umre-13-ljudi-sta-mozemo-da-uradimo-da-promenimo-2019-11-19

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: STIŽE INOVATIVNA TERAPIJA: Nova nada za OBOLELE OD KARCINOMA u Srbiji

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba.. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.TanjugTo znači da se u proseku dnevno bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a da svakog dana 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću, saopšteno je danas na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije pod nazivom "Dokle smo stigli?".Zato, kako su naveli učesnici tribine, važno je da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate.Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća.- I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane - rekla je ona.Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća.- Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka - rekla je Jovana Simanović Milovanović.Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.Ona je navela da je u prvih šest meseci svako odeljenje na toj klinici zabeležilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom.Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine, rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koje su kod mnogih pacijenata dugotrajni.On je naveo da bi važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje veće.Navodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente.Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije.Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju.- Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen, ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća - rekao je Atanasković.Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti.- Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje - rekao je on.Učesnici konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja.Inače, godišnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti.Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.                       

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a545217/Zrenjanin-pribavlja-zemljiste-za-izgradnju-precistaca-otpadnih-voda.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Zrenjanin pribavlja zemljište za izgradnju prečistača otpadnih voda

Autor:BetaGradsko veće Zrenjanina usvojilo je predlog odluke o pribavljanju neizgrađenog građevinskog zemljišta iz svojine Republike u javnu svojinu grada, a za potrebe izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.Reč je o tri parcele u zoni Jugoistok, a kako se u obrazloženju navodi, u toku je postupak javnoprivatnog partnerstva za projektovanje, izgradnju i upravljanje postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji Grada Zrenjanina, na koji je Vlada Srbije, odnosno Komisija za javno-privatno partnerstvo dala pozitivno mišljenje marta prošle godine.Zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac rekao je po završetku sednice da će se o toj odluci uskoro izjasniti i Skupština grada i da će se Grad zatim obratiti Vladi Srbije."Verujem da ćemo do kraja godine obezbediti tu parcelu i da ćemo već u narednoj godini moći da uđemo u konkretnu realizaciju prečistača, jer, svi znamo kako izgleda Begej, a po završetku tog projekta biće to dobro za gradjane i lepšu sliku Zrenjanina", rekao je Santovac.Pojasnio je da je izgradnja prečistača otpadnih voda na tom mestu predviđena svim planskim dokumentima grada, a da je uslov za dobijanje građevinske dozvole da vlasništvo bude rešeno.Zrenjanin ima završenu mrežu fekalne kanalizacije, ali se sve otpadne vode ispuštaju u Aleksandrovački kanal, na obodu grada, a potom u Begej.      

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/saki-dan-13-osoba-u-srbiji-umre-od-raka-pluca-sta-mozemo-da-uradimo-da-to-promenimo/vnw1clg

Autori: Tanjug

Teme: Javne nabavke

Naslov: Svaki dan 13 osoba u Srbiji umre od raka pluća: Šta možemo da uradimo da to promenimo

Od karcinoma pluća godiš?nje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bole?ću, saopšteno je danas na tribini Udru?ženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Udruž?enja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?".Zato, je kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate.Predstavnica Udru?ženja za borbu protiv raka pluća "?Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udru?ženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o ?štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i pobolj?šanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća."Pomaka u lečenju nema"- I dok je š?tetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podžr?avamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraž?e dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane - rekla je ona.Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović, danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća.- Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon ?to bude sprovedena javna nabavka - rekla je Jovana Simanović Milovanović.Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godi?šnje zbrine viš?e od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.Ona je navela da je u prvih šest meseci svako odeljenje na toj klinici zabeležilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom.Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološ?ke terapije.Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni.Važnost ranih skriningaOn je naveo da bi važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje veće.Navodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente.Bratislavova borba protiv sumorne statistikeJedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruš?evca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije.Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još? jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju.- Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređa?njem ?životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da ž?ive i sa dijagnozom raka pluća - rekao je Atanasković.Član predsedni?tva Udru?ženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma va?žno čuti glas udruž?enja obolelih od malignih bolesti.- Sve je viš?e pacijenata koji danas ž?ive sa malignom bole?ću, jer napredak svih vidova onkolo?škog lečenja vodi produž?enom prež?ivljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Na?š zajednički cilj je da pacijentima omogućimo š?to veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj te?škoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje - rekao je on.Učesncii konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja.Inače, godišnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najče?ći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u naš?oj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti.Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.                      

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2019&mm=11&dd=19&nav_id=1619285

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U Srbiji svakog dana 13 ljudi izgubi bitku s karcinomom pluća - Zdravlje

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 ljudi, što znači da se u proseku dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću, saopšteno je danas na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?"Zato, je kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate.Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je, pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća."I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane", rekla je ona.Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća"Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Jovana Simanović Milovanović.Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.Ona je navela da je u prvih šest meseci svako odeljenje na toj klinici zabeležilo 25 odsto više pacijenata s tom dijagnozom.Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni.On je naveo da je važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje većeNavodi da se za sada savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente.Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije.Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici."Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća", rekao je Atanasković.Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti."Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje."Učesncii konferencije rekli su da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno da se nađu na listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja.Inače, godisnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti.Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Nis/Grad-Nis-netransparentan-oko-potpisivanja-memoranduma-o-transparentnosti-sa-USAID-om-2.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: GRAD NIŠ NETRANSPARENTAN OKO POTPISIVANJA MEMORANDUMA O TRANSPARENTNOSTI SA USAID-OM

Izvor: JužneVesti.com, 19.Nov.2019, 14:49 Da bi se "ojačala borba protiv korupcije i povećala transparentnost" USAID je potpisao memorandum sa 6 gradova u Srbiji, među kojima je i Niš. Međutim, šta će se tačno raditi po ovim pitanjima i šta ovo znači za Niš, koji je prema oceni "Transparentnosti Srbija" jedan od najnetransparentnijih gradova, u kojem sam načelnik Gradske uprave ne odgovara na novinarska pitanja, a brojnim javnim funkcionerima optužnice zbog korupcije "vise nad glavama", u Kabinetu gradonačelnika Niša ne govore.Još pre 4 dana potpisan je ovaj memorandum, koji podrazumeva borbu protiv korupcije na lokalu, kao i povećanje transparentnosti i pospešivanje građana da učestvuju u radu gradskih uprava. Na zvaničnom portalu...

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: juznasrbija.info

Link: https://www.juznasrbija.info/vesti/hronika/pranje-novca-socijalisti-u-surdulici-osteceni-za-vise-od-4-miliona.html

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Pranje novca: Socijalisti u Surdulici oštećeni za više od 4 miliona

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog…Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu uhapsili su tri osobe zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i pranje novca.Uhapšeni su D. Đ. (1968), administrativni radnik u Opštinskom odboru Socijalističke partije Srbije u Surdulici zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, kao i T. N. (1972), odgovorno lice u PR "Delux Print" i "Delux Graf" iz Surdulice i M. N. (1968), faktički odgovorno lice firme PR "Klik-01" iz Surdulice, koji se sumnjiče za pranje novca.Sumnja se da je D. Đ. u periodu od 2015. do 2018. godine, bez saglasnosti predsednika Opštinskog odbora, kao i Izvršnog odbora SPS-a u Surdulici, izvršio plaćanje fiktivnih računa za navodno isporučen reklamni materijal i pružene usluge fotokopiranja, štampanja i snimanja video materijala ispostavljenih od firmi "Delux Print", "Delux Graf" i "Klik-01".Na ovaj način Opštinski odbor SPS-a u Surdulici je oštećen za 4.438.300 dinara, a kako se sumnja T. N. i M. N. su jedan deo novca zadržali za sebe, a drugi deo su predali D. Đ., iako su znali da potiče iz izvršenja krivičnog dela.Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu u Nišu.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a545247/Tender-dana.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Rekonstrukcija i sanacija Tvrđavskog mosta u Nišu

Autor:eKapijaDirekcija za izgradnju Niša raspisala je tender za rekonstrukciju i sanaciju Tvrđavskog mosta.Kako je navedeno u tenderskoj dokumentaciji, radovima je, između ostalog, predivđena i zamena metalne ograde novom koja je projektovana u kombinaciji stakla i inoksa. Procenjena vrednost radova je 50 miliona dinara.Javno otvaranje ponuda biće održano 6. decembra, a na osnovu izveštaja o stručnoj oceni ponuda, odluku o dodeli ugovora ili o obustavi postupka predmetne javne nabavke, naručilac će doneti u roku od 25 dana.Za više informacija posetite portal eKapija.    

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Evropska komisija: Srbija treba da ubrza reforme u pravosudju, slobodi izražavanja

Evropska komisija: Srbija treba da ubrza reforme u pravosudju, slobodi izražavanjaBRISEL, 19. novembra 2019. (Beta) - Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosudja, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU.U non-pejper dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid navodi se da je "Srbija ostvarila napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u nekim oblastima dok je u drugima u ozbiljnom zaostatku"."U nekim oblastima su rezultati vidljivi dok u drugima još nisu opipljivi. Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosudja, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala", navodi se u izveštaju iz novembra 2019.Navedeno je da je u slučaju poglavlja 23 proces ustavne reforme koja treba da ojača nezavisnost i odgovornost sudstva stavljena na čekanje i da iako je inicijativa u skupštinu stigla pre godinu dana još nije bilo glasanja."Važno je da se taj proces nastavi na transparentan i inkluzivan način što je pre moguće, izmedju ostalog i pripremanjem potrebnih zakona", navodi EK.Kako se navodi u izveštaju, okvir za primenu zakona o nadležnosti državnih organa, čiji cilj je efikasnija borba protiv korupcije, uglavnom već postoji. Usvajanjem novog zakona o borbi protiv korupcije u maju 2019. povećane su dužnosti Agencije za borbu protiv korupcije i njen pristup informacijama.U pogledu osnovnih prava, navodi EK, radna grupa za stvaranje nacrta medijske strategije ponovo se sastala u septembru i u oktobru završila pravljenje nacrta."Sveukupno, otkako je premijerka (Ana Brnabić) u proleće 2018. ponovo pokrenula proces, on je bio inkluzivan i transparentan; medijska udruženja su, medjutim, navela da raniji nacrt poslat Komisiji u maju 2019. nije bio dogovoren na radnoj grupi", piše u izveštaju.Takodje, izražena je ozbiljna zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima kao i zbog toga što ukupno okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja.Navodi se da je nastavljeno renoviranje zatvora u sklopu strategije smanjenja broja zatvorenika, da je počela primena zakona o ličnim podacima i besplatnoj pravnoj pomoći.S druge strane, zakoni o zaštitniku gradjana, protiv diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim počiniocima krivičnih dela uveliko zaostaju.U pogledu poglavlja 24, napredak je ostvaren na polju upravljanja granicama i migracijama, što uključuje procedure za davanje azila, borbe protiv sajberkriminala, krijumčarenja ljudi i pranja novca, kao i saradnje u borbi protiv droge, kontroli naoružanja i pravosudnoj saradnji.Kako se navodi, rezultat toga bi trebalo da bude uspešnija borba protiv organizovanog kriminala kao i aktivniji pristup finansijskim istragama i zaplenama sredstava.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3123650-falkoni-porucio-francuska-zainteresovana-da-cuje-komentare-i-nedoumice-srbije

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Falkoni poručio: Francuska zainteresovana da čuje komentare i nedoumice Srbije

19/11/19 |  16:43Francuski ambasador Žan-Luj Falkoni izjavio je danas da je od izuzetnog značaja za Francusku da čuje stavove, predloge i eventualne nedoumice Srbije kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), o dosadašnjem načinu i metodologiji vođenja pregovora kao i o konkretnim koristima procesa u ovoj fazi pregovora.Falkoni je u razgovoru sa srpskom ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović u Beogradu podvukao da je pozicija Francuske jasna u pogledu krajnjeg cilja pristupnog procesa, a to je punopravno članstvo za kandidate koji sprovedu sve neophodne reforme, saopštilo je nadležno ministarstvo.Francuski ambasador je detaljnije predstavio zamisli sadržane u non pejperu, ali i naglasio da će one svakako biti temeljno diskutovane među svim državama članicama, a da bi zaživele moraju da budu usaglašene u okviru EU, nove Evropske komisije i svih država članica.Falkoni je naglasio je da Francuska prepoznaje Srbiju kao ozbiljnu pristupajuću državu, koja sprovodi važne reforme u oblasti vladavine prava i ekonomije.Žan Luj Falkoni i Jadranka Joksimović - Foto: Tanjug/Tanja ValicMinistarka Joksimović je zahvalila na inicijativi ambasadora da dodatno predstavi pozicije Francuske o "non pejperu".- Posebno je zahvalila ambasadoru Falkoniju na ažurnosti i trenutku, da baš kada traje ministarski sasatanak EU u Briselu, i mi dobijemo priliku da saznamo više o pojedinostima zamisli i ideja koje su predočene državama članicama EU u non pejperu - navodi se u saopštenju i dodaje da to pokazuje da Francuska vrednuje i uvažava mišljenje i stav Beograda.Ministarka je naglasila da sa razumevanjem i strpljenjem Srbija posmatra predloge reformi EU i politike proširenja, ali i da istovremeno aktivno deluje u pogledu pristupnog procesa i sprovodjenja preduzetih obaveza.Ona je izrazila očekivanje da će tokom finskog predesedavanja do kraja godine, države članice prepoznati rezultate koje je Srbija postigla u oblasti primene obaveza iz poglavlja 23 i 24, i da će Srbija dobiti saglasnost za otvaranje novih poglavlja u pristupnom procesu.Na početku Saveta ministara EU na kojem je proširenje jedna od glavnih tema, francuska ministarka za Evropu Ameli de Monšalan izjavila je da do samita u Zagrebu u maju 2020. godine Francuska želi dogovor o novoj politici proširenja.Ameli de Monšalan je izjavila da je francuski neformalni dokument o novim principima proširenja polazna osnova za raspravu sa drugim zemljama članicama i Evropskom komisijom, dodajući da je šest drugih zemlja članica - Austrija, Italija, Slovenija, Slovačka, Češka i Poljska - u svom neformalnom papiru takođe izrazilo želju da sa Evropskom komisijom započnu rad na reformi procesa proširenja.- Danas vidimo da postoji frustracija načinom na koji se pregovori vode sa Srbijom i Crnom Gorom. Pregovori traju već godinama bez konkretnog napretka na terenu. Naprotiv, vidimo da se nastavlja migracija i odliv mozgova iz tih zemalja. S druge strane, na nivou EU se ustalila sporost u odlučivanju - izjavila je francuska ministarka pre početka sastanka Saveta ministara.Ameli de Monšalan - Foto: Profimedia/Bertrand GUAYNaglasila je da Francuska ne pokušava da "promeni pravila igre" koja je već u toku, već da proces učini efikasnijim, sa konkretnim koristima za stanovništvo zemalja koje pregovaraju.Proces je suviše dug i frustrirajući za one koji u njemu učestvuju, nije dovoljno politički već postoji neka vrsta automatizma. Što je najvažnije, građani zemalja koje vode pregovore ne vide od toga koristi za sebe.Monšalanova je poručila da Francuska predlaže da zemlje kandidati mogu brže da dođu do ekonomske pomoći iz različitih oblasti, i pre nego što postanu članovi EU.- Mnogi kažu da je proširenje odgovor na spoljne uticaje stranih sila koji žele da učvrste prisustvo na Balkanu - ali ne možemo odgovoriti na to ako nemamo konkretne instrumente. Nećemo odgovoriti na te uticaje šaljući upitnike o pravosuđu i javnim nabavkama, jer za to vreme drugi investiraju. Ako ne investiramo u industrijski, poljoprivredni razvoj i druge sektore, možemo da vodimo administrativne pregovore, ali na lokalu stanovništvo ne vidi u tome svoj interes i dolazi do zamora kod onih koji vode pregovore bez rezultata - izjavila je Monšalanova.Francuska ministarka je naglasila da je Pariz dostavio politički predlog, ali da tek predstoji detaljna rasprava o tehničkim detaljima, dodajući da nova dinamika proširenja može da se odnosi i na Srbiju i Crnu Goru, koje već vode pregovore.- Pregovori započeti sa Srbijom i Crnom Gorom su legitimni proces, ali vidimo da ima slabosti. Ovo je predlog za debatu. Ako Srbija i Crna Gora žele da uđu u ovu novu dinamiku, spremni smo da o tome razgovaramo. Ovo je za sada politička rasprava, ali predstoje mnogi tehnički razgovori kako bi se povratilo poverenje u proces proširenja i kod zemalja članica i kod stanovništva u zemljama kandidatima - izjavila je Ameli de Monšalan, francuska ministarka za Evropu.(Telegraf.rs/Beta/RTS)                    

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/119532-evropska-komisija-srbija-treba-da-ubrza-reforme-u-pravosudju-slobodi-izrazavanja

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Evropska komisija: Srbija treba da ubrza reforme u pravosudju, slobodi izražavanja

Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosudja, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU. U non-pejper dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid navodi se da je "Srbija ostvarila napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u nekim oblastima dok je u drugima u ozbiljnom zaostatku". "U nekim oblastima su rezultati vidljivi dok u drugima još nisu opipljivi. Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosudja, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala", navodi se u izveštaju iz novembra 2019. Navedeno je da je u slučaju poglavlja 23 proces ustavne reforme koja treba da ojača nezavisnost i odgovornost sudstva stavljena na čekanje i da iako je inicijativa u skupštinu stigla pre godinu dana još nije bilo glasanja. "Važno je da se taj proces nastavi na transparentan i inkluzivan način što je pre moguće, izmedju ostalog i pripremanjem potrebnih zakona", navodi EK. Kako se navodi u izveštaju, okvir za primenu zakona o nadležnosti državnih organa, čiji cilj je efikasnija borba protiv korupcije, uglavnom već postoji. Usvajanjem novog zakona o borbi protiv korupcije u maju 2019. povećane su dužnosti Agencije za borbu protiv korupcije i njen pristup informacijama. U pogledu osnovnih prava, navodi EK, radna grupa za stvaranje nacrta medijske strategije ponovo se sastala u septembru i u oktobru završila pravljenje nacrta. "Sveukupno, otkako je premijerka (Ana Brnabić) u proleće 2018. ponovo pokrenula proces, on je bio inkluzivan i transparentan; medijska udruženja su, medjutim, navela da raniji nacrt poslat Komisiji u maju 2019. nije bio dogovoren na radnoj grupi", piše u izveštaju. Takodje, izražena je ozbiljna zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima kao i zbog toga što ukupno okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja. Navodi se da je nastavljeno renoviranje zatvora u sklopu strategije smanjenja broja zatvorenika, da je počela primena zakona o ličnim podacima i besplatnoj pravnoj pomoći. S druge strane, zakoni o zaštitniku gradjana, protiv diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim počiniocima krivičnih dela uveliko zaostaju. U pogledu poglavlja 24, napredak je ostvaren na polju upravljanja granicama i migracijama, što uključuje procedure za davanje azila, borbe protiv sajberkriminala, krijumčarenja ljudi i pranja novca, kao i saradnje u borbi protiv droge, kontroli naoružanja i pravosudnoj saradnji. Kako se navodi, rezultat toga bi trebalo da bude uspešnija borba protiv organizovanog kriminala kao i aktivniji pristup finansijskim istragama i zaplenama sredstava.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: novimagazin.rs

Link: http://www.novimagazin.rs/vesti/evropska-komisija-srbija-treba-da-ubrza-reforme-u-pravosudju-slobodi-izrazavanja

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Evropska komisija: Srbija treba da ubrza reforme u pravosuđu, slobodi izražavanja

U non-pejper dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid navodi se da je "Srbija ostvarila napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u nekim oblastima dok je u drugima u ozbiljnom zaostatku"."U nekim oblastima su rezultati vidljivi dok u drugima još nisu opipljivi. Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala", navodi se u izveštaju iz novembra 2019.Navedeno je da je u slučaju poglavlja 23 proces ustavne reforme koja treba da ojača nezavisnost i odgovornost sudstva stavljena na čekanje i da iako je inicijativa u skupštinu stigla pre godinu dana još nije bilo glasanja."Važno je da se taj proces nastavi na transparentan i inkluzivan način što je pre moguće, između ostalog i pripremanjem potrebnih zakona", navodi EK.Kako se navodi u izveštaju, okvir za primenu zakona o nadležnosti državnih organa, čiji cilj je efikasnija borba protiv korupcije, uglavnom već postoji. Usvajanjem novog zakona o borbi protiv korupcije u maju 2019. povećane su dužnosti Agencije za borbu protiv korupcije i njen pristup informacijama.U pogledu osnovnih prava, navodi EK, radna grupa za stvaranje nacrta medijske strategije ponovo se sastala u septembru i u oktobru završila pravljenje nacrta."Sveukupno, otkako je premijerka (Ana Brnabić) u proleće 2018. ponovo pokrenula proces, on je bio inkluzivan i transparentan medijska udruženja su, međutim, navela da raniji nacrt poslat Komisiji u maju 2019. nije bio dogovoren na radnoj grupi", piše u izveštaju.Takođe, izražena je ozbiljna zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima kao i zbog toga što ukupno okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja.Navodi se da je nastavljeno renoviranje zatvora u sklopu strategije smanjenja broja zatvorenika, da je počela primena zakona o ličnim podacima i besplatnoj pravnoj pomoći.S druge strane, zakoni o zaštitniku građana, protiv diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim počiniocima krivičnih dela uveliko zaostaju.U pogledu poglavlja 24, napredak je ostvaren na polju upravljanja granicama i migracijama, što uključuje procedure za davanje azila, borbe protiv sajberkriminala, krijumčarenja ljudi i pranja novca, kao i saradnje u borbi protiv droge, kontroli naoružanja i pravosudnoj saradnji.Kako se navodi, rezultat toga bi trebalo da bude uspešnija borba protiv organizovanog kriminala kao i aktivniji pristup finansijskim istragama i zaplenama sredstava.          

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2019/11/19/ek-srbija-da-ubrza-reforme-u-pravosudju-slobodi-izrazavanja-sprecavanju-korupcije/izdvajamo/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: EK: Srbija da ubrza reforme u pravosuđu, slobodi izražavanja, sprečavanju korupcije

Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU. U non-pejper dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid, navodi se da je "Srbija ostvarila napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u nekim oblastima, dok je u drugima u ozbiljnom zaostatku". "U nekim oblastima su rezultati vidljivi, dok u drugima još nisu opipljivi. Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala", navodi se u izveštaju iz novembra 2019. Navedeno je da je u slučaju poglavlja 23 proces ustavne reforme koja treba da ojača nezavisnost i odgovornost sudstva stavljena na čekanje i da, iako je inicijativa u skupštinu stigla pre godinu dana, još nije bilo glasanja. "Važno je da se taj proces nastavi na transparentan i inkluzivan način što je pre moguće, između ostalog i pripremanjem potrebnih zakona", navodi EK. Kako se navodi u izveštaju, okvir za primenu zakona o nadležnosti državnih organa, čiji cilj je efikasnija borba protiv korupcije, uglavnom već postoji. Usvajanjem novog zakona o borbi protiv korupcije u maju 2019. povećane su dužnosti Agencije za borbu protiv korupcije i njen pristup informacijama. Pogledaj i ove vesti... U pogledu osnovnih prava, navodi EK, radna grupa za stvaranje nacrta medijske strategije ponovo se sastala u septembru i u oktobru završila pravljenje nacrta. "Sveukupno, otkako je premijerka (Ana Brnabić) u proleće 2018. ponovo pokrenula proces, on je bio inkluzivan i transparentan; medijska udruženja su, međutim, navela da raniji nacrt poslat Komisiji u maju 2019. nije bio dogovoren na radnoj grupi", piše u izveštaju. Takođe, izražena je ozbiljna zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima kao i zbog toga što ukupno okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja. Navodi se da je nastavljeno renoviranje zatvora u sklopu strategije smanjenja broja zatvorenika, da je počela primena zakona o ličnim podacima i besplatnoj pravnoj pomoći. S druge strane, zakoni o zaštitniku građana, protiv diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim počiniocima krivičnih dela uveliko zaostaju. U pogledu poglavlja 24, napredak je ostvaren na polju upravljanja granicama i migracijama, što uključuje procedure za davanje azila, borbe protiv sajberkriminala, krijumčarenja ljudi i pranja novca, kao i saradnje u borbi protiv droge, kontroli naoružanja i pravosudnoj saradnji. Kako se navodi, rezultat toga bi trebalo da bude uspešnija borba protiv organizovanog kriminala, kao i aktivniji pristup finansijskim istragama i zaplenama sredstava.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: informer.rs

Link: http://informer.rs/vesti/politika/472862/nebojsa-bakarec-marko-bastac-raljama-zivota-dosije-bastac

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: NEBOJŠA BAKAREC: Marko Bastać u raljama života! (Dosije - Bastać)

NEBOJŠA BAKAREC: Marko Bastać u raljama života! (Dosije - Bastać)Vidovdan.org 12:01 19. 11. 2019.Mnogi pamte komediju Rajka Grlića iz 1984., "U raljama života", nastao po romanu Dubravke Ugrešić "Štefica Cvek u raljama života". Film govori o dogodovštinama stidljive, usamljene i introvertne službenice željne ljubavi i romanse. U slučaju Marka Bastaća koji je dospeo u ralje života, radi se o dogodovštinama arogantnog, bahatog i ekstrovertnog opštinskog službenika željnog novca i moći, piše Nebojša Bakarec, analitičar i odbornik SNS u Skupštini Beograda. Njegov tekst prenosimo u celosti: Dok se film "U raljama života" završava srećno po službenicu Šteficu Cvek, "film"o Marku Bastaću se izgleda neće završiti hepiendom.Marko Bastać je po zanimanju producent. Star je 35 godina (1984.). Od 2006. do 2009. godine je radio u Đilasovoj firmi "Imoušn". Nestručan, arogantan i obestan, Marko Bastać je u rukovodstvu opštine Stari grad čitavu deceniju (od 2009.), a predsednik opštine je poslednje četiri godine. Tri puta je biran za predsednika opštinskog odbora DS Stari grad (2011., 2013. i 2015.). Važio je za veliku nadu omladine DS. Bastać je 18.12.2016. napustio DS. Demokratska stranka je 25.12.2016. saopštila:"Iz DS je izašla Bastaćeva rodbina i prijatelji". Tom prilikom DS je optužila Bastaća "da je napustio DS nakon otkrivanja pronevere više od 10.000 evra, kroz izdavanje lažnih menica". DS je još saopštila: "Privatizacija stranke na Starom gradu je nedopustiva i uvereni smo da je njihov izlazak pojačanje za pravu Demokratsku stranku". "Njega (Bastaća, op.aut.) su sledili njegova supruga, njena sestra, njegova sestra i njen suprug, jedan rođak i majka njegovog kuma, kao i još neki njegovi prijatelji koji su deo ove nepotističke družine", navela je DS.Sada je Bastać potredsednik Đilasove stranke (verovatno) i predsednik gradskog odbora SSP. Podataka o tome ko su funkcioneri SSP nema na sajtu te stranke. Marko Bastać, i njegovih četrdesetak (?) odbornika, više ne predstavljaju građane koji su ih birali, niti stranke na čijim listama su izabrani i svi zajedno su više puta menjali stranke u tekućem mandatu. To je potvrdio i sam Bastać, 19.06.2019. za TV N1, kada je upitan ko čini vladajuću koaliciju na opštini Stari grad, Bastać odgovorio "slobodno lutajući odbornici". "Vidite, to niko živ ne zna, toliko je odbornika protekle tri i po godine napustilo partiju i prešlo u neku drugu, ili postalo nezavisno od stranaka, da to više niko ne može da pohvata, pa ni ja", rekao je Bastać.Veliki režiser, Starograđanin Goran Marković je Bastaću prošle godine poručio: "Ne ulazeći u mračnu špilju u kojoj carujete, rešio sam da vam vratim poveći komad pleha koji se zove "Ključevi Jevremove", i koji ste mi utrapili prošlog proleća. Ja naime, sa takvom vrstom ljudi, koji se na taj način ponašaju, ne želim da imam bilo šta". Zbog čega Bastać krije da više nema podršku građana Starog grada (u Beogradu je nikad nije ni imao). Zbog toga što ti podaci samo naglašavaju činjenicu da već godinama Bastaćeva vlast nije ni legitimna, ali ni legalna. Bastać je samo anomalija, koja će, ako pravna država dođe do izražaja, po svemu sudeći ići na izvršenje krivičnih sankcija u odgovarajuću zavodsku instituciju.TanjugTokom izbora 2016., Bastać je ostao u DS, samo zbog toga što mu je bio potreban politički brend sa kojim bi mogao da uspe na Starom gradu, gde je DS vladala od 1996. do 2016, punih 20 godine! Već tada je on imao pripremljenu ideju o odlasku iz kompromitovane DS, ali je procenio da mu ta stranka može još jednom biti od koristi. Na izborima Bastaćeva DS lista je osvojila 20 od 56 mandata. Da bi mogao da vlada bilo mu je potrebno još najmanje 9 odbornika. Ostale stranke su osvojile sledeći broj odbornika: SNS - 14, DJB - 8, DSS-Dveri - 4, SPS-JS - 4, LDP-SDS - 3, SRS - 3. Posle izbora Bastać je primenio trik i lansirao nadstrančku ideju vlasti na Starom gradu, i u vlast pozvao sve odbornike i stranke koje su osvojile mandate. Time je postigao više ciljeva. Sebi je obezbedio više nego komotnu većinu.Drugo, praktično je uništio opoziciju, i onemogućio stvaranje neke druge većine. Jedina stranka koja nije nasela na njegov trik je SNS. Ta stranka i danas ima netaknutu odborničku grupu od 14 odbornika i predstavlja jedinu opoziciju u opštini. Posle Bastaćevog poziva kome su se odazvale LDP, SDS, DSS, Dveri, SPS i SRS i deo DJB, ove stranke su praktično prestale da postoje na Starom gradu, vreme je pokazalo. Naprosto ih je asimilovala Bastaćeva većina. DJB se na Starom gradu raspao i izgubio i formalno odborničku grupu, zbog toga što su najmanje 4 odbornika DJB podržali Bastaća. Tako je Bastać namakao većinu od najmanje 38 odbornika (20 DS, 4 eks DJB, 4 SPS, 4 DSS-Dveri, 3 LDP-SDS i 3 SRS). Tokom godina, gotovo svi odbornici, izuzev 14 odbornika SNS, su više puta promenili stranačke boje, uključujući i Bastaća (dva puta). U prethodnom pasusu ste videli da danas ni sam Bastać ne zna tačno ko od odbornika vlasti kojoj stranci pripada. To nije ni važno zbog toga što im je zajednička jedna stvar- svi podržavaju Bastaća (njih oko 42) i tu podršku debelo naplaćuju. Bastać ih plaća na više načina, od kojih su neki nezakoniti (preko dve agencije (za pranje novca?) "Rispekt legal" i "Kodeks trejd").Sredinom 2016. Bastać je napustio DS, uz uzajamne optužbe. Svih 20 odbornika DS je napustilo tu stranku, takođe. Bastać je odmah formirao grupu građana lukavog naziva "Čuvari Starog grada" koja je marketingom i prodajom magle medijima i građanima, vešto prikrivala višegodišnje mahinacije Bastaća i njegove ekipe. Na gradske izbore 2018., Bastać je izašao sa svojom grupom građana pod sloganom "Šta radite, bre?" i istakao je svoju kandidaturu za gradonačelnika. U toj kampanji se Bastać ponašao manje agresivno nego danas. Koristio je megafon, kao zaštitni znak, i veliki šator koji je postavio u Knez Mihajlovoj. Nekog stvarnog programa nije imao, već se sve svodilo na vešto manipulisanje javnošću, medijima, i društvenim mrežama. Jedina Bastaćeva ideja vredna pomena (iako nenamerno komična i vrlo neinteligentna) je bio predlog da se u Beogradu uvede ombudsman za kućne ljubimce! Zvuči kao šala, ali je to lansirano kao ozbiljna ideja! Šta građani Beograda i Starog grada misle o Bastaću najbolje govori činjenica da je on na tim gradskim izborima 2018., kao kandidat za gradonačelnika, od 1.599.525 birača Beograda dobio svega 3.841 glas ili 0,47 odsto, a od 55.725 birača Starog grada, Bastać je dobio mršavih 1.469 glasova ili 6 odsto. Ta mala podrška koju je Bastać imao pre godinu i po, sada je još manja. U Beogradu je nemerljivo mala, a na Starom gradu nije veća od 2 odsto. Taj fijasko je veoma pogodio sujetnog Bastaća. Nekoliko meseci posle tih izbora on se priključio Đilasovoj stranci sa svojim pratiocima i obožavaocima iz opštinske vlasti. Posle toga su Bastać i njegovi, višestruko podigli nivo agresivnog i ekstremnog ponašanja. Danas je ta grupacija poznata po kršenju zakona i vandalskom ponašanju koje je na ivici terorizma.TanjugPo ponašanju Bastaćevih funkcionera, odbornika i simpatizera, u poslednjih godinu dana, ali i od izbora 2016., reklo bi se da svi oni više liče na pripadnike neke agresivne sekte ili kulta, a manje na pripadnike političke stranke. Na jednom širem nivou isto se može reći i za Đilasovu, Trifunovićevu i Obradovićevu stranku. Od svih njih, ipak najviše odlika sekte poseduje Bastaćeva grupa. Istorijat takvih sekti je najnepovoljniji po članove takve sekte. Oni su pljačkani, zloupotrebljavani, prisiljeni na sučesništvo u vršenju krivičnih dela i često terani u smrt, pojedinačno ili kolektivno.Posle nastanka Đilasove i Jeremićeve stranke, većina odbornika vlasti Starog grada danas pripada tim dvema strankama, pa možemo reći da te dve stranke (SSP i NS) vladaju opštinom Stari grad, uz odbornike odbegle iz drugih stranaka. Naglasićemo da im je jedina opozicija odbornička drupa SNS od 14 odbornika.Ušavši u Đilasov SSP, gladan moći i zaštite, Bastać se danas našao u nezgodnom položaju. Prete mu podnete višestruke krivične prijave za niz mahinacija, a uz to u toku su i ozbiljne istrage koje sprovode policija i tužilaštvo. Drugo, Đilas je delu opozicije (pa i Bastaću) nametnuo besmisleni stav o bojkotu izbora 2020. To se odnosi na sve izbore, pa i na lokalne. To znači da će Bastać, krajem proleća 2020., morati da odstupi sa vlasti na Starom gradu, posle izbora na kojima neće učestvovati, te ni teoretski neće moći da ostane na vlasti, zbog toga što neće imati odbornike u opštini, odnosno biće vanparlamentarna opozicija u opštini Stari grad. To je Bastaću smrtna presuda, zbog toga što je on na vlasti u opštini Stari grad već 10 godina, i ništa drugo u životu nije radio (posao u Đilasovom "Imoušnu" je bio uslužna partijska sinekura). Odlaskom Bastaća sa vlasti u opštini, odleteće će i cela njegova uža i žira familija, kumovi i prijatelji. I šta će onda? Naravno, do izbora ima još pola godine, pa se stvari u vezi sa bojkotom mogu promeniti. Ako Đilas istraje na bojkotu, nije isključeno da će Bastać samostalno nastupiti na Starom gradu sa svojom grupom građana, ili će Bastać podmetnuti kao učesnika na izborima neku svoju grupu građana koja samo formalno neće biti povezana sa njim.Predsednik opštine Stari grad, Marko Bastać je više puta najavljivao vršenje krivičnih dela i rušilačke akcije. Pre nekoliko meseci Bastać je izjavio da će rušiti gondolu tokom gradnje (TV N1, 14.03.2019.:"Sve što urade preko dana, mi odemo preko noći i uništimo", rekao je Bastać na sastanku, upozorivši građane da u takvim akcijama može doći do hapšenja").U maju mesecu Bastać je izjavio da će ukoliko SZS dođe na vlast, sve što je građeno u poslednjih sedam godina vratiti u prvobitno stanje, što znači da će sve što je izgrađeno, srušiti (list "Danas",16. maja 2019.:"Bastać je danas novinarima u opozicionoj "Slobodnoj zoni" u Beogradu naveo da veruje da će se građani izjasniti protiv radova i obećao u ime svoje Stranke slobode i pravde da će oni "sve vratiti prvobitno stanje kada budu smenili aktuelnu bahatu i korumpiranu gradsku vlast"".U intervjuu "Istinomeru" 5.10.2019. godine, odgovarajući na pitanje o izborima na Starom gradu 2020. Bastać je izjavio: "Što se mene tiče, Srpska napredna stranka neće ući u ovu opštinu, jer su to lažni izbori. Sprečiću ih da održe izbore na Starom gradu. Neće se glasati tog dana na Starom gradu. Neću dozvoliti da se proglase rezultati. Neću dozvoliti fizički, ni na jedan drugi način da SNS uđe u opštinu Stari grad". Time je po ko zna koji put najavio vršenje krivičnih dela.TanjugKada je preleteo iz DS, ta stranka ga je optužila da je proneverio više od 10.000 evra, kroz izdavanje lažnih menica.Meganepotizam. Zaposlio je sve članove svoje uže i šire porodice, svoje prijatelje (Andrej Belingar) i kumove (prvi Bastaćev kum, Lazar Lešnjak je bio član opštinskog veća, dok komunalnu inspekciju vodi drugi Bastaćev kum, Dejan Stojanović) u opštini i njenim preduzećima, ili ih plaća preko dve agencije. Bastać je 2016. izjavio:"Ne vidim ništa sporno da članovi moje porodice rade sa mnom i da me podržavaju" i "Na listi DS-a su moja supruga, rođak, sestra i sestrin muž". (Uputnica 20.) Sam Bastać je na TV N1 priznao da su na njegovoj listi: na 12. mestu sestra njegove supruge Milica Lazić, njegova supruga na 18. mestu, na 14. mestu suprug njegove sestre Bojan Dimitrijević, po zanimanju frizer, a njegova sestra Ana Dimitrijević odmah iza njega na 15. mestu, njegov rođak Nemanja Janković je na 16. mestu, na 19. mestu venčana kuma njegove supruge, na 21. mestu majka njegovog venčanog kuma, na 22. i 23. mestu dve sestre njegovog venčanog kuma Dejana Stojanovića.Potpuno je privatizovao opštinu. Dok je preduzeće "Poslovni prostor" bio pod Bastaćevom upravom, naložio je da se godinama ne plaća porez na imovinu. Time je gradskom budžetu naneta šteta od gotovo 18 miliona evra (2,2 milijarde dinara). Te 2,2 milijarde dinara duga je morao da plati grad Beograd, kada je preuzeo "Poslovni prostor".Pod Bastaćevom vlašću SC "MGM" je napravio dug od preko milion evra. Bezobzirno je smenio niz direktora ustanove kulture "Parobrod", zbog toga što su ukazivali na kriminal. Niz godina unazad troši desetine miliona na dve privatne agencije, preko kojih nezakonito plaća svoje odbornike i deo zaposlenih u opštini, a svi oni učestvuju u akcijama vandalizacije Beograda i u proganjanju ljudi.Bastać je svog najboljeg prijatelja Andreja Belingera, posle teške saobraćajne nesreće koju je ovaj izazvao vozeći pod uticajem alkohola, sa pozicije člana opštinskog veća, unapredio u Načelnika opštinske uprave, umesto da ga najuri iz opštine.Mediji su objavili da je Bastać deo narko klana, u kome se nalazi njegov brat Miloš Bastać, koji se nalazi na crvenoj poternici Interpola.Bastać na ulicama Beograda organizuje nasilne akcije u kojima se uništava gradski mobilijar, saobraćajni znakove, imovina javnih preduzeća, vandalizuju gradilišta, napadaju radnici na gradilištima, i slučajni prolaznici koji se tome suprotstave.Više puta je najavljivao vršenje krivičnih dela. Bastać organizuje hajke i pokušaje linča protiv zamenika gradonačelnika Beograda, i targetira Vesićevu porodicu organizovanjem linč hajki ispred doma porodice Vesić.Bastać organizuje proganjanje neistomišnjenika po ulicama. Bastać je organizovao spaljivanje knjige o Beogradu (autora Gorana Vesića), od čije prodaje se finansira humanitarna akcija spašavanja života devetogodišnjeg Filipa Ivanovića, obolelog od maligne forme sarkoma. Bastać je nedavno uhvaćen kako švercuje 13.000 evra preko granice. Da li je to onaj novac o kome govori njegov kum Lazar Lešnjak?Bastaćev kum, prijatelj i bivši saradnik, uzbunjivač Lazar Lešnjak ga je optužio za niz krivičnih dela - mučenje, prebijanje, nanošenje telesnih povreda, nezakonito zadržavanje, i višegodišnju korupciju.Optužbi za korupciju i nenamensko trošenje budžeta se pridružio i novi uzbunjivač, Danče Urošević, bivši direktor jedne od dve agencije koje su Bastaću pomagale u ispumpavanju novca iz opštine Stari grad.Već smo naveli da je Bastać svoju vlast, 2016. godine, konstituisao uz pomoć SPS, SRS, DSS, Dveri, LDP, SDS i dela odbornika DJB. Međutim, sve ove stranke, osim DJB, su nastavile da podržavaju sve što Bastać radi, i naredne tri i po godine, odnosno do dana današnjeg. Svi ti odbornici su tokom tri i po godine podržavali sve Bastaćeve tačke i predloge na sednicama SO Stari grad. Takođe, niko od odbornika ili opštinskih funkcionera tih stranaka se nnije nikada ogradio od Bastaćevih mahinacija i nasilja. Dvoje funkcionera SPS, je navodno 5. novembra, podnelo ostavke na funkciju zamenice predsednika opštine Stari grad i na položaj člana opštinskog veća. Međutim, njihova imena se i dalje, posle 12 dana nalaze na delu sajta opštine Stari grad, koji daje podatke o funkcionerima opštine, pa se može postaviti pitanje, da li su oni zaista odstupili sa svojih funkcija? Da li će odbornici SPS nastaviti da podržavaju Bastaća, to će se teško utvrditi. I oni su na platnom spisku kao i svi ostali odbornici koji podržavaju Bastaća. Socijalisti su još u maju 2019., najavili izlazak iz Bastaćeve vlasti, ali su to jednim delom ispunili tek pola godine kasnije. O svemu tome svedoči i uzbunjivač Danče Urošević, bivši izvršni direktor prodaje "Rispekt legala" . On je potvrdio da su socijalisti i radikali učestvovali u Bastaćevim performansima protiv vlasti:"Tu informaciju sam dobio od Bastaćevih insajdera i proverio. Nisu to bili samo Dačićevi ljudi već i pojedinci iz SRS i koalicije DSS-Dveri. Oni su rušilački bataljon za političke ciljeve protiv Vesića, nisu dolazili na posao, ali su zato rušili po gradu. Isplaćivao sam im novac za političke akcije. Oni su glasali za njega, fizički ga branili i širili dezinformacije u novinama".Lideri SPS, SRS, DSS, Dveri, LDP i SDS će nastaviti da ćute o četvorogodišnjoj podršci Marku Bastaću. Nastaviće da ćute zbog toga što je teško objasniti zbog čega su podržavali čoveka koji je toliko dugo i toliko duboko umešan u nezakonitosti i malverzacije, odnosno zbog čega su dozvoljavali svojim opštinskim odborima da vode tako štetnu politiku u opštini Stari grad. Da li je taj novac koji su primali njihovi odbornici i opštinski funkcioneri, za podršku Bastaću, bio toliko važan? Lideri i predsednici gradskih odbora SPS, SRS, DSS, Dveri, LDP i SDS su bili itekako upućeni u Bastaćeve malverzacije. Prvo, imaju odbornike i funkcionere u opštini Stari grad. Drugo, tokom najmanje pet ili šest godina, mnogi mediji su objavili stotine izveštaja o mahinacijama Marka Bastaća. Treće, državni organi - Grad Beograd, DRI, Budžetska inspekcija grada i drugi, su tokom godina objavili kredibilne izveštaje o nezakonitostima u poslovanju opštine Stari grad i njenih preduzeća. I pored svega toga SPS, SRS, DSS, Dveri, LDP i SDS, nisu ništa preduzeli. Zbog čega? SPS je navodno napustila Bastaćevu vlast pre 12 dana, što je ipak pohvalno - ukoliko je tačno.printsvreenBastać je zajedno sa Đilasom, još 2009., godine, učestvovao u otuđivanju dela imovine SC "MGM" - visoko profitabilnih teniskih terena. Vlasti opštine Stari grad i grada Beograda, su od 2009., pod Đilasovom komandom povlačile niz štetnih poteza po opštinu i Sportski centar "MGM". Prvo su opštinari pod pritiskom republičkih i gradskih vlasti, čitaj Tadića i Đilasa, zlatnu koku Centra, teniske terene, na sumnjiv način dali na "korišćenje" jednoj privatnoj kompaniji 2009. godine. Potom su Đilas, Bastać i DS, 2013., ušli u rat sa tom privatnom kompanijom i poveli sudski spor, koji traje do dana današnjeg. Zbog toga ta kompanija, besplatno a štetno po opštinu, upravlja teniskim terenima i dan danas. Rukovodstvo opštine Stari grad i grad Beograd (Đilas, Bastać i drugi) su dozvolili da privatna kompanija 2010. izgradi bez dozvole sprat više na objektu upravne zgrade teniskog centra i da bespravno izgradi još tri teniska i jedan rukometni teren. Od tada odgovornošću Đilasa i Bastaća (grada i opštine) nastaju ogromni finasijski problemi Sportskog centra "MGM", koji je ostao bez prihoda od teniskih terena, ali i bez zakupnine privatne kkompanije. Sve to danas kriju i Đilas i Bastać, koji su opet u istoj stranci - SSP. Javno preduzeće "Milan Gale Muškatirović" je pre preuzimanja od strane grada bilo u ogromnim dugovima. Ti dugovi su iznosili oko milion evra (komunalije - struja, voda, grejanje, telefonski računi, porez, dobavljači, krediti, kamate i dr.). Bastaćeva vlast je u SC "MGM" počinila mnoge malverzacije. O kakvim se zloupotrebama radi, najbolje govori i činjenica da je opština protivzakonito založila imovinu SC "MGM", koja nije opštinska već gradska svojina, zarad dobijanja kredita od 50 miliona dinara kojim je trebalo otplatiti deo ogromnog duga. To su svojevremeno potvrdili Luka Petrović, gradski sekretar za investicije, Radoslav Marjanović, zamenik šefa odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda, i konačno zamenik gradonačelnika Goran Vesić.Dugovanja SC "MGM" i opštine nisu nastala samo zbog problema sa gubitkom prihoda od teniskih terena, već i zbog neracionalnog (a sumnja se, i protivzakonitog trošenja novca). O tome su izveštavali mediji tokom godina. Kada već govorimo o mahinacijama u SC "MGM", Marko Bastać bi morao da objasni zbog čega su se u ovom sportskom centru otpisivala dugovanja zakupcima suprotno zakonu i na štetu budžeta opštine i zbog čega je sportski centar "MGM" uzeo kredit za renoviranje sale za mali fudbal, a umesto sale napravio igraonicu?Grad Beograd je 13.11.2019. podneo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivične prijave protiv predsednika opštine Stari Grad Marka Bastaća i odgovornih lica u Sportsko rekreativnom poslovnom centru "Milan Gale Muškatirović", Dušana Raičevića, bivšeg direktora tog centra i grupe njegovih saradnika, na osnovu zapisnika Službe za budžetsku inspekciju Grada. Služba za budžetsku inspekciju izvršila je redovnu kontrolu materijalno-finansijskog poslovanja, kao i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava u SRPC "Milan Gale Muškatirović" za period od 1. januara do 31. decembra 2018. godine.U zapisniku te službe, koji ima 247 strana, navodi se da su utvrđene brojne zloupotrebe i finansijske malverzacije koje su to preduzeće ostavile u dugu od milion evra. U krivičnoj prijavi se navodi da su kršenja zakona izvršena kroz izdavanje prostora, povlašćene cene za zakupce, naplatu i ignorisanje zatezne kamate, kao i da odgovorna lica nisu preduzela pravne radnje radi naplate potraživanja zbog kašnjenja, da postupci javnog nadmetanja nisu zakonski sprovođeni, kao i da su konkursni uslovi "nameštani kako bi se eliminisali 'nepoželjni zakupci'". Navodi se i da je utvrđeno da su odluke donošene bez saglasnosti nadzornog odbora, te da su napravljeni pravni propusti, i to sa gotovo svim zakupcima. U prijavi se navodi i da su pojedini zakupci kasnili u plaćanju zakupa, a da rukovodstvo Centra nije preduzimalo mere da naplati zakup, i da su se pojedini lokali izdavali ispod tržišne cene - 100 dinara po kvadratu. Kako se navodi, rukovodstvo sportskog centra, iako su napravljeni milionski dugovi, nije pokrenulo postupke za prinudnu naplatu, niti je naplatilo ogromnu kamatu koju, usled docnje, propisuje zakon, što, dodaje se, znači da su praštali dugove suprotno zakonu i naneli štetu preduzeću. Dodaje se i da je usled takvog poslovanja, sportski centar dugovao Beogradskim elektranama za grejanje, EPS-u za isporučenu električnu energiju, kao i dobavljačima za tekuće nabavke, a nisu plaćane rate za kredite bankama. Služba za budžetsku inspekciju Grada je utvrdila sledeće nezakonitosti: donošenje odluka bez saglasnosti nadzornog odbora, izdavanje prostora po nameštenim uslovima, opraštanje dugova zakupcima prostora, neplaćanje rata kredita bankama, nameštanje uslova za konkurs, kršenje zakona i propisa, neplaćanje komunalija.O mahinacijama u SC "MGM", za vreme Bastaćeve vladavine, su mnogo puta izveštavali mediji. Izveštaji su govorili o dugovima preduzeća, kašnjenju u isplati zarada, blokadama računa, nezakonitom poslovanju u vezi izdavanja lokala koji pripadaju centru, nenamenskom trošenju sredstava, o nezakonitim tenderima i drugim zloupotrebama).Najargumentovanije je istraživanje "Pištaljke". Navedimo samo deo njihovog istraživanja o malverzacijama u SC "MGM". "Pištaljka" je nesumnjivo utvrdila kroz svoja dva istraživanja, da su čelnici opštine (Bastać i družina) i direktori SC "MGM", "državne milione bacili na logo firme" i da je SC " Milan Gale Muškatirović" "potrošio više 40 miliona na sumnjive nabavke".Istraživanje od 03.05.2016."Sportski centar "Milan Gale Muškatirović" (bivši "25. maj"), čiji se godišnji gubici mere u desetinama miliona dinara, platio je 2014. godine više od 23.000 evra za logotip, a od tada istoj firmi još nekoliko miliona dinara za grafički dizajn. Ovaj iznos mnogo je veći od onog koji za dizajniranje logotipa traže poznate svetske firme za dizajn i u rangu je, na primer, sa iznosom od 33.000 dolara koliko je na vrhuncu svoje moći pre dvadeset godina američki energetski gigant "Enron" platio za logotip čuvenom umetniku i dizajneru stotina logotipa Polu Randu. Sportsko-rekreativno-poslovni centar "Milan Gale Muškatirović", kako glasi pun naziv ovog javnog preduzeća čiji je osnivač beogradska opština Stari grad, platio je firmi "View of New" vlasnika Bora Miševića u aprilu 2014. godine 2.722.500 dinara za kupovinu žiga (logotipa) i grafički dizajn, što je iznosilo tačno 23.494 evra". "Direktor SC "MGM", Branislav Krekić (bivši direktor - op.aut.) je inače visoki funkcioner Demokratske stranke, bio je i poslanik te stranke u skupštini Srbije, a "Večernje novosti" su u januaru 2012. godine objavile da je stranci donirao čak 291.000 dinara"."U martu 2015. godine "Milan Gale Muškatirović" uplaćuje firmi "View of New" 2.990.000 dinara za "usluge grafičkog oblikovanja", a pre manje od dva meseca ponovo isplaćuje novac za istu namenu. Podaci o visini ove poslednje uplate se razlikuju - na portalu javnih nabavki upisan je iznos od 4.000.000 dinara, a u odluci o dodeli ugovora 770.000 dinara bez PDV-a. Ako su podaci sa portala tačni, firmi "View of New" je sportski centar "Milan Gale Muškatirović" za poslednje dve godine isplatio ukupno 9.712.500 dinara"."Opština Stari grad, u kojoj je na vlasti Demokratska stranka, takođe ima višemilionsku saradnju sa "View of New". Kako je utvrdila Državna revizorska institucija, ta opština je u martu 2013. zaključila ugovor vredan 4.062.000 dinara za usluge "unapređenja imidža Gradske opštine Stari grad i svih izabranih i postavljenih lica". Revizori su utvrdili da je novac isplaćivan bez validne knjigovodstvene dokumentacije".Istraživanje od 02.06.2016."Sportski centar "Milan Gale Muškatirović" (…) u poslednje dve godine potrošio je još 40.000.000 dinara na druge sumnjive javne nabavke, pokazuje istraživanje Pištaljke"."Ovo javno preduzeće čiji je osnivač beogradska opština Stari grad i koje beleži višemilionske gubitke u poslovanju kupilo je 260 (!) komada "antidekubitnih korektora" kao da je u najmanju ruku reč o bolnici sa stotinama kreveta, godišnje plaća 4 miliona dinara za usluge "kol centra" iako ima više od šezdeset zaposlenih (od kojih je neko mogao i da se javlja na telefon), za štampanje je dalo deset miliona dinara, a za instaliranje "sistema kontrole i naplate" isplatilo je 18 miliona dinara"."Nepravilnosti u ovim javnim nabavkama ima mnogo. Tako su u konkursnoj dokumentaciji za nabavku "antidekubitnih korektora" navedene ne samo njihove tačne dimenzije i sastav, već i boja - "svetlo bež led" sa tačnom šifrom. Zato nije čudno da je na konkurs stigla samo jedna ponuda i da je ona izabrana kao "najpovoljnija" - firmi "Melino-Relax" d.o.o. isplaćena su tačno 3.420.144 dinara sa PDV-om"."Isključujući kriterijum bio je postavljen i za nabavku usluge pozivnog centra 2014. i 2015. godine - od ponuđača se tražilo da je prethodno imao ugovore sa tri javna preduzeća. Oba puta je pobednik bila firma "Uni Call" iz Beograda, koja je ukupno dobila 7.273.500 dinara.Povlašćena je i firma "Grafomarket", kojoj je u poslednje dve godine rukovodstvo "Galeta" za usluge štampanja isplatilo 9.940.332 dinara. Za taj iznos je ovaj sportski centar mogao u najmanju ruku da odštampa na hiljade luksuznih knjiga, a dobio je (bar po specifikaciji iz javne nabavke) samo potrošni materijal: memorandume, vizit karte, blokove, kese, letke, ulaznice i pozivnice".Informer12.03.2019. Bastać i njegova grupa su u toku vikenda (9. ili 10. mart) nezakonito uklonili sve oznake nove ljubičaste parking zone. Zbog skidanja tabli protov Bastaća su podnete dve krivične prijave."On je uništio gradsku imovinu. Nadam se da će kao i svaki kriminalac odgovarati po zakonu za uništavanje gradske imovine. Bastać je ovo uradio da bi skrenuo pažnju sa uništavanja Sportskog centra "Milan - Gale Muškatirović" gde je ostavio dug za grejanje, struju i vodu koji je ukupno veći od 90 miliona dinara" izjavio je tim povodom zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić.16.03.2019. Pristalice SZS su protivzakonito upale u Javni servis RTS, delimično ga demolirale, pretile zaposlenima i policiji. Predvodili su ih lideri SZS Đilas, Obradović, Bastać i mnogi drugi. Program RTS je bio prekinut više sati. Sumnja se da je to bio deo pokušaja državnog udara, čiji je jedan deo trebalo da bude zauzimanje državne TV.17.03.2019. Pristalice SZS, predvođene Đilasom, Obradovićem, Jeremićem, Bastaćem i ostalima pokušale su da nasilno uđu u predsedništvo Srbije i primoraju predsednika Srbije da da ostavku. Kako u tome nisu uspeli, blokirali su zgradu predsedništva. U toku skupa demonstranti su vređali predsednika Srbije i policiju. Prethodni dan su pokušali da zauzmu RTS i da emituju svoj program (Uputnica 26.).04.04.2019. Sednica Saveta za rodnu ravnopravnost u Skupštini grada Beograda prekinuta je nakon što su lideri Saveza za Srbiju Boško Obradović, Nikola Jovanović, Marko Bastać i drugi, pokušali nasilno da uđu u zgradu Starog dvora. Članice Saveta za rodnu ravnopravnost izašle su ispred ulaza, kako bi okončale blokadu Skupštine Grada, posle čega je došlo do verbalnog sukoba. Pripadnici SZS su vređali okupljene žene, a gradski odbornik SZS, Miloš Pavlović je pretio da će udariti jednu od okupljenih žena.04.04.2019. Predstavnici SZS, predvođeni Bastaćem, su 4. aprila uklonili i uništili ograde koje su se nalazile u Kolarčevoj ulici, zbog radova na Trgu Republike, i odneli ih pred sedište Regulatornog tela za elektronske medije (REM).07.04.2019. Bastać je tog dana zajedno sa aktivistima opozicionog Saveza za Srbiju u Kolarčevoj ulici u Beogradu, učestvovao u sprečavanju rekonstrukcije Trga Republike.09.04.2019. I tog dana je Bastać blokirao ovo gradilište u centru Beograda.13.04.2019. Pristalice Marka Bastaća, predsednika Opštine Stari Grad, u rano jutro tog dana su iz zgrade Skupštine opštine nasilno izbacili odbornike SNS. Prethodnog dana su odbornici SNS došli su u salu Skupštine opštine Stari grad, protestujući protiv nezakonitih radnji Bastaća i njegove vlasti. Postupili su slično poslanicima SZS koji su protestovali u Skupštini Srbije. Međutim, dok poslanike SZS, niko nije dirao, a kamoli izbacio iz Skupštine Srbije, dotle je Bastaćeva SZS vlast postupila potpuno suprotno tome, ne obazirući se na pravo legalno izabranih odbornika SNS da borave u sali Skupštine opštine.18.04.2019. Bastać je sa svojim pristalicama blokirao radove na Trgu. Okupljeni su tražili obustavu radova, razgovor s gradonačelnikom i hitno razrešenje zamenika gradonačelnika.24.04.2019. Blokada radova na Trgu Republike je trajala 12 časova.Bastać je sa svojim pristalicama, tokom aprila i maja 2019., mnogo puta blokirao radove na Trgu i verbalno se sukobljavao sa neistomišljenicima.07.05.2019. Bastać je i tog dana sa svojim pristalicama blokirao radove na Trgu Republike.Bastać je tog dana najavio blokadu koja će trajati puna 24 sata.Informer08.07.2019. Mediji su tog dana objavili da je Služba za budžetsku inspekciju utvrdila da je rukovodstvo opštine Stari grad, koju vodi Marko Bastać, nezakonito potrošilo skoro milion dinara (906.141) u restoranima. Budžetski inspektori utvrdili su da je ova opština 906.141 dinara potrošila na hranu i piće, bez sprovedenog postupka javne nabavke, kako to nalaže zakon.Opština Stari grad je 06.08.2019., po ko zna koji put zaključila ugovor vredan 50 miliona dinara o angažovanju dodatne radne snage - 52 radnika na godinu dana, za "nesistematizovane poslove". Gradski sekretar za investicije, Luka Petrović je 08.08.2019., optužio predsednika opštine Stari grad, Marka Bastaća da na taj način "izvlači novac iz opštinskog budžeta za svoju političku stranku". "U stvari, Bastać na taj način opštinskim parama plaća svoje odbornike, službenike Đilasove stranke, u koju je nedavno prešao, huligane koji uništavaju grad i zaustavljaju radove" - rekao je Petrović. "Pozivam nadležne organe da istraže poslovanje Gradske opštine Stari grad i firme "Kodeks trejd" jer ne postoji primer u Srbiji, a verovatno ni u Evropi, da jedan predsednik opštine 20 odsto para iz budžeta izvuče preko privatne firme i potroši za svoju stranku". Prema Petrovićevim navodima, Bastać je tokom ove godine na ime drugih sličnih ugovora, ovoj firmi već prebacio 42 miliona dinara, što znači da je ta firma tokom ove godine dobila ukupno 92 miliona dinara.31.08.2019. Bastać je sa svojim pristalicama tog dana izazvao incident tokom otvaranja Trga Republike i prve promotivne vožnje "Vrabac servisa". Marko Bastać i njegove pristalice su se najpre okupili na Trgu Republike, da održe "poslednju blokadu" Trga, gde su upalili baklje, zviždali i skandirali. Nakon toga su se uputili za kolonom vozila "Vrabac servisa" i verbalno se sukobili sa funkcionerima grada. Incident je bio na ivici fizičkog sukoba. Bastać i njegovi su nasrtali na goste na otvaranju Trga Republike, proganjali su ih, i zaprečavali im kretanje.01.11.2019. Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je pretkrivični postupak protiv predsednika opštine Stari grad i šefa gradskog odbora Đilasove stranke, Marka Bastaća. Kako je potvrdila portparolka tužilaštva Irena Bjeloš, poslat je nalog policiji da prikupi potrebna obaveštenja i proveri navode koje je izneo uzbunjivač Lazar Lešnjak. Tužilaštvo je poslalo nalog policiji da prikupi obaveštenja i proveri navode uzbunjivača Lazara Lešnjaka.05.11.2019. Ministarstvo unutrašnjih poslova obavestilo je javnost da su pripadnici policije, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, 04.11.2019., došli u opštinu Stari grad kako bi prikupili neophodnu dokumentaciju povodom istrage o mogućim zloupotrebama u ovoj opštini. "Podsećamo javnost da Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi predistražni postupak povodom navoda uzbunjivača i bivšeg funkcionera opštine Stari grad Lazara Lešnjaka o korupciji u ovoj beogradskoj opštini" - navedeno je u saopštenju MUP.07.11.2019. Mediji su tog dana objavili da je Budžetska inspekcija grada Beograda utvrdila brojne nepravilnosti u poslovanju opštine Stari grad, i da tereti predsednika opštine Stari grad, Marka Bastaća i njegove najbliže saradnike za malverzacije prilikom zapošljnja, isplate troškove prevoza, naplaćivanja usluga pomoći starim licima, i mahinacije u vezi sa korišćenjem aparata za kokice. Oni se terete da su oštetili budžet te opštine za više od 80 miliona dinara.U izveštaju, budžetski inspektori su konstatovali, pkontrole, brojne nepravilnosti i "činjenične opise radnji iz kojih proizilazi izvršenje krivičnog dela". Nakon detaljnog uvida u dokumentaciju, inspekcija je utvrdila da je opština Stari grad, čiji je predsednik i odgovorno lice Marko Bastać, potrošila 71.896.114,40 dinara više od ugovorenog, samo na zapošljavanje ljudi preko kompanija "Kodeks trejd" i "Rispekt legal".07.11.2019. Mediji su tog dana, takođe objavili da je Služba za budžetsku inspekciju Grada Beograda, posle utvrđivanja nepravilnosti u poslovanju, podnela protiv predsednika opštine Stari Gradi Marka Bastaća krivičnu prijavu Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za borbu protiv korupcije, saopštila je načelnica uprave grada Beograda Sandra Pantelić. Prema krivičnoj prijavi, Bastać se smatra odgovornim za kršenje Zakona o budžetskom sistemu zbog niza nepravilnosti koje je, kako se navodi, utvrdila budžetska inspekcija u vanrednoj kontroli materijalno finansijskog poslovanja opštine Stari grad za 2018. godinu. Budžetska inspekcija u prijavi navodi da je kontrolom konstatovan niz nepravilnosti, pa su dati činjenični opisi radnji iz kojih proizilazi izvršenje krivičnog dela - nabavka usluge posredovanja prilikom angažovanja izvršilaca za obavljanje nesistematizovanih poslova u Gradskoj opštini Stari Grad (71.896.114,40 više od ugovorenog posla, za zapošljavanje kadrova). Krivičnom prijavom Bastaću se na odgovornost stavljaju i nepravilnosti zbog izbegavanja primene propisa koji uređuju novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, kao i u vezi sa isplatama naknade za prevoz angažovanih lica (1.464.499,18 za isplate naknada za prevoz - iznos suprotan ugovorima). Tereti se i da je kao predsednik GO Stari grad 5. jula 2018. godine platio privrednom društvu "Kodeks trejd" d.o.o iznos od 200.000 dinara bez pravnog osnova. Takođe, utvrđeno je da je kao naredbodavac za izvršenje budžeta GO Stari grad, 18. juna 2018. godine izvršio isplate u ukupnom iznosu od 210.735 dinara bez pravnog osnova, čime je takođe, u tom iznosu, naneta šteta opštinskom budžetu, navodi se u prijavi. Bastać se sumnjiči i da je izvršio plaćanja Agenciji "Nana S. V." od skoro četiri miliona dinara, bez dokaza da su geronto domaćice iz te agencije zaista pružale pomoć u kući starim i iznemoglim osobama (3.928.511 dinara bez dokaza o ostvarenim uslugama). Krivičnom prijavom Bastaću se na teret stavlja i umanjenje prihoda od naknade za postavljene aparata za kokice od korisnika javne površine, za 40 odsto, čime je naneta šteta opštinskom budžetu od 2.8 miliona dinara. Ukupno je konstatovano nezakonito trošenje 80.681.773 dinara. U krivičnoj prijavi detaljno su opisane radnje izvršenja za koje se tereti Bastać i priloženi dokazi kojima se pokrepljuju te tvrdnje, kao i računi koje je podneo Danče Urošević, u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem (više u poglavlju o uzbunjivaču Dančetu Uroševiću).U noći između 28. i 29. marta 2017., Andrej Belinger, tada član opštinskog veća opštine Stari grad, najbolji prijatelj i desna ruka Marka Bastaća, je izazvao je udes oko 2 i 30, posle ponoći, na Novom Beogradu, vozeći sa čak 1,58 promila alkohola! On je vozeći "reno megan" išao velikom brzinom autoputem, nedaleko od Sava centra, i otpozadi je udario "škodu fabiju", čiji je vozač samo pukom srećom pretrpeo lakše povrede! Pijani Belinger je nakon alko-testa urađenog na VMA priveden u policijsku stanicu na trežnjenje. Pre udesa Belinger je počinio još krivičnih dela (vožnja pod uticajem alkohola, nedozvoljena brzina, bežanje od policije…). "Policijski presretač primetio je "reno megan" koji se kretao velikom brzinom preko mosta Gazela u smeru ka Novom Beogradu. Presretač je krenuo za njim, ali vozač "renoa" je nastavio da se kreće velikom brzinom". Do stravičnog udesa je došlo samo nekoliko stotina metara dalje, kod benzinske pumpe. - "Zbog velike brzine, vozač "renoa" je izgubio kontrolu i naleteo na "škodu fabiju", koja se kretala ispred. Od siline udara oba automobila su uništena. Policija je na licu mesta Belingaru uradila alko-test, ali je ipak odvezen na VMA da bi se dobili tačni rezultati. Nakon toga je odveden na trežnjenje" - naveli su u policiji. Na mestu nesreće, tokom uviđaja, pojavio se i Marko Bastać, predsednik opštine Stari grad (Uputnica 39.). Posle tog skandala Bastać je svog najboljeg prijatelja unapredio u Načelnika opštinske uprave.Marko Bastać je protivzakonito, a besplatno, ustupio dve kancelarije na trećem spratu zgrade opštine Stari grad (kancelarije 49 i 50) televiziji Šabac (Uputnica 40.). Iz dve navedene kancelarije izbačen je deo jedne opštinske službe i zaposleni u toj službi. Tu je napravljen improvizovani studio TV Šabac, u kome gostuju Đilas i ostali funkcioneri SZS, da ne bi morali fizički da odlaze u Šabac na TV. Jednostavno, prostorije državnog organa nije moguće ustupiti, dati na korišćenje, ili iznajmiti na ovaj način. Prema odredbama Odluke o načinu postupanja sa nepokretnostima koje su u javnoj svojini grada Beograda, gradske opštine ne mogu da izdaju u zakup poslovne zgrade ili njihove delove. Uz to opštine su dužne da svoj prostor koriste isključivo u sklopu obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.Javnost je ostala šokirana i zgađena posle svedočenja pravog insajdera i uzbunjivača, Bastaćevog kuma (Bastać je bio Lešnjakov kum na venčanju), prijatelja i nekadašnje leve ruke u opštini Stari grad, Lazara Lešnjaka (Uputnice 41. 42. 43. i 44.). Mene lično, kao političkog analitičara, stanovnika opštine Stari grad i dobrog poznavaoca prilika u opštinskoj vlasti, tu gotovo ništa nije iznenadilo. Sve to je bilo u skladu sa onim što je godinama prodiralo u javnost, a ticalo se malverzacija u toj opštini. Iznenadila me je jedino hrabrost i volja Lazara Lešnjaka da istupi i da optuži i sebe. Lazar Lešnjak je diplomirani inženjer šumarstva. Lešnjak je od 2012. do sredine 2018. bio član opštinskog veća, bivši je član DS, bio je sve vreme uz Bastaća i u grupi građana, i bio je član SSP (stranka je osnovana 19.04.2019.). Po svedočenju Lazara Lešnjaka, koje je 31.10.2019., emitovano na TV "Studio B", on je krajem maja 2018., doživeo torturu u prostorijama nekadašnje Bastaćeve grupe građana, a tada, u maju 2018., Đilasove stranke SSP. Fizičko mučenje je trajalo od 21 čas, pa do 5 ujutru, narednog dana - čitavih osam časova. Torturu je vodio Marko Bastać, koji je bio glavni mučitelj. U mučenju su još učestvovali Andrej Belinger, funkcioner SSP, Bastaćeva desna ruka i načelnik opštinske uprave Stari grad, kao i Vojislav Bastać, brat Marka Bastaća. Mučenju je prisustvovao i Dejan Stojanović, funkcioner SSP, načelnik komunalne inspekcije Stari grad. On nije mučio Lešnjaka, već je igrao ulogu "dobrog policajca". Tortura je podrazumevala protivpravno zadržavanje, vezivanje ruku i nogu za stolicu, isleđivanje i fizičko i psihičko mučenje. U to je bilo uključeno batinanje po glavi i telu, davljenje kesom preko glave. Psihička tortura je obuhvatala ponižavanje, pretnje, čak i seksualnim nasiljem, i zahteve da žrtva prizna ono što mučitelji traže. Uzrok torture je to što Lešnjak nije dostavio Bastaću jednu preuzetu kovertu sa mitom od 6000 evra, koji mesec ranije.printscreenPovodom mučenja, korupcije i krivičnih dela Marka Bastaća, Lešnjak u svom svedočenju, između ostalog kaže:"Sa Markom Bastaćem se znam od 2006. godine, postali smo venčani kumovi. Kao njegov kum, pratio sam bespravnu gradnju na Starom gradu, i bespravni graditelji su mogli da sagrade nešto u srcu Dorćola uz određenu finansijsku nadoknadu koje sam ja bio dužan da preuzmem i odnesem Marku. Tih koverata je bilo desetak i radi se o sumi od nekoliko desetina hiljada evra. Na sastanak u devet uveče došli su još i Andrej Belinger i Dejan Stojanović. Sastanak je počeo tako što nam je Bastać plastičnim kaiševima vezao ruke i noge za stolice i rekao: "Sad ćemo da se igramo kviza." Mislio sam da je šala, ali kad je počeo da nabraja i pita da li poznajemo određene ljude, shvatio sam da nije. Ja sam ih prepoznavao, jer su imali veze sa bespravnom gradnjom u Starom gradu. Kada su Andrej i Dejan rekli da navedenu osobu ne znaju, odvezao ih je. Na svako njegovo naredno pitanje ukoliko nije bio zadovoljan odgovorom, bio sam udaran prvo onim kanapom za preskakanje, bio sam šiban po telu, sedeo tako vezan… Počelo je u devet uveče, došao sam kući u pola šest ujutru kući. Tokom noći odgovarao sam na bezbroj pitanja, a sve u vezi sa kovertom koju mu nisam odneo… Gde sam bio, u koliko sati, šta sam pio na nekom sastanku… Klasično mučenje. Ako nije bio zadovoljan odgovorom, dobijao sam udarac pesnicom u glavu, u stomak, stavljena mi je kesa na glavu da se malo kao i gušim, da se mučim… Uključen je bio TV na maksimalno, da se ne čuje šta se dešava. Andrej (Belingar op.aut.) me je isto udario dva ili tri puta, vikao je na mene i pitao "da li je moguće da sam to uradio".Zvala me je supruga na telefon, da pita gde sam, Marko se javljao i govorio da smo na sastanku. Doneli su i neke flaše vina, pravili pauze u drugoj prostoriji gde su pili i dogovarali se šta dalje. Oko 4 ujutru se pojavio Vojislav, jedan od Markove braće, valjda od strica. Podelio mi je par udaraca u lice i rekao da ne smem tako više nikada da se ponašam. Zapretili su mi da bilo kome šta kažem. Ni porodici, ni policiji, da ne bismo imali gadne probleme. Kući sam došao u 5.30 i rekao supruzi da ne radim više u Opštini Stari grad. Rečeno mi je da polovinom juna na Skupštini opštine podnesem ostavku, pa sam to i uradio. Kao čovek od Bastaćevog poverenja i njegov venčani kum, jedno od zaduženja u Opštini mi je bilo i pokrivanje rada građevinske inspekcije. Bezbroj je primera bespravne gradnje u centru grada i srcu Dorćola. Onde gde je Bastać imao dogovor sa graditeljima, ja sam morao da pokrijem papirološki. Slao sam inspektore na određene lokacije, a oni su revnosno obavljali svoj posao. Opština bi onda donosila rešenje o rušenju, gradilište smo ograđivali trakama, ali su graditelji i dalje bespravno zidali, jer su za određenu sumu novca sa Bastaćem sklopili dogovor. Nikada nismo uklanjali sporne objekte, jer smo se vadili na nedostatak novca u budžetu. Imao sam zadatak da uzimam koverte u kojima je bio novac od tih bespravnih graditelja i da ih donosim Bastaću. Bilo je desetak takvih primera u mom mandatu, koji se sve skupa mere desetinama hiljada evra. Moj pakao od života počinje kada sam jednu od tih koverata zadržao za sebe".Lešnjak je rekao da je iza njega težak period od godinu dana skrivanja i straha za bezbednost, jer su ispred zgrade u kojoj živi dolazili ljudi povezani sa divljom gradnjom. Posle toga je, kaže, morao da se skloni u Pariz, gde je radio u kafiću i pomagao u građevinskim poslovima."Morao sam da izađem u javnost, jer ne mogu više da živim sam u stranoj zemlji, odvojen od porodice, već želim da se vratim normalnom životu" - zaključio je svoju ispovest Bastaćev kum.printscreenU svojoj pisanoj izjavi o korupciji, predatoj nadležnima u Gradu Beogradu, Lazar Lešnjak je u svojstvu uzbunjibelodanio sledeće malverzacije Marka Bastaća, u kojima je i sam učestvovao i kojima je bio direktni svedok:- Bastać je jednom građaninu uzeo 5.000 evra, od dogovorenih 30.000 za legalizaciju objekta, ali ovaj nije hteo da da ostatak mita, pa mu je poslata inspekcija.- Bastać je za nadziđivanje stana u Gospodar Jevremovoj uzeo 2.000 evra.- Bastać je izdavanje upotrebne dozvole u zgradi u Nušićevoj naplatio 2.000 evra.- Bastać je jednom kafiću na Dorćolu uzeo 3.000 evra za nadgradnju.- Bastać je stopirao postupak protiv bespravne gradnje od oko 70 kvadrata na "Dorćol placu" dok funkcioner N. K. ne završi legalizaciju. (Autoru ovog teksta poznat je podatak iz APR, da je vlasnik "Dorćol placa", Veselin Simonović, bivši glodur Blica, prijatelj Dragana Đilasa i simpatizer DS, a sada verovatno SSP. Stoga ovaj podatak o korupciji koji je izneo Lešnjak, zvuči sasvim uverljivo).- Onih 6.000 evra koje je Lešnjak prisvojio i zbog kojih je mučen, je novac građanina L. G. kome je legalizovano 80 kvadrata nadgradnje stana u Ulici cara Uroša.- Bastać nije hteo da šalje inspekciju u nelegalnu perionicu kod Luke Beograd, zbog toga što je postigao dogovor sa njenim vlasnikom.- Bastać je isposlovao da nadležni organi sruše krov jedne kuće, zbog toga što vlasnik nije hteo da mu da 30.000 evra za legalizaciju.- Bastać je obezbedio parking mesta klinici "Medigrup", koja ima kliniku u zgradi u ulici Cara Dušana. To je urađeno na štetu stanara te zgrade kojima su ta mesta pripadala.Slučaj "Bastać" je pratilo i prati, gromoglasno ćutanje cele SZS opozicije. Ni jedna od mnogo stranaka SZS nije se oglasila povodom optužbi uzbunjivača Lešnjaka i Uroševića. Iz Bastaćeve stranke, SSP - muk. Predsednik SSP, Dragan Đilas, koji komentariše sve i svašta, o Bastaćevom skandalu i aferi ćuti gotovo tri nedelje. Sam Bastać se oglasio u dve emisije na Đilasovoj TV Ns. U emisiji "Među nama" on je rekao da je kompletno svedočenje Lešnjaka neistinito. Kao Lešnjakov motiv on je nepromišljeno naveo to da je Lešnjak ucenjen od strane vlasti.Tu se postavlja pitanje, na koji način vlast može uceniti čoveka o čijim poslovima ništa ne zna, i koji je u junu 2018. godine, napustio Srbiju i do skora živeo u Francuskoj? Lešnjaka je mogao da uceni Bastać ili neko drugi kome bi Bastać saopštio šta su radili u opštini Stari grad, ali ne i gradska ili republička vlast. U pokušaju da nešto kaže o svom kumu Lešnjaku, Bastać je rekao da je Lešnjak iznenada, u junu prošle godine, saopštio da je nezadovoljan svojom platom u opštini, i da ne može da izdržava porodicu i da je odlučio da ide da radi u Francusku, i da podnese ostavku na funkcije u opštini. Sve to zvuči baš nategnuto. Plate i privilegije funkcionera u opštini Stari grad su značajne, a posao lak, stoga potpuno neubedljivo zvuči to da je neko rešio to da odbaci i da ode trbuhom za kruhom, u zemlju čiji jezik ne govori i gde nikoga ne poznaje. U toj emisiji je gostovao i bivši sudija i tužilac, Sead Spahović, nekada blizak SPO-u i DS-u. On je sa druge strane izneo sasvim drugi motiv Lešnjakovog svedočenja - osvetu. Možda se radi i o osveti? Međutim sveti se onaj ko ima zbog čega da se sveti! Dakle, Spahović je insinuirao da Lešnjakove optužbe o mučenju zbog 6000 evra (koje Lešnjak nije odneo Bastaću), mogu biti istinite i da se Lešnjak Bastaću sveti zbog svega toga. Iz toga proističe da navodi Lešnjaka o torturi i korupciji mogu biti istiniti, čim se zbog toga sveti. Bastać je ćutao i nije negirao navode Seada Spahovića. Dva dana posle toga Bastać je gostovao u "Utisku nedelje" i Biljana Srbljanović ga je u svom komentaru optužila da se branio neuverljivo, da je "gutao knedle" i "muljao sa odgovorima", da je "jedan očigledni mutljivac" i "muljator". Eto toliko je bio uverljiv. Posle toga je i Bastać prestao da daje izjave povodom svog skandala i afere (Uputnica 47.)Neko će možda osporiti kredibilitet uzbunjivača Lazara Lešnjaka, na osnovu one narodne izreke "Jedna lasta ne čini proleće". Nekoliko dana posle svedočenja prvog uzbunjivača-insajdera, pojavio se i drugi, te eventualne malopređašnje primedbe otpadaju. O korumpiranosti Marka Bastaća, svedočio je 04.11.2019. godine, Danče Urošević, preduzetnik koji se uglavnom bavio kompanijama za privatno obezbeđenje. Bio je direktor nekoliko njih. Pregledom njegovih tragova, na Guglu, vidi se da nema naznaka povezanosti sa sumnjivim licima ili poslovima. Danče Urošević je takođe dobio status uzbunjivača, i svoj pisani iskaz dao je nadležnim organima. Danče Urošević je bivši pravni zastupnik kompanije (agencije) "Rispekt legal", jedne od dve kompanije (druga je "Kodeks trejd") koje su služile kao paravan za nezakonito trošenje novca opštine Stari grad. Pretragom podataka u APR vidimo da su i "Rispekt legal" i "Kodeks trejd" registrovani kao privredni subjekti. Zvanično "Kodeks trejd" bavi čišćenjem i održavanjem zgrada, dok je "Rispekt legal" zvanično "privatna agencija za ustupanje ljudskih resursa". Nezvanično, radi se o paravan agencijama, koje mogu pružiti i zvanično navedene usluge, ali i mnoge druge, nezvanične.Danče Urošević otkriva da je predsednik opštine Stari grad, Marko Bastać novcem iz budžeta, mimo zakona, plaćao odbornike, ali i druge aktiviste (Uputnica 48.). Mesečno su dobijali od 30.000 do 80.000 dinara, preko Uroševićeve agencije. Dok je Urošević bio ovlašćeno lice te agencije, ovim licima je nezakonito isplaćeno 86 miliona dinara. Iz toga proističe da je Marko Bastać proneverio 86 miliona dinara iz opštinskog budžeta, za političku kampanju i finansiranje stranačkih aktivista, odbornika koji su deo vlasti, ali i najbliže rodbine!"Nakon pobede na tenderu, "Rispekt legal" sklopio je ugovor od 86 miliona dinara za 2018. i 2019. sa opštinom Stari grad. Pristao sam na uslove koje su čelnici opštine nametnuli, a to je da zaposlim 60 radnika koje oni izaberu. Kasnije sam saznao da je 23 već zaposleno na drugom mestu, ali smo morali da ih isplaćujemo zbog pretnji i ucena zatvaranjem firme" - navodi Urošević. On objašnjava kako je funkcionisao Bastaćev sistem:"Odbornici u Skupštini opštine Stari grad po zakonu imaju nadoknadu za taj rad. Međutim, određeni broj njih, koji su bliski Bastaću, bio je zaposlen i preko agencije "Rispekt legal" i praktično su iz budžeta dobijali novac koji ne bi smeli, jer je to sukob interesa. Oni su dobijali novac, a praktično su bili fiktivno zaposleni. Postoje odbornici iz svih stranaka koje čine vlast na Starom gradu, a koji su ovako prisvojili novac građana. To su mahom bivše demokrate, koje su preletele u SSP, ali ima ljudi i iz SRS i SPS. Novac preko ovih agencija isključivo su dobijali odbornici, funkcioneri SSP i aktivisti. Taj novac, koji je namenjen za građane, potrošen je na ljude koji su svakodnevno sprovodili kampanju za Đilasovu političku organizaciju. Oni su novcem građana finansirali svoju političku kampanju. To su ljudi koje smo viđali na njihovim akcijama, demolirali su gradilišta, čupali znakove, spaljivali knjige Gorana Vesića… To je jedna ista grupa ljudi, tu su funkcioneri opštine, članovi veća i ovi koji su na pomenutim platnim spiskovima".Urošević navodi da je dobio otkaz u agenciji "Rispekt legal" nakon što je u medijima otkriveno da Bastać svoje ljude plaća preko "Rispekt legala". Bastać se nije izjasnio o Uroševićevim optužbama, za razliku od Lešnjakovih.Bastać i njegov šef Đilas slabo čitaju knjige. Oni više vole da spaljuju knjige. Da su išta čitali, čuli bi barem za knjigu Reja Bredberija, "Farenhajat 451", negativnu utopiju, koja govori o nasilnicima poput Bastaća i Đilasa, koji proganjaju ljude i spaljuju knjige. Čuveni Fransoa Trifo, je snimio izvanredan film po toj knjizi. Sve to Đilas i Bastać ne znaju. Inače, 451 stepen po Farenhajtovoj skali, je temperatura na kojoj gore knjige (232 oC). Bastać to zna iz prakse. Đilas i Bastać ne poznaju ni istoriju, jer da je poznaju znali bi da su nacisti spaljivali knjige, baš kao i njih dvojica. I nacisti su u početku "samo" proganjali ljude i spaljivali knjige, a onda je to sve dovelo i do genocida. Za sada ovi naši esesovci još nisu u toj fazi, za sada spaljuju knjige, proganjaju ljude i najavljuju da će vlast u krvi rušiti na ulici. Kako to izgleda, pokazali su ispred galerije "Progres". Donji snimak "Srbininfo" pokazuje agresivnost Bastaćeve i Đilasove linč rulje. U petom minutu snimka se vidi klicanje Bastaću kao glavnom operativcu akcije spaljivanja knjige i proganjanja.Prvo su Đilasovi funkcioneri i članovi pokušali da spreče promociju knjige Gorana Vesića o Beogradu, gradu koji toliko duboko mrze. Mrze Beograd i zbog toga vandalizuju sve što je obnovljeno, trgove, fontane, mobilijar, saobraćajne znakove, gradilišta i napadaju građevince. Potom su đilasovci i bastaćevci ispred galerije "Progres" spalili knjigu, od čije prodaje se finansira humanitarna akcija spašavanja života devetogodišnjeg Filipa Ivanovića, obolelog od maligne forme sarkoma. Vređali su i oca malog Filipa Ivanovića, koji je došao na promociju knjige.Pink.rsNarednih dana je dvoje Đilasovih potpredsednika negiralo odgovornost SSP za paljenje knjiga. Marinika Tepić je na RTS-u tvrdila da je SNS organizovala paljenje Vesićeve knjige, za koju je rekla da i nije prava knjiga, već pamflet. Marko Bastać je 15. 10. odlučno negirao da SSP ima bilo kakve veze sa paljenjem Vesićeve knjige. To isto je tvrdio i član predsedništva SSP, Branko Miljuš. Dve nedelje kasnije, kada se pojavio snimak spaljivanja knjige, na kome se vide osobe koje su zapalile knjigu o Beogradu, Dragan Đilas je bio primoran da na KZŠ od 31.10. prizna de je jedan član SSP učestvovao u paljenju knjige. U paljenju knjige su učestvovala četvorica članova Đilasove stranke. Knjiga je zapaljena po nalogu Dragana Đilasa, a neposredan nalog četvorici izvršilaca su dali Marko Bastać i Branko Miljuš.Autor ovog teksta je bio odbornik u opštini Stari grad od 1992. do 2008. godine. Prvih osam godina bio sam u opoziciji. Od 2000. do 2004., obavljao sam dužnost predsednika Izvršnog odbora opštine Stari grad. Od 2004. do 2008. bio sam zamenik predsednika opštine. O svemu ovome govoriću zbog toga što je u tih 16 godina bilo nazamislivo da se rade stvari koje radi Marko Bastać. U ta dva mandata u opštini, opštinska vlast, čiji sam funkcioner bio, bavila se isključivo: uvođenjem komunalnog reda, redukovanjem broja kioska (sa 400 na 100), povećanjem procenta naplate od zakupnina za poslovni prostor, vraćanjem otuđenih subjekata - sportskog centra i ustanove kulture, pod okrilje vlasnika i osnivača, opštine Stari grad, renoviranjem celog Doma zdravlja i svih zdravstvenih stanica, ulaganjem u obnovu vrtića, osnovnih i srednjih škola, finasiranjem SPC (Dečani i Pećka Patrijaršija), finansiranjem srpske enklave Goraždevac u Metohiji, nagrađivanjem najboljih đaka i dodelom novčane pomoći majkama novorođenih beba. Pomagali smo, doniranjem medicinskih aparata i mnoge zdravstvene ustanove u Beogradu. Nismo trošili novac na marketing, na fantomske agencije, nismo plaćali odbornike, izuzev skupštinske naknade koja im po zakonu pripada, nismo plaćali aktiviste bilo koje stranke, nismo blokirali radove ili rušili ono što gradi grad Beograd, već smo gradili, nismo uništavali gradski mobilijar i saobraćajne znakove, nismo stvarali dugove, plaćali smo porez, poštovali smo zakone i propise, nismo nikoga mučili, nismo nikoga tukli ili isleđivali, nismo ni tražili niti uzimali mito, nismo zapošljavali članove svojih porodica, kumove i prijatelje, nismo proganjali građane po ulicama, nismo spaljivali knjige, već smo kupovali knjige đacima. Normalno smo sarađivali sa gradskim i republičkim vlastma. Nismo imali bilo kakvu aferu. Nismo imali ni prekršajne, a kamoli krivične prijave. Ni za kim od nas koji smo bili na čelu opštine do 2008. nisu se vukli bilo kakvi tragovi. Lično sam ostavio čiste račune i za ovih poslednjih 11 godina, od kada mi je prestao mandat u opštini, niko me nije prozvao ni za jednu stvar koja je učinjena tokom moja dva mandata. To je bilo stoga što u toku mandata nisam uradio ni jednu spornu stvar. To važi i za ostale funkcionere u ta dva mandata. Verujem da su i ostale kolege iz tog perioda, ma kojoj stranci pripadale, danas šokirane onim što radi vlast opštine Stari grad, na čelu sa Markom Bastaćem.Kako je moguće da jedna takva osoba poput Bastaća bude u vlasti opštine punih 10 godina, i da napreduje u karijeri, uprkos tome što su malverzacije u opštini rasle tokom tih 10 godina, i danas dostigle neslućene razmere? Kako je moguće da toliko stranaka iz vlasti i opozicije, toliko dugo podržava jednu tako dijaboličnu i kompromitovanu ličnost? Odgovor na to pitanje je složen. Deo odgovora je sama činjenica da je u pitanju opština Stari grad, centar Beograda, neformalno stecište samoproglašene elite, odnosno snobova i malograđana, tzv. cveta građanstva, koje je bilo oličeno u DS, iz koje potiču i Bastać i njegova grupa. Postoji netačna pozitivna predrasuda, da je predsednik jedne takve opštine, sam po sebi nekakva elita, posebna ličnost i zaštićena vrsta. Ulogu igra i činjenica da je sam Bastać, dugo vremena uspevao da obmanjuje javnost, šireći imidž savremenog, tehnokratskog, i pre svega nekonvencionalnog mladog čoveka koji je zaratio sa partokratijom, veštog u korišćenju modernih sredstava komuniciranja. Možda je on u nekom trenutku i posedovao neki od navedenih kvaliteta, međutim vlast, sujeta, arogancija i obest su odavno potpuno ovladali Bastaćem. Dostojevski je rekao: "Ima ljudi koji svesno prelaze preko svoje savesti". To za Bastaća ne važi. Kao i Đilas, on savesti nema.vidovdan.orgTanjugTanju                                                                                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/evropska-komisija-srbija-treba-da-ubrza-reforme-u-pravosudju-slobodi-izrazavanja/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Evropska komisija: Srbija treba da ubrza reforme u pravosuđu, slobodi izražavanja - Društvo - Dnevni list

Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU.Foto: EPA/ JULIEN WARNAND U non-pejper dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid navodi se da je "Srbija ostvarila napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u nekim oblastima dok je u drugima u ozbiljnom zaostatku". "U nekim oblastima su rezultati vidljivi dok u drugima još nisu opipljivi. Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala", navodi se u izveštaju iz novembra 2019. Navedeno je da je u slučaju poglavlja 23 proces ustavne reforme koja treba da ojača nezavisnost i odgovornost sudstva stavljena na čekanje i da iako je inicijativa u skupštinu stigla pre godinu dana još nije bilo glasanja. "Važno je da se taj proces nastavi na transparentan i inkluzivan način što je pre moguće, između ostalog i pripremanjem potrebnih zakona", navodi EK. Kako se navodi u izveštaju, okvir za primenu zakona o nadležnosti državnih organa, čiji cilj je efikasnija borba protiv korupcije, uglavnom već postoji. Usvajanjem novog zakona o borbi protiv korupcije u maju 2019. povećane su dužnosti Agencije za borbu protiv korupcije i njen pristup informacijama. U pogledu osnovnih prava, navodi EK, radna grupa za stvaranje nacrta medijske strategije ponovo se sastala u septembru i u oktobru završila pravljenje nacrta. "Sveukupno, otkako je premijerka (Ana Brnabić) u proleće 2018. ponovo pokrenula proces, on je bio inkluzivan i transparentan; medijska udruženja su, međutim, navela da raniji nacrt poslat Komisiji u maju 2019. nije bio dogovoren na radnoj grupi", piše u izveštaju. Takođe, izražena je ozbiljna zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima kao i zbog toga što ukupno okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja. Navodi se da je nastavljeno renoviranje zatvora u sklopu strategije smanjenja broja zatvorenika, da je počela primena zakona o ličnim podacima i besplatnoj pravnoj pomoći. S druge strane, zakoni o zaštitniku građana, protiv diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim počiniocima krivičnih dela uveliko zaostaju. U pogledu poglavlja 24, napredak je ostvaren na polju upravljanja granicama i migracijama, što uključuje procedure za davanje azila, borbe protiv sajberkriminala, krijumčarenja ljudi i pranja novca, kao i saradnje u borbi protiv droge, kontroli naoružanja i pravosudnoj saradnji. Kako se navodi, rezultat toga bi trebalo da bude uspešnija borba protiv organizovanog kriminala kao i aktivniji pristup finansijskim istragama i zaplenama sredstava. Evropska komisija, SrbijaBrisel

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/evropska-komisija-srbija-treba-da-ubrza-reforme-u-pravosudju-i-slobodi-izrazavanja.html

Autori: Autonomija Autor

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Evropska komisija: Srbija treba da ubrza reforme u pravosuđu i slobodi izražavanja

"Ozbiljna zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima" 19. nov 2019 Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU. U non-pejper dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid navodi se da je "Srbija ostvarila napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u nekim oblastima dok je u drugima u ozbiljnom zaostatku". "U nekim oblastima su rezultati vidljivi dok u drugima još nisu opipljivi. Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala", navodi se u izveštaju iz novembra 2019. Navedeno je da je u slučaju poglavlja 23 proces ustavne reforme koja treba da ojača nezavisnost i odgovornost sudstva stavljena na čekanje i da iako je inicijativa u skupštinu stigla pre godinu dana još nije bilo glasanja. "Važno je da se taj proces nastavi na transparentan i inkluzivan način što je pre moguće, između ostalog i pripremanjem potrebnih zakona", navodi EK. Kako se navodi u izveštaju, okvir za primenu zakona o nadležnosti državnih organa, čiji cilj je efikasnija borba protiv korupcije, uglavnom već postoji. Usvajanjem novog zakona o borbi protiv korupcije u maju 2019. povećane su dužnosti Agencije za borbu protiv korupcije i njen pristup informacijama. U pogledu osnovnih prava, navodi EK, radna grupa za stvaranje nacrta medijske strategije ponovo se sastala u septembru i u oktobru završila pravljenje nacrta. "Sveukupno, otkako je premijerka (Ana Brnabić) u proleće 2018. ponovo pokrenula proces, on je bio inkluzivan i transparentan; medijska udruženja su, međutim, navela da raniji nacrt poslat Komisiji u maju 2019. nije bio dogovoren na radnoj grupi", piše u izveštaju. Takođe, izražena je ozbiljna zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima kao i zbog toga što ukupno okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja. Navodi se da je nastavljeno renoviranje zatvora u sklopu strategije smanjenja broja zatvorenika, da je počela primena zakona o ličnim podacima i besplatnoj pravnoj pomoći. S druge strane, zakoni o zaštitniku građana, protiv diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim počiniocima krivičnih dela uveliko zaostaju. U pogledu poglavlja 24, napredak je ostvaren na polju upravljanja granicama i migracijama, što uključuje procedure za davanje azila, borbe protiv sajberkriminala, krijumčarenja ljudi i pranja novca, kao i saradnje u borbi protiv droge, kontroli naoružanja i pravosudnoj saradnji. Kako se navodi, rezultat toga bi trebalo da bude uspešnija borba protiv organizovanog kriminala kao i aktivniji pristup finansijskim istragama i zaplenama sredstava. (Beta)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/evropska-komisija-srbija-treba-da-ubrza-reforme-u-pravosudju-slobodi-izrazavanja/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Evropska komisija: Srbija treba da ubrza reforme u pravosudju, slobodi izražavanja

Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosudja, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU. U non-pejper dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid navodi se da je "Srbija ostvarila napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u nekim oblastima dok je u drugima u ozbiljnom zaostatku". "U nekim oblastima su rezultati vidljivi dok u drugima još nisu opipljivi. Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosudja, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala", navodi se u izveštaju iz novembra 2019. Navedeno je da je u slučaju poglavlja 23 proces ustavne reforme koja treba da ojača nezavisnost i odgovornost sudstva stavljena na čekanje i da iako je inicijativa u skupštinu stigla pre godinu dana još nije bilo glasanja. "Važno je da se taj proces nastavi na transparentan i inkluzivan način što je pre moguće, izmedju ostalog i pripremanjem potrebnih zakona", navodi EK. Kako se navodi u izveštaju, okvir za primenu zakona o nadležnosti državnih organa, čiji cilj je efikasnija borba protiv korupcije, uglavnom već postoji. Usvajanjem novog zakona o borbi protiv korupcije u maju 2019. povećane su dužnosti Agencije za borbu protiv korupcije i njen pristup informacijama. U pogledu osnovnih prava, navodi EK, radna grupa za stvaranje nacrta medijske strategije ponovo se sastala u septembru i u oktobru završila pravljenje nacrta. "Sveukupno, otkako je premijerka (Ana Brnabić) u proleće 2018. ponovo pokrenula proces, on je bio inkluzivan i transparentan; medijska udruženja su, medjutim, navela da raniji nacrt poslat Komisiji u maju 2019. nije bio dogovoren na radnoj grupi", piše u izveštaju. Takodje, izražena je ozbiljna zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima kao i zbog toga što ukupno okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja. Navodi se da je nastavljeno renoviranje zatvora u sklopu strategije smanjenja broja zatvorenika, da je počela primena zakona o ličnim podacima i besplatnoj pravnoj pomoći. S druge strane, zakoni o zaštitniku gradjana, protiv diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim počiniocima krivičnih dela uveliko zaostaju. U pogledu poglavlja 24, napredak je ostvaren na polju upravljanja granicama i migracijama, što uključuje procedure za davanje azila, borbe protiv sajberkriminala, krijumčarenja ljudi i pranja novca, kao i saradnje u borbi protiv droge, kontroli naoružanja i pravosudnoj saradnji. Kako se navodi, rezultat toga bi trebalo da bude uspešnija borba protiv organizovanog kriminala kao i aktivniji pristup finansijskim istragama i zaplenama sredstava. (Beta)

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: krusevacinfo.com

Link: http://www.krusevacinfo.com/sud-potvrdio-da-je-ivan-mijailovic-prijatelj-bratislava-gasica-zaposlen-nezakonito-suprotno-pripisima-republike-srbije/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: SUD potvrdio da je Ivan Mijailović, prijatelj Bratislava Gašića, zaposlen nezakonito, suprotno pripisima Republike Srbije

Šeruj Na FB Sud potvrdio da je prijatelj Bratislava Gašića zaposlen mimo zakona Ivan Mijailović sada je načelnik inspekcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Fotograf: SNS Kruševac / Fejsbuk Upravni sud u Kragujevcu presudio je da je bivši upravnik Vaspitno-popravnog doma za maloletnike u Kruševcu Ivan Mijailović, inače prijatelj šefa Bezbednosno-informativne agencije Bratislava Gašića, Sud potvrdio da je prijatelj Bratislava Gašića zaposlen mimo zakona Ivan Mijailović sada je načelnik inspekcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Fotograf: SNS Kruševac / Fejsbuk Upravni sud u Kragujevcu presudio je da je bivši upravnik Vaspitno-popravnog doma za maloletnike u Kruševcu Ivan Mijailović, inače prijatelj šefa Bezbednosno-informativne agencije Bratislava Gašića, taj posao dobio mimo zakona i bez potrebnih kvalifikacija, o čemu je Pištaljka pisala početkom ove godine. Tako je rešenjem Upravnog suda poništeno rešenje Žalbene komisije Vlade Republike Srbije od pre dve godine, koja je jedina našla da je Mijailović ispunjavao sve uslove konkursa iako je suprotno tvrdio i Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave.Sud je vratio predmet na ponovno odlučivanje Žalbenoj komisiji, a Mijailović je u međuvremenu napredovao u službi. Upravni sud je u obrazloženju presude ukazao na istu nepravilnost na koju je prošle godine ukazivao i Upravni inspektorat - da je prilikom postavljenja Ivana Mijailovića za upravnika doma u Kruševcu na određeno vreme još 2013. godine bilo propusta, jer on nije imao traženo radno iskustvo u struci. Kršeći zakon nadležna ministarstva su Mijailoviću mandat vršioca dužnosti produžavala na svakih šest meseci u periodu od pet godina, sve dok nije stekao i uslov o dužini radnog iskustva.Ivan Mijailović je u međuvremenu unapređen i ovoga puta bez konkursa postavljen na mesto načelnika inspekcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.Pištaljka je već pisala o novom postavljenju Mijailovića u januaru mesecu ove godine za koje je v.d direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević naveo da je u skladu sa zakonom, bez navođenja konkretnih detalja. On je tada naveo da za javnim konkursom nije bilo potrebe pošto se radilo o premeštaju zaposlenog na novo radno mesto u okviru iste institucije.Osim o nezakonitostima koje prate Mijailovićevu profesionalnu karijeru, Pištaljka je ranije pisala i o njegovoj ulozi prilikom stvaranja Srpske napredne stranke u Kruševcu. Osnovni sud u Kruševcu ga je 2011. godine osudio zbog zloupotrebe službenog položaja na šest meseci zatvora, uslovno na dve godine.Mijailović je, kako stoji u presudi tog suda, koristio svoj službeni položaj policajca da bi prikupljao podatke o bivšem partijskom drugu iz Srpske radikalne stranke, koje je stavio na raspolaganje neovlašćenom licu. Te podatke je, kako je utvrdio sud, na konferenciji za štampu koristio njegov prijatelj, a sadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije Bratislav Gašić u cilju diskreditacije svog bivšeg partijskog druga. Mijailović se na sudu branio tvrdnjom da je podatke o pripadniku SRS pribavljao iz ličnih razloga zbog ličnog sukoba i da ih nije prosleđivao Gašiću. Gašić, koji je podatke o tom radikalu iznosio u javnost, tvrdio je da ih je našao u poštanskom sandučetu od anonimnog pošiljaoca.Tu presudu je Apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo u junu 2012. i vratio sudu u Kruševcu na ponovno suđenje, ali je tužilaštvo, koje se prvobitno žalilo da je presuda Osnovnog suda blaga, u međuvremenu odustalo od gonjenja Mijailovića.Potvrdu o volontiranju, kojom je Mijailović pokušao da nadomesti nepostojeći a traženi radni staž na konkursu za upravnika VPD u Kruševcu, izdao je advokat Milan Petrović iz Niša koji je bio pravni zastupnik upravo Bratislava Gašića u postupku vezanom za sukob interesa pred Agencijom za borbu protiv korupcije.Ivan Mijailović je nedavno bio saslušavan u okviru istrage za napad na jednog od lidera opozicije Borka Stefanovića u Kruševcu. Kako je naveo portal KRIK, on je negirao da je bio prisutan prilikom napada na Stefanovića. Takođe je negirao i da je imao komunikaciju sa trojicom optuženih za ovaj napad kojima se trenutno sudi pred Višim sudom u Kruševcu.Izvor: Pistaljka.rsLink: https://pistaljka.rs/home/read/837          

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Konstituisan Lokalni antikorupcijs

Konstituisan Lokalni antikorupcijski forum u Kragujevcu, sednica bez medijaKRAGUJEVAC, 19. novembra 2019. (Beta) - Na konstitutivnoj sednici Lokalnog antikorupcijskog forum (LAF) grada Kragujevca za predsednicu je izabrana Zorica Sorak, profesorka srpskog jezika i književnosti i gradjanskog vaspitanja u Osnovnoj školi "Stanislav Sremčević".Kako se navodi na zvaničnom sajtu Grada Kragujevca, Sorak je akreditovana trenerica Nacionalne akademije za javnu upravu i Agencije za borbu protiv korupcije."Zadatak članova Lokalnog antikorupcijskog foruma je da prate ostvarivanje Lokalnog antikorupcijskog plana grada Kragujevca, otklanjaju rizike od korupcije i podižu svest o značaju borbe protiv korupcije", navodi se na sajtu.Lokalni antikorupcijski akcioni plan usvojen je na sednici Skupštine grada 20. decembra 2017. godine i obuhvata 13 oblasti.Medju njima su razotkrivanje korupcije kroz zaštitu uzbunjivača i upravljanje prijavama i predstavkama korisnika usluga na rad službenika, upravljanje javnom svojinom, jačanje mehanizma gradjanskog nadzora i kontrole u procesu planiranja i realizacije budžeta.Kako je danas dogovoreno, mogućnosti za unapredjenje LAP-a, biće razmatrane na narednoj sednici u decembru.Mediji u Kragujevcu nisu bili obavešteni o današnjoj konstitutivnoj sednici Lokalnog antikorupcijskog foruma u Kragujevcu.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3743192/najsavremeniji-lekovi-za-rak-pluca-uskoro-na-listi.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Najsavremeniji lekovi za rak pluća uskoro na listi

Novembar je mesec borbe protiv raka pluća, od kog godišnje u Srbiji oboli oko 6.000 ljudi, a umre njih 4.600. I pacijenti i lekari današnji dan nazvali su istorijskim, jer su predstavnici države najavili da će do kraja godine na listu lekova o trošku države biti stavljeni i najsavremeniji lekovi za rak pluća."Na pragu smo istorijskog momenta uvođenja tako značajnih lekova za naše prilike", reakcija je načelnice Dnevne bolnice Instituta za pulmologiju KCS, Natalije Samardžić, na vest koju je saopštila predstavnica Fonda za zdravstveno osiguranje. "Doneta je odluka i pregovaramo sa farmaceutskim kućama. Već krajem godine očekujemo da se nađu na listi, a pacijentima će biti dostupni nakon postupka javne nabavke koji traje dva, tri meseca", rekla je Jovana Simanović Milovanović, direktorka Sektorka za lekove RFZO. "Da budem iskrena, očekivanja su uvek bila tu, sumnje nije bilo. Sad kada je potvrđeno, drago mi je da se što pre krene sa tim", navodi Olja Ćorović, predsednica Udruženja "Punim plućima". Zahvaljujući najsavremenijim lekovima, iz donacija, kliničkih studija, ili na osnovu tzv. člana 15, preživljavanje obolelih kojima je rak otkriven u četvrtoj fazi, produženo je za dve - tri, a kod nekih i više godina. Ranije, oni su bili odmah otpisani. Zahvaljujući leku Bratislav je živ. "Zahvaljujući imunoterapiji mi je bolje. Nisam se izlečio, ali sam bolje, nega samo bude ovako", kaže Bratislav Atanacković. "Radi se o nekoliko stotina pacijenata godišnje, to je ona populacija koja ima najviše šanse i samim tim da se najbolje iskoriste mogućnosti Fonda", objašnjava dr Davorin Radosavljević sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Dnevno, dijagnozu rak pluća u Srbiji dobije 16 osoba, a svaki dan bitku izgubi 13 ljudi. Rak pluća godišnje ubije više ljudi nego rak dojke, bešike i prostate zajedno.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3123586-ukida-se-kvorum-za-referendum-a-rok-za-inicijativu-se-pomera-sa-7-na-90-dana

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: EKSKLUZIVNO! Ukida se kvorum za referendum, rok za potpise za inicijativu se pomera sa 7 na 90 dana

Građani Srbije izlazili su do sada na samo tri referenduma, a uspešnih građanskih inicijativa gotovo da nije bilo. Novi Nacrt Zakona donosi niz promena koje bi trebalo upravo to da promeni19/11/19 |  20:11Novi Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi o kome traje javna rasprava, donosi nekoliko novina za građane, a najvažnije je to što za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača, a ukida se i rok koji primenjujemo možda jedini na svetu - prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je za Telegraf.rs da postupak javne rasprave traje do 22. novembra.- Održana su tri okrugla stola u tri grada Srbije, a nacrt je Ministarstvo pripremalo sa drugim resornim ministarstvima kroz radnu grupu. Suštinski, radi se o tome da se ovi važni demokratski mehanizmi kroz ovaj zakon unaprede načine da građani zaista počnu da koriste mehanizme koji su njima na raspolaganju - kaže nam Mogić.Na pitanje koliko je važno da se konačno građani uključe u javnu vlast kaže:- To je ključno. Za sve nivoe vlasti da s jedne strane građani iskažu svoja interesovanja i zahteve da se pitaju da se uredi na određeni način, a s druge da politika sasluša šta su to interesi građana kako bi i oni mogli svoje politike da usaglase sa građanima. Ukoliko pogledamo naš ustav, već u Članu 2. je naglašeno da suverenitet potiče od građana, da putem referenduma, inicijative i tek pod tri, izabranih predstavnika. A ove prve dve jako retko koristimo - dodaje on.Navodi da smo mi imali tri referenduma u istoriji a da su narodne inicijative gotovo sve bile neuspešne.- Možda jedino poslednja koja je realizovna kroz promene krivičnog zakonika a to je ona Fondacije Tiajna Jurić, i to uslovno jer je fondacija predložila izmene u mnogo manjem obimu. Sve to želimo da promenimo i da građani Srbije te mehanizme počnu da koriste mnogo bolje - kaže on.Jedan od glavnih problema važećeg zakona je neusaglašenost sa Ustavom je tzv. kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izaznost više od polovine upisanih birača.Foto: MDULS- Ustav je utvrdio da je za kvorum potrebna većina IZAŠLIH birača. Usklađujemo taj zakon sada sa ustavnom odredbom jer ako bismo po važećem zakonu raspisali referendum on ne bi bio u skladu sa ustavom, jer je ovaj najviši pravni akt drugačije odredio donošenje odluke  - objašnjava Mogić.Pored ove promene, Nacrtom se utvrđuje i rok za podnošenje incijative:- Ključni elementi tog procesa nisu utvrđeni. Mi imamo možda na svetu jedan od najkraćih rokova za prikupljanje potpisa od 7 dana, predlaže se da se promeni na 90 dana, da se utvrdi sudska zaštita. Jedna od novina je i da se potpis za inicijativu može dati elektronskim putem, mnogo je komfornije i što je najvažnije, takav potpis se ne overava. Svojeručni mora biti overen, a ovaj ne, tako da ništa i ne košta - kaže.Mogić i dodaje da je cilj da se građani pozovu da iskažu stav oko onoga šta se dešava oko njih i da zajednički artikulišu svoju volju.- važeći zakon ima utvrđen uslov da za uspeh referenduma mora da izađe više od polovine od ukupnog broja birača- dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala, niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav,- ne postoje jasno utvrđeni rokovi ni obaveze skupština kada se radi o referendumskoj proceduri,- nije uređeno pitanje referendumske kampanje, njihovog pristupa sredstvima javnog informisanja, finansiranja i izveštavanja,- nije celovito uređena sudska zaštita prava na referendum i narodnu inicijativu.- Propisivanje pravila da se odluka na referendumu donosi većinom od izašlih birača, bez uslova da je neophodno da izađe većina od ukupnog broja birača- uređivanje obaveznog i fakultativnog (savetodavnog) referenduma, prethodnog i naknadnog referenduma, na zahtev birača ili poslanika/odbornika,- proširenje kruga birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu na interno raseljena lica i birače koji se izjasne da će glasati prema mestu boravišta (kao i za glasanje na republičkim ili predsedničkim izborima)- stav skupštine o primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma, radi informisanja javnosti- pravila o referendumskoj kampanji i njenom finansiranju - Referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana. U svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje referendumske kampanje otvara se poseban račun, na koji se prikupljaju sredstva iz privatnih izvora i koji se ne može koristiti u druge svrhe. Kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.- utvrđuju se rokovi za postupanje skupštine po primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma kao i po odluci donetoj na referendumu- utvrđuje se pravo na sudsku zaštitu u situacijama kada skupština odbaci inicijativu za sprovođenje referenduma- utvrđuje se obaveznost donete odluke na referendumu tako da ona ne može biti promenjena u roku od godinu dana od odrćavanja referenduma- Odluka na referndumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.- Utvrđene su i prekršajne odredbe za kršenje zakona u pogledu finansiranja kampanje ili obaveza prema Agenciji za borbu protiv korupcije.- otvaranje mogućnosti za elektronsku narodnu inicijativu,- uređen postupak provere podnetih potpisa birača (osim za elektronske potpise s obzirom da se radi o kvalifikovanom elektronskom potpisu),- praćenje statusa podnete narodne incijative- produžuje se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu na 90 dana,- verifikacija predloga za narodnu inicijativu (prethodna provera da li je predmet nar. inicijative u skladu sa zakonom - da se ne bi uzalud prikupljali potpisi),- sudska zaštita prava za odluke skupštine o verifikaciji predloga za narodnu inicijativu- prikupljanje potpisa i elektronskim putem,(Vesna Bjelić/Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.)                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: happytv.rs

Link: http://happytv.rs/zdravlje/medicina/175314/vazna-je-prevencija-od-karcinoma-pluca-godisnje-oboli-vise-od-6000-ljudi-u-srbiji-foto

Autori: Nacionalna Televizija Happy

Teme: Javne nabavke

Naslov: VAŽNA JE PREVENCIJA: Od karcinoma pluća godišnje oboli više od 6.000 ljudi u Srbiji! (FOTO)

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba, što znači da se u proseku, dnevno ova bolest dijagnostikuje kod 16 osoba, a svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću, saopšteno je danas na tribini Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije, pod nazivom "Dokle smo stigli?". Zato, je kako su naveli učesnici tribine, važno da se jača svest građana o tome da se redovno pregledaju, da se podigne nivo kvaliteta lečenja i omogući što veća dostupnost savremene terapije koja daje dobre rezultate. Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da udruženje već godinama sprovodi mnoge aktivnosti, ali da je pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bitna aktivnost i poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća. - I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Svesni smo da su za nove lekove potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva kako bi lečili svoje građane - rekla je ona. Direktorka sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović, danas je na tribini najavila uvođenje inovativne terapije za rak pluća - Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka - rekla je Jovana Simanović Milovanović. Prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije istakla je da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća. Ona je navela da je u prvih sest meseci svako odeljenje na toj klinici zabelezilo 25 odsto više pacijenata sa tom dijagnozom. Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije. Naveo je da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni. On je naveo da bi važno organizovati rane skrininge kako bi se bolest okrivala u što ranijoj fazi, kada su šanse za lečenje veće Navodi da se za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Jedan od učesnika tribine bio je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca, koji je oboleo od karcinoma pluća, koji se može lečiti imunoterapijom iz donacije. Njemu je pre dve godine dijagnostikovan karcinom, ali imunoterapija mu je pomogla da ne bude samo još jedan broj u sumornoj statistici, kada je rak pluća u pitanju. - Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, vratio mi se apetit, postao sam raspoloženiji. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro, nisam izlečen ali sam mnogo bolje. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća - rekao je Atanasković. Član predsedništva Udruženja medikalnih onkologa Srbije dr Davorin Radosavljević, istakao je da je veoma važno čuti glas udruženja obolelih od malignih bolesti. - Sve je više pacijenata koji danas žive sa malignom bolešću, jer napredak svih vidova onkološkog lečenja vodi produženom preživljavanju ovih pacijenata, pa je razumljiva njihova zainteresovanost da im budu dostupni savremeni načini lečenja. Naš zajednički cilj je da pacijentima omogućimo što veći broj inovativnih lekova, ali i svih drugih koji koriste u ovoj teškoj, zajedničkoj borbi za pretvaranje malignih bolesti u hronične i u borbi za izlečenje - Učesncii konferencije složili su se da bi najvažnije bilo da se obezbedi što veći broj inovativnih lekova koji su sada dostupni samo kroz donacije ili kliničke studije, odnosno nađe na Listi lekova na teret zdravstvenog osiguranja. Inače, godisnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća. Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji, a novembar je mesec borbe protiv ove bolesti. Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine. Izvor: Tanjug.rs Foto: ArhivaPreporučene vestiPodeli novostHappyTVHoroskop      

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: informer.rs

Link: https://informer.rs/vesti/politika/472995/ukida-kvorum-referendum-rok-potpise-inicijativu-pomera-7-90-dana

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: UKIDA SE KVORUM ZA REFERENDUM! Rok za potpise za inicijativu se pomera sa 7 na 90 dana!

Telegraf.rs 20:36 19. 11. 2019.Građani Srbije izlazili su do sada na samo tri referenduma, a uspešnih građanskih inicijativa gotovo da nije bilo. Novi Nacrt Zakona donosi niz promena koje bi trebalo upravo to da promeneNovi Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi o kome traje javna rasprava, donosi nekoliko novina za građane, a najvažnije je to što za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača, a ukida se i rok koji primenjujemo možda jedini na svetu - prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je za Telegraf.rs da postupak javne rasprave traje do 22. novembra.- Održana su tri okrugla stola u tri grada Srbije, a nacrt je Ministarstvo pripremalo sa drugim resornim ministarstvima kroz radnu grupu. Suštinski, radi se o tome da se ovi važni demokratski mehanizmi kroz ovaj zakon unaprede načine da građani zaista počnu da koriste mehanizme koji su njima na raspolaganju - kaže nam Mogić.Tri referenduma do sadaNa pitanje koliko je važno da se konačno građani uključe u javnu vlast kaže:- To je ključno. Za sve nivoe vlasti da s jedne strane građani iskažu svoja interesovanja i zahteve da se pitaju da se uredi na određeni način, a s druge da politika sasluša šta su to interesi građana kako bi i oni mogli svoje politike da usaglase sa građanima. Ukoliko pogledamo naš ustav, već u Članu 2. je naglašeno da suverenitet potiče od građana, da putem referenduma, inicijative i tek pod tri, izabranih predstavnika. A ove prve dve jako retko koristimo - dodaje on.Navodi da smo mi imali tri referenduma u istoriji a da su narodne inicijative gotovo sve bile neuspešne.- Možda jedino poslednja koja je realizovna kroz promene krivičnog zakonika a to je ona Fondacije Tiajna Jurić, i to uslovno jer je fondacija predložila izmene u mnogo manjem obimu. Sve to želimo da promenimo i da građani Srbije te mehanizme počnu da koriste mnogo bolje - kaže on.Jedan od glavnih problema važećeg zakona je neusaglašenost sa Ustavom je tzv. kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izaznost više od polovine upisanih birača.Ustav je utvrdio da je za kvorum potrebna većina IZAŠLIH birača. Usklađujemo taj zakon sada sa ustavnom odredbom jer ako bismo po važećem zakonu raspisali referendum on ne bi bio u skladu sa ustavom, jer je ovaj najviši pravni akt drugačije odredio donošenje odluke  - objašnjava Mogić.Pored ove promene, Nacrtom se utvrđuje i rok za podnošenje incijative:- Ključni elementi tog procesa nisu utvrđeni. Mi imamo možda na svetu jedan od najkraćih rokova za prikupljanje potpisa od 7 dana, predlaže se da se promeni na 90 dana, da se utvrdi sudska zaštita. Jedna od novina je i da se potpis za inicijativu može dati elektronskim putem, mnogo je komfornije i što je najvažnije, takav potpis se ne overava. Svojeručni mora biti overen, a ovaj ne, tako da ništa i ne košta - kaže.Mogić i dodaje da je cilj da se građani pozovu da iskažu stav oko onoga šta se dešava oko njih i da zajednički artikulišu svoju volju.Neke od ključnih odredbi važećeg zakona u oblasti referenduma koje nisu usaglašene sa Ustavom ili koje ograničavaju korišćenje ovog instituta:- važeći zakon ima utvrđen uslov da za uspeh referenduma mora da izađe više od polovine od ukupnog broja birača- dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala, niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav,- ne postoje jasno utvrđeni rokovi ni obaveze skupština kada se radi o referendumskoj proceduri,- nije uređeno pitanje referendumske kampanje, njihovog pristupa sredstvima javnog informisanja, finansiranja i izveštavanja,- nije celovito uređena sudska zaštita prava na referendum i narodnu inicijativu.Promene koje se predlažu za referendum:- Propisivanje pravila da se odluka na referendumu donosi većinom od izašlih birača, bez uslova da je neophodno da izađe većina od ukupnog broja birača- uređivanje obaveznog i fakultativnog (savetodavnog) referenduma, prethodnog i naknadnog referenduma, na zahtev birača ili poslanika/odbornika,- proširenje kruga birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu na interno raseljena lica i birače koji se izjasne da će glasati prema mestu boravišta (kao i za glasanje na republičkim ili predsedničkim izborima)- stav skupštine o primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma, radi informisanja javnosti- pravila o referendumskoj kampanji i njenom finansiranju - Referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana. U svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje referendumske kampanje otvara se poseban račun, na koji se prikupljaju sredstva iz privatnih izvora i koji se ne može koristiti u druge svrhe. Kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.- utvrđuju se rokovi za postupanje skupštine po primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma kao i po odluci donetoj na referendumu- utvrđuje se pravo na sudsku zaštitu u situacijama kada skupština odbaci inicijativu za sprovođenje referenduma- utvrđuje se obaveznost donete odluke na referendumu tako da ona ne može biti promenjena u roku od godinu dana od odrćavanja referenduma- Odluka na referndumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.- Utvrđene su i prekršajne odredbe za kršenje zakona u pogledu finansiranja kampanje ili obaveza prema Agenciji za borbu protiv korupcije.Promene koje se predlažu za narodnu inicijativu:- otvaranje mogućnosti za elektronsku narodnu inicijativu,- uređen postupak provere podnetih potpisa birača (osim za elektronske potpise s obzirom da se radi o kvalifikovanom elektronskom potpisu),- praćenje statusa podnete narodne incijative- produžuje se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu na 90 dana,- verifikacija predloga za narodnu inicijativu (prethodna provera da li je predmet nar. inicijative u skladu sa zakonom - da se ne bi uzalud prikupljali potpisi),- sudska zaštita prava za odluke skupštine o verifikaciji predloga za narodnu inicijativu- prikupljanje potpisa i elektronskim putem,Tanjug                                        

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/srbi-i-porez-kako-bi-drzava-da-naplati-i-vazduh-a-kako-gradjani/

Autori: @otadzbina

Teme: Korupcija

Naslov: Srbi i porez - kako bi država da naplati i "vazduh", a kako građani…

Kažu da je u staroj Grčkoj plaćanje poreza bilo pitanje prestiža, časti i morala, pa su se bogati dobrovoljno javljali da ispune ovu obavezu. Čak je i čuveni Aristotel propovedao da su najbolji pojedinci oni koji najviše daju za opšte dobro. Zahvaljujući takvom shvatanju, nastali su Akropolj i mnoge druge antičke građevine.Danas takvog pristupa poreskom pitanju nema ni u Grčkoj ni u većini drugih zemalja. U modernom svetu se uz porez uglavnom pišu neke druge odrednice: utaja, izbegavanje, prinudna naplata, reprogramiranje, oslobađanje, poreski rajevi… Država i poreski obveznici, bilo da je reč o pojedincu ili kompanijama, često se igraju žmurke. Ni Srbija u tome ne zaostaje.Od uplate poreza zavisi u kakvoj ćemo državi živeti. To je najvažniji izvor prihoda svakog društva. Konkretno, iz poreza se finansira obrazovanje, pravosuđe, policija, vojska, gradnja infrastrukture, socijalna davanja, privredna ulaganja… jednom rečju - sve. Mnoge države, pa i naša, iz budžeta uplaćuju deo sredstava i u penzioni i zdravstveni fond. Dakle, bez poreza nema ničega.Svaka vlast bi da oporezuje sve što može, i "vazduh" ako treba, a narod bi da izbegne plaćanje. Za ovu ilustraciju dobar je primer iz stare Engleske, u kojoj se nekada plaćao porez na svaki prozor. Da bi izbegli dažbinu, mnogi su zaziđivali prozore. Upućeni kažu da se i danas na pojedinim zgradama u Londonu može videti učinak takve politike.Na Balkanu je porez omražena kategorija još od vremena turske okupacije. Turci su štošta naplaćivali, od uzimanja muške čeljadi za vojsku do poreza na sve proizvode. Muškarci su morali da plaćaju i porez na ličnost, pa čak i na pravo da spavaju sa svojom ženom. Ali oni su bili porobljivači i moglo im se.Poreski sistem je stub moderne države - kakav je taj stub, takva je i država. Naplata poreza uglavnom zavisi od dve stvari - prvo, da onaj koji izbegava plaćanje ima realnu opasnost da će biti u tome uhvaćen i, drugo, da će za neplaćanje biti drastično kažnjen. U Srbiji, čini se, ne funkcioniše ni jedno ni drugo. Kao što je većina životnih pitanja ispolitizovana, tako je i sa porezom. Uvek se naplaćuje od "nekih drugih", a kroz prste se gleda miljenicima vlasti ili državnim preduzećima.Vlasti su decenijama krile od javnosti imena najvećih poreskih dužnika i iznose njihovih dugova. Situacija se promenila 2011. godine, kada je objavljivanje dužnika postalo zakonska obaveza Poreske uprave. Prvi podaci šokirali su javnost. Oko 300 najvećih dužnika za porez dugovalo je više od dve milijarde evra. Na spisku su bile velike državne firme, ali i "ugledni" biznismeni. I nikome nije bilo prijatno zbog tog otkrića - neki su demantovali, neki trčali da uplate.A onda je usledio dodatni šamar neplatišama, novopečenim biznismenima. Ispostavilo se da mnogi imaju brojne nekretnine, da su nekima na Jadranu parkirane jahte, a duguju državi. Novca je bilo, samo je, umesto u državnu kasu, odlazio na luksuz. Nema sumnje da je objavljivanje dužnika doprinelo da pojedini šuplji sistemi, poput "Zekstre" ili "Farmakoma", nestanu sa scene. A šta je bilo sa dugovima?"Maheri" ne bi bili "maheri" da igra skrivalica postepeno nije vraćena u praksu. Poslednji spisak poreskih dužnika objavljen je početkom februara 2018. godine. Od tada do danas, Poreska uprava se ne oglašava u vezi s tim pitanjem. Jedino što od njih možemo čuti to su sporadična ne baš logična objašnjenja kada odbiju zahtev neke medijske kuće za objavljivanje podataka. Kao da objavljivanje nije u njihovom interesu. A trebalo bi da je obrnuto, jer to je siguran put do bolje naplate.Ako poreznici izvrdavaju zakonsku obavezu, zašto to ne bi činili i "biznismeni"? Poznat je primer jednog bivšeg izdavača dnevnih novina koji nije plaćao porez tako što je često otvarao nove firme, a u starim ostavljao sve dugove. Poreska uprava je znala za njegove marifetluke, čak su čelnici PU izjavljivali kako zakon nije kršen. Kršen ili nekršen - dug je godinama rastao, da bi, na kraju, dostigao iznos od više miliona evra, koji je bio nenaplativ. Ušlo se u zamajavanja, nagodbe, reprograme - dakle, u nastavak izigravanja države. I to je recept koji su koristili mnogi, koji je i dalje aktuelan. I danas se uveliko sumnja da neki mediji bliski vlastima duguju velike sume na ime poreza.Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić, bivša sudinica, smatra "da potpuno netransparentno postupanje Poreske uprave znači da ne znamo ni šta nije naplaćeno, ni od koga, niti da li će ikad biti naplaćeno".A šta tek reći za izbegavanje obaveza preko of-šor kompanija? U Srbiji je, prema podacima Agencije za privredne registre, više od 1100 preduzeća povezano sa of-šor kompanijama, što u startu stvara "legalnu" mogućnost za izbegavanje poreza. U međusobnim transakcijama, kupovinom roba i usluga po nerealno niskim ili visokim cenama ispumpava se novac iz Srbije i odlazi u "poreske rajeve". Nema poreza na prihode, nema poreza na dobit, a srpski budžet ostaje kratkih rukava. Ne postoji nijedan razlog zašto se ovakvom "poslovanju" ne staje na put. Sem pojedinačnih interesa, naravno.Kako onda verovati u poruku "Porez plati da ti se vrati"? Plaćanje poreza zavisi i od poverenja. Zašto bih ja plaćao kad "Pera" ne plaća? Ne neguje se poreska kultura, novac poreskih obveznika se ne troši transparentno. Nedostaje poverenje. To vam je slično kao sa bankama: Kako štedeti ako ne veruješ u sistem? A ljudi znaju i čije firme poreznici zaobilaze.Istovremeno, narodu se serviraju priče kako nisu oporezovane pevačice, izdavanje sala za svadbe, izdavanje stanova i slično. Nije da se ne treba i time baviti, ali tek pošto se ukrote "slonovi" koji prolaze utabanim stazama.Primer iz ŠpanijeFudbal je jedna od oblasti gde se vrti ogroman novac i gde su česte višemilionske utaje. Međutim, kako su fudbaleri i klubovi istovremeno i miljenici publike, u nekim zemljama im se malo gleda kroz prste. U Španiji, na primer, toga nema. Redom su osuđivane najveće zvezde, i to iz kojih klubova - iz Reala i Barselone - koji su prerasli granice Španije i postali planetarni divovi.Kristijano Ronaldo, donedavno najpoznatiji realovac, uhvaćen je u utaji i kasnije se nagodio sa sudom da plati 30 miliona evra. Slično je prošao i Lionel Mesi, momak iz Barselone. I naš Peđa Mijatović je imao nagodbu sa sudom i platio kaznu. Pre njega su to učinili Žoze Murinjo i mnogi drugi. Nema praštanja kada je porez u pitanju. A da li se sećate da je u Srbiji neko od sportista kažnjen zbog neplaćanja poreza? Imalo bi šta da se naplati.Milenko Vasović Izvor: BIZLife magazinKliknite na zvezdu i ocenite!Niko još nije glasao. Budite prvi!Podelite ga sa prijateljima!                        

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: euractiv.rs

Link: https://euractiv.rs/2-srbija-i-eu/102-vesti/14368-ek-srbija-treba-da-ubrza-reforme-u-pravosuu-slobodi-izraavanja

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: EK: Srbija treba da ubrza reforme u pravosuđu, slobodi izražavanja

Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije o stanju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU. U non-pejper dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid navodi se da je "Srbija ostvarila napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u nekim oblastima dok je u drugima u ozbiljnom zaostatku". "U nekim oblastima su rezultati vidljivi dok u drugima još nisu opipljivi. Srbija treba da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala", navodi se u izveštaju iz novembra 2019. Navedeno je da je u slučaju poglavlja 23 proces ustavne reforme koja treba da ojača nezavisnost i odgovornost sudstva stavljen na čekanje i da iako je inicijativa u Skupštinu stigla pre godinu dana još nije bilo glasanja. "Važno je da se taj proces nastavi na transparentan i inkluzivan način što je pre moguće, između ostalog i pripremanjem potrebnih zakona", navodi EK. Kako se navodi u izveštaju, okvir za primenu zakona o nadležnosti državnih organa, čiji cilj je efikasnija borba protiv korupcije, uglavnom već postoji. Usvajanjem novog zakona o borbi protiv korupcije u maju 2019. povećane su dužnosti Agencije za borbu protiv korupcije i njen pristup informacijama. U pogledu osnovnih prava, navodi EK, radna grupa za stvaranje nacrta medijske strategije ponovo se sastala u septembru i u oktobru završila pravljenje nacrta. "Sveukupno, otkako je premijerka (Ana Brnabić) u proleće 2018. ponovo pokrenula proces, on je bio inkluzivan i transparentan; medijska udruženja su, međutim, navela da raniji nacrt poslat Komisiji u maju 2019. nije bio dogovoren na radnoj grupi", piše u izveštaju. Takođe, izražena je ozbiljna zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima, kao i zbog toga što ukupno okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja. Navodi se da je nastavljeno renoviranje zatvora u sklopu strategije smanjenja broja zatvorenika, da je počela primena zakona o ličnim podacima i besplatnoj pravnoj pomoći. S druge strane, zakoni o zaštitniku građana, protiv diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim počiniocima krivičnih dela uveliko zaostaju. U pogledu poglavlja 24, napredak je ostvaren na polju upravljanja granicama i migracijama, što uključuje procedure za davanje azila, borbu protiv sajberkriminala, krijumčarenja ljudi i pranja novca, kao i saradnju u borbi protiv droge, kontroli naoružanja i pravosudnoj saradnji. Kako se navodi, rezultat toga bi trebalo da bude uspešnija borba protiv organizovanog kriminala kao i aktivniji pristup finansijskim istragama i zaplenama sredstava. Izvor: Beta Foto: Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3123586-ukida-se-kvorum-za-referendum-a-rok-za-inicijativu-se-pomera-sa-7-na-90-dana

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ukida se kvorum za referendum, rok za potpise za inicijativu se pomera sa 7 na 90 dana

Građani Srbije izlazili su do sada na samo tri referenduma, a uspešnih građanskih inicijativa gotovo da nije bilo. Novi Nacrt Zakona donosi niz promena koje bi trebalo upravo to da promene19/11/19 |  20:11  »  20:57Novi Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi o kome traje javna rasprava, donosi nekoliko novina za građane, a najvažnije je to što za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača, a ukida se i rok koji primenjujemo možda jedini na svetu - prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je za Telegraf.rs da postupak javne rasprave traje do 22. novembra.- Održana su tri okrugla stola u tri grada Srbije, a nacrt je Ministarstvo pripremalo sa drugim resornim ministarstvima kroz radnu grupu. Suštinski, radi se o tome da se ovi važni demokratski mehanizmi kroz ovaj zakon unaprede na načine da građani zaista počnu da koriste mehanizme koji su njima na raspolaganju - kaže nam Mogić.Na pitanje koliko je važno da se konačno građani uključe u javnu vlast kaže:- To je ključno. Za sve nivoe vlasti da s jedne strane, građani iskažu svoja interesovanja i zahteve da se pitaju,a s druge, da politika sasluša šta su to interesi građana kako bi i oni mogli svoje politike da usaglase. Ukoliko pogledamo naš ustav, već u Članu 2. je naglašeno da suverenitet potiče od građana, putem referenduma, inicijative i tek pod tri, izabranih predstavnika. A ove prve dve jako retko koristimo - dodaje on.Navodi da smo mi imali tri referenduma u istoriji a da su narodne inicijative gotovo sve bile neuspešne.- Možda jedino poslednja koja je realizovna kroz promene krivičnog zakonika a to je ona Fondacije Tijana Jurić, i to uslovno jer je fondacija predložila izmene u mnogo manjem obimu. Sve to želimo da promenimo i da građani Srbije te mehanizme počnu da koriste mnogo bolje - kaže on.Jedan od glavnih problema važećeg zakona je neusaglašenost sa Ustavom - tzv. kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izlaznost više od polovine upisanih birača.Foto: MDULS- Ustav je utvrdio da je za kvorum potrebna većina IZAŠLIH birača. Usklađujemo taj zakon sada sa ustavnom odredbom jer ako bismo po važećem zakonu raspisali referendum on ne bi bio u skladu sa ustavom, jer je ovaj najviši pravni akt drugačije odredio donošenje odluke  - objašnjava Mogić.Pored ove promene, Nacrtom se utvrđuje i rok za podnošenje incijative:- Ključni elementi tog procesa nisu utvrđeni. Mi imamo možda na svetu jedan od najkraćih rokova za prikupljanje potpisa od 7 dana, predlaže se da se promeni na 90 dana, da se utvrdi sudska zaštita. Jedna od novina je i da se potpis za inicijativu može dati elektronskim putem, mnogo je komfornije i što je najvažnije, takav potpis se ne overava. Svojeručni mora biti overen, a ovaj ne, tako da ništa i ne košta - kaže.Mogić dodaje da je cilj da se građani pozovu da iskažu stav oko onoga šta se dešava oko njih i da zajednički artikulišu svoju volju.- važeći zakon ima utvrđen uslov da za uspeh referenduma mora da izađe više od polovine od ukupnog broja birača- dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala, niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav,- ne postoje jasno utvrđeni rokovi ni obaveze skupština kada se radi o referendumskoj proceduri,- nije uređeno pitanje referendumske kampanje, njihovog pristupa sredstvima javnog informisanja, finansiranja i izveštavanja,- nije celovito uređena sudska zaštita prava na referendum i narodnu inicijativu.- Propisivanje pravila da se odluka na referendumu donosi većinom od izašlih birača, bez uslova da je neophodno da izađe većina od ukupnog broja birača- uređivanje obaveznog i fakultativnog (savetodavnog) referenduma, prethodnog i naknadnog referenduma, na zahtev birača ili poslanika/odbornika,- proširenje kruga birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu na interno raseljena lica i birače koji se izjasne da će glasati prema mestu boravišta (kao i za glasanje na republičkim ili predsedničkim izborima)- stav skupštine o primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma, radi informisanja javnosti- pravila o referendumskoj kampanji i njenom finansiranju - Referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana. U svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje referendumske kampanje otvara se poseban račun, na koji se prikupljaju sredstva iz privatnih izvora i koji se ne može koristiti u druge svrhe. Kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.- utvrđuju se rokovi za postupanje skupštine po primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma kao i po odluci donetoj na referendumu- utvrđuje se pravo na sudsku zaštitu u situacijama kada skupština odbaci inicijativu za sprovođenje referenduma- utvrđuje se obaveznost donete odluke na referendumu tako da ona ne može biti promenjena u roku od godinu dana od odrćavanja referenduma- Odluka na referndumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.- Utvrđene su i prekršajne odredbe za kršenje zakona u pogledu finansiranja kampanje ili obaveza prema Agenciji za borbu protiv korupcije.- otvaranje mogućnosti za elektronsku narodnu inicijativu,- uređen postupak provere podnetih potpisa birača (osim za elektronske potpise s obzirom da se radi o kvalifikovanom elektronskom potpisu),- praćenje statusa podnete narodne incijative- produžuje se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu na 90 dana,- verifikacija predloga za narodnu inicijativu (prethodna provera da li je predmet nar. inicijative u skladu sa zakonom - da se ne bi uzalud prikupljali potpisi),- sudska zaštita prava za odluke skupštine o verifikaciji predloga za narodnu inicijativu- prikupljanje potpisa i elektronskim putem,(Vesna Bjelić/Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.)                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: informer.rs

Link: https://informer.rs/vesti/drustvo/473010/oboleli-raka-pluca-uskoro-biti-leceni-najsavremenijom-terapijom-svakog-dana-ove-opake-bolesti-umre-13-ljudi

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Oboleli od raka pluća uskoro će biti lečeni najsevremenijom terapijom! Svakog dana od ove opake bolesti umre 13 ljudi!

OBOLELI OD RAKA PLUĆA uskoro će biti lečeni NAJSAVREMENIJOM TERAPIJOM! Svakog dana od ove opake bolesti UMRE 13 LJUDI!rts.rs/informer.rs 21:37 19. 11. 2019.Novembar je mesec borbe protiv raka pluća, od kog godišnje u Srbiji oboli oko 6.000 ljudi, a umre njih 4.600. I pacijenti i lekari današnji dan nazvali su istorijskim, jer su predstavnici države najavili da će do kraja godine na listu lekova o trošku države biti stavljeni i najsavremeniji lekovi za rak pluća- Na pragu smo istorijskog momenta uvođenja tako značajnih lekova za naše prilike - reakcija je načelnice Dnevne bolnice Instituta za pulmologiju KCS, Natalije Samardžić, na vest koju je saopštila predstavnica Fonda za zdravstveno osiguranje.- Doneta je odluka i pregovaramo sa farmaceutskim kućama. Već krajem godine očekujemo da se nađu na listi, a pacijentima će biti dostupni nakon postupka javne nabavke koji traje dva-tri meseca - rekla je Jovana Simanović Milovanović, direktorka Sektorka za lekove RFZO.- Da budem iskrena, očekivanja su uvek bila tu, sumnje nije bilo. Sad kada je potvrđeno, drago mi je da se što pre krene sa tim - navodi Olja Ćorović, predsednica Udruženja "Punim plućima".Zahvaljujući najsavremenijim lekovima, iz donacija, kliničkih studija ili na osnovu tzv. člana 15, preživljavanje obolelih kojima je rak otkriven u četvrtoj fazi produženo je za dve-tri, a kod nekih i više godina. Ranije, oni su bili odmah otpisani. Zahvaljujući leku, Bratislav je živ.- Zahvaljujući imunoterapiji, meni je bolje. Nisam se izlečio, ali sam bolje, neka samo bude ovako - kaže Bratislav Atanacković.- Radi se o nekoliko stotina pacijenata godišnje, to je ona populacija koja ima najviše šanse i samim tim da se najbolje iskoriste mogućnosti Fonda - objašnjava dr Davorin Radosavljević sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.Dnevno, dijagnozu rak pluća u Srbiji dobije 16 osoba, a svaki dan bitku izgubi 13 ljudi. Rak pluća godišnje ubije više ljudi nego rak dojke, bešike i prostate zajedno.S. K.          

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: Kopernikus

Rubrika: Dobro jutro sa Đukom

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Gost-Goran Vesić,zamenik gradonačelnika Beograda

SNS treba da se stidi kakve članove ima,kaže voditelj dodajuči da je sramota što se niko od članova ove stranke nije oglasio od kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić primljen u bolnicu.Ispostavilo se da je Suzana Vasiljević veći naprednjak od naprednjaka,kaže on.Jedan od retkih koji je stao u zaštitu predsednika bio Goran Vesić,zamenik gradonačelnika Beograda. Gostujući kod Vladimira Đukanovića ocenjuje da se ostali članovi SNS nisu oglašavali po pitanju,kako kaže, sramnog ponašanja novinara Miodraga Sovilja,jer nije prijatno da završe u Utisku nedelje,kao što je on dospeo u poslednjoj emsiiji.Komentarišući aktuelna dešavanja u prestonici navodi da je protiv predsednika opštine Marka Bastaća podneta krivična prijava zbog malverzacija u SRC Milan Gale Muškatirović,a slučaj ispituje i Agencija za borbu protiv korupcije.Budžet grada je najveći u istoriji i zasnovan je na realnim osnovama,navodi Vesić i pojašnjava da će najviše investicija biti u infrastrukturu,kanalizaciju i nabavku novih autobusa za GSP. Vesić kaže Dragan Đilas napada projekte poput Beograda na vodi,fontane na Slaviji i uređenje Trga Republike,jer on sam nije mogao da ih realizuje,a bili su u planu tokom negove vlasti.Projekat Grad na vodi je Đilas planirao sa Miškovićem,ali nisu umeli da ga realizuju,kaže Vesić.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: N1

Rubrika: Dan uživo/N1

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Crnobrnja o dugom putu u EU: Nije to jer nas oni neće, već što smo mi kilavi

Srbija mora da ubrza reforme u oblasti nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije u Srbiji. Istovremeno u Briselu se sve više šuška o novim principima pruistupanja Uniji, za koje Beograd tvrdi da se ne odnose na Srbiju.Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović kaže da u Konventu godinama pričaju o tim nedostacima i da imaju istu argumentaciju kao Evropska komisija i Evropski parlament."Tačno je da nemamo nezavisno pravosuđe, to znaju svi koji su imali priliku da potraže pravdu. Zna se da nije dovoljno efikasno, da ima problema u izboru sudija. Konvent daje preporuke godinama, pomaka ima, dobra vest je da se smanjuje broj previše starih predmeta, što se tiče korupcije, sada je na državi da kaže šta namerava da uradi, a mi da to kontolišenmo. Na nama je da insistiramo da bude promena", rekla je Dragojlović.Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja kaže da pristup EU prati decenijama i da je problem u izvršenju."Dođe se do neke saglasnosti, a onda se izvršenje razvlači. Ja bih rangirao pravosuđe na prvo mesto, korupciju na drugo i mislim da je dobro što smo upozoreni. Mi kukamo da smo dugo na putu u EU, nije to jer oni neće da nas prime, već što smo mi kilavi. Daleko je manja realizacija od očekivanja", smatra Crnobrnja.Dragojlović dodaje da u nekim oblastima čak ima i nazadovanja."Pomeraju se rokovi, neke članice u Konventu gube i strpljenje i kažu ne možemo da ponavljamo u nedogled. Da mi kao građani i mediji izvršimo pritisak na vladu, tranzicija predugo traje i gubi se entuzijazam. Profesionalni službenici napuštaju administraciju. Zašto je potrebno da se čekaju izveštaji kad i mi kao građani dajemo dobre dokaze da su te reforme neophodne", navodi ona.Na pitanje kako vidi predlog Francuske, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU kaže da taj predlog ne donosi inovacije, osim što poglavlja stavlja u sedam blokova, odnosno faza."Novo je da nam se otvore strukturalni fondovi, ako se uskladimo, recimo, s poljoprivredom, nama da se otvore fondovi i da se smatramo zemljom koja se standardizovala u poljoprivredi. Tako i u nekim drugim oblastima. Ali uslov za sve je da se reše vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Francuska jasno vidi tu situaciju i nije spremna da toleriše manjak demokratije u državama Zapadnog Balkana. Francuska se kasno uključila u proces i nije ulgala kao neke duge članice koje mnogo bolje poznaju situaciju u regionu", kaže Nataša Dragojlović."Mislim da Makron želi da bude Napoleon i da zameni Merkel kao neformalni vođa EU. On revidira odnose sa SAD, govori i o NATO. Akcenat je pre svega ne na oštrini, već na poštovanju reda, zakonitosti i dogovora, ja s tim nemam problema. Nisam siguran da se neće odnositi na Srbiju, bez obzira da li će se usvojiti predlog, mi moramo da nastavimo, jer neće biti puj pike ne važi. Ako se usvoji Makronov predlog, ne verujem da će se usvojiti bez amandmana, nama je put trasiran. Ima tu i šargarepica, a to je brži pristup fondovima. Ako se ne ostvari dogovoreno sredstva se zamrzavaju", smatra Crnobrnja.Govoreći o otvaranju poglavlja, Dragojlović kaže da se u Briselu nalaze tri ili četiri, a da su poglavlja o saobraćaju i transevropskim mrežama spremna za otvaranje."To je sporo i malo, trebalo je otvoriri četiri. Cilj je postavljen i pravila se znaju. Pitanje za nas je kada ćemo biti spremni da te kriterijume primenimo. Zato se mi kao građani uključujemo, jer nam je bitno kada ćemo disati čist vazduh i piti čistu vodu da li za pet, deset ili trideset godina", rekla je Dragojlović.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Francuski model priključivanja

Spiker:A govoreći o predlogu takozvanog francuskog modela priključivanja EU gosti Dana uživo Mihailo Crnobrnja iz Evropskog pokreta i Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU ocenili su da takav model ne bi doneo radikalne promene iako je njegova dobra strana to što bi Srbija i pre formalnog pridruženja dobila mogućnost pristupa evrposkim strukturnim fondovima. Nataša Dragojlović, Konvent o EU:Ako se mi u potpunosti harmonizujemo na primer u oblasti poljoprivrede nama može da se otvori evropski fond za poljoprivredu i mi se smatramo zemljom koja je u oblasti poljoprivrede integrisana, tako da obrazovanje, tako na primer za životnu sredinu, za energetiku. Dakle postanemo deo energetske zajednice i mi smo integrisani kao država u tu politiku. Međutim, preduslov ne može baš da se bira sada kao sa menija koju politiku hoćemo, koju politiku nećemo nego je uslov za sve da se naravno prvo reše ova poglavlja vladavine prava, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala. Mihailo Crnobrnja, predednik Evropskog pokreta: Mislim da akcenat tu pre svega ne na oštrini nego na poštivanju reda, poštivanju zakonitosti poštivanju dogovora i ja sa tim nemam nikakvih problema protiv. Bez obzira da li će doći do predloga, odnosno da li će se usvojiti taj predlog ili ne, pravac je isti. Nema bitnih promena, prema tome mi moramo i možemo i moramo da nastavimo s onim što smo do sada uradili jer neće biti puj pike tu ne važi.    

----------------------------------------------------------

Datum: 19.11.2019

Medij: Novosadska TV

Rubrika: Objektiv 19

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Apel Miloša Vučevića

,,Apelujem na sve državne organe da tu prijavu stave u hitno razmatranje, da se detaljno proveri i onda obavesti i javnost“, istako je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, povod krivične prijave koju je navodno podneo Borislav Novaković, predsednik Gradskog odbora Narodne stranke i dodao da držati konferencije ispred sudova nije nešto na šta treba da se ponosite, ako se zalažete za vladavinu prava.

----------------------------------------------------------