Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 21.11.2019

Medij: Alo     Strana: 1,4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Mektiću, a da se ti malo lečiš?!

Mektiću, a da se ti malo lečiš?!

Bakirov sluga Dragan Mektić, ministar bezbednosti BiH, prostački udario na Vučića zbog predsednikove bolesti strana 4

Bakirov sluga, kome se smeši zatvor, udario na Vučića! Dragan Mektić, ministar bezbednosti BiH, u danu kada mu je istekao tehnički mandat je na svom Tviter nalogu objavio uvredljivu i prostačku poruku upućenu predsedni- f ku Srbije Aleksandru * Vučiću.

Nakon što je Vučić Mi loradu Dodiku, srpskom članu Predsedništva BiH, čestitao na postignu tom dogovoru u vezi sa imenovanjem predsedavajućeg Saveta ministara BiH, dojučerašnji ministar muje poručio: „Idi, leči se, kako su samo bila fma tri dana bez tebe.“

Mektić je, podsećaju naši sagovornici, čovek koji je lično godinama sprečavao da se istraži pokušaj ubistva predsednika Vučića prilikom njegove posete Potočarima (jul 2015), kada ga je deo okupljenih na komemoraciji gađao kamenjem, uzvikujući „Alahu akbar“ i „ubij Vučića“. On je bio taj koji je naložio da OBA, uz podršku britanskih obaveštajaca, nadzire komunikaciju čelnih ljudi RS i Srbije, Dodika i Vučića, donosio je odluke koje su nanee nemerljivu štetu srpskom narodu u BiH, a širio je i opasne dezinformacije poput one da Dodik pravi nekakve paravojne formacije u Srpskoj...

Dževad Galijašević, međunarodni stručnjak za bezbednost, napominje za „A1o!“ da to što Mektić, koji ima i prijave za ratne zločine, na podmukao način napada Vučića nije čudno jer „treba imati na umu da je on glavni sluga Bakira Izetbegovića, kome Vučić i te kako smeta“...

- Tokom celog mandata, a po instrukcijama stranaca, trudio se da protera Srbe i sve što je srpsko iz BiH, da lidere Srba diskredituje i ugrozi. Zahvaljujući Mektiću, BiH je prepuna mudžahedina, koji su bez ikakvih problema i bez pasoša iz Sirije stigli tamo. Njegova jedina diploma više škole je sporna jer je reč o internom obrazovanju hrvatskih policajaca. On je bio lični prijatelj koljača koji je i992.odsecao glave Srbima u opštini Tešanj. Ukratko, bio je virus potpunog bezbednosnog haosa, koji je upleten i u bezbroj koruptivnih afera - naveo je Galijašević, koji je uveren da će Mektiću sledeća stanica biti zatvorska ćelija...

- Verujem da će biti uhapšen i zbog lažne diplome, i zbog zloupotrebe položaja. Ima mnogo prijava za korupciju, koju je dokazano činio svih ovih godina, vodi se istraga i o nekim evropskim projektima u kojima je on učestvovao - zaključuje Galijašević. J. Đ.

Ostao bez vlasti i bez živaca

-Kakoje Mektićostao bez vlasti, takoje ostao i bezživaca. Srpski ministar koji je hteo da pusti policiju između Srpske i Srbije bio je san Bošnjaka, ali i noćna mora Srba. Vučić je predsedniksvih Srba, a Mektićje prošlost. Mektiću su birači u Republici Srpskoj rekli - idi, finoje bez tebe - izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin. Radio isključivo u iotereso stranaca

Dragan Metkićvažiza nekogkojedugi niz godina postupao po nalozima obaveštajnih službiSADiVelike Britanije, pod čijim direktnim uticajem je i imenovan na funkciju. Nalogeza svoje antisrpsko delovanje u BiH

dobijaoje u direktnom kontaktu sa Morin Kormak, doskorašnjom ambasadorkom SAD u BiH, kao i sa pripadnicima

obaveštajnih struktura SAD,sakojimase viđaosvakodnevno. On je dugo učestvovao u raspodeli profita od izvoza naoružanja iz BiH, kojejesprovođeno pod patronatom SAD, a obaveza mujebila da kao ministarpotpiše saglasnostza izvoz naoružanja. Oružje jezavršavalo uSiriji, Saudijskoj Arabiji i u rukamaterorista...

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Blic     Strana: 8,9

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: MESO SKUPLJE NA TENDERU NEGO U RADNJI

OTKRIVAMO Nabavka za restorane u Vladi Srbije i

MESO SKUPLJE NA TENDERU NEGO U RADNJI

Poslanici, ministri, zaposleni u Vladi i Skupštini u restoranima zatvorenog tipa u kojima mogu da se hrane poješće u narednih godinu dana 92.220 kilograma junećeg, svinjskog, pilećeg i ćurećeg mesa, a za te namene iz državne kase izdvojeno je 54 miliona dinara sa PDV-om, saznaje „Blic”. Ako je suditi po koli-

činama nabavljenog mesa, čini se da je piletina najomiljenija srpske-

im funkcioneima jer je naručeno 45.700 kilograma, zatim slede svinjetina i junetina specijalne obrade sa 27.670 i na kraju juneći but i plećka sa kostima i bez kostiju sa 18.850 kilograma. Roba će doći iz SZTR ”Đurđević” iz Subotišta. Naime, ova firma, čiji je vlasnik član SNS i odbornik ove partije u SO Pećinci Milenko Đurđević, dobila je posao na sva tri tendera koje je Republička uprava zajedničkih poslova pojedinačno raspisala. To meso u narednih 12 meseci biće spremano u skupštinskom restoranu, kao i u restoranima u Nemanjinoj 11, onom u Palati federacije, ali i u Klubu narodnih poslanika u Tolstojevoj i u još nekim u kojima su smeštene službe republičkih organa. Privilegovani će po bagatelnim cenama, koje se po obroku kreću od 150 do 300 dinara, moći u ovim objektima da jedu specijalitete od mesa koje i nije baš jeftino koštalo državu, jer postoje indicije da su neke kategorije plaćene i iznad tržišnih cena. Tako bar tvrdi naš izvor iz Republičke uprave zajedničkih poslova.

- Nelogično je da se za ovako veliki posao prijavi samo jedan prizvođač od tolikih proizvođača mesa. Još nelogičnije je da su cene za neke kategorije mesa više nego što se na tržištu mogu nabaviti od proizvođača. To vam pokazuje prosta računica, pa tako, primera radi, kod tendera za

REPUBLIČKA UPRAVA POTVRDILA Iz Republičke upravi zajedničkih poslova potvrdili su naša saznanja, odnosno da je na sva tri tendera za nabavku 92.200 kilograma mesa posao dodeljen SZTR “Đurđević”. Kako su naveli, ukupna cena je 44,5 miliona dinara bez PDV.

nabavku svinjskog i junećeg mesa posebne obrade, za koje je iz budžeta izdvojeno 21,2 miliona dinara sa PDV-om za 27.670 kilograma, prosečna cena iznosi po kilogramu 766 dinara, što je više od cena koje su na proizvođačkom tržištu. I kod živinskog mesa i iznutrica ima sličnih anomalija jer je za 45.700 kilograma plaćeno 20,3 milion dinara, što je po kilogramu prosečno 445 dinara, dok je prosečna cena junećeg čereka, buta i plećke sa kostima i bez kostiju 632 dinara - navodi naš sagovornik.

Poređenja radi, juneći but bez kostiju u prodavnicama, u šta je uključena i trgovačka marža, može da se nađe za 650 dinara, dok je plećka u pojedinim prodavnicama oko 600 dinara. Kod piletine je razlika još drastičnija. Dok je za poslanike prosečna cena kilograma 444 dinara, piletina u radnjama košta od 320 dinara, koliko su pileće grudi, do 500, koliko je file. Slično je i sa svinjetinom, koja u prodavnicama košta od 500 do 600 dinara za najskuplji but i file.

Naš izvor dodaje da je postala praksa da se tenderski uslovi kod većine nabavki prilagođavaju firmama koje su bliske vlasti da bi one dobile posao.

- To nije slučaj samo sa mesom, slično je sa nameštajem, gde uglavnom tri do četiri ponuđača dobijaju poslove. Tako je i sa poslovima oko adaptacije, nabavki IT usluga... Zbog toga i nema konkurentnosti na mnogim javnim nabavkama, odnosno javlja se uglavnom jedan ponuđač, eventualno dva ponuđača, koji ponude cenu gotovo identičnu procenjenoj vrednosti javne nabavke. Ovaj tender sa nabavkom mesa to i potvrđuje, pa proizilazi da će građani Srbije skupo platiti meso koje će privilegovani funkcioneri u restoranima zatvorenog tipa jesti po bagatelnim cenama. Ako se ova praksa ne promeni, bojim se da ćemo imati posledice kod pozicije na Duing biznis listi jer Svetska banka ocenjuje od sledeće godine transparentnost i konkurentnost državnih tendera - kaže naš izvor.

Stručnjaci smatraju da kod ove tri javne nabavke postoje indicije da je posao prilagođen određenom ponuđaču.

- Nelogično je da se za ovakve javne nabavke javlja samo jedan, eventualno dva ponuđača. To je indikativno i upućuje na to da se ostali nisu javili jer su znali kome je ovaj

Skupštini

posao namenjen. Druga opcija je da su uslovi tendera tako definisani kako bi se namerno rasturila konkurencija. Zbog toga ne treba da čudi što su neke cene i iznad onih koje na tržištu nude proizvođači, što onda pokreće i pitanje nenamenskog trošenja državnih para - kaže Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija. ?

KOLIKO JE

KOŠTALO MESO NA TENDERU Živinsko meso

i iznutrice 45.700 kg 20,3 miliona 444 din/kg Juneći but, plećka sa i bez kostiju, čerek 18.500 kg 11,7 miliona 632 din/kg Svinjsko i

juneće meso posebne obrade 27.670 kg 21,2 milion 766 din/kg kategorija, količina,

ukupna cena sa PDV, prosečna cena po kilogramu

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 13

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Zlatko Minić

Naslov: Nema potpuno transparentnog preduzeća

Većinajavnih i državnihfirmi u Srbiji samoje delimično otvorena zajavnost

Nema potpuno transparentnog preduzeća

Beograd - Javna i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su „ddimično transparentna“, nalaz je istraživanja „Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu“, predstavljenog u Beogradu. U istraživanju organizacije „Transparentnost Srbija“ u saradnji s „Tgapsparentnošću Češke“ preduzeća rangirano je 40 preduzeća.

Zlatko Minić iz „Transparentnosti Srbija“ je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. A „potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji“, nalaz je je istraživanja.

Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su „Srbijavode" i „Toplana Šabac“, a „uglavnom transparentna" su „Srbijakargo", „Vodovod“ Subotica, „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac, „Emisiona tehnika i veze“, „Transnafta“, „Putevi Srbije“, „Beogradski vodovod i kanalizacija“, Elektroprivreda Srbije i JKP „Šumadija", Kragujevac. Najviše je „delimično transparentnih“, 15 od kojih su tri državna a 12 lokalnih. Ocenu „uglavnom netransparentna dobila su tri državna i dva lokalna preduzeća a najlošije su rangirana, tri državna i šest lokalnih firmi sa ocenom „netransparentnapreduzeća". U toj kategoriji su „MV namenska', „Aerodromi Srbije“, „Komstan“ Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP „Naš dom“ Požega, „Novi dom“ Vranje, JP NP „Kopaonik“, Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar. Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 23

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U planu formiranje novih drvoreda

U skladu saplanom investicija za zaštitu životne sredine u Požarevcu

U planu formiranje novih drvoreda

Požarevac- U skladu sa kapitalnim izdacima Grada Požarevca, posebno onim investicijama koje se odnose na unapređenje ekologije, Gradska uprava Požarevac raspisala je javnu nabavku za izradu projekta „Zamena, revitalizacija i formiranje novih planskih drvoreda u gradu Požarevcu", a sredstva za realizaciju ove javne nabavke obezbeđena su u Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine.

Javna nabavka sprovodi se u otvorenom postupku javne nabavke po partijama. Prvi je „Program razvoja i osnove gazdovanja Spomen-parka Čačalica”, koja predstavlja „pluća grada“ i omiljeno izletište Požarevljana, a procenjena vrednost ove partije je 2,5 miliona dinara, bez PDV-a.

Izrada projekta ima za cilj da se obezbede dugoročne smernice za očuvanje spomen obeležja sa pred Jogom uređenja i unapređenja celokupnog kompleksa, sa obogaćivanjem sadržajima primerenim funkciji ovog memorijalnog prostora. Rok za izradu projektaje 120 dana. Radiće se i „Rgogram razvoja sa projektom revitalizacije park-šume Tulba-Tabana”, a procenjena vrednost ove partije je dva miliona dinara, bez PDV-a.

U severoistočnom delu Požarevca, proteže se kompleks Tulba-Tabana za koji je donet Plan detaljne regulacije. Veći deo ovog kompleksa Planom je definisan kao park-šuma sa raznim sportsko-rekreativnim sadržajima. Cilj izrade projekta je da se devastiran prostor predviđen za park-šumu uredi i privede nameni, da se prostor obogati raznim rekreativnim sadržajima, da se urede česma i tri izvora sa prilaznim stazama i parternim uređenjem, da se kompleks ogradi i obezbediti nadzor i da Programska osnova postavi smernice za dalje upravljanje i negovanje park-šume.

Treći je „Projekat revitalizacije drvoreda i zelenih površina u ulici Bosanskoj i Šumadijskoj”, procenjena vrednost ove partije je 500.000 dinara, bez PDV-a. Rok za izradu projekta je 45 dana od potpisivanja ugovora. Krajnji rok za podnošenje prijava je 2. decembar tekuće godine. Z. V.

Obnova i sadnja drvoreda i u Kostolcu

U Kostolcu je počela realizacija projekta „Zamena, rekonstrukcija i formiranje novog planskog drvoreda i rekonstrukcija drvoreda i uređenje zelene površine u centralnom parku". Projekat obuhvata orezivanje, vađenje panjeva, seču bolesnih i trulih stabala i sadnju novih, popunu praznih mesta novim sadnicama, kao i formiranje zelene površine. U okviru radova na obnovi drvoreda posadiće se 433 novih sadnica, a u gradskom parku 427. Prvo na redu je orezivanje drveća, a zamena starih stabala i sadnja novih obaviće se narednog proleća. Nadzor nad izvođenjem radova, koje će izvoditi dve beogradske firme, poveren je firmi „Etalon", koja je bila jedini ponuđač u postupku javne nabavke, raspisane 1. oktobra. M. V.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 1,2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Naprednjake uče kako da mrze opozicionare

U FOKUSU Na Fejsbuk stranici SNS Alibunara objavljeni snimci „obuke botova“

Naprednjake uče kako da mrze opozicionare

Fotografije na kojima se vidi kako se „obučavaju“ aktivisti SNS na koji način da na društvenim mrežama „hejtuju“ (mrze) lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, bivšeg predsednika

Demokratske stranke Bojana Pajtića kao i lidera Nove stranke Zorana Živkovića, objavljene na Fejsbuk stranici SNS Alibunar, ali i da su tokom noći skinute, tvrdi naš sagovornik Predrag Belić, bivši načelnik opštine Alibunar

Pajtić: Dokaz onoga što svi znamo - u svakom gradu i opštini se

desetine, a negde stotine botova - obučavaju da psuju, blate i vređaju svakog ko se usudi da kritikuje režim

Živković: Ti ljudi troše novac građana Srbije Strana 2

Na Fejsbuk stranici SNS Alibunara objavljeni snimci „obuke botova“

Naprednjake uče kako da mrze opozicionare

Beograd - Više od 80 odsto ljudi koji su bili u toj sali, u Alibunaru, u kojoj je poverenica Srpske napredne stranke za južnobanatski okrug, Danijela Lončar, organizovala obuku takozvanih botove kako da pišu i predstavljaju lidere opozicije i sve one koji kritički misle o režimu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nekada su bili članovi Demokratske stranke. Danas oni podržavaju aktuelnu vlast - komentariše za Danas Predrag Belić, bivši načelnik opštine Alibunar.

Sagovornik Danasa kaže da su fotografije na kojima se vidi kako se „obučavaju“ aktivisti SNS na koji način da na društvenim mrežama „hejtuju“ (mrze) lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, bivšeg predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića kao i lidera Nove stranke Zorana Živkovića, objavljene na Fejbuk stranici SNS Alibunar, ali i da su tokom noći skinute, nakon što su podeljene po društvenim mrežama.

- Reč je o čistom podsticanju mržnje prema političkim neistomišljenicima naspram SNS. Ja nisam nikakav obožavalac ni Đilasa ni Pajtića, ali ovo je prevršilo svaku meru. Ako institucije naše države ne budu reagovale na ovo, kao što neće, budimo svesni u koliko teškoj situaciji se nalazimo. Mi ne možemo da raspravljamo o karakterima tih ljudi koji tamo poslušno sede i slušaju na koji način bi trebalo da šire mržnju preko društvenih mreža za SNS, ali, valjda, možemo da pričamo o institucijama ove države - zaključuje Predrag Belić za Danas.

Belić je takođe ranije bio u SNS. On se u izjavi Danasu požalio da nijedan medij nije objavio da je oslobođen svih optužbi za korupciju, nakon što je, u okviru akcije „Kvadrat“, decembra 2017, uhapšen i nakon što mu je određen pritvor do 30 dana, zbog postojanja osnovane sumnje da je zloupotrebom službenog položaja oštetio budžet Srbije, Vojvodine i opštine Alibunar za preko 247 miliona dinara, tako što je 2015, u svojstvu odgovornog lica opštine, propustio da donese Odluku o raspisivanju javnog oglasa o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. On je time, glasila je optužba, onemogućio realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Šta je na snimcima

Na objavljenim snimcima „obuke" vidi se projekcija slike Dragana Đilasa iz Medija centra i pitanje „Ko je Dragan Đilas", zatim Bojana Pajtića, sa „Uspon i pad Bojana Pajtića", dok se kod Zorana Zivkovića vidi i njegova „kratka biografija" - Zoran Živkovićjesrpski politićar, bioje predsednik Vlade Srbije... i kratki tekstić se završava rečima da ga je na čelu DS nasledio Boris Tadić. Kako izgleda obuka: Fotografija objavljena

na Fejsbuku

- Fotografije koje je neko iz odbora SNS u Alibunaru, nehotice, postavio na Fejsbuk, materijalan su dokaz onoga što svi znamo - u svakom gradu i opštini se, negde desetine, a negde stotine botova - obučavaju da psuju, blate i vređaju svakog ko se usudi da kritikuje režim. Stotine miliona godišnje se uzima od građana da bi se plaćali „ljudi“ koji blate mene, koji se već godinama uopšte ne bavim politikom i u tom smislu nisam nikakva konkurencija režimu komentariše za Danas Bojan Pajtić, bivši predsednik DS, takođe, jedan od glavnih „likova“ sa „predavanja“ u SNS.

Dakle, nastavlja on, nije motiv suzbijanje konkurencije, već, kako kaže, „zverska mržnja“ prema svakom ko teži individualnoj slobodi i usudi se da izgovori kritiku.

- Teško je proceniti štaje štetnije - da li to što hiljade ljudi učestvuje u linču fašističkog tipa u evropskoj državi u 21. veku, ili to što hiljade tih zlih i beskorisnih parazita plaćaju svi građani kroz poreska davanja. No, ako postoji išta pozitivno u ovom procesu masovne i zastrašujuće dehumanizacije je to, što posle ovoga čak i botovi mogu da kažu da su išli u neku školu - zaključuje Pajhć.

Prema rečima Zorana Živkovića, još jedne mete takozvanih botova SNS, primitivizam Vučićeve vlasti se i kroz ovaj vid „edukacije o tome kako mrzeti i širiti mržnju prema političkim neistomišljenicima“ jasno vidi.

- Ja sam navikao da budem meta. Ne samo Vučićeve već i mnogih drugih pre njega. Danas se ljudi edukuju kako da mrze, odnosno kako da smisle i plasiraju najgore uvrede na društvenim mrežama. I to nije veći problem od toga da se za sve to koristi javni novac. Ti ljudi su zaposleni po javnim institucijama i umesto da rade svoj posao oni su lajavci SNS i na to troše vreme i novac svih građana Srbije - zaključuje Zoran Živković.

Podsetimo, po dolasku na vlast SNS-a, postalo je tema veštačko stvaranje javnog mnjenja, odnosno to kako aktivish ove parhje i zaposleni u državnim ustanovama i preduzećima, imaju obavezu da ostavljaju negativne komentare o političkim protivnicima. Međutim, sem da te aktivnosti vodi Savet za internet i društvene mreže SNS, malo toga se zaista znalo o tim „bot“ (od reči robot) aktivnostima. Pred parlamentarne izbore 2016. objavljeno je da postoje posebni programi za uvezivanje i aktivnosti „botova“, međutim detalji su ostali i dalje nepoznati. U poslednjih godinu dana međutim, sve je više saznanja o tome, pojavili su se i video-snimci ljudi koji su radili kao botovi i koji su bili spremni da za javnost progovore o tome. Međutim, novina je što ovi snimci otkrivaju, da se vrši i posebna obuka koja spolja gledano liči na poslovnu obuku - stručnu prezentaciju u nekom preduzeću.

Belić: Institucije moraju da reaguju Pajtić: Zastrašujuća dehumanizacija Živković: Ti ljudi troše novac građana

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Brnabić: Predsednik Vučić naložio VBA da istraži aferu

POVODOM: Radnik BlApotvrdio daje na Jutjubu objavljen snimak ruskog obaveštajca

Brnabić: Predsednik Vučić naložio VBA da istraži aferu

Beograd - Bezbednosno-informativna agencija potvrdila je RTS-u autentičnost snimka na kojem Georgij Meban daje novac navodno srpskom agentu. BIA je potvrdila da je na snimku ruski obaveštajac. Reč je o snimku koji je pre tri dana detaljno analiziran na portalu Radija Slobodna Evropa (Danas je to obj avio u broju od utorka, 19. novembra, na strani 4), i koji se pojavio na Jutjubu.

Načelnik Uprave za analitiku BIA Relja Željski rekao je za RTS kako je nedvosmisleno ustanovljeno da se na snimku nalazi ruski obaveštajac.

Na pitanje da li je na snimku srpski agent, pripadnik BIA ili VBA ili neke druge institucije, Željski je nije direktno odgovo-

Iz MUP Srbije saopšteno je da ministar Nebojša Stefanović boravi u Moskvi, gde se sastao sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije. U saopštenju se navodi da je bilo reči o bezbednosnim izazovima (Kosovo, migracije). Patrušev je, navodno, posle izbora 2016. u Crnoj Gori, i afere „Državni udar" u Beogradu „pokupio" ruske obaveštajce iz GRU umešane u zbivanja u Podgorici. rio, navodeći kako u ovom trenutku o tome ne bi širio priču.

„Naše službe - kako civilna, tako i vojna - su veoma intenzivno angažovane na ustanovljavanju svih okolnosti, a detalje na tu temu će iskazati predsednik Srbije nakon Saveta za bezbednost koji će biti održan sutra (četvrtak)“, dodao je Željski. On je najavio da će o svim merama koje će „država svakako na političkom planu preduzeti“ danas (četvrtak) detaljnije govoriti predsednik Srbije.

On je naveo kako je BIA dužna da radi isključivo i samo u interesima svoje zemlje, a ne drugih zemalja.

„Veoma je važno naglasiti u ovom trenutku da obaveštajni subverzivni rad koji se odvija na teritoriji Republike Srbije, a on se defakto odvija, ne treba nikako vezivati samo za Rusku Federaciju. Naprotiv, i druge velike sile, poput SAD, Velike Britanije i Francuske, ali i regionalni igrači, napomenuću samo Hrvatsku i Albaniju, veoma intenzivno rade na ostvarivanju svojih interesa, što je uvek u međunarodnim odnosima i politici očekivano“, rekao je Želj ski za RTS.

On je naglasio da je posao pripadnika BLA da se takvim oblicima bez izuzetka suprotstave.

„Sve mere koje su u nadležnosti BIA i VBA, pre svega, u ovom konkretnom slučaju se veoma intenzivno preduzimaju i biće preduzete na tom profesionalnom planu maksimalno odgovorno i blagovremeno“, dodao je Željski.

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je ranije novinarima u Skupštini da se rano ujutru videla sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da je on, kao vrhovni komandant, naložio Vojnobezbednosnoj agenciji da istraži aferu.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da Vučić prikuplja informacije, a očekuje da u toku sutrašnjeg dana pozove i okupi sve šefove obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, kao i načelnika generalštaba Vojske Srbije.

Na društvenoj mreži Jutjub 17. novembra objavljen je video u kome navodno pripadnik Ruske vojne obaveštajne službe - GRU daje mito „srpskom agentu - visokopozicioniranom službeniku", prenosi FoNet, pozivajući se na Radio Slobodnu Evropu.

Na snimku se vidi susret dvojice muškaraca na parkingu, njihov odlazak do automobila jednog od njih dvojice. „Navodni „ruski obaveštajac" daje plastičnu kesu „srpskom agentu“, koji tu kesu ostavlja u parkiranom automoMu. Dvojica muškaraca zatim odlaze u obližnji kafić, nakon čega se rastaju. Kada muškarac, označen u opisu videa kao „srpski agenf‘, nakon sastanka ode do svog automobila i otvori plastičnu kesu koju je dobio, u njoj nalazi kovertu sa novcem“, dodaje RSE, ističući da ne može da se utvrdi autentičnost snimka

Prema analizi koju je dao Hristo Grozev, novinar Belingkat istraživačke otvorene platforme, snimak prikazuje zamenika ruskog izaslanika odbrane u Srbiji, pripadnika GRU. Grozev tvrdi da je to Georgi Meban kao i da je njegov identitet utvrdio alatkom za upoređivanje lica. Sastanak je navodno održan u Zemunu, u Beogradu, u kafiću „Brewpub Crna ovca“. U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije potvrđeno je radiju da je Georgi Meban bio na poziciji pomoćnika izaslanika odbrane pri Ambasadi Rusije u Beogradu, ali je sa te pozicije odjavljen u junu 2019. P. D.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Stranački „narodni“ poslanici

Naši izbori ne omogućavaju građaninu da bira niti da bude među onima koji su izabrani

Stranački

„narodni“ poslanici

MISUENJE

Zakon o izboru narodnih poslanika, odredio je da se poslanici za Narodnu skupštinu Srbije, biraju samo preko glasanja za liste političkih stranaka. Mandate poslanicima daju stranke srazmerno dobijenim glasovima. Na izbor kandidata za poslanike ne utiču glasači, određuje ih stranka. Takvo stranačko biranje i glasanje samo za stranke je indirektno glasanje za već odabrane, što nije u skladu sa odredbom člana 58 Ustava, po kojoj svaki punoletan poslovno sposoban državljanin ima pravo da bira i da bude biran. Naši izbori ne omogućavaju građaninu da bira građana za poslanika, niti je građaninu očuvano pravo da bude među onima koji imaju šansu da budu poslanici,.

Građanin, niti neposredno bira kandidate, niti poslanike. On ne može neposredno biti izabran, iako je u članu 100 Ustava propisano, da Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom. Zakon je prekršio ustavnu neposrednost, da građani biraju i budu izabrani i obratno, propisao neustavno posredno biranje od strane glasača samo stranačkih lista, koje sadrže lica odabrana da U tako „izabranoj“ Narodnoj skupštini i svim „izabranim“ lokalnim skupštinama, umesto lično odgovornih narodnih poslanika, imamo do narednih izbora potpuni prekid kontakta vlasti čak i sa „5 miliona građana“. Vlada samo vođa stranke preko svojih poslanika i izostaje lična odgovornosti takvog „poslanika" građana. Borba za vlast je iznad opšteg interesa. Sa preletačima se trguje, a o stranačkim obećanjima i programima se lako zaboravlja.

Uzalud u Ustavu piše da

politička organizacija ili grupa ne sme prisvojiti suverenost od građanina, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Indirektnim glasanjem je urušena glasačka suverenost građana, a stranke na vlasti uspostavljaju vlast nad medijima i ustavnim institucijama. Svaka kritika vlasti se osporava bezočno i oštro: „dok vi ne pobedite mi ćemo raditi kako hoćemo“. Rezultat je stalno opadanje poverenja građana i u stranke i u sistem, koji se tako održava.

Umesto narodnih poslanika, mi imamo partijske poslanike, bez ikakve odgovornosti građanima. Iz velikog broja opština, u Skupštini nema nijednog poslanika. „Preletači" poništavaju i ostatke „izbora“. Stranke na vlasti i opozicija ratuju, a društvo se polarizuje i urušava. Stranke na vlasti svu energiju troše na eliminisanje, ne samo opozicionih stranaka, nego i ikakvog drugog mišljenja. Sa rušenjem odgovornosti sve je manje transparentnosti i sve više

? Stranke na vlasti svu energiju troše na eliminisanje,

ne samo opozicionih stranaka, nego i svakog drugog mišljenja. Sa rušenjem odgovornosti sve je manje

transparentnosti i sve više korupcije. Prolazi tako sve više pogrešnih odluka vlasti, ruše se institucjje i propisani postupci i širi jaz i nepoverenje i građana u državu. Stagniramo i srljamo u sukobe mogu da budu birana. Izabrane mogu da budu samo stranke, a one određuju „narodne“ poslanike.

Tako veliki broj punoletnih i poslovno sposobnih građana, da bi očuvao pravo da može biti biran, mora prići nekoj stranci. To postaje najvažniji deo izbora i ogromni resursi se troše na taj deo „izbora“. A to smanjuje motivisanost građana da „glasaju“, pa na izbore izlazi samo oko polovine birača. Zakon je mimo ustavnog prava građana da neposredno biraju i budu birani, dao političkim strankama da odaberu moguće pobednike u „glasanju“ i tako je učvršćena partokratija, a urušena demokratija. Umesto „narodnih poslanika“ imamo „stranačke poslanike" i poslušnike umesto odgovornih. A stranke članovima uzvraćaju pogodnostima, što ih štetno motiviše.

korupcije. Prolazi tako sve više pogrešnih odluka vlasti, ruše se institucije i propisani postupci i širi jaz i nepoverenje i građana u državu. Stagniramo I srljamo u sukobe.

Izbori ipak ostaju poslednja šansa ikakvoj demokratiji, a i oni nam se tope. Moramo se vratiti na ustavne direktne neposredne izbore svih narodnih poslanika po imenu i prezimenu. Imamo ljudski potencijal za bolju budućnost, ali i praksu koja ga traći. Moramo obnoviti poverenje građana u vlast i vlast popraviti, kako bi se poštovala prava građana I povratila nada. Umesto lošeg vladanja narodom, samo zadovoljni i motivisani građeni mogu stvarati uspešnu državu.

Autorje konsultant

i redovni član Naučnogdrustva

ekonomista Srbije

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 1,5

Rubrika: Društvo

Autori: Marija Stojanović

Teme: Korupcija

Naslov: Hapšenjem Obradovića potvrđena priča o aferi „Krušik“

Hapšenjem Obradovića potvrđena priča o aferi „Krušik“

Hapšenjem Obradovića potvrđena priča o aferi „Krušik"

RAZGOVOR

Tužilaštvo mora da hitno pokrene istragu o mogućoj korupciji, zloupotrebi vlasti i trgovini oružjem Islamskoj državi u Jemenu

Beograd - Šokirana sam reakcijom srpskih vlasti. Najšokantnije je bilo hapšenje Aleksandra Obradovića koji je otkrio istinu. Normalna reakcija nakon svega što je razotkriveno - da je srpsko državno oružje završilo kod terorista Islamske države u Jemenu i da je kupljeno po znatno nižoj ceni, što je donelo korist privatnim kompanijama, bila bi: pokretanje istrage u vezi sa trgovinom oružja jer, prema specifikaciji „krajnjeg korisnika", to oružje ne može biti preusmereno „trećoj strani", u ovom slučaju terorističkoj organizaciji u ratnoj zoni pod sankcijama bez pisane saglasnosti srpske vlade, kao i pokretanje istrage o mogućoj korupciji u Krušiku, uključujući privatne kompanije. Ništa od navedenog se nije dogodilo. Nisam čula da su srpske vlasti tražile odgovore od Saudijske Arabije o tome zašto je srpsko oružje prodavano u Jemenu, što je ratni zločin, u skladu sa međunarodnim pravom, kaže za Danas Dilijana Gajtandžijeva, bugarska istraživačka novinarka, koja je prva na sajtu Arms voč objavila tekst u kojem se tvrdi da je otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, Branko Stefanović, umešan u prodaju oružja, na osnovu podataka koje je dostavio radnik valjevske fabrike Krušik - Aleksandar Obradović.

Naša sagovornica ističe i da „nije čula da su srpske vlasti zabrinute da je državna kompanija Krušik možda izgubila stotine hiljada dolara, u korist privatnih kompanija za proizvodnju oružja, uključujuči GIM“.

U dokumentu koji sam objavila jasno se navodi: „Predstavnici GIM-a: Branko Stefanović“. Oni su uhapsili uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradoviča, čime su potvrdili da su svi ovi dokumenti istiniti. Stoga, Branko Stefanović je bio predstavnik GIM-a, što znači da su srpske vlasti pokušale da prikriju veliki korupcionaški skandal, u koji su uključeni visoki zvaničnici vlade, naglašava Gajtandžijeva.

  • Kako komentarišete odluku o smeštanju uzbunjivača u kućni pritvor?

- Time su tužioci zloupotrebili ovlašćenja, a ti tužioci, uzgred govoreći, anonimni su. Ne znamo njihova imena, pa kako je to, uopšte, moguće? Anonimna „pravda“. Zašto? Zar on ili ona ne mogu da izađu u javnost, pokažu svoje lice i objasne na osnovu čega su uhapsili uzbunjivača koji je razotkrio korupciju na najvišem nivou. Tužilac nije nedodirljiv i mora da odgovara pred zakonom za zloupotrebu ovlašćenja i prikrivanje istinsldh zločina, što je samo po sebi zločin.

  • Nazvali ste Obradovića „nacionalnim herojem“. Da li ste razgovarali sa njim otkako je u kućnom pritvoru?

- Ne, nisam i osećam se veoma loše zbog ove situacije i velike nepravde. Ali ne odustajem - zbog njega, zbog Srbije, zbog svih ljudi u Siriji i Jemenu, koji umiru zbog prodatog oružja! Pravda mora da pobedi, a vladavina prava mora biti primenjena na sve koji su uMjučeni u ratne zločine. Mi smo sada svedoci nečeg suprotnog - pravo u Srbiji ne znači ništa.

  • Kompanija GIM je zahtevala od Vas od izbrišite tekst u kojem tvrdite da je Branko Stefanović predstavnik te kompanije. Hoćete li odgovoriti GIM-u?

- Već sam im odgovorila. U pismu koje mi uputio GIM navodi se, između ostalog: „Tvrdnja da GIM d.0.0. predstavlja Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, nije istinita. GIM d.0.0. nikada nije angažovao Branka Stefanovića, po bilo kojem osnovu, i on, stoga nikada nije mogao da predstavlja GIM d.0.0.“ Moj odgovor GIM-u glasi: „Ovo se kosi sa nedavnom izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Branko Stefanović bio samo običan radnik GIM-a. Dva izvora potvrđuju da je Branko Stefanović radio za GIM - GIM-ovo pismo Krušiku i predsednik Srbije, a Vaš odgovor je u suprotnosti s tvrdnjama ta dva izvora. Stoga, kako bi se saznalo ko laže, želela bih da intervjuišem gospodina Branka Stefanovića. Drugo, želela bih da vas informišem da je vaš zahtev da obrišem ovaj tekst izuzetno šokantan i da ugrožava princip slobode govora. Neću prihvatiti nikakav pokušaj mešanja u moj posao novinara. Stojim iza svake reči u ovoj istrazi i neću odustati od toga da pokazujem istinu. Bila bih vam veoma zahvalna ako biste prosledili moj zahtev za intervju sa gospodinom Brankom Stefanovićem. Moj posao kao novinara jeste da otkrijem ko laže - predsednik Srbije ili GIM, očekujem vaš odgovor“. GIM mi još nije odgovorio i ne verujem ni da hoće, jer, naprosto, ne znaju šta da kažu.

  • Treba li, prema Vašem mišljenju, srpski ministar unutrašnjih poslova da podnese ostavku nakon „afere Krušik“?

- Ne mislim da je to samo pitanje ličnog izbora. Postoji zakon koji jasno propisuje šta moraju da čine sve umešane strane. Tužilaštvo mora da hitno pokrene istragu o mogućoj korupciji, zloupotrebi vlasti i trgovini oružjem Islamskoj državi u Jemenu. Odgovorni moraju da budu uhapšeni, a ne uzbunjivač koji ih je razotkrio. Negde sam pročitala da je predsednik Srbije izjavio da su on i Stefanović spremni da idu na poligraf. Neka idu na poligraf ukoliko nemaju šta da kriju i oko čega da se brinu. Nažalost, još nismo čuli srpsko tužilaštvo. Da li tužilaštvo zaista postoji? Ima li takve institucije u Srbiji? Ima tako mnogo zločina koji su otkriveni, a nijedan od njih još nije istražen, što je, samo po sebi, zloupotreba vlasti i zločin.

  • Šta mislite o slobodi izražavanja u zemljama Zapadnog Balkana?

- Mi na Balkanu, uključujući moju državu, Bugarsku, nemamo nikakvu slobodu izražavanja. Tretiraju nas novinare kao svoje robove. U Bugarskoj je, na primer, tema koja se odnosi na to da Bugarska šalje oružje Siriji ili Jemenu tabu. Mnogo puta sam istraživala prodaju bugarskog oružja i snimila sam bugarske „grad“ rakete u sldadištu A1 Kaide u Alepu, u Siriji i šta se desilo: tužioci u Bugarskoj su nakon dvonedeljne istrage zaJdjučili da ne postoje dokumenta o direktnoj prodaji iz Bugarske A1 Kaidi u Siriji, pa su zatvorili slučaj. Nešto kasnije, objavila sam diplomatske depeše o snabdevanju terorista oružjem putem 350 diplomatskih letova iz Bugarske, Srbije i drugih istočnoevropskihzemalja. Bugarske vlasti su na to reagovale pokušavajući da saznaju ko je izvor „procurelih“ dokumenata, ali nisu uspele. Mene je ispitivala Bugarska agencija za nacionalnu bezbednost i sat kasnije dobila sam otkaz na poslu bez ikakvog objašnjenja. Ono što se događa u Srbiji isto je kao u Bugarskoj, kada je reč 0 oružju i moćnim inostranim državama, poput SAD, Saudijske Arabije, UAE. Ipak, srpski novinari odlično rade svoj posao kada pozivaju na odgovornost „moćnike“. Zahvaljujući vama novinarima oni ne mogu da „ubiju“ ovu priču, kao i zahvaljujući hrabrim građanima Srbije koji su izašli na ulicu i zatražili da Aleksandar Obradović bude oslobođen iz zatvora. Želim da se zahvalim 1 vama novinarima i svim ljudima u Srbiji što čine ono što moraju - bore se za istinu kao što je učinio i Obradović.

Marija Stojanović

Strahujem za bezbednost pomagača • Budući da se bavite „osetljivim temama", da li ste ikada strahovali za svoju bezbednost?

- Strahujem za bezbednost svih onih koji mi pomažu da otkrijem istinu.Ti Ijudi pate. Uzbunjivač i njegova porodica sada pate zbog ove istrage i ja se osećam veoma loše. Aleksandar Obradović se izložio životnoj opasnosti kako bi spasio živote drugih Ijudi - u Siriji i Jemenu, jer se oružje prodaje teroristima. Uzgred govoreći, GIM uopštenesporitu činjenicu.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Budalaštine

Budalaštine

Pisac Filip David izjavio je na televiziji N1 da je „svim srcem za opoziciju ovom režimu", ali da se zbog stavova o Kosovu i integraciji u Evropsku uniju distancirao od dela opozicije udruženog u Savezu za Srbiju. Nije saglasan ni sa odlukom SZS o bojkotu predstojećih izbora. „Budalaština je da sam se priključio Vučićevoj propagandi, već će opozicija izgubiti i ono malo što drži ako ne izađe na izbore“, poručio je Filip David.

Odakle ta „budalaština“, kako juje nazvao Filip David o tome da se priključio Vučićevoj propagandi samo zato što ne podržava savez nacionalističkih stranaka. A, reklo bi se, prema govoru kakav vrlo često imaju članovi tog saveza - Vuk Jeremić i Boško Obradović - zaista profašističkih partija, koliko god to njihov kolega po stavovima, diktator i, takođe, zastupnik profašističke stranke, Aleksandar Vučić, zloupotrebljavao. Njihova mržnja prema Albancima, Bošnjacima, Hrvatima i ostalim nesrbima, odnosno pripadnicima naroda bivše Jugoslavije, prebacuje i preko pretpostavljenih i ustaljenih nacionalističkih floskula, odnosno često iznenađuje po svom intenzitetu. Jasno je da je Aleksandar Vučić njihov pravi lider upravo po osnovnim polugama politike koju sva trojica zastupaju. Nije, međutim, po stepenu korupcije u kojoj se aktuelna vlast davi, uvlačeći za sobom bez ikakvog opreza, nemilosrdno, i najnesrećnije i najslabije duše.

Pitanje da li sam za Vučića ako sam protiv Saveza za Srbiju i njihovih nacionalističkih lidera koji zameraju ratnom huškaču i propagandisti Aleksandru Vučiću na manjku „patriotizma“, potpuno je izlišno i proizvod je, takođe, jedne beskrupulozne propagande. Politike promocije ratnih zločina, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, odnosno mržnje i nepomirenja sa kosovskim Albancima, zaustavljanja izgradnje puteva i regionalne saradnje na nacionalnoj i verskoj osnovi, nisu bezazlene. One, poput ove Vučićeve, na kojoj je zaradio prvi milion, dakle, ratno zločinačke, proizvode smrt, siromaštvo, zatvoreno društvo i zajednicu punu preplašenih i nesrećnih pojedinaca. Nije u redu zastupati takvu politiku. Mržnju. Jednostavno je, i dokazano. Aleksandar Vučić je pravi ? Korupcija u koju je

duboko ogrezao aktuelni režim nema

projekciju na podršku u biračkom telu i pored izuzetno teških uslova života najvećeg broja građana upravo zato što se i dalje hrani nacionalizmom i mržnjom. Građani Srbije na samom dnu egzistencije, grcajući u siromaštvu, putem medija dobijaju upravo te doze neophodne „patriotske" mržnje kako bi savladali bedne uslove živote, odnosno svemu tome dali nekakav smisao

primer za to. Kao i Srbija tokom devedesetih ali i sve do danas.

Korupcija u koju je duboko ogrezao aktuelni režim nema projekciju na podršku u biračkom telu i pored izuzetno teških uslova života najvećeg broja građana upravo zato što se i dalje hrani nacionalizmom i mržnjom. Građani Srbije na samom dnu egzistencije, grcajući u siromaštvu, putem medija dobijaju upravo te doze neophodne „patriotske“ mržnje kako bi savladali bedne uslove živote, odnosno svemu tome dali nekakav smisao.

Međutim, u nacionalističJdm i netolerantnim režimima, izdajnici, strani plaćenici odmah su na drugom mestu po predmetu mržnje. Paradoksalno, na taj način oni koji su drugi u biračkom telu, odnosno drugi po štetnosti politike koju zastupaju i sam javni interes, postaju glavne mete te gotovo nacipolitike. Pa se u nedostatku inspiracije za stvaranje lažnih tema i problema usmerenih spolja, ta medijska i zločinačka mašinerija okreće ka unutra protivnicima. Onima koji hoće da osvoje vlast. Koji nikada nisu ni osetili težinu života običnih ljudi kojima manipulišu jer oduvek imaju para i privilegija, kako po rođenju tako i po manjoj ili većoj korupciji, čiji su deo u nekom trenutku političke karijere bili.

To što stoje na prvoj liniji odbrane, odnosno udara ratno zločinačkog i koruptivnog režima Aleksandra Vučića, ne doprinosi „šarmu“ njihovih nacipolitičkih ideja. Ideja koje ne afirmišu već ukidaju slobode i zastupaju određenosti ljudi stečenih po rođenju - biti Srbin, biti beo, biti heteroseksualac i pravoslavac...

0 tome, čini se govori i Filip David, jedan od retkih doslednih glasova u poslednje tri decenije srpske političke scene: „Svim srcem sam za opoziciju ovom režimu i predsedniku Jcoji ima prerogative autoritarnog diktatora... ali bojim se sa ovakvim stavovima opozicije nema velikih promena. Nije pitanje samo promene gole vlasti, reč je o promeni sistema - o tome se suštinski ne govori - promeni kulturnog modela, a kulturni model znači opšti način razmišljanja. A šta smo mi to promenili? Mi smo se vratili u devedesete godine, i u odnosu na ratne zločine, i u odnosu na EU, i u odnosu na Kosovo“, zaključio je pisac Filip David.

Tako.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 10

Rubrika: Market

Autori: naručena objava

Teme: Korupcija

Naslov: Opštinsko veće opštine Medveđa DRUGI JAVNI KONKURS

Opštinsko veće opštine Medveđa

DRUGI JAVNI KONKURS

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: AFOKRIZAM

ro ')og:;h; jčOGH.hhh ;c :'-vr!vc'v;S;::,! rr;: G;Č;:.G4; vvrvc.. ocr K;: ir?lCC,

«csš:c c;> Si,.ć;)vd. hGegeso ...

g.«:;es:g;vk: :;::;gpo...

Vq/fl Radovanović

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Javne nabavke

Naslov: Srbija je mirna luka za organizovani kriminal

Ratni profiteri opstali su i usli u legalne tokove čineći usluge novoj vlasti

Srbija je mirna luka za organizovani kriminal

Ostaci veza između fmansijskih lobija, lmminalnih struktura i države, iz perioda ‘90-ih, omogućili su da se privatizađja i upravljanje javnim dobrima pretvore u izvor sistemske korupcije, a ne u razvojni mehanizam koji društvo treba da povuče napred. Ratni profiteri i kontroverzni biznismeni opstali su i ušli u legalne tokove, čineći velike ili male usluge novoj vlasti. Srbijaje postala pogodno tlo za trgovce industrijskim postrojenjima, prirodnim resursima, oružjem i drogom, ali i utočište zabegunce (poput bivše premijerke Tajlanda, koja je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije). Sumnjive transakcije koje ukazuju na pranje novca i nekontrolisano rasipanje budžetskih sredstavapostali su deo svakodnevice i nešto što nas više ne iznenađuje. U ovakvim okolnostima, u kojima izostaje reakcija države ffi ona biva blaga, u uslovima sve izraženijeg odstupanja od etičkih normi, prisustva moralnih dilema i učestalih konflikata interesa, građani Srbije nemaju šansi da žive u uređenom društvu.

Srbija je mala zemlja sa velikim zloupotrebama, u koje su,

uveravamo se, na ovaj ili onaj način, upleteni čelni političari i najviši zvaničnici, kao i ljudi koji su za njih, brojnim i čvrstim sponama, vezani. Oni su svuda - u bezbednosnim strukturama, tužilaštvu, pravosuđu, ministarstvima, agencijama... Sve ima cenu - sloboda, državljanstvo, diploma, funkcija, p05a0,... Skoro obelodanjene nezakonitosti u fabrici „Krušik“ poslednje su u nizu afera u ministarstvima, u javnim

preduzećima i preduzećima u kojima država ima značajni udeo.

Zabrinjavajuće su afere „vezane“ za, gotovo, svakog ministra. Odnose se na sumnjivu na problematičnu prošlost, falsifikate, fmansijske malverzacije, „javne“ nabavke (poput vozila u MUP), netransparentnu rasprodaju prirodnih resursa (prvenstveno obradivog zemljišta i pijaće vode), trgovinu oružjem i uhojnim sredstvima itd. Zajedničko im je to što su sve bez epiloga.

Da je korupcija u Srhiji

prekomerno raširena i da je postala sistemska anomalija - u to niko više i ne sumnja. U sprezi sa

organizovanim kriminalom, ona razara društveni sistem i predstavlja ozbiljnu nekonvencionalnu bezbednosnu pretnju i izazov za nacionalnu bezbednost, čak i suverenost države. Kriminalne grupe ne prezaju ni od primene nasilja, čime dodatno ugrožavaju bezbednost građana. Može li se, istinski ,“amortizovati“ opasnost za opštu sigurnost i legalnost u privrednom i fmansijskom poslovanju, ukoliko je mafijaška „hobotnica“ ušla u sve pore društva i države? Koliko su institucije i vlasti spremne na obračun s kriminalnim organizacijama, a koliko su pojedine akcije igrokaz za domaću i inostranu javnost? Ovo su neka od ključnih pitanja koje se danas postavljaju. Odgovori se mogu potražiti i u činjenici da svaka partija na vlasti dobija neki svoj feud u vidu javnih, monopolskih preduzeća i

rentijerskih delatnosti. Tačno se zna koja je interesna ili partijska grupa zašta zainteresovana.

Pored aktuelnosti u vezi sa trgovinom oružjem i municijom, posebnu pažnju zavređuju nelegalni promet narkotika i mafijaške likvidadje. Od 2012. godine sprovedeno je više od 20 velikih policijskih akcija, u kojima je uhapšeno nekoliko stotina ljudi. Prikazi hapšenja osumnjičenih, izgledaju efektno i ostavljaju jak utisak na javnost. Ipak, potonji ? Od 2014. godine do

danas, u Srbiji je izvršeno 98 takvih

ubistava. Rešeno je 8 slučajeva, za 6 je suđenje u toku, dok su počinioci 59 likvidacjja nepoznati.

Najčešće mesto obračuna je Beograd u kome je,

na primer, 2018. likvidirano 21 lice-više nego u bilo kojoj državi u regionu rezultati nisu ubedljivi. U funkciji propagande i simuliranja uspešne borhe protiv kriminala, hapse se oni koji su na dnu kriminalnog i korupcionaškog lanca. Kada su u pitanju ubistva koja se, po načinu izvršenja, mogu svrstati u kategoriju mafijaških, statistike su porazne. Naime, od 2014. godine do danas, u Srbiji je izvršeno 98 takvih ubistava. Rešeno je 8 slučajeva, za 6 je suđenje u toku, dok su počinioci 59

likvidacija nepoznati. Najčešće mesto obračuna je Beograd u kome je, na primer, 2018. likvidirano 21 lice -više nego u bilo kojoj državi u regionu. Poređenja radi, ilustrativan je podatak da se najmanje likvidadja dogodilo u Hrvatskoj - dve, dok ih u Sloveniji nije bilo. Ministar

Stefanović crnu hroniku minimizira, „obrazlažući“ je rečima: „Često su i izvršioci i nalogodavci van našeg regiona. Zašto se opredeljuju da izvrše krivična dela u našoj zemlji? Zato što se ti kriminalci kriju u Srbiji“!? Dakle, problem je u prestupnicima koji dolaze da bi se ovde sakrili. Da nema njih, ne bi bilo ni ovoliko obračuna, ne retko na javnim mestima i usred bela dana. I građani bi bffi bezbedniji. Zabrinjavajuće je što ostajemo uskraćeni za saznanje kakvi su rezultati „rata“ protiv mafije, zašto i kako kriminalci ovde nalaze utočište i ko im ga omogućava, te zašto se ubistva sa kriminalnom pozadinom najsporije, ili uopšte, ne rešavaju. „Istraga je u toku, ili, za ubicama se traga“, najčešće su kvalifikacije koje se čuju nakon egzekucija u podzemlju.

Aktuelno stanje ukazuje da je prisutan ozbiljan problem sa korupcijom i kriminalom kojem pogoduju anestezirani nadležni državni organi, neodmereno jačanje i arogancija nabujale i nekontrolisane vlasti, te oblikovanje mehanizama u kojima protagonisti imaju široka diskreciona ovlašćenja. Uprkos „garancijama“ resornog ministra i predsednika države da će zakon nadjačati prestupnike, red pobediti bezvlašće, poštenje savladati

korupciju, a sigurnost preuzeti primat nad strahom - ne postižu se očekivani rezultati. Jednostavno, ne mogu da ostvare rezultate ljudi koji pokazuju nemoć ili nedostatak volje i iskrene namere da istraju u zadatoj misiji. Šta god da je po sredi, daleko smo mi od uređene zemlje, a razdaljina postaje još veća kada pojedini funkcioneri štite problematične ljude vršeći uticaj na pravosudne institucije. I ne samo to - ne retko se osobe povezane s kriminalom predstavljaju kao branioci poslovnih i nacionalnih interesa.

Navedeno potvrđuje odnos državnih organa koji ne rade svoj posao ili to čine selektivno, čak i opstruktivno, shodno političkoj volji moćnika. Na to ukazuje i Evropska komisija, potencirajući činjenicu da ni policija, ni tužilaštvo, ni sudstvo nemaju kapaciteta, a ni adekvatnih rezultata u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. No, tome će, pre ili kasnije, doći kraj. Doprinos, nesumnjivo, moraju dati i časni građani. Ukoliko se ne probude, organizuju i pobune vladavina lopovske oligarhije i krađa javnog dobra može dugo da potraje.

Autorjegeneral-potpukovnik u penziji, zamenikpredsednika

Saveta za strateškepolitike

i član Političkogsaveta

i GlavnogodboraDS

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Dnevnik     Strana: 11

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Malta: Uhapšen naručilac ubistva novinarke

Malta: Uhapšen naručilac ubistva novinarke

Na Malti je juče uhapšen jedan od najpoznatijih biznismena u zemlji nakon što je policija presrela njegovu jahtu. Pozivajući se na neimenovane izvore, Rojters prenosi da je biznismen Jorgen Feneč uhapšen u okviru istrage o ubistvu najpoznatije istraživačke novinarke u toj zemlji Dafne Karuana Galicije. On je uhapšen dan nakon što je vlada objavila da razmatra pomilovanje muškarca osumnjičenog da je bio posrednik u tom ubistvu ukoliko on dovede istražitelje do naručilaca ubistva novinarke koja je istraživala korupciju. Dafne Karuana Galicija ubijena je pre dve godine kada je ispod njenog automobila eksplodirala podmetnuta bomba, a do sada su uhapšene tri osobe za koje se smatra da su izvršile ubistvo. ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: NIN     Strana: 32,33,34,35,36

Rubrika: Ekonomija

Autori: Milan Ćulibrk

Teme: Korupcija

Naslov: Ekonomsku politiku kao da kreiraju ponavljači

PETAR ĐUKIĆ, ČLAN NAUČNOG DRUŠTVA EKONOMISTA

I PROFESOR UNIVERZITETA U BEOGRADU

Ekonomsku politiku

kao da kreiraju

ponavljači

Loša je svaka ekonomska politika koja ponavlja greške iz prošlosti, a i danas se odokativno određuju procenti povećavanja plata i penzija i visina javnih investicija. Srbiji ni najviši rast u Evropi 2020. neće mnogo značiti ako nije stabilan i dugoročan, jer uz stopu od četiri odsto naš BDP će se uvećati za 1,6 milijardi,

a u Nemačkoj uz stopu od jedan odsto za 50

milijardi evra

Profesor ekonomije na Tehno-

loško-metalurškom fakultetu, odnedavno u penziji, i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije, Petar Đukić uveren je da za novu knjigu Bespuća ekonomske politike u Srbiji - tranzicija, institucije, razvoj, nije imao bolji naslov. „Umesto gole ekonomske politike, kojom se uporno pokušavaju rešiti svi ekonomski i drugi problemi, suština je u reformama i utemeljenju institucija. Međutim, u nas je ekonomska politika postala sve i ništa, a njenim nosiocima neopravdano se pripisuje i ono što je dobro, i ono što je loše, a nije baš (sve) njihova zasluga“, ističe Đukić za NIN.

„I pri dodeli Ordena Svetog Save predsedniku Aleksandu Vučiću, patrijarh je nakon verskih, prešao i na ekonomsko-političke argumente. Rekao ja da, zahvaljujući Vučiću, danas sve radi, da se svuda grade putevi, da se zahvaljujući predsednikovom radu i trudu pokrenula privreda, da se o Srbiji danas govori i misli na drugačiji način. Takva argumentacija prilično je čudna, ne samo u pogledu analize ekonomskog stanja, već i što se sve zasluge pripisuju samo jednom čoveku“, primeđuje Đukić.

Isami se, u predgovoru nove knjige, pitate „zašto govoriti o prošlosti kada je bitna budućnost“? I dokle će nam, kao u poslednjih sedam godina, budućnost biti svetla, a sadašnjost prilično mračna?

Ne spadam u zarobljenike prošlosti. Ipak, ne možete da ostanete nemi pred činjenicom da se istorija u našem slučaju više nego u mnogim drugim ponavlja na loš način. A u protekle dve i po decenije pokazalo se da je na dugi rok ekonomska politika nemoćna. Zašto?

Ekonomska politika trebalo bi da ostvari stabilnost cena i siguran novac, stabilan budžet i spoljnotrgovinsku ravnotežu. Usmerena je na postizanje makroekonomskih ciljeva na kratak rok od jedne godine, da bi bili izvesniji izgledi za privredni razvoj u narednih nekoliko G O RA N S RD A N O V

EKONOMIJA

godina. Pojednostavljeno, ona može doprineti ekonomskom rastu, tehnološkom razvoju, zapošljavanju i standardu ljudi, ali na posredan način. Bez temeljnih strukturnih promena i fundamentalnih principa trošenja i distribucije nove vrednosti, bez jasnih pravila igre koja važe za sve, nema ni dugoročnog razvoja, ni održive ekonomske politike.

Iz nepobitne činjenice da je posle raspada SFRJ, BDP Srbije rastao sporije nego u drugim bivšim republikama, zaključujete da se deo tog zaostajanja može pripisati ekonomskoj politici i strategijama razvoja.

Uodnosu na svetski uporediv BDP po stanovniku od 17.099 dolara, Srbija danas dopire do 82 odsto tog proseka, ili do samo 35 odnosno 36 odsto proseka OECD i EU . Globalno smo u donjem delu srednje razvijenih zemalja, a SFRJ je bila na srednjem višem nivou razvoja. Danas je Srbija na samo 45 odsto dohotka Slovenije i 61 odsto dohotka Hrvatske. U okviru SFRJ Slovenija je od Srbije bila razvijenija 1,8 puta, a danas je razvijenija 2,8 puta. Srbija danas, po uporedivim vrednostima Svetske banke, proizvodi samo 0,09 odsto, dok je SFRJ nekada stvarala jedan odsto svetskog BDP-a. Do takvog smanjenja udela u globalnoj ekonomiji došlo je u zemljama koje su imale niže stope rasta ili značajno smanjenje broja stanovnika, a u našem slučaju, nažalost, deluju oba ta faktora.

Šta su glavne odlike loše ekonomske politike?

Loša je ona ekonomska politika koja ponavlja greške iz prošlosti i tekućim merama podiže rizike. Mi smo, i pored dobrih povremenih poteza, uvek morali na popravni iz gradiva o monetarnoj stabilnosti, kursu i inflaciji, kreditnoj ekspanziji ili rizicima previsoke potrošnje. To se dešava i sada kada se voluntaristički, skoro odokativno licitira sa procentima povećavanja plata, penzija, visinom ulaganja u vojnu i policijsku opremu, pa i gradnju pojedinih infrastrukturnih objekata. I sve to uz opasno „jačanje dinara“, zbog čega se veoma lako, zbog eventualne recesije u okruženju, može smanjiti devizni priliv, posle čega bi Srbija mogla da sklizne u novu krizu dina-34 NIN/21/11/2019.

Za one koji vole da računaju plate u evrima prosek od 470 evra je „istorijski maksimum“, a toliki je bio i u decembru 2008. Od tada je kupovna moć u evrima smanjena skoro za trećinu, tako da 470 evra iz decembra 2008. ima istu kupovnu moć kao danas 630 evra ra, daleko višu inflaciju i opštu nelikvidnost i stagnaciju, kakvu smo imali od 2009. do 2015. Jedan od rizika je i previsoka javna potrošnja, a posebno visok nivo intervencija države-vlasti u privredi, kroz preraspodele i subvencije, kao i preuzimanje ekonomskih ingerencija koje nisu potrebne. Izgleda kao da je sve dobro i pod kontrolom, jer se grade putevi, obnavljaju železnice, popravlja infrastruktura, ali je u svemu tome jedna veoma loša poruka - samo ono za šta se opredeli vladajuća struktura biće finansirano javnim ulaganjima. Takva ekonomska politika, bazirana na superkontroli javnog sektora i kontroli najvećeg dela privatnog sektora daje sve više prostora državi i slabi moć tržišta, konkurenciju. A troškovi takve razvojne strategije su neuporedivo veći od neke protržišne.

Vlast na kritike odgovara da plate i penzije nikad nisu bile veće, da inflacija nikad nije bila niža, da dinar nikad nije bio jači, da je BDP u trećem tromesečju porastao 4,7 odsto, da je stopa nezaposlenosti pala ispod 10 procenata... U čemu je onda naš problem?

Neko voli da računa u evrima, pa su mu 2019. prosečne plate od oko 470 evra na „istorijskom maksimumu“. A skoro su istovetne kao u decembru 2008, pre velike recesije, nakon koje se dinar sunovratio pa su plate u 2009. pale na 350 evra. Od tada je, zbog „jačanja dinara“ i inflacije, koja je kod nas veća nego u evrozoni, kupovna moć zarada u evrima smanjena skoro za trećinu, pa 470 evra iz decembra 2008. ima istu kupovnu moć kao 630 evra danas! Zato bolju sliku realnosti daje odnos prosečne i minimalne zarade prema potrošačkoj korpi, a on je danas nepovoljniji nego pre krize. Pa eto, ako je i to jedna od slika standarda, neka bude da nam je standard padao 11 godina i da ima izgleda da bismo 2020. mogli da se vratimo tamo gde smo bili davne 2008. Čak to i nije tako bitno kao održivost takvih tokova. Ako zarade i izdaci iz budžeta, makar i za penzije, rastu duplo brže od BDP-a, to ne može voditi ka dobrom.

Svedoci ste brojnih programa stabilizacije. S obzirom na to da su se, pre ili kasnije, ti pokušaji neslavno završili, znači li to da su svi oni imali neku sistemsku grešku?

Da, sećam se da smo tokom osamdesetih 20. veka dugo i žučno raspravljali o Dugoročnom programu ekonomske stabilizacije, a čitava ta decenija bila je decenija stagnacije. Nakon toga došao je prvi talas relativno benigne hiperinflacije, koja je oborena programom Ante Markovića. Taj program nam je povratio spokoj u baratanje novcem, ali je izazvao recesiju, da bi kasnije usledio pravi šok zbog upada u monetarni sistem zemlje. Skoro sve republike štampale su novac preko republičkih narodnih banaka, u čemu je prednjačila Srbija. To nam se kasnije svima obilo o glavu. Ponovna hiperinfalcija je bila toliko razorna da je opet stabilizacioni i program monetarne rekonstrukcije dočekan sa nevericom i oduševljenjem. Onda dolazi slom krajem 20. veka, stabilizacija nakon promena 5. oktobra 2000, pa tranzicija, onda kriza 2008/2009. i hitne mere da se spasi što se spasiti može, pa nakon teške recesije opet fiskalna konsolidacija. Danas slušamo o četvrtom talasu reformi, a ljudi jedva znaju šta on podrazumeva, jer se više od svega priča o izborima. Celo jedno poglavlje posvetili ste hronologiji propadanja. Možete li da odgonetnete na osnovu čega aktuelna vlast smatra da je najgori period bio od 2000. do 2012, a ne period sankcija, hiperinflacije, bombardovanja...

Vreme hiperinflacije opravdava se obično sankcijama i ratom, ali ne može da se porekne da slom nije

morao da bude tako drastičan, da se proizvodnja svede na jednu trećinu, a BDP na oko 37 odsto onog iz 1989. Srbija je u čitavoj poslednjoj deceniji 20. veka imala smanjenje ekonomske aktivnosti od sedam odsto godišnje u proseku, sa socijalnim posledicama hiperinflatornog sloma koje su poznate samo onima koji ih se sećaju, a nisu živeli od šverca i kriminala. I nakon bombardovanja, i zaista strašne devastacije infrastrukture 1999, došlo je do kakve-takve obnove, a od 2001. do 2008. usledio je natprosečan rast od oko šest odsto godišnje. I to je, nažalost, bilo nedovoljno da se prevaziđe veliki jaz, jer ni drugi nisu stajali u mestu. Narednih osam godina, do 2016. protekle su u stagnaciji, tako da nam je u tom periodu rast bio nula odsto. Prosečan rast nakon fiskalne stabilizacije i postfiskalnih „reformi“ od 1,9 odsto veoma je nizak, sa tendencijom uvećanja do 3,5 odsto, što je upola niži rast nego što bi objektivno trebalo da bude.

Kako se u to „zlatno doba“ uklapa vaša računica da će uz stopu rasta od oko tri odsto, Srbija tek 2028. dostići BDP iz 1989. Kako smo dozvolili skakavcima da nam pojedu četiri decenije?

To i nije baš neki pesimistični scenario. Fiskalna stabilizacija bila je potrebna, velikim delom i uspešna, ali su izostale suštinske promene u javnim službama i javnom sektoru, troškovi države su ogromni i opasni, kao i nivo intervencija i kontrole javnog i privatnog sektora u privredi. Sve to ne garantuje ubrzanje rasta bitno iznad tri odsto u proseku, a tim tempom nivo BDP-a približno jednak onom iz 1989. dostići ćemo između 2025. i 2028. A kad naš BDP tada bude isti kao pre skoro 40 godina, globalni BDP će biti tri puta veći nego 1989.

Vlada je Skupštini uputila predlog budžeta za 2020, a ministar finansija Siniša Mali tvrdi da je i ovaj budžet - razvojni. Da li je ijedan budžet Srbije bio stvarno razvojni?

„Razvojni budžet“ bi valjda trebalo da znači da će se zemlja razvijati brže zahvaljujući budžetu. Potpuna besmislica. Od budžetskih preraspodela teško da možete očekivati Danasje Srbija na samo 45 odsto dohotka Slovenije. U okviru SFRJ Slovenija je od Srbije bila razvijenija 1,8 puta, a danas je razvijenija 2,8 puta. Srbija danas proizvodi samo 0,09 odsto, dok je SFRJ nekada stvarala jedan odsto svetskog BDP-a „razvoj“. Budžet je neophodan za podmirenje javnih potreba, a zemlja bi trebalo da se razvija zahvaljujući pre svega privatnim investicijama, disperziji znanja, boljem obrazovanju i tehnološkom progresu. A institucije bi trebalo da garantuju da će svi privredni subjekti biti ravnopravni i da neće biti izloženi samovolji bilo javne ili privatne moći. Čini mi se i da ministar finansija nije baš najodgovornija osoba za namenu i karakter budžeta, za to koliko će iz njega da ode na povećanje penzija i zarada (čak oko 800 milijardi dinara), za puteve i železnice, ekologiju, energetsku efikasnost, možda i podizanje kvaliteta obrazovanja, s tim što će se država u 2020. zadužiti za 588 milijardi dinara. I teško je reći šta je od toga nepotrebno jer svuda fali. Ali, šta ako privredni rast bude manji od planiranog, ako dođe do oštrije krize zbog koje bi mogao da se smanje izvoz i priliv investicija? Profesor Ljubomir Madžar je još u prošlom veku za „veliki investicioni ciklus“ smislio skraćenicu – VIC. Da li je i najnoviji „investicioni ciklus“ za vas vic ili...

Da, to je skoro neverovatno ponavljanje loše naučenog gradiva. Prvi VIC, kako ga je nazvao profesor Madžar, bio je ideja Slobodana Miloševića još 1988. i poslužio je kao podloga za raspisivanje „zajma za privredni preporod Srbije“, sa ciljem da se prikupe 1,2 milijarde dolara, a uplaćeno je oko 130 miliona. Ubrzo nakon toga zemlja se raspala, a te su pare potrošene ko zna za šta. Slično je bilo i 1997, posle prodaje Telekoma za 1,6 milijardi nemačkih maraka, pa pri obnovi infrastukture nakon NATO agresije 1999... I 2006, kada je vlada DOS-a najavila da će višak u budžetu od milijardu evra potrošiti za infrastrukturu, a ispalo je da su okrečene škole, rekonstruisani toaleti po domovima zdravlja i okrpljena poneka rupa na auto-putevima. Železnica je ostala netaknuta, a polovne lokomotive iz Švedske su plaćene skuplje nego nove. Kada neko ima priliku da raspolaže zajedničkim novcem, teško će se obuzdati da za njim ne posegne. Naročito ako je već instrumentalizovao institucije. Nijedna afera iz tog vremena nije pravosnažno rešena, a pristigle su i mnoge nove.

Veliki deo građana smatra da je jedan od krivaca što loše žive pogubna privatizacija, koju oni doživljavaju kao rasprodaju porodične srebrnine. Je li tako kreirano javno mnjenje jedan od razloga što tranzicija u Srbiji ni posle tri decenije nije ni blizu kraja?

Velika je zabluda da smo u privatizaciji izgubili sve što je „nekada uspešno radilo“. To se desilo mnogo pre. Proizvodnja, naročito industrijska, urušila se kao kula od karata, ali ne zbog otvaranja zemlje i privatizacije, već usled raspada velikog jugoslovenskog tržišta, sankcija, hiperinflacije i decenije neinvestiranja. Nije, naravno, ni privatizacija bila „čista kao suza“, kao što nije bila ni u Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj... Uz to je bila netransparentna, u nekim slučajevima i nezakonita, što potvrđuju i 24 sporne privatizacije. U svakom slučaju, ni posle 18 godina nije okončana, „a kad će, ne zna se“.

Kako vama deluju tvrdnje predsednika Vučića da i MMF i Svetska banka prognoziraju da će naredne tri godine Srbija imati najveći privredni rast u Evropi?

Pitanje je šta se uopšte podrazumeva pod rastom? Ako Srbija ostvaruje ekonomsku aktivnost merenu BDP-om od oko 40 milijardi evra i ako 2020. i postigne stopu rasta od četiri odsto, to će naš obim ekonomske aktivnosti uvećati za 1,6 milijardi evra. Istovremeno, BDP Nemačke je 5.000 milijardi evra i uz skroman rast od jedan odsto ona će BDP povećati za 50 milijardi

Nama je standard padao 11 godina i tek 2020. mogli bismo da se vratimo tamo gde smo bili davne 2008.

evra, daleko više od ukupnog BDPa Srbije. Možemo mi imati najviše stope rasta u Evropi, pa i u svetu, ali one neće mnogo značiti ako ne budemo imali stabilan i kvalitetan razvoj zasnovan na porastu produktivnosti rada, znanju i tehnološkom napretku, na dugi rok.

Koliko su za ekonomiju neke zemlje važne institucije? Da li je ekonomski uspeh moguć bez nezavisnih institucija, demokratskog društva i slobodnih, kritičkih medija?

Verovatno reč sloboda ima najveću društvenu i humanu vrednost. Ali slobode nema bez odgovornosti koja se institucionalizuje kroz neka ustaljena pravila ponašanja. Sloboda je neprocenjiva samo ako se brani odgovornošću, a da bi odgovornost funkcionisala neophodne su čvrste institucije - kvalitetno i nezavisno pravosuđe, policija, odgovorno obrazovanje i zdravstvo... Slobodni, nezavisni i odgovorni mediji danas su neizostavni deo uslova za ekonomski razvoj. To nam sve nekako izmiče iz ruke, bez obzira na oficijelne medijske „strategije“, kampanje protiv korupcije, obrazovne reforme i kulturne projekte. Ako joj je do kulture zaista stalo, kao što tvrdi, vlast bi to trebalo da demonstrira u parlamentu, na konferencijama za štampu i u nastupima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Da li su ekonomske reforme moguće bez političke stabilnosti? I ako vlast za sebe tvrdi da je reformska, znači li to da politička situacija u Srbiji nikada nije bila stabilnija?

Politički odnosi zategnuti su do pucanja, kao krajem devedesetih. To može da bude opasni okidač za konflikt u društvu, veliki rizik za nastavak razvoja srpske ekonomije, ali i odnose u čitavom regionu. Dalja konfrontacija vodi ka novim podelama, blokadama rada državnih organa, mogućim sukobima i porastu opšteg nepoverenja i građanske neposlušnosti. Nisam od onih koji bi rekli da je takav scenario možda dobar, jer smo tokom 90-ih imali veoma opasne konfontacije u kojima su ljudi na ulicama gubili živote, a, studenti, Univer-36 NIN/21/11/2019.

zitet, radnici-sindikati i druge važne institucije trošili dragoceno vreme i energiju u štrajkovima i protestima kojima se nije nazirao kraj. Sve je vodilo velikom unutrašnjem sukobu, koji bi se verovatno i desio da nije došlo do sukoba na Kosovu i NATO agresije. Jedino mi iskustvo iz oktobra 2000. daje nadu da je mirno rešenje opet moguće. Ali, zašto uvek, kada se ukaže šansa za nešto duži period rasta i kakvog-takvog privrednog oporavka, politički konflikti i tenzije vode ka zaoštravanjima koja nas ponovo vuku ekonomski unazad? Za nas bi najpoželjniji scenario bio da se političkim dijalogom, uz posredovanje međunarodne zajednice formira „krizna vlada“, ali ne znam da li će biti dovoljno pameti za to. Ne čini li vam se da se cela ekonomska politika svela samo na to da li će prosečna plata u Srbiji pre kraja ove godine dostići 500 evra, kao što to još od januara 2016. obećava Vučić?

Nije baš cela, jedan deo je posredno usmeren na osnaživanje rasta preko potrošnje, jer je BDP zbir izdataka za ličnu potrošnju, javnu potrošnju, neto investicije, plus vrednost neto izvoza. Podsticanjem potrošnje može se na kratak rok popraviti stopa rasta, ali uz brojne rizike. Pri tome, moguće je da će se na kraju godine pokazati da je nominalna vrednost prosečnih zarada dostigla 500 evra. Pa šta s tim, i ako već u januaru 2020, prema dinamici uobičajenih sezonskih varijacija, sklizne na 460 evra? Ne treba smetnuti s uma - iako u poslednje dve-tri godine realno rastu Velika je zabluda da smo u privatizaciji izgubili sve što je „nekada uspešno radilo“. To se desilo mnogo pre

i plate i penzije – sve to dolazi na tako nisku bazu i prethodno urušeni standard da takva poređenja više nemaju smisla.

Šta prvo pomislite kada čujete da mere Vlade, bar zvanično, podržavaju i MMF, i Svetska banka, i druge međunarodne finansijske institucije?

Strancima je lako, oni dođu i prođu, a njima je najbitnije da Srbija ispunjava međunarodne obaveze. Činjenica je i da deo tih mera daje rezultate, uspostavljena je makroekonomska stabilnost i pada udeo javnog duga u BDP-u. Ipak, nema tog stranog analitičara koji bi rekao da su institucije, medijska scena, politička arena, rad parlamenta i regulatornih, kontrolnih tela podsticajan deo ekonomskog ambijenta. Usvajanje budžeta 2018, zbog brojnih amandmana vlasti, bilo je ekonomsko-politička lakrdija i institucionalna katastrofa.

Kako kao profesor univerziteta gledate na sve ono što se sada dešava sa visokim obrazovanjem, na veliki broj sumnjivih plagijata, na sporne diplome velikog broja državnih funkcionera?

Obrazovanje klizi u skladu sa sve slabijom ulogom institucija u društvu. Tome doprinose i korupcija i nedostatak elementarne kulture u komunikaciji, što u dobroj meri kao obrazac generiše aktuelna vlast sa svojim diplomama, doktoratima, omiljenim privatnim univerzitetima i medijima. Deo odgovornosti snosi i opozicija, bivša vlast od 2001. do 2012, posebno oni koji su na izvestan način trasirali ovakav put loše shvaćenim ili prepisanim „reformama“ i primenom Bolonje.

Šta je najveće ograničenje za brži rast BDP-a, a samim tim i standarda stanovništva?

Politička polarizacija i duboke podele u društvu koje prete da eksplodiraju sa ogromnim društvenim troškovima, sve manje uticajne i delotvorne institucije, nekultura, ogroman jaz između moćnih i nemoćnih ljudi u društvu i pad opšteg poverenja u bilo šta i bilo koga u Srbiji.

MILAN ĆULIBRK

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Politika     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sombor će dobiti regionalnu deponiju

Sombor će dobiti regionalnu deponiju

Sombor - Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacijeu vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo. U regionalnom centru za upravljanje otpada, koji bi mogao da bude izgrađen uz već postojeću deponiju u Rančevu, odlagao bi se otpad iz opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, ali i drugih obližnjih opština uz naknadu.

Godišnje se na ovu deponiju doveze oko 60 hiljada tona otpada koji stvori oko 200.000 žitelja ovih opština, a ukoliko do izgradnje novih kapaciteta dođe, biće moguće da deponija primi oko 100.000 tona godišnje, prenosi Tanjug.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Politika     Strana: 4

Rubrika: Bez naslova

Autori: Željko Šajn

Teme: Korupcija

Naslov: Apelacioni sud u Skoplju pod lupom zbog slučaja „Reket”

Apelacioni sud u Skoplju pod lupom zbog slučaja „Reket”

Nakon dopuštanja Katici Janevoj da pređe u kućni pritvor bez jemstva, množe se sumnje da su sudije ove ustanove takođe upletene u slučaj koji potresa makedonsko pravosuđe

Željko Šajn

Skoplje - Aleladioni sud u Skoplju doneo je odluku da Katica Janeva, bivši šef Specijalnog javnog tužilaštva, optužena u predmetu „Reket” za zloupotrebu službenog položaja i koruptivne postupke, ide u kućni pritvor, i tobezjemstva.

Janeva je do sada, puna 92 dana, bila u zatvorskom pritvoru pošto ni tužilaštvo ni Krivični savet Osnovnog krivičnog suda u Skoplju nisu prihvatali ponudu da pređe u kućni pritvor na osnovu jemstva koje bi predstavljala tri stana. To je tekjuče prihvatio Apelacioni sud u Skoplju i odobrio Janevoj da pređe u kućni pritvor.

Ova vest je u makedonskoj javnosti komentarisana kao uznemirujuća pošto je Apelacioni sud ranije odbijao i žalbe i ponude jemstva od optuženih i za mnogo manja krivična dela. Šef Osnovnog javnog tužilaštva za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije Vilma Ruskovska, koja vodi i slučaj „Reket”, ovu odluku Apelacionog suda smatra neprimerenom i naglašava da ovakvim načinom rada sudstva u Severnoj Makedoniji ova država nikada neće dobiti datum za početak pristupnih pregovora s Evropskom unijom, preneli su makedonski mediji. Nedostaci u vladavini prava u Severnoj Makedoniji, naime, bili su među prigovorima iz evropskih zemalja i smatra se da su uticali i na francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je stavio rampu na dodeljivanje datuma Skoplju.

„Ovakva odluka suda je razočaravajuća ne samo za tužilaštvo već i za građane naše države, jer je u pitanju teško krivično delo za koje tužilaštvo ima dokazni materijal, a optuženoj je, i pored toga što ispunjava sve uslove za pritvor, određen kućni pritvor, i to bez ikakvogjemstva. Sve ovo navodi na zaključak da sudije visokih sudova u državi ne shvataju ozbiljnost koruptivnih krivičnih dela i da ovom odlukom daju vetar u leđa svakom uključenom u koruptivne radnje”, rekla je Ruskovska za „Politiku”.

Na pitanje šta će tužilaštvo preduzeti nakon te odluke Apelacionog suda, saoppggeno je da se čeka zvanično stizanje rešenja kojim je određen kućni pritvor, posle čega će nadležni tužilac odlučiti o narednim koracima.

Irena Frčkovska, advokat Janeve, smatra da je izjava Ruskovske neprimerena i svojevrstan pritisak na sudstvo i njihove odluke, koje su legitimne i u skladu sa zakonom.

Saopštenjem se oglasilo i Javno tužilaštvo Republike Severne Makedonije, u kojem se kaže da treba popggovati odluku sudu i da se tužilaštvo ne meša u rad sudske vlasti. A reakcija Ruskovske treba da se razume kao izraz trenutnog razočaranja, naglašeno je u saopštenju.

Međutim, na portalima makedonskih medija provlači se najava da će Ruskovska pokrenuti istragu usmerenu na sudije Apelacionog suda, koja će obuhvatiti tok novca, jer postoji osnovana sumnja, u okviru slučaja „Reket”, da je neko dao pola miliona evra za puštanje na slobodu jednog od osumnjičenih u postupku koji je vodilo Specijalno javno tužilaštvo. Prema nezvaničnim saznanjima iz tužilaštva, isti sastav sudskog veća Apelacionog suda pritvora je oslobodio i Orceta Kamčeva, kojeg je gonilo Specijalno javno tužilaštvo za predmet „Imperija”, u kojem je bio osumnjičeno lice, a u predmetu „Reket” je žrtva - to jest, jedan od onih od kojih su osumnjičeni navodno iznuđivali novac, zauzvrat nudeći oslobađanje od pravosudnih procesa.

Slučaj „Reket” je upravo na osnovu izjave koju je Kamčev dao premijeru Zoranu Zaevu i Ruskovskoj otvoren u maju ove godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 20

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ĆATA OJADIO SPS

ĆATA OJADIO SPS

Surduličani prijave podneli još pre godinu dana

NIŠKA policija je u

Surdulici uhapsila tri osobe zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i "pranje" novca, te oštetili Opštinski odbor socijalista u ovom mestu za četiri miliona i 438.300 dinara.

Iza rešetaka su se našli administrativni radnik u surduličkom SPS D. Đ. (51), zbog sumnje da je zloupotrebio položaj, te rukovodilac "Deluks printa" i "Deluks grafa" iz Surdulice T. N. (47) i odgovorno lice firme PR "Klik-01" M. N. (51), kojima se na teret stavljaju nezakonite transakcije. Sumnja se da je D. Đ. u periodu od 2015. do 2018, bez saglasnosti predsednika Opštinskog odbora,

AKCIJA ISTRAŽITELjA I NA TERITORIJI MEROŠINE ? ? MALVERZACIJE SA IPA FONDOVIMA TOKOM istrage koju je pokrenulo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Nišu, privedeno je i šest osoba koje su zaposlene u lokalnoj samoupravi Merošine, ili su vlasnici preduzeća i agencija iz ovog mesta i Niša. Svi se sumnjiče da su lokalni budžet oštetili za oko 10 miliona dinara, ali je petoro privedenih priznalo (ne)delo koje im se stavlja nateret, pa su pušteni da se brane sa slobode, dok je mera zadržavanja određena za S. J. koji je vlasnik jedne niške agencije. Osumnjičeni su prilagođavali tendersku dokumentaciju za nabavku opreme posredstvom IPA projekata, tako što su višestruko uvećali iznose za kupovinu različite opreme, među kojima je bio i jedan - bager. Iako se spekulisalo da su među uhapšenima i bivši čelnici ove opštine, saznajemo da njih nema na spisku. Podsetimo, zbog sličnih malverzacija, Posebno odeljenje je minule sedmice pokrenulo istragu tokom koje je i u Gadžinom Hanu privedeno 13 osoba. D. A. ili Izvršnog odbora SPS u Surdulici, plaćao fiktivne račune za navodno isporučen reklamni materijal i fotokopiranje, štampanje i snimanje video-materijala. Takođe se sumnja i to da su T. N. i M. N. deo novca zadržali za sebe, a ostatak predali D. Đ, iako su znali da potiče iz izvršenja krivičnog dela.

Predsednik Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije u Surdulici Novica Tončev kaže da je zloupotrebu otkrila interna stranačka kontrola.

- Odmah sam obavestio stranačke organe i predsednika Ivicu Dačića, a potom je Glavni odbor odlučio da formira tročlanu komisiju sa zadatkom da utvrdi način zloupotrebe i visinu štete. Oni su sastavila detaljan izveštaj, a stranačkom službeniku koji je bio angažovan na administrativnim poslovima je otkazan ugovor o radu - objašnjava Tončev i navodi da je, u ime SPS, lično potpisao krivičnu prijavu koja je Specijalnom tužilaštvu u Nišu predata još tokom novembra prošle godine. J. STOJKOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 20

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: GAS ZAMENJUJE MAZUT I SMANJUJE GUBITKE

? ? GAS ZAMENjUJE MAZUT I SMANjUJE GUBITKE

URUMSKOM naselju Tivol je položen kamen temeljac za izgradnju moderne kotlarnice na gas, a lokalna samouprava je za smanjivanje troškova pri isporuci toplotne energije, te zamenu mazuta ekološki prihvatljivijim energentom izdvojila 120 miliona dinara. Rok za završetak posla ističe 1. septembra naredne godine.

- Kotlarnica "Rumen" je od Tivola udaljena samo 1.300 metara, ali je samo lane javno preduzeće "Stambeno" zbog nje zabeležilo gubitak od 18 miliona dinara. Sada to rešavamo, a javna nabavka za još jednu kotlarnicu će biti raspisana na proleće. Jer, realizovane su dve neplanirane prodaje nekretnina, a i dva investitora su kupovila građevinske parcele, pa sve možemo da finansiramo iz lokalnog budžeta - objašnjava prvi čovek Rume Slađan Mančić, dok izvršni direktor preduzeća "GasTeh" iz Inđije Momir Antonić najavljuje da će novo postrojenje biti jedno od najmodernijih u Srbiji. ? S. K.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Vreme     Strana: 22,23,24

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Mediji kao poslednja linija odbrane

Mediji kao poslednja lini

Kako se i zbog čega dogodilo da se Aleksandar Obradović nađe u pritvoru, zašto se obratio novinarima BIRN-a, kako smo se svi poneli u tom slučaju i šta smo naučili iz ovog događaja koji još uvek traje Dve su najvažnije činjenice u vezi

sa “aferom Krušik”, koja ove jeseni sa zakašnjenjem drma vladajući režim u Srbiji: čovek koji je hteo da se sazna istina o tome šta se dešava u preduzeću namenske industrije Krušik iz Valjeva sedi u kućnom pritvoru osumnjičen da je odavao poslovne tajne, a ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović i njegov nadređeni u Srpskoj naprednoj stranci i predsednik Srbije Aleksandar Vučić uhvaćeni su u laži. Činjenica da je čovek uhapšen i “držan” u pritvoru tri nedelje ove jeseni, a da javnost o tome nije znala ništa jer mu je sugerisano da “ćuti o tome” i da je pušten iz Centralnog zatvora tek posle pritiska javnosti, izgleda kao deo romana Franca Kaf ee Proces i kao da svako u današnjoj Srbiji može da se nađe u sličnoj situaciji. Činjenica da je vrh režima uhvaćen u laži zasad nije proizvela ništa osim nove kampanje u kojoj je potrebno obesmisliti čitav događaj, dodatno zamagliti stvarnost neprestanim izmišljanjem novih i novih afera i, što je specijalitet ovog režima, pokazivanjem ko je zapravo pravi uzbunjivač jer Aleksandar Obradović, po tumačenju Stefanovića i Vučića, to nije.

Za razliku od drugih priča objavljenih u medijima poslednjih godina u Srbiji koje su pokazivale žestoke zloupotrebe vlasti i veze vlasti i kriminala i koje su imale podlogu u dokumentaciji, nisu imale drugo lice osim lica novinara. Međutim, priča o Krušiku ima svoje autentično lice, svog junaka i mogućnost da se svi ljudi, ako uopšte mogu da ga čuju ili vide, poistovete sa njim.

Nažalost, jedan čovek je morao da završi na robiji da bi se javnost u većoj meri zainteresovala za ono što je manje-više bilo objavljeno pre godinu dana i tiče se učešća oca ministra unutrašnjih poslova u trgovini oružjem i svega ostalog što proizlazi iz te činjenice. Ovaj slučaj je novinare stavio pred ogromno iskušenje i doveo u pitanje mnoge stvari koje se tiču novinarskog posla, pristupa, načina rada, načina objavljivanja i uticaja koji istraživačke priče imaju na širu javnost.

Za pisca ovih redova ceo događaj ima dodatno značenje jer se on među prvima susreo sa Obradovićem i zbog toga što je, ispostaviće se, BIRN bio jedini medij u Srbiji koji je objavio priče zasnovane na dokumentaciji koju je uzbunjivač dostavio. Zbog toga što i dalje postoje ljudi – neki od njih kažu da su dobronamerni – kojima nije jasno kako se sve ovo odigralo, dajemo priču iz “prve ruke”, u želji da razjasnimo ono što se možda do sada nije znalo.

kako je počelo

Negde s jeseni 2018. godine, u jednom od gostovanja na kablovskoj Naša TV, izjavio je Vuk Jeremić, predsednik Narodne partije, da je otac ministra unutrašnjih poslova umešan u poslove trgovine oružjem. Jeremić za takvu tvrdnju nije ponudio neke posebne dokaze, svoju je izjavu bazirao na svom kredibilitetu i na činjenici da zna puno o raznim stvarima. Njegova priča je, razume se, bila odmah demantovana na način da se tvrdilo da je to još jedan od standardnih pokušaja opozicije da napada porodice najvažnijih ljudi u Vladi Srbije, kad već, kako se tvrdi, nemaju ništa o samom Nebojši Stefanoviću, hajde da “udare” po tati.

Tema trgovine oružjem nije velika tema u srpskim medijima. BIRN se, sa druge strane, godinama bavio tom temom pokušavajući da ispriča priču o tome kako je srpska namenska industrija uz pomoć posrednika, koji ovoga puta nisu bili iz državnog preduzeća SDPR, probala da svoje proizvode proda širom sveta, a posebno u ratnim zonama. Još 2016. i 2017. godine objavljeni su tekstovi koji su pokazali kako se i na koji način izvozi oružje na Bliski istok koje, za to postoje brojni dokazi, na koncu završava u rukama pripadnika ISIS-a ili drugih terorističkih organizacija.

Znalo se da je dominantan igrač u toj oblasti Slobodan Tešić. Za njega se tvrdilo da je svoju pomoć SNS-u naplatio tako što se Tomislav Nikolić, kada je postao predsednik Srbije, postarao da Tešić bude skinut sa crne liste trgovaca oružjem kao bi mogao legalno da nastavi da se bavi tim poslom. Da je i Branko Stefanović trgovac oružjem predstavljalo je novost, ali je trebalo dati i neke dokaze za takvu tvrdnju, naročito što se za njega znalo da je neki “direktorčić” u Telekomu Srbija i da bi trebalo da je već na pragu penzije.

Ubrzo nakon Jeremića, u nedeljniku NIN objavljen je tekst iz koga se vidi da su fi rme sa kojima je povezan Branko Stefanović dobile dozvole da trguju oružjem. To je već bilo nešto – novinari ovog nedeljnika su prikupili javno dostupne podatke, “povezali neke ljude sa nekim mestima” i delimično osnažili i potvrdili tvrdnju Jeremića da je Stefanović u tom poslu.

Vlast ni na to nije reagovala, već se govorilo da to što je on povezan sa nekom fi rmom nije ništa i da fi rma sa kojom je bio povezan nije u tom biznisu. Sve u svemu, to je laž, nikakve veze nema Stefanovićev otac sa takvim poslovima. A onda je zazvonio telefon.

Javio se čovek, tražio je baš mene i pitao da li smo zainteresovani da nam dostavi dokumenta koja će pokazati ne samo da je Stefanović uključen u posao, nego i kako izgleda ta trgovina oružjem. Lampica mi se upalila: za novinara ovo zvuči kao da ga je bog pogledao, jer izgleda kao da će baš on da dobije nešto što nema niko i da će onda baš on moći to da saopšti svima.

Odmah smo dogovorili način dalje komunikacije, sigurniji od telefonskih razgovora. Izvor je želeo da se sretnemo, da se upoznamo, “da mi sve ispriča”.

nija odbrane

Aleksandar Obradović mora da bude oslobođen besmislenih optužbi – nevin je i ništa nije radio da bi se obogatio, nego da bi obelodanio istinu. Niko više ne sme da bude odveden a da niko o tome ne sme ni da zucne Meni je to izgledalo suviše rizično za njega. I zato sam mu predložio drugi način dostavljanja dokumenta i komunikacije koji bi trebalo da spreči da njega na bilo koji način dovedu u vezu sa onim što ćemo docnije da objavimo. Poenta i razumevanje su bili da se ovde ne bavimo ličnim problemom nego da je važno da se na osnovu autentičnih dokumenata proba ispričati priča kojom će se defi nitivno potvrditi nešto što je već prisutno u javnosti, ali bez kredibilnog utemeljenja.

Izvor i ja se nismo sreli, imali smo poseban način komunikacije ija sam verovao da je to najbolji način da on bude zaštićen. Čim nam je dostavio dokumentaciju, bilo nam je jasno šta imamo u rukama i bacili smo se na posao.

Tekst “Otac ministra policije prodaje oružje Saudijcima” objavljen je pre tačno godinu dana i bio je neka vrsta pucnja u prazno, mada je i tad i danas to jedna od najboljih istraživačkih priča nastalih u Srbiji poslednjih nekoliko godina. Ona pokazuje da je otac Stefanović najmanje jednom bio na razgovorima u Krušiku, čime se pokazalo da je sin Stefanović lagao, u svojstvu predstavnika kompanije GIM, koja nije bila ranijih godina prepoznata kao značajan igrač u oblasti trgovine oružjem, ali pokazuje i kako se tadašnji direktor Krušika, član SNS-a, obogatio u vreme dok je bio na čelu kompanije.

Ova priča nije privukla veliku pažnju. Jeste bila čitana, ali je nekako izgledalo kao da je BIRN objavio nešto što se već dobrano zna i da tu nema šta novo da se doda: pričao je Jeremić, dodao je nešto NIN, sada je BIRN izneo konkretne dokaze i to je to.

Mi u redakciji bili smo pomalo depresivni, jer smo znali da imamo nešto značajno, da bi posle ove priče tužilac morao da pokrene istragu zbog moguće trgovine uticajem ministra Stefanovića, da bi Agencija za borbu protiv korupcije morala da istraži da li je bilo sukoba interesa, pošto MUP daje jednu od četiri dozvole koje mora da obezbedi svaka kompanija koja želi da trguje oružjem. I na koncu, trebalo je utvrditi političku odgovornost ministra koji je govorio da “to ne postoji”, a videli smo da i te kako postoji.

Kako se ništa od toga nije desilo, kako nijedna od institucija nije htela time da se bavi, izgledalo je da je to to – još jedna u nizu priča koje su od nas zahtevale veliki trud i potvrđuje naš kredibilitet. Naime, čovek sa važnim dokumentima baš se nama javio, ali tekst, u zbiru, nije imao nikakav ili skoro pa nikakav uticaj na ono što se u Srbiji dešava.

susret u tami i nova depresija Sve to vreme nisam se nijednom susreo sa svojim izvorom. Bio sam ubeđen, kao što sam i danas, da je za njegovu bezbednost najbolje da se ne sastaje sa mnom, jer u situaciji kada su novinari pod nekom vrstom nadzora u Srbiji, nije lako naći mesto na kome biste mogli da “garantujete bezbednost” izvoru. Svi koji tvrde da postoji način da se to uradi, nisu iskreni.

Nastavili smo našu komunikaciju na dogovoreni način, ali smo se ipak sreli u jednom trenutku. Na nekom od protesta “1 od 5 miliona” prošle zime, prišao mi je čovek i predstavio mi se na ulici. “Ja sam Aca Obradović, onaj sa Krušikom”, rekao mi je čovek obučen u zimsku jaknu, sa kapom na glavi i sa detetom koje ga je držalo za ruku. Pozdravili smo se, razmenili nekoliko rečenica i rastali. To je bio naš jedini susret.

Ovaj detalj postao je važan u trenutku kada smo se u oktobru ove godine trudili da saznamo ko je čovek koji je uhapšen u Krušiku. I sve dok nam on nije poslao svoju fotografi ju za intervju koji je dao BIRN-u po puštanju iz CZ-a, nisam mogao da tvrdim da je moj izvor bio uhapšen. Moja poslednja komunikacija sa njim bila je u septembru 2019. godine pošto smo objavili tekst gde pokazujemo da

je vlast opet lagala jer se videlo iz analize ugovora da je GIM zaista imao bolje uslove u Krušiku od državnog SDPR-a, a sve na osnovu ugovora koje nam je on dostavio. Tada se pojavio i poslednji nastavak priče bugarske novinarke na portalu Armsvoč u kome je pomalo neoprezno napisala da objavljena dokumenta potiču iz Krušika. Kada sam to video, poslao sam poruku Aleksandru Obradoviću i pitao ga da li se obezbedio jer ovo može da usmeri potencijalnu istragu ka njemu. On mi je odgovorio: “Hvala na brizi. Pa, koliko godina skupljam materijal, sigurno sam napravio neke greške i propuste… Nije me čekala da pogledam kako smo se dogovorili pre objavljivanja… Biće šta će biti.”

Od 19. septembra 2019. on se više nije javljao. U BIRN je stigla informacija tih dana da je “neko pao u Krušiku”, ali nije bilo moguće to potvrditi. Nastavio sam sa pokušajima da stupim u kontakt sa njim, ali ništa se nije dešavalo. Pomislio sam da se čovek negde sklonio, jer je buka oko cele ponovljene priče postajala preglasna.

Za razliku od jeseni 2018. godine, sada je Krušik bio bomba, Vučič i Stefanović se utrkuju evo dva meseca ko će izreći više besmislica vezanih za ceo slučaj. Javnost je shvatila važnost ovog događaja i pritiskala sve vreme, onoliko koliko je mogla.

još o branku, manje depresivno Između ova dva trenutka – onog u kome se Obradović javio BIRN-u verujući u ono što ova redakcija radi i saznanja od njegove sestre da je u pritvoru – objavili smo njegovo ime i detalje tri dana pošto je NIN objavio da je uzbunjivač u pritvoru. To je dovelo do protesta ispred Centralnog zatvora i ekspresnog puštanja Obradovića u kućni pritvor, a saznali smo još o aktivnostima oca ministra Stefanovića, za koga se ispostavilo da je u ozbiljnim poslovima i da pod stare dane pokazuje da ima velikog talenta za preduzetništvo. Naime, u martu 2019. “uzburkala je javnost” baš BIRN-ova priča o tome kako je Stefanović učestvovao u problematičnom preuzimanju beogradskog hotela “Šumadija”.

Ostalo je mnogo toga nerazrešeno u vezi sa tim slučajem, a posebno činjenica da se otac ministra šetao gradom sa 300 hiljada evra u kešu, po svedočenju bivšeg vlasnika hotela. Takođe i činjenica da je stopirana istraga o napadu i demoliranju hotela od strane maskiranih napadača – što je prethodilo preuzimanju tog objekta.

Ove dve priče BIRN-a i elementarni uvid u poslovne registre i finansijske izveštaje fi rmi sa kojima je povezan otac ministra Stefanovića kao i nekih njegovih prijatelja, pokazali su da se taj svet u vreme vlasti dr Nebojše Stefanovića dramatično obogatio, dramatično povećao svoj uticaj i dramatično proširio svoje poslove u raznim oblastima.

Sve to ostaje da se temeljno istraži u nekom čistom postupku koji će nekada doći na red. A pre nego što se to dogodi, ostaje nam da se borimo da Aleksandar Obradović bude oslobođen besmislenih optužbi, jer je čovek nevin i ništa nije radio da bi se obogatio, nego da bi obelodanio istinu. I da se potrudimo da više nijedan čovek ne bude odveden a da niko o tome ne sme ni da zucne. ¶

SLOBODAN GEORGIJEV

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Vreme     Strana: 18,19,20,21

Rubrika: Intervju

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Štetočine iz Vučićeve kutije

Intervju: Marinika Tepić,

potpredsednica Stranke slobode i pravde

Štetočine iz Vučićeve kutije

“Imamo ironiju da naše naoružanje pada na glave ljudima u Jemenu i Siriji, pa oni dolaze ovde kao izbeglice za šta ova vlast dobija ozbiljan novac. To je jedan krug koji je potpuno neverovatan. Meni je to dodatno naličje ove Vučićeve takozvane politike... Čovek je do pre nekog vremena tražio sto muslimanskih glava za jednu srpsku, a sada ima najlukrativnije moguće odnose sa muslimanskim glavama” Uutorak 19. novembra, na dan

kad ovaj broj “Vremena” odlazi u štampu, potpredsednica Stranke slobode i pravde iznela je nova saznanja i postavila nova pitanja u vezi sa trgovinom oružjem u Srbiji. Na konferenciji za novinare upitala je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li je Vlada Srbije u slučajevima ugovaranja posla sa fi rmama Slobodana Tešića nalagala Vojsci Srbije da sa svojih stokova skida potrebnu količinu oružja za te fi rme kada fabrike namenske industrije nisu imale dovoljne količine oružja.

Ona je upitala i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića da li Slobodan Tešić još ima diplomatski pasoš jer mu je prethodni, kako je rekla, istekao nedavno, kao i da li Tešićeva ćerka Danijela još radi u Ministarstvu spoljnih poslova. Marinka Tepić je rekla i da Vučić izbegava da odgovori na pitanje zašto se na svečanoj večeri sastao sa Tešićem i “vođom libijske Al Kaide” Kalidom al Šarifom, kojeg UN optužuju za, kako je navela, brojne terorističke napade u svetu. Dodala je i da Al Šarif ima ugovor sa Tešićevom fi rmom o “velikoj količini detonatora” i da se na dva ugovora pojavljuju fi rme Slobodana Tešića, Partizan arms i Karso i da su njegove fi rme, koje su se pojavljivale na pojedinačnim ugovorima, preimenovane u Tehnoglobal i Partizan teh. U intervjuu za “Vreme” Marinika Tepić pojašnjava ono što je na konferenciji za novinare iznela. Naime, 31. marta 2013. godine Kalid al Šarif bio je pomoćnik ministra odbrane Libije i član delegacije koja je boravila u Srbiji. Postoje fotografije na kojima se nalaze on i Slobodan Tešić u Vojnoj akademiji i na VMA, a Tepićeva nam ih daje na uvid: “Kalid al Šarif jeste u to vreme bio pomoćnik ministra odbrane, ali dužnost je svake države da proveri koga joj neka zemlja šalje kao člana delegacije. Već tada se znalo da je Al Šarif povezan sa libijskim ogrankom Al Kaide, da je dovođen u vezu sa terori-

stičkim napadima u Španiji, kao i da je 2003. bio u CIA pritvoru u Avganistanu”, kaže Marinka Tepić na početku razgovora za “Vreme”. Osamnaest dana nakon Al Šarifovog dolaska u Srbiju, Kalidus trejd, fi rma Slobodana Tešića sa njim sklapa ugovor o prodaji 1000 detonatora. “Dalje, što se tiče Slobodana Tešića, sve se dalje može ispratiti na sajtu Agencije za privredne registre”, priča Marinka Tepić i objašnjava da je Tešić fi rmu Kalidus trejd 2016. preimenovao u Tehnoglobal.

Ostatak priče poznat je svakom ko je pazio na času i pratio rad istraživačkih mreža. U decembru 2017. godine portal Balkan Insajt objavio je tekst o trgovcima oružjem iz Srbije među kojima je i Slobodan Tešić. “Tešić je jedan od najvećih dilera oružja i municije na Balkanu, koji je proveo gotovo deset godina na listi onih kojima su UN zabranile putovanja zbog kršenja sankcija UN na izvoz oružja u Liberiju”, navelo je tada američko Ministarstvo fi nansija. Tešić je i na crnoj listi OFAC-a, odeljenja američkog Ministarstva fi nansija zaduženog za sprovođenje trgovinskih i ekonomskih sankcija protiv država, režima i pojedinaca koji su umešani u terorizam, trgovinu narkoticima i oružjem za masovno uništenje. Podaci sa tog sajta potkrepljuju tvrdnje Marinike Tepić da je Tešić u jednom momentu imao dva pasoša Republike Srbije, od kojih je jedan, izvesno, diplomatski, pošto nema drugog načina da neko ima dva pasoša iste zemlje. Prema podacima OFAC-a, jedan od Tešićevih pasoša istekao je u avgustu ove godine, dok drugi važi do određenog datuma 2021. Ostaje samo da sačekamo da Ivica Dačić odgovori Mariniki Tepić koji je od ova dva diplomatski i da li je Tešiću izdat nov ako je važnost ovome istekla.

No ni tu nije kraj misterije zvane Slobodan Tešić. Ovog meseca sajt Cenzolovka dobio je od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija broj izvoznih dozvola za promet oružja za firme koje se dovode u vezu sa poslovanjem Krušika za 2017. i 2018. godinu. Posebno je zanimljiva 2018: Jugoimport SDPR dobio je 55 dozvola, pa slede Vektura trans – 21, GIM – 17, Partizan tek – 13, Tehnoremont – 7, Falkon – 4, Tehnoglobal – 3 i Krupnik sa jednom. Ništa ne bi bilo neobično da se tu ne pojavljuju, pored već kontroverznog GIM-a povezanog sa ocem ministra policije Nebojše Stefanovića, Brankom, fi rme koje su još uvek ili su bile u vlasništvu Slobodana Tešića – Partizan tek, Tehnoglobal i Vektura trans. Vektura je najinteresantnija jer je u APR-u u februaru 2017. kao njen zastupnik upisan Milan Subotić, pa je u martu brisan, a umesto njega upisan Slobodan Tešić, pa je devet meseci kasnije Tešić obrisan, a umesto njega ponovo upisan Milan Subotić. Dakle, osim fi rmi Partizan tek i Tehnoglobal, za koje znamo da su u Tešićevom vlasništvu, tu je i Vektura, koja u 2017. ima tri dozvole, a u 2018. čak 21 izvoznu dozvolu. “VREME”: Sad kad imamo i ove informacije, kao i ono što znamo o GIM-u i Krušiku, da li se čitava afera sa trgovinom oružja još više zapetljava ili je počela da se otpetljava? MARINIKA TEPIĆ: Svedočimo tome da se režim i vrhuška oko Aleksandra Vučića zapetljava nad nečim što je vrlo jasno. Potpuno je nebitno da li Branko Stefanović ima bilo kakav ugovor sa fi rmom GIM, nevažno je i da li je uopšte tamo zaposlen. Vučić i Stefanović daju toliko oprečne izjave da ispada kako jedan drugog demantuju i gotovo da optužuju jedan drugog da lažu. Činjenica je da fi rma koju predstavlja tata Stefanović ne može da posluje bez odobrenja “fi rme” odnosno organa, u ovom slučaju MUP-a, gde je prvi čovek sin Stefanović. To je školski primer korupcije. Kakav god ugovor da je Branko Stefanović imao sa GIM-om ili ne, mi imamo povezana lica, a to su sin i tata. Tatino pravno lice zavisi od dozvola koje izdaje sinovljevo ministarstvo i njih dvojica su povezana lica u najkoruptivnijoj mogućoj vezi. Tužilaštvo je zatvorenih očiju moglo da podigne optužnicu. Umesto toga, mi svakodnevno svedočimo uplitanjima oko toga ko je šta rekao, prećutao, da li je precizirao, da li je spinovao, i tako dalje... Za to vreme, čovek koji je prvi pustio duha iz boce, Aleksandar Obradović, sedi u kućnom pritvoru. Ne samo da se oni još više upliću u svoja opravdanja, nego imamo i dodatan pritisak na tužilaštvo. Jer, kad sin Nebojša Stefanović izađe i kaže da je uzbunjivač Obradović špijun, direktno vrši pritisak na tužilaštvo. S druge strane, svako je prevideo reči tog istog Aleksandra Obradovića da se on pre nekoliko godina obraćao nadležnim organima, da je naišao na muk i da je onda odlučio da se obrati medijima. Kao epilog, nekoliko dana nakon otkrića da se Obradović već dvadeset dana nalazi u pritvoru, imamo primer kako je prošao ofi cir koji

“Vučiću najveća kost u grlu nije GIM i porodica Stefanović, nego lično on 2013. godine na mestu ministra odbrane i to što je vratio Slobodana Tešića u igru, ponavljam: najvećeg trgovca oružjem sa crne liste UN”

“Mi nemamo posla sa vlašću

čiji se pojedini delovi bave kriminalom. To je kriminalna organizacija koja se samo

registrovala kao politička partija” je postupio po zakonu o uzbunjivačima kad je prijavio korupciju u Ministarstvu odbrane – čovek je smenjen. (Videti “Vreme” br. 1503, tekst “Potpukovnik nema kome da se žali”, prim. nov.)

Kako mislite da vrh vlasti može da izađe iz ove situacije?

Ova situacija je za sve njih neodbranjiva. Neodbranjiva je za Vučića, za Stefanovića, za Aleksandra Vulina, za Ivicu Dačića, za Bratislava Gašića i za sve koji su učestvovali u davanju saglasnosti, pa sve do ministra Rasima Ljajića čije ministarstvo daje izvozne dozvole, a koji nekako opet prolazi ispod radara, a on je taj koji svim ovim fi rmama o kojima pričamo daje saglasnost za izvoz oružja, odnosno daje dozvole na osnovu saglasnosti prethodno nabrojanih, tako da to jeste cela vrhuška oko Aleksandra Vučića. Ali nisu GIM i Krušik jedina afera koja nam izvlači na površinu koruptivne radnje u poslovima sa trgovinom oružjem i zato sam ja i počela da istražujem ozbiljne indicije da je čitav posao sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, posredstvom dvojice Palestinaca Dahlana i Madalale štetan. I evo sada, godinama kasnije, ispostavlja se da je svaki od ugovora sa njima bio štetan za sve građane osim za nekoliko srpskih i arapskih porodica. S druge strane, imate otvoreno pitanje stradanja naših službenika u ambasadi u Libiji, prvo otmica dvoje službenika ambasade 2015, potom njihova pogibija dok su bili zarobljeni, a potom i pogibija ambasadora Olivera Potežice 2017. I sam Vučić je govorio o tome da ima saznanja kako otmice imaju veze sa trgovinom oružjem, a neposredno pre toga, taj isti Aleksandar Vučić je na lični zahtev u srpsku delegaciju za dogovore sa Libijom ubacio sponzora Srpske napredne stranke i trgovca oružjem Slobodana Tešića, koji je u tom trenutku još uvek na “crnoj listi” UN. Dokle ste stigli u istraživanju poslova sa UAE i Libijom?

Ja sam se vratila u 2013. godinu kada je Vučić zaseo u fotelju ministra odbrane i takođe – koordinatora svih službi bezbednosti, što nije nevažno. Dačić seda u premijersku fotelju i zapravo tada njihovi privatni brokeri, odnosno privatne firme vezane isključivo za Srpsku naprednu stranku preuzimaju posao od državnog SDPR-a, odnosno posreduju u trgovini oružjem. Problematično je što tada imamo posla sa Libijom, koju u tom trenutku predstavlja Kalid al Šarif kao pomoćnik ministra odbrane, ali već tada identifikovan kao jedan od vođa libijskog ogranka Al Kaide. Sa njim Tešićeva fi rma Kalidus pravi

prvi posao sa trgovinom detonatorima. Čemu služe ti detonatori?

Čemu mogu da služe? Da se nešto aktivira i eksplodira. Pošto je ovo libijsko, Kalidovo krilo Al Kaide, prema Ujedinjenim nacijama, osumnjičeno za teroristički napad na metro u Madridu, neću da spekulišem, ali bilo je još napada za koje su oni osumnjičeni. Ali sa tim stvarima ne smete da se igrate. Mi imamo dokaze da je oružje koje je pretežno GIM prodavao Saudijskoj Arabiji završilo u ratnim područjima Jemena i Sirije, i sad nama državni organi kažu kako oni ne znaju gde sve može dalje da završi oružje koje Srbija izvozi. Međutim, svako ko se iole razume u problematiku, zna da Saudijska Arabija koristi tzv. zapadno naoružanje, a kad uvozi od nas istočnu municiju, ne može da je koristi jer nema načina da je koristi, tako da korisnik mora da bude neko treći. I sad imamo ironiju da naše naoružanje pada na glave ljudima u Jemenu i Siriji, pa oni dolaze ovde kao izbeglice, za šta ova vlast dobija ozbiljan novac. To je jedan krug koji je potpuno neverovatan. Meni je to dodatno naličje ove Vučićeve takozvane politike... Čovek je do pre nekog vremena tražio sto muslimanskih glava za jednu srpsku, a sada ima najlukrativnije moguće odnose sa muslimanskim glavama, na štetu srpskih glava. Mi nemamo posla sa vlašću čiji se pojedini delovi bave kriminalom. To je kriminalna organizacija koja se samo registrovala kao politička partija. Šta u tom kontekstu znači ono što smo saznali od uzbunjivača Aleksandra Obradovića?

To je ključni iskorak i najvažnija stvar. Zaista je pustio duha iz boce i ne postoji način da se oni odbrane od ovoga. Vi imate GIM i neverovatan rast prihoda te fi rme od momenta kad se tata Branko Stefanović u nju uključuje. Dakle, 100.000 evra 2014. a onda 2018. imaju prihod od 20 miliona evra.

Javnost se podelila na dve struje. Jedni kažu kako je izlazak Aleksandra Obradovića u javnost nešto zbog čega može da padne ova vlast, a drugi kako smo sve to već znali i, kao, ništa novo od njega nismo čuli. Kako javnosti na pravi način pojasniti važnost dokaza koje je on pružio?

Naš najveći problem i “usko grlo” jesu tužilaštvo i Zagorka Dolovac, za koju se ja već dugo pitam da li uopšte postoji. Po našem zakonu, republički javni tužilac

“Vučić i Stefanović daju toliko oprečne izjave da ispada kako jedan drugog demantuju i gotovo da optužuju jedan drugog da lažu. Činjenica je da fi rma koju predstavlja tata Stefanović ne može da posluje bez odobrenja ‘fi rme’ odnosno organa, u ovom slučaju MUP-a, gde je prvi čovek sin Stefanović. To je školski primer korupcije” ima takve ingerencije da čak i ako neki niži tužilac ne postupa adekvatno ili se pojave neki novi dokazi koje on ne procesuira, Zagorka Dolovac u svakom trenutku može da uzme predmet i naloži dodatnu istragu ili prikupljanje dokaza. Drugo, problem je što se vi, ja, Aleksandar Obradović i brojni drugi građani bavimo onime što je posao tužioca i policije. Neću ja da sudim i presuđujem. Moje je da pitam, na osnovu gomile informacija i dokaza koji su do sad izašli. I ne, ovi što kažu da su znali – nisu znali. Nisu znali jer nisu imali dokaze, a sad nam je Obradović dao dokaze. Ali opet imamo neverovatan spin – kad objavimo javno neke dokaze, kažu nam: idite pa podnesite krivičnu prijavu. Ne, ne treba mi to da radimo. Posao republičkog javnog tužioca je takav da je ona dužna da reaguje čim dođe do saznanja da postoje elementi krivičnog dela. Da li je to razgovor u novinama, poslaničko obraćanje u holu... To je sve javno opštenje. Čim dođe do saznanja, Zagorka Dolovac je dužna da reaguje bez potrebe da čeka da joj vi ili ja pokucamo na vrata. To je kao kad Suzana Vasiljević kaže: “Pa znate, ne možemo mi da znamo, ni tužilac ne može da zna ko sve preti novinarima, morate da dođete i prijavite.” To nije tačno, pretnje se ne dešavaju dok stojimo u redu u pekari, to je sve javno izrečeno. Čim imaju saznanja, niko od nas ne mora da im ide na vrata jer pričamo o delima koja se gone po službenoj dužnosti. Najčešće ste vi ta koja otkriva afere javnosti i prezentuje dokaze. Kako baš vi?

Pa, najveći deo ovoga je već javno objavljen. Kad pogledate unazad, pisali su mediji o ovome i 2014. i 2015, i godinama sve do danas, ali su bili fragmentisani i, možda, nezanimljivi za širu javnost. Možda je ljudima nezanimljivo da vide naslov u kom stoji da neko trguje oružjem. Zato je Aleksadar Obradović prekretnica: on je ponudio dokaze o koruptivnim radnjama. Jeste da se oni odnose na porodicu Stefanović, ali tu su i drugi povezani, ja mislim da Nebojša Stefanović ne bi smeo ni da umre, a da prvo ne pita Vučića za dozvolu. I sad isti taj Vučić, koji komentariše svaki tvit i zna šta radi čistačica u Maradiku (selo kod Inđije, prim.nov.), odjednom danima ne zna ništa o ovome. Neće biti... Ponavljam, sve je počelo kad je on postao ministar odbrane.

Dakle, ja sam samo hronološki poslagala ono što je već objavljeno, kao i sa Arapskim Emiratima. Vreme je pokazalo: Er Srbija katastrofalno posluje, poslovi sa navodnjavanjem stoje, upliće se trgovina oružjem i sad se taj mozaik slaže. Možda me podstaklo i 15 godina iskustva u novinarstvu, da proveravam i APR i druge dostupne baze podataka. Posredno, imate veze i sa tim što je predsednik završio u bolnici. Naime, kad je pitao koliko ste stranaka promenili, Miodrag Sovilj mu je rekao manje nego Maja Gojković. Kako komentarišete tvrdnje da je jedan novinar kriv zbog predsednikovih srčanih tegoba?

Prvo, promenila sam dve stranke a ne tri, a i svoju prvu stranku, Ligu socijaldemokrata Vojvodine, napustila sam kad je počela saradnju sa Vučićevim režimom. Ali... Ako vratite unazad malo taj snimak, videćete da je zapravo Vučić prvi provocirao Sovilja. Sve vreme mu je nešto dobacivao, te oko Beograda na vodi, te oko nekih drugih stvari... A onda se suočio sa upornošću novinara. To nije bio nikakav pritisak nego doslednost i upornost novinara da dobije odgovor na vrlo jednostavno pitanje. Sve to ima veze sa činjenicom da je situacija neodbranjiva. Opet imate taj “neizdrž” kod Vučića, da on mora nešto da kaže. To se videlo i kad je bio u “Upitniku” na RTS-u. Ja sam rekla da se susreo sa direktorom GIM-a Goranom Todorovićem i da je sastanak trajao 15 minuta, a on je izvrnuo moje reči i tvrdio kako sam rekla da su se sreli 15 minuta pre početka emisije. Rekla sam samo da su se sreli pre emisije na sastanku koji je trajao 15 minuta. Vučićev problem je što se sada pojavljuju ljudi koji više neće da ćute. Da li je to neko ko je nešto meni rekao, da li je reč o nekome ko je izašao u javnost, tek, Vučić se sada suočava sa sve više dokaza. To više nisu tvrdnje kojima on može da manipuliše nego konkretne činjenice. On više ne može da brani neodbranjivo, a najveća kost u grlu mu nije GIM i porodica Stefanović, nego lično on 2013. godine na mestu ministra odbrane i to što je vratio Slobodana Tešića u igru, ponavljam: najvećeg trgovca oružjem sa crne liste UN, kog on lično stavlja u državnu delegaciju. Ja zaista verujem da mu je pritisak povišen i verujem da mu je loše. Ali to se nije dogodilo zbog novinarskog pitanja nego zbog nečiste savesti. A da li mu je možda loše i zato što se redovni parlamentarni izbori približavaju? Oni jesu na proleće, ali poznato je da mnogo unapred kreće u kampanju. Šta ako mu je afera sa trgovinom oružjem pokvarila plan za početak kampanje?

Mislim da bi on u svom starom dobrom maniru čak i uspeo da spinuje nešto oko GIM-a i Krušika. Ali ovo ima međunarodne dimenzije. Ovo nije samo pitanje našeg SDPR-a ili naše vlasti i korupcije. Ovo je nešto što se tiče planetarnog sistema trgovine oružjem. Oni imaju bliskoistočno područje koje je u potpunom haosu, a u isto vreme imaju trgovinu oružjem sa SAD, koja se odvija potpuno legalno. Ali imaju i problematične ljude koje ste tu ubacili i koji muljaju na svoj stari švercerski način, kao što su to radili za vreme rata u Bosni i tu ulaze u problem. Sada sve te štetočine ispadaju iz kutije u kojoj ih je Vučić jako dobro čuvao mnogo godina. I sad odjednom, neko se setio da kaže: čekaj, šta je to bilo 2013? Pa, onda pronađe nit sve do 2018. Pa kad bi uopšte javnost pitala ili znala da MUP izdaje saglasnosti za izvoz oružja? A sada vidimo da su ušli i u trgovinu uticajem. I da završim tamo gde sam počela: sin ima ingerencije bez kojih tatina fi rma ili fi rma koju tata predstavlja ne može da posluje. Oni su uvezani kao creva i to je školski primer korupcije. ¶

JOVANA GLIGORIJEVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Vreme     Strana: 25

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: O letargičnim i pasivnim novinarima

O letargičnim i pasivnim novinarima

Intervju: Sergej Trifunović, “Vreme” br. 1506 Predsednik Pokreta slobodnih građa-

na u prošlom broju “Vremena” kaže da su novinari danas u Srbiji letargični i pasivni, a da novinarska udruženja ne rade svoj posao, odnosno da ne brane etiku i svoje članove i ne osuđuju one koji brukaju profesiju, pa je potrebno da se osnuje novo – “pravo udruženje”. Ako su ove tvrdnje gospodina Sergeja Trifunovića tačne, postavlja se logično pitanje ko je poslednjih godina izveštavao građane o brojnim nepodopštinama političkih i finansijskih moćnika, ko je pisao o organizovanim kriminalnim grupama koje haraju Srbiju, ko je razotkrivao korupciju i nepotizam po gradskim i opštinskim upravama i javnim preduzećima od Subotice do Vranja, ko je izveštavao o građanskim akcijama i protestima, ko je prenosio stavove opozicije i svih drugih koji se ne slažu sa politikom aktuelne vlasti?

Odgovor je: pa, upravo ti “letargični i pasivni novinari”.

Takvi, letargični i pasivni, od prestoničkih do onih iz provincije, otkrili su prethodnih godina da su funkcioneri vlasti nameštali javne nabavke, da su kršili zakone i gazili izborna pravila, da su preko noći završavali fakultete i plagirali doktorate, da su jedni kupovali stanove od članova Zemunskog klana, a drugi zahvaljujući “parama tetke iz Kanade”, da

a

su neki trgovali oružjem, subvencionisa-

-

li iz budžeta sumnjive investitore i kon-

-

troverzne biznismene, angažovali huligane i kriminalce... -

Takvi, letargični i pasivni novinari

i

doživeli su da ih vlast zbog objavljenih

h

tekstova i priloga označava kao državne neprijatelje, strane plaćenike i domaće izdajnike i brutalno ih kriminalizuje i diskredituje, da im režimski tabloidi svakodnevno crtaju metu na čelu, da im pale kuće, da ih “nepoznati napadači” tuku, da ih službe prate, prisluškuju i upadaju im u stanove, da im poreznici razvaljuju fi rme, da im javna preduzeća ukidaju oglase i reklame, a privatna ignorišu iz straha od osvete vlasti, da im i članovi porodice budu izloženi pretnjama i pritiscima...

Išto je ne manje važno, takvi letargični i pasivni, uspeli su, uprkos svim pritiscima i nemaštini, da održe svoje medije u životu i da i dalje hrabro, časno i profesionalno, pravovremeno i tačno, izveštavaju svoje čitaoce, slušaoce i gledaoce. Ivećina tih letargičnih i pasivnih novinara je i dalje u članstvu Nezavisnog udruženja novinara Srbije, redovno plaća članarinu i učestvuje u akcijama, i, koliko znam, nema nameru da osniva neko novo, “pravo udruženje”.

Uprkos teškim uslovima u kojima U k t ški l i k j radi, NUNS se i dalje bavi svojim poslom – brani ugrožene i napadnute kolege, brani etiku, tj. Kodeks novinara, vodi Bazu o napadima i pritiscima na novinare i medije, održava Fond za fi nansijsku pomoć ugroženim članovima, osuđuje one koji brukaju profesiju, njihove spinove i podmetanja, organizuje akcije, proteste, tribine i konferencije, povezuje se sa kolegama iz regiona, sarađuje sa međunarodnim asocijacijama... I sve je to lako proverljivo.

Sigurno je da možemo i bolje, to nije sporno, i ja zaista bez ljutnje i sujete prihvatam svaku dobronamernu kritiku i sugestiju. Verujem i da predsednik PSG-a nije bio zlonameran kada nas je zasuo brojnim zamerkama i potrudiću se, naravno uz pomoć koleginica i kolega iz Izvršnog odbora i Sekretarijata NUNS-a i drugih angažovanih članova, da naše aktivnosti ubuduće budu još vidljivije i jasnije. ¶

ŽELJKO BODROŽIĆ, predsednik NUNS-a

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/srbija/170074/inspekcija-nasla-dokaze-bastac-ojadio-stari-grad

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: INSPEKCIJA NAŠLA DOKAZE: Bastać ojadio Stari grad

Budžetska inspekcija grada Beograda utvrdila je da je Opština Stari Grad, na čijem je čelu Marko Bastać, sprovodila postupke javnih nabavki suprotno zakonu, i to u ukupnoj vrednosti od skoro milion evra, objavila je televizija Pink.IZVOR: Tanjug sreda, 20. 11. 2019.| 00:24 0Generalni sekretar Saveta za monitoring i borbu protiv korupcije "Transparentnost" Mario Spasić je za TV Pink rekao da je na "ručkove potrošeno 900.000 dinara, dok je za usluge mobilne tefonije Bastać dao blizu 20.000 evra". - Opština Stari Grad na čelu sa Bastaćem je dobavljačima navodno platila 600.000 evra za razne usluge za koje ne postoje dokazi da su izvršene, pa je veliko pitanje gde je taj novac - kaže Spasić. Bastać je, kako je dodao, firmi koja se bavi pružanjem pomoći starijim i iznemoglim licima uplatio četiri miliona dinara iz opštinskog budžeta, a dokazi da je usluga pružena ne postoje. Spasić je, citirajući izveštaj budžetske inspekcije, naveo da je Bastać Sportskom centru "Milan Gale Muškatirovic" uplatio oko dva miliona dinara navodno za 217 termina u okviru programa "Školica sporta", a bez dokaza da su ih deca iskoristila.Prema njegovim rečima, Bastać je određenim firmama uplaćivao novac na ime troškova prevoza za radnike za koje ne postoje dokazi o njihovom mestu prebivališta. - Skoro tri miliona dinara iz budžeta je mimo zakona prebačeno Sportskom centru ''Milan Gale Muškatirović''. Po posebnom programu je opština pomagala, verovatno su se preko tog sportskog centra i prale pare - naveo je Spasić. On je podsetio da je Lazar Lešnjak, Bastaćev kum, izneo niz šokantnih podataka kako ga je Bastać uhapsio, vršio nad njim torturu, mučio ga, a sve zato što su bili u nekom korupcionaškom dilu, gde je Lešnjak neki novac zadržao, a trebalo je da preda Bastaću. - Mi smo tu pricu posmatrali sa nivoa ljudskih prava, gde je potpuno jasno da mu je bilo suspendovano svako pravo u momentu kada je bio uhapšen u kancelariji Marka Bastaća i sa drugog aspekta - sa aspekta uzbunjivača, gde je on kao čovek izneo niz šokantnih podataka, a što se ispostavilo kao tačno nakon nalaza Budžetske inspekcije grada Beograda - dodao je Spasić.  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/politika/ruckovi-900-000-dinara-telefonski-racun-oko-20-000-evra/266790/vest

Autori: Alo!

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ručkovi 900.000 dinara, telefonski račun oko 20.000 evra!

BASTAĆ TROŠIO NOVAC GRAĐANA SRBIJE! AUTOR: Alo.rs/ Pink/ M. G. DATUM I VREME: 20.11.2019. 10:25Budžetska inspekcija grada Beograda je utvrdila da je opština Stari Grad, na čijem je čelu potpredsednik Đilasove stranke Marko Bastać, sprovodila postupke javnih nabavki suprotno zakonu i to u ukupnoj vrednosti od skoro milion evra.* Jednoj novinskoj agenciji Bastać je bez ikakvih dokaza o izvršenom poslu, a zarad Đilasove propagande, platio usluge u iznosu od pola miliona dinara * Bastać je firmi uplatio četiri miliona dinara iz opštinskom budžeta, a dokazi ne postoje * Određenim firmama uplaćivao je novac na ime troškova prevoza za radnike za koje ne postoji dokaz da su radili Generalni sekretar Saveta za monitoring i borbu protiv korupcije "Transparentnost" Mario Spasić je gostujući na Televiziji Pink rekao da je budžetska inspekcija na 20 strana pobrojala probleme u opštini Stari Grad. - Na ručkove je potrošeno 900.000 dinara. Za usluge mobilne tefonije Bastać je dao, blizu 20.000 evra. Opština Stari Grad na čelu sa Bastaćem je dobavljačima, navodno platila 600.000 evra za razne usluge za koje ne postoje dokazi da su izvršene, pa je veliko pitanje gde je taj novac - kaže Spasić. Kako je dodao, jednoj novinskoj agenciji Bastać je bez ikakvih dokaza o izvršenom poslu, a zarad Đilasove propagande, što je sada jasno, platio usluge u iznosu od pola miliona dinara. Bastać je firmi koja se bavi pružanjem pomoći starijim i iznemoglim licima uplatio četiri miliona dinara iz opštinskom budžeta, a dokazi da je usluga pružena ne postoje. Spasić je čitajući izveštaj budžetske inspekcije naveo da je Bastać Sportskom centru "Milan Gale Muškatirović" uplatio oko dva miliona dinara navodno za 217 termina u okviru progmama "Školica sporta", a bez dokaza da su ih deca iskoristila. Prema njegovim rečima, Bastać je određenim firmama uplaćivao novac na ime troškova prevoza za radnike za koje ne postoji dokaz da su radili, a ni živeli do 50 kilometara od mesta stanovanja. - Skoro tri miliona dinara iz budžeta je mimo zakona prbačeno Sportskom centru "Milan Gale Muškatirović". Po posebnom programu je opština pomagala, verovatno su se preko tog sportskog centra i prale pare - naveo je Spasić. On je podsetio da je Lazar Lešnjak, Bastaćev kum izneo niz šokantnih podataka kako ga je Bastać uhapsio, vršio nad njim torturu, mučio ga, a sve zato što su biliu nekom korupcionaškom dilu, gde je Lešnjak neki novac zadržao, a trebalo je da preda Bastaću. - Mi smo tu priču posmatrali sa nivoa ljudskih prava, gde je potpuno jasno da mu je bilo suspendovano svako pravo u momentu kada je bio uhapšen u kancelariji Marka Bastaća i sa drugog aspekta - sa aspekta uzbunjivača, gde je on čovek izneo niz šokantnih podataka, a što se ispostavilo tačno nakon nalaza Budžetske inspekcije grada Beograda - dodao je Spasić. Istoričar Saša Adamović kaže da sve što se dešava na našoj medijskoj i nije veliko iznenađenje. - Postoji nekoliko medija koji su možda glasni, ali nemaju takav značaj u široj javnost, koji se bave društveno - političkim radom. Drugima spočitavaju neobjektivnost, pristrasnost, ali su upravo oni mera apsolutne pristrasnosti kada je u pitanju jedna politička opcija, opoziciona, koja se sama tituliše kao Savez za Srbiju, a milsim da bi ime Savez protiv Srbije bilo mnogo logičnije - rekao je Adamović. Kako je dodao, sve što se desi na opozicionoj sceni, a ne ide im u prilog, poput ovog slučaja Bastać, ne samo kada je u putanju afera sa kumom, već prenos deviza, ometanje radova na Trgu Republike pokriju i spinuju. Bonus video - Vučić o Beogradu na vodi, kako je san postao stvarnost    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/kako-su-novinari-postali-krivi-za-sve/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Kako su novinari postali krivi za sve

Slično je i s odnosom predsednika Srbije s medijima: od samih temelja - sve je pogrešno. Odnos institucija prema medijima, odnos medija prema predsedniku, odnos predsednika prema medijima… Spirala grešaka počinje kod ins Slično je i s odnosom predsednika Srbije s medijima: od samih temelja - sve je pogrešno. Odnos institucija prema medijima, odnos medija prema predsedniku, odnos predsednika prema medijima…Spirala grešaka počinje kod institucija koje ne odgovaraju na novinarska pitanja. Da nadležno tužilaštvo odgovara na pitanja, ne bi novinari za brojne stvari pitali nenadležnog predsednika Republike. Da se o sukobu interesa ministra unutrašnjih poslova izjasnila Agencija za borbu protiv korupcije - predsednik o tome ne bi imao, morao ili čak smeo bilo šta da kaže. Jednostavno - radile bi institucije - svaka svoj posao. Predsednik bi jednostavno odgovorio da to nije u opisu njegovog radnog mesta i niko ga dalje ne bi ni pitao. Tužilaštvo, Agencija, MUP, javna preduzeća… niko ne odgovora, i sva pitanja upućuju se jednoj osobi… predsedniku.Pogrešno je da predsednik države svako malo, katkad i na ulici koja uopšte nije obezbeđena, daje izjave i, poput predsednika kakve mesne zajednice, stoji okružen novinarima dok pored njega šetaju građani…Obraća se novinarima na ti, naziva ih "stručnjacima", proziva medije, podiže glas, nipodaštava pojedine novinare, deli ih na plaćenike i one koji valjda nisu plaćeni… Umesto jasnih odgovora, odgovara pitanjima i optužbama. Na sličan način se ophode i ostali zvaničnici.Novinare koji postavljaju pitanja proglašavaju političkim protivnicima uz obavezno ubacivanje "Đilasa", kao da se podrazumeva da su novinari koji imaju šta da pitaju prethodno pozvali "Đilasa" za instrukcije, ili da ga uopšte poznaju. Potreba svakog novinara da na takve insinuacije odgovori dovodi do utiska da je taj novinar nevaspitan jer upada predsedniku u reč, a samim tim rizikuje da već sutra u TV programu u cik zore počne hajka na njega, da bude proglašen političkim protivnikom ili neprijateljem ili čime još gorim.Pogrešan je i ponekad i odnos novinara prema predsedniku - i često se razlikuje od onoga što možemo da vidimo u svetu. Ozbiljna pitanja na dostojanstven način u Srbiji često zvuče drugačije jer u nemoći da dođu do suvislih odgovora od bilo koje adrese ili institucije novinari pređu granicu pristojnosti. Svega toga ne bi bilo da su odgovore dobili od institucija koje su za to nadležne…Jer posao novinara je da pita i insistira na odgovorima. Posao političara je da odgovara na pitanja novinara i to ne zato što su u pitanju novinari, već zato što to rade u ime građana. Upravo onih građana koji bi na sledećim izborima trebalo da glasaju. Oni imaju ustavno pravo da budu informisani i da odluku o svom izboru baziraju na relevantnim činjenicama do kojih dolaze posredstvom medija.I tu je kvaka. Građanima su te informacije uskraćene, a oni biraju na osnovu onoga što im je servirano pre svega preko televizije što je i dalje najzastupljeniji način informisanja. Ti građani koji gledaju televizije s nacionalnom frekvencijom nisu ni čuli za aferu Krušik, ni za GIM, ni za oca ministra policije…I zato su problem novinarska pitanja koja se provuku u direktne TV prenose uprkos želji da u njima samo cveta cveće i nižu se privredni uspesi. Zato novinari postaju krivci i dele se na "podobne" i one etiketirane.Takva situacija je slika društva u kome nema sistema i institucija. A za to novinari nisu krivi.        

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: NAMENSKA IZ LUČANA NETRANSPARENTNA

BEOGRAD, 20. novembar 2019. (FoNet) - Fabrika MilanBlagojević - Namenska iz Lučana je najlošije rangirana nalisti 40 javnih preduzeća i firmi u državnom vlasništvu,napravljenoj na osnovu indeksa transparentnosti, rečeno jedanas prilikom predstavljanja tog istraživanja organizacijeTransparentnost Srbija.Navedeno je da fabrika Milan Blagojević ima internetstranicu samo na engleskom jeziku, ali gotovo bez ikakvihpodataka, i da nije odgovorila na zahteve za pristupinformacijama.U kategoriji "netransparentnih" firmi su i Aerodromi Srbija,dok je Srbijagas "uglavnom netransparentan".Nijedna od 40 kompanija nije "potpuno transparentna", anajbolju ocenu su zaslužile Srbijavode.U istoj kategoriji "uglavnom transparentnih" su i PuteviSrbija, Beogradski vodovod i kanalizacija, ElektroprivredaSrbije, navedeno je u istraživanju.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-11-20/danas/transparentnost-srbija-namenska-iz-lucana-najlosija-po-transparentnosti/24485252

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost Srbija: Namenska iz Lučana najlošija po transparentnosti

Danas pre 21 minut  |  Piše: FonetFabrika Milan Blagojević - Namenska iz Lučana je najlošije rangirana na listi 40 javnih preduzeća i firmi u državnom vlasništvu, napravljenoj na osnovu indeksa transparentnosti, rečeno je danas prilikom predstavljanja tog istraživanja organizacije Transparentnost Srbija. Navedeno je da fabrika Milan Blagojević ima internet stranicu samo na engleskom jeziku, ali gotovo bez ikakvih podataka, i da nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama. U kategoriji "netransparentnih" firmi su i Aerodromi Srbija, dok je Srbijagas "uglavnom netransparentan". Nijedna od 40 kompanija nije "potpuno transparentna", a najbolju ocenu su zaslužile Srbijavode. U istoj kategoriji "uglavnom transparentnih" su i Putevi Srbija, Beogradski vodovod i

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: rtk.co.rs

Link: http://rtk.co.rs/odrzana-konstitutivna-sednica-laf-a-u-kragujevcu/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Održana konstitutivna sednica LAF-a u Kragujevcu

Predsednica Lokalnog antikorupcijskog foruma grada Kragujevca je Zorica Sorak, profesorka srpskog jezika i književnosti i građanskog vaspitanja u Osnovnoj školi "Stanislav Sremčević" odlučeno je na konstitutivnoj sednici LAF-a. Predsednica Lokalnog antikorupcijskog foruma grada Kragujevca je Zorica Sorak, profesorka srpskog jezika i književnosti i građanskog vaspitanja u Osnovnoj školi "Stanislav Sremčević" odlučeno je na konstitutivnoj sednici LAF-a.U oblasti borbe protiv korupcije, Zorica Sorak je akreditovani trener Nacionalne akademije za javnu upravu i Agencije za borbu protiv korupcije.Zadatak članova Lokalnog antikorupcijskog foruma je da prate ostvarivanje Lokalnog antikorupcijskog plana, otklanjaju rizike od korupcije i podižu svest o značaju borbe protiv korupcije.Naredna sednica Lokalnog antikorupcijskog foruma biće održana u decembru. Previous post: Koncert akademaca u pozorištu  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/transparentnost-srbija-namenska-iz-lucana-najlosija-po-transparentnosti/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost Srbija: Namenska iz Lučana najlošija po transparentnosti

Fabrika Milan Blagojević - Namenska iz Lučana je najlošije rangirana na listi 40 javnih preduzeća i firmi u državnom vlasništvu, napravljenoj na osnovu indeksa transparentnosti, rečeno je danas prilikom predstavljanja tog istraživanja organizacije Transparentnost Srbija.Fotografija: Fabrika "Milan Blagojević"/ Foto: Nenad Kovačević Navedeno je da fabrika Milan Blagojević ima internet stranicu samo na engleskom jeziku, ali gotovo bez ikakvih podataka, i da nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama. U kategoriji "netransparentnih" firmi su i Aerodromi Srbija, dok je Srbijagas "uglavnom netransparentan". Nijedna od 40 kompanija nije "potpuno transparentna", a najbolju ocenu su zaslužile Srbijavode. U istoj kategoriji "uglavnom transparentnih" su i Putevi Srbija, Beogradski vodovod i kanalizacija, Elektroprivreda Srbije, navedeno je u istraživanju. Namenska Lučani, transparentnost srbija, transparetnostBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Većina javnih preduzeća u Srbiji 'delimično transparentna', najbolji Srbiajvode i Toplana Šabac

Većina javnih preduzeća u Srbiji 'delimično transparentna', najbolji Srbiajvode i Toplana ŠabacBEOGRAD, 20. novembra 2019. (Beta) - Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu.U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća.Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih.A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja.Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze", "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija", Kragujevac.Minić je istakao da je "delimično transparentno", a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri dršavna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao "uglavnom netransparentna".U najlošijoj kategoriji "netransparentnih preduzeća", devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih.Najlošije je rangirana "MB namenska", za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama.U toj poslednjoj kategoriji su i "Aerodromi Srbije", "Komstan" Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP "Naš dom" Požega, "Novi dom" Vranje, JP NP "Kopaonik", Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar.Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge.U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilp 75 odsto preduzeća.U Srbiji je "solidan zakonski okvir" - Zakon o javnim preduzećima, ali se on "vrlo malo poštuje", dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa, rekao je Minić.Milan Elbl iz Transparentnosti Češke je kazao da u njegovoj zemlji nema centralnog zakona o javnim preduzećima, već postoji "decentralizovani stil"."Nemaju ih mnogo, ali poštuju malobrojne obaveze", rekao je Eibl i dodao da su češke kompanije po tim, malobrojnim, obavezama bolje u odnosu na Srbiju.Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju."Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima", rekao je Nenadić.Rekao je i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u "v.d. stanju".Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je od toga što Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nesumnjivo kasni, važnije je šta će pisati u tom zakonu.Po dsrugom novom zakonu, o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima veća ovlašćenja, medju kojima inspekcijski nadzor, ali taj nadzor nema u vezi s informacijama od javnog značaja i ukazao da predlaže sankcije za slučajeve "ćutanja uprave" na zahteve koji joj se podnose.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/drustvo/stize-inovativna-terapija-za-rak-pluca-20-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stiže inovativna terapija za rak pluća

Trenutno se pregovara sa farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti i prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara, čulo se između ostalog na tribini "Dokle smo stigli?" Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", Udruženja medikalnih onkologa Srbije i Foruma pacijenata Srbije.U proseku, dnevno se kod 16 osoba dijagnostikuje rak pluća, a na žalost, svaki dan 13 osoba izgubi bitku s ovom teškom bolešću.Direktorka Sektora za lekove i farmakologiju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Jovana Simanović Milovanović najavila je uvođenje inovativne terapije za rak pluća.- Centralna komisija za lekove donela je odluku i trenutno se pregovara s farmaceutskim kućama oko inovativne terapije za karcinom pluća, kao jednoj od najprioritetnijih bolesti. Prvi lekovi će se naći na sledećoj listi koja izlazi krajem decembra, početkom januara. Terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka - rekla je Jovana Simanović Milovanović.Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu, ali i u našoj zemlji. Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine. Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba. Predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" Olja Ćorović napomenula je da se udruženje pored prevencije i podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima, bavi i poboljšanjem statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća.- I dok su štetnost duvanskog dima prepoznale zdravstvene institucije, sistemskih pomaka u lečenju obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Lečenje je na nivou od pre 20 i više godina. Srbija je gotovo jedina zemlja u Evropi koja nema imunološku i personalizovanu terapiju o trošku države. Oboleli od raka pluća, koji imaju sreću da žive u okolnim zemljama, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Rumuniji ili Mađarskoj, imaju šansu da žive i da vode kvalitetan život više godina, dok pacijenti u Srbiji umiru brzo, a i to kratkotrajno lečenje hemioterapijom i zračenjem je mučno i užasavajuće - kazala je Ćorović. Boljitak posle prve terapijeKada jedan od članova porodice oboli od raka pluća, celoj porodici se život menja iz korena. Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca pre dve godne dobio je tip karcinoma koji mu je omogućio lečenje imunoterapijom iz donacije.- Bio sam kandidat za imunoterapiju i prvu dozu dobio sm sredinom aprila 2018. Nakon deset dana od prve doze osetio sam prvi boljitak, a već nakon tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu. Da se družim s prijateljima, kao i svojim unukama. I pored komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom, sada sam dobro. Nadam se da će i drugi pacijenti u Srbiji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom, kako bi mogli da nastave da žive i sa dijagnozom raka pluća - objasnio je Atanasković. Direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije profesorka dr Violeta Mihailović Vučinić navela je da godišnje zbrinu više od 5.000 pacijenata, a da svaki četvrti koji uđe u ovu kliniku ima dijagnozu karcinoma pluća.- Bolest se obično otkriva u kasnoj fazi, jer je podmukla. Pacijent uglavnom nema tegobe, a kada se one jave, to znači da je bolest već uznapredovala. Prevencija je veoma bitan faktor, moramo da se zajednički borimo i za bolji status obolelih. Tu pre svega mislim na savremenu terapiju koja daje dobre rezultate, ali i produžava život pacijentima - rekla je prof. dr Mihailović Vučinić.Govoreći o lečenju raka pluća, dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine rekao je da se u poslednjih 10 godina situacija drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije.- Institut, kao vrhunska naučno-zdravstvena ustanova, ima iskustva u lečenju pomenutim terapijama, koje nam pokazuje da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni. Na taj način karcinom pluća postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest. Na žalost, za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Međutim, sistemskog pomaka i dalje nema, jer najveći broj pacijenata nema mogućnost da se leči savremenim terapijama o trošku RFZO - napomenuo je prof. Stojanović.LJ. Petrović          

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/politika/i-dalje-presporo-idete-ka-eu-ovo-je-ceo-tekst-makronovog-dokumenta-koji-vraca-srbiju/1j0d87k

Autori: L. Geodošević/M. A.

Teme: Javne nabavke

Naslov: "I DALJE PRESPORO IDETE KA EU" Ovo je ceo tekst Makronovog dokumenta koji vraća Srbiju NEKOLIKO KORAKA UNAZAD

Brisel i Zapadni Balkan je proteklih 10 dana potresao zemljotres zvani "non-pejper", odnosno predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o novom procesu proširenja EU, koji za zemlje-kandidate podrazumeva bitno drugačije i strožije kriterijume.O njemu su juče raspravljali ministri EU, ali je opšti zaključak da ozbiljna rasprava tek predstoji od januara 2020.U međuvremenu, Srbija ostaje u dilemi u kolikoj meri će ovaj dokument promeniti njen proces pristupanja, koji je uveliko u toku (otvorili smo 17 od 35 poglavlja, od čega su dva privremeno zatvorena), ali većina analitiičara se slaže da će sigurno vratiti proces nekoliko koraka unazad.Objavljujemo ceo tekst Makronovog "non-pejpera", koji predviđa sedam faza pristupanja, s tim da će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi:Ponovo potvrđujemo neopozivu podršku evropskoj perspektivi država Zapadnog Balkana. Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije. Samo uspostavljanjem tešnjih veza sa Evropskom unijom te zemlje mogu da izgrade i konsoliduju države u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih društava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja među narodima.Tešnje veze između Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon što se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i države kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope.Dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao što je Prespanski sporazum), suštinske političke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.Zbog toga je neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz poštovanje pravnih tekovina EU u načelu.Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolišu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoče s problemima vezanim za migracije i bezbednost.1. Obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje; strogi uslovi; konkretne prednosti; reverzibilnost- Pregovori organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivale;- Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobražaja;- Konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, što sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoći;- Reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost.Ovaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.1.1. Organizovanje pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unijea) Proces pristupanja bio bi više postepen i privlačniji:- Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog pojedinačnog kandidata (vidi Aneks 1);- Zatvaranje pregovora treba da odgovara okončanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u određenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uživanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja;- Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene;- Vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od početka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011, a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu);- Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje.b) Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje očekuju na osnovu učešća u toj politici i potrebe da sačuvaju integritet Unije i njihove politike.Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Research Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa. Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapšenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrašnjem tržištu bolje ostaviti za završnu fazu procesa.1.2. Strogi usloviKriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici. Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama. Odluka o konačnom pristupanju donosila bi se na osnovu poštovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za približavanje na socijalnom planu.Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati. Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluže pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih međunarodnih organizacija (Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU.1.3. Konkretne koristiPored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć. Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u Evropskoj uniji, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama. Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereru iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.1.4. Reverzibilni pristupPrincip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, više ne ispunjava određene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vraćanja za korak nazad u procesu, pa čak i opšte suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje suštinske vrednosti EU.2. Strože političko upravljanjeSpecifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu. Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri uključeni u sektorsku politiku.Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa šefovima država i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajedničkog interesa (zajedničko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).PREDLOŽENE NOVE FAZEFaza 1: Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednostU okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temma iz odgovarajućih poglavlja:23 - Pravna reforma i osnovna prava24 - Pravda, sloboda i bezbednostDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS)- Sporazumi o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujući i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd).- Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt grupe, koja radi na "oglasnoj tabli" postignutih rezultata po pitanju prava- Ratifikacija i primena relevantnih međunarodnih i evropskih sporazumaFaza 2: Obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, životna sredina, transport, telekomunikacije i energijaOva faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreže, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istraživanje, 27-Životna sredinaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:-Erasmus+-Evropski naučni prostor (mobilnost istraživanja itd) i Horizon Europe-Program LIFE+- Povezivanje mreže Europe Facility (CEF) i transevropskih mrežaFaza 3: Zapošljavanje, socijalna politika, zdravlje i zaštita potrošača, konkurentnostOdnosi se na poglavlja: 19-Socijalna politika i zapošljavanje, 28-Zdravlje i zaštita potrošača, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politikaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Učešće u industrijskoj politici EU? (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruženje itd)- Program za zapošljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI)- EURES mreža (ili određene aktivnost nove Evropske uprave rada)- Učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temomFaza 4: Ekonomski i finansijski posloviOdnosi se na poglavlja: 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrolaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Bankarska unija- Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5Faza 5: Unutrašnje tržište, poljoprivreda i ribolovOdnosi se na poglavlja: 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pružanja usluga, 6-Zakon o preduzećima, 10-Medijsko i informativno udruženje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolovaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Carinska unija- Učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (uključujući i finansijske usluge)-Odjednom: Zajednička poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednička organizacija poljoprivrednih tržišta; zajednička politika ribarenja (CFP)- ERDFFaza 6: Spoljni posloviOdnosi se na poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbraneDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Dogovori o saradnji na konzularnom nivou- Uključivanje u odbrambene programe? (ERDF, EDA)Faza 7: Ostala pitanjaOdnosi se na poglavlja: 33-Finansijski i budžetski aranžmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanjaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Potpuno pristupanje-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------Predlažemo da Savet zatraži od Komisije da na osnovu gore iznetih stavki formuliše predloge za definisanje nove metode (organizacije, procedura za donošenja odluka, mehanizama za nadzor, uloge različitih evropskih institucija i članica) pre nego što bude objavljen sledeći paket za proširenje, do januara 2020.Revidirani pristup procesu pristupanja bio bi primenjen u okvirnom planu za pregovore koji bi trebalo da usvoji Savet prilikom otvranja pregovora o pristupanju sa kandidatima".                                                                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-11-20/beta/vecina-javnih-preduzeca-u-srbiji-delimicno-transparentna-najbolji-srbijavode-i-toplana-sabac/24485440

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Većina javnih preduzeća u Srbiji 'delimično transparentna', najbolji Srbijavode i Toplana Šabac

Beta pre 22 minutaJavna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu. U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća. Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja. Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze", "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija", Kragujevac. Minić je istakao da je "delimično transparentno", a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri dršavna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao "uglavnom netransparentna". U najlošijoj kategoriji "netransparentnih preduzeća", devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih. Najlošije je rangirana "MB namenska", za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama. U toj poslednjoj kategoriji su i "Aerodromi Srbije", "Komstan" Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP "Naš dom" Požega, "Novi dom" Vranje, JP NP "Kopaonik", Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar. Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge. U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilp 75 odsto preduzeća. U Srbiji je "solidan zakonski okvir" - Zakon o javnim preduzećima, ali se on "vrlo malo poštuje", dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa, rekao je Minić. Milan Elbl iz Transparentnosti Češke je kazao da u njegovoj zemlji nema centralnog zakona o javnim preduzećima, već postoji "decentralizovani stil". "Nemaju ih mnogo, ali poštuju malobrojne obaveze", rekao je Eibl i dodao da su češke kompanije po tim, malobrojnim, obavezama bolje u odnosu na Srbiju. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju. "Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima", rekao je Nenadić. Rekao je i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u "v.d. stanju". Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je od toga što Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nesumnjivo kasni, važnije je šta će pisati u tom zakonu. Po dsrugom novom zakonu, o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima veća ovlašćenja, među kojima inspekcijski nadzor, ali taj nadzor nema u vezi s informacijama od javnog značaja i ukazao da predlaže sankcije za slučajeve "ćutanja uprave" na zahteve koji joj se podnose. (Beta, 11.20.2019)

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: palo.rs

Link: http://www.palo.rs/multimedia/european-integration/indeks-transparentnosti-javnih-preduzeca-i-preduzeca-u-drzavnom-vlasnistvu/3141689/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Videos & Fotografije - "Indeks transparentnosti javnih...

Videos & Fotografije za "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu" | Palo.grPREDUZEĆAwww.mc.rsDanas, 20/11/2019, 11:00, II sprat, Velika sala izveštaji: Konferencija za novinare Transparentnosti Srbija Organizacija Transparentnost Srbija, u saradnji sa organizacijom Transparency International Češke Republike, a uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke, iz programa Tranzicija (Transition Promotion program), sprovodi istraživanje "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća......"Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom...?     

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Politika/Transparentnost-Srbija-Namenska-iz-Lucana-najlosija-po-transparentnosti.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost Srbija: Namenska iz Lučana najlošija po transparentnosti

Fabrika Milan Blagojević - Namenska iz Lučana je najlošije rangirana na listi 40 javnih preduzeća i firmi u državnom vlasništvu, napravljenoj na osnovu indeksa transparentnosti, rečeno je danas prilikom predstavljanja tog istraživanja organizacije Transparentnost Srbija...Izvor: Danas , 20.Nov.2019 , 14:23Fabrika Milan Blagojević - Namenska iz Lučana je najlošije rangirana na listi 40 javnih preduzeća i firmi u državnom vlasništvu, napravljenoj na osnovu indeksa transparentnosti, rečeno je danas prilikom predstavljanja tog istraživanja organizacije Transparentnost Srbija.Podeli ovo sa prijateljima na Facebook-uNapomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Danas . Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Danas . Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ISPITATI KRIMINAL U VRHU VLASTI

BEOGRAD, 20. novembar 2019. (FoNet) - Lider pokreta DveriBoško Obradović pozvao je danas republičkog javnog tužiocaZagorku Dolovac i tužioca za organizovani kriminal MladenaNenadića da "hitno pokrenu istragu protiv ministraunutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, njegovog oca BrankaStefanovića i svih uključenih u kriminal i korupciju" u vrhuvlasti."U suprotnom, ukoliko Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić nepočnu da rade svoj posao, smatraćemo ih saučesnicima u ovomkriminalu i korupciji. I oni će zbog ovog nečinjenja moratipodjednako da snose zakonsku odgovornost za sve kriminalne ikoruptivne radnje koje su oštetile budžet države Srbije dosada i od sada", rekao je Obradović na konferenciji zanovinare u Skupštini Srbije.On je postavio 10 pitanja Dolovac i Nenadiću.Obradović je, između ostalog, pitao da li će i kadaTužilaštvo da pokrene istražni postupak i ispita navode idokaze koje je izneo uzbunjivač Aleksandar Obradović izValjeva, a koji ukazuju na to da je oružje iz "Krušika"prodavano privatnoj firmi GIM po povlašćenim cenama i da jeu tu trgovinu umešan i otac ministra policije.Obradović je pitao da li je Branko Stefanović, penzioner,vlasnik, suvlasnik ili običan radnik privatne firme GIM kojakupuje oružje po povlašećnim cenama, onaj koji GIMpredstavlja na sajmovima, trgovac oružjem, proizvođačnaoružanja, kupac hotela ili nešto drugo.On je pitao „da li će i kada da ispita poslovanje firme GIM,čije je poslovanje i ostvarivanje profita i dobiti naglokrenulo da raste od kada je njen vlasnik Goran Todorovićpostao suvlasnik firme ’United Beograd’ sa BrankomStefanovićem“.Jedno od pitanja je i „kako je moguće da je firma ’UnitedBeograd’, čiji je Branko Stefanović od 2018. godine jedinivlasnik, ekspresno dobila dozvolu za trgovinu i proizvodnjuoružja, koju, između ostalih, izdaje MUP na čijem čelu jenjegov sin".Obradović traži i odgovor da li je među firmama koje poslujupo povlašćenim cenama sa "Krušikom" i firma "Partizan tek"koja je u vlasništvu Slobodana Tešića, jednog odfininasijera Srpske napredne stranke.Obradović je pitao da li je ćerka Slobodana Tešića zaposlenau MUP, a zet u BIA, i kakva je Tešićeva uloga u trgovinioružjem danas.Obradović je pitao predsednika Srbije Aleksandra Vučića,ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića i Vučićevu savetnicuza medije Suzanu Vasiljević da li je autentično njeno pismokoje je 2012. godine poslala ministru Dačiću „nakon njihovograzlaza u Ministarstvu unutrašnjih poslova“.On je, između ostalog, pitao da li je Vasiljević - dok jebila Dačićeva savetnica za medije u MUP - zaustavljalanepoželjne članke u novinama i priloge na televizijama kojenisu odgovarali Dačiću.„Da li Suzana Vasiljević sada radi isti takav posao ukabinetu predsednika Srbije?“, upitao je Obradović.On je pitao da li je Vasiljević obezbedila Dačiću podrškuNataše Kandić, Biljane Kovačević Vučo, NUNS, OEBS i mnogihdrugih i da li je tu istu podršku prebacila Vučiću poprelasku u njegov kabinet.„Da li je tačno da je Dačić Milošu Oparnici u Montevideurekao kako je MUP grozna institucija i kako pravi ljudi zbogšljama ne mogu da dođu do izražaja?“, upitao je Obradović nakongferenciji za novinare.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/470095/svi-tvrde-da-je-makron-svojim-dokumentom-unakazio-srbiju-na-putu-ka-eu-procitajte-sta-tacno-pise-od-reci-do-reci

Autori: @espresors

Teme: Javne nabavke

Naslov: SVI TVRDE DA JE MAKRON SVOJIM DOKUMENTOM UNAKAZIO SRBIJU NA PUTU KA EU! Pročitajte šta TAČNO piše od reči do reči

Evo šta tačno piše...Brisel i Zapadni Balkan je proteklih 10 dana potresao zemljotres zvani "non-pejper", odnosno predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o novom procesu proširenja EU, koji za zemlje-kandidate podrazumeva bitno drugačije i strožije kriterijume.O njemu su juče raspravljali ministri EU, ali je opšti zaključak da ozbiljna rasprava tek predstoji od januara 2020.U međuvremenu, Srbija ostaje u dilemi u kolikoj meri će ovaj dokument promeniti njen proces pristupanja, koji je uveliko u toku (otvorili smo 17 od 35 poglavlja, od čega su dva privremeno zatvorena), ali većina analitiičara se slaže da će sigurno vratiti proces nekoliko koraka unazad.Objavljujemo ceo tekst Makronovog "non-pejpera", koji predviđa sedam faza pristupanja, s tim da će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi:Ponovo potvrđujemo neopozivu podršku evropskoj perspektivi država Zapadnog Balkana. Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije. Samo uspostavljanjem tešnjih veza sa Evropskom unijom te zemlje mogu da izgrade i konsoliduju države u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih društava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja među narodima.Tešnje veze između Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon što se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i države kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope.Dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao što je Prespanski sporazum), suštinske političke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.Zbog toga je neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz poštovanje pravnih tekovina EU u načelu.Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolišu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoče s problemima vezanim za migracije i bezbednost.1. Obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje; strogi uslovi; konkretne prednosti; reverzibilnost- Pregovori organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivale;- Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobražaja;- Konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, što sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoći;- Reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost.Ovaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.1.1. Organizovanje pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unijea) Proces pristupanja bio bi više postepen i privlačniji:- Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog pojedinačnog kandidata (vidi Aneks 1);- Zatvaranje pregovora treba da odgovara okončanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u određenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uživanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja;- Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene;- Vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od početka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011, a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu);- Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje.b) Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje očekuju na osnovu učešća u toj politici i potrebe da sačuvaju integritet Unije i njihove politike.Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Research Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa. Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapšenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrašnjem tržištu bolje ostaviti za završnu fazu procesa.1.2. Strogi usloviKriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici. Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama. Odluka o konačnom pristupanju donosila bi se na osnovu poštovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za približavanje na socijalnom planu.Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati. Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluže pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih međunarodnih organizacija (Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU.1.3. Konkretne koristiPored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć. Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u Evropskoj uniji, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama. Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereru iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.1.4. Reverzibilni pristupPrincip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, više ne ispunjava određene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vraćanja za korak nazad u procesu, pa čak i opšte suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje suštinske vrednosti EU.2. Strože političko upravljanjeSpecifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu. Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri uključeni u sektorsku politiku.Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa šefovima država i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajedničkog interesa (zajedničko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).PREDLOŽENE NOVE FAZEFaza 1: Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednostU okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temma iz odgovarajućih poglavlja:23 - Pravna reforma i osnovna prava24 - Pravda, sloboda i bezbednostDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS)- Sporazumi o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujući i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd).- Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt grupe, koja radi na "oglasnoj tabli" postignutih rezultata po pitanju prava- Ratifikacija i primena relevantnih međunarodnih i evropskih sporazumaFaza 2: Obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, životna sredina, transport, telekomunikacije i energijaOva faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreže, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istraživanje, 27-Životna sredinaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:-Erasmus+-Evropski naučni prostor (mobilnost istraživanja itd) i Horizon Europe-Program LIFE+- Povezivanje mreže Europe Facility (CEF) i transevropskih mrežaFaza 3: Zapošljavanje, socijalna politika, zdravlje i zaštita potrošača, konkurentnostOdnosi se na poglavlja: 19-Socijalna politika i zapošljavanje, 28-Zdravlje i zaštita potrošača, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politikaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Učešće u industrijskoj politici EU? (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruženje itd)- Program za zapošljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI)- EURES mreža (ili određene aktivnost nove Evropske uprave rada)- Učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temomFaza 4: Ekonomski i finansijski posloviOdnosi se na poglavlja: 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrolaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Bankarska unija- Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5Faza 5: Unutrašnje tržište, poljoprivreda i ribolovOdnosi se na poglavlja: 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pružanja usluga, 6-Zakon o preduzećima, 10-Medijsko i informativno udruženje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolovaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Carinska unija- Učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (uključujući i finansijske usluge)-Odjednom: Zajednička poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednička organizacija poljoprivrednih tržišta; zajednička politika ribarenja (CFP)- ERDFFaza 6: Spoljni posloviOdnosi se na poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbraneDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Dogovori o saradnji na konzularnom nivou- Uključivanje u odbrambene programe? (ERDF, EDA)Faza 7: Ostala pitanjaOdnosi se na poglavlja: 33-Finansijski i budžetski aranžmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanjaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Potpuno pristupanjeBonus video:(Espreso.rs)                                                                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: srbijadanas.com

Link: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/sta-pise-u-makronovom-papiru-ovo-je-ceo-tekst-makronovog-dokumenta-koji-vraca-srbiju-nekoliko-koraka-2019-11-20

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: CEO TEKST MARKONOVOG DOKUMENTA: Da li zaista vraća Srbiju NEKOLIKO KORAKA UNAZAD, ili na donosi MILIONSKE FONDOVE?

Ozbiljna rasprava tek predstoji od januara 2020.. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija Danas.Srbija Danas/BlicCEO TEKST MAKRONOVOG DOKUMENTA: Da li zaista vraća Srbiju NEKOLIKO KORAKA UNAZAD ili nam donosi MILIONSKE FONDOVE?Brisel i Zapadni Balkan je proteklih 10 dana potresao zemljotres zvani "non-pejper", odnosno predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o novom procesu proširenja EU, koji za zemlje-kandidate podrazumeva bitno drugačije i strožije kriterijume.O njemu su juče raspravljali ministri EU, ali je opšti zaključak da ozbiljna rasprava tek predstoji od januara 2020.U međuvremenu, Srbija ostaje u dilemi u kolikoj meri će ovaj dokument promeniti njen proces pristupanja, koji je uveliko u toku (otvorili smo 17 od 35 poglavlja, od čega su dva privremeno zatvorena), ali većina analitičara se slaže da će sigurno vratiti proces nekoliko koraka unazad.Objavljujemo ceo tekst Makronovog "non-pejpera", koji predviđa sedam faza pristupanja, s tim da će se pitanje tzv. Kosova naći tek u sedmoj fazi:Ponovo potvrđujemo neopozivu podršku evropskoj perspektivi država Zapadnog Balkana. Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije. Samo uspostavljanjem tešnjih veza sa Evropskom unijom te zemlje mogu da izgrade i konsoliduju države u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih društava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja među narodima.Tešnje veze između Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon što se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i države kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope.Dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao što je Prespanski sporazum), suštinske političke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.Zbog toga je neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz poštovanje pravnih tekovina EU u načelu.Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolišu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoče s problemima vezanim za migracije i bezbednost.1. Obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje; strogi uslovi; konkretne prednosti; reverzibilnostOvaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.1.1. Organizovanje pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unijea) Proces pristupanja bio bi više postepen i privlačniji:b) Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje očekuju na osnovu učešća u toj politici i potrebe da sačuvaju integritet Unije i njihove politike.Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Research Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa. Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapšenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrašnjem tržištu bolje ostaviti za završnu fazu procesa.1.2. Strogi usloviKriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici. Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama. Odluka o konačnom pristupanju donosila bi se na osnovu poštovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za približavanje na socijalnom planu.Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati. Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluže pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih međunarodnih organizacija (Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU.1.3. Konkretne koristiPored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć. Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u Evropskoj uniji, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama. Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereru iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.1.4. Reverzibilni pristupPrincip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, više ne ispunjava određene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vraćanja za korak nazad u procesu, pa čak i opšte suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje suštinske vrednosti EU.2. Strože političko upravljanjeSpecifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu. Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri uključeni u sektorsku politiku.Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa šefovima država i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajedničkog interesa (zajedničko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).PREDLOŽENE NOVE FAZEFaza 1: Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednostU okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temama iz odgovarajućih poglavlja:23 - Pravna reforma i osnovna prava24 - Pravda, sloboda i bezbednostDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:Faza 2: Obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, životna sredina, transport, telekomunikacije i energijaOva faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreže, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istraživanje, 27-Životna sredinaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:Faza 3: Zapošljavanje, socijalna politika, zdravlje i zaštita potrošača, konkurentnostOdnosi se na poglavlja: 19-Socijalna politika i zapošljavanje, 28-Zdravlje i zaštita potrošača, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politikaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:Faza 4: Ekonomski i finansijski posloviOdnosi se na poglavlja: 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrolaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:Faza 5: Unutrašnje tržište, poljoprivreda i ribolovOdnosi se na poglavlja: 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pružanja usluga, 6-Zakon o preduzećima, 10-Medijsko i informativno udruženje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolovaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:Faza 6: Spoljni posloviOdnosi se na poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbraneDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:Faza 7: Ostala pitanjaOdnosi se na poglavlja: 33-Finansijski i budžetski aranžmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanjaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Potpuno pristupanjePredlažemo da Savet zatraži od Komisije da na osnovu gore iznetih stavki formuliše predloge za definisanje nove metode (organizacije, procedura za donošenja odluka, mehanizama za nadzor, uloge različitih evropskih institucija i članica) pre nego što bude objavljen sledeći paket za proširenje, do januara 2020.Revidirani pristup procesu pristupanja bio bi primenjen u okvirnom planu za pregovore koji bi trebalo da usvoji Savet prilikom otvranja pregovora o pristupanju sa kandidatima".                                                            

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/119559-vecina-javnih-preduzeca-u-srbiji-delimicno-transparentna-najbolji-srbiajvode-i-toplana-sabac

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićnabavkeMinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Većina javnih preduzeća u Srbiji 'delimično transparentna', najbolji Srbijavode i Toplana Šabac

Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su delimično transparentna, nalaz je istraživanja Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu, danas predstavljenog Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu.U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća. Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja. Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze", "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija", Kragujevac. Minić je istakao da je "delimično transparentno", a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri dršavna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao "uglavnom netransparentna". U najlošijoj kategoriji "netransparentnih preduzeća", devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih. Najlošije je rangirana "MB namenska", za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama. U toj poslednjoj kategoriji su i "Aerodromi Srbije", "Komstan" Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP "Naš dom" Požega, "Novi dom" Vranje, JP NP "Kopaonik", Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar. Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge. U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilp 75 odsto preduzeća. U Srbiji je "solidan zakonski okvir" Zakon o javnim preduzećima, ali se on "vrlo malo poštuje", dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa, rekao je Minić. Milan Elbl iz Transparentnosti Češke je kazao da u njegovoj zemlji nema centralnog zakona o javnim preduzećima, već postoji "decentralizovani stil". "Nemaju ih mnogo, ali poštuju malobrojne obaveze", rekao je Eibl i dodao da su češke kompanije po tim, malobrojnim, obavezama bolje u odnosu na Srbiju. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju. "Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima", rekao je Nenadić. Rekao je i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u "v.d. stanju". Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je od toga što Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nesumnjivo kasni, važnije je šta će pisati u tom zakonu. Po dsrugom novom zakonu, o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima veća ovlašćenja, medju kojima inspekcijski nadzor, ali taj nadzor nema u vezi s informacijama od javnog značaja i ukazao da predlaže sankcije za slučajeve "ćutanja uprave" na zahteve koji joj se podnose.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/ekonomija/vecina-javnih-preduzea-u-srbiji-delimicno-transparentna-najbolji-srbiajvode-i-toplana-sabac

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićnabavkeMinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Većina javnih preduzeća u Srbiji "delimično transparentna", najbolji Srbiajvode i Toplana Šabac

U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća.Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih.A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja.Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze", "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija", Kragujevac.Minić je istakao da je "delimično transparentno", a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri dršavna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao "uglavnom netransparentna".U najlošijoj kategoriji "netransparentnih preduzeća", devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih.Najlošije je rangirana "MB namenska", za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama.U toj poslednjoj kategoriji su i "Aerodromi Srbije", "Komstan" Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP "Naš dom" Požega, "Novi dom" Vranje, JP NP "Kopaonik", Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar.Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge.U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilp 75 odsto preduzeća.U Srbiji je "solidan zakonski okvir" - Zakon o javnim preduzećima, ali se on "vrlo malo poštuje", dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa, rekao je Minić.Milan Elbl iz Transparentnosti Češke je kazao da u njegovoj zemlji nema centralnog zakona o javnim preduzećima, već postoji "decentralizovani stil"."Nemaju ih mnogo, ali poštuju malobrojne obaveze", rekao je Eibl i dodao da su češke kompanije po tim, malobrojnim, obavezama bolje u odnosu na Srbiju. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju."Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima", rekao je Nenadić.Rekao je i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u "v.d. stanju".Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je od toga što Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nesumnjivo kasni, važnije je šta će pisati u tom zakonu.Po drugom novom zakonu, o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima veća ovlašćenja, među kojima inspekcijski nadzor, ali taj nadzor nema u vezi s informacijama od javnog značaja i ukazao da predlaže sankcije za slučajeve "ćutanja uprave" na zahteve koji joj se podnose.                

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-11-20/insajder/istrazivanje-transparentnosti-u-srbiji-ne-postoji-potpuno-transparentno-drzavno-preduzece-najlosije-ocenjena-namenska-iz-lucana/24485742

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Istraživanje Transparentnosti: U Srbiji ne postoji potpuno transparentno državno preduzeće, najlošije ocenjena Namenska iz Lučana

Insajder pre 33 minuta  |  BetaJavna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu. Istraživanje je pokazalo da u Srbiji ne postoji nijedna potpuno transparentna državna firma, a u tom pogledu najlošije je rangirano preduzeće "Milan Blagojević - Namenska". U istraživanju organizacije Transparentnost Srbija u saradnji s Transparentnošću Češke preduzeća rangirano je 40 preduzeća. Zlatko Minić iz Transparenosti Srbija je rekao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. Prema nalazu istraživanja, potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji. Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/16150/

Autori: Insajder

Teme: Nemanja NenadićnabavkeMinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Istraživanje Transparentnosti: U Srbiji ne postoji potpuno transparentno državno preduzeće, najlošije ocenjena Namenska iz Lučana

Objavljeno: 20.11.2019 Tweet Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu. Istraživanje je pokazalo da u Srbiji ne postoji nijedna potpuno transparentna državna firma, a u tom pogledu najlošije je rangirano preduzeće "Milan Blagojević - Namenska". Vlada i javna preduzeća U istraživanju organizacije Transparentnost Srbija u saradnji s Transparentnošću Češke preduzeća rangirano je 40 preduzeća. Zlatko Minić iz Transparenosti Srbija je rekao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. Prema nalazu istraživanja, potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji. Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze",  "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija" Kragujevac. Minić je istakao da je "delimično transparentno", a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri državna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna preduzeća su ocenjena i kao "uglavnom netransparentna". U najlošijoj kategoriji "netransparentnih preduzeća" nalazi se devet preduzeća - tri državna i šest lokalnih. "Solidan zakonski okvir, koji se vrlo malo poštuje" Najlošije je rangirana "MB namenska", za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama. U toj poslednjoj kategoriji su i "Aerodromi Srbije", "Komstan" Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP "Naš dom" Požega, "Novi dom" Vranje, JP NP "Kopaonik", Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar. Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge. Država u "VD stanju": Direktori javnih preduzeća i državni službenici godinama na funkcijama vršilaca dužnosti iako zakon to zabranjuje U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilo 75 odsto preduzeća. "U Srbiji je solidan zakonski okvir - Zakon o javnim preduzećima, ali se on vrlo malo poštuje, dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa", rekao je Minić. Milan Elbl iz Transparentnosti Češke je rekao da u njegovoj zemlji nema centralnog zakona o javnim preduzećima, već postoji "decentralizovani stil". "Nemaju ih mnogo, ali poštuju malobrojne obaveze", rekao je Eibl i dodao da su češke kompanije po tim, malobrojnim, obavezama bolje u odnosu na Srbiju. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju. "Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima", rekao je Nenadić. On je naveo i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u "v.d. stanju". Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je od toga što Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nesumnjivo kasni, važnije je šta će pisati u tom zakonu. On je naveo da po drugom novom zakonu - o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima veća ovlašćenja, među kojima inspekcijski nadzor, ali taj nadzor nije u vezi s informacijama od javnog značaja. Marinović je naveo da predlaže sankcije za slučajeve "ćutanja uprave" na zahteve koji joj se podnose. Izvor: Beta Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Ekonomija/Vecina-javnih-preduzeca-u-Srbiji-delimicno-transparentna-najbolji-Srbijavode-i-Toplana-Sabac.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: VEĆINA JAVNIH PREDUZEĆA U SRBIJI 'DELIMIČNO TRANSPARENTNA', NAJBOLJI SRBIJAVODE I TOPLANA ŠABAC

Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su 'delimično transparentna', nalaz je istraživanja 'Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu', danas predstavljJavna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu.U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća.Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih.A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja.Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze", "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija", Kragujevac.Minić je istakao da je "delimično transparentno", a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri dršavna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao "uglavnom netransparentna".U najlošijoj kategoriji "netransparentnih preduzeća", devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih.Najlošije je rangirana "MB namenska", za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama.U toj ...

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-11-20/n1-info/transparentnost-najmanje-transparentno-javno-preduzece-mb-namenska-iz-lucana/24485502

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Najmanje transparentno javno preduzeće "MB namenska" iz Lučana

N1 Info pre 1 sat  |  BetaJavna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu" predstavljenog u Beogradu. U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća. Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja. Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-11-20/novi-magazin/vecina-javnih-preduzeca-u-srbiji-delimicno-transparentna-najbolji-srbiajvode-i-toplana-sabac/24485757

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Većina javnih preduzeća u Srbiji "delimično transparentna", najbolji Srbiajvode i Toplana Šabac

Novi magazin pre 42 minuta  |  BetaJavna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu. U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća. Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja. Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: aktuelno.net

Link: http://aktuelno.net/vesti/srbija/Vecina-javnih-preduzeca-u-Srbiji-delimicno-transparentna-najbolji-Srbiajvode-i-Toplana-Sabac/cl/4636562

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija - Većina javnih preduzeća u Srbiji "delimično transparentna", najbolji Srbiajvode i Toplana Šabac.

Srbija - Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu..Većina javnih preduzeća u Srbiji "delimično transparentna", najbolji Srbiajvode i Toplana ŠabacJavna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu. 3Većina javnih preduzeća u Srbiji 'delimično transparentna', najbolji Srbijavode i Toplana ŠabacJavna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu.U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća.Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih.A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja.Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze", "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija", Kragujevac.Minić je istakao       

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: istinomer.rs

Link: https://www.istinomer.rs/analize/prelevic-vlast-se-krvnicki-bori-jer-ne-zna-koja-ce-afera-preliti-casu/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Prelević: Vlast se krvnički bori jer ne zna koja će afera preliti čašu

"Problem je što oni znaju da će u narednih nekoliko meseci afere da se multiplikuju, a da će njima biti sve teže i sve komplikovanije da ih objasne, dok je istovremeno očigledno da institucije, koje ovu zemlju treba da brane od vlasti, ne postoje." 20. 11. 2019.Analize Intervju / Danica Vučenić "Problem je što oni znaju da će u narednih nekoliko meseci afere da se multiplikuju, a da će njima biti sve teže i sve komplikovanije da ih objasne, dok je istovremeno očigledno da institucije, koje ovu zemlju treba da brane od vlasti, ne postoje." "Situacija u zemlji, kao i devedesetih ima neku svoju dinamiku. Imamo jednu eksponencijalnu krivu, koja pokazuje količinu zarađenog novca ljudi na vlasti, a  paralelno sa tim druga pokazuje da se afere slažu, gomilaju, da odgovora nema, a ljudi polako, čini mi se počinju da razumeju u kakvom smo problemu, i da to ima silaznu putanju". Ovako je Božo Prelević, advokat, ali i nekadašnji koministar policije na samom početku intervjua za podcast Istinomera "U mikrofon" ocenio aktuelna dešavanja i posledice koje, zasad, proizilaze iz afere "Krušik", kao i napade na novinare televizije N1.   Foto: Istinomer/Zoran Drekalović   Kada kažete silazna putanja, na šta tačno mislite ili ko silazi tom putanjom? Od svih tih afera, počev od Savamale, helikoptera, kafane na vrhu Kopaonika i drugih, za mene je ključna poplava u Obrenovcu, u kojoj otkrivate da Kolubara ide šest kilometara na sat, imate poplavljeno Valjevo i vi nikog ne animirate 12 sati, dok se ne poplavi Obrenovac. Neko će kad-tad morati da odgovara za to.  Imate jednu, drugu, treću aferu, imate Potežicu, pa pre Potežice Libiju, sve je to ista afera, potom napad na "žutog Bujketa", pa "pobeđenog Bujketa", pa napad na "Blic", pa odvajanje NIN-a i pobeđeni "Blic", pa sad napad na N1 i ja se nadam da nećete imati pobeđeni N1. Ono što nikada nikome nije palo na pamet je ovaj "pokušaj atentata pitanjem". Sve se uprlo,  svi trećepozivci su došli na "Pink" da objasne i dešava se rušenje sistema jedne države putem "Pinka". I na osnovu toga se vidi koliki je teret tih afera na njima. Afera "Krušik" ih je ozbiljno uzdrmala, jer su i pre nje, dobili mnogo "udaraca" - Lučane, Jutku, Simonovića i svaki taj "udarac" je za njih sve teži. Zašto je potrebno angažovati svu tu snagu od trećepozivaca na "Pinku", koje pominjete, do svih ostalih medija, u situaciji u kojoj ta vlast ipak ima podršku 50 i nešto procenata građana i medije pod kontrolom, koje gleda većina građana Srbije. Zašto se angažuje sva ta snaga? Zato što se očekuje da Vučić, ono što je obećao, uradi. Sada EU počinje da pritiska,  SAD pritiskaju, a paralelno sa tim se puni balon i postaje teret na njihovim leđima jer je balon sve veći i veći, a njima je suština kako da kupe vreme. Deo tih afera u stvari je pozorišna predstava koju sami plasiraju, iza koje se odigrava prava predstava, koju većina građana ne vidi. Šta je prava predstava? Prava predstava je "treba mi vreme kako bih pokupio profit sa teritorije Srbije". Svaka godina ove vlasti jednako je profit u iznosima od nekoliko stotina miliona evra. Od tih para se dalje kupuju druga preduzeća. U međuvremenu se iza te vladavine množe  lične tragedije. Upaljena kuća novinara, ljudi ostaju bez posla, podsetiću vas i da je upravo i poznati novinar Srđan Škoro otišao na biro za nezaposlene. Siniša Kovačević je imao fantastičnu digresiju povodom protesta ispred zgrade, u kojoj je u kućnom pritvoru Aleksandar Obradović, u Valjevu. Svi stanovi su bili zatamnjenih prozora i spuštenih roletni. Pa to za vreme fašizma nije bilo tako. Vi za vreme nemačke okupacije niste imali da se ljudi zatvaraju i boje. To znači da  se sve veći broj ljudi oseća ugroženo. Urednica NIN-a Vesna Mališić je komentarisala, povodom dovođenja u vezu kardiovaskularnih problema predsednika i novinarskog pitanja, da se ulazi u novu, opasnu fazu pritiska na medije. Ako je strah građana toliki, zašto bi se onda pravio dodatni iskorak u pritisku? Znate šta oni znaju? Neka se zbog ove afere pojavi 200.000 ljudi na ulici, oni gube vlast. Zapravo oni ne znaju koja afera će preliti čašu, zato to rade. Oni to ne znaju i zato krvnički moraju da se bore i da sa svojim "omamljivačima" pruže neku desetu sliku u javnosti, da  zamajavaju narod, kako ne bi video šta je istina.   INTERVJU SA BOŽOM PRELEVIĆEM MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU   Zašto je afera "Krušik", u kojoj je uhapšen čovek,  neformalni uzbunjivač, koji je i izneo u javnosti podatke šta se tamo dešava, toliko uznemirila vlast? Zato što ne mogu ništa da demantuju. Ne mogu da demantuju podatke iz kojih se vidi da, ako je jednoj firmi prodato, u nekom poslu 40 miliona, ispod cena "Krušika", neko je ostvario zaradu od skoro 15-ak miliona evra. Slika ove vlasti da je ugrožena od svih, da im je teško, da nose džempere i liče na siromahe, da jedu tikvice, pada u vodu sa ciframa od 15 miliona evra, i to iz jednog posla. 30% od 40 miliona je skoro 15 miliona evra i to je ono što je izgubio "Krušik", to je problem. Neko će da pita pa kakvi ste to vi siromasi, o čemu pričate. Jasno je da nije reč o jednoj aferi, ovo je pedeseta afera. Desetine miliona evra izgubljene zarade je na putevima, na kašnjenju radova, imate problem sa "Er Srbijom", to su opet desetine miliona evra… Danas predsednik Fiskalnog saveta  Pavle Petrović postavlja pitanje 200 miliona evra u budžetu koji nisu planirani. Postavlja se pitanje zašto su ljudima bile smanjene penzije, gde je bačen taj novac, zašto Srbija ostaje bez zdravstva, zašto se ne plate lekari… Sve to što ste pomenuli, sve te afere postoje u javnosti. Ali zar nije problem to da, uprkos ukazivanju na potencijalnu korumpiranost vlasti na raznim nivoima, zapravo nema oficijelnih dokaza za to, jer se ni jedna insititucija ne bavi istragama povodom navoda medija i istraživačkih portala? Nećete ni imati institucije koje se time bave, jer se radi o razvaljenoj državi. Sve to imate u monitoringu Evropske unije, koja se setila, najzad da kaže šta misli o vladavini prava i slobodi medija u Srbiji. Njen izveštaj o Srbiji je katastrofalan u oblasti vladavine prava. Rekli su tu sve što misle. Njihova glavna zamerka je političko instrumentalizovanje pravosuđa i medija. Nema gore od toga. U prošlom izveštaju su ih  nazvali kleptokratama? Ja ne znam nikog ko ih je ovde nazvao gorim izrazom nego što je kleptokrata. Ali, kada to kaže Evropska unija ne mogu onda Beba, Krle i Željko Mitrović da spreme odmazdu pa da kažu da je Mekalister nekog ubio ili maznuo pare. Ne može, to bi bilo previše. Problem je što oni znaju da će u narednih nekoliko meseci afere da se multiplikuju, a da će njima biti sve teže i sve komplikovanije da ih objasne, dok je istovremeno očigledno da institucije, koje ovu zemlju treba da brane od vlasti, ne postoje. Koje su to institucije? Agencija za borbu protiv korupcije, tužilaštvo, sud, mediji, REM.   Foto: Istinomer/Zoran Drekalović   Kako objašnjavate to da tužilaštvo u slučaju "Krušika" ćuti. Čak su i posle rušenja u Hercegovačkoj,  u nekom trenutku, tužilaštva nešto rekla, pa makar to bilo i da nije u njihovoj, nego u nadležnosti negog drugog tužilaštva, a sada nema ni reči? Ne zaboravite da se u međuvremenu desilo disciplinovanje tužilaca. Nije slučajno što su baš u hotelu Branka Stefanovića snimljeni tužioci sa narko-dilerima. Pouzdano znam da je to nameštaljka jednog od ljudi iz Državnog veća tužilaštva.Taj čovek ima krivičnu prijavu i nesmenjiv je u tužilaštvu.  Ko je to? Stanislav Dukić,  zna se ko je to. Taj je iz Pazara, taj je slavio rođendan i po mom uverenju i pozvao na slavlje ljude iz sveta kriminala koje je samo on poznavao, tužioce i sudije i fotografa da ih slika i pusti te slike u javnost, preko državnog tabloida. Na osnovu čega tvrdite da je on to sve namestio, zašto bi to uradio? Toliko ima prijava za njega i šta je on u Pazaru radio kao tužilac. Da li je pokrenut krivični postupak protiv njega zbog krivične prijave? Koliko ja znam nije. Koji sad tužilac, od tih čije slike će da izvade sa opšte poznatim krimosima iz Pazara, da radi svoj posao? To se sve dešava u hotelu koji ima kamere i to je opšte poznato. Mesec dana ranije su neka maskirana lica, zna su ko su  maskirana lica i da nose uniforme, upala u taj hotel da prethodnog vlasnika izbace, a uvedu novog vlasnika.   Meni ovo kao zamišljeni triler deluje. Pa mi živimo u trileru gde je osnovni zakon Srbije "mora da bidne, ne mora da se smatra". Svi drugi zakoni su manji od toga, a kad će "da bidne" kaže onaj ko ima vlast, a kada pitate gurave Srbe kako vam se ovo dešava oni kažu prevario nas. Tu je srpska tragedija. Zašto bi taj tužilac nameštao narko-dilere kolegama tužiocima na svom rođendanu? Kako pobogu zašto, da li su čisti posle toga? Da li sme neko da zine? Pa što ne zine? A šta on time dobija? Pa da li ima procesuiranja njegove krivične prijave? Šta radi tužilja? Da li tužilja, koju je dovela DS, ima moždani udar? Da li je to njihov kandidat i njima smetaju beli listići, a ne smetaju mutavi koje su doveli? Kakve sada veze ima ko je koga doveo? Kakav je Zagorka Dolovac imala kredibilitet da dođe na to mesto? Dovedete nekog bez kredibiliteta i onda se čudite što čovek bez kredibiliteta preplivava obale i menja dresove, ma nemojte! Zašto se čudite i pravite blesavi, a smetaju vam beli listići, koji su bili odraz onoga što su oni napravili u ovoj zemlji i odraz kvaliteta Vesića kad je bio član DS. U čemu se Vesić danas ponaša drugačije, u čemu se Čeda ponaša drugačije, zašto je Čeda nekad bio prihvatljiv? Od 2000. godine ja vodim rat sa njim i govorim ko je Čeda. Pola medija je bilo protiv mene kada sam rekao ko je Čeda. Mi sada imamo posledicu, koja je otišla dalje, ko je doveo Zagorku Dolovac nije relevantno trenutno. Naravno da je relevantno i naravno da je relevantno što ju je doveo. Ali, okolnosti su se promenile od tada do sad? Ma nemojte, nisam primetio da ste vi postali ljigavi novinar. Okolnosti su se i za vas promenile i za Srđana Škora pa je Srđan ostao bez posla, a vi niste urednik državnog medija. Postoje ljudi i neljudi.   Foto: Istinomer/Zoran Drekalović   Da li sada svi treba stalno da se vraćamo na analizu šta bi bilo kad bi bilo. Svi znamo šta se desilo, ti koji su doveli Zagorku Dolovac ne postoje više. Poenta je da se ne može od nje ni očekivati da radi svoj posao. Ona je za sebe pribavila pravo koje postoji u socijalizmu, a to je pravo na nekompetentnost. Vi ste bili sudija i otišli ste. Rekli ste neću. Ne nego su me izbacili. Otišao sam iz Ministarstva unutrašnjih poslova jer sam rekao neću i za vreme DS. Ko danas od vaših bivših kolega iz pravosuđa kaže neću? Dosta mojih kolega iz tužilaštva i pravosuđa kaže "ja neću te nameštene predmete da sudim", pa te predmete ne dobiju. Zna se tačno ko sudi i tuži te nameštene predmete. Da li postoji, da citiram pitanje profesorke Vesne Rakić Vodinelić, danas neki tužilac ili zamenik ili bilo ko, ko bi pokrenuo bilo šta u vezi sa "Krušikom"? Naravno da ne postoji jer u tužilaštvu postoji hijerarhija koja kaže da postoji Zagorka Dolovac, a ispod nje četiri tužioca i ta četiri tužioca odlučuju šta će se procesuirati, a šta neće. Ne postoji. Postoji tužilac koji bi to mogao da radi, koji ima hrabrosti i pameti da to radi, ali ne postoji tužilac koji će da mu dodeli predmet. Šta to onda  znači? Ja mislim da će se naći neki hrabar kada ovi padnu, koji će da dođe da kuka na vrata nekih političara i da kaže vi znate da sam ja uvek bio na vašoj strani, ali sam morao.  Detalje u vezi sa "Krušikom", pored uzbunjivača, istražuju NIN, BIRN, "Pištaljka", "Nedeljnik" je o tome pisao, relevantne novine i istraživački portali. Da li je moguće da, uprkos tome, bili ste sudija znate kako funkcioniše sistem, tužilaštvo na tu temu ništa nema da kaže? Da, da, da. Dešavalo se i ranije. Ume tužilaštvo da se pravi mrtvo, fantastično ume da se pravi mrtvo. Setite se afere "Helikopter", ista priča. Za mene je skandal da vi nekog okrivljenog sa Kosova dovedete u Beograd i kažete prošao je poligraf, pa gde to postoji, gde ima to što ste vi uradili? Ja uopšte ne znam ko je ubio Olivera Ivanovića, ali  znam da je to što radite sa poligrafom apsolutno neverovatno i time nekog spasavate. Nije to jedina afera, imate aferu vezanu za sina vlasnika "Pinka", ima mnogo primera, koji polako prerastaju u lavinu. Mislite da će ta afera biti zatvorena kao i prethodne? Realno, kao što 50 odsto novinara danas laže, a jedan veliki deo novinara gubi posao zato što neće da laže, takva situacija je i u ostatku zemlje. Danas Srbi napadaju Srbe,  Srbi nemaju odbranu od Srba, Srbi su Srbima smrtni neprijatelji i mi ovo nećemo preživeti. Možda će Srbi da uđu u Evropsku uniju, ali Srbija neće. Srbi će da se pokupe i da napuste ovu zemlju. Normalni Srbi ne mogu da žive u zemlji u kojoj ne postoji nikakav sistem, gde ih neko krade, laže i pravi budalama. Ali činjenica je da je pola onih što su izašli na izbore glasalo za ovo i da vlast nije osvojena nekom revolucijom? To je 25 odsto birača. Vlast je došla na izborima zahvaljujući onoj prethodnoj vlasti i delu ljudi koje vi možete da "fanatizujete"  glupostima. Ovde su isti ljudi bili komunisti, pa su ti isti ljudi otišli u četnike, pa u demokrate, pa su bili za Ruse, pa su protiv Rusa. Jedina je konstantna da se oni bogate. To je suština naše tragedije.   Foto: Istinomer/Zoran Drekalović   Možete li da anticipirate sudbinu Aleksandra Obradovića, da li će se ispostaviti da je samo on žrtva cele ove priče koju je pokrenuo?  Nisam opisao Srbiju baš preterano pozitivno, ali mi smo Srbiju doveli tu. Ipak  verujem da će građani Srbije naći snage, da će nešto da ih prene ili neko da ih probudi i da kažu - ja na ovo ne pristajem. Da u to ne verujem ja bih se sutra iselio iz ove zemlje. Izgleda da je tačno da smo mi zemlja u kojoj se promene dešavaju uz pomoć Zapada.  Kroz celu našu istoriju mi smo gledali u Istok, a promene su dolazile sa Zapada. Ovima na Zapadu će da dojadi da imaju problem u svom trbuhu. Nikome u Evropi ne odgovara da ovde ima kancer, koji jede sve oko sebe, i nas koji pojedosmo sebe, a iz toga samo rastu organizovani kriminal, kleptokratija i lopovluk.  Ali Evropa je, na neki način, žmureći na jedno oko, dopustila da se ovde dogode izvesne stvari.  Potpuno se slažem, ali mislim da poslednji izveštaji ipak ulivaju nadu i mislim da je ona uvidela svoju grešku. Ne možete pustiti jedan prostor, za koji kažete da je  Evropa, ćutati na sve što se dešava jer vam je neko obećao potpisivanje, za Evropu takođe velikog problema, koji se zove Kosovo. Da se vratimo na početak razgovora, na "Krušik". Rekli ste da ih ta afera uznemirava više nego prethodne. Šta ta afera otkriva, što je po vlast, u ovom slučaju, više uznemirujuće nego u nekim drugim, prethodnim slučajevima? Mislim da ona razara fundament svega što je kreirano kao slika o Srpskoj naprednoj stranci. Njihovi slogani 2012. su bili borba protiv korupcije i kriminala na prvom mestu. Gde je danas borba protiv kriminala i korupcije? Pogledajte  šta se zida i radi u Beogradu, šta se dešava sa navijačima? Šta govori "Krušik"? To je jedna par ekselans afera u kojoj se vidi da oštećujete državnu firmu zarad ličnih računa tate od ministra. Time se ruši taj fundament o borbi protiv kriminala i korupcije. Vidi se da nije tačan, a to ne sme da se vidi.  Uz sve što ste naveli u ovom razgovoru u zemlji se dešava još jedan proces. To je proces vezan za izborne uslove u kome posreduju evroparlamentarci. Cilj je da se, kolokvijalno izrazim, unormali situacija.  Da li vidite način, mogućnost da se stvari vrate koliko, toliko u normalu, iz ove tačke? Ako bi ova vlast otvorila medije ona ne bi ostala na vlast, pri čemu mislim da oni inače neće ostati na vlasti kada potpišu to što moraju da potpišu. Ali, problem je što ćemo ući u fazu koja se zove "kako mi ovo da rešimo, a da ostanu sve glave na broju". Ja mislim da mi polako ulazimo u tu fazu, jer kada opozicija neće da ide na nešto što i nisu izbori,  onda se postavlja pitanje kako će doći do smene vlasti. Ja mislim da je najgore za Srbiju da se vlast menja na ulici. Ja sam protiv toga. Ne mislim da je Vučić loš pregovarač, da je glup, ne mislim da je nesposoban, ne mislim da ne zna političku tehnologiju, mislim da je on ozbiljan protivnik i da, sa druge strane, oni koji pokušavaju da spasu Srbiju, moraju da budu barem pametni koliko i on. Ne vidim sa te strane jačanje  grupacije ljudi koja bi mogla da mu parira u pregovorima oko, na primer, prelazne vlade. Jedna je stvar što vi pokušavate da prevarite deo javnosti tako što ćete proizvoditi Mišu Vacića, ne možete Evropsku uniju da prevarite, nisu oni moroni, oni su pametni ljudi, i na osnovu toga što pišu u izveštajima vidi se da su vrlo ozbiljni i studiozni. Mislim da je Vučiću strašno važno da odugovlači, da za to vreme izmišlja, predlaže, da razbija opoziciju, da razbija medije. Jako mu je važno da on postavi sve nove sudije, tužioce, predsednike sudova, sve te organe,  jer će mu jednog dana biti potrebni "njihovi nezavisni" tužioci i sudije.  Vi mislite da će se iz krize izaći kroz formiranje neke prelazne vlade? Ili nekakvog prevrata na ulici, ili jednog latinoameričkog krvavog scenarija. Međutim, mislim da Evropa neće dozvoliti bilo kakav krvavi rasplet, mislim da ni Vučiću ne odgovara nikakav krvavi rasplet, niti to odgovara Srbiji. Može da se dogodi da oni koji su stekli bogatstvo u ovom periodu, u jednom trenutku, da bi sačuvali deo, pristanu na kompromis kako bi im se garantovala bezbednost. To bi bila neka varijanta putinovskog scenarija, a mi smo imali slična, loša iskustva, sa porezom na ekstraprofit. Faktički će se urušiti Vučićev sistem, posle čega će morati da dođe do neke nove "Sablje".   Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović afere Aleksandar Vučić božo prelević EU intervju korupcija Krušik tužioci Zagorka Dolovac

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: prelistavanje.rs

Link: http://www.prelistavanje.rs/vest/prikazi/vecina-javnih-preduzeca-u-srbiji-delimicno-transparentna-najbolji-srbijavode-i-toplana-sabac/3431557

Autori: @prelistavanjers

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Većina javnih preduzeća u Srbiji 'delimično transparentna', najbolji Srbijavode i Toplana Šabac

- Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživa BETA Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu.U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća.Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća ...

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/sta-pise-u-makronovom-non-pejperu_1068683.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Šta piše u Makronovom non-pejperu?

Predlog za izmenu metodologije pristupnog procesa francuskog predsednika Emanuela Makrona predviđa sedam faza pristupanja, pri čemu će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi, navodi danas Blic koji objavjuje...BEOGRAD - Predlog za izmenu metodologije pristupnog procesa francuskog predsednika Emanuela Makrona predviđa sedam faza pristupanja, pri čemu će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi, navodi danas "Blic" koji objavjuje dokument u celini.U dokumentu se najpre ponovo potvrđuje neopoziva podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije, a samo uspostavljanjem tešnjih veza sa EU one mogu da se izgrade i konsoliduju u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih društava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja medu narodima, navodi se u dokumentu. "Tešnje veze između Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon sto se Evropska unije reformiše i postane delotvornima i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i države kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope", ocenjuje se u dokumentu o kojem su juče diskutovali u Briselu šefovi diplomatija zemalja-članica. Ističe se, međutim, da se dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao sto je Prespanski sporazum), sustinske političke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne. Zbog toga je, ističe se u Makronovom "non-pejperu" neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz poštovanje pravnih tekovina EU u načelu. Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolišu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoče s problemima vezanim za migracije i bezbednost, prenosi "Blic". U prvoj tački dokumenta navodi se bi obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje, strogi uslovi, konkretne prednosti i reverzibilnost. Pregovori bi bili organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivali. "Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobražaja; konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, sto sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoći;reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost", navodi se u dokumentu. Ovaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju. U tački 1. 1 govori se o organizovanju pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unije, a proces pristupanja bi bio više postepen i privlačniji: "Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog pojedinačnog kandidata. Zatvaranje pregovora treba da odgovara okončanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u određenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uživanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja; "Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene", navodi se u dokumentu. Kako prenosi "Blic", vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od početka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011, a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu); Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje. Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje očekuju na osnovu učešća u toj politici i potrebe da sačuvaju integritet Unije i njihove politike. Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Research Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa. Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapsenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrašnjem tržištu bolje ostaviti za zavrsnu fazu procesa. Kriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici. Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava. Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama. Odluka o konačnom pristupanju donosila bi se na osnovu poštovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za približavanje na socijalnom planu. Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati. Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluže pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih međunarodnih organizacija (Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU, navodi se u dokumentu. Pored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć. Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate. Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u EU, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama. Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereu iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji. Princip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, vise ne ispunjava određene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze. Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vraćanja za korak nazad u procesu, pa cak i opšte suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje sustinske vrednosti EU. U tački dva govori se o strožem političkom upravljanju. Specifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu. Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri uključeni u sektorsku politiku. Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa sefovima država i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajedničkog interesa (zajedničko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje). U tekstu se navode predložene nove faze: 1. Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednost, u okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temama iz odgovarajućih poglavlja - 23. pravna reforma i osnovna prava, 24. pravda, sloboda i bezbednost. Tu spadaju i dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: - Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS) - Sporazumi o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujući i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd). - Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt grupe, koja radi na ?oglasnoj tabli? postignutih rezultata po pitanju prava - Ratifikacija i primena relevantnih međunarodnih i evropskih sporazuma Faza 2 obuhvata obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, životna sredina, transport, telekomunikacije i energija. Ova faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreže, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istraživanje, 27-Životna sredina Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: -Erasmus+, evropski naučni prostor (mobilnost istraživanja itd) i Horizon Europe, Program LIFE+, povezivanje mreže Europe Facility (CEF) i transevropskih mreza. Treća faza obuhvata zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i zaštitu potrošača, konkurentnost i odnosi se na poglavlja 19-Socijalna politika i zapošljavanje, 28-Zdravlje i zaštita potrošača, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politika. Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:učešće u industrijskoj politici EU (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruženje itd), program za zapošljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI), EURES mreža (ili određene aktivnost nove Evropske uprave rada), učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temom. Četvrta faza odnosi se na ekonomske i finansijske poslove, tj. na poglavlja 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrola. Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Bankarska unija, Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5). Peta faza se odnosi na unutrašnje tržište, poljoprivredu i ribolov, odnosno na poglavlja 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pružanja usluga, 6-Zakon o preduzećima, 10-Medijsko i informativno udruženje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolova. Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Carinska unija, učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (uključujući i finansijske usluge), Zajednička poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednička organizacija poljoprivrednih trista; zajednička politika ribarenja (CFP), ERDF Spoljni poslovi su šesta faza, tj. poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbrane. Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: dogovori o saradnji na konzularnom nivou, uključivanje u odbrambene programe (ERDF, EDA). Poslednja, 7. faza se odnosi na ostala pitanja, tj. na poglavlja 33-Finansijski i budžetski aranžmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanja Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: potpuno pristupanje. U tekstu se takođe predlaže da Savet zatraži od Komisije da na osnovu gore iznetih stavki formuliše predloge za definisanje nove metode (organizacije, procedura za donošenja odluka, mehanizama za nadzor, uloge različitih evropskih institucija i članica) pre nego sto bude objavljen sledeći paket za proširenje, do januara 2020. Revidirani pristup procesu pristupanja bio bi primenjen u okvirnom planu za pregovore koji bi trebalo da usvoji Savet prilikom otvaranja pregovora o pristupanju sa kandidatima, navodi se u tekstu koji prenosi "Blic".    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: informer.rs

Link: https://informer.rs/vesti/drustvo/473160/udruzenje-sudija-tuzilaca-srbije-oglasilo-povodom-izbora-zamenika-javnih-tuzilaca

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE oglasilo se povodom izbora zamenika javnih tužilaca

Informer 14:50 20. 11. 2019.Udruženje sudija i tužilaca Srbije oglasilo se povodom postupka izbora zamenika javnih tužilaca.- UST obaveštava stručnu i širu javnost da je Državno veće tužilaca (DVT) nastavilo sa postupkom izbora zamenika javnih tužilaca, grubo kršeći izbornu proceduru i time nastavilo da urušava kredibilitet tužilačke organizacije i produbilo nepoverenje građana u rad tužilaštva. Izborni članovi DVT-a, nastavili su da postupaju na konkursima u odnosu na koje je zatraženo njihovo izuzeće, ne obazirući se na odredbe Poslovnika o radu Državnog veća tužilacai tako svesno nastavili sa kršenjem procedure i diskriminacijom kandidata koji su njihovo izuzeće tražili - navodi se u saopštenju i dodaje:- Koristeći činjenicu da Agencija za borbu protiv korupcije gotovo godinu dana ne postupa po prijavama UST-a zbog sukoba interesa članova DVT, kao i pasivnost u postupanju disciplinskog tužioca DVT u vezi sa spornom proslavom rođendana Stanislava Dukića u hotelu "Šumadija" kojoj su i sami prisustvovali, izborni članovi DVT su nastavili sa demostracijom sile i u samom Veću, budući da su očigledno jači od svakog uređenog sistema, u kome lica prijavljena za sukob interesa i koja slave rođendane sa prijateljima koji su označeni kao članovi Novopazarske grupe, nikada ne bi birala zamenike javnih tužilaca do okončanja iniciranih postupaka i skidanja svake sumnje u njihov profesionalni integritet. O postupku izbora javnih tužilaca UST će obavestiti sve nadležne organe i međunarodne organizacije i podneti sva pravna sredstava radi zaštite vladavine prava, profesionalnog integriteta tužilaca i radi zaštite prava kandidata na jednake uslove prilikom izbora na javne funkcije - stoji u saopštenju koje potpisuje predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović.Pixabay    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=20&nav_category=78&nav_id=1619948

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Šta piše u Makronovom non-pejperu? - Info

Dokument sedam faza pristupanja EU predsednika Francuske Emanuela Makrona mediji su preneli u celosti.Predlog za izmenu metodologije pristupnog procesa francuskog predsednika Emanuela Makrona predviđa sedam faza pristupanja, pri čemu će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi, navodi danas "Blic" koji objavjuje dokument u celosti.U dokumentu se najpre ponovo potvrđuje neopoziva podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije, a samo uspostavljanjem tešnjih veza sa EU one mogu da se izgrade i konsoliduju u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih društava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja među narodima, navodi se u dokumentu."Tešnje veze između Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon sto se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i drzave kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope", ocenjuje se u dokumentu o kojem su juče diskutovali u Briselu šefoi diplomatija zemalja-članica.Ističe se, međutim, da se dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao sto je Prespanski sporazum), suštinske politčke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.Zbog toga je, ističe se u Makronovom "non-pejperu" neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz postovanje pravnih tekovina EU u načelu.Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolisu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoče s problemima vezanim za migracije i bezbednost, prenosi "Blic".U prvoj tački dokmenta navodi se bi obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje, strogi uslovi, konkretne prednosti i reverzibilnost.Pregovori bi bili organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivali."Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobrazaja; konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, sto sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoci; reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost", navodi se u dokumentu.Ovaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.U tački 1. 1 govori se o organizovanju pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unije, a proces pristupanja bi bio više postepen i privlačniji:"Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajuci u obzir specificne karakteristike svakog pojedinacnog kandidata.Zatvaranje pregovora treba da odgovara okoncanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u odredenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uzivanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja;"Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene", navodi se u dokumentu.Kako prenosi "Blic", vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od pocetka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011, a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu);Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje.Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje ocekuju na osnovu učešća u toj politici i potrebe da sačuvaju integritet Unije i njihove politike.Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Researć Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa.Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapsenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrasnjem trzistu bolje ostaviti za zavrsnu fazu procesa.Kriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici.Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama.Odluka o konacnom pristupanju donosila bi se na osnovu postovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za priblizavanje na socijalnom planu. Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati.Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluze pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih medunarodnih organizacija (Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU, navodi se u dokumentu.Pored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć.Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u EU, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama.Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereu iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.Princip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, vise ne ispunjava odredene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vracanja za korak nazad u procesu, pa čak i opste suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje suštinske vrednosti EU.U tački dva govori se o štrožem političkom upravljanju.Specifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu.Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri ukljuceni u sektorsku politiku.Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa sefovima drzava i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajednickog interesa (zajedničko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosđa i unutrašnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).U tekstu se navode predložene nove faze: 1. Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednost, u okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temama iz odgovarajucih poglavlja - 23. pravna reforma i osnovna prava, 24. pravda, sloboda i bezbednost.Tu spadaju i dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS)- Sporazumi o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujući i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd).- Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt grupe, koja radi na ?oglasnoj tabli? postignutih rezultata po pitanju prava- Ratifikacija i primena relevantnih medunarodnih i evropskih sporazumaFaza 2 obuhvata obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, zivotna sredina, transport, telekomunikacije i energija.Ova faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreze, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istrazivanje, 27- Životna sredinaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: -Erasmus+, evropski naučni prostor (mobilnost istraživanja itd) i Horizon Europe, Program LIFE+, povezivanje mreže Europe Facility (CEF) i transevropskih mreža.Treća faza obuhvata zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i zaštitu potrošača, konkurentnost i odnosi se na poglavlja 19-Socijalna politika i zapošljavanje, 28-Zdravlje i zastita potrosaca, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politika.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: učešće u industrijskoj politici EU (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruzenje itd), program za zaposljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI), EURES mreza (ili odredene aktivnost nove Evropske uprave rada), učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temom.Četvrta faza odnosi se na ekonomske i finansijske poslove, tj. na poglavlja 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrola.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Bankarska unija, Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5).Peta faza se odnosi na unutrašnje tržište, poljoprivredu i ribolov, odnosno na poglavlja 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pruzanja usluga, 6-Zakon o preduzecima, 10-Medijsko i informativno udruzenje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolova.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Carinska unija, učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (ukljucujuci i finansijske usluge), Zajednička poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednicka organizacija poljoprivrednih tržišta; zajednička politika ribarenja (CFP), ERDFSpoljni poslovi su šesta faza, tj. poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbrane.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: dogovori o saradnji na konzularnom nivou, ukljucivanje u odbrambene programe (ERDF, EDA).Poslednja, 7. faza se odnosi na ostala pitanja, tj. na poglavlja 33-Finansijski i budzetski aranzmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanjaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: potpuno pristupanje.U tekstu se takođe predlaže da Savet zatraži od Komisije da na osnovu gore iznetih stavki formuliše predloge za definisanje nove metode (organizacije, procedura za donosenja odluka, mehanizama za nadzor, uloge različitih evropskih institucija i članica) pre nego sto bude objavljen sledeci paket za prosirenje, do januara 2020.Revidirani pristup procesu pristupanja bio bi primenjen u okvirnom planu za pregovore koji bi trebalo da usvoji Savet prilikom otvranja pregovora o pristupanju sa kandidatima, navodi se u tekstu koji prenosi "Blic".                                                      

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=20&nav_category=78&nav_id=1619948

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Šta piše u Makronovom non-pejperu? - Info

Dokument sedam faza pristupanja EU predsednika Francuske Emanuela Makrona mediji su preneli u celosti.Predlog za izmenu metodologije pristupnog procesa francuskog predsednika Emanuela Makrona predviđa sedam faza pristupanja, pri čemu će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi, navodi danas "Blic" koji objavjuje dokument u celosti.U dokumentu se najpre ponovo potvrđuje neopoziva podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije, a samo uspostavljanjem tešnjih veza sa EU one mogu da se izgrade i konsoliduju u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih društava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja među narodima, navodi se u dokumentu."Tešnje veze između Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon sto se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i drzave kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope", ocenjuje se u dokumentu o kojem su juče diskutovali u Briselu šefoi diplomatija zemalja-članica.Ističe se, međutim, da se dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao sto je Prespanski sporazum), suštinske politčke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.Zbog toga je, ističe se u Makronovom "non-pejperu" neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz postovanje pravnih tekovina EU u načelu.Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolisu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoče s problemima vezanim za migracije i bezbednost, prenosi "Blic".U prvoj tački dokmenta navodi se bi obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje, strogi uslovi, konkretne prednosti i reverzibilnost.Pregovori bi bili organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivali."Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobrazaja; konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, sto sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoci; reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost", navodi se u dokumentu.Ovaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.U tački 1. 1 govori se o organizovanju pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unije, a proces pristupanja bi bio više postepen i privlačniji:"Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajuci u obzir specificne karakteristike svakog pojedinacnog kandidata.Zatvaranje pregovora treba da odgovara okoncanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u odredenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uzivanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja;"Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene", navodi se u dokumentu.Kako prenosi "Blic", vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od pocetka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011, a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu);Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje.Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje ocekuju na osnovu učešća u toj politici i potrebe da sačuvaju integritet Unije i njihove politike.Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Researć Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa.Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapsenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrasnjem trzistu bolje ostaviti za zavrsnu fazu procesa.Kriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici.Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama.Odluka o konacnom pristupanju donosila bi se na osnovu postovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za priblizavanje na socijalnom planu. Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati.Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluze pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih medunarodnih organizacija (Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU, navodi se u dokumentu.Pored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć.Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u EU, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama.Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereu iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.Princip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, vise ne ispunjava odredene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vracanja za korak nazad u procesu, pa čak i opste suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje suštinske vrednosti EU.U tački dva govori se o štrožem političkom upravljanju.Specifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu.Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri ukljuceni u sektorsku politiku.Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa sefovima drzava i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajednickog interesa (zajedničko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosđa i unutrašnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).U tekstu se navode predložene nove faze: 1. Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednost, u okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temama iz odgovarajucih poglavlja - 23. pravna reforma i osnovna prava, 24. pravda, sloboda i bezbednost.Tu spadaju i dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS)- Sporazumi o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujući i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd).- Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt grupe, koja radi na ?oglasnoj tabli? postignutih rezultata po pitanju prava- Ratifikacija i primena relevantnih medunarodnih i evropskih sporazumaFaza 2 obuhvata obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, zivotna sredina, transport, telekomunikacije i energija.Ova faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreze, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istrazivanje, 27- Životna sredinaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: -Erasmus+, evropski naučni prostor (mobilnost istraživanja itd) i Horizon Europe, Program LIFE+, povezivanje mreže Europe Facility (CEF) i transevropskih mreža.Treća faza obuhvata zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i zaštitu potrošača, konkurentnost i odnosi se na poglavlja 19-Socijalna politika i zapošljavanje, 28-Zdravlje i zastita potrosaca, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politika.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: učešće u industrijskoj politici EU (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruzenje itd), program za zaposljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI), EURES mreza (ili odredene aktivnost nove Evropske uprave rada), učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temom.Četvrta faza odnosi se na ekonomske i finansijske poslove, tj. na poglavlja 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrola.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Bankarska unija, Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5).Peta faza se odnosi na unutrašnje tržište, poljoprivredu i ribolov, odnosno na poglavlja 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pruzanja usluga, 6-Zakon o preduzecima, 10-Medijsko i informativno udruzenje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolova.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Carinska unija, učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (ukljucujuci i finansijske usluge), Zajednička poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednicka organizacija poljoprivrednih tržišta; zajednička politika ribarenja (CFP), ERDFSpoljni poslovi su šesta faza, tj. poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbrane.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: dogovori o saradnji na konzularnom nivou, ukljucivanje u odbrambene programe (ERDF, EDA).Poslednja, 7. faza se odnosi na ostala pitanja, tj. na poglavlja 33-Finansijski i budzetski aranzmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanjaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: potpuno pristupanje.U tekstu se takođe predlaže da Savet zatraži od Komisije da na osnovu gore iznetih stavki formuliše predloge za definisanje nove metode (organizacije, procedura za donosenja odluka, mehanizama za nadzor, uloge različitih evropskih institucija i članica) pre nego sto bude objavljen sledeci paket za prosirenje, do januara 2020.Revidirani pristup procesu pristupanja bio bi primenjen u okvirnom planu za pregovore koji bi trebalo da usvoji Savet prilikom otvranja pregovora o pristupanju sa kandidatima, navodi se u tekstu koji prenosi "Blic".                                                      

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/vecina-javnih-preduzeca-u-srbiji-delimicno-transparentna-najbolji-srbiajvode-i-toplana-sabac/

Autori: @krstarica

Teme: Nemanja NenadićnabavkeMinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Većina javnih preduzeća u Srbiji 'delimično transparentna', najbolji Srbiajvode i Toplana Šabac

Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnostiJavna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu. U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća. Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja. Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze", "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija", Kragujevac. Minić je istakao da je "delimično transparentno", a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri dršavna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao "uglavnom netransparentna". U najlošijoj kategoriji "netransparentnih preduzeća", devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih. Najlošije je rangirana "MB namenska", za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama. U toj poslednjoj kategoriji su i "Aerodromi Srbije", "Komstan" Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP "Naš dom" Požega, "Novi dom" Vranje, JP NP "Kopaonik", Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar. Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge. U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilp 75 odsto preduzeća. U Srbiji je "solidan zakonski okvir" - Zakon o javnim preduzećima, ali se on "vrlo malo poštuje", dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa, rekao je Minić. Milan Elbl iz Transparentnosti Češke je kazao da u njegovoj zemlji nema centralnog zakona o javnim preduzećima, već postoji "decentralizovani stil". "Nemaju ih mnogo, ali poštuju malobrojne obaveze", rekao je Eibl i dodao da su češke kompanije po tim, malobrojnim, obavezama bolje u odnosu na Srbiju. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju. "Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima", rekao je Nenadić. Rekao je i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u "v.d. stanju". Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je od toga što Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nesumnjivo kasni, važnije je šta će pisati u tom zakonu. Po dsrugom novom zakonu, o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima veća ovlašćenja, medju kojima inspekcijski nadzor, ali taj nadzor nema u vezi s informacijama od javnog značaja i ukazao da predlaže sankcije za slučajeve "ćutanja uprave" na zahteve koji joj se podnose. (Beta)

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a545575/Tender-za-izgradnju-fontane-u-Nisu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tender za izgradnju fontane u Nišu

Autor:eKapijaDirekcija za izgradnju Niša raspisala je tender za izgradnju fontane u okviru rekonstrukcije i parternog uređenja Trga kralja Milana, a rok za podnošenje ponuda je 9. decembar 2019.Na osnovu izveštaja o stručnoj oceni ponuda, odluku o dodeli ugovora, odnosno o obustavi postupka predmetne javne nabavke, naručilac će doneti u roku od 25 dana od dana otvaranja ponuda.  Izvođač se obavezuje da radove završi najkasnije u roku od 120 dana od dana uvođenja u posao, kao i da obezbedi garanciju od dve godine za kvalitet izvedenih radova.    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/beograd/beograd-i-gsp-dobili-na-poklon-od-svajcaraca-jos-tri-tramvajske-prikolice/djhg540

Autori: M. R.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Beograd i GSP dobili na POKLON OD ŠVAJCARACA još tri tramvajske prikolice

Javno komunalno preduzeće GSP "Beograd" raspisalo je tender kako bi izabralo firmu koja će im iz Švajcarske transportovati tri tramvajske prikolice koje su dobili od Grada Bazela.Kako stoji u tehničkom opisu javne nabavke, tri tramvajske prikolice trenutno se nalaze u Bazelu, gde bi narednih dana trebalo biti transportovane ka Beogradu, o trošku ponuđača, odnosno GSP-a.- Tramvajske prikolice moraju biti preuzete u Bazelu u toku januara 2020. godine, a ponuđač bi trebalo da obezbedi svu potrebnu opremu i mehanizaciju za istovar tramvajskih prikolica na lokaciji "Depo Sava", uz obezbeđivanje i osoblja koje će učestovati u radnjama priliko istovara - stoji u tenderu.Prema informacijama koje stoje u tenderu, procenjena vrednost svake prikolice je 2.000 švajcarskih franaka, polovne su i nemaju nikakvu drugu komercijalnu vrednost.Ovo je samo poslednja donacija Grada Bazela od kojeg je Beograd u poslednjih 18 godina dobio više od 80 tramvaja i prikolica.    

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3124043-cetiri-principa-sedam-koraka-prosirenja-eu-sta-tacno-pise-u-makronovom-non-pejperu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Četiri principa, sedam koraka proširenja EU: Šta tačno piše u Makronovom non-pejperu?

20/11/19 |  16:25Predlog za izmenu metodologije pristupnog procesa francuskog predsednika Emanuela Makrona predviđa sedam faza pristupanja, pri čemu će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi.U dokumentu se najpre ponovo potvrđuje neopoziva podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, navodi danas Blic koji objavljuje dokument u celini.- Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije, a samo uspostavljanjem tešnjih veza sa EU one mogu da se izgrade i konsoliduju u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih drustava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja medu narodima - navodi se u dokumentu.- Tešnje veze izmedu Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon što se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i države kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope - ocenjuje se u dokumentu o kojem su juče diskutovali u Briselu šefovi diplomatija zemalja-članica.Ističe se, međutim, da se dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao što je Prespanski sporazum), suštinske političke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.French non paper proposing a renewed approach on #enlargement based on 4 principles: #gradualassociation; #stringentconditions; #tangiblebenefits; #reversibility pic.twitter.com/yWP5qt4DjL- Ernest Bunguri (@bunguri) November 15, 2019Zbog toga je, ističe se u Makronovom "non-pejperu" neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz poštovanje pravnih tekovina EU u načelu.Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolišu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoce s problemima vezanim za migracije i bezbednost, prenosi ovaj list.U prvoj tački dokumenta navodi se bi obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje, strogi uslovi, konkretne prednosti i reverzibilnost.Pregovori bi bili organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivali.- Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobražaja; konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, što sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoći "reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost", navodi se u dokumentu.Zastave Srbije i Evropske unije - Foto: Marko JovanovićOvaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.U tački 1. 1 govori se o organizovanju pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unije, a proces pristupanja bi bio više postepen i privlačniji:Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog pojedinačnog kandidata.Zatvaranje pregovora treba da odgovara okončanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u određenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uživanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja.- Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene - navodi se u dokumentu.Kako ovaj list prenosi vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od početka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011., a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu);Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje.Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje ocekuju na osnovu ucesca u toj politici i potrebe da sacuvaju integritet Unije i njihove politike.Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Researć Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa.Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest warrant (Evopski nalog za hapsenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrasnjem trzistu bolje ostaviti za zavrsnu fazu procesa.Kriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici.Evropska unija - Foto: Tanjug/APOni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama.Odluka o konacnom pristupanju donosila bi se na osnovu postovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za priblizavanje na socijalnom planu.Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati.Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluze pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih medunarodnih organizacija (Savet Evrope, ukljucujuci i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU, navodi se u dokumentu.Konkretna finansijska pomoćPored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć.Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u EU, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama.Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereu iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.Princip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, vise ne ispunjava odredene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vracanja za korak nazad u procesu, pa cak i opste suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje sustinske vrednosti EU.Zastava Evropske unije - Foto: Tanjug/APU tački dva govori se o štrožem političkom upravljanju.Specifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu.Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri ukljuceni u sektorsku politiku.Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa sefovima drzava i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajednickog interesa (zajednicko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosuda i unutrasnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).U tekstu se navode predložene nove faze: 1. Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednost, u okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temama iz odgovarajucih poglavlja - 23. pravna reforma i osnovna prava, 24. pravda, sloboda i bezbednost.Tu spadaju i dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS)- Sporazumi o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujuci i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd).- Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt grupe, koja radi na "oglasnoj tabli" postignutih rezultata po pitanju prava- Ratifikacija i primena relevantnih medunarodnih i evropskih sporazumaEvropska komisija - Foto: Tanjug/EU PhotoOva faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreze, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istrazivanje, 27-Zivotna sredinaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: -Erasmus+, evropski naucni prostor (mobilnost istrazivanja itd) i Horizon Europe, Program LIFE+, povezivanje mreze Europe Facility (CEF) i transevropskih mreza.Treća faza obuhvata zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i zaštitu potrošača, konkurentnost i odnosi se na poglavlja 19-Socijalna politika i zaposljavanje, 28-Zdravlje i zastita potrosaca, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politika.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:učešće u industrijskoj politici EU (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruzenje itd), program za zaposljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI), EURES mreza (ili odredene aktivnost nove Evropske uprave rada), učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temom.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Bankarska unija, Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5).Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Carinska unija, učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (ukljucujuci i finansijske usluge), Zajednicka poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednicka organizacija poljoprivrednih trzista; zajednicka politika ribarenja (CFP), ERDFDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: dogovori o saradnji na konzularnom nivou, ukljucivanje u odbrambene programe (ERDF, EDA).Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: potpuno pristupanje.U tekstu se takođe predlaže da Savet zatraži od Komisije da na osnovu gore iznetih stavki formulise predloge za definisanje nove metode (organizacije, procedura za donosenja odluka, mehanizama za nadzor, uloge razlicitih evropskih institucija i clanica) pre nego sto bude objavljen sledeci paket za prosirenje, do januara 2020.Revidirani pristup procesu pristupanja bio bi primenjen u okvirnom planu za pregovore koji bi trebalo da usvoji Savet prilikom otvranja pregovora o pristupanju sa kandidatima, navodi se u tekstu koji prenosi ovaj list.(Telegraf.rs/Blic)                                                            

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: FOKUS NA PRIMENI ZAKONA

BEOGRAD, 20. novembar 2019. (FoNet) - Ambasador SjedinjenihAmeričkih Država (SAD) u Beogradu Entoni Godfri izjavio jedanas, u razgovoru sa ministarkom pravde Srbije NelomKuburović, da SAD podržavaju evrointegracije Srbije jer jevide kao stub stabilnosti u regionu i preneo spremnost SADza unapređenjem saradnje u oblasti pravosuđa.Godfri je ocenio da su u Srbiji postignuti konkretnirezultati u borbi protiv korupcije, ali da je percepcijajavnosti i dalje da nije urađeno dovoljno na tom planu, zbogčega fokus u narednom periodu treba da bude na primenizakona, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.Kuburović i Godfri su ocenili da je dosadašnja saradnja SADi Srbije u oblasti pravosuđa bila veoma dobra i da su SAD,direktno ili kroz različite projekte USAID, kontinuiranopodržavale unapređenje vladavine prava i sprovođenje reformepravosuđa u Srbiji.Kuburović je naglasila da su rezultati te podrške vrlomerljivi i građanima vidljivi i da je to doprinelo da Srbijabude korak ispred pojedinih država u regionu i EU.Srbiji se zamera nedovoljna posvećenost borbi protivkorupcije, ali Kuburović ističe da su dosadašnji rezultatiantikoruptivnih odeljenja veoma dobri i vrlo merljivi i dase u tim odeljenjima vode postupci protiv pomoćnikaministara, direktora javnih preduzeća, sudija i drugih.Ona je ocenila da sudovi i tužilaštva nisu dovoljno otvoreniprema javnosti i da nedovoljno transparentno prikazuju terezultate.Kuburović je istakla i da Ministarstvo pravde ulaže velikenapore da sudije i tužioci imaju što bolji zakonski okvir zaefikasno procesuiranje korupcije, ali i adekvatne uslove zarad, te da nikada nije više ulagano u pravosudnuinfrastrukturu kao prethodnih nekoliko godina, dodaje se usaopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/svet/sta-pise-u-makronovom-non-pejperu-20-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Šta piše u Makronovom non-pejperu?

Dokument sedam faza pristupanja EU predsednika Francuske Emanuela Makrona mediji su preneli u celosti.Predlog za izmenu metodologije pristupnog procesa francuskog predsednika Emanuela Makrona predviđa sedam faza pristupanja, pri čemu će se pitanje Kosova naći tek u sedmoj fazi, navodi danas "Blic" koji objavjuje dokument u celosti.U dokumentu se najpre ponovo potvrđuje neopoziva podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija deo su Evrope, na osnovu svoje istorije, kulture i geografije, a samo uspostavljanjem tešnjih veza sa EU one mogu da se izgrade i konsoliduju u skladu s principima vladavine prava i otvorenih pluralističkih društava, da se ekonomski i socijalno razvijaju i stvore perspektive za budućnost omladine i promovisanje pomirenja među narodima, navodi se u dokumentu."Tešnje veze između Evropske unije i država Zapadnog Balkana i konačno njihovo pristupanje nakon sto se Evropska unije reformiše i postane delotvornija i spremnija da reaguje kad su u pitanju članice i drzave kandidati za članstvo, unaprediće suverenitet i jedinstvo Evrope", ocenjuje se u dokumentu o kojem su juče diskutovali u Briselu šefoi diplomatija zemalja-članica.Ističe se, međutim, da se dvadeset godina nakon priznavanja evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, uprkos sprovedenim reformama i smelim činovima pomirenja (kao sto je Prespanski sporazum), suštinske politčke, ekonomske i socijalne transformacije neophodne za pristupanje EU u budućnosti i dalje se odvijaju presporo, a konkretne koristi po građane u zemljama kandidatima za članstvo i dalje su nedovoljne.Zbog toga je, ističe se u Makronovom "non-pejperu" neophodna obnova pristupa procesu pristupanja kako bi se zemlje Zapadnog Balkana podržale u konkretnim uslovima, a sa ciljem da reforme budu potpuno u skladu s vladavinom prava, uz postovanje pravnih tekovina EU u načelu.Takav pristup trebalo bi da prati stroga posvećenost EU kako bi im pomogla da se uhvate u koštac s brojnim i složenim izazovima njihovog ekonomskog i socijalnog razvoja, da kontrolisu nadležnosti na svojoj teritoriji i da se suoče s problemima vezanim za migracije i bezbednost, prenosi "Blic".U prvoj tački dokmenta navodi se bi obnovljeni pristup trebalo bi da bude zasnovan na četiri principa: postepeno pridruživanje, strogi uslovi, konkretne prednosti i reverzibilnost.Pregovori bi bili organizovani oko političkih blokova u koje bi se zemlje kandidati za članstvo postepeno uključivali.Strogi uslovi radi efikasnog približavanja evropskim normama i standardima tokom dužeg vremena, u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskog i socijalnog preobrazaja; konkretne koristi tokom procesa (kojih u ovom trenutku nema, sto sprečava prestanak migracija i stvara teškoće obema stranama), naročito posredstvom povećanja finansijske pomoci; reverzibilan proces kako bi se obezbedio njegov kredibilitet i atraktivnost", navodi se u dokumentu.Ovaj novi pristup bi takođe bio zasnovan na unapređenom političkom upravljanju.U tački 1. 1 govori se o organizovanju pregovora kako bi se omogućilo postepeno pristupanje politici i programima Evropske unije, a proces pristupanja bi bio više postepen i privlačniji:"Kada pregovori otpočnu, proces integracije više ne bi bio zasnovan na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko sukcesivnih faza, koje bi obrazovale koherentne političke blokove, a za koje bi EU unapred utvrdila plan, uzimajuci u obzir specificne karakteristike svakog pojedinacnog kandidata.Zatvaranje pregovora treba da odgovara okoncanju svake faze, čime bi se otvorila mogućnost za učešće u programima EU, učestvovanje u odredenoj sektorskoj politici, i, kada je primereno, uzivanje određene koristi u obliku ciljanog finansiranja;"Da bi se ušlo u sledeću fazu, zemlje bi morale efikasno da poštuju tačno utvrđene kriterijume, koji bi omogućili usvajanje pravnih tekovina EU, ali i njihovu efikasnu primenu, u datim okvirima primene", navodi se u dokumentu.Kako prenosi "Blic", vladavina prava i osnovna prava bili bi osnovni zahtev od pocetka pregovora, baš kao što to predviđa princip unutar nacrta za "novi pristup" definisanog u decembru 2011, a to će i ostati u svim segmentima tokom čitavog procesa (sastavni deo kriterijuma za svaku fazu);Konačan cilj bio bilo bi puno i kompletno pristupanje.Redosled faza trebalo bi da garantuje kredibilnu ravnotežu između sposobnosti zemalja kandidata za učešće u politici, koristi koje te zemlje ocekuju na osnovu učešća u toj politici i potrebe da sačuvaju integritet Unije i njihove politike.Na primer, povezivanje sa instrumentima u okviru digitalne agende (roming, digitalna Evropa itd), ili učešće u programima European Researć Area i Life+ and Creative Europe moglo bi da planira u ranoj fazi procesa.Učešće u sistemima Banking Union ili European arrest njarrant (Evopski nalog za hapsenje) zamislivo je u srednjoj fazi, dok je pristup unutrasnjem trzistu bolje ostaviti za zavrsnu fazu procesa.Kriterijumi za prelazak iz jedne faze u narednu bili bi detaljno utvrđeni, čime bi se omogućili verifikovanje usvajanja kao i efikasna i održiva primena pravnih tekovina EU u konkretnoj politici.Oni bi, u načelu, bili zasnovani na održivom, nepovratnom napretku na polju vladavine prava.Zemlje kandidati za članstvo morale bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi za efikasnim učešćem u različitim politikama.Odluka o konacnom pristupanju donosila bi se na osnovu postovanja konkretnih ekonomskih ciljeva i ciljeva vezanih za priblizavanje na socijalnom planu.Ti kriterijumi bi podrazumevali jednostavne pokazatelje koji se mogu objektivno dokazati.Kao inspiracija za te kriterijume mogli bi da posluze pokazatelji EU (Justice Scoreboard, European Semester u poslednjim fazama procesa) i drugih medunarodnih organizacija (Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komiciju, GRECO i Komitet Moneyval; OECD; Svetska banka), ali bi ih i dalje utvrđivale i analizirale isključivo institucije EU, navodi se u dokumentu.Pored koristi na osnovu postepenog učešća u politikama EU, moguća je i veća finansijska pomoć.Ona može biti rezultat povećanja obima instrumenta pre pristupanja, ali isto tako postoji mogućnost razmatranja dostupnosti strukturnih fondova za kandidate.Kandidati bi mogli da dobiju udeo u strukturnim fondovima na koji bi imali pravo jednog dana kada budu u EU, a na osnovu postepenog povećanja u skladu sa zaključenim fazama i sprovedenim reformama.Utvđivanje uslova koje treba da ispune za korišćenje tih fondova treba da budu rezervisano za učesnike na tendereu iz tih zemalja i članice EU, kako bi se izbegli suprotstavljeni spoljni uticaji.Princip reverzibilnosti trebalo bi uspostaviti za slučajeve kada kandidat, u celini, ili delimično, vise ne ispunjava odredene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze.Odgovor EU će biti postepen i proporcionalan obimu i ozbiljnosti stepena neispunjavanja: od suspenzije odobrenih benefita do vracanja za korak nazad u procesu, pa čak i opste suspenzije ukoliko budu dovedene u pitanje suštinske vrednosti EU.U tački dva govori se o štrožem političkom upravljanju.Specifično upravljanje bilo bi uvedeno radi podrške novom procesu.Komisija bi procenjivala i redovno nadgledala napredak kandidata, uključujući i poštovanje pravnih tekovina iz već overenih faza. Članice bi analizirale te ocene. Uloga saveta bila bi bila veća jer bi kandidati bili u većoj meri ukljuceni u sektorsku politiku.Na kraju, pored pokretanja procesa razmatranja uspešnije koordinacije između samita Berlinskog procesa i samita EU-Balkan, postoji mogućnost održavanja godišnjeg samita Evropskog saveta sa sefovima drzava i vlada zemalja Zapadnog Balkana, posvećenog pitanjima od zajednickog interesa (zajedničko reagovanje na velike izazove, odnosi sa ne-evropskim partnerima, saradnja na polju pravosđa i unutrašnjih poslova, ekonomske i regionalne saradnje).U tekstu se navode predložene nove faze: 1. Vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednost, u okviru ove faze trebalo bi da se raspravlja o temama iz odgovarajucih poglavlja - 23. pravna reforma i osnovna prava, 24. pravda, sloboda i bezbednost.Tu spadaju i dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate:- Učešće u radu Agencije za osnovna prava EU i njenom instrumentu, Sistemu za osnovna prava EU (EFRIS)- Sporazumi o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujući i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika itd).- Učešće zemalja u pretpristupnoj fazi u rad kontakt grupe, koja radi na "oglasnoj tabli" postignutih rezultata po pitanju prava- Ratifikacija i primena relevantnih medunarodnih i evropskih sporazumaFaza 2 obuhvata obrazovanje, istraživanje i prostor, omladina, kultura, sport, zivotna sredina, transport, telekomunikacije i energija.Ova faza odnosi se na poglavlja: 14-Politika transporta, 15-Energija, 21-Trans-evropske mreze, 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, 26-Obrazovanje i kultura, 25-Nauka i istrazivanje, 27- Životna sredinaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: -Erasmus+, evropski naučni prostor (mobilnost istraživanja itd) i Horizon Europe, Program LIFE+, povezivanje mreže Europe Facility (CEF) i transevropskih mreža.Treća faza obuhvata zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i zaštitu potrošača, konkurentnost i odnosi se na poglavlja 19-Socijalna politika i zapošljavanje, 28-Zdravlje i zastita potrosaca, 5-Javne nabavke, 7-Zakon o intelektualnoj svojini, 8-Politika konkurencije, 20-Korporativna politika i industrijska politika.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: učešće u industrijskoj politici EU (moguće uključivanje u važne projekte od zajedničkog evropskog interesa ili PIIEC, baterijsko udruzenje itd), program za zaposljavanje i socijalne inovacije EU (EaSI), EURES mreza (ili odredene aktivnost nove Evropske uprave rada), učešće na određenim sastancima evropskih socijalnih partnera u skladu s temom.Četvrta faza odnosi se na ekonomske i finansijske poslove, tj. na poglavlja 4-Slobodno kretanje kapitala, 9-Finansijske usluge, 16-Takse,. 17-Ekonomska i monetarna politika, 18-Statistika, 32-Finansijska kontrola.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Bankarska unija, Unija tržišta kapitala (osim za slobodno kretanja finansijskih usluga odloženih do faze 5).Peta faza se odnosi na unutrašnje tržište, poljoprivredu i ribolov, odnosno na poglavlja 29-Carinska unija, 1-Slobodno kretanje robe, 2-Slobodno kretanje radnika, 3-Sloboda uspostavljanja i sloboda pruzanja usluga, 6-Zakon o preduzecima, 10-Medijsko i informativno udruzenje, 11-Poljoprivreda i razvoj sela, 12-Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, 13-Industrija ribolova.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: Carinska unija, učešće u unutrašnjem tržištu nakon efektivnog stupanja na snagu usvajanja pravnih tekovina EU (ukljucujuci i finansijske usluge), Zajednička poljoprivredna politika (CAP); veterinarska i fitosanitarna politika; zajednicka organizacija poljoprivrednih tržišta; zajednička politika ribarenja (CFP), ERDFSpoljni poslovi su šesta faza, tj. poglavlja: 30-Eksterni odnosi, 31-Politika eksterne bezbednosti i odbrane.Dostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: dogovori o saradnji na konzularnom nivou, ukljucivanje u odbrambene programe (ERDF, EDA).Poslednja, 7. faza se odnosi na ostala pitanja, tj. na poglavlja 33-Finansijski i budzetski aranzmani, 34-Institucije, 35-Ostala pitanjaDostupni fondovi i programi za zemlje kandidate: potpuno pristupanje.U tekstu se takođe predlaže da Savet zatraži od Komisije da na osnovu gore iznetih stavki formuliše predloge za definisanje nove metode (organizacije, procedura za donosenja odluka, mehanizama za nadzor, uloge različitih evropskih institucija i članica) pre nego sto bude objavljen sledeci paket za prosirenje, do januara 2020.Revidirani pristup procesu pristupanja bio bi primenjen u okvirnom planu za pregovore koji bi trebalo da usvoji Savet prilikom otvranja pregovora o pristupanju sa kandidatima, navodi se u tekstu koji prenosi "Blic".                                                        

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/sombor-se-sprema-za-izgradnu-nove-regionalne-deponije-20-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sombor se sprema za izgradnju nove regionalne deponije

SOMBOR: Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo.U regionalnom centru za upravljanje otpada, koji bi mogao da bude izgrađen uz već postojeću deponiju u Rančevu, odlagao bi se otpad iz opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, ali i drugih obližnjih opština uz naknadu.Godišnje se na ovu deponiju doveze oko 60 hiljada tona otpada koji stvori oko 200.000 žitelja ovih opština, a ukoliko do izgradnje novih kapaciteta dođe, biće moguće da deponija primi oko 100.000 tona godišnje.Lokalnoj samoupravi je ove godine iz Zelenog fonda Ministarstva zaštite životne sredine opredeljeno 40,56 miliona dinara za projekat "Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom".Izrada projektno-tehničke dokumentacije za novi centar prethodno podrazumeva studiju opravdanosti sa GeneralnimProjektom koji mora biti u skladu sa zahtevima EU, zatim, izveštaj o analizi troškova i koristi, studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, navodi se, između ostalog, u konkursnoj dokumentaciji objavljenoj na sajtu Grada Sombora.U dokumentaciji se napominje da osim Sombora, ne postoje podaci o morfološkom sastavu otpada za druge opštine ovog regiona, međutim, kaže se, na osnovu sakupljanih količina u ostalim lokalnim samoupravama Vojvodine, sastav otpada je sličan.Značajnije razlike se mogu javiti u opštinama poput Odžaka, u kojoj kvalitet vode za piće ne zadovoljava određene standarde, te je stanovništvo prinuđeno da kupuje flaširanu vodu, a samim tim će se u otpadu pojaviti veća količina PET ambalaže, stoji u dokumentu.Brojke pokazuju da od ukupnog otpada koji se skladišti u sadašnju deponiju u blizini Sombora, najveći deo čini baštenski otpad (oko 27 odsto), drugi biorazgradivi otpad (oko 40 procenata), papir 6,52 posto, staklo 1,93 odsto...Procenjuje se, kažu nadležni, da će troškovi selekcije neobrađenog komunalnog otpada iz Sombora i opština regiona, biti daleko viši od vrednosti izdvojenih sekundarnih sirovina i drugih korisnih i upotrebljivih materijala iz otpada.U takvoj situaciji se postavlja pitanje kako se iz ovakvog komunalnog otpada može ostvariti zarada, pitanje je koje se postavlja u mišljenju iznetom u konkursnoj dokumentaciji.Odgovor za rešenje ovog problema, prema istom dokumentu, leži u iskustvima koja se mogu preuzeti iz evropske prakse tretmana otpada.U Evropi se prihodi od otpada i posledično dobit ostvaruju prvenstveno putem plaćanja preuzetog komunalnog otpada, navodi se u dokumentaciji.Cena preuzimanja mešovitog komunalnog otpada u Sloveniji, Austriji i Italiji prosečno je viša od 120 evra po toni, bez PDV-a, dok je cena preuzimanja mešovite komunalne ambalaže, kaže se, prosečno viša od 100 evra po toni.U kompleksu Centra u Rančevu, navodi se, predviđena je mogućnost izgradnje kogeneracijske energane za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi goriva dobijenog iz mešovitog komunalnog otpada.              

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/sombor-dobija-novu-regionalnu-deponiju_1068717.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sombor dobija novu regionalnu deponiju

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u...SOMBOR - Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo.U regionalnom centru za upravljanje otpada, koji bi mogao da bude izgrađen uz već postojeću deponiju u Rančevu, odlagao bi se otpad iz opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, ali i drugih obližnjih opština uz naknadu. Godišnje se na ovu deponiju doveze oko 60 hiljada tona otpada koji stvori oko 200.000 žitelja ovih opština, a ukoliko do izgradnje novih kapaciteta dođe, biće moguće da deponija primi oko 100.000 tona godišnje. Lokalnoj samoupravi je ove godine iz Zelenog fonda Ministarstva zaštite životne sredine opredeljeno 40,56 miliona dinara za projekat "Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom". Izrada projektno-tehničke dokumentacije za novi centar prethodno podrazumeva studiju opravdanosti sa Generalnim Projektom koji mora biti u skladu sa zahtevima EU, zatim, izveštaj o analizi troškova i koristi, studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, navodi se, između ostalog, u konkursnoj dokumentaciji objavljenoj na sajtu Grada Sombora. U dokumentaciji se napominje da osim Sombora, ne postoje podaci o morfološkom sastavu otpada za druge opštine ovog regiona, međutim, kaže se, na osnovu sakupljanih količina u ostalim lokalnim samoupravama Vojvodine, sastav otpada je sličan. "Značajnije razlike se mogu javiti u opštinama poput Odžaka, u kojoj kvalitet vode za piće ne zadovoljava određene standarde, te je stanovništvo prinuđeno da kupuje flaširanu vodu, a samim tim će se u otpadu pojaviti veća količina PET ambalaže", stoji u dokumentu. Brojke pokazuju da od ukupnog otpada koji se skladišti u sadašnju deponiju u blizini Sombora, najveći deo čini baštenski otpad (oko 27 odsto), drugi biorazgradivi otpad (oko 40 procenata), papir 6,52 posto, staklo 1,93 odsto... Procenjuje se, kažu nadležni, da će troškovi selekcije neobrađenog komunalnog otpada iz Sombora i opština regiona, biti daleko viši od vrednosti izdvojenih sekundarnih sirovina i drugih korisnih i upotrebljivih materijala iz otpada. "U takvoj situaciji se postavlja pitanje kako se iz ovakvog komunalnog otpada može ostvariti zarada", pitanje je koje se postavlja u mišljenju iznetom u konkursnoj dokumentaciji. Odgovor za rešenje ovog problema, prema istom dokumentu, leži u iskustvima koja se mogu preuzeti iz evropske prakse tretmana otpada. "U Evropi se prihodi od otpada i posledično dobit ostvaruju prvenstveno putem plaćanja preuzetog komunalnog otpada", navodi se u dokumentaciji. Cena preuzimanja mešovitog komunalnog otpada u Sloveniji, Austriji i Italiji prosečno je viša od 120 evra po toni, bez PDV-a, dok je cena preuzimanja mešovite komunalne ambalaže, kaže se, prosečno viša od 100 evra po toni. U kompleksu Centra u Rančevu, navodi se, predviđena je mogućnost izgradnje kogeneracijske energane za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi goriva dobijenog iz mešovitog komunalnog otpada.      

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: tanjug.rs

Link: http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=520599

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sombor se sprema za izgradnju nove regionalne deponije

SOMBOR - Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo.U regionalnom centru za upravljanje otpada, koji bi mogao da bude izgrađen uz već postojeću deponiju u Rančevu, odlagao bi se otpad iz opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, ali i drugih obližnjih opština uz naknadu.Foto Tanjug/F.Krainčanić, ilustracija  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3361535/udruzenje-sudija-i-tuzilaca-sumnjivi-rukovodioci-dvt-urusavaju-veru-gradjana-u-rad-tuzilastva

Autori: @KurirVesti

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA: Sumnjivi rukovodioci DVT urušavaju veru građana u rad tužilaštva!

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) saopštilo je da prinuđeno da obavesti sve nadležne organe i međunarodne organizacije, ali i da pokrene pravna sredstva kako bi zaštitilo vladavinu prava, profesionalnog integriteta tužilaca, kao i zaštitu prava kandidata ...Foto: Privatna arhivaSAOPŠTENJEDruštvo 20.11.2019. 17:00h 20.11.2019. 17:01hUdruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) saopštilo je da prinuđeno da obavesti sve nadležne organe i međunarodne organizacije, ali i da pokrene pravna sredstva kako bi "zaštitilo vladavinu prava, profesionalnog integriteta tužilaca, kao i zaštitu prava kandidata na jednake uslove prilikom izbora na javne funkcije".Naime, UST smatra da Državno veće tužilaca (DVT), koje je nadležno za izbor zamenika javnih tužilaca, krši izbornu proceduru i urušava kredibiletet tužilačke organizacije i produbljuje nepoverenje građanja u rad tužilaštava.- Izborni članovi DVT-a uključujući i Poverenika za samostalnost Gorana Ilića nastavili su da postupaju na konkursima a za koje je zatraženo njihovo izuzeće, ne obazirući se na odredbe Poslovnika o radu DVT. Na taj način su svesno nastavili sa kršenjem procedure i diskriminacijom kandidata koji su njihovo izuzeće tražili - kaže Nenad Stefanović, predsednik UST.Prema njegovim rečima, DVT i dalje koristi to što Agencija za borbu protiv korupcije već gotovo godinu dana ne postupa po prijava koje je ovo Udruženje podnelo protiv pojedinih članova DVT-a zbog sukoba interesa.- Osim toga, pojedin članovi koriste i pasivnost u postupanju disciplinskog tužioca DVT u vezi sa spornom proslavnom rođendana Stanislava Dukića u hotelu "Šumadija" kojoj su i sami prisustvovali izborni članovi DVT i Poverenik za samostalnost Goran Ilić. Očigledno je da su oni jači od svakog uređenog sistema, u kome lica prijavljena za sukob interesa i koja slave rođendane sa prijateljima koji su označeni kao članovi "Novopazarske grupe", nikada ne bi mogla da biraju zamenike javnih tužilaca do okončanja iniciranih postupaka i skidanja svake sumnje u njihov profesionalni integritet - kaže predsednik UST.(Kurir.rs/foto Udruženje sudija i tužilaca)  Udruženje sudija i tužilaca Srbije, nenad stefanović, Državno veće tužilaca, saopštenje,      

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/udruzenje-sudija-i-tuzilaca-srbije-skandalozan-izbor-javnih-tuzilaca/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Udruženje sudija i tužilaca Srbije: Skandalozan izbor javnih tužilaca

Udruženje sudija i tužilaca je saopštilo da je Državno veće tužilaca (DVT) nastavilo sa postupkom izbora zamenika javnih tužilaca, grubo kršeći izbornu proceduru i time nastavilo "da urušava kredibilitet tužilačke organizacije i produbilo nepoverenje građana u rad tužilaštva".Foto: Freeimages/Janson Morison "Koristeći činjenicu da Agencija za borbu protiv korupcije gotovo godinu dana ne postupa po prijavama UST-a zbog sukoba interesa članova DVT, kao i pasivnost u postupanju disciplinskog tužioca DVT u vezi sa spornom proslavom rođendana Stanislava Dukića u hotelu "Šumadija" kojoj su i sami prisustvovali, izborni članovi DVT i Poverenik za samostalnost Goran Ilić su nastavili sa demostracijom sile i u samom Veću, budući da su očigledno jači od svakog uređenog sistema, u kome lica prijavljena za sukob interesa i koja slave rođendane sa prijateljima koji su označeni kao članovi Novopazarske grupe, nikada ne bi birala zamenike javnih tužilaca do okončanja iniciranih postupaka i skidanja svake sumnje u njihov profesionalni integritet", navodi se u saopštenju. Udruženje sudija i tužilaca Srbije je navelo da će o postupku izbora javnih tužilaca UST obavestiti sve nadležne organe i međunarodne organizacije  i podneti  sva pravna sredstava . izbor, javni tuzioci, udruzenje sudija i tuzilaca srbijeBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/16155/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Gojković: Napredak u dijalogu o izbornim uslovima, u decembru razmatranje tri zakona iz te oblasti

Objavljeno: 20.11.2019 Tweet Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković ocenila je danas da je u međustranačkom dijalogu o unapređenju izbornih uslova ostvaren napredak i najavila da će već u decembru parlament razmatrati tri predloga zakona iz te oblasti. Foto: Srđan Ilić / Maja Gojković "Mnogo toga je učinjeno. Imamo Radnu grupu Vlade Srbije na čelu sa ministrom Nebojšom Stefanovićem koja radi na unapređenju uslova za izlazak na izbore, u skupštini su tri predloga zakona o kojima ćemo voditi raspravu već u decembru, vrše se obuke, održali smo javnu raspravu o ulozi medija", rekla je predsednica parlamenta na Televiziji O2. Komentarišući sastanak predstavnika Evropskog parlamenta, kao posrednika u dijalogu o izbornim uslovima, sa predstavnicima opozicionih stranaka koje su najavile bojkot izbora, Maja Gojković je rekla da je taj sastanak nije iznenadio, nazvavši ga "doručkom kod Tifanija u ranu zoru". "Usvajanje budžeta krajem sledeće nedelje" Danas je u Skupštini Srbije počelo obrazlaganje rasprave o Predlogu zakona o budžetu za 2020. godinu. Predsednica parlamenta Maja Gojković izjavila je da očekuje da budžet bude usvojen krajem iduće sedmice. "Niko me nije zvao tamo pa mogu samo da nagađam šta se događalo. To su marginalni skupovi u senci po hotelima, a parlament služi za ozbiljne političke razgovore i za ozbiljne političare koji znaju da se samo u Skupštini kreira politika jedne države", rekla je predsednica Skupštine Srbije. Prošlog petka je u Skupštini Srbije održana druga runda međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, uz posredovanje evro-poslanika i domaćih nevladinih organizacija. Sastanku prisustvuju izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik i šefica Delegacije zadužena za odnose sa Srbijom Tanja Fajon, kao i bivši evroparlamentarci Eduard Kukan i Knut Flekenštajn. Na skup nisu došli članovi Saveza za Srbiju, koji su na odvojenom sastanku razgovarali sa predstavnicima EU, kao ni Demokratske stranke Srbije (DSS) i pokreta Dosta je bilo. Na sastancima predstavnika vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta dogovorena je izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o sprečavanju korupcije, "sa ciljem jačanja odgovornosti političkih subjekata kao učesnika u izbornom procesu".  Pored jačanja odgovornosti u odnosu na korišćenje i raspolaganje javnim resursima, izmene i dopune zakona se odnose i na jasno odvajanje funkcionerske i političke funkcije, kao i propisivanje prekršaja za javne funkcionere koji koriste javne resurse u izbornoj kampanji suprotno zakonu, stoji u saopštenju. Takođe, predložene su i dopune Zakon o javnim preduzećima, kojim je predviđena smena direktora pre isteka perioda na koji je imenovan ako koristi resurse javnog preduzeća za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata. Izvor: Beta, Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/da-li-je-priznavanje-kosova-razlog-za-izmene-zakona-o-referendumu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Da li je priznavanje Kosova razlog za izmene Zakona o referendumu?

Najavljene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ponovo su aktivirale rasprave o tome da li vlast iza kulisa usaglašavanja zakona sa Ustavom ustvari olakšava sebi priznanje Kosova ili ne.Foto: EPA/PETRIT PRENAJ Iako se izmene zakona osim na odredbe o referendumu odnose i na narodnu inicijativu, političari uglavnom u prvi plan stavljaju izmene oko referenduma i to ukidanje odredbe da je za uspešan referendum potrebno da na njega izađe 50 odsto plus jedan od upisanih birača. Da je reč o olakšavanju priznanja nezavisnosti smatraju u DSS i Narodnoj stranci, dok u LDP misle da nikakav referendum neće rešiti pitanje Kosova. Treba reći i da će referendum biti potrebno organizovati i za izmene Ustava koje se odnose na pravosuđe a u okviru ispunjavanja obaveza iz Pregovaračkog poglavlja 23. Resorni ministar Branko Ružić saopštio je javnosti da se predloženim izmenama predviđa da za promenu Ustava više ne bude potrebna većina od broja upisanih, nego od broja izašlih birača. Predsednik DSS Miloš Jovanović ocenjuje da je najavljeno donošenje novog Zakona u funkciji planirane promene Ustava i "završnog čina izdaje državnih interesa priznanjem secesije Kosova". "Bude li predloženi Zakon usvojen u Narodnoj skupštini, sve stranke vladajuće većine će se definitivno samoodrediti kao antidržavne, antinacionalne i nedemokratske", naveo je lider DSS. Prema njegovoj oceni, ukidanje sadašnjeg rešenja kojim je kao uslov punovažnosti utvrđena natpolovična izlaznost građana apsolutno je neprihvatljivo i predstavlja obesmišljavanje referenduma kao forme neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka, kao što su promena granica Srbije i promena Ustava. "Obrazloženje predlagača da se uslov natpolovične izlaznosti briše kako bi se novi zakon uskladio sa Ustavom - jednostavno ne stoji. Ustav ne propisuje potreban broj izašlih glasača da bi referendum bio punovažan, već samo naznačava da se odluka donosi većinom izašlih birača", ocenio je Jovanović. U ponedeljak je potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić kazao da se ona protivi najavljenim izmenama Zakona o referendumu, jer smatra da je cilj vlasti da time olakša priznavanje Kosova kao nezavisne države. Đorđo Žujović, član Predsedništva LDP, pak kaže da ga brine što se o ovako bitnim stvarima uopšte ne razgovara, već po običaju dobijamo gotova rešenja zakona oko kojih posle postoji sporenja. - Nisam pripadnik škole koja u svemu vidi nekakvu "kosovsku zaveru" niti mogu oceniti prema informacijama kojima raspolažem da li se ovde radi o promeni zakona radi lakšeg uspeha potencijalnog referenduma o Kosovu. Ali ono što mogu potpuno sigurno tvrditi, to je da pitanje Kosova sigurno neće rešiti nikakav referendum u ovako zatrovanoj atmosferi u kojoj se u svemu vidi zavera, u svakome izdajnik a bilo kom postupku samo nešto negativno - kaže Žujović za Danas. Kako dodaje, za to je pre svega odgovorna vlast koja ubrzano gubi svoj kredibilitet iz dana u dan postupcima koji se ne mogu nazvati demokratskim, a ponekad ni normalnim. - Zato je važno da svako donošenje zakona prati stvarna javna rasprava, a ne da se razgovara po kružocima i klanovima, pa se onda jedno jutro probudimo i shvatimo da neko donosi neke uredbe i odredbe bez odgovornosti za ono što čini - ukazuje Žujović. Šta je zaista prava namera vlasti teško da će ikada biti sasvim jasno, ali ono što na prvu loptu deluje kao pozitivno je da najavljene izmene referendum i narodnu inicijativu donekle približavaju i olakšavaju građanima. Građani putem narodne inicijative mogu da utiču na promene pojedinih zakonskih rešenja. Kako je rekao Branko Ružić, do sada je zabeležena samo jedna narodna inicijativa za koju bi moglo da se kaže da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" za promenu Krivičnog zakonika (Inicijativa se razlikuje od referenduma po tome što građani prikupljenim potpisima, od skupštine traže da nešto usvoji). Prema Ružićevim rečima, broj da bi inicijativa biti pokrenuta ubuduće će biti pet odsto birača, ako je reč o opštinskoj, onda upisanih u toj opštini. Kako je Ružić ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da opštine samostalno utvrđuju ovaj procenat, što je ranije za posledicu imalo da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto. "Predložićemo i znatno produžavanje roka za prikupljanje potpisa, sa dosadašnjih i neprimerenih sedam dana na čak 90 dana", naveo je on. Jedna od novina je i da se uvode obavezni i fakultativni referendum, kao i prethodni i naknadni na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritorije. A predviđa se i proširenje kruga birača na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem. Kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije. Kosovo, referendumBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2697224/sombor-raspisao-javnu-nabavku-za-izradu-projektno-tehnicke-dokumentacije-za-gradnju-regionalnog

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sombor raspisao javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za gradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom

Sombor raspisao javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za gradnju regionalnog centra za upravljanje otpadomIlustracija (Foto: Huguette Roe/shutterstock.com)Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom.Nova deponija biće izgrađena na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo.Poziv je raspisan u otvorenom postupku, a kriterijum za dodelu ugovora je najniža ponuđena cena.Ponude se dostavljaju najkasnije do 18. decembra 2019. godine do 11 časova, na adresu lokalne šamouprave, a javno otvaranje ponuda zakazano je za isti dan, pola sata kasnije u prostorijama Gradske uprave.Detalje o tenderu možete pogledati OVDE.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/sombor-se-sprema-za-izgradnju-nove-regionalne-deponije/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sombor se sprema za izgradnju nove regionalne deponije

SOMBOR - Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnjuSOMBOR - Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo. U regionalnom centru za upravljanje otpada, koji bi mogao da bude izgrađen uz već postojeću deponiju u Rančevu, odlagao bi se otpad iz opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, ali i drugih obližnjih opština uz naknadu. Godišnje se na ovu deponiju doveze oko 60 hiljada tona otpada koji stvori oko 200.000 žitelja ovih opština, a ukoliko do izgradnje novih kapaciteta dođe, biće moguće da deponija primi oko 100.000 tona godišnje. Lokalnoj samoupravi je ove godine iz Zelenog fonda Ministarstva zaštite životne sredine opredeljeno 40,56 miliona dinara za projekat "Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom". Izrada projektno-tehničke dokumentacije za novi centar prethodno podrazumeva studiju opravdanosti sa Generalnim Projektom koji mora biti u skladu sa zahtevima EU, zatim, izveštaj o analizi troškova i koristi, studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, navodi se, između ostalog, u konkursnoj dokumentaciji objavljenoj na sajtu Grada Sombora. U dokumentaciji se napominje da osim Sombora, ne postoje podaci o morfološkom sastavu otpada za druge opštine ovog regiona, međutim, kaže se, na osnovu sakupljanih količina u ostalim lokalnim samoupravama Vojvodine, sastav otpada je sličan. "Značajnije razlike se mogu javiti u opštinama poput Odžaka, u kojoj kvalitet vode za piće ne zadovoljava određene standarde, te je stanovništvo prinuđeno da kupuje flaširanu vodu, a samim tim će se u otpadu pojaviti veća količina PET ambalaže", stoji u dokumentu. Brojke pokazuju da od ukupnog otpada koji se skladišti u sadašnju deponiju u blizini Sombora, najveći deo čini baštenski otpad (oko 27 odsto), drugi biorazgradivi otpad (oko 40 procenata), papir 6,52 posto, staklo 1,93 odsto… Procenjuje se, kažu nadležni, da će troškovi selekcije neobrađenog komunalnog otpada iz Sombora i opština regiona, biti daleko viši od vrednosti izdvojenih sekundarnih sirovina i drugih korisnih i upotrebljivih materijala iz otpada. "U takvoj situaciji se postavlja pitanje kako se iz ovakvog komunalnog otpada može ostvariti zarada", pitanje je koje se postavlja u mišljenju iznetom u konkursnoj dokumentaciji. Odgovor za rešenje ovog problema, prema istom dokumentu, leži u iskustvima koja se mogu preuzeti iz evropske prakse tretmana otpada. "U Evropi se prihodi od otpada i posledično dobit ostvaruju prvenstveno putem plaćanja preuzetog komunalnog otpada", navodi se u dokumentaciji. Cena preuzimanja mešovitog komunalnog otpada u Sloveniji, Austriji i Italiji prosečno je viša od 120 evra po toni, bez PDV-a, dok je cena preuzimanja mešovite komunalne ambalaže, kaže se, prosečno viša od 100 evra po toni. U kompleksu Centra u Rančevu, navodi se, predviđena je mogućnost izgradnje kogeneracijske energane za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi goriva dobijenog iz mešovitog komunalnog otpada. (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/ts-namenska-iz-lucana-najnetransparentnija.html

Autori: Autonomija Autor

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Namenska iz Lučana najnetransparentnija

"Ima internet stranicu gotovo bez ikakvih podataka, i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama" 20. nov 2019 Fabrika Milan Blagojević - Namenska iz Lučana je najlošije rangirana na listi 40 javnih preduzeća i firmi u državnom vlasništvu, napravljenoj na osnovu indeksa transparentnosti, rečeno je danas prilikom predstavljanja tog istraživanja organizacije Transparentnost Srbija. Navedeno je da fabrika Milan Blagojević ima internet stranicu samo na engleskom jeziku, ali gotovo bez ikakvih podataka, i da nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama. U kategoriji "netransparentnih" firmi su i Aerodromi Srbija, dok je Srbijagas "uglavnom netransparentan". Nijedna od 40 kompanija nije "potpuno transparentna", a najbolju ocenu su zaslužile Srbijavode. U istoj kategoriji "uglavnom transparentnih" su i Putevi Srbija, Beogradski vodovod i kanalizacija, Elektroprivreda Srbije, navedeno je u istraživanju. (FoNet)Podelite ovu stranicu!

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/danas-da-li-je-priznavanje-kosova-razlog-za-izmene-zakona-o-referendumu.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Danas: Da li je priznavanje Kosova razlog za izmene Zakona o referendumu?

 Najavljene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ponovo su aktivirale rasprave o tome da li vlast iza kulisa usaglašavanja zakona sa Ustavom ustvari olakšava sebi priznanje Kosova ili ne. Iako se izmeneHronika sreda, 20. novembar 2019.  Najavljene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ponovo su aktivirale rasprave o tome da li vlast iza kulisa usaglašavanja zakona sa Ustavom ustvari olakšava sebi priznanje Kosova ili ne. Iako se izmene zakona osim na odredbe o referendumu odnose i na narodnu inicijativu, političari uglavnom u prvi plan stavljaju izmene oko referenduma i to ukidanje odredbe da je za uspešan referendum potrebno da na njega izađe 50 odsto plus jedan od upisanih birača. Da je reč o olakšavanju priznanja nezavisnosti smatraju u DSS i Narodnoj stranci, dok u LDP misle da nikakav referendum neće rešiti pitanje Kosova. Treba reći i da će referendum biti potrebno organizovati i za izmene Ustava koje se odnose na pravosuđe a u okviru ispunjavanja obaveza iz Pregovaračkog poglavlja 23. Resorni ministar Branko Ružić saopštio je javnosti da se predloženim izmenama predviđa da za promenu Ustava više ne bude potrebna većina od broja upisanih, nego od broja izašlih birača. Predsednik DSS Miloš Jovanović ocenjuje da je najavljeno donošenje novog Zakona u funkciji planirane promene Ustava i "završnog čina izdaje državnih interesa priznanjem secesije Kosova". "Bude li predloženi Zakon usvojen u Narodnoj skupštini, sve stranke vladajuće većine će se definitivno samoodrediti kao antidržavne, antinacionalne i nedemokratske", naveo je lider DSS. Prema njegovoj oceni, ukidanje sadašnjeg rešenja kojim je kao uslov punovažnosti utvrđena natpolovična izlaznost građana apsolutno je neprihvatljivo i predstavlja obesmišljavanje referenduma kao forme neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka, kao što su promena granica Srbije i promena Ustava. "Obrazloženje predlagača da se uslov natpolovične izlaznosti briše kako bi se novi zakon uskladio sa Ustavom - jednostavno ne stoji. Ustav ne propisuje potreban broj izašlih glasača da bi referendum bio punovažan, već samo naznačava da se odluka donosi većinom izašlih birača", ocenio je Jovanović. U ponedeljak je potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić kazao da se ona protivi najavljenim izmenama Zakona o referendumu, jer smatra da je cilj vlasti da time olakša priznavanje Kosova kao nezavisne države. Đorđo Žujović, član Predsedništva LDP, pak kaže da ga brine što se o ovako bitnim stvarima uopšte ne razgovara, već po običaju dobijamo gotova rešenja zakona oko kojih posle postoji sporenja. - Nisam pripadnik škole koja u svemu vidi nekakvu "kosovsku zaveru" niti mogu oceniti prema informacijama kojima raspolažem da li se ovde radi o promeni zakona radi lakšeg uspeha potencijalnog referenduma o Kosovu. Ali ono što mogu potpuno sigurno tvrditi, to je da pitanje Kosova sigurno neće rešiti nikakav referendum u ovako zatrovanoj atmosferi u kojoj se u svemu vidi zavera, u svakome izdajnik a bilo kom postupku samo nešto negativno - kaže Žujović za Danas. Kako dodaje, za to je pre svega odgovorna vlast koja ubrzano gubi svoj kredibilitet iz dana u dan postupcima koji se ne mogu nazvati demokratskim, a ponekad ni normalnim. - Zato je važno da svako donošenje zakona prati stvarna javna rasprava, a ne da se razgovara po kružocima i klanovima, pa se onda jedno jutro probudimo i shvatimo da neko donosi neke uredbe i odredbe bez odgovornosti za ono što čini - ukazuje Žujović. Šta je zaista prava namera vlasti teško da će ikada biti sasvim jasno, ali ono što na prvu loptu deluje kao pozitivno je da najavljene izmene referendum i narodnu inicijativu donekle približavaju i olakšavaju građanima. Građani putem narodne inicijative mogu da utiču na promene pojedinih zakonskih rešenja. Kako je rekao Branko Ružić, do sada je zabeležena samo jedna narodna inicijativa za koju bi moglo da se kaže da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" za promenu Krivičnog zakonika (Inicijativa se razlikuje od referenduma po tome što građani prikupljenim potpisima, od skupštine traže da nešto usvoji). Prema Ružićevim rečima, broj da bi inicijativa biti pokrenuta ubuduće će biti pet odsto birača, ako je reč o opštinskoj, onda upisanih u toj opštini. Kako je Ružić ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da opštine samostalno utvrđuju ovaj procenat, što je ranije za posledicu imalo da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto. "Predložićemo i znatno produžavanje roka za prikupljanje potpisa, sa dosadašnjih i neprimerenih sedam dana na čak 90 dana", naveo je on. Jedna od novina je i da se uvode obavezni i fakultativni referendum, kao i prethodni i naknadni na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritorije. A predviđa se i proširenje kruga birača na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem. Kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije. (Danas)  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=11&dd=20&nav_id=1620055

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ćuprija dobija novu ćupriju - Biz

Izgradnja još jednog mosta preko Velike Morave u Ćupriji trebalo da počne 2021. godine, nadaju se u lokalnoj samoupravi.Opština je izradila Plan detaljne regulacije gradskog naselja Ćuprija, a dalji koraci u nastavku realizacije ovog projekta u nadležnosti su republičkih institucija i preduzeća."JP Putevi Srbije doneli su odluku da izradu Idejnog projekta sa studijom opravdanosti izgradnje mosta preko reke Velike Morave i pristupnih saobraćajnica u Ćupriji dobije grupa ponuđača - Institut za puteve AD Beograd i Mostprojekt a.d. Beograd", kažu za eKapiju iz Kabineta predsednika Opštine.Kako za eKapiju navode iz Kabineta predsednika Opštine, prema informaciji od pre 20-tak dana, projekat se nalazio na lokacijskim uslovima. Dodaju da je realno očekivati da u 2020. godini bude završen projekat za građevinsku dozvolu, a da u 2021. bude raspisana javna nabavka za izvođenje radova na izgradnji novog mosta."Intencija predsednika opštine Ninoslava Erića je da već u 2022. na horizontu iznad Morave imamo obrise novog mosta. To bi svakako iskazalo i jednu simboličnu notu tog graditeljskog poduhvata, jer su 1922. godine izgrađeni prvi čelični mostovi u Srbiji, finansirani sredstvima reparacije na ime ratne štete nastale tokom Velikog rata. Jedan od tih mostova bio je i dalje funkcionalni Moravski most, tzv. Žuti most", navode iz Kabineta.  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: tanjugbiz.rs

Link: http://www.tanjugbiz.rs/vest/29068/Sombor-se-sprema-za-izgradnju-nove-regionalne-deponije

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sombor se sprema za izgradnju nove regionalne deponije

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo.Foto Tanjug/F.Krainčanić, ilustracija SOMBOR - Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo. U regionalnom centru za upravljanje otpada, koji bi mogao da bude izgrađen uz već postojeću deponiju u Rančevu, odlagao bi se otpad iz opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, ali i drugih obližnjih opština uz naknadu.   Kompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa Tagovi: Sombor, deponija, izgradnja

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: ozonpress.net

Link: https://www.ozonpress.net/drustvo/namenska-iz-lucana-najlosija-po-transparentnosti/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Namenska iz Lučana najlošija po transparentnosti - Ozonpress :: internet portal

Fabrika Milan Blagojević - Namenska iz Lučana je najlošije rangirana na listi 40 javnih preduzeća i firmi u državnom vlasništvu, napravljenoj na osnovu indeksa transparentnosti, rečeno je danas prilikom predstavljanja tog istraživanja organizacije Transparentnost Srbija. Navedeno je da fabrika Milan Blagojević ima internet stranicu samo na engleskom jeziku, ali gotovo bez ikakvih podataka, i da nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama. U kategoriji "netransparentnih" firmi su i Aerodromi Srbija, dok je Srbijagas "uglavnom netransparentan". Nijedna od 40 kompanija nije "potpuno transparentna", a najbolju ocenu su zaslužile Srbijavode. U istoj kategoriji "uglavnom transparentnih" su i Putevi Srbija, Beogradski vodovod i kanalizacija, Elektroprivreda Srbije, navedeno je u istraživanju.Fabrika Milan Blagojević - Namenska iz Lučana je najlošije rangirana na listi 40 javnih preduzeća i firmi u državnom vlasništvu, napravljenoj na osnovu indeksa transparentnosti, rečeno je danas prilikom predstavljanja tog istraživanja organizacije Transparentnost Srbija. Navedeno je da fabrika Milan Blagojević ima internet stranicu samo na engleskom jeziku, ali gotovo bez ikakvih podataka, i da nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama.U kategoriji "netransparentnih" firmi su i Aerodromi Srbija, dok je Srbijagas "uglavnom netransparentan". Nijedna od 40 kompanija nije "potpuno transparentna", a najbolju ocenu su zaslužile Srbijavode.U istoj kategoriji "uglavnom transparentnih" su i Putevi Srbija, Beogradski vodovod i kanalizacija, Elektroprivreda Srbije, navedeno je u istraživanju.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: POLITIČKA KORUPCIJA I DALJE POSTOJI

POLITIČKA KORUPCIJA I DALJE POSTOJIBEOGRAD, 20. novembar 2019. (FoNet) - Politička korupcijapostoji, nije pobeđena, a moglo bi se reći i da je veća,izjavio je večeras penzionisani policijski inspektor SinišaJanković na promociji svoje knjige "Oči u oči sa političkomkorupcijom".Da radim i dalje u MUP, pisao bih knjigu, ali ni reč ne bihobjavio, rekao je Janković, koji dodaje da je razmišljao oposledicama zbog onoga što je izneo u knjizi.Janković je rekao da je u policiji radio 31 godinu i da jesvestan da ako nešto treba da se dogodi, dogodiće se.Vodio sam računa o tome, valjda je svima jasno da nisamnapisao sve što znam, dodao je on.Janković je rekao da nikada sebi nije dozvolio da bilo štauradi na nezakonit način, ali da u nekim stvarima nije imaoključnu podršku nadređenih starešina.Oni koji nisu poslušni se na različite načine sklanjaju,pakosti im se. Neke će učiniti poslušnima. Ima ljudi koji sudobri policajci, pa su još i poslušni. Bude nekih hapšenja,ali problem je ono što se ne uradi, ukazao je Janković.Janković je potom govorio o situaciji posle izbora 2012.godine i dolasku nove vlasti, kao i ličnoj podršciAleksandra Vučića.Teško je opisati tu energiju i reči kojima su nas, koji smobili u Radnoj grupi (za istraživanje 24 sporneprivatizacije), bodrili. Nisam u to verovao dve nedelje,rekao je on i dodao da su im bili dostupni resursi za kojenije znao da postoje u policiji.Janković je rekao da je prvi slučaj bila Jugoremedija izZrenjanina, ali da je to bilo sitno, posle čega je usledilohapšenje bivšeg ministra Olivera Dulića, kojeg je tužilacvrlo brzo pustio na slobodu.Potom je Aleksandar Vučić došao da nam lično da podršku irekao da ga nijedno ime ne interesuje, samo da mi radimoposao, rekao je Janković i naglasio da su potom usledilahapšenja bivšeg ministra Saše Dragina i biznismena MiroslavaMiškovića.Bilo je toliko dobro da nije moglo da traje i kraj je došaovrlo brzo, ocenio je on i naveo da je u decembru 2012.godine održan sastanak Vučića i lidera SPS Ivice Dačića.Nisam bio na tom sastanku, ali posle toga je sve stalo,rekao je Janković i predočio da je bilo imena "spakovanih dokraja za hapšenje", koji nisu uhapšeni.Janković je rekao da je bilo krivičnih prijava protiv 10imena koja su ostala negde u fioci.Janković je nekadašnji član Radne grupe za istraživanje 24sporne privatizacije, a knjigu je odlučio da napiše 2010.godine, kada mu je načelnik policije naredio da svoj Alfatim povuče "sa vrata" Azotare Pančevo.Prema njegovim rečima, bilo je nekih pozitivnih pomaka 2012.godine, pre izbora, kada su mu mlađe kolege govorile "šefe,ništa od tvoje knjige" .Tada sam govorio - nije važna moja knjiga, važno da državaopstane, rekao je Janković u razgovoru sa novinarkom CINSMilicom Šarić u Centru za kulturnu dekontaminaciju.Sada mi kažu kolege, koje još rade, do pre koju godinu smo imogli da radimo, sada ništa, rekao je Janković. (kraj)lj/ivt 20:37

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/politika/da-li-je-priznavanje-kosova-razlog-za-izmene-zakona-o-referendumu/

Autori: http://srbin.info

Teme: Korupcija

Naslov: Da li je priznavanje Kosova razlog za izmene Zakona o referendumu?

Najavljene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ponovo su aktivirale rasprave o tome da li vlast iza kulisa usaglašavanja zakona sa Ustavom ustvari olakšava sebi priznanje Kosova ili ne.Najavljene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ponovo su aktivirale rasprave o tome da li vlast iza kulisa usaglašavanja zakona sa Ustavom ustvari olakšava sebi priznanje Kosova ili ne. Iako se izmene zakona osim na odredbe o referendumu odnose i na narodnu inicijativu, političari uglavnom u prvi plan stavljaju izmene oko referenduma i to ukidanje odredbe da je za uspešan referendum potrebno da na njega izađe 50 odsto plus jedan od upisanih birača. Da je reč o olakšavanju priznanja nezavisnosti smatraju u DSS i Narodnoj stranci, dok u LDP misle da nikakav referendum neće rešiti pitanje Kosova. Treba reći i da će referendum biti potrebno organizovati i za izmene Ustava koje se odnose na pravosuđe a u okviru ispunjavanja obaveza iz Pregovaračkog poglavlja 23. Resorni ministar Branko Ružić saopštio je javnosti da se predloženim izmenama predviđa da za promenu Ustava više ne bude potrebna većina od broja upisanih, nego od broja izašlih birača. Predsednik DSS Miloš Jovanović ocenjuje da je najavljeno donošenje novog Zakona u funkciji planirane promene Ustava i "završnog čina izdaje državnih interesa priznanjem secesije Kosova". "Bude li predloženi Zakon usvojen u Narodnoj skupštini, sve stranke vladajuće većine će se definitivno samoodrediti kao antidržavne, antinacionalne i nedemokratske", naveo je lider DSS. Prema njegovoj oceni, ukidanje sadašnjeg rešenja kojim je kao uslov punovažnosti utvrđena natpolovična izlaznost građana apsolutno je neprihvatljivo i predstavlja obesmišljavanje referenduma kao forme neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka, kao što su promena granica Srbije i promena Ustava. "Obrazloženje predlagača da se uslov natpolovične izlaznosti briše kako bi se novi zakon uskladio sa Ustavom - jednostavno ne stoji. Ustav ne propisuje potreban broj izašlih glasača da bi referendum bio punovažan, već samo naznačava da se odluka donosi većinom izašlih birača", ocenio je Jovanović. U ponedeljak je potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić kazao da se ona protivi najavljenim izmenama Zakona o referendumu, jer smatra da je cilj vlasti da time olakša priznavanje Kosova kao nezavisne države. Đorđo Žujović, član Predsedništva LDP, pak kaže da ga brine što se o ovako bitnim stvarima uopšte ne razgovara, već po običaju dobijamo gotova rešenja zakona oko kojih posle postoji sporenja. - Nisam pripadnik škole koja u svemu vidi nekakvu "kosovsku zaveru" niti mogu oceniti prema informacijama kojima raspolažem da li se ovde radi o promeni zakona radi lakšeg uspeha potencijalnog referenduma o Kosovu. Ali ono što mogu potpuno sigurno tvrditi, to je da pitanje Kosova sigurno neće rešiti nikakav referendum u ovako zatrovanoj atmosferi u kojoj se u svemu vidi zavera, u svakome izdajnik a bilo kom postupku samo nešto negativno - kaže Žujović za Danas. Kako dodaje, za to je pre svega odgovorna vlast koja ubrzano gubi svoj kredibilitet iz dana u dan postupcima koji se ne mogu nazvati demokratskim, a ponekad ni normalnim. - Zato je važno da svako donošenje zakona prati stvarna javna rasprava, a ne da se razgovara po kružocima i klanovima, pa se onda jedno jutro probudimo i shvatimo da neko donosi neke uredbe i odredbe bez odgovornosti za ono što čini - ukazuje Žujović. Šta je zaista prava namera vlasti teško da će ikada biti sasvim jasno, ali ono što na prvu loptu deluje kao pozitivno je da najavljene izmene referendum i narodnu inicijativu donekle približavaju i olakšavaju građanima. Građani putem narodne inicijative mogu da utiču na promene pojedinih zakonskih rešenja. Kako je rekao Branko Ružić, do sada je zabeležena samo jedna narodna inicijativa za koju bi moglo da se kaže da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" za promenu Krivičnog zakonika (Inicijativa se razlikuje od referenduma po tome što građani prikupljenim potpisima, od skupštine traže da nešto usvoji). Prema Ružićevim rečima, broj da bi inicijativa biti pokrenuta ubuduće će biti pet odsto birača, ako je reč o opštinskoj, onda upisanih u toj opštini. Kako je Ružić ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da opštine samostalno utvrđuju ovaj procenat, što je ranije za posledicu imalo da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto. "Predložićemo i znatno produžavanje roka za prikupljanje potpisa, sa dosadašnjih i neprimerenih sedam dana na čak 90 dana", naveo je on. Jedna od novina je i da se uvode obavezni i fakultativni referendum, kao i prethodni i naknadni na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritorije. A predviđa se i proširenje kruga birača na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem. Kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.                  POMOZITE RAD SRBIN.INFO DINARSKOM UPLATOM - KLIKNITE OVDE! UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: danas.rs Oznake: zakon o referendumu, Kosovo, Priznanje Kosova, referendum

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: srbijajavlja.rs

Link: https://www.srbijajavlja.rs/2019/11/sta-se-krije-iza-izmene-zakona-o-referendumu-sprema-se-priznanje-kosova-srbija-u-soku/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Šta se krije iza izmene Zakona o referendumu? SPREMA SE PRIZNANJE KOSOVA?? Srbija u šoku!

5 minuta agovKontakteNajavljene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ponovo su aktivirale rasprave o tome da li vlast iza kulisa usaglašavanja zakona sa Ustavom ustvari olakšava sebi priznanje Kosova ili ne.Iako se izmene zakona osim na odredbe o referendumu odnose i na narodnu inicijativu, političari uglavnom u prvi plan stavljaju izmene oko referenduma i to ukidanje odredbe da je za uspešan referendum potrebno da na njega izađe 50 odsto plus jedan od upisanih birača.Loading...Da je reč o olakšavanju priznanja nezavisnosti smatraju u DSS i Narodnoj stranci, dok u LDP misle da nikakav referendum neće rešiti pitanje Kosova. Treba reći i da će referendum biti potrebno organizovati i za izmene Ustava koje se odnose na pravosuđe a u okviru ispunjavanja obaveza iz Pregovaračkog poglavlja 23.Resorni ministar Branko Ružić saopštio je javnosti da se predloženim izmenama predviđa da za promenu Ustava više ne bude potrebna većina od broja upisanih, nego od broja izašlih birača.Predsednik DSS Miloš Jovanović ocenjuje da je najavljeno donošenje novog Zakona u funkciji planirane promene Ustava i "završnog čina izdaje državnih interesa priznanjem secesije Kosova"."Bude li predloženi Zakon usvojen u Narodnoj skupštini, sve stranke vladajuće većine će se definitivno samoodrediti kao antidržavne, antinacionalne i nedemokratske", naveo je lider DSS. Prema njegovoj oceni, ukidanje sadašnjeg rešenja kojim je kao uslov punovažnosti utvrđena natpolovična izlaznost građana apsolutno je neprihvatljivo i predstavlja obesmišljavanje referenduma kao forme neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka, kao što su promena granica Srbije i promena Ustava. "Obrazloženje predlagača da se uslov natpolovične izlaznosti briše kako bi se novi zakon uskladio sa Ustavom - jednostavno ne stoji. Ustav ne propisuje potreban broj izašlih glasača da bi referendum bio punovažan, već samo naznačava da se odluka donosi većinom izašlih birača", ocenio je Jovanović.U ponedeljak je potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić kazao da se ona protivi najavljenim izmenama Zakona o referendumu, jer smatra da je cilj vlasti da time olakša priznavanje Kosova kao nezavisne države.Đorđo Žujović, član Predsedništva LDP, pak kaže da ga brine što se o ovako bitnim stvarima uopšte ne razgovara, već po običaju dobijamo gotova rešenja zakona oko kojih posle postoji sporenja.- Nisam pripadnik škole koja u svemu vidi nekakvu "kosovsku zaveru" niti mogu oceniti prema informacijama kojima raspolažem da li se ovde radi o promeni zakona radi lakšeg uspeha potencijalnog referenduma o Kosovu. Ali ono što mogu potpuno sigurno tvrditi, to je da pitanje Kosova sigurno neće rešiti nikakav referendum u ovako zatrovanoj atmosferi u kojoj se u svemu vidi zavera, u svakome izdajnik a bilo kom postupku samo nešto negativno - kaže Žujović za Danas. Kako dodaje, za to je pre svega odgovorna vlast koja ubrzano gubi svoj kredibilitet iz dana u dan postupcima koji se ne mogu nazvati demokratskim, a ponekad ni normalnim.- Zato je važno da svako donošenje zakona prati stvarna javna rasprava, a ne da se razgovara po kružocima i klanovima, pa se onda jedno jutro probudimo i shvatimo da neko donosi neke uredbe i odredbe bez odgovornosti za ono što čini - ukazuje Žujović.Šta je zaista prava namera vlasti teško da će ikada biti sasvim jasno, ali ono što na prvu loptu deluje kao pozitivno je da najavljene izmene referendum i narodnu inicijativu donekle približavaju i olakšavaju građanima. Građani putem narodne inicijative mogu da utiču na promene pojedinih zakonskih rešenja.Kako je rekao Branko Ružić, do sada je zabeležena samo jedna narodna inicijativa za koju bi moglo da se kaže da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" za promenu Krivičnog zakonika (Inicijativa se razlikuje od referenduma po tome što građani prikupljenim potpisima, od skupštine traže da nešto usvoji). Prema Ružićevim rečima, broj da bi inicijativa biti pokrenuta ubuduće će biti pet odsto birača, ako je reč o opštinskoj, onda upisanih u toj opštini.Kako je Ružić ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da opštine samostalno utvrđuju ovaj procenat, što je ranije za posledicu imalo da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto. "Predložićemo i znatno produžavanje roka za prikupljanje potpisa, sa dosadašnjih i neprimerenih sedam dana na čak 90 dana", naveo je on.Jedna od novina je i da se uvode obavezni i fakultativni referendum, kao i prethodni i naknadni na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritorije. A predviđa se i proširenje kruga birača na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem. Kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.                   

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/sombor-se-sprema-za-izgradnju-nove-regionalne-deponije/r0kpptf

Autori: Tanjug

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sombor se sprema za izgradnju nove regionalne deponije

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo.U regionalnom centru za upravljanje otpada, koji bi mogao da bude izgrađen uz već postojeću deponiju u Rančevu, odlagao bi se otpad iz opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, ali i drugih obližnjih opština uz naknadu.Godišnje se na ovu deponiju doveze oko 60 hiljada tona otpada koji stvori oko 200.000 žitelja ovih opština, a ukoliko do izgradnje novih kapaciteta dođe, biće moguće da deponija primi oko 100.000 tona godišnje.Lokalnoj samoupravi je ove godine iz Zelenog fonda Ministarstva zaštite životne sredine opredeljeno 40,56 miliona dinara za projekat "Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom".Izrada projektno-tehničke dokumentacije za novi centar prethodno podrazumeva studiju opravdanosti sa Generalnim Projektom koji mora biti u skladu sa zahtevima EU, zatim, izveštaj o analizi troškova i koristi, studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, navodi se, izmedju ostalog, u konkursnoj dokumentaciji objavljenoj na sajtu Grada Sombora.U dokumentaciji se napominje da osim Sombora, ne postoje podaci o morfološkom sastavu otpada za druge opštine ovog regiona, međutim, kaže se, na osnovu sakupljanih količina u ostalim lokalnim samoupravama Vojvodine, sastav otpada je sličan."Značajnije razlike se mogu javiti u opštinama poput Odžaka, u kojoj kvalitet vode za piće ne zadovoljava odredjene standarde, te je stanovništvo prinudjeno da kupuje flaširanu vodu, a samim tim će se u otpadu pojaviti veća količina PET ambalaže", stoji u dokumentu.Brojke pokazuju da od ukupnog otpada koji se skladišti u sadašnju deponiju u blizini Sombora, najveći deo čini baštenski otpad (oko 27 odsto), drugi biorazgradivi otpad (oko 40 procenata), papir 6,52 posto, staklo 1,93 odsto...Procenjuje se, kažu nadležni, da će troškovi selekcije neobrađenog komunalnog otpada iz Sombora i opština regiona, biti daleko viši od vrednosti izdvojenih sekundarnih sirovina i drugih korisnih i upotrebljivih materijala iz otpada."U takvoj situaciji se postavlja pitanje kako se iz ovakvog komunalnog otpada može ostvariti zarada", pitanje je koje se postavlja u mišljenju iznetom u konkursnoj dokumentaciji.Odgovor za rešenje ovog problema, prema istom dokumentu, leži u iskustvima koja se mogu preuzeti iz evropske prakse tretmana otpada."U Evropi se prihodi od otpada i posledično dobit ostvaruju prvenstveno putem plaćanja preuzetog komunalnog otpada", navodi se u dokumentaciji.Cena preuzimanja mešovitog komunalnog otpada u Sloveniji, Austriji i Italiji prosečno je viša od 120 evra po toni, bez PDV-a, dok je cena preuzimanja mešovite komunalne ambalaže, kaže se, prosečno viša od 100 evra po toni.U kompleksu Centra u Rančevu, navodi se, predviđena je mogućnost izgradnje kogeneracijske energane za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi goriva dobijenog iz mešovitog komunalnog otpada.            

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Reforme Srbije

Spiker:Srbija mora da ubrza reforme u oblasti nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobodu izražavanja, sprečavanje korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Istovremeno u Briselu se uveliko priča o novim principima pristupanja Uniji, za koje Beograd tvrdi da se ne odnose na Srbiju. Tamo je juče održan sastanak šefova diplomatija zemalja članica, ali bez nekog konkretnog dogovora o tome kako bi proširenje Unije u narednom periodu trebalo da izgleda. Jedino što su se dogovorili je da će o ovoj ideji ponovo pričati naredne godine. Tuti Tuputainen, finska ministarka spoljnih poslova:Nismo razgovarali o detaljima iz francuskog predloga. Imali smo opštu raspravu o proširenju i želeli smo da ponovimo našu posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Ali smo čuli francuski predlog. Neki su o tome govorili, neki su bili pozitivniji kada je u pitanju taj predlog, neki oprezniji. Ipak, Evropska komisija je ta koja bi trebalo da pripremi svoj predlog o kome će Savet kasnije diskutovati. Ali ovo vreme je posebno, jer je u toku institucionalna tranzicija. Dakle, komisija će, nadam se, što je pre moguće početi sa radom već početkom decembra. I moramo da sačekamo i vidimo kakav će stav oni zauzeti. Lično, jedva čekam njihovu inicijativu, ali moramo sačekati da im počne mandat.      

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: N1

Rubrika: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Gost Gazela Pudar Draško, Instituta za filozofiju i društvenu teoriju

Kako u Srbiji dostići vladavinu prava u kojoj će se prava građana poštovati, a zakoni sprovoditi. To je bila tema diskusije koju su organizovali Crta i Politikon mreža. Evropska komisija je objavila novi izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, to su poglavlja koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava slobode i bezbednosti i u tom izveštaju se navodi da je Srbija napredovala u zakonodavnoj i institucionalnoj reformi nekih oblasti, ali da je neophodno da ubrza reforme u oblasti pravosuđa, slobode izražavanja, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Više o ovoj temi pričala je Gazela Pudar Draško sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Pink

Rubrika: Nacionalni dnevnik 1300

Autori: Jovan Palavestra

Teme: javne rasprave

Naslov: Rasprava o budžetu

Spikerka:Poslanici Skupštine Srbije počeli su raspravu o budžetu za narednu godinu. Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je budžet razvojni i da njegovim usvajanjem zvanično počinje novi investicioni ciklus. Plan državne kase predviđa prihode od oko 1.314 milijarde dinara, a rashodi su oko 20 milijardi veći, što znači da je deficit 0,3% BDP-a. Raspravu u Skupštini prati Jovan Palavestra. Jovane...Jovan Palavestra, novinar:Rasprava o budžetu za ovu godinu počela je nešto posle 11 časova. U ime Vlade ovoj raspravi prisustvuje i predsednica Vlade Ana Brnabić, tu je i ministar finansija Siniša Mali, kao i još neki ministri. Ministar finansija je tokom prethodnih dana govorio o budžetu, danas je poslanicima budžet predstavila premijerka Brnabić. Ana je ponovila da ovaj budžet nije predizborni već razvojni i da će onako kako je kreiran prema planovima Vlade dovesti do poboljšanja životnog standarda građana, ali i do boljih uslova za funkcionisanje privrede. U tom smislu podsetila je da će već u januaru za 5,4% biti povećane penzije, a da se očekuje i povećanje plata u javnom sektoru. Pored toga premijerka je rekla i da treba očekivati u narednoj godini, tj da je predviđeno budžetom za narednu godinu i više sredstava za zdravstvo, školstvo i kulturi, a naročito velika sredstva izdvojena su za kapitalne infrastrukturne investicije. Ovo rasprava je počela u 11 časova i kako je predviđeno poslednji će imati dvostruko vreme za raspravu, a ovoga puta se na dnevnom redu ove skupštinske sednice nalazi samo Zakon o budžetu uz prateće zakone koji praktično predstavljaju istu oblast. Dakle, nema uobičajenog stavljanja više zakona u jednu raspravu. Sad predlažem i da čujemo šta je to predsednica Vlade Srbije rekla poslanicima i javnosti predstavljajući budžet, odnosno predlog budžeta za narednu godinu. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije:Pred Narodnom skupštinom se danas nalazi predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu za koju smo uvereni da će pre svega doprineti daljem podizanju životnog standarda građana u svakom smislu. Ovakav budžet je pre svega razvojni i mi smo uvereni da će on dalje doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje. Glavne karakteristike predloženog budžeta za 2020. godinu su: održiv deficit opšte države u 2020. godini od 0,5% BDP-a, tj oko 30 milijardi dinara-to je opšte države, ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija za oko 1,3% BDP-a, podsticaj rastu kroz povećanje javnih investicija koji će dostići 4,5% BDP-a na nivou opšte države i poresko rasterećenje rada.      

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Pink

Rubrika: Nacionalni dnevnik 16

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: BIA potvrdila autentičnost snimka

Spiker:Bezbednosno informativna agencija potvrdila je autentičnost snimka na kojem ruski obaveštajac Georgi Kleban daje novac jednom navodno srpskom oficiru. Kada je reč o drugom čoveku sa snimka za koga su mediji objavili da je srpski agent u BIA kažu da, na tom slučaju intenzivno rade VBA i sve ostale bezbednosne službe uključujući i samu BIA, kako bi svi relevantni podaci bili dostupni državnom vrhu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu. Prethodno je predsednik naložio Vojno bezbednosnoj agenciji da ispita detalje špijunske afere.Reporter:Predsednik Vučić je u svojstvu vrhovnog komandanta Vojske Srbije sazvao sastanak na kojem će obavestiti o rezultatima istrage, rekla je premijerka Ana Brnabić i dodala da očekuje sve informacije tokom dana.Ana Brnabić, predsednica Vlade:Ja sam se rano jutros videla sa predsednikom Vučićem sastali smo se da razgovaramo o ovome, on je kao vrhovni komandant Vojske Republike Srbije naložio Vojno bezbednosnoj agenciji da israži ovu aferu i videćemo očekujem svakako u svakom trenutku da dobijem još neke dodatne informacije. U stalnom sam kontaktu sa predsednikom, ukoliko je ovo istina onda je to kao što sam rekla ozbiljan problem. Ovo je stvar kojom ćemo ozbiljno morati da se pozabavimo.Reporter:Blic je pisao da je ruski diplomata i pripadnik Vojne obaveštajne službe Georgij Kleban akter snimka na kome se vidi, kako predaje novac jednom navodno visoko pozicioniranom zvaničniku Srbije. Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da je u poslednjih 24 sata uz načelnika Vojno bezbednosne agencije generala Đuru Jovanića imao više razgovora sa Vrhovnim komandantom Vojske Srbije Aleksandrom Vučićem, da sutra očekuje više informacija.Aleksandar Vulin, ministar odbrane:Vrhovni komandant prikuplja informacije i očekujem da u toku sutrašnjeg dana pozove i okupi sve šefove obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, kao i načelnica Generalštaba Vojske Srbije. Situacija je ozbiljna i vrhovni komandant će zaključke doneti posle podrobnog i strpljivog razmatranja. A ono što bih lično dodao je da za mene postoje neke stvari koje su nesporne, ali sam siguran da se iza zavese krije i pokušaj udaljavanja Srbije od politike vojne neutralnosti. Verujem u pravednost, pronicljivost i nezavisnost Aleksandra Vuića u donošenju odluka.Reporter:Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić veruje da će državni organi Srbije umeti da se izbore sa ovim izazovima.Jelena Milić, Centar za evroatlantske studije:Možda uistinu određene kremaljske strukture i njihovi partneri u Srbiji imaju razloga da infiltriraju se i da pokušavaju da na vrlo opasan način, kroz sistem bezbednosti da destabilizuju Srbiju. Bojim se da je ova vrsta hibridnih operacija koji ima elemente zaista obaveštajnog rada i korupcije, sa mogućim elementima destabilizacije nešto mnogo opasnije. Nadam se da će državni organi zaista vrlo brzo isterati stvar na čistac.Reporter:Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj smatra da zapadne obaveštajne službe pokušavaju da lansiranjem ove afere pokvare odnose Beograda i Moskve.Vojislav Šešelj, SRS:Meni to liči na montažu zapadnih obaveštajnih službi, jer šta je to što bi neki funkcioner srpski mogao prodati ruskim obaveštajcima. Prvo koje su to tajne kojima mi raspolažemo a da ne znaju i Rusi, Amerikanci i ostali. Ako je bilo nekih tajni do 2005. do 5. oktobra, posle više nije bilo nikakvih tajni. Drugo očigledno je zapadnim silama u interesu da pokvare odnose Srbije sa Rusijom, da dovedu do nekih protivrečnosti i eventualno do sukoba, do sumnjičenja, šta im sve moke pasti na pamet to ćiv čovek ni sanjati ne može.Reporter:Za sutra je najavljen sastanak predsednika Vučića sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Šarčenkom ali nije poznato da li ima veze sa ovim slučajem i na čiju inicijativu dolazi do njega.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Pink

Rubrika: Nacionalni dnevnik 16

Autori: Jovan Palavestra

Teme: javne rasprave

Naslov: Rasprava o budžetu

Spikerka:Poslanici Skupštine Srbije počeli su raspravu o budžetu za narednu godinu. Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je budžet razvojni i da njegovim usvajanjem zvanično počinje novi investicioni ciklus. Plan državne kase predviđa prihode od oko 1.314 milijarde dinara, a rashodi su oko 20 milijardi veći, što znači da je deficit 0,3% BDP-a. Raspravu u Skupštini prati Jovan Palavestra. Jovane...Jovan Palavestra, novinar:Rasprava o budžetu za ovu godinu počela je nešto posle 11 časova. U ime Vlade ovoj raspravi prisustvuje i predsednica Vlade Ana Brnabić, tu je i ministar finansija Siniša Mali, kao i još neki ministri. Ministar finansija je tokom prethodnih dana govorio o budžetu, danas je poslanicima budžet predstavila premijerka Brnabić. Ana je ponovila da ovaj budžet nije predizborni već razvojni i da će onako kako je kreiran prema planovima Vlade dovesti do poboljšanja životnog standarda građana, ali i do boljih uslova za funkcionisanje privrede. U tom smislu podsetila je da će već u januaru za 5,4% biti povećane penzije, a da se očekuje i povećanje plata u javnom sektoru. Pored toga premijerka je rekla i da treba očekivati u narednoj godini, tj da je predviđeno budžetom za narednu godinu i više sredstava za zdravstvo, školstvo i kulturi, a naročito velika sredstva izdvojena su za kapitalne infrastrukturne investicije. Ovo rasprava je počela u 11 časova i kako je predviđeno poslednji će imati dvostruko vreme za raspravu, a ovoga puta se na dnevnom redu ove skupštinske sednice nalazi samo Zakon o budžetu uz prateće zakone koji praktično predstavljaju istu oblast. Dakle, nema uobičajenog stavljanja više zakona u jednu raspravu. Sad predlažem i da čujemo šta je to predsednica Vlade Srbije rekla poslanicima i javnosti predstavljajući budžet, odnosno predlog budžeta za narednu godinu. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije:Pred Narodnom skupštinom se danas nalazi predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu za koju smo uvereni da će pre svega doprineti daljem podizanju životnog standarda građana u svakom smislu. Ovakav budžet je pre svega razvojni i mi smo uvereni da će on dalje doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje. Glavne karakteristike predloženog budžeta za 2020. godinu su: održiv deficit opšte države u 2020. godini od 0,5% BDP-a, tj oko 30 milijardi dinara-to je opšte države, ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija za oko 1,3% BDP-a, podsticaj rastu kroz povećanje javnih investicija koji će dostići 4,5% BDP-a na nivou opšte države i poresko rasterećenje rada.      

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: N1

Rubrika: Dan uživo/N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Vladin predlog budžeta za 2020. godinu

Premijerka Ana Brnabić rekla je, na sednici Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o budžetu za 2020. godinu, da je uverena da će predloženi budžet, za koji kaže da je razvojni, doprineti porastu životnog standarda građana u svakom smislu, kao i privrednom rastu i napretku zemlje. Ministar finansija Siniša Mali navodi da je budžet skrojen da daje balans i ravnotežu.Premijerka je, obrazlažući predlog budžeta poslanicima Skupštine Srbije, istakla da su predviđene bolje plate zaposlenih, poboljšanje stanja u zdravstvu i školstvu, kulturi, ulaganje u kulturu, kao i "bolje targetiranje socijalne zaštite".Brnabić je navela da je za kapitalne investicije u budžetu namenjeno 260 milijardi dinara.Predloženim budžetom, kako je naglasila, ne ugrožava se privredni rast, ali se predviđa smanjenje javnog duga.Ona je kazala da je procenjeni privredni rast u 2020. godini četiri odsto, a inflacija dva odsto.Brnabić je rekla da će za 0,5 odsto biti smanjen doprinos poslodavaca penzionom fondu, a da će minimalna zarada biti povećana na 30.022 dinara od 1. januara.Premijerka je kazala da poljoprivreda beleži odlične rezultate i da veruje da će ove godine biti prevaziđeni rezultati iz prošle, sa rastom izvoza više od 20 odsto.Budžetom za 2020. godinu je predviđeno ulaganje 7,7 milijardi za obnovu infrastrukture u zdravstvu, 40 odsto više nego u 2018, navela je Brnabić.Brnabić je rekla da je budžet 1.314 milijardi dinara, a da je planirani rashod 22,9 odsto BDP, od čega je 318,5 milijardi za plate zaposlenih i 581,2 milijarde za isplatu penzija, dok se 125 milijardi daje za socijalnu zaštitu.Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije:Pred Narodnom skupštinom se danas nalazi predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu za koju smo uvereni da će pre svega doprineti daljem podizanju životnog standarda građana u svakom smislu. Ovakav budžet je pre svega razvojni i mi smo uvereni da će on dalje doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje. Glavne karakteristike predloženog budžeta za 2020. godinu su: održiv deficit opšte države u 2020. godini od 0,5% BDP-a, tj oko 30 milijardi dinara-to je opšte države, ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija za oko 1,3% BDP-a, podsticaj rastu kroz povećanje javnih investicija koji će dostići 4,5% BDP-a na nivou opšte države i poresko rasterećenje rada.Deo poslanika opozicije ocenio je tokom sednice Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o budžetu za 2020. godinu, da je reč o predizbornom budžetu.Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao je da predlog budžeta za narednu godinu za cilj ima da na grbači realnog sektora, podigne plate u javnom sektoru."Najveće povećanje plata je u policiji, tačno je da su njihove plate bile manje, ali to da je povećanje u policiji najveće jasno govori od koga Vučić očekuje najveću poslušnost u narednom periodu", kazao je Živković.Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić, koji bojkotuje plenarna zasedanja parlamenta, osvrnuo se na konferenciji za novinare u Domu Narodne skupštine i na predlog budžeta za narednu godinu."On je svakako jedan neodgovoran budžet, netransparentan, predizborni i propagandni budžet. Kada govorim o tome kako bih mogao da sublimiram taj budžet, on ne da nije razvojni kao što čujemo od premijerke i ministra finansija, i ne može biti razvojni, zato što imamo jako nizak nivo investicija koji je predviđen, zato što je kurs evra neopravdano nizak, neodrživ i veštački se održava, nemamo rast BDP-a, bolje rečeno na začelju smo u regionu već osam godina koliko ova vlast upravlja Srbijom", istakao je Aleksić.Poslanik Stranke moderne Srbije Vladimir Đurić izjavio je da je predlog budžeta "nepravedan premaprivatnom sektoru".On je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekao da će "javni sektor budžetom dobiti 25 milijardi povećanja plata, četiri procentna poena iznad onoga što govori struka".Đurić je ocenio da je raspodela plodova fiskalne konsolidacije trebalo da bude pravičnija, kao i da su plate u javnom sektoru trebalo da budu povećane onoliko koliko ekonomska struka kaže, jer bi to omogućilo dodatno rasterećenje privrede.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: Pink

Rubrika: Nacionalni dnevnik 1830

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: BIA potvrdila autentičnost snimka

Spiker:Bezbednosno informativna agencija potvrdila je autentičnost snimka na kojem ruski obaveštajac Georgi Kleban daje novac jednom navodno srpskom oficiru. Kada je reč o drugom čoveku sa snimka za koga su mediji objavili da je srpski agent u BIA kažu da, na tom slučaju intenzivno rade VBA i sve ostale bezbednosne službe uključujući i samu BIA, kako bi svi relevantni podaci bili dostupni državnom vrhu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu. Prethodno je predsednik naložio Vojno bezbednosnoj agenciji da ispita detalje špijunske afere.Reporter:Predsednik Vučić je u svojstvu vrhovnog komandanta Vojske Srbije sazvao sastanak na kojem će obavestiti o rezultatima istrage, rekla je premijerka Ana Brnabić i dodala da očekuje sve informacije tokom dana.Ana Brnabić, predsednica Vlade:Ja sam se rano jutros videla sa predsednikom Vučićem sastali smo se da razgovaramo o ovome, on je kao vrhovni komandant Vojske Republike Srbije naložio Vojno bezbednosnoj agenciji da israži ovu aferu i videćemo očekujem svakako u svakom trenutku da dobijem još neke dodatne informacije. U stalnom sam kontaktu sa predsednikom, ukoliko je ovo istina onda je to kao što sam rekla ozbiljan problem. Ovo je stvar kojom ćemo ozbiljno morati da se pozabavimo.Reporter:Blic je pisao da je ruski diplomata i pripadnik Vojne obaveštajne službe Georgij Kleban akter snimka na kome se vidi, kako predaje novac jednom navodno visoko pozicioniranom zvaničniku Srbije. Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da je u poslednjih 24 sata uz načelnika Vojno bezbednosne agencije generala Đuru Jovanića imao više razgovora sa Vrhovnim komandantom Vojske Srbije Aleksandrom Vučićem, da sutra očekuje više informacija.Aleksandar Vulin, ministar odbrane:Vrhovni komandant prikuplja informacije i očekujem da u toku sutrašnjeg dana pozove i okupi sve šefove obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, kao i načelnica Generalštaba Vojske Srbije. Situacija je ozbiljna i vrhovni komandant će zaključke doneti posle podrobnog i strpljivog razmatranja. A ono što bih lično dodao je da za mene postoje neke stvari koje su nesporne, ali sam siguran da se iza zavese krije i pokušaj udaljavanja Srbije od politike vojne neutralnosti. Verujem u pravednost, pronicljivost i nezavisnost Aleksandra Vuića u donošenju odluka.Reporter:Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić veruje da će državni organi Srbije umeti da se izbore sa ovim izazovima.Jelena Milić, Centar za evroatlantske studije:Možda uistinu određene kremaljske strukture i njihovi partneri u Srbiji imaju razloga da infiltriraju se i da pokušavaju da na vrlo opasan način, kroz sistem bezbednosti da destabilizuju Srbiju. Bojim se da je ova vrsta hibridnih operacija koji ima elemente zaista obaveštajnog rada i korupcije, sa mogućim elementima destabilizacije nešto mnogo opasnije. Nadam se da će državni organi zaista vrlo brzo isterati stvar na čistac.Reporter:Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj smatra da zapadne obaveštajne službe pokušavaju da lansiranjem ove afere pokvare odnose Beograda i Moskve.Vojislav Šešelj, SRS:Meni to liči na montažu zapadnih obaveštajnih službi, jer šta je to što bi neki funkcioner srpski mogao prodati ruskim obaveštajcima. Prvo koje su to tajne kojima mi raspolažemo a da ne znaju i Rusi, Amerikanci i ostali. Ako je bilo nekih tajni do 2005. do 5. oktobra, posle više nije bilo nikakvih tajni. Drugo očigledno je zapadnim silama u interesu da pokvare odnose Srbije sa Rusijom, da dovedu do nekih protivrečnosti i eventualno do sukoba, do sumnjičenja, šta im sve moke pasti na pamet to ćiv čovek ni sanjati ne može.Reporter:Za sutra je najavljen sastanak predsednika Vučića sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Šarčenkom ali nije poznato da li ima veze sa ovim slučajem i na čiju inicijativu dolazi do njega.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 20.11.2019

Medij: TV Lav plus Užice

Rubrika: Glasnik/TV Lav plus

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Delimična transparentnost javnih preduzeća

Spiker:Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su delimično transparentna, nalaze istraživanja, Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu, predstavljenog u Beogradu. U istraživanju organizacije Transparentnost Srbija u saradnji s Transparentnošću Češke preduzeća rangirano je 40 preduzeća. Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su “Srbijavode” i “Toplana Šabac”, a najlošije rangirana "MB Namenska" za koje je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorio na zahteve za pristup informacijama.

----------------------------------------------------------