Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 22.11.2019

Medij: 24 Sata     Strana: 7

Rubrika: Beograd

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poklon od Švajcaraca: još tri tramvajske prikolice za GSP

Poklon od Švajcaraca: još tri tramvajske prikolice za GSP

javno koMunalno preduzeće GSP “Beograd” raspisalo je tender kako bi izabralo firmu koja će im iz Švajcarske transportovati tri tramvajske prikolice koje su dobili od Grada Bazela.

Kako stoji u tehničkom opisu javne nabavke, tri tramvajske prikolice trenutno se nalaze u Bazelu, gde bi narednih dana trebalo biti transportovane ka Beogradu, o trošku ponuđača, odnosno GSP-a.

- Tramvajske prikolice moraju biti preuzete u Bazelu u toku januara 2020. godine, a ponuđač bi trebalo da obezbedi svu potrebnu opremu i mehanizaciju za istovar tramvajskih prikolica na lokaciji “Depo Sava”, uz obezbeđivanje i osoblja koje će učestovati u radnjama priliko istovara - stoji u tenderu.

Prema informacijama koje stoje u tenderu, procenjena vrednost svake prikolice je 2.000 švajcarskih franaka, polovne su i nemaju nikakvu drugu komercijalnu vrednost.

Ovo je samo poslednja donacija Grada Bazela od kojeg je Beograd u poslednjih 18 godina dobio više od 80 tramvaja i prikolica.

Donacija tramvaja iz Švajcarske u okviru koje je u Beograd poslato 115 ovih vozila sa prikolicama počela je 2001, a završena 2016. godine.

Ove donacije bile su važne za Beograd i GSP jer su u nekim kritičnim momentima za naš grad predstavljali ključ i oslonac za prevoz.

Švajcarski tramvaji postali su i simbol Beograda pa su ih sugrađani vrlo brzo prozvali jednostavno „švajcarcima”.

ovo je samo poslednja donacija Grada Bazela koji je za 18 godina Beogradu poklonio više od 80 tramvaja i prikolica

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Alo     Strana: 14

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Na samrti me je molila da naša deca budu dobri Ijudi

Na samrti me je molila da naša deca budu dobri Ijudi

Leonora Cvijović, zamenica tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, preminula je 21. novembra, na Aranđelovdan, posle kratke i teške bolesti.

Leonora je celog života radila kao tužilac i maksimalno se posvetila svojoj profesiji. Posao je obavljala izuzetno savesno i moralno, do granica izdržljivosti, sve u zaštiti morala, pravnog poretka i pravednosti, jer nije htela da joj bilo ko kaže da nešto nije uradila, a da je to bila obaveza tužioca. Karijeru je počela davnih osamdesetih godina u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu, zatim je bila zamenica okružnog javnog tužioca, višeg javnog tužioca i na kraju zamenica apelacionog javnog tužioca.

Njen suprug Milenko Cvijović, sudija Apelacionog suda, kaže da je u svom radu uvek u prvi plan stavljala zakonitost, moral i poštenje, bez obzira na posledice!

- Međutim, nisu svi tako radili i mislili, pa je u jednom trenutku zbog svoje „okrutnosti“ u poštovanju zakona i morala pala u nemilost onih kojima to nije bio cilj i koji su nažalost radili u pravosuđu, iako to nisu zaslužili. Zbog toga su je u jednom periodu u takozvanoj deformi pravosuđa sklonili jer im je kao takva smetala, i to bez razumnog obrazloženja, osim što su oni i njihovi principali tako mislili. To je na nju ostavilo velike zdravstvene posledice. Nije mogla da shvati i razume zbog čega i zašto, ako je sve radila po zakonu, kvalitetno, savesno i odgovorno. Nakon odlaska tih nemilosrdnih ljudi iz pravosuđa, koji su u svom karakteru imali sve osim savesnosti i stručnosti, sa dolaskom nove vlasti je vraćena na posao - kaže sudija Cvijović i dodaje da su posledice ostavile trag.

- U poslednjih godinu dana joj je otkrivena teška bolest, koja je imala najgore simptome i za koju nije bilo leka. Radilo se o angiosarkomu velikog potencijala. Međutim, ona je uprkos tome nastavila da radi. Svoj tužilački posao je, uz svoju porodicu, volela najviše na svetu. Svojoj deci, ćerki Tamari i sinu Stefanu, uvek je govorila da su poštenje i moral na prvom mestu i da moraju da budu dobri ljudi da bi ih društvo cenilo. Tako je govorila i u svojim poslednjim trenucima. Molila me je da nastavim tamo gde je ona stala da bi naša deca postala pošteni, časni i odgovorni ljudi! - kaže sudija Cvijović. S. DŽ. S.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Blic     Strana: 1,2,3

Rubrika: Tema dana

Autori: Redakcija

Teme: Sukob interesa

Naslov: KOJE STRANE SLUŽBE OPERIŠU PO SRBIJI

KOJE

STRANE SLUŽBE OPERIŠU PO SRBIJI

Naša zemlja je interesantna mnogim obaveštajnim službama, pogotovo najvećih svetskih sila, ali i država regiona. Razlozi brojni, od nedavnih ratova do geopolitičkog položaja Srbije

IS je mesto obračuna svetskih špijuna

ČIJIAGENTI OPERIŠU PO NAŠOJ DRŽAVI?

Afera “ruski špijun” otkrila je da Srbija interesantna mnogim obaveštajnobezbednosnim službama, pogotovo vodećih svetskih sila, a razlozi za to su brojni, od nezavršenih ratova na Balkanu do geopolitičke pozicije Srbije koja povezuje Evropu i Bliski istok. Snimak na kome

se vidi ruski agent potpukovnik Georgij Viktorovič Kleban kako podmiću-

je srpskog oficira objavila je, prema prvim informacijama, američka služba, što je još jedan u nizu dokaza da se na teritoriji Srbije prepliću mnogi strani interesi i uticaji. To je potvrdio i načelnik Uprave za analitiku BIA Relja Željski koji je naglasio da afera “ruski špijun” nije usamljen slučaj u Srbiji.

- Naprotiv, na teritoriji Srbije, iako to zvuči kao teorija zavere, trenutno deluje veliki broj obaveštajnobezbednosnih sistema kako najmoćnijih zemalja sveta, poput SAD, Ruske Federacije, Velike Britanije i Kine tako i zemalja iz okruženja poput Hrvatske i Albanije, ali se tu ne završava taj spisak. Mi smo zemlja koja se nalazi u veoma specifičnom trenutku, u veoma teškim okolnostima, a naše državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Vučićem, pod velikim je Iako to zvuči kao teorija zavere, na teritoriji Srbije

trenutno deluje veliko broj obaveštajno bezbednosnih sistema.

pritiskom da odustane od određenih strateških pravaca i kursa koje je zauzelo - rekao je Željski.

Politički analitičar Dušan Janjić ističe za “Blic” da obaveštajne službe velikih sila, ali i gotovo svih država u regionu, rade na teritoriji Srbije.

- Tu mislim i na Rumuniju, Bugarsku, ali pre svih na Mađarsku, Italiju i pogotovo Tursku koja ima veliki uticaj na Balkan. Takođe, Francuska ima veliki interes za obaveštajnim podacima u Srbiji, naročito u vezi sa naoružanjem i problemom Kosova - apostrofira Janjić. Kako kaže, strane obaveštajne službe imaju više razloga da deluju u Srbiji.

- Oni prevashodno prikupljaju dve vrste podataka: bezbednosne i političke, u smislu uticaja na političke tokove. Nažalost, nauka nam nije više na tom nivou pa imamo manje tehnoloških špijuna, kao što je bio slučaj sa Makedoncem. Glavni razlog za špijunažu u Srbiji su svakako nezavršeni ratovi. Tu, pre svega, mislim, na Kosovo i Metohiju, ali i na Makedoniju, Crnu Goru i posebno BiH. Srbija je i sama po sebi interesantna zato što se naoružava, a i drugačije

pozicionira u odnosu na period do 2012. godine - naglašava Janjić.

Srbija nema toliki geopolotički značaj koliko važan geograf-

ski položaj, smatra

naš sagovor-

nik.

Mi se

nalazimo na koridoru 10,

po sebi interesantna zato što se naoružava, a i drugačije

pozicionira u odnosu na period do 2012. godine - naglašava Janjić.

Srbija nema toliki geopolotički značaj koliko važan geograf-

ski položaj, smatra

naš sagovor-

nik.

Mi se

nalazimo na koridoru 10,

AFERA SPOJILA BIA I VBA Afera “ruski špijun” mogla bi Srbiji da donese i pozitivne stvari, smatra politički analitičar Dušan Janjić.

- Prvo, dobra stvar je da su BIA i vojska konačno posle dugo vremena počele da sarađuju. Ranije su se, recimo, svađale u vezi sa Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem. Drugo, ova afera je velika neprijatnost za Rusiju jer nije mala stvar da vam je uhvaćen špijun, a kunete se u bratstvo i prijateljstvo sa Srbijom. Zbog toga će Rusija nastojati da celu stvar minimalizuje, pogotovo nakon obaveštajnih neuspeha u Makedoniji i Crnoj Gori. Ova afera svakako neće narušiti interese Srbije i Rusije za saradnjom, ali će proizvesti diplomatsko-političku igru u kojoj bi pametna Vlada mogla da izvuče korist za Srbiju - tvrdi Janjić.

Rusija nastojati da celu stvar minimalizuje, pogotovo nakon obaveštajnih neuspeha u Makedoniji i Crnoj Gori. Ova afera svakako neće narušiti interese Srbije i Rusije za saradnjom, ali će proizvesti diplomatsko-političku igru u kojoj bi pametna Vlada mogla da izvuče korist za Srbiju - tvrdi Janjić.

UKREMLJU SMATRAJU DA JE ŠPIJUNSKA AFERA PROVOKACIJA SMIŠLJENA PRED SUSRET VUČIĆA I PUTINA U MOSKVI

što je nakraći put koji povezuje Evropu i

Bliski istok, a tamo trenutno sve vri. Takođe, takva pozicija Srbije je značajna i u pogledu organizovanog kriminala i terorizma - objašnjava Janjić. SUSRET

Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović naglašava da rad stranih obaveštajnih služba uglavnom nije nezakonit.

- Uobičajeno je da velike države koje imaju političke i ekonomske interese u drugim zemljama nastoje i da ih zaštite pa u te svrhe koriste i obaveštajne službe kako državne tako i privatne. Mnoge od tih aktivnosti su potpuno legalne jer se obavljaju prikupljanjem podatak iz javnih izvora, intervjua i slično - ističe za “Blic” Petrović. Kako kaže, Srbija je trenutno politički interesantna velikim silama zbog pokušaja rešavanja pitanja Kosova i sukobljenih interesa koje one po tom pitanju imaju.

- Rusija bi, na primer, najradije zadržala postojeće stanje, dok se Americi žuri jer želi da se fokusira na važnije probleme. Naravno, tu su i pitanja migracija, terorizma i ekstremizma, kao i organizovanog kriminala koji direktno pogađa Zapadnu Evropu. Zemlje iz okruženja prirodno žele da budu informisane o tome šta se u njihovom susedstvu dešava. Isto radi i Srbija. Setite se afere „Živaljević“ gde je zvanični oficir BIA za vezu u Makedoniji uhvaćen u ilegalnoj akciji upada u makedonski parlament - podseća Petrović i dodaje da afera “ruski špijun” i nije neka novost jer je “u opisu posla obaveštajaca da razvijaju svoju saradničku mrežu, kao što je i u opisu posla kontraobaveštajaca da to otkrivaju i sprečavaju”. ?

Odnosi sa Srbijom ostaju bratski POVODOM ISTRAGE O snimku na kojem se vidi ruski obaveštajac kako navodno predaje novac srpskom agentu, oglasio se i Kremlj.

- Odnosi sa Srbijom su partnerski, bratskog karaktera. Ništa ne može da utiče na to - rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova okarakterisala je kao „redovnu provokaciju pred važan susret“ moguću obaveštajnu aferu u Srbiji čiji su akteri ruski obaveštajac i navodno jedan srpski obaveštajac. Ona je to prokometarisala na redovnom brifingu za novinare u Moskvi.

- Sada kod nas treba da dođe do susreta na najvišem nivou. Već smo navikli da se pred susrete na najvišem ili visokom nivou, nekoliko dana ranije, pojavljuju interesantne priče koje se predstavljaju kao senzacije. Vreme prolazi, sve se to ili dezavuiše ili se ispostavi da je reč o na brzinu sklepanoj provokaciji - rekla je ona, prenosi agencija Tass. kaciji - rekla je ona, prenosi agencija Tass.

ŠPIJUNSKE AFERE U SRBIJI U 21. VEKU MOMČILO PERIŠIĆ UHAPŠEN SA POVERLJIVIM PAPIRIMA Vojna služba bezbednosti uhapsila je generala Momčila Perišića u motelu na Ibarskoj magistrali zbog sumnje da je odavao poverljive informacije službeniku američke ambasade Džonu Nejboru, koji se tada pozvao na diplomatski imunitet.

Nekadašnje vojno pravosuđe pokrenulo je u martu 2002. godine postupak za špijunažu protiv Perišića, ali se on pozvao na poslanički imunitet. Postupak je ponovo aktiviran 2004, ali je već naredne godine prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal gde mu je suđeno za ratne zločine, što je okončano 2013. oslobađajućom presudom. Proces za špijunažu je ponovo aktiviran 2014. godine, a suđenje i dalje traje. Vojna služba bezbednosti uhapsila je generala Momčila Perišića u motelu na Ibarskoj magistrali zbog sumnje da je odavao poverljive informacije službeniku američke ambasade Džonu Nejboru, koji se tada pozvao na diplomatski imunitet.

martu 2002. godine postupak za špijunažu protiv Perišića, ali se on pozvao na poslanički imunitet. Postupak je ponovo aktiviran 2004, ali je već naredne godine prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal gde mu je suđeno za ratne zločine, što je okončano 2013. oslobađajućom presudom. ŠPIJUNIRAO U KORIST HRVATSKE SLUŽBE Operativci BIA uhapsili su Čedu Čolovića (57), penzionisanog oficira Vojske Republike Srpske Krajine koji je radio kao špijun jedne hrvatske obaveštajne službe. Čolović je priznao krivično delo špijunaže, a Viši sud u Beogradu ga je septembra ove godine osudio na tri godine zatvora.

PRVI SLUČAJ INDUSTRIJSKE ŠPIJUNAŽE KOD NAS Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapšena su tri radnika PD “Prvi partizan” iz Užica, kao i S. D., državljanin Severne Makedonije i vlasnik PD “Art group” iz Skoplja koji je radnike podmitio kako bi mu otkrili dokumentaciju i vojne projekte užičkog preduzeća.

RUSKI ŠPIJUN U ZEMUNU Na Jutjubu se pojavio snimak na kome se vidi kako agent GRU potpukovnik Georgij Viktorovič Kleban podmićuje visokopozicioniranog srpskog agenta, oficira.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Blic     Strana: 4,5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: javne rasprave

Naslov: REFERENDUM USPEO I AKO IZAĐE MANJE OD 50 ODSTO

Šta donose izmene zakona

REFERENDUM USPEO I AKO IZAĐE MANJE OD 50 ODSTO

Referendum će se ubuduće smatrati uspešnim ako za referendemsku odluku glasa većina izašlih, a ne upisanih birača - kada budu usvojene predložene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Javna rasprava o izme-

nama počela je pre mesec dana i danas će biti završena. Osim izmena o uspešnosti referenduma, predviđena je i izmena o narodnoj inicijativi, prema kojoj se rok za prikupljanje potpisa produžava sa sedam na 90 dana. Ove promene nastale su kao rezultat, kako je objašnjeno, želje da građani dobiju priliku u odlučivanju. Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić kaže da je jedna od ključnih neusaglašenosti važećeg zakona s Ustavom baš taj kvorum za referendum.

- Ustav je najviši pravni akt i u njemu piše da je referendumska odluka validna ako glasa većina izašlih. Tokom rasprave pozdravljeno je što su jasno definisani rokovi, problem sudske zaštite, obaveznost pojedinih odluka, produžetak roka za narodnu inicijativu - ističe Ružić.

Srbiju očekuju izmene u pravosuđu u okviru usklađivanja sa propisima EU, ali još važnije i scenario u kojem će se, ako se bude našlo rešenje za pitanje Kosova, ono naći na referendumu. I oko toga su se pojavile kritike u delu javnosti, i sumnje da su izmene priprema za lakše usvajanje rešenja za Kosovo.

- Nema potrebe za politizacijom takve teme. Radi Ovo je samo usklađivanje s

Ustavom zakona koji je donet 1994. Radi se o mehanizmima koje će građani koristiti za odluke o vodovodu, kanalizaciji... BRANKO RUŽIĆ MINISTAR DRŽAVNE UPRAVE se o redovnom poslu i reformi javne uprave. To je samo usklađivanje zakona, koji je donet 1994. sa Ustavom i nema intencija vezanih za bilo koju političku temu. Radi se o dva demokratska mehanizma koji treba da se podastru građanima, da ga koriste za mesne samodoprinose, za odluke o vodovodu, kanalizaciji - kaže Ružić.

Zamenik programskog direktora Crte Pavle Dimitrijević kaže za „Blic“ da stari zakon nije bio u duhu vremena, da u izmenama ima dosta koraka nabolje, a da je pitanje da li je i za koju stvar izvodljivo imati 50 odsto + 1 birač.

- Veoma je važno urediti ovaj deo na bolji i kvalitetan način, jer su oba pitanja do sada bila dosta neuređena, a stari zakon nije bio u duhu vremena, nije omogućavao da građani učestvuju u donošenju odluka, niti da iniciraju stvari za koje misle da su bitne. Mislim da se nijedan zakon ne može tumačiti isključivo aktuelnim političkim trenutkom. Bilo je i ranije mnogo kritika na temu 50%+1 birač. Ono što je nama nedovoljno jasno definisano je pitanje

finansiranja referendumske kampanje, da li je to prikupljanje potpisa ili je kampanja samo zagovaranje za određenu opciju. Pitanje je i na koji način će se kontrolisati izveštaji o troškovima, i posebno izdvojeno pravo da vlasnici nekretnina mogu da glasaju na referendumima lokalnog karaktera. Tu se otvara pitanje evidencije tih ljudi, na koji način će biti prepoznati - kaže Dimitrijević. Novina je i što se proširuje krug birača sa pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, ali i to da se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronski. Izradu Nacrta Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i organizaciju javnih rasprava pomogla je Vlada Švajcarske u okviru projekta “Podrška sprovođenju Akcionog plana Strategije reforme javne uprave - reforma lokalne samouprave 2016-2019”. ?

SVI NAŠI REFERENDUMI

Srbija je do sada imala šest referenduma, od toga tri uspešna (1992, 1998. i 2006. godine). Listom su svi bili na predlog Skupštine. Na referendumu 1992. godine građani su pitani kakve državne simbole žele. Većina je bila za zadržavanje petokrake na zastavi, i za to da državna himna bude “Marš na Drinu”, a da grb ima oblik štita sa četiri ocila. Na onom iz aprila 1998. godine, Srbija je građane pitala da li prihvataju učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Protiv je zaokružilo 96,53 odsto. Usledilo je bombardovanje NATO koje je 1999. godine završeno uvođenjem međunarodnog protektorata na Kosovu i Metohiji. Ujedinjene nacije donele su Rezoluciju 1244 o Kosovu. Na poslednjem, pre 13 godina, glasao je čak i patrijarh Pavle. Glasanje je trajalo dva dana i tada je donet takozvani mitrovdanski Ustav. Do sada su pokrenute četiri narodne inicijative, od kojih je jedna bila “uspešna narodna inicijativa”, vezana za izmene Krivičnog zakonika Fondacije “Tijana Jurić”, a koju je pokrenuo „Blic“.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 1,14

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. Obradović

Teme: Korupcija

Naslov: Ovim tempom stižemo razvijene zemlje za 100 godina

Nezavidni nalazi izveštaja EBRD-a o tranzicionom napretku u regionu

Ovim

tempom stižemo razvijene zemlje za 100 godina

Ako nastavimo da rastemo po dosadašnjim postkriznim stopama, biće nam potreban čitav vek da dostignemo zemlje grupe G7; ako uz to poboljšamo upravljanje državom - 40 godina, a ako bismo se vratili na pretkrizne stope rasta - 20 godina

EBRD ostao pri projekciji rasta BDP-a za ovu godinu od 3,2 odsto, Vlada Srbije sada veruje u privredni napredak od 3,6 odsto

Beograd - Da bi dostigla prosečan standard najrazvijenijih zemalja koje čine grupu G7, Srbiji je potrebno 100 godina akobi rasla prosečnim stopama rasta koje je beležila od svetske finansijske krize. Ako bi pak srpska privreda rasla brzinom iz pretkriznog vremena taj period bi bio nešto manji od 20 godina. Na kraju, jedini optimističan, a moguć scenario je da privreda raste postkriznim stopama uvećanim zbog dobrog upravljanja državom, u kom slučaju bi Srbija stigla prosek G7 za oko 40 godina. Ovo je rezultat analize predstavljene u Izveštaju o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj za 2019/20. godinu.

U proseku za zemlje kojima se bavi EBRD, a to je uglavnom Centralna i Istočna Evropa i Bliski istok, pristizanje razvijenih zemalja je produženo za 25 godina nakon krize.

Prema rečima Matije Romanija, direktora EBRD-a za ekonomiju, politiku i upravljanje, prosečna godišnja stopa rasta regiona pre krize bila je 5,3 odsto, a nakon krize svega 1,5 odsto.

„Ovo je svakako delom posledica finansijskih problema, ali mislim da je dobrim delom kriza poverenja. Za povratak poverenja potrebni su dobro upravljanje i jake institucije“, oceniojeßomani.

Loše upravljanje vodi korupciji i nejednakim uslovima poslovanja, što negativno utiče na privredni rast. Samo upravljanje Helena Švajger, viši ekonomista u EBRD-u, objašnjava, jeste vezano za vlasti, donošenje odluka i njihove odgovornosti na svim nivoima.

„Srbijuje 1990-ih imalajako slabo upravljanje u odnosu na razvijene ekonomije i većinu zemalja u razvoju. Kasnije je ostvaren dramahčan napredak u kvalitetu institucija, doduše sa niskog početnog nivoa. Međutim, to je i dalje ispod nivoa zemalja Centralne i Istočne Evrope i daleko ispod nivoa razvijenih zemalja“, ocenila je Švajger.

EBRD je inače smanjio projekciju privrednog rasta Srbije sa 3,5 na 3,2 odsto u 2019. i na 3,5 odsto u 2020. godini. Ovo je zanimljivo jer je pre nekoliko dana Narodna banka Srbije uradila upravo suprotno i povećala projekciju sa 3,5 na 3,6

v

odsto u ovoj godini. Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan, istakao je da nakon visokog rasta u 2018. od 4,4 odsto privredni rast Srbije je usporio u ovoj godini i to pre svega zbog usporavanja evrozone, a pre svega Nemačke koja je najveći trgovinski partner Srbije.

„Na usporavanje u evrozoni utiču i tehnološke promene. Na primer automobilska industrija prelazi sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem, na hibridne ili električne motore. Pored toga u poslednje dve godine menja se i struktura privrednog rasta u Srbiji. Dominira domaća tražnja, dok je negativan doprinos neto izvoza. Pozitivne promene vidimo u javnim finansijama. Javni dug je pao na blizu 50 odsto BDP-a. Sada fokus treba da bude na javnim investicijama, pošto će ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje podstaći privatne investicije", rekao je Tabak.

U izveštaju se navodi da Srbija mora da se posveti rešavanju institucionalnih uzroka hronično slabog rasta. Od 2010. do 2018. godine prosečan godišnji privredni rast je svega 1,7 odsto.

„Fokus bi trebalo da bude jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i povećanje privatnih i javnih investicija", rekao je Tabak.

EBRD u Srbiji prema rečima Žužane Hargitai, regionalne direktorke EBRD-a za Zapadni Balkan, ova institucija radi na reformi Železnica i Elektroprivrede Srbije.

„Moramo da pomeramo planine u procesu korporativizacije javnih preduzeća i ima još mnogo da se uradi“, istakla je Hargitai.

  1. Obradović

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas    Strana: 1,10

Rubrika: Dijalog

Autori: Saša Janković

Teme: Korupcija

Naslov: Šta čeka istraga u slučaju Krušik?

Saša Janković o ličnoj žrtvi Aleksandra Obradovića

Šta čeka istraga u slučaju Krušik?

Saša

Janković

Osećaj za pravdu Aleksandara Obradovića, uzbunjivača iz Krušika, bio je jači od straha (bolje rečeno izvesnosti) da će zbog zaštite javnog interesa on i njegovi bližnji ispaštati. Ljudi spremni na konkretnu žrtvu zarad apstraktnog principa opasni su po korumpirani sistem jer ne idu samo svojim, drugačijim putem u tišini; oni pritiskaju dugme alarma koji celom društvu može da promeni pravac. A u poplavi salonskih, šund i naci kopija, primetimo i da je Aleksandrov postupak primer pravog patriotizma koji ljudi prepoznaju i cene. Pored njega, produkti projekata paradržavnih „patrijota" jasno se vide kao cirkuzanti.

Mnogo puta dosad povik uzbunjivača je zagušen u mraku institucija i muku kontrolisanog medijskog prostora, a oni u tišini zdrobljeni i zaboravljeni. Ovaj put, međutim, zvona su se oglasila. Ne institucionalna, ta vrsta zaštite uzbunjivača u Srbiji nije ozbiljno zaživela. Šansu za to pre nekoliko godina sprečili su amaterizam, korupcija, zloba i sabotaža. Buku je digla i zaštitu, umesto institucija, počela dapružajavnost. Posle istraživačkih portala, ozbiljno se uključila i televizija Ni, a ona je, pored propagandne mašinerije vlasti, jedini medij u Srbiji koji dopire do masa. Ljudi su obratili pažnju, stali uz Aleksandra. Dobio je narodnaleđa.

Korumpirana vlast sada ima dva teško rešiva problema. Prvo, stručnjaci znaju da čak i institucionalna zaštita uzbunjivača staje pred krivičnim postupkom. Drugim rečima uzbunjivač, čak i po najnovijoj direktivi EU koja tek treba da bude primenjena u zemljama članicama Unije, dobija imunitet od otkaza, premeštaja, nižeg radnog mesta, ali ne i od krivičnog progona. Dakle, ako je uzbunjivanjem prekršio krivični zakon, mora pred krivični sud, a Aleksandar je osumnjičen da je prekršio upravo njega. Ironija je u tome da, iako krivični postupak ograničava slobodu hrabrog Valjevca, on sputava i tehnologe autokratske propagande da uznemirenu javnost smire lako, npr. „prijemom kod predsednika“ kao mnogo puta ranije. Jer Aleksandar je i javno priznao da je novinarima dostavio sporna dokumenta te otpočeti krivični postupak više ne može da se okonča tek tako. Ko god da je na početku krize savetovao i odlučio da je rešava (zlo)upotrebom BIA i hapšenjem uzbunjivača, grdno je pogrešio.

Drugo, upućeni znaju i da bi svako uzbunjivanje moralo da pokrene ne jednu, već dve istovremene akcije. Prva je zaštita uzbunjivača od odmazde, a druga - ispitivanje sumnji o ugrožavanju javnog interesa na koje uzbunjivač ukazuje. Skoro jedini pravni način da Obradović bude oslobođen, kako javnost opravdano traži, je da sud zaključi da su dokumenta koja je izneo u Krušiku označena kao poslovna tajna i uskraćena javnosti da bi se tako prikrilo krivično delo, zloupotreba položaja ili druga nezakonitost. A ako bi to zaključio sud, tužilaštvo više ne bi moglo da se „pravi ludo“ i izbegava ono što je od prvog dana moralo da radi - istražuje pljačku državnog preduzeća, zloupotrebe službenog položaja i ostalo. Tu bi mogući počinioci bili (stara fraza ovde dobija novi sjaj) -„odranije poznati policiji".

Tako bi bilo u pravnoj državi. Kada je nema jer vlast nije ni demokratska ni suverena, pitanje svih pitanja je sledeće: do koliko su stvarni gospodari srpske stvarnosti ocenili da tkanje korumpiranog režima u ovoj fazi bolesti treba da se opara? Naime, nije prevelika tajna da godinu dana posle redovnih u 2020. godini, vlast planira nove izbore, po novom Ustavu. Onda bi se predsednik države birao u Skupštini, a aktuelni vratio na položaj premijera da „popravi ono što je krenulo naopako kada je s tog mesta otišao“. Zna se i da je dr Nebojša Stefanović, koji je aferom „Krušik“ najviše direktno pogođen, važio za prvi izbor Aleksandra Vučića za ulogu čuvara plaže u zimskom periodu. Zna se i da bi neke ambasade radije da na toj perspektivnoj poziciji vide nekog drugog. Između „kandidata“ za ulogu kalifa umesto kalifa odavno bukti rat. Poslednja epizoda sa prijemom Aleksandra Vučića u bolnicu zbog srčanih smetnji dodatno je podvukla njegov značaj. Inkriminišuće informacije jednih protiv drugih tek će da lete okolo. Dokje ovaj tekst čekao na objavljivanje, stigla je vest da je Univerzitet konačno smogao hrabrosti da kaže da je doktorat jednog drugog "doktora" plagijat. Inkriminišuće informacije jednih protiv drugih tek će da lete okolo.

Oduvek bacani tamo-amo velikim vetrovima, Srbija i Balkan danas imaju nesreću da sami na noge od bolesti ne mogu, a da oslonac i kad se povremeno pojavi, ne znaju, neće ili im ne daju da prihvate. Teško da će Srbija skoro, verovatno nikad, postati manja verzija Nemačke. I ne treba naš put je uvek bio, a nadajmo se da će ostati - naš. Ali zapadne, liberalne vrednosti vladavine prava, slobodnih izbora i čovekovih prava morali bi da nađemo snage da usvojimo, ili će taj „naš„ put da vodi u trajni mrak.

Koliko će ličnu žrtvu Aleksandra Obradovića Srbija iskoristiti za svoje dobro, za odvajanje institucija i od vladajuće i od opozicionih stranaka, za borbu protiv korupcije i uspostavljanje jednakosti svih pred zakonom, a koliko će ona biti alat u rukama novog ciklusa zaostalosti, vreme ćepokazati. Obradovićje uradio najviše što čovek na njegovom mestu može i zato mu svaka čast.

Autorje bivši zaštitnik građana

? Upućeni znaju ida bi svako uzbunjivanje moralo da

pokrene ne jednu, već dve istovremene akcjje. Prva je zaštita uzbunjivača od odmazde, a druga - ispitivanje sumnji o ugrožavanju javnog interesa na koje uzbunjivač ukazuje. Skoro jedini pravni način da Obradović bude oslobođen, kako javnost opravdano traži, jeste da sud zaključi da su dokumenta koja je izneo u Krušiku označena kao poslovna tajna i uskraćena javnosti da bi se tako prikrilo krivično delo, zloupotreba položaja ili druga nezakonitost. A ako bi to zaključio sud, tužilaštvo više ne bi moglo da se „pravi ludo“ i izbegava ono što je od prvog dana moralo da radi - istražuje pljačku državnog preduzeća, zloupotrebe službenog položaja i ostalo

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Bez naslova

Autori: Marjana M. Stevanović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Korupcija

Naslov: NASTAVLJA SE POGORŠANJE U SVIM OBLASTIMA

Izveštaj o napretku u poglavljima 23 i 24 koalicije prEUgovor

NASTAVLJA SE POGORŠANJE U SVIM OBLASTIMA

Brojne kontroverze prate i izborni postupak, u kome vladajuća stranka zloupotrebljava svoje funkcije i državne resurse i neretko vrši pritisak na zaposlene u javnom sektoru

Nema pomaka u rešavanju otvorenih pitanja sa Hrvatskom i BiH, kao ni sa Kosovom, dok su odnosi sa Crnom Gorom pogoršani

Beograd // Umesto da bude posvećena funkcionisanju institucija, vladavini prava, uspostavljanju društvenog konsenzusa, Vladu Srbije najviše brine da li će opozicija bojkotovati izbore,jer bi to svetu poslalo lošu poruku o stanju demokratije u zemlji. Nalazi koalicije prEUgovor pokazuju da se u gotovo svim oblastima vezanim za proces pridruživanja EU nastavlja tendencija pogoršanja.

Poslednji izveštaj koalicije obuhvata period od aprila do septembra 2019. godine i sadrži podatke o političkim kriterijumima koji se primenjuju u procesu pridruživanja kao i ispunjenju uslova iz poglavlja 23 i 24.

Borbu protiv korupcije, prema izveštaju, karakteriše nepostojanje strateškog okvira, nedostatak političke volje i delotvornog praćenja, kao i nedostatak podrške regulatornim i kontrolnim telima, a najveći problem predstavlja neadekvatno sprovođenje zakona.

Brojne kontroverze prate i izborni postupak, u kome vladajuća stranka zloupotrebljava svoje funkcije i državne resurse i neretko vrši pritisak na zaposlene u javnom sektoru, kojima, na primer, nameće obavezu da se pojavljuju na njihovim političkim skupovima. Kako regulatorna i kontrolna tela ne reaguju takve zloupotrebe, deo opozicije najavio je bojkot predstojećih izbora.

Veliku pažnju koalicija prEUgovor posvećuje političkom dijalogu i konstatuje da poslanici vladajuće partije zajedno sa prorežimskim medijima targetiraju opoziciju, nevladine organizacije, univerzitetske profesore i druge kritičare vlasti nazivajući ih izdajnicima. Umesto da sa njima otvore dijalog, navodi se u izveštaju, funkcioneri formiraju „sopstvene vladine nevladine organizacije" (GONGO) svoju „opoziciju". Preko jedne od takvih organizacija,Transparentnosti izTrstenika (naziv sličan Transparentnosti Srbija ima za cilj da zbuni javnost), vlast se obračunavala sa tužiocem Goranom llićem,jerje ukazivao na politički uticaj na pravosuđe, dok je sudiju Miodraga Majića, koji se javno protivio kazni doživotnog zatvora, optuživala da radi protivdržavnih interesa.

Dešavanja u sektoru bezbednosti su „uznemirujuća", kako se ističe, jer novim zakonima smanjuje transparentnost upravljanja ovim sektorom, dok se istovremeno povećavaju diskreciona ovlašćenja političara u nabavkama i zapošljavanju. Ukazuje se na opasnost od politizacije komunalne milicije, kojoj se novim zakonom znatno proširuju ovlašćenja, kakva čak nema ni redovna policija, što predstavlja opasnost da ovaj organ postane sredstvo stranačkog zapošljavanja i zaštite ličnih i partijskih interesa.

Mada su odnosi sa susedima „relativno stabilni", nema pomaka u rešavanju otvorenih pitanja sa Hrvatskom i BiH, kao ni sa Kosovom, dok su odnosi sa Crnom Gorom pogoršani usled problema sa novim Zakonom o slobodi veroispovesti.

Brojni zakoni, strategije i planovi koji se odnose na rodnu ravnopravnost, položaj žena i dece nisu usvojeni, a predlažu se veoma sporna rešenja u oblasti antidiskriminacione politike. Zakon o ravnopravnosti polova skinut je sa dnevnog reda, dok se, s druge strane, u Građanskom zakoniku predlaže surogat majčinstvo, koje se može shvatiti i kao legalizacija prodaje novo-

rođenčadi. Marjana M. Stevanović

Evropska unija da nastavi proširenje Koalicija prEUgovor poziva EU da nastavi s politikom proširenja i da se intenzivnije angažuje u zemljama koje su u procesu pridruživanja, da unapredi saradnju sa Zapadnim Balkanom i da efikasnije nadzire reforme u oblasti vladavine prava koje se u tim zemljama sprovode.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 25

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Saplitanje u režiji republike

Opstrukcije novog koncepta gradskog saobraćaja u Šapcu

Saplitanje u režiji republike

Šabac-Još sredinom septembra u Šapcu je trebalo da otpočne novi koncept gradskog saobraćaja. Prethodno su asfaltirane najvažnije saobraćajnice kuda bi prolazile linije gradskog saobraćaja, pripremljena je sva potrebna dokumentacija i objavljen javni konkurs. Osnovni cilj bio je da se povežu sve najvažnije gradske destinacije, i da se svakih 20 minuta polaze autobusi.

To bi umnogome smanjilo zagušenja u saobraćaju, jer Šabac prednjači u broju vozila grad sa oko 60.000 stanovnika ima 20.000 registrovanih automobila. Takođe, znatno bi se smanjila i aerozagađenja koju prouzrokuju automobili, a njihov prosek starosti u Srbiji je čak 19 godina, dok je u Nemačkoj, na primer, oko devet godina.

- Sadašnji gradski prevoz funkcioniše samo dobro za seoska naselja u kojima najčešće saobraća za potrebe đaka. Prigradski saobraćaj funkcioniše sa nešto češćim polascima, ali su informacije o prevozu teško dostupne. U okviru gradskih naselja javni prevoz ne postoji, a čak se ni prigradske linije ne koriste dok prolaze kroz sam grad, ukazuje Milan Vasić, načelnik Gradske uprave Šapca i dodaje da bi u novi sistem gradskog prevoza bile bi uvedene dve potpuno nove linije, a tri postojeće bile bi modifikovane.

- Jedna od novih trasa išla bi kroz Severozapadnu radnu zonu j er veliki broj građana radi u njoj. Ideja je da nijedan deo grada ne bude bez prevoza, i da se sa bilo koje tačke stigne na željenu destinaciju. Građani bi preko mobilnih telefona bili obavešteni kada i kuda kreću autobusi. Vreme između dva polaska između kroz jedno stajalište neće biti duže od 20 minuta. Za sve ovo neophodan je 61 autobus, kaže Vasić.

Međutim, došlo je do ozbiljnog zastoja, jer iako je Gradska uprava na vreme pripremila svu dokumentaciju, a srž novog koncepta je Koncesioni akt. On je prosleđen Republičkoj komisiji za javno-privatno partnerstvo i koncesije, na čijem čelu je predstavnik Ministarstva finansija. Od te komisije stigao je potvrdan odgovor i objavljen je javni poziv u Službenom glasniku. Ali, poslednjeg dana konkursa stigao j e prigovor, elektronskim putem, od preduzeća „Transprodukt busprevoz" iz Obrenovca, sa zahtevom zašhte ponuđača. Izeđu ostalog navedeno je da za ovakvu vrtuprevozanijepotrebanćl autobus nego 32. Prigovor nije prihvatio stručni tim Grada Šapca zbog tehničke neosnovanosti, i to je prosleđeno nadležnoj Komisiji. Oni nisu odgovorili u zakonskom roku, a prigovor je poslat 14. oktobra. Odgovor je stigao 22. oktobra kojim je traženo pojašnjenje, a Grad Šabac je to poslao 29. oktobra. U međuvremenu je istekao rok za odgovor Republičke komisije.

- Po koja zna koji put Šabac doživljava opstrukcije od republičke vlasti. Ne ulazimo u to da se firma iz Obrenovca ozbiljno bavila problemom javnog prevoza u Sapcu, ali činjenica da je Koncesioni akt, koji je osnova celog ovog projekta i bio ocenjen primerom dobre prakse, sada Republička komisija za zaštitu prava ne može da u dva navrata ispuni zakonske rokove i na taj način omogući da Šabac dobije kvalitetniji i moderniji javni prevoz. Ukoliko bi odgovor stigao u narednih nekoliko dana, novi koncept gradskog prevoza mogao bi da otpočne oko Nove godine, ističe Milan Vasić. D. Eraković

Autobusi sa EURO 5 motorima

Po novom konceptu javnog prevoza broj pređenih kilometra bio bi dupliran sa dva na četiri miliona kilometara, a u upotrebi bi bili moderniji i kvalitetniji autobusi koji bi koristili EURO 5 motore ili motore na gas. Takođe, ovi autobusi bili bi prilagođeni i za osobesa invaliditetom, a o ozbiljnosti ovog poduhvata dovoljno govori da je urađena aplikacija kojom bi građani u svakom trenutku mogli da znaju gde se nalaze autobusi.

Dugo čekana realizacija autoputa Potpisivanje ugovora za izgradnju moderne saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, pozdravio je gradonačelnik Nebojša Zelenović i okarakterisao kao izvanrednu vest koja se čeka od 2012. godine. Ovim pravcem dnevno prođe 15.000 vozila što je osnovni kriterijum za autoput.

- Ulazimo u 2020. godinu i čujemo da bi autoput Ruma - Šabac bio završen 2022. a saobraćajnica do Loznice 2023. Da je počeo da se gradi 2012. godine, kada mu je bilo vreme, bio bi završen do kraja 2015. Izgubili smo sedam godina. Ali, ja i dalje verujem da jeto izvanredna vest. Čuli smo i cenu, 476 miliona evra. Postoje indicije da je cena znatno viša od realne. Time ćemo se svakako baviti i sve podatke do kojih budem došao, podeliću sa javnošću, najavio je gradonačelnik. On je saopštio i da je izrađivač plana detaljne regulacije brze saobraćajnice Šabac-Loznica usvojio primedbe grada Šapca za koje je glasala Skupština grada Šapca, a na inicijativu ugroženih meštana Štitara.To znači da ćetrasa biti promenjena.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 28

Rubrika: Sport

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Vučić da objasni Kokezino bogatstvo

Borko Stefanović ukazao na velike svote novca koje ostvaruju firme predsednika FSS

Vučić da objasni Kokezino bogatstvo

Tražimo od predsednika države Aleksandra Vučića, jer je sve druge institucije ukinuo, da objasni građanima poslovni uspeh Slaviše Kokeze, koji je za sedam godina SNS vlasti postao jedan od najbogatijih ljudi. Pitamo predsednika da li je normalno da se prihod Kokezine firme za sedam godina uveća 350 puta, naveo je zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Prema Stefanovićevim rečima, Kokeza, koji je na funkciji predsednika Fudbalskog saveza Srbije, u biznis je ušao 2012. preko firme za IT tehnologiju Prointer, koju je ugasio prošle godine, akoja je od početnog kapitala od 150.000 evra narasla na kapital od 52 miliona evra i to sve kroz poslove koje je sklapala sa javnim preduzećima i ministarstvima.

- On je kupio Eurosalon za 190.000 evra a samo jednu njegovu zgradu na sajmu je državi prodao za 16 miliona evra. Jedna od njegovih firmi bila je i Win Win koja je kapital uvećala sa pet na 150milionaevra,akojajesadaprodata - naveo je Stefanović. On je rekao da se sve što Kokeza dodirne pretvara u zlato, te da je on simbol korupcionaške vlasti naprednjaka u kojoj se privilegovana elita bogati novcem građana.

- On je sa svojim firmama od 2013. do 2017. sklopio više od 200 ugovora sa državnim firmama. Samo sa EPSom je sklopio pedesetak ugovora - naveo je Stefanović. Zamenik predsednika SSP je novinarima pročitao i spisak institucija i javnih preduzeća sa kojima su Kokezine firme sklapale ugovore a među njima su i Crveni krst Srbije, Grad Niš i Grad Beograd, DRI, uprava carina, javna komunalna preduzeća vodovod i kanalizacija, parking servis, infostan, gradska čistoća, elektrane, JP SDPR, Ustavni sud, Prekršajni apelacioni sud, Fakultet organizacionih nauka ali i Vlada Srbije kao i ministarstva - MUP, ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, rudarstva i energetike, zatim građevinarstva, saobraćaja i infrastruktu re, poljoprivrede i mnoga druga pred uzeća i ustanove.

On je sa svojim firmama od 2013. do 2017. sklopio više od 200 ugovora sa

državnim firmama tvrdi Stefanović

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 25

Rubrika: Beograd

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Delta će se javiti na tender za prodaju Centra Sava

Prema procenama kompanije, u renoviranje treba uložiti bar 50 miliona evra

Delta će se javiti na

tender za prodaju Centra Sava

Delta holding će se javiti na tender za prodaju Centra Sava u koji treba uložiti najmanje 50 miliona evra, izjavio je juče viši potpredsednik te kompanije Živorad Vasić.

„Za Beograd j e veoma važan razvoj kongresnog turizma. Veliki evropski gradovi imaju moderne kongresne centre i u tom poslu odlično zarađuju. Nažalost, Beograd nema centar koji može da primi i ugosti 7.000 ili 8.000 ljudi, i zbog toga i grad i država gube značajne budžetske prihode. Temeljnom obnovom Centra Sava mogli bismo da se visoko plasiramo na svetskoj mapi kongresnih destinacija", rekao je Vasić za Magazin Biznis.

Fali bolja putna infrastruktura

„Opo što nam nedostaje da bismo postali top kongresna destinacija jeste bolja lokalna i regionalna putna infrastruktura. Dobrojeto štoje konačnozavršen Koridor 10, ali stranac koji dođe poslovno u Beograd reći ćevam da želi da vidi i Kopaonik i Zlatibor, a za to mu treba tri sata puta, u najboljem slučaju", rekao je Vasić.

On je kazao daje Grad Beograd do sada dva puta raspisivao tender za prodaju Centra Sava, jer su pokušali da naprave javno-privatno partnerstvo, a da se novi tender očekuje do kraja godine.

„Kupoprodajnu cenu ne znamo i nju određuje Grad. Ali, nije suština samo u transakcionoj ceni za Centar Sava, već u tome koliko se mora investirati da bi taj značajan objekat bio u potpunosti u funkciji. Prema prvim procenama kompanije Delta, potrebno je uložiti minimum 50 miliona evra. To može samo onaj ko ima veliki kapital i znanje. Delta to ima. Nama Centar Sava jeste bitan, moramo da mislimo i na povraćaj te investicije, ali mislimo i na to da je ovom gradu potreban jedan kompletno renoviran objekat koji će značajno doprineti razvoju kongresnog turizma“, ocenioje Vasić.

Na pitanje da li očekuje konkurenciju na tenderu za Centar Sava on je rekao da ne veruje da mnogo kompanija u Srbiji zanima taj objekat, niti da je neko spreman da uloži toliko novca i energije da završi ceo posao jer treba temeljno rekonstruisati i renovirati oko 90.000 kvadrata.

„Treba uraditi sve ispočetka - novi mobilijar, dvorane, poslovne jedinice, instalacije, fasadu koja je izuzetno skupa za rad. Delta ima iskustva u takvim radovima i mi smo procenili da je potrebno najmanje 18 meseci za takvo fundamentalno renoviranje. Drugima bi možda bilo potrebno i više, jer je reč o veoma složenim zahvatima, pošto spoljni izgled treba sačuvati. Planove u tom smislu smo već napravili, jer nam je najvažnije da Centar Sava ostane kongresni centar, a za to je potrebno mnogo uložiti u sale u objektu. Takođe, postoji povezanost između Grad dva puta raspisivao

tenderzaprodaju:

Centar Sava

Centra Sava i hotela Kraun plaza, pa i tu imamo neke planove“, rekao je Vasić.

Po njegovim rečima, Beograd ima sve uslove da se pozicionira kao dobra kongresna destinacija, regionalnije centar, ima direktne avionske veze sa gotovo svim najvažnijim destinacijama, usluge su digitalizovane u priličnoj meri, nudi izvanrednu hranu, ima kvalitetne kulturne sadržaje i muzeje, a sam grad ima dobru energiju koju većina stranih gostiju odmah primeti.

On je najavio da će Delta 1. decembra početi izgradnju nove poslovne zgrade u Beogradu i da će sledeće godine graditi još jedan hotel u Ljubljani i otvoriti Indigo hotel u centru Beograda. Beta

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 23

Rubrika: Kultura

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ZABRANJENI TEKST

K?.AkšM|liNKpj

I dobre i loše vlade, uspešne i rđave države, stabilna i razorena društva, mogu se opisati u jednoj rečenici, kao što sa osam nota za svoje kompozicije, raspolažu i božanstveni Bah i mlađan Dinkić. Uostalom, svi mi koji pišemo azbukom ovog jezika, pišemo sa trideset slova, samo ih drukčije

raspoređujemo, pa ona u jednom rasporedu, kao iz busije, ciljaju da usmrte čestite i nevine ljude,audrugom,na

vetrometini, gađaju na hulje, visokopozicionirane u

zavetrinama države, i na njihove čauše i zadovoljene sluge, koje im pomažu da unište društvo a uzurpiraju njegovu imovinu i prirodna blaga.

Ima, dakako, i onih, nemali broj, koji pišu u prazno, nišane u ništa, niušta,zamajavajući i sebe i druge, lukavo i veoma lukrativno. Ima i onih koji nišane na obe strane, ali sukcesivno, konjunkturno, vrlo karijerno, ističući, nad svojim pisanijem, jedan od onih sedam barjaka, što republičkih, što monarhističkih, sedam obeležja sedam partija i sedam preduzeća, sedam tajnih službi i sedam javnih servisa, u koja se kunu, ali ne u isto vreme i ne na istom mestu - setebandijeristi.

Slova su streljivo, i oni koji pišu nose ga ili na svoje pogubljenje, ili da pogube drugog - zavisi samo da li pišu uz vetar, ili niz vetar, uz dlaku, ili nizdlaku. Nekje večna slava i hvala mučenicima naših slova, i među njima - neopevanoj našoj Jovanki Orleanki - Dadi Vujasinović! Ne mogu ovde da je se ne setim, nje i njene lude, mladalačke hrabrosti, pameti i talenta. Dala je svoj život u izgradnju slobodnog društva.

Daje Dada Vujasinović danas živa, da je vaskrsla u nekoj novoj Dadi - da, dadi! bila bi opet ubijena. Dakle, za tri decenije nismo uspeli da izgradimodruštvo u kojem Dada Vujasinović ne bi bila ubijena. Ko ovde piše a ne oseća za vratom dah kose smrti zbog toga, nek se ostavi pisanja - jer, kupujući život, traći i svoje i vreme svojih čitalaca! Naša se republika može danas lepo opisati u jednoj rečenici. Samo, pre te rečenice, moramo ispraviti ozbiljnu grešku koja nam se u prethodnoj omakla. Kad govorimoo„našoj republici", dakle, o republici čiji sujedini suveren građani i građanke, onda ne govorimo o Republici Srbiji,jerjeona uzurpirana i pretaljena u kozanostru (cosa nostra). Kad govorimo o realnoj republici, mi onda govorimo o zamišljenom društvu, o društvu u perspektivi, kakvo može da bude - kakvo je moguće, iako sad nije verovatno - a čiji su prvi savremeni građani i građanke upravo ubijeni novinari Dada Vujasinović, Milan Pantić, Slavko Ćuruvija...

Vratimo se onome što još uvekslovi kao Republika Srbija! Ona se lepo može opisati u jednoj rečenici: nekoristoljubivi Ijudi koji u njoj obznane da organizovana kriminalna grupa u vlasti krade pod zaštitom svojih državnih funkcija, bivaju uhapšeni i osuđeni kao izdajnici državnih interesa. Izte se rečenice, deduktivnom analizom „dade" iscrtati čitava struktura naše društvene stvarnosti - u kojoj nema društva, jer nema njegovih delatnih institucija, ustanova slobode koje štite građane i građanke, državu i zakon, od državnih funkcionera.

Nekadašnjem prijateljskom zagrljaju Stambolića i Miloševića pandanje sadašnji zagrljaj Vučića i Stefanovića

Dedukcijom, dolazimo do državne formule: državni interes Republike Srbije jeste imovinska korist pripadnika vlasti kao zakonom

nedodirljive organizovane kriminalnegrupe.

Ova analitička formula izvedena je iz empirije, iz aktuelnog slučaja uzbunjivača Aleksandra Obradovića, koji se nalazi u kućnom pritvoru zbog takozvanog otkrivanja državne tajne, a da ta tajna nije ni u čemu drugom doli u tome da je Ministarstvo unutrašnjih poslova - kojim rukopolaže ministar Nebojša Stefanović, u narodu poznat po

ekskramentalnom nadimku za poltrona/klimoglavca/dupelisc a/beskičmenjaka - izdalo dozvolu firmi u kojoj figurira i ministrov otac, da bi ona, po povlašćenoj proceduri kupovala i preprodavala minobacačku municiju

proizvedenu u valjevskoj fabrici „Krušik", naime, po cenama

Daje Dada Vujasinović danas živa, daje vaskrsla u nekoj novoj Dadi da, dadi! - bila bi opet ubijena. Dakle, za tri decenije nismo uspeli da izgradimo društvo u kojem Dada ne bi bila ubijena

koje su manje nego što košta proizvodnja tog proizvoda.

Predsednikdržave,

Aleksandar Vučić, na sva usta brani pravo ministra i njegovog oca da učestvuju u ovoj nesumnjivo sumnjivoj raboti. Zašto je Vučiću toliko stalo do Stefanovića kao ministra, kao što mu je stalo i do ministra Malog, kad ih, s obzirom na u medijima prikazanu svoju moć, može posmenjivati a da se to i ne primeti?

Setimo se Slobodana

Miloševića iz vremena dok je bio gradski partijski sekretar! Zašto? Zato što se on u tom vremenu nije razlikovao od sadašnjeg ministra Stefanovića, samo je imao kudikamo manju državnu funkciju i raspolagao je kudikamo manjim materijalnim dobrom. Nekadašnjem prijateljskom zagrljaju Stambolića i

Miloševića, pandan je sadašnji zagrljaj Vučića i Stefanovića.

Drugo, iznenadnim otkrivanjem Afere Krušik, drugim je, neuporedivo moćnijim i starijim trgovcima oružja, otkriveno da ih je jedna firma, koja se odnedavno bavi tim poslom, namagarčila kao nelojalna, privilegovana konkurencija, dakle izvan konkurencije, i to pod patronatom najviše vlasti u zemlji. U svetu biznisa, to se kažnjava drukčije nego u svetu politike - ni po babu, ni po stričevima.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 3

Rubrika: Sandžak

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: „Elimir“gradi azil za životinje

„Elimir" gradi azil za životinje

Novi Pazar - Preduzeće „Elmir“ ponudom od 11,6 miliona dinara pobedila je na tenderu lokalne samouprave Novog Pazara za izbor firme koja će graditi prihvatilište za pse i mačke, objavljeno je na portalu Uprave za javne nabavake. Na tender se prijavila i „Delić izgradnja“, ali je njena cena od oko 11 miliona dinara, iako povoljnija, odbijena jer to preduzeće nije dostavilo dokaze da nije osuđivano za krivična dela protiv životne sredine, organizovani kriminal i da nije dužno lokalnoj Upravi prihoda. Projektom je predviđeno da prihvatilište bude izgrađeno u Čašić Dolcu. Njegovu izgradnju je sa 9,5 miliona dinara podržalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. N. D.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 7

Rubrika: Braničevo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Veliki uspeh policije

Višestruka hapšenja u Požarevcu

Veliki uspeh policije

Požarevac-Policija u Požarevcu uhapsila je S. M. (32) iz tog grada zbog sumnje da je prodavao marihuanu, saopštio je MUP. Sumnja se da je učinio krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, to jest da je u prethodnom periodu dva puta prodao oko 47 grama marihuane dvadesetpetogodišnjem muškarcu iz Požarevca, kao i da je drugom dvadesetpetogodišnjaku iz Petrovca na Mlavi prodao oko 96 grama marihuane.

Policija je kod njih dvojice pronašla drogu koju su, kako se sumnja, kupili od S. M. Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu, S. M. je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega je priveden tužiocu. Sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana. Protiv dvojice dvadesetpetogodišnjaka podnete su krivične prijave, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćenog držanja opojnih droga.

Takođe, pripadnici MUP-a u Požarevcu, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva, podneli sukrivičnu prijavu protiv četrdesetšestogodišnje žene iz Požarevca i trojice muškaraca starosti 39,45 i 50 godina sa teritorija Rume, Mladenovca i Smedereva, zbog sumnje da su izvršili krivično delo falsifikovanja isprave.

Policija je, takođe po nalogu tužilaštva, protiv 11 osoba sa područja Požarevca podnela krivične prijave, zbog sumnje da su izvršile krivično delo - navođenje na overavanje neistinitog sadržaja.

Sumnja se da je četrdesetšestogodišnja žena, odgovorno lice agencije za registraciju vozila u Požarevcu, u toku 2018. godine, trojici osumnjičenih iz Rume, Mladenovca i Smedereva prosleđivala podatke o vozilima i njihovim vlasnicima, na osnovu kojih su oni sačinili 20 falsifikovanih registracionih listova u koje su uneli lažne podatke.

Odgovorna osoba agencije za registraciju vozila je, kako se sumnja, ove falsifikovane registracione listove prodala osumnjičenima sa područja Požarevca koji su ih upotrebili prilikom registracije vozila ili produženja registracije, iako su znali da su falsifikovani.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 1,4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: „Ruski špijun“ umanjuje štetu valjevske afere

„Ruski špijun“ umanjuje štetu valievske afere

Predrag Petrović: SNS došla na vlast na priči o borbi protiv korupcije i kriminala, a afera sa trgovinom oružj em pokazuj e suprotno stmna 4

Sagovornici Danasa o karakterističnom trenutku u kome sepojavljuje snimak agenta Rusije sa navodnim srpskim oficirom

„Ruski špijun" smanjuje štetu od afere s oružjem

Beograd - Na osnovu do sada dostupnih informacija, aktuelna špijunska afera deluje kao pokušaj saniranja štete po vlast koja je nastala zbog „afere Krušik“ - poručuje za Danas izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović, koji komentariše snimak na kojem se vidi kako ruski agent predaje kesu navodno srpskom oficiru.

  • Anđelković: Ne znamo šta su njih dvojica

radili, ali znamo da je neko na teritoriji Srbije špijunirao, i treba da ustanovimo ko On podseća da je SNS došla na vlast na priči o borbi protiv korupcije i kriminala, te jačanju sektora bezbednosti, da bi svetlost dana ugledala afera koja pokazuje zapravo suprotno.

- Imate aferu koja pokazuje da vlast koristi državne institucije i državne resurse da bi nanela štetu samoj državi pa i sektoru bezbednosti. Ne radi se o tome da je neko poslovao po povoljnijim uslovima, već je reč o tome da je Krušik bio u minusu u tom poslovanju. To je jedna zastrašujuća informacija koja može da dopre i do samih glasača SNSa, što ih brine - objašnjava Petrović.

On, međutim, ukazuje da takva situacija brine i Zapad koji je, prema njegovoj oceni, dosta toga istrpeo. Petrović ukazuje da veliki broj demokratski orijentisanih građana koji žele da vide Srbiju u Evropskoj uniji, stalno govori o tome kako Zapad žmuri i na jedno i na drugo oko Aleksandru Vučiću zbog famoznog rešavanja istorijskog pitanja Kosova, koje se odužilo.

- Moguće je da se radi o zataškavanju afere „Krušik“ kao i komuniciranju prema Zapadu u maniru „eto, ja sam jedina brana od ruskog uticaja". Afera „ruski špijun“ u suštini je mala u odnosu na moguće buduće političke dobiti - navodi Petrović.

Naravno, nastavlja Petrović, postoji i interna dimenzija i dinamika u okviru Srpske napredne stranke, kao i animoziteti. S tim u vezi, on pominje eventualno uverenje Aleksandra Vučića da bi Nebojša Stefanović mogao da ga ugrozi na neki način.

- Znamo da je Vučić sklon takvom načinu vladanja i obračuna sa svojim najbližim saradnicima. Setimo se kako je prošao Tomislav Nikolić. Ima tu nekoliko dimenzija o kojima mi za sada možemo da spekulišemo, ali mislim da su one mnogo relevantnije od nekakvog vrbovanja agenata od strane ruske službe. To je posao svih službi bezbednosti, pa i naših - ukazuje Petrović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković poručuje da kada su u pitanju ovakvi slučajevi, može da se spekuliše o bilo čemu, ali da to ništa ne znači. Prema njegovom viđenju, suština je u sprovođenju ozbiljne istrage kako bi se ustanovile dve osnovne činjenice.

došla na vlast na priči o borbi protiv korupcije i kriminala, a afera Krušik

pokazuje suprotno

- Prva je ko je taj čovek i o čemu se radilo, jer zaista treba razjasniti da li je reč o špijunaži, korupciji ili nekom poslovnom odnosu. Druga stvar je ko to u Srbiji sme da špijunira i da snima. Mi ovde imamo jednu stvar koja je potpuno dokazana, a to je da je neka sila špijunirala i snimala i građanina Srbije i građanina Rusije. Sto se tiče aktivnosti njih dvojice, mi ne znamo šta su oni radili. Ono što znamo je da je neko na teritoriji Srbije špijunirao, a mi treba da ustanovimo ko je to; da li je to strana služba, koja strana služba i da li je neko sa naše strane umešan ističe Anđelković.

U toku su žestoki napadi na „Krušik" • U toku su žestoki napadi na Krušik, iz mnogo razloga, a napadi na fabriku u Lučanima stalno traju jer hoće da nam je unište, iako je samo u

prethodne tri godine uložila četiri miliona evra u mere zaštite. Ne možete ostati vojno neutralna zemlja ako nemate snažnu namensku industriju. I tu ćemo morati da preduzimamo određene mere ali i mnogo ofanzivnije da govorimo istinu Ijudima. • Kontraobaveštajne strukture Srbije dokumentovale 10 kontakata ruskog obaveštajca Georgija Klebana sa tri konspirativna izvora u Srbiji, ali

Beograd zbog toga neće menjati politiku prema Moskvi.

  • Postoji veliki pritisak na Srbiju sa različitih strana kako da se opredeljuje i kakvu politiku da vodi. Srbija je zemlja slobodarskog naroda, nikad ni-

smo i nećemo pristajati da budemo neko ko će dozvoliti da nam drugi upravljaju.

  • U naredna dva meseca u parlamentu će se pojaviti „sveobuhvatni opšti pravno-politički akt koji bi bio puna potvrda naše vojne neutralnosti" • Srbija neće u NATO kao što neće ni u ODKB ili neki treći vojni savez. Snažićemo našu armiju, policiju, obaveštajni i kontraobaveštajni sektor.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 8,9

Rubrika: Bez naslova

Autori: ftleksandar Roknić

Teme: Korupcija

Naslov: Kako je Laura Koveši pobedila rumunsku vladu

Kako je

Laura Koveši pobedila

rumunsku vladu

Bivši rumunski premijer Viktor Ponta ima prijateljske veze sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem

Zagreb, Beograd // Imenovanje Laure Koveši na mesto prve evropske tužiteljkeza borbu protiv korupcijeje hepiend veoma duge priče, jer je prethodna rumunska

socijaldemokratska vlada pokušala da je onemogući da postane tužiteljka, kaže za Danas Jon Jonica, urednik dnevnog lista „Adevarul" iz Bukurešta. Sa Jonicom smo razgovarali u pauzi međunarodne konferencije u Zagrebu, koju je organizovala Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO).

Jonica objašnjava da je prethodna rumunska vlada duže od pola godine pokušavala da blokira izbor Koveši u Evropskom parlamentu.

- Razlog zašto su to radili je to što se velikom broju lidera tada vladajuće socijaldemokratske partije sudi zbog korupcije. I naravno, Koveši je bila glavna tužiteljka u rumunskom antimafijaškom odeljenju koja je i pokrenula postupke protiv njih i poslala ih na sud. Tako da je logično da će da je mrze iz dna duše i da je posmatraju kao neprijatelja, navodi Jonica.

Da li je ovo imenovanje promenilo njenu poziciju u Rumuniji, pošto protiv nje postoji krivični postupak u Rumuniji?

-Taj postupakprotiv nje nije održiv. Kao što sam i rekao, bivša vlada je pokušala da je blokira i nažalost, to je bilo u vreme rumunskog predsedavanja Savetom Evropske unije. Dakle, kao predsedavajuća EU, Rumunija je blokirala njen izbor i to je bilo izuzetno loše po imidž Rumunije, jer je ona Rumunka i konkuriše za važnu poziciju za rumunske građane a njena

sopstvena vlada pokušava da je blokira. Posle rumunskih i evropskih izbora, kada su Rumuni glasali protiv socijaldemokrata i završetka rumunskog predsedavanja EU, nova vladaje podržala Koveši za to veoma važno mesto prve evropske tužiteljke. Dakle, ona sada ima ovlašćenja da organizuje novu evropsku instituciju i da istražuje korišćenje evropskih para, tako da u budućnosti, kada organizuje tu novu instituciju, verovatno će biti i rumunskih slučajeva za istragu o upotrebi evropskog novca. Naravno, to je bila pobeda Koveši, a poraz za staru vladu, jer je nova vlada podržava. Šta mislite o tom procesu koji se vodi protiv nje, a u kojem je glavni svedok koji je optužuje Sebastijan Gica, koji je neko vreme proveo i u Srbiji, u zatvoru, a protiv koga je Koveši pokrenula krivični postupak?

- Da,onjeoptužuje, kao i mnogi drugi. Znate za takozvanu „duboku državu", paralelni sistem koji zloupotrebljava pravosudni sistem u političke svrhe protiv određenih Ijudi, a to je upravo ta priča. Ali sve te optužbe moraju da budu dokazane, odnosno, potrebni su dokazi za te optužbe. Dosad, sve te optužbe ne deluju bazirane na čvrstim dokazima. Ali pravda je pravda. Ako pravosuđe utvrdi da ima dokaza, trebalo bi da to i razmotri i donese

ftleksandar Roknić

odluku o težini tih dokaza. Takođe, neke od optužbi protiv Koveši su već odbačene pred sudovima u Rumuniji. Mislite li da će Koveši procesuirati sve one koji su ili zloupotrebljavaju fondove EU, uključujući i države koje su kandidati za ulazak u EU?

- Zemlje kandidati nemaju pun pristup fondovima EU već koriste druge mehanizmefinansiranja. Nemam pravi odgovor, ali mislim da će biti istraživani i procesuirani u državama koje potpišu evropski tužilački nalog za hapšenje, a nisu sve države članice potpisale evropski tužilački nalog za hapšenje. Ima država koje su odbile da prihvate, mislim da ih je šest i evropski tužioci neće raditi u tim zemljama.

Da li ste bili iznenađeni kada su Viktor Ponta, bivši rumunski premijer, i Sebastijan Gica, biznismen, došli u Srbiju i zatražili političku zaštitu od krivičnog progona rumunskih vlasti? Ponta je dobio srpsko državljanstvo, a Gica je imao poslove u Srbiji. Kakve oni veze imaju sa Srbijom?

-Toje bio veliki skandal. Ponta ima prijateljske veze sa srpskim predsednikom Vučićem, koje je svojevremeno ostvario tokom svog i njegovog upravljanja Rumunijom i Srbijom sa mesta premijera i dobre saradnje vlada. Neznam ništa o vezamaGiceuSrbiji.

Šta toliko motiviše Ijude u Rumuniji da protestuju protiv vlade i zašto su Ijudi toliko postali osetljivi na vladavinu prava?

- Da, to je veoma važno pitanje. Pitali smo sami sebe i to je bilo iznenađenje za Rumune, ali i za strance koji prate napredak Rumunije, jer posle dolaska socijaldemokrata na vlast pre dve i po godine, prvi zakon koji su promenili bio je Krivični zakon. I to u korist korumpiranih Ijudi na političkim funkcijama.To je bilo toliko očigledno da su hteli da oslobode svoje ministre i vođe da je to bio okidač da narod reaguje i to tako što je izašao na ulice bez ikakvog vođstva i organizacije. Samo se preko društvenih mreža raširila poruka - pogledajte šta ovi Ijudi rade, moći će da zloupotrebljavaju funkcije a neće za to odgovarati. Praktično, dekriminalizovali su zloupotrebu službenog položaja. Zamislite samo da krađa kola više ne bude krivično delo u Rumuniji, izvolite, možete slobodno krasti kola. Toje bilotoliko očigledno da je narod to razumeo, jer je

pretvorilozločin u normalnost. I uradili su to, što je izazvalo ogromne proteste. Čak 20.000 osuđenika u rumunskim zatvorima za razne vrste nasilja, silovanja bili su ranije pušteni na slobodujersu promenili zakon u njihovu korist. To je rezultiralo povećanim brojem napada i silovanja, pljački na ulicama Rumunije. I normalno, društvoje reagovalo.

Mislite li da će nova vlada premijerke Vijorike Danžilo promeniti nešto?

- Mora, jer izveštaj Evropske komisije kaže da je Rumunija napravila korak nazad u pravdi. Dve godine ranije Rumunija je bila šampion borbe protiv korupcije, a sad je to Bugarska, koja je ispred Rumunije. I to je bio jak udarac tadašnjoj rumunskoj vladi sa porukom pogledajte šta radite u domenu pravosuđa, pokušavate da politički kontrolišete pravosuđe - tužioce i sudije. Nova vladaje usvojila nove zakone,ali bićejakoteško,jeru parlamentu nova vlada nema većinu i bićeteškodatezakoneprogura u parlamentu. Aleksandar Roknić

Podrška Nova vlada i podrška Lauri Koveši? - Da, podržavaju je otvoreno i čestitali su joj na izboru za evropsku tužiteljku.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 1,4

Rubrika: Politika

Autori: Miloš D. Miljković

Teme: Korupcija

Naslov: „Ruski špijun“ umanjuje štetu valjevske afere

„Ruski špijun“ umanjuje štetu valjevske afere

Predrag Petrović: SNS došla na vlast na priči o borbi protiv korupcije i kriminala, a afera sa trgovinom oružj em pokazuj e suprotno stmna 4

„Ruski špijun" smanjuje štetu od „Krušika“

Beograd - Na osnovu do sada dostupnih informacija, aktuelna špijunska afera deluje kao pokušaj saniranja štete po vlast koja je nastala zbog „afere Krušik“ - poručuje za Danas izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović, koji komentariše snimak na kojem se vidi kako ruski agent predaje kesu navodno srpskom oficiru.

On podseća da je SNS došla na vlast na priči o borbi protiv korupcije i kriminala, te jačanju sektora bezbednosti, da bi svetlost dana ugledala afera koja pokazuje zapravo suprotno.

- Imate aferu koja pokazuje da vlast koristi državne institucije i državne resurse da bi nanela štetu samoj državi pa i sektoru bezbednosti. Ne radi se o tome da je neko poslovao po povoljnijim uslovima, već je reč o tome daje Krušik bio u minusu u tom poslovanju. To je jedna zastrašujuća informacija koja može da dopre i do samih glasača SNSa, što ih brine - objašnjava Petrović.

On, međutim, ukazuje da takva situacija brine i Zapad koji je, prema njegovoj oceni, dosta toga istrpeo. Petrović ukazuje da veliki broj demokratski orijentisanih građana koji žele da vide Srbiju u Evropskoj uniji, stalno govori o tome kako Zapad žmuri i na jedno i na drugo oko Aleksandru Vučiću zbog famoznog rešavanja istorijskog pitanja Kosova, koje se odužilo.

- Moguće je da se radi o zataškavanju afere „Krušik“ kao i komuniciranju prema Zapadu u maniru „eto, ja sam jedina brana od ruskog uticaja“. Afera „ruski špijun“ u suštini je mala u odnosu na moguće buduće političke dobiti - navodi Petrović.

Naravno, nastavlja Petrović, postoji i interna dimenzija i dinamika u okviru Srpske napredne stranke, kao i animoziteti. S tim u vezi, on pominje eventualno uverenje Aleksandra Vučića da bi Nebojša Stefanović mogao da ga ugrozi na neki način.

- Znamo da je Vučić sklon takvom načinu vladanja i obračuna sa svojim najbližim saradnicima. Setimo se kako je prošao Tomislav Nikolić. Ima tu nekoliko dimenzija o kojima mi za sada možemo da spekulišemo, ali mislim da su one mnogo relevantnije od nekakvog vrbovanja agenata od strane ruske službe. To je posao svih službi bezbednosti, pa i naših - ukazuje Petrović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković poručuje da kada su u pitanju ovakvi slučajevi, može da se spekuliše o bilo čemu, ali da to ništa ne znači. Prema njegovom viđenju, suština je u sprovođenju ozbiljne istrage kako bi se ustanovile dve osnovne činjenice.

- Prva je ko je taj čovek i o čemu se racfflo, jer zaista treba razjasniti da li je reč o špijunaži, korupciji ili nekom poslovnom odnosu. Druga stvar je ko to u Srbiji sme da špijunira i da snima. Mi ovde imamo jednu stvar koja je potpuno dokazana, a to je da je neka sila špijunirala i snimala i građanina Srbije i građanina Rusije. Što se tiče aktivnosti njih dvojice, mi ne znamo šta su oni radili. Ono što znamo j e da je neko na teritoriji Srbije špijunirao, a mi treba da ustanovimo ko je to; da li je to strana služba, koj a strana služba i da li je neko sa naše strane umešan - ističe Anđelković.

Zbog svega navedenog, on smatra da svaka priča koja j e u domenu spekulacije ništa ne znači. Anđelković poručuje da su sada na potezu nadležni. Podsetimo, Bezbednosno-informativna agencija potvrdila je RTS-u autentičnost snimka na kojem Georgij Kleban daje novac navodno srpskom agentu. BIA je potvrdila da je na snimku ruski obaveštajac.

Snimak na Jutjubu je objavljen 17. novembra i na njemu se vidi susret dvojice muškaraca na parkingu u Zemunu blizu Dunava. Na jednom od njih lice je blurovano kako bi mu se zaštitio identitet i za njega se tvrdi da je srpski zvaničnik, „agent, oficir“, a drugikojimudajenovacjeGeorgij Kleban, potpukovnik ruske vojske koji je bio na poziciji pomoćnika izaslanika odbrane pri ambasadi Rusije u Beogradu, ali je sa te pozicije odjavljen u junu ove godine, prema podacima MSP Srbije.

Miloš D. Miljković

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Povodom slučaja „ruskog špijuna" predsednik Aleksandar Vučič zakazao je za sinoć u 18 sati sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i obraćanje novinarima naicon toga. Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je prekjuče novinarima u Skupštini da se rano ujutru videla sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da je on, kao vrhovni komandant, naložio Vojnobezbednosnoj agenciji da istraži aferu.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je prekjuče da Vučić prikuplja informacije, a očekuje da u toku jučerašnjeg dana pozove i okupi sve šefove obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, kao i načelnika generalštaba Vojske Srbije.

Ministarpolicije Nebojša Stefanovićboravioje prekjuče u poseti Moskvi sesastaosa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije. U saopštenju se navodi da je bilo reči o bezbednosnim izazovima (Kosovo, migracije). Patruševje, navodno, posle izbora 2016. u Crnoj Gori, i afere „Državni udar" u Beogradu „pokupio" ruske obaveštajce iz GRU umešane u zbivanja u Podgorici.

List Politika piše da je snimak na Jutjubu napravljen pre više godina i da, osoba za koju se tvrdi da je srpski zvaničnik sa činom oficira civil koji je najverovatnije trgovao poslovnim podacima. Podsetimo, premijerka Ana Brnabić potpisala je u oktobru sporazum o saradnji Srbije i Evroazijske unije, koji treba da važi do stupanja Srbije u članstvo EU. • Anđelkovic: Ne znamo šta su

njih dvojica radili, ali znamo da je neko na teritoriji Srbije špijunirao, i treba da ustanovimo ko • Petrović: SNS došla na vlast

na priči o borbi protiv korupcije i kriminala, a afera Krušik pokazuje suprotno

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 1,3

Rubrika: Tema

Autori: Vesna Andrić

Teme: Korupcija

Naslov: Univerzitet: Siniša Mali je plagirao doktorat

Odbor zaprofesionalnu etiku stavio tačku na „rad“ ministrafinansija

Univerzitet: Siniša Mali ije plagirao doktorat

Odluka Odbora Univerziteta u Beogradu će biti dostavljena Senatu radi postupka poništavanja diplome i dodatka diplomi Ivanka Popović: Diploma postoji, nije uručena i ne može biti uručena Biljana Stojković: Univerzitet uspeo da osvetla sopstveni obraz i odbrani ono što piše u Ustavu

Dušan Teodorović: Mali da se izvini Opozicija traži smenu sa mesta ministra finansija Udruženje „1 od 5 miliona“: Poručujemo da je ovo samo

prva u nizu. Nastavićemo da oslobađamo institucije, piše u saopštenju

Beograd - Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu odlučio je najučerašnjoj sednici da je doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog plagirana jer je on u delu svog doktorata doslovno preuzimao tekstove, odnosno cele pasuse iz tekstova drugih autora, bez navođenja njihovih imena.

Sednica Odbora je trajala skoro dva sata, nakon čega su članovi tog tela napustili Rektorat, a njihovo saopštenje novinarima okupljenim u sedištu Univerziteta u Beogradu, pročitala je rektorka Ivanka Popović:

- Odbor za profesionalnu etiku je preinačio odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka od 28. oktobra i jednoglasno je utvrdio postojanje neakademskog ponašanja Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije - teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbijf, koju je imenovani odbranio na FON-u 2013. godine. Time je Mali učinio povrede iz člana 22. Kodeksa profesionalne etike, jer je u delu disertacije doslovno preuzimao tekstove odnosno cele pasuse iz tekstova drugih autora, bez navođenja imena tih autora - istakla je Popović.

Odbor za profesionalnu etiku je, prema rečima rektorke, konstatovao da predloženu meru javne osude dekan FONa nije izrekao, što je bilo u njegovoj nadležnosti. Rektorkaje rekla i da će Odbor dostaviti konačno rešenje Senatu Univerziteta u Beogradu radi postupanja u skladu sa Pravilnikom o postupku poništavanja diplome i dodatka diplomi. Ivanka Popović nije želela da odgovara na pitanja novinara već je kratko poručila: „Hvala vam na strpljenju, gledaćemo sejoš,,.

Rektorka je, ipak, kasnije dala izjavu RTS-u, poručivši da je odluka Odbora za profesionalnu etiku konačna i da ona automatski predstavlja stav Univerziteta. Popović je navela da je Odbor dao nalog da se postupi po odgovarajućem pravilniku, „gde se zapravo može reći da je došlo do plagiranja, odnosno do preuzimanja tuđe intelektualne svojine bez odgovarajućeg navođenja“. Rekla je da je znanje vrednost koju moramo da štitimo i da je akademska čestitost vezana za poštovanje autorskih prava drugih.

- U ovom slučaju je došlo do nepoštovanja autorskih prava drugih i po tom osnovu je Odbor za profesionalnu etiku doneo svoju odluku - rekla je Ivanka Popović.

Napitanje dali to znači daje rad proglašen plagijatom, rektorka je odgovorila: „Tako je.“

- To se sada obrađuje prema našim pravilnicima i po postupku koji vlada na Univerzitetu. Za koji dan će biti objavljeno konačno rešenje sa obrazloženjem odluke. U svakom slučaju, Senat će biti obavešten šta su dalji koraci - istakla je rektorka i dodala da će dalji koraci dovesti do poništenja doktorske disertacije.

Rektorka je podsetila da je Siniša Mali odbranio tezu, ali da nije promovisan u doktora nauka.

- Diplomapostoji, nije uručena i ne može biti uručena posle ove odluke Odbora za profesionalnu etiku - istakla je Popović.

Nakon što je saopštena odluka univerzitetskog tela, Siniša Mali je izjavio da je za njega juče tema bila Predlog budžeta za 2020. godinu i dodao da će o doktoratu govoriti u narednim danima, preneo je Tanjug.

- Znam koliko znam, znam da to nisam uradio, a to što nekome ova tema znači iz političkih razloga to ne mogu ni da komentarišem - rekao je Mali.

Profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković kaže za Danas da je UB uspeo da osvetla sopstveni obraz i odbrani ono što piše u Ustavu Srbije - da je univerzitet autonoman, da ima pravo na slobodno mišljenje i kritičku misao. Na pitanje da li je odluka Etičkog odbora bila iznuđena, ona misli da su članovi tog tela bili pod ogromnim pritiscima.

- Tu se pre svega radi o političkim pritiscima SNS, a što se tiče članova univerziteta, postojao je etički pritisak zato što svi iz akademske zajednice znaju da doktorska disertacija Siniše Malog jeste plagijat, samo je bilo pitanje kako da se iz svega ovoga izađe. Ubeđena sam da se ceo slučaj ne bi završio ovom brzinom da nije bilo blokade Rektorata - ističe Stojković.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Dušan Teodorović smatra da bi drugačija odluka od ove koju je doneo Odbor za profesionalnu etiku išla ka tome da bi trebalo raspustiti Univerzitet u Beogradu.

- Savetovao bih Siniši Malom da pokuša da nađe zrnce čestitosti u sebi i da se najpre izvini svojoj deci, jer će kad-tad da pročitaju šta se dešavalo, da se izvini svojoj porodici, asistentima i studentima koji vredno uče, profesorima i građanima Srbije. Ne znam da li on ima snage za to ili mu ne dozvoljavaju. Ja mislim i jedno i drugo - kazao je Teodorović za Danas.

Sagovornici našeg lista očekuju da se posle odluke Etičkog odbora Siniša Mali žali sudu, ali ukazuju da je, što se tiče Univerziteta, stavljena tačka na ovaj slučaj.

- Ja bih voleo da se Mali obrati sudu i da nastave da se brukaju, jer ono što on i njegovi nedoučeni savetnici ne znaju je da o doktoratima ni u jednoj civilizovanoj zemlji na svetu ne odlučuju sudovi nego akademska zajednica. Kad profesori kažu da je nešto plagijat, to jeste plagijat. Oni mogu da se igraju sudovima, jer su u ovom trenutku gospodari sile - kaže Teodorović.

Inicijativa „Ne davimo Beograd“ zatražila je smenu Siniše Malog sa mesta ministra finansija.

„Nismo toliko naivni da verujemo da će Siniša Mali pokazati i trunku ličnog integriteta i sam podneti ostavku, zato od premijerke Ane Brnabić zahtevamo njegovu smenu, a građane pozivamo da nam se u tome pridruže na protestu u ponedeljak 25. novembra u 18 časova ispred Ministarstva finansija“, navodi se u saopštenju NDBG.

Plagiranje doktorataje, dodaju, samo jedna od afera u koje je umešan Siniša Mali i zato ukoliko ostane ministar, to će biti još jedan pokazatelj da se u ovoj državi moral i etika ne računaju kao vrednosti, da se ukazivanje na kršenje zakona kažnjava, da se štite i podržavaju falsifikati, bahatost, korupcija i kriminal. „Više nego je jasno da ovaj čovek više ni dana ne sme zauzimati javnu funkciju, niti biti deo javnog života, ističe se u saopštenju.

Vesna Andrić

1 Popovic: Diploma ne može biti uručena

1 Stojković: Univerzitet osvetlao obraz 1 Teodorović: Mali da se izvini

Predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičkodruštvo Muamer Zukorlić ocenio je da odluka Univerziteta u Beogradu da pokrene postupak poništenja doktorata Siniše Malog, zbog zvučnosti autora ovog doktorata i njegove političke i državne funkcije zapravo skreče pažnje sa mnogo večih i dubljih problema u visokom obrazovanju. Zukorličje rekao da je najvažnije „da se izborimo da Univerzitet i sva naučno obrazovna tela budu izvan i iznad politike" ali da se boji „da smo još daleko od toga". Zukorlič je dodao da se medijski stvara atmosfera u kojoj je najvažnije pitanje na kojoj ste političkoj strani, i da se na žalost pokazalo ono o čemu je ranije govorio, „da našim visokim obrazovanjem vladaju određene interesne grupacije sa partikularnim interesima". Beta Opozicija traži smenu Malog

„Poštoje dokazano da je Siniša Mali lopov, jer je tuđi rad beskrupulozno prepisao i predstavio kao svoj, on više ni dana ne može ostati na visokoj državnoj funkciji ministra finansija. Sramotno je da dokazanom lopovu na raspolaganje bude poverena državna kasa, jer se onome ko je ukrao doktorat ne može verovati da neče ukrasti i novac. Mladi i obrazovani Ijudi, baš kao i svi građani Srbije, trebalo bi da na čelnim mestima u državi imaju Ijude na koje mogu da se s ponosom ugledaju. U takve ne spadaju „kadrovi" aferaške vlade Ane Brnabič, kao što su Siniša Mali i Nebojša Stefanović", navedeno je u saopštenju koje je potpisala potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić. Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana, ocenio je da su odlukom Etičkog odbora UB sačuvani obraz Univerziteta i vera da se pošten rad isplati, a nepošten kažnjava. On je rekao da se Malom ne sme dopustiti luksuz da podnese ostavku. „Ostavka je čin časnih Ijudi, a njegovo beščašće je danas jednoglasno utvrđeno. On mora biti smenjen, a ostavke nek podnesu oni koji su ga napravili", ocenio je u jučerašnjem saopštenju Trifunović. Ostavku Siniše Malog, vlade i predsednika Vučića zatražila je i Nova stranka. Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov izjavila je da je vest da je Odborza profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu uprkos pritiscima proglasio doktorat ministra finansija Siniše Malog za plagijat i naložio da se pokrene procedura za oduzimanje diplome, ohrabrujuća za sve one koji veruju da se može pošteno živeti od svog rada.

„Profesori Univerziteta u Beogradu pokazali su da se svoj posao može raditi u skladu sa zakonom i pošteno, i to ohrabruje i druge institucije koje se nalaze pod pritiscima i pretnjama moćnika iz Srpske napredne stranke. Zabrinjava, dodala je Jerkov količina agresije kojoj je bila izložena rektorka Ivanka Popović", navodi Jerkov i dodaje da je„jasno da je Mali ukrao intelektualnu svojinu".

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Bez naslova

Autori: Mirjana N. Stevanović

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: SUD POD PRITISKOM POLITIČKIH I BANKARSKIH KRUGOVA

Ilija Dević, bivši većinski vlasnik ATP Vojvodine, obratio se Visokom savetu sudstva

SUD POD PRITISKOM POLITIČKIH I BANKARSKIH KRUGOVA

Beograd // llija Dević, bivši većinski vlasnik ATP Vojvodine, obavestio je Visoki savet sudstva da se na Privredni sud u Novom Sadu vrši pritisak iz političkih i bankarskih krugova. Razlog je upravo okončano ročište u parnici koju je pokrenuojerje banka upisala hipoteku na novoizgrađenu autobusku stanicu i servis ATP Vojvodine iako ugovor o kreditu to nije predviđao. Veštaci kojeje imenovao sud potvrdili su da je hipoteka uspostavljena nezakonito. Očekuje se da će do kraja ovog meseca presuda biti doneta.

- Ukoliko sud prihvati iznete dokaze, presuda bi mogla da utiče na stečaj ATP Vojvodine, jer je njime u poslednjih deset godina upravljala banka koja je na osnovu te upisane hipoteke imala status razlučnog poverioca. Otuda i veliki pritisak na sud o čemu imam posredna saznanja - kaže Dević za Pravo Danas.

On ističe da je banka najavila i razgovor sa novosadskim vlastima o sudbini te investicije, vredne oko 30 miliona evra. Jedno od rešenja trebalo bi da bude saglasnost Grada da se polasci turističkih autobusa vrše sa lokacije stanice ATP Vojvodine, ali Dević kaže da njega o tome niko nije obavestio iako je najveći pojedinačni vlasniktog preduzeća sa 40 odsto udela priznatog po osnovu ulaganja. Podsetimo, Dević je sa novosadskim vlastima još 2006. sklopio ugovor o izgradnji nove stanice i specijalizovanog servisa za „setra" i „mercedesove" autobuse. ATP Vojvodina je prihvatila da na svom placu izgradi objekte a obaveza grada bila je da preusmeri saobraćaj na tu lokaciju. Grad svoj deo obaveze nije izvršio nakon čega je ATP Vojvodina, pod pritiskom kreditnih rata, otišla u stečaj. Plan reorganizacije takođe je predviđao rad stanice i servisa a prihodi bi izmirili obaveze prema poveriocima.

- Banka je izgleda imala druge planove, a preko nje su različiti krugovi pokušavali da otmu tu investiciju. Zbog toga se grčevito borila za poziciju iz koje može da upravlja stečajem i u toj funkciji bila je ova hipoteka. Zbog toga sam protiv banke i odgovornih u katastru podneo krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Novom Sadu, Odeljenju za suzbijanje korupcije, a Republičkojavno tužilaštvoje na osnovu moje pritužbe poslalo urgenciju tom organu kako bi po predmetu počelo postupanje - kaže Dević i podseća da je još u martu, kada je ta prijava podneta, za predmet bila zainteresovana i Agencija za borbu protiv korupcije.

Mirjana N. Stevanović

llija Dević:

Banka je izgleda imala druge planove, a preko nje su različiti krugovi pokušavali / da otmu tu investiciju

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Dnevnik     Strana: 4

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Rast Srbije ove godine 3,2 odsto

PREDVIBANjA EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ

Rast Srbije ove godine 3,2 odsto

Evropska banka za obnovu i razvoj predviđa da će privredni rast Srbije ove godine iznositi 3,2 odsto, a za narednu očekuje njegovo ubrzanje na 3,5 procenta. Glavni regionalni ekonomista EBRD-a Peter Tabak je prilikom predstavljanja izveštaja o tranziciji za 2019/2020. godinu „Bolje upravljanje, bolje privrede”, podsetio na to da je Srbija prošle godine imala najbrži privredni rast u poslednjih nekoliko godina - 4,4 odsto.

Po njegovim rečima, ovogodišnji sporiji rast Srbije posledica je posustajanja rasta u zemljama Evropske unije, našim glavnim izvoznim tržištima, a pre svega usporavanja Nemačke. On je ukazao na to da su u Srbiji zabeležene značajne pozitivne promene u javnim finansijama, ističući da je budžetski deficit iz 2015. i 2016. godine prerastao u suficit u poslednje dve godine, kao i u prvoj polovini ove.

Tabak je istakao da se u izveštaju konstatuje da Srbija, ukoliko želi daubrza privredni rast, mora da se fokusira na sektor industrije koji se suočava s tehnološkim promenama, posebno pojavom električnih automobila, a potrebna su veća javna ulaganja, borba protiv korupcije i smanjenje birokratije, odnosno težnja ka efikasnoj javnoj upravi.

Direktor EBRD-a za ekonomiju, politiku i upravljanje Matija Romani kazao je se u izveštaju konstatuju dve ključne stvari - da u poslednjih deset godina nije došlo do značajnog poboljšanja upravljanja u zemljama u kojima EBRD posluje i da je upravljanje značajno za ekonomski rast i osećaj sreće i zadovoljstva kod ljudi. Po njegovim rečima, Srbija je razumela značaj upravljanja i ima odličnu agendu reforme upravljanja, posebno kada je reč o korporativnom upravljanju, naročito u državnim preduzećima.

EBRD, navodi Romani, s Vladom Srbije sarađuje i na tome da obrazovni sistem prati potrebe tržišta, dodajući da obično postoji raskorak između onoga što pruža obrazovni sistem i onoga što je kompanijama potrebno. ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Dnevnik     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: VLADA REPUBLIKE SRBIJE

Popis stanovništva

  1. godine

Vlada Republike Srbije je na jučerašnjoj sednici utvrdila Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji predstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu neke države. Popisom će biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji i njihov raspored po upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljenim mestima. Obezbediće se pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva, koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja.

Predviđeno je da taj popis bude poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način - neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih lica, domaćinstava i stanova, jer je realno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreni uslovi za sprovođenje popisa na bazi registara. Naredni popis planiran je za 2021. godinu u skladu s već ustaljenom praksom njihovog odvijanja na deset godina, kao is našim međunarodnim obavezama.

Izmene Zakona o finansiranju

političkih stranaka

Na sednici je utvrđen Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se na sveobuhvatniji način definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom. Političkim subjektima uvodi se zabrana da koriste novac iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kojim kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti, a u sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje, zabrana da koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, veb-sajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.

Politički subjekat može koristiti za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu obezbediti korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje.

Hidrografska delatnost Članovi Vlade utvrdili su Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti, čiji je cilj uređenje pravnog okvira te oblasti koji do danas nije bio uspostavljen. Hidrografija se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika reka i jezera, kao i predviđanjem njihovih promena tokom vremena, pre svega, u cilju bezbedne plovidbe i podrške ostalim aktivnostima, uključujući bezbednost, naučna istraživanja i zaštitu životne sredine. Tim propisom obuhvaćeni su hidrografski i topografski premeri na unutrašnjim vodnim putevima, prikupljanje podataka iz hidrografije, kartografije, plovidbe, geologije rečnog dna, kao i izrada, izdavanje i održavanje plovidbenih karata i publikacija.

Ko može pokrenuti postupak? Predloženim izmenama predviđeno je ko pred Agencijom za borbu protiv korupcije može pokrenuti u kojem se odlučuje o tome da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak. Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu tog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekat obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kojem je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je došlo do povrede tog zakona u izbornoj kampanji ili da nije.

Zaduživanje lokalnih

samouprava

Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. Izmenama Zakona predviđa se mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati te usluge i za domaće hartije od vrednosti, odnosno državne obveznice, pod uslovima koje će urediti zakon o tržištu kapitala, a što će dovesti do veće dostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarima stranim investitorima, približavanje standardima Evropske unije, smanjenje troškova finansiranja, i bolju diversifikaciju investitora u domaće hartije od vrednosti. Izmene Zakona predvidele su i preciznije i bliže uslove zaduživanja lokalnih samouprava koji će dovesti do bolje kontrole njihovog zaduživanja. Predviđena rešenja, takođe, imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da, na taj način, omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu

Zaštita mentalnog zdravlja Vlada Srbije usvojila je Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godine. Programom je obuhvaćen rad službi mentalnog zdravlja koje su dužne da pruže savremenu, sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao i odgovarajući socijalni pristup, što podrazumeva da se sve te aktivnosti odvijaju u sredini u kojoj te osobe žive. Usvajanjem dokumenta predviđene su i kampanje protiv stigmatizacije obolelih lica koje će organizovano voditi, ne samo stručnjaci za mentalno zdravlje već i korisnici psihijatrijskih usluga i sve relevantne organizacije, poput škola, medija i civilnog sektora.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Dnevnik     Strana: 6

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: IZRAEL: NETANIJAHU OPTUŽEN ZA KORUPCIJU

IZRAEL: NETANIJAHU OPTUŽEN ZA KORUPCIJU

Izraelski državni tužilac je podigao optužnicu protiv premijera Benjamina Netanijahua zbog korupcije. Optužnice se odnose na primanje mita, kršenje poverenja i prevaru. Netanijahu je ranije negirao da je počinio bilo kakvo krivično delo u tri slučaja korupcije, navodeći da žrtva političkog „lova na veštice". Ukoliko bude osuđen za primanje mita preti mu zatvorska kazna do 1 0 godina, a za prevaru i kršenje poverenja maksimalna kazna od tri godine zatvora.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Informer     Strana: 1,5

Rubrika: Udarne vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: 249.862€ Ćosića platili narko-mafija i Haradinaj?!

249.862€ Ćosića platili narko-mafija i Haradinaj?!

Vlada lažne države Kosovo uplatila je nešto više od 250.000 evra na račun firme ‘Gener 2’, čiji je vlasnik narko-bos Baškim Ulaj, samo nekoliko dana nakon što je isti taj Ulaj sa računa te firme direktoru TVNI Jugoslavu Ćosiću isplatio 249.862 evra!

Ova podudarnost u ciframa i datumima uplata budi osnovanu sumnju da je Ćosić zapravo dobio novac od ‘vlade’ Ramuša Haradinaja!?! Izvor Informera, koji je dobro upućen u ovu aferu, kaže da postoje ozbiljne indicije da je upravo Haradinaj isplatio Ćosića.

- Nesumnjivo je da je Ćosić dobio novac od Ulaja, on to nije ni pokušao da negira. Na dokumentima, koji će uskoro osvanuti u javnosti, vidi se da je ‘vlada Kosova’ uplatila veoma sličnu sumu novca Ulaju kratko nakon što je on isplatio Ćosića. Razlika u iznosima je samo u nekoliko stotina evra. Teško da je sve to samo puka slučajnost... - objašnjava naš izvor.

Komentarišući najnovija saznanja, Marko Matić iz antikorupcijske mreže ‘Antidot’ kaže da bi, umesto što sebe predstavlja kao žrtvu, Ćosić trebalo da odgovori na pitanja o prirodi svojih veza sa 'vladom’ u Prištini, ali i sa Ulajem, koji je osumnjičen kao narko-bos.

- Takođe, nadležni državni organi moraju da urade svoj deo posla i da detaljno istraže čitav slučaj. Nipošto ne bismo smeli da dozvolimo da bilo ko ima imunitet od krivičnog gonjenja samo zato što je na čelu neke stranke ili medija, na šta očigledno Ćosić i njegovi politički mentori računaju, zataškavajući ovu aferu - zaključuje Matić. N. I.

MARIO SPASIĆ

SAVET ZA MONITORING

Potpuno je jasno da je Ćosić odlično obavio poslove za kosovsku 'vladu' i verujem da zato uživa ogroman ugled kod svih onih koji mrze Srbiju.

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Kurir     Strana: 7

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Skupština krije za šta će da potroši 12 miliona dinara

Skupština krije za šta će da potroši 12 miliona dinara

Skupština Srbije i dalje ne odgovara na pitanja koliko će prozora, zavesa i tepiha biti oprano i koliko puta godišnje za 12 miliona dinara, koliko iznosi vrednost ovih poslova sa PDV, pa ostaje nepoznanica da li su možda ovi poslovi preplaćeni.

Podsetimo, Kurir je objavio da će Skupština Srbije za pranje prozora i zavesa za godinu dana iskeširati pet miliona dinara bez PDV grupi ponuđača koju čine firme „Gudhaus“ i „Krol hauskiping". Kada se uračuna porez na dodatu vrednost, mirišljave zavese i bistar pogled kroz skupštinske prozore poreske obveznike će koštati šest miliona dinara.

U dinar isti iznos Skupština Srbije je izdvojila i za pranje tepiha i mermernih podova, a ovaj posao obaviće firme „Tekop sistem“ i „Modekolo" iz Novog Beograda.

Međutim, problem je što u tenderskoj dokumentaciji nigde nije navedena površina prozora koje treba oprati i na kojim objektima, broj zavesa ni koliko puta godišnje će biti oprane, kao ni kolika je površina tepiha i mermernih podova koje treba oprati za ugovorene novčane iznose.

Simptomatično je i to što je Skupština Srbije za sumu od tačno pet miliona dinara ove godine ugovorila više potpuno različitih poslova, a ni u jednom od tih slučajeva nije poznato kako se došlo do te okrugle sume.

Radoslav Sretenović, bivši predsednik Državne revizorske institucije, kaže da je Zakon o javnim nabavkama jasan:

- Prema Zakonu o javnim nabavkama, tenderska dokumentacija za svaku javnu nabavku trebalo bi da bude objavljena kako bi sve bilo transparentno. S.T.

TENDERI PET PO PET MILIONA JAVNA Ugovorena Izabrana firma NABAVKA cenabezPDV Pranje prozora 5.000.000 PD „Gudhaus" i „Krol i zavesa hauskiping" iz Beograda Održavanje roletni, 5.000.000 „VekaG iz Čačka venecijanera i rolo platnenih zavesa

Pranje tepiha i 5.000.000 „Tekop sistem" i „Modekoli mermernih podova iz Novog Beograda Zamena split 5.000.000 „Ekoenergetika", Beograd klima-sistema

Nabavka sredstva 5.000.000 „UG solušns", Beograd 7D nišnonio

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Novosadski Reporter     Strana: 5

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ĐURČANJ LANSIRAO ORBANA U MAĐARSKI POLITIČKI VRH

ĐURČANJ LANSIRAO ORBANA U MAĐARSKI POLITIČKI VRH

MAĐARSKA JE ČETIRI I PO DECENIJE BILA U

ISTOČNOEVROPSKOM VOJNOM LAGERU, ALI MARKSIZAM-LENJINIZAM TAMO NIKAD NIJE UHVATIO DUBLJI KOREN I DRŽAVNO UREĐENJE NAZIVANO JE GULAŠ KOMUNIZOM. TAKOĐE POMALO POSPRDNO, NAROD JE MAĐARSKU RADNIČKU NARODNU PARTIJU (MAGYAR DOLGOZÓK PÁRTJA) TIH GODINA ZVAO MAĐARSKA KRALJEVSKA KOMUNISTIČKA PARTIJA (MAGYAR KIRÁLYI KOMMUNISTA PÁRT) JER RASKID U GLAVAMA SA AUSTROUGARSKOM NIJE BIO STVARAN.

Mađarska

socijalistička partija je opozici-

ona politička partija u toj zemlji, a nastala je kao delimični naslednik Mađarske socijalističke radničke partije, koja je vladala državom u vreme komunizma nakon gušenja Mađarske revolucije 1956. godine, pa sve do pada režima 1989. godine, kaže Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.

Koliko su snažni nekadašnji mađarski komunisti?

- Socijalisti su bili na vlasti u dva mandata od 1994. do 1998. i od 2002. do 2010. godine. Partija je ideološki na pozicijama levog centra, članica je Progresivne alijanse socijalista i demokrata. Međutim, od pada sa vlasti 2010. godine ne uspeva da se politički oporavi sve do danas.

Socijalisti su su se nekad prepoznavali po Ferencu Đurčanju? - Bivši lider MSP i premijer Đurčanj je zbog svojih koruptivnih radnji i skandala nazvanog “Balatonski govor” među najzaslužnijima za Orbanovu pobedu 2010. godine. Po silasku sa vlasti, napustio je socijaliste i osnovao sopstvenu stranku Demokratska koalicija.

Šta je to “Balatonski govor”?

- Čuvana politička afera u Mađarskoj koja je izbila u maju 2006. godine, neposredno nakon parlamentarnih izbora na kojima se Đurčanj izborio za svoj novi premijerski mandat. Nedugo nakon pobede, MSP je analizirala rezultate izbora na zatvorenoj konferenciji u letovalištu na Balatonu. Đurčanj je tad otvoreno govorio o korupciji u redovima partije, ali i na državnom nivou. Čuveni su njegovi citati:

- Lagali smo u poslednjih godinu i po, dve godine smo lagali.

- Majka me pita da li se to stvarno zdravstvo tako popravilo, a ja joj odgovaram nije mama, nego prepoznaju da si moja, pa ti zato povlađuju.

- Nemamo mnogo izbora. Za***ali smo i to ne malo, nego mnogo!

- Ne možete navesti nijednu ozbiljniju meru vlade koja je dala rezultat. Nijednu.

Toliko je bio iskren?

- Sličnih izjava, koje su obilovale vulgarnostima, bilo je još. Do danas nepoznati pojedinac, iako je sastanak bio zatvorenog tipa, krišom je snimao premijerov govor, te ga u septembru poslao na adrese brojnih mađarskih medija. Objava ovog govora dovela je do velike krize vlade, višemesečnih nasilnih demonstracija u Budimpeš t i i jačanja ekstremne desnice u vidu Jobika ali i do defini-

tivnog pada popularnosti MSP-a i samog Đurčanja, što je Orban umeo da iskoristi. Iako se Đurčanj povukao sa mesta premijera u aprilu 2009. godine i nije bio kandidat za premijera na izborima 2010. godine, poraz socijalista više niko nije mogao sprečiti.

Šta je ostalo od nekad velike Mađarske partije socijalista? - Osim Đurđanjeve Demokratske koalicije, iz MSP iznikle su još neke političke partije, koje sada egzistiraju na političkoj sceni zahvaljujući koaliranju upravo sa ostatkom partije koju su napustili. Sama MSP je promenila čak četiri predsednika od kako je prešla u opoziciju i nalazi se u stanju kontinuirane političke konfuzije. Mađarska socijalisti č k a pa r tija , koja je bila predvodnica

šire, levo orijentisane koalicije 2014. godine, u narednim godinama ne samo što nije uspela da se nametne kao pijemont opozicije, nego je čitave mesece tokom 2017. godine provodila pregovarajući sa Demokratskom koalicijom svog bivšeg lidera Ferenca Đurčanja, da bi naposletku koaliciju formirala samo sa jednom sebi srodnom partijom - Dijalog za Mađarsku i tako zapravo ugrozila i sopstveni ulazak u parlament na parlamentarnim izborima 2018. godine. Naime, izborni rezultati govore da je ova dvojna koalicija osvojila tek 1,91 odsto glasova više, nego što je bilo neophodno da bi po proporcionalnom sistemu ostvarili pravo na svoje predstavnike. Kako Đurđanj prolazi na izborima?

- Demokratska koalicija Ferenca Đurčanja je još eklatantniji primer kako politička sujeta pojedinca može dovesti čitav pokret na granicu političkog opstanka. Uspeli su da osvoje tek 0,37 odsto glasova više nego li što je bilo potrebno da ostane parlamentarna i nakon polednjih izbora.

Na tim izborima, međutim, Orban je izgubio Peštu?

- Nije MSP sa svojim derivatima bio zamajac pobede opozicije u Budimpešti i drugim urbanim centrima, nego i nove političke snage oličene pre svih u Momentumu i pojedincima koji su uspeli da objedine podršku širokog kruga birača. Takođe, treba podsetiti i na referendumsku atmosferu uoči tih parlamentarnih izbora kojoj je i sam Orban doprineo tokom kampanje.

Majka me pita da li se to stvarno zdravstvo tako popravilo, a ja joj odgovaram nije mama, nego prepoznaju da si moja, pa ti zato

povlađuju

Ferenc Đurčanj

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Pečat     Strana: 27,28,29

Rubrika: Svet

Autori: Bojan Bilbija

Teme: Korupcija

Naslov: KIJEV HOĆE U„NOVI VARŠAVSKI PAKT"

KIJEV HOĐE U„NOVI VARŠAVSKI PAKT"

Zapad i Rusija decenijama prebacuju Ukrajinu jedni drugima iz ruku u ruke kao vruć krompir, jer niko ne želi da hrani 40 miliona gladnih usta, a posle da gleda kako prelaze na stranu protivnika

BOJAN BILBIJA

Nema smisla da više

gubimo vreme s vama, šokantna je poruka ukrajinskog oligarha Igora Kolomojskog Vašingtonu, izre-

čena prošle nedelje u intervjuu vodećem američkom listu, „Njujork tajmsu“. Po mnogima najmoćniji čovek Ukrajine, sponzor i pokrovitelj aktuelnog predsednika Vladimira Zelenskog, Kolomojski je posle odlaska s vlasti bivšeg šefa države Petra Porošenka dobio potpunu slobodu delovanja. Neprestani sukobi s Porošenkom koštali su ga egzila i stoovaj tajkun sa snažnim instinktom preživljavanja - sada, izgleda, ima novi plan. I njemu je jasno da je svoj primarni cilj ostvario, eliminišući sve poslovne i političke konkurente, ali da sada valja zaštititi stečeno. U „ratu“ s Moskvom, to će za njega biti težak zadatak. Zato Kolomojski menja ploču. VRUĆ ŠAMARUkrajinamora da obnovi veze s Rusijom zbog sopstvenog ekonomskog preživljavanja, objasnio je za „Njujork tajms“. I otvoreno poručio da su Ukrajinci umorni od rata u Donbasu po nalogu SAD, koje žele da oslabe Moskvu. Tako vruć šamar Amerikanci odavno nisu dobili od pripadnika elite neke od svojih vazalnih država - i to još u listu koji se smatra „bastionom slobode govora“ u SAD. To je i poruka Kolomojskog da moćni američki krugovi prestanu da podstiču ukrajinske radikale na proteste protiv Zelenskog, koji želi da izvrši razdvajanje zaraćenih strana u Donbasu, kako bi se posle skoro pet godina konačno pristupilo realizaciji mirovnih sporazuma iz Minska. Njegov prethodnik Porošenko, koji ih je i potpi-

sao, nikada ih nije realizovao, strahujući da bi ekstremisti mogli da mu upadnu u predsedničku rezidenciju, kao 2014. Viktoru Janukoviču.

Zapad nije opravdao nade Kijeva, kako kaže Kolomojski, istovremeno negirajući da ima uticaj na Zelenskog i da govori u njegovo ime, što je u Ukraj Ini javna tajna. Prema ocenama eksperata, kontroverzni biznismen želi da pokupi i kajmak od obnove odnosa s Rusijom. I njemu je jasno da su se stekli gotovo idealni unutrašnji i spolši uslovi za to. I da postoji potražnja za njegovom „robom“ u Moskvi. Političko rukovodstvo Ukrajine treba da obnovi odnose s Rusijom, odbacujući kurs integracije sa Zapadom, nastavio je u istom tonu Kolomojski. Kako kaže, vremejeda u Kijevu razumeju da njihovu zeml>u neće nikada primiti u EU i NATO i da zato „nema smisla trošiti vreme na prazne razgovore“, dok će Rusija sa zadovoljstvom uključiti Ukrajinu u „novi Varšavski pakt“.

Naglašavajući da ne gaji topla osećanja prema Rusiji, ukrajinski tajkun ipak ističe da je Zapad izneverio Kijev, ne izdvojivši dovoljno finansijske pomoći, niti otvorivši svoje tržište, a da pri tome SAD koriste rat „do poslednjeg Ukrajinca“, da oslabe geopolitičkog konkurenta. „Obnavljanje veza s Rusijom je neophodno za ekonomsko preživljavanje Ukrajine. Proći će pet ili deset godina i svi će zaboraviti na krv. Objektivno opisujem ono što vidim i kuda sve ide“, poručio je Kolomojski. Postavlja se, naravno, i pitanje: gde im je ova pamet ranije bila? Zašto su Ukrajinci to uradili, pre svega sebi, da bi se za „pet, deset godina“ ponovo vratili tamo gde su bili, ali s mnogo izgubljenog vremena i novca, a pre svega ljudskih života?

I zašto nisu slušali stotine objektivnih eksperata koji su im na sve ovo od samog početka ukazivali?,Ne treba nikad zaboraviti da je „evromajdan", revolucija protiv Viktora Janukoviča u Kijevu, izbila baš u trenutku kada je tadašnji ukrajinski lider izborio najpovoljnije uslove u saradnji s Rusijom, od čega bi njegova zemlja imala u startu 10 milijardi dolara čiste zarade svake godine. Da se nije desio državni udar, ne bi bilo ni izgubljenog Krima, ni Donbasa, svi bi u Ukrajini bili živi i zadovoljni. I mnogo bogatiji... Ali šta je - tu je. Kolomojski sada očekuje da će Moskva „sa zadovoljstvom preuzeti na sebe funkcije koje MMF ima prema Ukrajini i da će dati Kijevu zajam od 100 milijardi dolara. Kako ističe, novac je najbrži put za rešavanje proolema i obnovu saradnje. MOSKVU Odakle bi mogli da duvaju ovi novi vetrovi u Ukrajini, možda se vidi iz jednog detalja iz intervjua. Kolomojski komentariše skandal koji se pokrenuo u Americi o pitanju poslovanja u Ukrajini Hantera Bajdena, sina bivšeg potpredsednika SAD Cozefa Bajdena. Bivša desna ruka Baraka Obame sada je u ulozi protivkandidata Donaldu Trampu ispred Demokratske partije, na predsedničkim izborima sledeće godine. Kako ističe Kolomojski, da je na mestu predsednika Ukrajine, pokrenuo oi istragu protiv Bajdena, o čemu je govorio Tramp, ukazujući da je američki demokrata tražio od Porošenka da zažmuri na korupciju u koju je upleten njegov sin radeći za najveću privatnu naftnu kompaniju u Ukrajini, „Burisma holdings“. Kako je naveo Tramp, kada je bio potpredsednik SAD, Bajden je uslovio Kijev stotinama miliona dolara pomoći iz američkog budžeta, a da je Porošenko pristao i smenio tužioca koji je vodio istragu. Nove vlasti u Kijevu sada bi mogle da utiču na istragu kojom bi se bacilo negativno svetlo na Bajdena uoči izbora. Kolomojski pak tvrdi da se ne plaši negativnih posledica ako bi Bajden postao predsednik SAD naredne godine. „Ako se budu drsko ponašali prema nama, mi ćemo preći na stranu Rusije. Ruski tenkovi će biti razmešteni kod Krakova i Varšave. Vaš NATO će se unerediti u gaće i kupovaće pampers , izjavio je ukrajinski oligarh i opet rekao da nema uticaj na kabinet predsednika Zelenskog. Međutim, iz njegovih reči se ipak stiče potpuno suprotanutisak. „Ako posmatram sebe kroz istu prizmu kroz koju gleda i ostali svet, onda vidim čudovište,

manipulatora, gazdu Zelenskom, nekoga ko gradi apokaliptične planove. Mogu to da učinim realnošću“, više nego provokativno saopštio je Kolomojski američkim novinarima.

Ovakav zaokret Kolomojskog posebno je zaniml>iv imajući u vidu da je reč o čoveku koga je Istražni komitet Rusije još 2014. optužio za najteža krivična dela, ukl>učujući kidnapovanja i ubistva, stavivši ga i na poternicu Interpola. Optuživan je i za podršku ekstremistima, ukl>učujući i ozloglašeni „Desni sektor“, kao i drugim dobrovoljačkim bataljonima u Donbasu. Kolomojski je, međutim, nekim svojim potezima odigrao i na korist Rusiji, kompromitujući Kijev u očima svetske javnosti - kao stecište neonacista i ekstremnih šovinista koji ubijaju nemilosrdno sopstveno stanovništvo. S druge strane, nahiljadeukrajinskih fanatika položilo je svoje živote u Donbasu, upravo u sastavu neonacističkihjedinicakojeje finansirao Kolomojski. Iako slovi za protivnika Rusije, oligarh iz Dnjepropetrovska nesumnjivo je bio i koristan za Moskvu: praktično je svojim rukama srušio majdansku vlast s Porošenkom na čelu.

Došavši na vlast kao „čovek Kolomojskog“, predsednik Vladimir Zelenski od starta je pokazao da neće voditi ni približno istu politiku kao njegov prethodnik. Zelenski već mesecima zauzdava nacionalističke snage, kombinujući metode ubeđivanja i zastrašivanja, a sve sa ciljem neutralisanja njihovog otpora uspostavljanju normalnih odnosa s Moskvom. To je težak zadatak, imajući u vidu da prema novembarskom istraživanju čak 68 odsto građana Ukrajine i dalje Rusiju doživljava kao agresora - što je zaostavština snažne antiruske kampanje bivših režima u Kijevu i Vašingtonu: Porošenka, Obame, Bajdena i porodice Klinton. No četvrtina građana se protivi takvoj percepciji Rusije, što otvara mogućnost da se „za pet, deset godina zaboravi na krv“, kako je rekao Kolomojski.

I zaboraviće se, nesumnjivo, ako procesi pomirenja budu nastavljeni. A nema razloga za sumnju da hoće. Suština je u tome da administracija predsednika Trampa uopšte nije zainteresovana da gradi antiruski sanitarni kordon u Ukrajini, na način kako je činila prethodna. To Kremlju dodatno odrešuje ruke da nastavi s politikom „primirivanja" Ukrajine. U tom smislu, proročkom se pokazala odluka ruskog lidera Vladimira Putina da ne rešava brutalnom silom ukrajinski konflikt, kako su ga nagovarali pojedini „savetnici". Da je to učinio, put ka pomirenju bio bi mnogo teži i neizvesniji, a odnosi dva naroda uništeni za mnogo decenija unapred. Ovako, uz adekvatnu kontrakampanju, sve je moguće. Kolomojski zna da je „novac najbrži put zarešavanje problema i obnovu saradnje". Glavno je pitanje, naravno, da li je Kolomojski u pravu, odnosno da li je Rusija zaista spremna da „sa zadovoljstvom" odreši 100 milijardi dolara. Poznavajući Vladimira Putina, teško je očekivati da bi on lako progutao udicu. S Ukrajinom je već decenijama ista priča - Zapad i Rusija prebacuju ovu zemlju jedni drugima iz ruku u ruke kao vruć krompir. Niko ne želi da hrani 40 miliona gladnih usta, a da posle gleda kako „prelazi na stranu“ protivnika, što je izraz koji koristi Kolomojski. Rešenje je jedino u tome da se Ukrajina čvrsto ukotvi i ugovorima veže za jednu stranu. S obzirom na to da su se izjalovile nade Kijeva da bi to mogli da budu EU i NATO, ostaje jedino „novi Varšavski pakt ‘. Kolomojski je već rekao i cenu ovog „prijateljstva", od 100 milijardi. Ostaje da se vidi šta će na to reći Putin. R

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Pečat     Strana: 40,41,42,43

Rubrika: Svet

Autori: Zoran Milošević

Teme: Korupcija

Naslov: KUDA ODLAZE SVRGNUTI LIDERI

KUDA ODLAZE

SVRGNUTI LIDERI

Svrgavanje obojenom revolucijom predsednika Bolivije

Eva Moralesa i kupovina stanova u Moskva Sitiju porodice Bašara Asada, izazvali su lavinu članaka u zapadnom delu planete na temu života u emigraciji

bivših predsednika država, odnosno monarha

ZORAN MILOŠEVIĆ

Evo Morales je izbe-

gao u Meksiko, a iza kupovine stanova porodice Bašara Asada stoji njegov brat od strica Rami

Maklufa, koji je kupio 20 stanova u pomenutom delu Moskve. Interesantnija od toga kuda odlaze svrgnuti lideri je tema emigracije i njihovog povratka na vlast. Naime, samo tokom poslednje dve decenije svedoci smo da prinudni odlazak u emigraciju nije nimalo zabavan i ne znači obavezno i kraj političke karijere. Podsetimo, događaji iz Bolivije i Sirije nisu nova pojava. Mimo očekivanja, 21. vek obiluje državnim prevratima, pri čemu borba za vlast nije ništa manje surova nego ranijih vekova. Na primer, 2011. smatra se godinom državnih prevrata (portal telegraf.by), mada ni kasnije nije bilo mirno. Državni prevrati obično su se vezivali za nestabilne države Azije, Južne Amerike i Afrike, ali moderno doba je u spisak dodalo i države Bliskog istoka i Evrope (Rumunija, SR Jugoslavija, Ukrajina, Grčka, Španija...).

PLODOVI ARAPSKOG PROLEĆA U 21. veku smena

lidera događala se obojenim revolucijama („najplodniji period je bilo tzv. Arapsko proleće na Bliskom istoku), dok se smena lidera u Evropskoj uniji dogodila izazivanjem krize evra (u evrozoni). U Arapskom proleću prvi je „pao“ predsednik Tunisa Zin el Abidin Ben Ali, koji je vladao ovom zeml>om od 1987, da bi posle obojene revolucije, 14. januarasaporodicom pobegao u Saudijsku Arabšu, gde se nalazi i danas. Sledeći je bio egipatski predsednik Hosni Mubarak, koji je predsednikovao od 1981. Potom je na udar SAD i NATO saveznika došla Libija, gde je u vojnoj agresiji ubijen lider Muamer Gadafi, koji je vodio državu od 1969. godine. Zatim je svrgnut predsednik Jemena Ali Abdala Saleh. Vladao je od 1978. Obojena revolucija dobila je i ratnu fazu, u kojoj je ranjen, te je prebačen u Saudijsku Arabiju na lečenje. Krajem novembra 2011. potpisao je ugovor o predaji vlasti u državi, a njegov naslednik je postao njegov potpredsednik, general-major Abd Rabuh Mansur el Hadi.

U Jordanu se takođe osetilo Arapsko proleće - kral> Abudula II zbog protesta je morao da odstrani premijera Samira el Rifaia. Maroko je osetio „proleće“ 29. novembra kada je kral> Mohamed VI pod pritiskom revolucionara morao da imenuje za premijera islamistu Abdelila Benkiranea, tj. da smeni Abasa el Fasija, koji je na tom mestu bio od 2007. godine. Slična sudbina pogodila je i Kuvajt, pa Liban. Sirija se održala, naravno zahval>ujući pomoći Rusije i Irana, te je upravo ovde slomljeno Arapsko proleće. Posle svega sa sigurnošću se može reći da su novi lideri, koji su na vlast došli na talasu obojenihrevolucija, po pravilu menjali dotadašnju državnu politiku, prihvatajući SA Di Izrael i njihove interese kao svoje.

Godina 2011. bila je teška i za evropske lidere, zbog krize u zoni evra. Na udaru „evra“, tj. zbog krize je došlo do smene vlasti u sledećim državama: Irska, Finska, Portugalija, Španija, Grčka, Danska, Belgija (gde je kriza formiranja vlade trajala 18 meseci), Andora i Letonija. Posledice ove „krize evra“ nisu do kraja objašnjene, ali se zna da su od nje profitirale američke ban- ke s dominantnim jevrejskim kapitalom. U nekim državama poput Grčke formirane su otvorene proizraelske vlade. Iste godine je i Japan doživeo smenu vlasti, zbog rušilačkih zemljotresa i cunamija, pri čemu je stradalo više od 20.000 ljudi. Oštećena je bila i nuklearka Fukušima.

Obala Slonovače se našla na udaru obojenih revolucionara 2010, a posle nredsedničkih izbora. Borba za vlast u ovoj zemlji odnela je oko 3.000 života, a više od milion l>udi je moralo da napusti svoje domove.

Vlast je 2011. godine smenjenaiu Beninu, Brazilu, Burkini Faso, Vijetnamu, Haitiju, Zambiji, Madagaskaru, Maleziji, Maliju, Nepalu, Nigeru, Papua Novoj Gvineji, Peruu, Ruandi, San Marinu, Singapuru, Somaliji, Tajlandu, Ugandi, Švajcarskoj i Jamajci... Gubitak vlasti nije samo neprijatnost za lidere već i za stanovnike države, jer se politika menja, po pravilu na štetu domaćeg stanovništva. A šta se događa sa svrgnutim liderima?

Prema prvom scenariju, predsednici ili monarsi koji izgube vlast odlaze u emigraciju zajedno s porodicom i rođacima i tamo uglavnom provode ostatak života. Nekada u bogatstvu, nekada u siromaštvu. Pravilo je da im nova vlast zabranjuje povratak u otadžbinu. Ovo je tipičan opis mnogih afričkih i latinoameričkih diktatora i predsednika. Oni obično odlaze u velike države, ali najčešpe u London, dok iz Južne Amerike beže u SAD ili Španiju, a u novije vreme svrgnuti lideri beže i u Saudijsku Arabiju ili Emirate i Južnu Afriku. Ima, naravno, i izuzetaka. Mengistu Hajle Mariam bio je šef Etiopije, kojom je vladao 15 godina. Posle svgravanja u maju 1991. izbegao je u Zimbabve, gde se i sada nalazi. Znameniti lider Ugande Idi Amin, koga su svrgli 1979, 15 godina je potom boravio u Saudijskoj Arabiji. Jedan od pionira Pokreta nesvrstanih, predsednik Gane Kvame Nkrumah odstranjen je s vlasti 1966. godine, da bi se potom naselio u Gvineji, gde je čak postao potpredsednik.

London je mesto prebivališta ne samo bivših predsednika iz Afrike nego i svrgnutih monarha. Poslednji grčki kral. Konstantin, svrgnut od strane „crnih pukovnika“ 1976, prvo je pobegao u Rim, a odatle u London, gde je živeo do 2013, kada se vratio u otacbinu.

Od postsovjetskih predsednika najinteresantniji je slučaj bivšeg predsednika Kirgizije. Askar Akajev živi u Moskvi, a Kurmanbek Bakiev, koji ga je svrgao, doživeo je sličnu sudbinu i emigrirao je u Belorusiju (Minsk). Neki od svrgnutih u emigraciji žive decenijama, kao na primer, rumunski kral> Mihaj, koji je živeo u Švajcarskoj 70 godina (poslednjih godina života imao je dozvolu da poseti otadžbinu).

Pored scenarija mirnog života u emigraciji postoji i drugi, ređi. On predviđa da po zahtevu novih vlasti zemlja u koju je emigrirao svrgnuti lider usliši želje novog lidera i izruči stare vršioce političkih funkcija. Po pravilu, oni završavaju u zatvoru ili im se izriče smrtna kazna, odnosno budu likvidirani „nesrećnim slučajem". Sudbina bivšeg nikaragvanskog diktatora Anastasia Somose je interesantna. Naime, na njegov oklopljeni mercedes ispaljena je protivtenkovska raketa u prestonici Paragvaja, samo godinu posle svrgavanja s vlasti. Godine 1963. SAD su predale Venecueli bivšeg predsednika Markosa Peresa Himensesa, svrgnutog pet godina ranije. U otadžbini je osuđen na zatvorsku kaznu od 13 godina, ali je pušten posle pet godina. Posle toga je otišao u Španiju, gde je živeo do smrti 2001. godine.

Ima i slučajeva kada su evropski lideri bežali u Latinsku Ameriku, što se dogodilo 1993. kada je iz Istočne Nemačke u Čile emigrirao Erih Honeker. Nevolje poslednjeg predsednika Istočne Nemačke počele su 1991. kada je otišao u Moskvu, ali posle raspada SSSR-a nove ruske vlasti su odlučile da ga predaju ujedinjenoj Nemačkoj. Supružnici Honeker su pobegli u čileansku ambasadu, ali su im domaćini u leto 1992. otkazadi gostoprimstvo. Tadašnja vlada Rusije (te odluke se sada mnogi stide) predala je bivšeg generalnog sekretara Komunističke partije i poslednjeg predsednika Istočne Nemačke ujedinjenoj Nemačkoj, ali je posle šest meseci provedenih u zatvoru zbog bolesti (maligni tumor) pušten, posle čega je otišao u Santjago, gde je posle šest meseci umro.

Ima i slučajeva kada su se bivši lideri sami vratili u zemlju, na sopstvenu odgovornost. Svrgnuti od strane Francuza imperator Centralnoafričke Imperije Bokaso, u otadžbini je osuđen na smrtnu kaznu (u odsustvu), ali se posle sedam godinaizgnanstva dobrovoljno vratio u Bangi. Hteo je da ponovi podvig njegovog idola Napoleona, tj. da se vrati na vlast. Međutim, Bokaso je ponovo osuđen, uz njegovo prisustvo, na smrtnu kaznu (nije dokazan kanioalizam), ali je kazna zamenjena sa 20 godina strogog zatvora. Odležao je samo šest godina u zatvoru, a po izlasku je živeo još tri godine. Sada je rehabilitovan i proglašen nacionalnim herojem, jer se pokazalo da su sve optužbe fabrikovali (zapadni) centri moći, poštb nije bio voljan da ispunjava njihove želje. Međutim, ono što nije pošlo za rukom Bokasi, pošlo je nekolicini drugih svrgnutih lidera, što je treći scenario „života u emigraciji".

Najpoznatiji „povratak" u novijoj istoriji je povratak kralja Kamoodže Norodoma Sihanuka, koji je tri puta bežao preko granice i tri puta se vraćao na vlast. Pri tome, nije uvek bio svrgavan; jednom se i sam odrekao vlasti (1953), kada je otišao u Tajland, da bi od Francuza isposlovao ubrzano sticanje nezavisnosti svoje države. Međutim, 1975. svrgao ga je general Lon Nol i Sihanuk je pobegao u Kinu, koja ga je i dalje smatrala šefom države. Pnom Pen zauzimaju „crveni Kmeri“ 1945. a Sihanuk, koji se vratio, našao se u kućnom zatvoru. Godine 1979. Vijetnamci su svrgli Pol Pota i Sihanuk je ponovo pobegao u Kinu iz koje se tek 1990. vratio na tron. Prestola se odrekao 2004. u korist sina i ponovo otišao u Kinu, gde je umro u 90. godini života.

Pored Sihanuka ima još trijumfalnih povrataka iz emigracije na vlast. Huan Peron, predsednik Argentine 1946-1955, svrgnut je od vojske, posle čega je pobegao u Španiju, dabi se 1973. vratio i ponovo bio izabran za predsednika. No najneobičniji povratak na vlast je svakako, kako piše Petr Akopov za portal vz.ru, povratak Simeona Drugog, poslednjeg bugarskog cara. Simeon Drugi je proglašen za cara 1943. kada je imao samo šest godina, a već posle tri godine je izgubio vlast. Majka ga je prebacilau Egipat, potom u Španiju i nije ni sanjao da ne se vratiti u komunističku Bugarsku. Međutim, sve se promenilo i 2001. Simeon Borisov Saksen-Koburg-Gotski je na čelu Bugarske. Naravno ne kao car već kao premijer (ima veća ovlašćenja od predsednika). U novije vreme obojenom revolucijom svrgnut je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. Od tada Ukrajina je ušla u period svekolike degradacije i depopulacije. Posledice tek treba da se izuče

i objave, ali to neće biti moguće dok su na vlasti svetski avanturisti, neonacisti i nacionalisti. Da podsetimo, posle obojene revolucije koju su organizovali Izrael, SA D i Evropska unija, predsednik Janukovič je 27. februara2ol4. dobio garancije Moskve i prešao je u Rusiji, gde se i sada nalazi. Prema trenutnim informacijama ne radi na svom povratku u zemlju.

Askar Akaev, predsednik Kirgizije (1991-2005), svrgnut je posle februarsko-martovske obojene revolucije u zemlji (Revolucija tulipana), izazvane optužbama da je falsifikovao izbore. Akaev nije predao vlast bez borbe, ali je na kraju ipak primoran da napusti zemlju i pređe u Rusiju. Zaposlen je u Institutu matematičkih istraživanja složenih sistema, gde se bavi prognoziranjima događaja na planeti do 2050. godine.

Naslednik Akaeva, Kurmanbek Bakiev (na vlasti 2005-2010) svrgnut je državnim prevratom (2010) posle optužbi za korupciju. Prvo je pobegao u Kazahstan, a posle u Belorusiju, gde ga je pozvao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

Mohamed Reza Pahlavi, šah Irana (1941-1979), bio je prinuđen da beži iz zemlje posle Islamskerevolucije 1979. Pobegao je prvo u Maroko, pa na Bahame, zatim u Meksiko, SAD, Panamu i na kraju Egipat, gde je i umro 1980. godine. Ud,ovica Pahlavija živi u SAD. Diktator sa Haitija Žan-Klod Duval (predsednik 1971-1986) vodio je državu 19 godina, faktički nasledivši oca, pri čemu je postao najmlađi predsednik u svetu. Godine 1986. svrgao ga je general Anri Namfri, posle masovnog protesta Haićana. Za vreme predsednikovanja u zatvorima ove države ubijeno je oko 50.000 njegovih političkihprotivnika. Godine 1986. sud SAD, po tužbi dva građanina Haitija, obavezao je Duvala da im isplati dva miliona dolara kao moralnu kompenzaciju, kao i da vrati narodu oko 500 miliona dolara. Pošto bivši predsednik ništa nije platio, konfiskovana je njegova vila u Francuskoj 1994. godine, a 2002. zamrznuti svi računi u švajcarskim bankama. Godine 2007. Duval je pozvao Haićane da mu oproste greške i 2001. vratio se u zemlju iz Francuske, posle četvrt veka izgnanstva. P

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Politika     Strana: 19

Rubrika: Pogledi

Autori: Boško Jakšić

Teme: Korupcija

Naslov: Francuz u naletu, Nemica u povlačenju, Balkan pred ispitom

Francuz u naletu, Nemica

u povlačenju, Balkan pred ispitom

Boško Jakšić

Tek što su oblaci pozne jesenje kiše

stigli iz Brisela i prohladnom vodom polili šest država zapadnog Balkana koje se nadaju članstvu u Evropskoj uniji, francuski predsednik je svoj projekat „evropske renesanse” upotpunio predlogom u kojem bi pravcu trebalo da ide proširenje EU.

Države regiona još od solunskog samita daleke 2003. čekaju u redu za člansku kartu EU. Otada su štampane tone dokumenata i ohrabrujućih izjava. Evropska komisija je februara 2018. usvojila strategiju za „verodostojnu perspektivu proširenja i pojačano angažovanje EU na zapadnom Balkanu”, a zvaničnici EU su jula ove godine uveravali zemlje regiona da blok pozitivno gleda na njihove aspiracije.

„Verodostojne perspektive” gubile su se u izmaglici stvarnosti, a neizvesnosti oko članstva pretile su da ugroze geopolitičku orijentaciju regiona. Sve to je potvrđeno kada je francuski predsednik Emanuel Makron odbio da Albaniji i Severnoj Makedoniji odobri otvaranje pristupnih pregovora.

Makron je pokazao da ga vodi degolovska ambicija da postane lider Evrope. Na mnoge teme suprotstavio se dosadašnjoj šampionki integracija i proširenja, odlazećoj Angeli Merkel.

Jasno je da je EU u krizi, da ne želi da ponovi greške prekorednog učlanjenja Bugarske i Rumunije i da bi radije prihvatila Švajcarsku ili Norvešku nego nekog sa Balkana, ali da li su u Briselu uopšte svesni realnih rizika da će nestrpljenje ojačati evroskepticizam i da će dodatno otvoriti prostor uticajima spolja.

Dok su evroskeptici i direktni protivnici Unije likovali, Makronov veto Skoplju i Tirani dočekan je oštrim kritikama. „Istorijska” i „teška” greška, govorili su odlazeći čelnici evropskih instšucija. „EU svojom politikom (ne)proširenja fakgički gura u 'zagrljaj’ Rusije države zapadnog Balkana”, zaključuje u analizi Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane.

Da bi pokazao da mu ne nedostaje vizija poput njegovom sunarodniku Robertu Šumanu, Makron je ostao dosledan stavu da proširenja nema dok se ne reformiše Unija ali je ubrzo lansirao ideju da se procedure proširenje reformišu kako bi bile „kredibilnije i održivije” i da treba sprovoditi postepeno.

Traži se ispunjavanje uslova koji se tiču „presporih” političkih, ekonomskih i socijalnih promena ali i nedovoljnih konkretnih koristi za građane u zemljama kandidatima. Prioritet je „stalan, nepovratan napredak u oblasti vladavine prava”.

Takav kopernikanski obrt u odnosu na dosadašnju praksu vođen je Makronovom analizom da uniji nisu potrebne nove nedovršene demokratije sa jakim primesama autoritarnosti. Ima ih već unutar EU, poput Mađarske i Poljske, zašto bi se jačao blok „neliberalnih demokratija”?

Izmena kursa trebalo bi da obraduje eve one koji su uniji do sada zamerali da gleda „kroz prste” vlastodršcima regiona, od Aleksandra Vučića do Mila Tzukanovića. Bio bi to znak odustajanja od politike stabilokratije koja je u prvi plan stavljala rešavanje regionalnih konflikta potpuno potiskujući reforme što bi vodile nastanku pravnih država snažnih institucija.

Iako EU tek treba da se izjasni o novom francuskom konceptu, iz Beograda je, simptomatično, odmah stiglo ministarsko tumačenje da predlog reforme ne treba da se odnosi na Srbiju i Crnu Goru. Krijući se iza metodoloških formalnosti, poslat je obeshrabrujući signal: istinske reforme iyraju se u drugi plan uz sasvim otrcano obrazloženje da je „bolje imati kvalitet pre brzine”.

Ne. Bolje je imati promptna

rešenja po kojima kada države u toku pregovora završe određenu fazu, postanu uključene u funkcionisanje EU. Demokratski reformisane države zapadnog Balkana biće prijemčivije građanima unije i smanjiće njihov otpor proširenju.

Vlast u Beogradu je pred ozbiljnim izazovom: izgubiće podršku EU ukoliko ne krene upravo u one političke reforme koje godinama izbegava poturajući i građanima Srbije i partnerima u EU štit Kosova pitanja koje se po Makronovom predlogu prebacuje u poslednji od sedam paketa.

Ukoliko, recimo, brzo zaključi poglavlje o usklađivanju spoljne politike, morala bi da se odrekne mnogih poteza koji su izrazito proruski u politici ili prokineski u investicijama.

Testje tim ozbiljniji jer Pariz predlaže usvajanja principa reverzibilnosti - mogućnosti sankcionisanja država koje delimično ili uopšte ne ispunjavaju određene kriterijume, ili prestaju da ispunjavajU preuzete obaveze.

Ukoliko se prihvati Makronov neformalni dokument, EU bi posle mnogo propuštenih godina pokazala da je u stanju da se paralelno reformiše iznutra i proširuje spolja. Bio bi to istinski podsticaj državama regiona koje imaju mnogo toga da urade - od jačanja pravne države i institucija, preko ekonomskih politika i suzbijanja korupcije do ljudskih prava i medijskih sloboda.

Sve drugo, kočenje unutar unije i otpori reformama među aspirantima za članstvo, značilo bi nov početak starog i sporog procesa koji protivureči kako optimizmu raznih evropskih emisara što paradiraju obilazeći zapadni Balkan, tako i liderima regiona što su kunu u integracije.

Posle oproštaja sa evropskim zvaničnicima koji su o proširenju mnogo pričali a malo radili, treba sačekati majski samit EU u Zagrebu. Tada će se videti

hoće li i koliko Makron uspeti da nametne svoju volju i ideju o tome kako treba da izgleda proširenje.

Makron nas je prvo potopio a onda ponudio izlazak iz balkanske pomrčine. To može da bude dobro - ali i loše. Integracije mogu da budu brže i efikasnije ili ih neće biti, pa će oni koji se ne reformišu ostati zaglavljeni u čekaonici voza za Brisel ponašajući se kao da im je na raspolaganju sve vreme ovog sveta.

f

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Politika     Strana: 1,2

Rubrika: Svet

Autori: Tao Džang

Teme: Korupcija

Naslov: Srbija zaslužuje pohvale

Srbija zaslužuje pohvale

Uposlednjih nekoli-

ko godina Srbija je napravila važne korake u oživljavanju ekonomskog rasta i stabilizaciji javnih finansija. Otvaraju se radna mesta, nezaposlenost pada na najniže zabeležene nivoe, a plate

rastu zdravim tempom. Javni dug neprestano opada zahvaljujući opreznoj fiskalnoj politici i uravnoteženom ili skoro uravnoteženom budžetu. Istovremeno, inflacija se drži pod kontrolom i bankarski sektorje mnogo zdraviji. Izvozni rezultati sudobri i strane direktne investicije su dostigle rekordne nivoe.

Ova pozitivna slika činila se malo verovatnom pre četiri ili pet godina. Tada se Srbija suočavala s veoma teškim ekonomskim uslovima: privredna stagnacija, niske investicije, visoki fiskalni deficiti, brz rastjavnogduga i sve veći rizici u bankarskom sistemu. Stopa nezaposlenosti iznosila je preko 20 procenata. Srpski narod zaslužuje pohvale za odlučnost i naporan radu prevazilaženjutih izazova.

Dok slavimo impresivan napredak koji je Srbija do sada ostvarila, preostajejoš punotoga da se uradi. Ekonomija raste, ali još uvek nedovoljno brzo da bi se uhvatio korak s primanjima i životnim standardom u razvijenim državama EU. A na horizontu se pojavljuju i rizici. Snižavaju se projekcije ekonomskog rasta na globalnom i evropskom nivou, što možeuticati na izvoz i rast Srbije. Srbija će se u narednim godinama suočiti s rizicima u pogledu demografskih promena zbog opadanja radno sposobnog stanovništva i kontinuiranog odlaska kvalifikovanih mladih radnika iz zemlje. Mnogi privrednici zapravo već ukazuju na nedostatakrrJn?snagei neusklađenost ponude i potražnje kada se ra di o njenim veštinama kao na ključno ograničenje s kojim ee danas suočavaju> Starenje stanovništva dodatno usložnjava ovaj izazov.

Kako bi ostvarila svoj ekonomski potencijal, Srbija mora da transformiše svoju ekonomiju koja treba da bude dinamičnija, oslonjena na privatni sektor i zasnovana na veštinama. Srbija je tek na pola puta ka tom cilju, čije dostizanje zahteva sprovođenje ambicioznog programa reformi, usmerenog na nekoliko ključnih oblasti.

Prvo, očuvanje fiskalnih dostignuća koje nije bilo lako ostvariti i održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti. To je preduslov za viši i održivi rastu narednom periodu. Planirano uvođenje novog paketa verodostojnih fiskalnih pravila pomoći će u održavanju fiskalne discipline. Unapređenje dinarizacije dodatno bi ojačalo delotvornost monetarne politike i povećalo otpornost finansijskog sektora.

Drugo, dalje unapređenje kvaliteta institucija i upravljanja. To uključuje jačanje vladavi-

ne prava i efikasnosti pravosudnog sistema, ali i borbu protiv korupcije. Dalji napori u ovoj oblasti od presudnogsu značaja zajačanje poverenja u javne institucije, poboljšanje poslovnog okruženja i zadržavanje mladih, kvalifikovanih radnika u zemlji. Jače institucije takođe podrazumevaju i državna preduzeća kojima se bolje upravlja. Program rada vlasti za rešavanje pitanja

problematičnih državnih preduzeća i poboljšanje njihovog rukovođenja i upravljanja trebalo bi da pomogne da se maksimalno realizuju potencijali u oblasti produktivnosti i rasta.

Treće, dalje rešavanje nedostataka u oblasti saobraćajne i energetske infrastrukture u Srbiji, radi podsticanja produktivnosti, stranih ulaganja i trgovine i bržeg približavanja nivoima prihoda u EU.

Konačno, stvaranje podsticaja preduzećima i radnicima da ostanu van sive ekonomije dovelo bi do stvaranja boljih uslova za poslovanje (uklanjanjem nelojalne konkurencije preduzećima koja poštuju propise) i do boljeg prikupljanja poreskih prihoda.

Snažno napredovanje reformi u ovim oblastima biće od presudnog značaja za ubrzavanje rasta, poboljšanje životnbg standarda svih stanovnika Srbije i uveravanje mladih, kvalifikovanih i talentovanih radnika da zaista postoji svetla budućnost kod kuće. f

*Autor je zamenik Ienerapnol direktora

Tao Džanl

Napravljeni su važni koraci u oživljavanju ekonomskog rasta i stabilizaciji javnih finansija

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 1,10

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Puna sveska podmićenih potresa Bor

Puna sveska podmićenih potresa Bor

Borani strepe zbog sveske sa imenima podmićenih?

Zapisano kome je sve davan novac na ime dobijanja vrednih poslova

BEOGRAĐANI P. L. i S. O. i Boranin S. Č., koji su pre dva dana uhapšeni zbog navodnih zloupotreba oko otvaranja ležišta bakra i zlata "Čukaru peki", kod Bora, priznali su u potpunosti delo koje im se stavlja na teret, nakon čega su, kako saznajemo, pušteni da se brane sa slobode. - Tokom saslušanja, P. L., kome se na teret stavlja sumnja da je izvršio krivično delo primanje mita od pet miliona dinara, priznao je delo koje mu se stavlja na teret - rečeno nam je u Višem javnom tužilaštvu u Nišu. - Istovremeno, i S. O. i S. Č. su potvrdili da su počinili krivično delo davanja mita u službenom poslovanju.

Kako se sumnja, P. L. je navodno za S. Č., čija je firma radila zemljane i druge prateće radove na otvaranju novog rudnika, i za S. O., čije je preduzeće obavljalo geološka istraživanja, nameštao poslove, tako što je menadžmentu predstavljao da su njihove ponude najpovoljnije.

- Za tu uslugu, P. L. od svojih "partnera" navodno je tražio da mu daju pet miliona dinara - nastavlja naš sagovornik blizak istrazi. - S. Č. i S. O. su pristali. Primopredaja je trebalo da se obavi u Beogradu, ali su ih u tom trenutku presreli i uhapsili službenici posebnog Odeljenja za suzbijanje korupcije, pri VJT u Nišu.

Nezvanično saznajemo da je cela akcija bila snimana, tako da su, suočeni sa dokazima, sva trojica priznala dela koja im se stavljaju na teret. Zanimljivo je da je posle hapšenja ove trojke u Boru zavladala prava panika, jer je, navodno, kod jednog od dvojice osumnjičenih za davanje mita pronađena sveska u kojoj se, imenom i prezimenom, nabraja kome je sve dat novac na ime dobijanja poslova vrednih stotine miliona dinara. Na spisku su, nezvanično, i pojedini političari, privatni preduzetnici, ali i neki pripadnici organa reda. E. V. N.

KAZNE OD TRI DO OSAM GODINA

"ČUKARU peki" je u vlasništvu kineske kompanije "Zi Jin", koja je do sada, samo za kupovinu istražnih prava u tom ležištu, koje se smatra jednim od najbogatijih bakrom i zlatom na svetu, potrošila 1,8 milijardi dolara. Ukoliko se oglase krivim, P. L. preti kazna i do osam godina, a S. Č. i S. O. do tri godine zatvora.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/sombor-se-sprema-za-izgradnju-nove-regionalne-deponije/r0kpptf

Autori: Tanjug

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sombor se sprema za izgradnju nove regionalne deponije

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa planovima te lokalne samouprave za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, na mestu sadašnje deponije u naselju Rančevo.U regionalnom centru za upravljanje otpada, koji bi mogao da bude izgrađen uz već postojeću deponiju u Rančevu, odlagao bi se otpad iz opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, ali i drugih obližnjih opština uz naknadu.Godišnje se na ovu deponiju doveze oko 60 hiljada tona otpada koji stvori oko 200.000 žitelja ovih opština, a ukoliko do izgradnje novih kapaciteta dođe, biće moguće da deponija primi oko 100.000 tona godišnje.Lokalnoj samoupravi je ove godine iz Zelenog fonda Ministarstva zaštite životne sredine opredeljeno 40,56 miliona dinara za projekat "Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom".Izrada projektno-tehničke dokumentacije za novi centar prethodno podrazumeva studiju opravdanosti sa Generalnim Projektom koji mora biti u skladu sa zahtevima EU, zatim, izveštaj o analizi troškova i koristi, studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, navodi se, izmedju ostalog, u konkursnoj dokumentaciji objavljenoj na sajtu Grada Sombora.U dokumentaciji se napominje da osim Sombora, ne postoje podaci o morfološkom sastavu otpada za druge opštine ovog regiona, međutim, kaže se, na osnovu sakupljanih količina u ostalim lokalnim samoupravama Vojvodine, sastav otpada je sličan."Značajnije razlike se mogu javiti u opštinama poput Odžaka, u kojoj kvalitet vode za piće ne zadovoljava odredjene standarde, te je stanovništvo prinudjeno da kupuje flaširanu vodu, a samim tim će se u otpadu pojaviti veća količina PET ambalaže", stoji u dokumentu.Brojke pokazuju da od ukupnog otpada koji se skladišti u sadašnju deponiju u blizini Sombora, najveći deo čini baštenski otpad (oko 27 odsto), drugi biorazgradivi otpad (oko 40 procenata), papir 6,52 posto, staklo 1,93 odsto...Procenjuje se, kažu nadležni, da će troškovi selekcije neobrađenog komunalnog otpada iz Sombora i opština regiona, biti daleko viši od vrednosti izdvojenih sekundarnih sirovina i drugih korisnih i upotrebljivih materijala iz otpada."U takvoj situaciji se postavlja pitanje kako se iz ovakvog komunalnog otpada može ostvariti zarada", pitanje je koje se postavlja u mišljenju iznetom u konkursnoj dokumentaciji.Odgovor za rešenje ovog problema, prema istom dokumentu, leži u iskustvima koja se mogu preuzeti iz evropske prakse tretmana otpada."U Evropi se prihodi od otpada i posledično dobit ostvaruju prvenstveno putem plaćanja preuzetog komunalnog otpada", navodi se u dokumentaciji.Cena preuzimanja mešovitog komunalnog otpada u Sloveniji, Austriji i Italiji prosečno je viša od 120 evra po toni, bez PDV-a, dok je cena preuzimanja mešovite komunalne ambalaže, kaže se, prosečno viša od 100 evra po toni.U kompleksu Centra u Rančevu, navodi se, predviđena je mogućnost izgradnje kogeneracijske energane za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi goriva dobijenog iz mešovitog komunalnog otpada.            

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3361703/papreno-evo-zasto-su-javne-nabavke-u-skupstini-bile-stroga-tajna-pranje-zavesa-i-tepiha-placaju-12-miliona-dinara

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: PAPRENO! EVO ZAŠTO SU JAVNE NABAVKE U SKUPŠTINI BILE STROGA TAJNA: Pranje zavesa i tepiha plaćaju 12 miliona dinara!

Čudno: Na više tendera koje je sproveo parlament Srbije ugovorenavrednost posla od po pet miliona bez PDV, pa se postavlja pitanje na koji način se baš potrefilo da svi planirani poslovi koštaju istoFoto: Marina LopičićJASNODruštvo 21.11.2019. 08:09h 21.11.2019. 08:09hČudno: Na više tendera koje je sproveo parlament Srbije ugovorena vrednost posla od po pet miliona bez PDV, pa se postavlja pitanje na koji način se baš potrefilo da svi planirani poslovi koštaju istoCena pranja prozora, zavesa i tepiha u Skupštini Srbije, čija je vrednost u planu javnih nabavki za 2019. godinu bila proglašena tajnom, sada je javna i iznosi 12 miliona dinara, saznaje Kurir.Naime, Skupština Srbije će za pranje prozora i zavesa za godinu dana iskeširati pet miliona dinara bez PDV grupi ponuđača koju čine firme "Gudhaus" i "Krol hauskiping", obe iz Beograda, sa kojima je sklopila ugovor 26. 7. 2019. Kada se uračuna porez na dodatu vrednost, mirišljave zavese i bistar pogled kroz skupštinske prozore poreske obveznike će koštati šest miliona dinara.Dva dana ranije, 24. jula, Skupština Srbije ugovorila je i održavanje roletni i venecijanera sa firmom "Bekal" iz Čačka za identičan iznos od pet miliona dinara, na šta treba dodati još milionče za PDV.Da u Skupštini Srbije baš vole da zaokruže na pet miliona dinara vidi se i po tome što su za taj iznos obezbedili pranje tepiha i mermernih podova za godinu dana. Ovaj posao zajednički će godinu dana raditi firme "Tekon sistem" i "Modekolo" iz Novog Beograda, sa kojima je potpisan ugovor 7. juna ove godine.Na tender za pranje tepiha dostavljena je samo jedna ponuda, dok su za pranje prozora i zavesa i za održavanje roletni, venecijanera i rolo platnenih zavesa pristigle po dve, pa nije jasno koje to čulo ponuđači poseduju kojim su otkrili da u Skupštini Srbije vole okrugle brojeve, a naročito iznos od pet miliona.Iako je vrednost ovih i još nekih ugovorenih poslova sada javna, ostala je tajna koliko će zavesa, podova i roletni biti oprano za ove pare, pošto se iz tenderske dokumentacije to ne vidi, jer je zahtevano da se dostavi cena po kvadratu.Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija smatra da je vrlo indikativno da se različite javne nabavke ugovaraju za isti iznos: - Prvi problem je što nema precizne specifikacije javne nabavke, a drugi je mali broj ponuda. Kad imate dve ponude, to je vrlo često jedna ponuda, a druga je samo prateća, da ne bi bila jedna. Vrlo često se to dešava i to je indikator da sa tom nabavkom nešto nije u redu, da je možda unapred namenjena nekome. Treće, neobično je da se raznovrsne nabavke ugovaraju sa istom cenom. Kao da se neko šalio.MukSKUPŠTINA BEZ OBJAŠNJENJAOdgovore na pitanja koliko će tepiha i zavesa biti oprano za ugovorene iznose potražili smo u Skupštini Srbije, ali do zatvaranja ovog izdanja Kurira odgovore nismo dobili.Kurir.rs/ Slavica Tomčić  Foto: Marina LopičićSkupština Srbije, zavese, tepisi, pranje, tender, javne nabavke, foto: Kurirfoto: Stefan Kojić        

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:831460-Vazi-izmenjeni-kucni-red-Stroza-pravila-ponasanja-i-obaveze-stanara-u-zgradama

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Važi izmenjeni kućni red: Stroža pravila ponašanja i obaveze stanara u zgradama

IZMENjENA odluka o kućnom redu, koja je usvojena na poslednjoj sednici Skupštine grada od srede je zvanično na snazi. Ipak, za postere sa novim pravilima koji stoje u ulazu zgrade, stanari će morati da sačekaju do sledeće godine. Dizajn plakata na kojima su ispisana najvažnija pravila, vremena kućnog mira, do propisanog ponašanja stanara, radio je "Beokom" servis. Ove postere upravnici će i ubuduće moći da preuzmu kod njih, ali će morati da se strpe, jer tek treba da se raspiše nabavka. Pročitajte i: - Kućni red je tek usvojen, moramo da ispoštujemo proceduru, da raspišemo javnu nabavku, da se osmisli dizajn, pa tek onda da ih dostavimo građanima - kaže, za "Novosti", Darko Glavaš, sekretar za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikaciju i koordinaciju odnosa sa građanima. - Pošto za nabavku treba oko mesec dana, novi plakati se očekuju početkom sledeće godine. Pravila će biti dostupna i u elektronskoj formi, ali ćemo ih i štampati.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/ekonomija/vasic-delta-e-se-javiti-na-tender-za-prodaju-centra-sava

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vasić: Delta će se javiti na tender za prodaju Centra Sava

"Za Beograd je veoma važan razvoj kongresnog turizma. Veliki evropski gradovi imaju moderne kongresne centre i u tom poslu odlično zarađuju. Nažalost, Beograd nema centar koji može da primi i ugosti 7.000 ili 8.000 ljudi, i zbog toga i grad i država gube značajne budžetske prihode. Temeljnom obnovom Centra Sava, mogli bismo da se visoko plasiramo na svetskoj mapi kongresnih destinacija", rekao je Vasić za Magazin Biznis.On je kazao da je Grad Beograd do sada dva puta raspisivao tender za prodaju Centra Sava, jer su pokušali da naprave javno-privatno partnerstvo, a da se novi tender očekuje do kraja godine."Kupoprodajnu cenu ne znamo i nju određuje Grad. Ali, nije suština samo u transakcionoj ceni za Centar Sava, već u tome koliko se mora investirati da bi taj značajan objekat bio u potpunosti u funkciji. Prema prvim procenama kompanije Delta, potrebno je uložiti minimum 50 miliona evra. To može samo onaj ko ima veliki kapital i znanje. Delta to ima. Nama Centar Sava jeste bitan, moramo da mislimo i na povraćaj te investicije, ali mislimo i na to da je ovom gradu potreban jedan kompletno renoviran objekat koji će značajno doprineti razvoju kongresnog turizma", ocenio je Vasić.Na pitanje da li očekuje konkurenciju na tenderu za Centar Sava on je rekao da ne veruje da mnogo kompanija u Srbiji zanima taj objekat, niti da je neko spreman da uloži toliko novca i energije da završi ceo posao jer treba temeljno rekonstruisati i renovirati oko 90.000 kvadrata."Treba uraditi sve ispočetka - novi mobilijar, dvorane, poslovne jedinice, instalacije, fasadu koja je izuzetno skupa za rad... Delta ima iskustva u takvim radovima i mi smo procenili da je potrebno najmanje 18 meseci za takvo fundamentalno renoviranje. Drugima bi možda bilo potrebno i više, jer je reč o veoma složenim zahvatima, pošto spoljni izgled treba sačuvati. Planove u tom smislu smo već napravili, jer nam je najvažnije da Centar Sava ostane kongresni centar, a za to je potrebno mnogo uložiti u sale u objektu. Takođe, postoji povezanost između Centra Sava i hotela Kraun plaza (Crown Plaza), pa i tu imamo neke planove", rekao je Vasić.Po njegovim rečima Beograd ima sve uslove da se pozicionira kao dobra kongresna destinacija, regionalni je centar, ima direktne avionske veze sa gotovo svim najvažnijim destinacijama, usluge su digitalizovane u priličnoj meri, nudi izvanrednu hranu, ima kvalitetne kulturne sadržaje i muzeje, a sam grad ima dobru energiju koju većina stranih gostiju odmah primeti."Ono što nam nedostaje da bismo postali top kongresna destinacija jeste bolja lokalna i regionalna putna infrastruktura. Dobro je to što je konačno završen Koridor 10, ali stranac koji dođe poslovno u Beograd reći će vam da želi da vidi i Kopaonik i Zlatibor, a za to mu treba tri sata puta, u najboljem slučaju", rekao je Vasić.Najavio je da će Delta 1. decembra početi izgradnju nove poslovne zgrade u Beogradu i da će sledeće godine graditi još jedan hotel u Ljubljani i otvoriti Indigo hotel u centru Beograda.      

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: glaszapadnesrbije.rs

Link: http://www.glaszapadnesrbije.rs/500488/Todorovic-Nece-biti-formiranja-nove-ustanove-za-pruzanje-socijalne-zastite/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Todorović: Nećemo formirati novu ustanovu za socijalnu zaštitu kad postoji Zračak

Čačak - Izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti planirano je da se iz Centara za21.11.2019 10:18 | 0 komentar(a)socijalni rad izmesti pružanje usluga, a lokalne samouprave imaju mogućnost da formiraju nove lokalne ustanove za pružanje socijalne zaštite ili da usluge nabave na tržištu putem javnih nabavki.Izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti tiču se organizacije posla u centrima koji su do sada pokrivali 56 različitih kategorija za 36 oblika socijalne zaštite, što obim njihovog rada čini veoma razuđenim.Tim povodom, gradonačelink Čačka Milun Todorović kazao je da grad neće formirati novu ustanovu, a da će nosilac ovih aktivnost biti Ustanova Zračak."Mi činimo sve da naše ustanove koje već imamo i dobro funkcionišu iskoristimo, i unapredimo njihov rad kroz davanja i investicije. Nema potrebe da se formira nova ustanova, jer ćemo iskoristiti potencijale postojećih. U Zračku imamo kvalifikovane ljude i prostor, a ako bude bilo potrebe još ćemo nešto uložiti", kazao je Todorović.  Glas zapadne Srbije           

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2697533/uskoro-gradnja-javne-garaze-u-cacku-grad-razmislja-o-javno-privatnom-partnerstvu

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Uskoro gradnja javne garaže u Čačku - Grad razmišlja o javno-privatnom partnerstvu

Uskoro gradnja javne garaže u Čačku - Grad razmišlja o javno-privatnom partnerstvuIlustracija (Foto: Laszlo66/shutterstock.com)Javna garaža u Čačku mogla bi da počne da se gradi u drugoj polovini sledeće godine, izjavio je direktor Parking servisa u tom gradu Zoran Blagojević.Gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je pre nekoliko dana da se nije odustalo od tog projekta, dodajući da se razmišlja o javno-privatnom partnerstvu koje se pokazalo kao dobru nekim gradovima u Srbiji, prenosi Ozonpress.- Tražimo rešenje kako će to posle grad najjeftinije da košta. To je ogromna investicija, Grad ima mnogo i drugih aktivnosti - rekao je Todorović dodajući da su predviđene lokacije za javne garaže kod taksi stanice i u Sinđelićevoj ulici, dok bi se podzemna garaža gradila ispod zelene pijace.Direktor Parking servisa Zoran Blagojević podseća da je ovo javno preduzeće uradilo idejno rešenje javne garaže, da je javna garaža ucrtana u Detaljni urbanistički plan kao i da je izvršena preparcelacija zemljišta. Kako je rekao, ono što preostaje jeste izrada glavnog projekta, za šta grad mora izdvojiti novac, kao i izrada ugovora o javno-privatnom partnerstvu, što je u nadležnosti Vlade Srbije.- Grad mora da obezbedi novac za izradu glavnog projekta. Mi smo uradili idejno rešenje, urađen je urbanistički projekat i preparcelacija zemljišta. Očekujem da se glavnim projektom bavimo nakon izbora, a nakon toga da uđemo u javno privatno partnerstvo, ali to je u domenu Vlade Srbije koja mora da raspiše tender. Verujem da ima dosta ljudi koji bi se javili sa privatnim kapitalom, možda se pojavi konzorcijum deset privrednika, kojima bi, recimo, bio interesantan poslovni prostor i komercijalni sadržaj, i sve bi to bilo definisano ugovorom - kaže Blagojević i dodaje da koncesija verovatno ne bi bila interesantna investitorima kao što je to slučaj sa Kinezima u Beogradu, jer je reč o malom poslu.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/vasic-delta-ce-se-javiti-na-tender-za-prodaju-centra-sava/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vasić: Delta će se javiti na tender za prodaju Centra Sava

Delta holding će se javiti na tender za prodaju Centra Sava u koji treba uložiti najmanje 50 miliona evra, izjavio je viši potpredsedik te kompanije Živorad Vasić.Arhivska fotografija Foto: www.savacentar.net "Za Beograd je veoma važan razvoj kongresnog turizma. Veliki evropski gradovi imaju moderne kongresne centre i u tom poslu odlično zarađuju. Nažalost, Beograd nema centar koji može da primi i ugosti 7.000 ili 8.000 ljudi, i zbog toga i grad i država gube značajne budžetske prihode. Temeljnom obnovom Centra Sava, mogli bismo da se visoko plasiramo na svetskoj mapi kongresnih destinacija", rekao je Vasić za Magazin Biznis. On je kazao da je Grad Beograd do sada dva puta raspisivao tender za prodaju Centra Sava, jer su pokušali da naprave javno-privatno partnerstvo, a da se novi tender očekuje do kraja godine. "Kupoprodajnu cenu ne znamo i nju određuje Grad. Ali, nije suština samo u transakcionoj ceni za Centar Sava, već u tome koliko se mora investirati da bi taj značajan objekat bio u potpunosti u funkciji. Prema prvim procenama kompanije Delta, potrebno je uložiti minimum 50 miliona evra. To može samo onaj ko ima veliki kapital i znanje. Delta to ima. Nama Centar Sava jeste bitan, moramo da mislimo i na povraćaj te investicije, ali mislimo i na to da je ovom gradu potreban jedan kompletno renoviran objekat koji će značajno doprineti razvoju kongresnog turizma", ocenio je Vasić. Na pitanje da li očekuje konkurenciju na tenderu za Centar Sava on je rekao da ne veruje da mnogo kompanija u Srbiji zanima taj objekat, niti da je neko spreman da uloži toliko novca i energije da završi ceo posao jer treba temeljno rekonstruisati i renovirati oko 90.000 kvadrata. "Treba uraditi sve ispočetka - novi mobilijar, dvorane, poslovne jedinice, instalacije, fasadu koja je izuzetno skupa za rad… Delta ima iskustva u takvim radovima i mi smo procenili da je potrebno najmanje 18 meseci za takvo fundamentalno renoviranje. Drugima bi možda bilo potrebno i više, jer je reč o veoma složenim zahvatima, pošto spoljni izgled treba sačuvati. Planove u tom smislu smo već napravili, jer nam je najvažnije da Centar Sava ostane kongresni centar, a za to je potrebno mnogo uložiti u sale u objektu. Takođe, postoji povezanost između Centra Sava i hotela Kraun plaza (Crown Plaza), pa i tu imamo neke planove", rekao je Vasić. Po njegovim rečima Beograd ima sve uslove da se pozicionira kao dobra kongresna destinacija,  regionalni je centar, ima direktne avionske veze sa gotovo svim najvažnijim destinacijama, usluge su digitalizovane u priličnoj meri, nudi izvanrednu hranu, ima kvalitetne kulturne sadržaje i muzeje, a sam grad ima dobru energiju koju većina stranih gostiju odmah primeti. "Ono što nam nedostaje da bismo postali top kongresna destinacija jeste bolja lokalna i regionalna putna infrastruktura. Dobro je to što je konačno završen Koridor 10, ali stranac koji dođe poslovno u Beograd reći će vam da želi da vidi i Kopaonik i Zlatibor, a za to mu treba tri sata puta, u najboljem slučaju", rekao je Vasić. Najavio je da će Delta 1. decembra početi izgradnju nove poslovne zgrade u Beogradu i da će sledeće godine graditi još jedan hotel u Ljubljani i otvoriti Indigo hotel u centru Beograda. delta holding, sava centar, Živorad Vasić

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/119600-vasic-delta-ce-se-javiti-na-tender-za-prodaju-centra-sava

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vasić: Delta će se javiti na tender za prodaju Centra Sava

Delta holding će se javiti na tender za prodaju Centra Sava u koji treba uložiti najmanje 50 miliona evra, izjavio je viši potpredsedik te kompanije Živorad Vasić... Delta holding će se javiti na tender za prodaju Centra Sava u koji treba uložiti najmanje 50 miliona evra, izjavio je viši potpredsedik te kompanije Živorad Vasić. "Za Beograd je veoma važan razvoj kongresnog turizma. Veliki evropski gradovi imaju moderne kongresne centre i u tom poslu odlično zaradjuju. Nažalost, Beograd nema centar koji može da primi i ugosti 7.000 ili 8.000 ljudi, i zbog toga i grad i država gube značajne budžetske prihode. Temeljnom obnovom Centra Sava, mogli bismo da se visoko plasiramo na svetskoj mapi kongresnih destinacija", rekao je Vasić za magazin "Biznis". On je kazao da je Grad Beograd do sada dva puta raspisivao tender za prodaju Centra Sava, jer su pokušali da naprave javno-privatno partnerstvo, a da se novi tender očekuje do kraja godine. "Kupoprodajnu cenu ne znamo i nju odredjuje Grad. Ali, nije suština samo u transakcionoj ceni za Centar Sava, već u tome koliko se mora investirati da bi taj značajan objekat bio u potpunosti u funkciji. Prema prvim procenama kompanije Delta, potrebno je uložiti minimum 50 miliona evra. To može samo onaj ko ima veliki kapital i znanje. Delta to ima. Nama Centar Sava jeste bitan, moramo da mislimo i na povraćaj te investicije, ali mislimo i na to da je ovom gradu potreban jedan kompletno renoviran objekat koji će značajno doprineti razvoju kongresnog turizma", ocenio je Vasić. Na pitanje da li očekuje konkurenciju na tenderu za Centar Sava on je rekao da ne veruje da mnogo kompanija u Srbiji zanima taj objekat, niti da je neko spreman da uloži toliko novca i energije da završi ceo posao jer treba temeljno rekonstruisati i renovirati oko 90.000 kvadrata. "Treba uraditi sve ispočetka - novi mobilijar, dvorane, poslovne jedinice, instalacije, fasadu koja je izuzetno skupa za rad... Delta ima iskustva u takvim radovima i mi smo procenili da je potrebno najmanje 18 meseci za takvo fundamentalno renoviranje. Drugima bi možda bilo potrebno i više, jer je reč o veoma složenim zahvatima, pošto spoljni izgled treba sačuvati. Planove u tom smislu smo već napravili, jer nam je najvažnije da Centar Sava ostane kongresni centar, a za to je potrebno mnogo uložiti u sale u objektu. Takodje, postoji povezanost izmedju Centra Sava i hotela Kraun plaza (Crown Plaza), pa i tu imamo neke planove", rekao je Vasić. Po njegovim rečima Beograd ima sve uslove da se pozicionira kao dobra kongresna destinacija, regionalni je centar, ima direktne avionske veze sa gotovo svim najvažnijim destinacijama, usluge su digitalizovane u priličnoj meri, nudi izvanrednu hranu, ima kvalitetne kulturne sadržaje i muzeje, a sam grad ima dobru energiju koju većina stranih gostiju odmah primeti. "Ono što nam nedostaje da bismo postali top kongresna destinacija jeste bolja lokalna i regionalna putna infrastruktura. Dobro je to što je konačno završen Koridor 10, ali stranac koji dodje poslovno u Beograd reći će vam da želi da vidi i Kopaonik i Zlatibor, a za to mu treba tri sata puta, u najboljem slučaju", rekao je Vasić. Najavio je da će Delta 1. decembra početi izgradnju nove poslovne zgrade u Beogradu i da će sledeće godine graditi još jedan hotel u Ljubljani i otvoriti Indigo hotel u centru Beograda.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2697678/delta-potvrdila-da-ce-se-javiti-na-tender-za-prodaju-sava-centra

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Delta potvrdila da će se javiti na tender za prodaju Sava centra - Potrebna ulaganja od najmanje 50 mil EUR

Delta potvrdila da će se javiti na tender za prodaju Sava centra - Potrebna ulaganja od najmanje 50 mil EURSava centarDelta Holding će se javiti na tender za prodaju Sava centra u koji treba uložiti najmanje 50 mil EUR, izjavio je viši potpredsedik te kompanije Živorad Vasić.- Za Beograd je veoma važan razvoj kongresnog turizma. Veliki evropski gradovi imaju moderne kongresne centre i u tom poslu odlično zarađuju. Nažalost, Beograd nema centar koji može da primi i ugosti 7.000 ili 8.000 ljudi, i zbog toga i grad i država gube značajne budžetske prihode. Temeljnom obnovom Sava centra, mogli bismo da se visoko plasiramo na svetskoj mapi kongresnih destinacija - rekao je Vasić za Magazin Biznis.On je kazao da je Grad Beograd do sada dva puta raspisivao tender za prodaju Sava centra, jer su pokušali da naprave javno-privatno partnerstvo, a da se novi tender očekuje do kraja godine.- Kupoprodajnu cenu ne znamo i nju određuje Grad. Ali, nije suština samo u transakcionoj ceni za Sava centar, već u tome koliko se mora investirati da bi taj značajan objekat bio u potpunosti u funkciji. Prema prvim procenama kompanije Delta, potrebno je uložiti minimum 50 mil EUR. To može samo onaj ko ima veliki kapital i znanje. Delta to ima. Nama Sava centar jeste bitan, moramo da mislimo i na povraćaj te investicije, ali mislimo i na to da je ovom gradu potreban jedan kompletno renoviran objekat koji će značajno doprineti razvoju kongresnog turizma - ocenio je Vasić.Na pitanje da li očekuje konkurenciju na tenderu za Sava centar on je rekao da ne veruje da mnogo kompanija u Srbiji zanima taj objekat, niti da je neko spreman da uloži toliko novca i energije da završi ceo posao, jer treba temeljno rekonstruisati i renovirati oko 90.000 m2.- Treba uraditi sve ispočetka – novi mobilijar, dvorane, poslovne jedinice, instalacije, fasadu koja je izuzetno skupa za rad... Delta ima iskustva u takvim radovima i mi smo procenili da je potrebno najmanje 18 meseci za takvo fundamentalno renoviranje. Drugima bi možda bilo potrebno i više, jer je reč o veoma složenim zahvatima, pošto spoljni izgled treba sačuvati. Planove u tom smislu smo već napravili, jer nam je najvažnije da Sava centar ostane kongresni centar, a za to je potrebno mnogo uložiti u sale u objektu. Takođe, postoji povezanost između Sava centra i hotela Crown Plaza, pa i tu imamo neke planove - rekao je Vasić.Po njegovim rečima Beograd ima sve uslove da se pozicionira kao dobra kongresna destinacija: regionalni je centar, ima direktne avionske veze sa gotovo svim najvažnijim destinacijama, usluge su digitalizovane u priličnoj meri, nudi izvanrednu hranu, ima kvalitetne kulturne sadržaje i muzeje, a sam grad ima dobru energiju koju većina stranih gostiju odmah primeti.- Ono što nam nedostaje da bismo postali top kongresna destinacija jeste bolja lokalna i regionalna putna infrastruktura. Dobro je to što je konačno završen Koridor 10, ali stranac koji dođe poslovno u Beograd reći će vam da želi da vidi i Kopaonik i Zlatibor, a za to mu treba tri sata puta, u najboljem slučaju - rekao je Vasić.Najavio je da će Delta 1. decembra početi izgradnju nove poslovne zgrade u Beogradu i da će sledeće godine graditi još jedan hotel u Ljubljani i otvoriti Indigo hotel u centru Beograda.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: DRŽAVA KAO TAJKUNSKA GRUPA

BEOGRAD   , 21. novembar 2019. (FoNet) - Predsednik Vojnogsindikata Srbije Novica Antić izjavio je danas da sudešavanja oko "afere Krušik" i sakrivanje informacija oposlovanju namenske industrije očigledan dokaz da država nefunkcioniše kao država, već kao tajkunska grupa.Antić je, na konferenciji za novinare pokreta Metla 2020,čiji je član Predsedništva, pozvao predsednika SrbijeAleksandra Vučića, koji dobija izveštaje Vojnobezbednosneagencije, i ministra odbrane, kome je ta služba direktnopotčinjena, da javnosti predstave šta se dešava u timfabrikama.Antić je istakao da je direktor VBA Đuro Jovanić na tufunkciju, bez dana staža u kontraobaveštajnoj iliobaveštajnoj službi, postavljen "isključivo da prikrijekriminal" ljudi iz državnog vrha i članova njihovihporodica.On je ukazao i na činjenicu da je Jovanić od 2012. godine,kad je bio kapetan, četiri puta protivzakonito vanrednounapređivan i danas je brigadni general.Antić je dodao i da poseduje informacije da je VBA"obrađivala godinama vršioca dužnosti pomoćnika ministraodbrane Nenada Miloradovića, koji ima "podeblji dosije", ada od 2015. godine prema njemu vodi obradu i Agencija zaborbu protiv korupcije.On je u direktnom sukobu interesa, a odlučuje o tome šta ćevojska da prodaje i da kupuje, objasnio je Antić.Antić je optužio Vulina da je isključivi krivac za to što jeomogućeno da "Branko Stefanović, Slobodan Tešić i ostalitrgovci oružjem pljačkaju budžet i uništavaju namenskuindustriju".

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: aktuelno.net

Link: http://aktuelno.net/vesti/srbija/Kupovina-javnog-sektora-budzetom-izbori-u-prvom-planu/cl/4637632

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija - Kupovina javnog sektora budžetom, izbori u prvom planu.

Srbija - Država će u izbornoj godini zaposlenima u javnom sektoru plate povisiti za, u proseku, 9,5 odsto, a biće i dodatnih davanja ovoj kategoriji stanovništva i najvernijih glasača svake aktuelne vlasti..Kupovina javnog sektora budžetom, izbori u prvom planuDržava će u izbornoj godini zaposlenima u javnom sektoru plate povisiti za, u proseku, 9,5 odsto, a biće i dodatnih davanja ovoj kategoriji stanovništva i najvernijih glasača svake aktuelne vlasti. Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu. Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će na kraju godine možda po prvi put na objektivan način biti provereni rezultati rada javnih preduzeća u Srbiji. Većina javnih preduzeća u Srbiji 'delimično transparentna', najbolji Srbijavode i Toplana ŠabacJavna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu", danas predstavljenog u Beogradu.U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća.Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih.A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja.Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze", "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija", Kragujevac.Minić je istakao           

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: glaszapadnesrbije.rs

Link: http://www.glaszapadnesrbije.rs/859451/izgradnja-javnih-garaza-i-rekonstrukcija-zelene-pijace-u-planu-za-sledecu-/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Izgradnja javnih garaža i rekonstrukcija zelene pijace u planu za sledeću godinu

Čačak - U Čačku sledeće godine moglo bi da se krene sa izgradnjom prve javne garaže na mestu današnjeg taksi stajališta,21.11.2019 11:48 | 0 komentar(a)za koju je idejni projekat uradilo JKP "Parking servis". Gradonačelnik Čačka Milun Todorović istakao je da se od projekta javne garaže nije odustalo, ali da se traži način na koji će to grad najmanje da košta."Ovo je za nas velika investicija, tako da razmišljamo o javno - privatnom partnerstvu jer se pokazalo kao dobra praksa u pojedinim lokalnim samoupravama u Srbiji. Lokacije za javne garaže već su planskim aktima definisane, kod taksi stanice i u Sinđelićevoj iza Elektrodistribucije", rekao je gradonačelnik dodajući da bi se podzemna garaža gradila ispod zelene pijace.Gradonačelnik Čačka Milun Todorović, foto: GZSPrema njegovim rečima i rekonstrukcija zelene pijace je u planu."Osnovali smo komisiju i žiri za procenu, od naših stručnjaka iz JKP `Gradac` i gradske uprave i očekujemo njihova rešenja pa ćemo videti u kom pravcu idu. Naša želja jeste da se na skoro hektar u centru grada uredi ta površina, ali smatramo da nema potrebe da se ona koristi tokom celog dana i večeri, nego samo u toku pre podneva za potrebe zelene pijace, a u drugom delu dana da to bude trg", kazao je Todorović.GZS        

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Antić: Za malverzacije u trgovni oružjem iz Srbije odgovorno Ministarstvo odbrane

Antić: Za malverzacije u trgovni oružjem iz Srbije odgovorno Ministarstvo odbraneBEOGRAD, 21. novembra 2019. (Beta) - Predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS) Novica Antić izjavio je danas da je za malverzacije u trgovini oružjem iz Srbije nadležno Ministarstvo odbrane, u čije ime namenskom industrijom upravlja v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović.Antić je za na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije kazao da Agencija za borobu protiv korupcije ima otvoren predmet o Miloradoviću zbog, kako je naveo, sukoba interesa.On je pozvao Vojno-bezbednosnu agenciju (VBA) i ministra odbrane Aleksandra Vulina da obaveste javnost o poslovanju namenske industrije i o kontroli zloupotreba u njoj za koju je zaduženo ministarstvo."Zahtevamo od ministra odbrane da obavesti javnost kako su poslovale namenske fabrike i da vidimo da li je opravdan Zakonom o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme kojim je omogućen upliv 49 odsto privatnog kapitala u vojnu industriju", kazao je Antić.Antić je za direktora VBA Djura Jovanića kazao da je od 2012. godine četiri puta vanredno unapredjen, što je u suprotnosti sa Zakonom o vojsci koji propisuje proceduru unapredjenja."Djuro Jovanić je na poziciju postavljen da bi učestvovao u prikrivanju malverzacija", istakao je Antić.Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Dejan Šulkić je na konferenciji za novinare u Skupštini kazao da je promenjenim Zakonom o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme omogućen upliv kapitala do 49 odsto u namensku industriju čime se, kako je ocenio, otvara put korupciji.Šulkić je, govoreći o budžetu Srbije za 2019. godinu, kazao da DSS podržava oblast budžeta o proizvodnji oružja ali se osvruo i na aferu "Krušik".On je istakao da se iz budžeta Srbija "isisava" novac "u rancu 300 hiljada evra, 200 evra tetka iz Kanade ili novac za Arape koji grade"."Srpska napredna stranka se pre dolaska na vlast zaklinjala da će skinuti kaluzulu tajnosti sa ugovora za 'Fijat', a sada tajni imamo više", rekao je Šulkić.DSS, kao i predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić su medju osnivačima novoformiranog Pokreta "Metla 2020".

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/antic-za-malverzacije-u-trgovni-oruzjem-iz-srbije-odgovorno-ministarstvo-odbrane/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Antić: Za malverzacije u trgovni oružjem iz Srbije odgovorno Ministarstvo odbrane

Predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS) Novica Antić izjavio je danas da je za malverzacije u trgovini oružjem iz Srbije nadležno Ministarstvo odbrane, u čije ime namenskom industrijom upravlja v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović.Novica Antić Foto: Beta/Miloš Miškov Antić je za na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije kazao da Agencija za borbu protiv korupcije ima otvoren predmet o Miloradoviću zbog, kako je naveo, sukoba interesa. On je pozvao Vojno-bezbednosnu agenciju (VBA) i ministra odbrane Aleksandra Vulina da obaveste javnost o poslovanju namenske industrije i o kontroli zloupotreba u njoj za koju je zaduženo ministarstvo. "Zahtevamo od ministra odbrane da obavesti javnost kako su poslovale namenske fabrike i da vidimo da li je opravdan Zakonom o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme kojim je omogućen upliv 49 odsto privatnog kapitala u vojnu industriju", kazao je Antić. Antić je za direktora VBA Đura Jovanića kazao da je od 2012. godine četiri puta vanredno unapredjen, što je u suprotnosti sa Zakonom o vojsci koji propisuje proceduru unapredjenja. "Đuro Jovanić je na poziciju postavljen da bi učestvovao u prikrivanju malverzacija", istakao je Antić. Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Dejan Šulkić je na konferenciji za novinare u Skupštini kazao da je promenjenim Zakonom o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme omogućen upliv kapitala do 49 odsto u namensku industriju čime se, kako je ocenio, otvara put korupciji. Šulkić je, govoreći o budžetu Srbije za 2019. godinu, kazao da DSS podržava oblast budžeta o proizvodnji oružja ali se osvruo i na aferu "Krušik". On je istakao da se iz budžeta Srbija "isisava" novac "u rancu 300 hiljada evra, 200 evra tetka iz Kanade ili novac za Arape koji grade". "Srpska napredna stranka se pre dolaska na vlast zaklinjala da će skinuti kaluzulu tajnosti sa ugovora za 'Fijat', a sada tajni imamo više", rekao je Šulkić. DSS, kao i predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić su medju osnivačima novoformiranog Pokreta "Metla 2020". Afera Krušik, Krušik, Novica Antić, SrbijaBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/vasic-delta-ce-se-javiti-na-tender-za-prodaju-centra-sava/

Autori: @krstarica

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vasić: Delta će se javiti na tender za prodaju Centra Sava

Delta holding će se javiti na tender za prodaju Centra Sava u koji treba uložiti najmanje 50 miliona evra, izjavio je viši potpredsedik te kompanije Živorad Vasić. "Za Beograd je veoma važan razvoj kongresnog turizma. Veliki evropski gradovi imaju moderne kongresne centre i u tom poslu odlično zaradjuju. Nažalost, Beograd nema centar koji može da primi i ugosti 7.000 ili 8.000 ljudi, i zbog toga i grad i država gube značajne budžetske prihode. Temeljnom obnovom Centra Sava, mogli bismo da se visoko plasiramo na svetskoj mapi kongresnih destinacija", rekao je Vasić za magazin "Biznis". On je kazao da je Grad Beograd do sada dva puta raspisivao tender za prodaju Centra Sava, jer su pokušali da naprave javno-privatno partnerstvo, a da se novi tender očekuje do kraja godine. "Kupoprodajnu cenu ne znamo i nju odredjuje Grad. Ali, nije suština samo u transakcionoj ceni za Centar Sava, već u tome koliko se mora investirati da bi taj značajan objekat bio u potpunosti u funkciji. Prema prvim procenama kompanije Delta, potrebno je uložiti minimum 50 miliona evra. To može samo onaj ko ima veliki kapital i znanje. Delta to ima. Nama Centar Sava jeste bitan, moramo da mislimo i na povraćaj te investicije, ali mislimo i na to da je ovom gradu potreban jedan kompletno renoviran objekat koji će značajno doprineti razvoju kongresnog turizma", ocenio je Vasić. Na pitanje da li očekuje konkurenciju na tenderu za Centar Sava on je rekao da ne veruje da mnogo kompanija u Srbiji zanima taj objekat, niti da je neko spreman da uloži toliko novca i energije da završi ceo posao jer treba temeljno rekonstruisati i renovirati oko 90.000 kvadrata. "Treba uraditi sve ispočetka - novi mobilijar, dvorane, poslovne jedinice, instalacije, fasadu koja je izuzetno skupa za rad… Delta ima iskustva u takvim radovima i mi smo procenili da je potrebno najmanje 18 meseci za takvo fundamentalno renoviranje. Drugima bi možda bilo potrebno i više, jer je reč o veoma složenim zahvatima, pošto spoljni izgled treba sačuvati. Planove u tom smislu smo već napravili, jer nam je najvažnije da Centar Sava ostane kongresni centar, a za to je potrebno mnogo uložiti u sale u objektu. Takodje, postoji povezanost izmedju Centra Sava i hotela Kraun plaza (Crown Plaza), pa i tu imamo neke planove", rekao je Vasić. Po njegovim rečima Beograd ima sve uslove da se pozicionira kao dobra kongresna destinacija,  regionalni je centar, ima direktne avionske veze sa gotovo svim najvažnijim destinacijama, usluge su digitalizovane u priličnoj meri, nudi izvanrednu hranu, ima kvalitetne kulturne sadržaje i muzeje, a sam grad ima dobru energiju koju većina stranih gostiju odmah primeti. "Ono što nam nedostaje da bismo postali top kongresna destinacija jeste bolja lokalna i regionalna putna infrastruktura. Dobro je to što je konačno završen Koridor 10, ali stranac koji dodje poslovno u Beograd reći će vam da želi da vidi i Kopaonik i Zlatibor, a za to mu treba tri sata puta, u najboljem slučaju", rekao je Vasić. Najavio je da će Delta 1. decembra početi izgradnju nove poslovne zgrade u Beogradu i da će sledeće godine graditi još jedan hotel u Ljubljani i otvoriti Indigo hotel u centru Beograda. (Beta)

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: srpskaekonomija.rs

Link: https://www.srpskaekonomija.rs/vesti/10/1//14304/Indeks-transparentnosti-javnih-preduze%C4%87a-

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Indeks transparentnosti javnih preduzeća

Indeks transparentnosti javnih preduzećaBeogradSrpska ekonomijaOrganizacija Transparentnost Srbija, u saradnji sa organizacijom Transparency International Češke Republike, danas je u Beogradu predstavila rezultate istraživanje "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu ", koje je sprovedeno u okviru programa Tranzicija (Transition Promotion program).Rangirano je 40 preduzeća na osnovu 37 indikatora, podeljenih u četiri kategorije - Položaj preduzeća, Poslovanje, Procedure i Dostupnost podataka, a podaci su skupljeni sa sajtova preduzeća i zahtevima za slobodan pristup informacijama.Tako su preduzeća svrstavana u pet kategorija - potpuno transparentna, uglavnom transparentna, delimično transparentna, uglavnom netransparentna i netransparenta, rečeno je u Medija centru.U kategoriji "potpuno transparetna" nije se našlo nijedno preduzeće, ni iz Srbije ni iz Češke.U Srbiji su se kao najbolje rangirana preduzeća u kategoriji "uglavnom transparenta" našla "Srbijavode" i "Toplana Šabac" dok je najlošije rangirano, u kategoriji "netransparenta", preduzeće MB Namenska.U poređenju gradova, koji su imali najmanje dva preduzeća u uzorku, najbolji prosek imaju Kragujevac, Subotica i Šabac, a najlošiji Vranje.Prema preliminarnim rezultatima uzorka obrađenog u Češkoj, većina preduzeća se nalazi u kategoriji "uglavnom netransparentna".Poredivši Češku i Srbiju, istraživanja pokazuju da češka preduzeća u državnom vlasništvu nemau mnogo ili dovoljno obaveza propisanih zakonom ali uglavnom poštuju malobrojne obaveze koje postoje, dok u Srbiji postoji čvrst zakonski okvir koji se ne poštuje.Cilj projekta je povećanje transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu kroz izmene zakonskog okvira i prakse.Kao preporuke, navodi se, između ostalih, da bi izmenama Zakona o javnim preduzećima trebalo ograničiti trajanje "v.d stanja", određivanjem maksimalnog vremena koje sme da protekne između razrešenja direktora i okončanja konkursa za izbor novog, kao i da bi izmenama tog zakona trebalo predvideti obavezu da se svi podaci koji su od značaja za ocenu zakonitosti procesa izbora direktora i utemeljenosti odluke o izboru učine javnim, kako na sajtu javnog preduzeća tako i na sajtu osnivača.Sprovođenje istraživanja podržalo je ministarstvo spoljnih poslova Češke.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/srbobranski-biser-dobio-nove-prostorije-21-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Srbobranski Biser dobio nove prostorije

SRBOBRAN: Korisnici Dnevnog boravka  koji vodi Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama "Biser" u Srbobranu, nisu samo deca od 10-12 godina, već i odrasli, stariji i od 40 godina, već u zavisnosti od toga koja vrsta podrške im je potrebna.- U Dnevnom boravku imamo 20 korisnika, uslugu ličnog pratioca koristi 19-oro dece i oko stotinak dece varira u ranom tretmanu, pa računamo da brojimo oko 100 korisnika usluga našeg društva, koje uglavnom finansira lokalna samouprava, međutim apliciramo i na druge konkurse, čime obezbeđujemo dodatne akivnosti - kaže Slavka Popić, predsednica Društva za pomoć MNRO "Biser"iz Srbobrana.Eko-kamp po kojem je "Biser" poznat održava se već 15 godina, od 2004. godine, a organizuje se u poslednjoj nedelji jula i prvoj nedelji avgusta.- Bili smo među prvima koji su pokrenuli kamp te vrste. Tu imamo goste iz cele Vojvodine koji svakodnevno, po jedan dan budu prisutni u kampu. Poslednje dve godine Eko-kamp nam delimično finansira Savez udruženja za pomoć MNRO Vojvodine čiji je predsednik Marko Košutić, koji je i predsednik Društva za pomoć MNRO "Plava ptica" iz Kule, sa kojim imamo jako lepu saradnju- kaže Popić. -Od Opštine očekujemo samo da sve bude urađeno u rokovima što je potrebno, raspisivanje konkursa, javne nabavke, obezbeđenje sredstava ume da kasni zbog rokova i procedura koje dugo traju, iako znamo da će sve na kraju biti u redu.Popić ističe da imaju i novi prostor koji su dobili od Opštine u koji su se već uselili.- I Ministarstvo nam je puno pomoglo za novi prostor kroz dva konkursa, za prvi smo dobili 700.000 dinara, a kroz drugi 1,5 miliona dinara, što su za nas velika sredstva. Uspeli smo da prostor napravimo tako da ima sve što nam treba. Prvi put smo dobili novac od NIS-a, koji nam je pomogao sa prvim saniranjem objekta, koji sređujemo već tri godine i on se nalazi na adresi Proleterska 4, dok nam se dosadašnji objekat nalazi preko mosta - kaže Slavka Popić. -Imamo i licencirani objekat u Skopljanskoj ulici i objekat u Hajduk Veljkovoj koji treba da ide u restituciju.Ona smatra da treba da se nastave mere sprečavanja nastanka invalidnosti i mere neonatalne politike koja treba da dovede poboljšanja i smanjenja dece rođene sa smetnjama i rizicima.- Imamo resurse i bilo bi dobro da pokrenemo neku vrstu ambulante za ranu rehabilitaciju, kako bi mogli da radimo vežbe, ali da ambulanta bude kako za decu, tako i odrasle - kaže Popić. -Roditelji ne stižu da odvedu decu u Vrbas ili Novi Sad ili je naporno, skupo, te bi bilo dobro da imamo tu vrstu usluge kod nas, a i nameravamo da i dalje razvijamo socijalno preduzetništvo, kako bi se korisnici zaposlili u privredi, a do sada su bili angažovani u javnim radovima.Sa zadacima i edukacijama, korisnici su prošli obuke i organske proizvodnje.- Sad imamo obuku za masera i terapeuta i to su nam razvojni pravci. Trudimo se svakako da uvek budemo na usluzi našim korisnicima i ljudima kojima je naša pomoć zaista potrebna - ističe predsednica Društva za pomoć MNRO "Biser" Srbobran.M. Stakić        

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/prvi-korak-ka-cistijem-vazduhu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Prvi korak ka čistijem vazduhu u Nišu

Dobro je da smo prestali sebi da kopamo rupu i propadamo u nju sve dublje.Foto: Danas Umesto da ponavljamo da je situacija "u proseku" dobra, priznali smo da problem postoji, a to je prvi korak - komentariše za Danas građanski aktivista Miloš Bošković nedavnu informaciju da je Grad formirao Radnu grupu koja bi trebalo da napravi kratkoročni i dugoročni plan borbe protiv aerozagađenja. Zvaničnici tvrde da je Radna grupa dokaz da su problem shvatili ozbiljno, ali i da "situacija nije zabrinjavajuća", jer je od svih parametara u Nišu povećana samo koncentracija PM čestica, uglavnom zimi. Deo stručnjaka, pak, upozorava da je, po izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, za poslednjih devet godina Niš šest bio u trećoj kategoriji, što znači da građani udišu prekomerno zagađen vazduh. Foto: Danas Krajem prošle i početkom ove godine bivao je i najzagađeniji u Srbiji, sa koncentracijom štetnih čestica i teških metala četiri puta većom od dozvoljene. Koncentracija PM čestica, najrizičnijih po ljudsko zdravlje, "obezbedila" je Nišu prvo mesto na listi najzagađenijih u Srbiji i prošlog meseca. Za šest meseci Plan kvaliteta vazduha? Radnu grupu čini 19 stručnjaka iz oblasti ekologije, saobraćaja, urbanizma, medicine i energetske efikasnosti, a jedna od prvih mera mogla bi da bude zabrana vožnje automobila sa euro 3 i euro 4 standardom kroz centar grada u periodima sa povećanom koncentracijom PM čestica. Dugoročni Plan kvaliteta vazduha, koji se donosi za period od pet godina, mogao bi da sadrži mere slične onima iz Sarajeva i Skoplja. Ovakav plan se može očekivati najranije za šest meseci, a značajno smanjenje zagađenja vazduha "za 10 do 15 godina". - Ne dopadaju mi se prve izjave članova Radne grupe, u kojima se kao ključni problem "gađaju" motori euro 3 i euro 4, a ne govori se o daleko većem zagađivaču, individualnim ložištima. Ipak, sačekajmo da vidimo rezultate - kaže Bošković, koji smatra da bi Niš mogao da se ugleda na Užice, koje od 2015. sufinansira energetsku efikasnost, tako da građani ostvaruju uštede u energentima i do 25 odsto, a pri tom se smanjuje emisija štetnih gasova: - Korišćenjem subvencija za toplotnu izolaciju fasada, zamenu stolarije ili nabavku kotlova na biomasu i gas oni se obavezuju da ne koristi ugalj. Primenjene su i druge mere, a sve to uglavnom finansiraju strani donatori. "Povika na Niš!" Sekretarka niškog Sekretarijata za zaštitu životne sredine Ivana Krstić, pak, tvrdi da grad već desetak godina ozbiljno radi na rešavanju aerozagađenja. Niš je među prvima u Srbiji kupio dva uzorkovača koja mere koncentraciju čestica PM10 i PM2,5 svakog dana u godini. Krstić podseća da je Gradska toplana konvertovala svoje velike toplane sa "ekološki prljavog" mazuta na prirodni gas, a cilj je da u što skorije vreme i sve kotlarnice prebaci sa "ekološki prljavih" mazuta i uglja na gas. Od januara 2020. Toplana bi trebalo da preuzme i kotlarnicu Kliničkog centra. Uskoro će biti urađen i Katastar zagađivača, sa procenom štete koju čine zemljištu, vodi i prirodnim staništima. - Za Niš je bitna izgradnja istočnog kraka gasovoda koji ide preko Bugarske, koji bi značajno pojeftinio gas i povećao broj domaćinstava koja ga koriste. Naš grad se sada snabdeva preko "Jugorozgasa", koji nam isporučuje skuplji gas jer ne postoje tehničke mogućnosti da nas snabdeva "Srbijagas" - kaže Krstić za Danas. Pitanje za gradonačelnika Niša, Darko Bulatović Gepostet von Miloš Boškövić am Dienstag, 29. Oktober 2019 Ne želi da prejudicira mere koje će predložiti Radna grupa, ali podseća na dobro poznate - energetska efikasnost, gasifikacija, zabrana uvoza automobila sa motorom euro 3, drugačiji režim saobraćaja, urbani zeleni džepovi, pošumljavanja i slično: - Niš ima epizode zagađenosti, pre svega zimi. Do toga dolazi zbog niza faktora, od toga da je grad u kotlini do dominantnog severozapadnog vetra. Za grejanje se u velikoj meri koriste fosilna goriva kao lož-ulje, nafta, ugalj ili sirovo drvo. Voze se starija vozila sa euro 3 motorom, a umesto toga ljudi bi mogli da koriste gradski prevoz, bicikle ili da pešače. Prema njenim rečima, postoji "povika na Niš" zbog toga što prilično kvalitetno i transparentno meri zagađenost vazduha, te da jedini grad na jugu zemlje koji na taj način to čini: - Nije bolja slika bila ni pre 15 ili 20 godina, naprotiv. Tada je radila kompletna industrija, a Gradska toplana grejala na ugalj. Danas novodošle strane kompanije nisu zagađivači, tehnička komisija proverava da li poštuju Studiju o kvaliteta vazduha. Ali, onda se zagađenje nije merilo, a danas se to čini. Godinama u trećoj grupi Profesorka niškog Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević ocenjuje da najavljeno "ugledanje" Niša na Skoplje i Sarajevo ne smatra dobrim. Ova dva grada su i prošle godine, a nakon primene mera koje su donela, imala veoma sličnu koncentraciju čestica PM2,5 kao Niš, odnosno prekoračenje graničnih vrednosti. To znači da njihove mere nisu dale adekvatne rezultate, kaže ona. - Svaki grad je posebna priča i treba precizno sagledati njegove osobenosti. Tačno je da je Niš u kotlini, kao i ti gradovi, ali morala bi da se utvrdi disperzija kretanja zagađenih čestica, koja zavisi od izgrađenosti grada, pravca kretanja dominantnih vetrova, lokalne cirkulacije - kaže za naš list Đorđević, koja je doktorirala na temu zagađenja vazduha, a radila i istraživanja tog tipa u Nišu. Foto: Danas Naša sagovornica ocenjuje da raspored mernih stanica i mernih mesta u Nišu "nije najsrećnije odabran" u pogledu gustine saobraćaja, izloženosti različitim ložištima i dominantnih vetrova, što je bitno za verodostojnost dobijenih podataka. Osim toga, u Nišu se od 2013. ne prati koncentracija ugljen-monoksida, iako je to propisima predviđeno. Ona negira tvrdnje da zagađenje vazduha u Nišu nije zabrinjavajuće, podsećajući da Izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je kvalitet vazduha u Nišu bio u trećoj kategoriji 2010, 2011, 2012, 2016, 2017. i 2018. godine. Prema izveštajima Agencije, u 2013. i 2014. godini kvalitet vazduha bio je u prvoj kategoriji, ali je "pitanje koliko je to verodostojno, pošto je tada prestala da se meri koncentracija ugljen-monoksida". Prema rezultatima njenih istraživanja do 2014, najveće stalno zagađenje ima centar grada, kod Kliničkog centra, gradskog parka Čair i Pravnog fakulteta. Periodična velika zagađenost postoji u Tvrđavi, u Durlanu kod Osnovne škole "Miroslav Antić" i kod Železničke stanice. Problem je i neusklađenost institucija Potencijalni problem u smanjenju aerozagađenja u Nišu mogla bi biti i neusklađenost različitih institucija. Neposredno pred formiranje Radne grupe za poboljšanje kvaliteta vazduha Skupština grada je dala saglasnost za projekat javno-privatnog partnerstva, na osnovu kojeg će Direkcija za javni prevoz raspisati tender za izbor dva prevoznika na gradskim i prigradskim linijama u narednih sedam godina. Prema projektu, prevoznici će morati da imaju autobuse sa euro 3 motorima, uz obavezu da u prve tri ili četiri godine polovinu tih autobusa zamene onima koji imaju motore euro 4 ili euro 5. Foto: Danas Euro 3 motori su u EU "davno zaboravljeni" kao veliki zagađivači, a srpski ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan najavio je da će od 2021. najverovatnije biti zabranjen uvoz vozila sa tim motorom. On je najavio i mogućnost uvođenja kontrole emisije izduvnih gasova na vozilima prilikom registracije i tehničkih pregleda. Gradsko veće Niša nedavno je usvojilo odluku da će subvencionisati račune građana koji žive u energetski neefikasnim stambenim objektima, a greju se preko Gradske toplane. Prema odluci, uvećane račune za grejanje u zgradama sa lošom izolacijom, koji su najmanje 20 odsto veći od mesečnog gradskog proseka, plaćaće sama Toplana. Ovakvo subvencionisanje računa ne pospešuje energetsku efikasnost jer neće motivisati građane da bolje izoluju svoje objekte. Prema podacima Komore profesionalnih upravnika, u Nišu je čak 70 odsto zgrada starije od 30 godina. Zbog toga "niške" zgrade troše i 60 odsto više energije za grejanje nego zgrade u Evropskoj uniji, kazali su oni. Tri merne stanice U Nišu, u okviru lokalne mreže, postoje tri merne stanice koje kontinuirano i tokom cele godine mere neke od parametara zagađenja vazduha - kod Instituta za javno zdravlje, OŠ "Sveti Sava" i na Kameničkom visu. U okviru ove lokalne mreže je i 11 mernih mesta. Na svim tim punktovima mere se čađ, sumpor-dioksid, azot-dioksid, olovo, kadmijum, nikl, hrom, dok se PM2,5 i PM10 čestice mere u Institutu za javno zdravlje i školi "Sveti Sava". Plan… Direktor Gradske toplane Predrag Milačić nedavno je saopštio da postoji plan da se u Nišu formira fond za unapređenje energetske efikasnosti stambenih objekata. Prema njegovim rečima, zgrade će moći da apliciraju za sredstva za izolaciju fasada, zamenu stolarije, ugradnju individualnih merača i termostatskih ventila, i slično. Sredstva za fond bi se obezbedila iz gradskog i državnog budžeta, prihoda Gradske toplane i međunarodnih izvora. Pro et contra MILOŠ BOŠKOVIĆ: Građani mogu da se informišu o zagađenju vazduha u realnom vremenu preko sajta i android aplikacija AirVisual. Pristojne maske koje štite od zagađenja mogu se nabaviti preko sajta AliExpress-a. Takvih maski nema u apotekama u Srbiji. Na domaćem tržištu se mogu se naći hirurške maske, koje ne štite od PM čestica, ili maske za građevince, odnosno protiv sitne prašine. Lični uređaj za merenje zagađenja može se kupiti, takođe, na sajtu Aliexpress. IVANA KRSTIĆ: Najpouzdanija merenja zagađenja su na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, gde se najpre uđe u "državnu mrežu", a potom nađe Niš. Reč je o satnim merenjima. Treba da se držimo domaćih zvaničnih podataka, koji sigurno nisu fingirani. Podaci stranih sajtova nisu pouzdani jer živimo na različitim poluloptama, u različitim godišnjim dobima, negde je dan, a negde noć, i slično. Tekstovi su deo projekta "Energetski efikasniji i ekološki čistiji", koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. vazduh, Zagađenje vazduha u Nišu, zagađenostNiš Povezani tekstovi: Merkel prvi put u Aušvicu 21.11.2019. Svet U ambasadi u Parizu obeleženo 180 godina diplomatskih odnosa Srbije i Francuske 21.11.2019. Politika Da li su fizičari otkrili petu silu u svemiru? 21.11.2019. Život

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/228200/Sta-ce-biti-sa-zivotinjama-u-Dunavskom-parku-kada-krene-obnova.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Šta će biti sa životinjama u Dunavskom parku kada krene obnova?

Obnova Dunavskog parka mogla bi, prema najavama, da počne već početkom decembra ove godine, a građani su se zainteresovali šta će biti sa životinjama koje nastanjuju jezero u parku i ostrvce "Eržebet"."Gradsko zelenilo" trenutno sprovodi javnu nabavku kojom traži preduzeće koje će obnoviti ovaj spomenik prirode u centru Novog Sada. Obnova će podrazumevati i revitalizaciju jezera, jer je kanalizacija dotrajala, obloge na velikom jezeru su u lošem stanju, a potrebno je postaviti novu i funkcionalnu crpnu stanicu.   Jedan Novosađanin obratio se redakciji 021.rs sa pitanjem šta će biti sa životinjama u jezeru Dunavskog parka.   "Kada već nemamo labudove, deca vole da gledaju kornjače i šarane kojih u jezeru ima. Šteta bi bilo da i oni nestanu ili da uginu", kazao je.   U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode kažu za 021 da su uspostavili sistem zbrinjavanja strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta životinja kojima je potrebna pomoć. Nakon prijema i obrade dojava, stručnjaci Zavoda izlaze na teren, preuzimaju jedinku i transportuju je do Prihvatilišta za divlje životinje u Zoološkom vrtu Palić, na dalju negu, a nakon oporavka vraćaju u prirodu.   "U konkretnom slučaju vodenih kornjača iz jezerca Dunavskog parka postoje dve vrste kornjača. Evropska barska kornjača, autohtona vrsta vodene kornjače, zakonom je zaštićena - primerci ove vrste biće pušteni na neko odgovarajuće vodeno stanište pored Dunava, na primer Koviljsko-petrovaradinski rit. Crvenouha kornjača, invazivna unesena vrsta poreklom iz Severne Amerike, nje ima oko 70 do 80 odsto više u odnosu na evropsku barsku kornjaču u jezercetu parka. Primerci ove vrste će biti odneti u Prihvatilište za životinje u Zoološkom vrtu Palić. Autohtone vrste riba će, takođe, biti puštene na odgovarajućim vodenim staništima gde će moći da nastave svoj prirodni način života", navode u Zavodu za 021.rs.   U "Gradskom zelenilu" navode za 021.rs da su ishodovali sve potrebne dozvole za radove, te da će pred početak obnove obavestiti Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, uz čiju će pomoć kornjače iz jezera biti premeštene na sigurno mesto do završetka radova.    "Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pod čijom je nadležnošću Dunavski park je izdao uslove zaštite prirode za izvođenje ovih radova u Spomeniku prirode Dunavski park, i u tom smislu izvođač radova će biti u obavezi da ih se pridržava", dodaju u ovom preduzeću.   Pre nekoliko nedelja pažnju javnosti privukla je vest da na ostrvcetu "Eržebet", osim pataka, gde su nekada bili labudovi Isa i Bisa, borave novi "stanari" - pacovi. U "Zelenilu" navode da se ovaj problem rešava.   "'Ciklonizacija' je postavila posebne klopke koje ne ugrožavaju ostali životinjski svet, a rešavaju problem koji je nastao pojavom velikog broja pacova", zaključuju u "Zelenilu".   Više o tome kakvi radovi se očekuju u Dunavskom parku možete da čitate OVDE. Autor: Zoran Strika - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: mondo.rs

Link: https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1251655/EBRD-izvestaj-o-tranziciji-borba-protiv-korupcije.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: EBRD: Za VEĆI RAST potrebna MANJA KORUPCIJA

Autor mondo.rs 21.11.2019. / 13:51 0Srbija značajno popravila makroekonomske performanse a sad je u osetljivoj fazi da održivim učini aktuelno smanjenje javnog duga, kao i da smanjenjem korupcije i sive zone omogući razvoj privatnog biznisa. Izvor: SAVA RADOVANOVIC/FOTO TANJUG Loša vlada znači gubitak kroz korupciju u državnim institucijama koje građanima ne pružaju dobru usluga, ali i kroz kvarenje tržišta davanjem "rente" i poslova prema naklonosti. A manje korupcije znači manje iseljavanja stanovništva, više stranih investicija, i brže nadoknađivanje zaostatka prema naj razvijenim zemljama, iz tzv. Grupe 7, rečeno je na prezentaciji izveštaja EBRD pod nazivom Transition Report 2019-20 "Better governance, better economies", u Narodnoj banci Srbije. Ukoliko eliminiše korupciju, zauzda sivo tržište, uvede profesionalni a ne partijski menadžment u velika javna preduzeća, Srbija bi najrazvijenije zemlje sveta mogla da stigne za 20 godina. Ukoliko bi sprovela poznate a preko potrebne reforme samo "na pola", za smanjenje jaza prema G7 potrebno joj je 40 godina, a ukoliko se sivo tržište i korupcija zadrže na ovom nivou, za približavanje će biti potrebno čitavih 120 godina, istaknuto je iz EBRD-a. Stručnjaci EBRD-a su rekli da je Srbija devedesetih godina prošlog veka imala veoma lošu vladu i da e u dvehiljaditim situacija znatno popravila. "Desile su se neke dramatične promene na bolje u institucijama ali i dalje zemlja ispod nivoa konkurenata iz Centralne i Južne Evrope", rekla je Helena Švajger, viši ekonomista u EBRD-u. SRBIJA I REGION Ako se pogledaju konkurentne zemlje šireg regiona, Srbija je na listama EBRD-a u sredini po kvalitetu upravljanja (5,34 poena). Tu je prva Mađarska (6,34), poslednja Moldavija (4,32) a iznad nas su Bugarska, Hrvatska i Crna Gora. U kompetitivnosti, Srbija (5,44) je ispod sredine lestvice gde su na vrhu Slovenci (6,64) a na dnu Hrvati (4,36), a od nas su spremniji za EU i Crnogorci, i Makedonci. Na listi "zelene" ekonomije stojimo malo bolje (5,79), i tu "šijemo" Crnogorce, Makedonce i Albance... Nevolja je što loše stojimo i kod integrisanosti ekonomije u svetske tokove (5,99), gde smo bolji (samo) od Makedonije, Albanije, Moldavije i BiH... A u međuvremenu, jaz prema G7 se povećava jer se nalazimo u informacionom i dobu inovacija, u kojima prirodno prednjače najrazvijeniji. Zbog toga je potreban znatan privredni rast na nivoima koji Srbija još nije dosegla. Sa relativno velikog rasta 4,4% u 2018 godini, za ovu godinu smo revidirali procenu rasta BDP na 3,2% (sa prvobitnih 3,3%) a usporenje zbog slabije tražnje u zemljama najvećim kupcima srpske robe u EU će se nastaviti i u 2020. mada će rast biti 3,5%. "Zabeleženo je značajno poboljšanje u javnim finansijama 2015/16 godine, kada se sa deficita budžeta prešlo u suficit , ali sada treba obezbediti da dalje smanjenje javnog duga bude održivo" rekao je Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan. Zbog toga je, kaže Tabak, prioritet za 2020. godinu borba protiv korupcije i jačanje vladavine prava, na prvom mestu, a potom upravljanje javnim finansijama. Tu je i profesionalizacija menadžmenta javnih preduzeća, posebno EPS i Železnicama "u kojima EBRD sa Svetskom bankom pomera planine" ne bi li se nešto uradilo, kao i profesionalizacija javne uprave, dodaje Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan. Ona ističe i potrebu za jačanje nezavisnih regulatornih tela, zatim državnih nadzornih tela kakve su biznis inspekcije (inspekcija rada i poreska inspekcija). Uz sveopštu digitalizaciju, ističu iz EBRD, ne treba zaboraviti ni dosadašnju rak ranu - pravosuđe, odnosno ujednačavanje oblasti ali i bolju obuku za poslovne sporove, ali ni transparentnije javne nabavke na kojima bi onda mogla da učestvuju i mala i srednja preduzeća. Izvor: Ilustracija MONDO

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/nebojsa-zelenovic-hitno-zakazati-sednicu-skupstine-na-kojoj-ce-biti-smenjen-lazni-doktor-nauka-sinisa-mali.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Nebojša Zelenović: Hitno zakazati sednicu skupštine na kojoj će biti smenjen lažni doktor nauka Siniša Mali

Predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović pozvao je predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković da u roku od 24 časa zakaže vanrednu sednicu na kojoj će biti smenjen lažni doktor nauka Siniša Mali. 'BeogradskiHronika četvrtak, 21. novembar 2019. Predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović pozvao je predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković da u roku od 24 časa zakaže vanrednu sednicu na kojoj će biti smenjen lažni doktor nauka Siniša Mali. "Beogradski Univerzitet uspeo je da se odupre nezabeleženim pritiscima vlasti i da donese jedinu moguću odluku. Cela zemlja već pet godina zna da je Siniša Mali plagijator, a šteta koju je učinio Univerzitetu i ugledu Srbije u svetu je neprocenjiva. Zamislite samo šta o našoj zemlji danas pričaju u Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu ili Evropskoj investicionih banci, kada je dokazano da nam je ministar finansija prevarant?" - naglasio je Zelenović "Siniša Mali je čovek sa hiljadu afera. Tužilaštvo i policija do sada nisu imali snage da ga procesuiraju ni za rušenje Sava male, ni za porodično nasilje o kome je javno svedočila njegova supruga, ni za njegove sumnjive offshore kompanije, ni za desetine stanova za koje poseduje, ni za kršenje Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, ni za sumnjive poslove njegovog brata...Ipak, iako sa velikim zakašnjenjem, Beogradski univerzitet je smogao snage da kaže "DOSTA!" i to uliva nadu da ova zemlja ima budućnost" - zaključio je predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović. Videti još: Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu jednoglasno utvrdio "neakademsko ponašanje Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije" (Zajedno za Srbiju)  

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Definisano šta se podrazumeva pod izbornom kampanjom

Definisano šta se podrazumeva pod izbornom kampanjomBEOGRAD, 21. novembra (Tanjug) - Vlada Republike Srbije utvrdila je na današnjoj sednici Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se na sveobuhvatniji način definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom.Političkim subjektima uvodi se zabrana da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti, a u sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje.Uvodi se i zabrana da koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade.Kako je navedeno, politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje.Predloženim izmenama predviđeno je ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak.Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3745553/sta-se-sve-podrazumeva-pod-izbornom-kampanjom-a-sta-ce-biti-zabranjeno.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom, a šta će biti zabranjeno

Na sednici Vlade Srbije utvrđen je Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se na sveobuhvatniji način definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom. Utvrđen Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. Vlada usvojila Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja za period od 2019. do 2026. godine. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaNa sednici Vlade Srbije utvrđen je Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se na sveobuhvatniji način definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom. Utvrđen Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. Vlada usvojila Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja za period od 2019. do 2026. godine.Političkim subjektima uvodi se zabrana da koriste sredstva budžeta Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti, saopštila je Vlada. U sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje, uvodi se zabrana da koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.  Politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje. Predloženim izmenama predviđeno je ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak. Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji. Utvrđen Predlog zakona o popisu stanovništva  Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine koji predstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države. Popisom će biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji i njihov raspored po upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljenim mestima. Obezbediće se pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva, koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja. Predviđeno je da ovaj popis bude poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način - neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih lica, domaćistava i stanova, jer je realno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreni uslovi za sprovođenje popisa na bazi registara. Naredni popis planiran je za 2021. godinu, u skladu sa već ustaljenom desetogodišnjom praksom, kao i sa našim međunarodnim obavezama.  Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. Izmenama zakona predviđa se mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati ove usluge i za domaće hartije od vrednosti, odnosno dražvne obveznice pod uslovima koje će urediti zakon o tržištu kapitala, a što će dovesti do veće dostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarima stranim investitorima, približavanje standardima EU, smanjenje troškova finansiranja, i bolju diversifikaciju investitora u domaće hartije od vrednosti. Izmene zakona predvidele su i preciznije i bliže uslove zaduživanja lokalnih samouprava koji će dovesti do bolje kontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava. Predviđena rešenja, takođe, imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da, na taj način, omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja Vlada Srbije usvojila je Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godine. Programom je obuhvaćen rad službi mentalnog zdravlja koje su dužne da pruže savremenu, sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao i adekvatan socijalni pristup, što podrazumeva da se sve ove aktivnosti odvijaju u sredini u kojoj ove osobe žive. Usvajanjem dokumenta predviđene su i kampanje protiv stigmatizacije obolelih lica koje će organizovano voditi, ne samo stručnjaci za mentalno zdravlje, već i korisnici psihijatrijskih usluga i sve relevantne organizacije, poput škola, medija i civilnog sektora. Na sednici je utvrđen Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodžasta kao organa Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima sa sedištem u Hagu. Članovi Vlade utvrdili su Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti čiji je cilj uređenje pravnog okvira ove oblasti koji do danas nije bio uspostavljen.   

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=21&nav_category=12&nav_id=1620618

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Definisano šta se podrazumeva pod izbornom kampanjom - Info

Vlada Republike Srbije utvrdila je na današnjoj sednici na koji način se definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom.Vlada je to utvrdila na današnjoj sednici o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.Političkim subjektima uvodi se zabrana da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti, a u sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje.Uvodi se i zabrana da koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, veb-sajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade.Kako je navedeno, politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje.Predloženim izmenama predviđeno je ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak.Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekat obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.    

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Vlada utvrdila izmene zakona kojim se funkcionerima zabranjuje korišćenje javnih resursa u kampanji

Vlada utvrdila izmene zakona kojim se funkcionerima zabranjuje korišćenje javnih resursa u kampanjiBEOGRAD, 21. novembra 2019. (Beta) - Vlada Srbije utvrdila je na današnjoj sednici Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se izmedju ostalog, zabranjuje javnim funkcionerima da koriste budžetska sredstva u sprovodjenju aktivnosti u okviru izborne kampanje.Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, predloženim izmenama se uvodi i zabrana korišćenja drugih javnih resursa u kampanji, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, "osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uredjena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera"."Politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje", stoji u saopštenju.Predvidjeno je i ko može pred Agencijom za borbu protiv korupcije pokrenuti postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak."Uvodi se obaveza Agencije za borbu protiv korupcije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrdjuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji", piše u saopštenju.Vlada je na sednici utvrdila i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine koji kako se navodi, predstavlja "najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države"."Popisom će biti utvrdjen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Srbiji i njihov raspored po upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljenim mestima. Obezbediće se pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva, koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja", navela je Vlada Srbije.Predvidjeno je da popis 2021. godine bude poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način – neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih lica, domaćistava i stanova, jer je po navodima Vlade Srbije, "realno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreni uslovi za sprovodjenje popisa na bazi registara".Na sednici je utvrdjen i Predlog zakona o potvrdjivanju Sporazuma o saradnji Srbije i Evrodžasta (European Union Agency for Criminal Justice Cooperation) kao organa Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima sa sedištem u Hagu.Sporazum o saradnji Srbije i Evrodžasta potpisan 12. novembra, čime su po navodima Vlade Srbije, "stvoreni uslovi za unapredjenje operativne i strateške pravosudne saradnje i razmenu informacija i dokaza medju potpisnicima"."Potpisivanjem sporazuma, Srbija je značajno ojačala svoje kapacitete u borbi protiv organizovanog i transnacionalnog kriminala, budući da je bliska prekogranična saradnja i delotvorna razmena informacija izmedju nadležnih srpskih organa sa kolegama iz Evrope od suštinskog značaja za efikasnu i odlučnu borbu protiv kriminala. Ovim dokumentom Srbiji će biti omogućeno da učestvuje u razmeni podataka o ličnosti i dokaza sa tužiocima i istražiteljima iz čitave Evrope, kao i mogućnost imenovanja tužioca za vezu u Evrodžastu u bliskoj budućnosti", navela je Vlada Srbije.Članovi vlade utvrdili su i Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti čiji je cilj "uredjenje pravnog okvira ove oblasti koji do danas nije bio uspostavljen"."Hidrografija se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika reka i jezera, kao i predvidjanjem njihovih promena tokom vremena, pre svega, u cilju bezbedne plovidbe i podrške ostalim aktivnostima, uključujući bezbednost, naučna istraživanja i zaštitu životne sredine. Ovim propisom obuhvaćeni su hidrografski i topografski premeri na unutrašnjim vodnim putevima, prikupljanje podataka iz hidrografije, kartografije, plovidbe, geologije rečnog dna, kao i izrada, izdavanje i održavanje plovidbenih karata i publikacija", piše u saopštenju.Vlada Srbije utvrdila je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu kojima se predvidja mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati ove usluge i za domaće hartije od vrednosti, odnosno državne obveznice pod uslovima koje će urediti zakon o tržištu kapitala, a što će dovesti do veće dostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarima stranim investitorima, približavanje standardima Evropske unije, smanjenje troškova finansiranja, i bolju diversifikaciju investitora u domaće hartije od vrednosti."Izmene zakona predvidele su i preciznije i bliže uslove zaduživanja lokalnih samouprava koji će dovesti do bolje kontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava. Predvidjena rešenja, takođe, imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da, na taj način, omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu", stoji u saopštenju.Dodaje da je Vlada Srbije usvojila Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u Srbiji za period 2019-2026. godine kojim je obuhvaćen rad službi mentalnog zdravlja "koje su dužne da pruže savremenu, sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao i adekvatan socijalni pristup, što podrazumeva da se sve ove aktivnosti odvijaju u sredini u kojoj ove osobe žive"."Usvajanjem dokumenta predvidjene su i kampanje protiv stigmatizacije obolelih lica koje će organizovano voditi, ne samo stručnjaci za mentalno zdravlje, već i korisnici psihijatrijskih usluga i sve relevantne organizacije, poput škola, medija i civilnog sektora", piše u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: NOVA PRAVILA ZA IZBORNU KAMPANJU

BEOGRAD, 21. novembar 2019. (FoNet) - Vlada Srbije utvrdilaje danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona ofinansiranju političkih aktivnosti, kojim se sveobuhvatnijedefiniše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom, uzzabranu korišćenja sredstva budžeta za aktivnosti izbornekampanje.Političkim subjektima uvodi se zabrana da koriste sredstvabudžeta Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalnesamouprave kojima kandidati na izborima i izbornim listama,raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti, au sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje, navodise u saopštenju.Uvodi se zabrana da koriste druge javne resurse, uključujućislužbene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih,pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnihpreduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javneresurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takvaupotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti iliodlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.Politički subjekt može da koristi za izbornu kampanjuprostorije i usluge organa i organizacija organa javnevlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne podjednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovujavno dostupne odluke tih organa i organizacija i poduslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija iusluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektukoji je za to pravovremeno iskazao interesovanje, dodaje seu saopštenju.Predloženim izmenama predviđeno je ko može pokrenutipostupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, postupaku kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornojkampanji, kao i način na koji se pokreće postupak.Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi napovredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od petdana od dana prijema potvrde da je politički subjektobavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom jeAgencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da jeili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornojkampanji.Na sednici Vlade Srbije usvojen je Predlog zakona o popisustanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine kojipredstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnihpodataka o stanovništvu jedne države.Popisom će biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstavai stanova u Republici Srbiji i njihov raspored po upravnimokruzima, gradovima, opštinama i naseljenim mestima.Predviđeno je da ovaj popis bude poslednji koji se sprovodina tradicionalan način – neposrednim pojedinačnimpopisivanjem svih građana, domaćistava i stanova, jer jerealno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreniuslovi za sprovođenje popisa na bazi registara.Naredni popis planiran je za 2021. godinu, u skladu sa većustaljenom desetogodišnjom praksom, kao i međunarodnimobavezama.Vlada je utvrdila i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazumao saradnji između Republike Srbije i Evrodžasta (EuropeanUnion Agency for Criminal Justice Cooperation) kao organaEvropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarimasa sedištem u Hagu.Utvrđen je Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti čiji jecilj uređenje pravnog okvira ove oblasti koji do danas nijebio uspostavljen.Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o izmenama idopunama Zakona o javnom dugu, a izmenama zakona predviđa semogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljajuposlove kliringa i saldiranja mogu obavljati ove usluge i zadomaće hartije od vrednosti, što će dovesti do većedostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarimastranim investitorima, približavanje standardima Evropskeunije, smanjenje troškova finansiranja i boljudiversifikaciju investitora u domaće hartije od vrednosti.Izmene zakona predvidele su i preciznije i bliže uslovezaduživanja lokalnih samouprava koji će dovesti do boljekontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava.Vlada Srbije usvojila je Nacionalni program za zaštitumentalnog zdravlja u Srbiji za period 2019-2026. godinekojim je obuhvaćen rad službi mentalnog zdravlja.Službe su, prema tom programu, dužne da pruže savremenu,sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao iadekvatan socijalni pristup, što podrazumeva da se sve oveaktivnosti odvijaju u sredini u kojoj ove osobe žive, navodise u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=21&nav_category=12&nav_id=1620618

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Definisano šta se podrazumeva pod izbornom kampanjom - Info

Vlada Republike Srbije utvrdila je na današnjoj sednici na koji način se definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom.Vlada je to utvrdila na današnjoj sednici o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.Političkim subjektima uvodi se zabrana da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti, a u sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje.Uvodi se i zabrana da koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, veb-sajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade.Kako je navedeno, politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje.Predloženim izmenama predviđeno je ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak.Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekat obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.    

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/predlog-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-javnom-dugu_1069101.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu

Vlada Srbije utvrdila je kojima se predviđa mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati...BEOGRAD - Vlada Srbije utvrdila je kojima se predviđa mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati ove usluge i za domaće hartije od vrednosti, odnosno državne obveznice pod uslovima koje će urediti zakon o tržištu kapitala.To će dovesti do veće dostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarima stranim investitorima, približavanja standardima Evropske unije, smanjenja troškova finansiranja, i bolje diversifikacije investitora u domaće hartije od vrednosti, navodi se u saopštenju. Izmene zakona predviđaju su i preciznije i bliže uslove zaduživanja lokalnih samouprava koji će dovesti do bolje kontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava. Predviđena rešenja, takođe, imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da, na taj način, omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu. Definisano šta se podrazumeva pod izbornom kampanjom Vlada Republike Srbije utvrdila je na današnjoj sednici Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se na sveobuhvatniji način definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom. Političkim subjektima uvodi se zabrana da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti, a u sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje. Uvodi se i zabrana da koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade. Kako je navedeno, politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje. Predloženim izmenama predviđeno je ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak. Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.      

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: novimagazin.rs

Link: http://www.novimagazin.rs/vesti/vlada-utvrdila-izmene-zakona-kojim-se-funkcionerima-zabranjuje-koriscenje-javnih-resursa-u-kampanji

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Vlada utvrdila izmene zakona kojim se funkcionerima zabranjuje korišćenje javnih resursa u kampanji

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, predloženim izmenama se uvodi i ;zabrana korišćenja drugih javnih resursa u kampanji, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, "osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera"."Politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje", stoji u saopštenju.Predviđeno je i ;ko može pred Agencijom za borbu protiv korupcije pokrenuti postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak."Uvodi se obaveza Agencije za borbu protiv korupcije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji", piše u saopštenju.Vlada je na sednici utvrdila i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine koji kako se navodi, predstavlja "najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države"."Popisom će biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Srbiji i njihov raspored po upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljenim mestima. Obezbediće se pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva, koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja", navela je Vlada Srbije.Predviđeno je da popis 2021. godine bude poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način - neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih lica, domaćistava i stanova, jer je po navodima Vlade Srbije, "realno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreni uslovi za sprovođenje popisa na bazi registara".Na sednici je utvrđen i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji Srbije i Evrodžasta (European Union Agency for Criminal Justice Cooperation) kao organa Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima sa sedištem u Hagu.Sporazum o saradnji Srbije i Evrodžasta potpisan 12. novembra, čime su po navodima Vlade Srbije, "stvoreni uslovi za unapređenje operativne i strateške pravosudne saradnje i razmenu informacija i dokaza među potpisnicima"."Potpisivanjem sporazuma, Srbija je značajno ojačala svoje kapacitete u borbi protiv organizovanog i transnacionalnog kriminala, budući da je bliska prekogranična saradnja i delotvorna razmena informacija između nadležnih srpskih organa sa kolegama iz Evrope od suštinskog značaja za efikasnu i odlučnu borbu protiv kriminala. Ovim dokumentom Srbiji će biti omogućeno da učestvuje u razmeni podataka o ličnosti i dokaza sa tužiocima i istražiteljima iz čitave Evrope, kao i mogućnost imenovanja tužioca za vezu u Evrodžastu u bliskoj budućnosti", navela je Vlada Srbije.Članovi vlade utvrdili su i Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti čiji je cilj "uređenje pravnog okvira ove oblasti koji do danas nije bio uspostavljen"."Hidrografija se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika reka i jezera, kao i predviđanjem njihovih promena tokom vremena, pre svega, u cilju bezbedne plovidbe i podrške ostalim aktivnostima, uključujući bezbednost, naučna istraživanja i zaštitu životne sredine. ;Ovim propisom obuhvaćeni su hidrografski i topografski premeri na unutrašnjim vodnim putevima, prikupljanje podataka iz hidrografije, kartografije, plovidbe, geologije rečnog dna, kao i izrada, izdavanje i održavanje plovidbenih karata i publikacija", piše u saopštenju.Vlada Srbije utvrdila je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu kojima se predviđa mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati ove usluge i za domaće hartije od vrednosti, odnosno državne obveznice pod uslovima koje će urediti zakon o tržištu kapitala, a što će dovesti do veće dostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarima stranim investitorima, približavanje standardima Evropske unije, smanjenje troškova finansiranja, i bolju diversifikaciju investitora u domaće hartije od vrednosti."Izmene zakona predvidele su i preciznije i bliže uslove zaduživanja lokalnih samouprava koji će dovesti do bolje kontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava. Predviđena rešenja, takođe, imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da, na taj način, omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu", stoji u saopštenju.Dodaje da je Vlada Srbije usvojila Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u Srbiji za period 2019-2026. godine kojim je obuhvaćen rad službi mentalnog zdravlja "koje su dužne da pruže savremenu, sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao i adekvatan socijalni pristup, što podrazumeva da se sve ove aktivnosti odvijaju u sredini u kojoj ove osobe žive"."Usvajanjem dokumenta predviđene su i kampanje protiv stigmatizacije obolelih lica koje će organizovano voditi, ne samo stručnjaci za mentalno zdravlje, već i korisnici psihijatrijskih usluga i sve relevantne organizacije, poput škola, medija i civilnog sektora", piše u saopštenju.              

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/srbija-je-mirna-luka-za-organizovani-kriminal/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Srbija je mirna luka za organizovani kriminal

Ostaci veza između finansijskih lobija, kriminalnih struktura i države, iz perioda '90-ih, omogućili su da se privatizacija i upravljanje javnim dobrima pretvore u izvor sistemske korupcije, a ne u razvojni mehanizam koji društvo treba da povuče napred.Foto: Goran Stanković Ratni profiteri i kontroverzni biznismeni opstali su i ušli u legalne tokove, čineći velike ili male usluge novoj vlasti. Srbija je postala pogodno tlo za trgovce industrijskim postrojenjima, prirodnim resursima, oružjem i drogom, ali i utočište za begunce (poput bivše premijerke Tajlanda, koja je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije). Sumnjive transakcije koje ukazuju na pranje novca i nekontrolisano rasipanje budžetskih sredstavapostali su deo svakodnevice i nešto što nas više ne iznenađuje. U ovakvim okolnostima, u kojima izostaje reakcija države ili ona biva blaga, u uslovima sve izraženijeg odstupanja od etičkih normi, prisustva moralnih dilema i učestalih konflikata interesa, građani Srbije nemaju šansi da žive u uređenom društvu. Srbija je mala zemlja sa velikim zloupotrebama, u koje su, uveravamo se, na ovaj ili onaj način, upleteni čelni političari i najviši zvaničnici, kao i ljudi koji su za njih, brojnim i čvrstim sponama, vezani. Oni su svuda - u bezbednosnim strukturama, tužilaštvu, pravosuđu, ministarstvima, agencijama… Sve ima cenu - sloboda, državljanstvo, diploma, funkcija, posao,… Skoro obelodanjene nezakonitosti u fabrici "Krušik" poslednje su u nizu afera u ministarstvima, u javnim preduzećima i preduzećima u kojima država ima značajni udeo. Zabrinjavajuće su afere "vezane" za, gotovo, svakog ministra. Odnose se na sumnjivu na problematičnu prošlost, falsifikate, finansijske malverzacije, "javne" nabavke (poput vozila u MUP), netransparentnu rasprodaju prirodnih resursa (prvenstveno obradivog zemljišta i pijaće vode), trgovinu oružjem i ubojnim sredstvima itd. Zajedničko im je to što su sve bez epiloga. Da je korupcija u Srbiji prekomerno raširena i da je postala sistemska anomalija - u to niko više i ne sumnja. U sprezi sa organizovanim kriminalom, ona razara društveni sistem i predstavlja ozbiljnu nekonvencionalnu bezbednosnu pretnju i izazov za nacionalnu bezbednost, čak i suverenost države. Kriminalne grupe ne prezaju ni od primene nasilja, čime dodatno ugrožavaju bezbednost građana. Može li se, istinski ,"amortizovati" opasnost za opštu sigurnost i legalnost u privrednom i finansijskom poslovanju, ukoliko je mafijaška "hobotnica" ušla u sve pore društva i države? Koliko su institucije i vlasti spremne na obračun s kriminalnim organizacijama, a koliko su pojedine akcije igrokaz za domaću i inostranu javnost? Ovo su neka od ključnih pitanja koje se danas postavljaju. Odgovori se mogu potražiti i u činjenici da svaka partija na vlasti dobija neki svoj feud u vidu javnih, monopolskih preduzeća i rentijerskih delatnosti. Tačno se zna koja je interesna ili partijska grupa zašta zainteresovana. Pored aktuelnosti u vezi sa trgovinom oružjem i municijom, posebnu pažnju zavređuju nelegalni promet narkotika i mafijaške likvidacije. Od 2012. godine sprovedeno je više od 20 velikih policijskih akcija, u kojima je uhapšeno nekoliko stotina ljudi. Prikazi hapšenja osumnjičenih, izgledaju efektno i ostavljaju jak utisak na javnost. Ipak, potonji rezultati nisu ubedljivi. U funkciji propagande i simuliranja uspešne borbe protiv kriminala, hapse se oni koji su na dnu kriminalnog i korupcionaškog lanca. Kada su u pitanju ubistva koja se, po načinu izvršenja, mogu svrstati u kategoriju mafijaških, statistike su porazne. Naime, od 2014. godine do danas, u Srbiji je izvršeno 98 takvih ubistava. Rešeno je 8 slučajeva, za 6 je suđenje u toku, dok su počinioci 59 likvidacija nepoznati. Najčešće mesto obračuna je Beograd u kome je, na primer, 2018. likvidirano 21 lice -više nego u bilo kojoj državi u regionu. Poređenja radi, ilustrativan je podatak da se najmanje likvidacija dogodilo u Hrvatskoj - dve, dok ih u Sloveniji nije bilo. Ministar Stefanović crnu hroniku minimizira, "obrazlažući" je rečima: "Često su i izvršioci i nalogodavci van našeg regiona. Zašto se opredeljuju da izvrše krivična dela u našoj zemlji? Zato što se ti kriminalci kriju u Srbiji"!? Dakle, problem je u prestupnicima koji dolaze da bi se ovde sakrili. Da nema njih, ne bi bilo ni ovoliko obračuna, ne retko na javnim mestima i usred bela dana. I građani bi bili bezbedniji. Zabrinjavajuće je što ostajemo uskraćeni za saznanje kakvi su rezultati "rata" protiv mafije, zašto i kako kriminalci ovde nalaze utočište i ko im ga omogućava, te zašto se ubistva sa kriminalnom pozadinom najsporije, ili uopšte, ne rešavaju. "Istraga je u toku, ili, za ubicama se traga", najčešće su kvalifikacije koje se čuju nakon egzekucija u podzemlju. Aktuelno stanje ukazuje da je prisutan ozbiljan problem sa korupcijom i kriminalom kojem pogoduju anestezirani nadležni državni organi, neodmereno jačanje i arogancija nabujale i nekontrolisane vlasti, te oblikovanje mehanizama u kojima protagonisti imaju široka diskreciona ovlašćenja. Uprkos "garancijama" resornog ministra i predsednika države da će zakon nadjačati prestupnike, red pobediti bezvlašće, poštenje savladati korupciju, a sigurnost preuzeti primat nad strahom - ne postižu se očekivani rezultati. Jednostavno, ne mogu da ostvare rezultate ljudi koji pokazuju nemoć ili nedostatak volje i iskrene namere da istraju u zadatoj misiji. Šta god da je po sredi, daleko smo mi od uređene zemlje, a razdaljina postaje još veća kada pojedini funkcioneri štite problematične ljude vršeći uticaj na pravosudne institucije. I ne samo to - ne retko se osobe povezane s kriminalom predstavljaju kao branioci poslovnih i nacionalnih interesa. Navedeno potvrđuje odnos državnih organa koji ne rade svoj posao ili to čine selektivno, čak i opstruktivno, shodno političkoj volji moćnika. Na to ukazuje i Evropska komisija, potencirajući činjenicu da ni policija, ni tužilaštvo, ni sudstvo nemaju kapaciteta, a ni adekvatnih rezultata u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. No, tome će, pre ili kasnije, doći kraj. Doprinos, nesumnjivo, moraju dati i časni građani. Ukoliko se ne probude, organizuju i pobune - vladavina lopovske oligarhije i krađa javnog dobra može dugo da potraje. Autor je general-potpukovnik u penziji, zamenik predsednika Saveta za strateške politike i član Političkog saveta i Glavnog odbora DS Lični stav, Petar Radojčić Povezani tekstovi: Počela sednica Saveta za nacionalnu bezbednost u Predsedništvu Srbije 21.11.2019. Politika Rektorka: Siniši Malom će biti "poništen doktorat" 21.11.2019. BBC News na srpskom Šumarska škola u Kraljevu obeležava jubilej obrazovanja u šumarstvu u Srbiji 21.11.2019. Društvo

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/16166/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Vlada utvrdila izmene zakona kojim se funkcionerima zabranjuje korišćenje javnih resursa u kampanji

Objavljeno: 21.11.2019 Tweet Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kojim se, između ostalog, zabranjuje javnim funkcionerima da koriste budžetska sredstva u sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje. Foto: Srđan Ilić / Vlada Srbije Kako je navedeno u saopštenju nakon sednice Vlade, u Predlogu se definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom i uvodi se zabrana političkim subjektima da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za sprovođenje aktivnosti u okviru izborne kampanje. Takođe, predloženim izmenama zabranjuje se korišćenje službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća "osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera". "Politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima", navodi se u Predlogu zakona. Predloženim izmenama uređeno je i ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak. "Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji", navodi se u saopštenju Vlade sa današnje sednice. Ovaj Predlog zakona je na predlog Radne grupe za saradnju sa OEBS i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava izradilo Ministarstvo finansija. U pitanju je jedna od niza zakonskih izmena koje se odnose na uređivanje predizbornih uslova. U prethodnom periodu, Vlada je, između ostalog, utvrdila i predloge izmena zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i o sprečavanju korupcije kojima su jasno odvojene funkcionerska i politička funkcija i propisane  snakcije za javne funkcionere koji koriste javne resurse u izbornoj kampanji suprotno zakonu. Takođe, Vlada je Zaključkom pozvala funkcionere da poštuju Zakon o agnenciji za borbu protiv korupcije i propisala i disciplinske kazne za prekršaje, a i donela niz mera za unapređenje biračkih spiskova i rad biračkih odbora. Sve ove promene usvojene su na osnovu preporuka Radne grupe za saradnju sa OEBS-om i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava radi "dodatnog unapređenja izbornog procesa u Srbiji". Istovremeno, odvija se i dijalog vlasti i dela opozicije uz posredništvo evroparlamentaraca, a tokom tog dijaloga vlast se takođe obavezala za promene u delu izbornog zakonodavstva. Uprkos ovim promenama, deo opozicije najavljuje da će ostati pri odluci da bojkotuje naredne parlamentarne izbore predviđene za proleće 2020. godine. Novi način popisa stanovništva, saradnja sa Evodžastom i program za zaštitu mentalnog zdravlja Na današnjoj sednici Vlade utvrđen je i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine koji, kako je rečeno, predstavlja "najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države". "Predviđeno je da ovaj popis bude poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način - neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih lica, domaćistava i stanova, jer je realno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreni uslovi za sprovođenje popisa na bazi registara", saopšteno je nakon sednice Vlade. Predviđeno je da takav popis obezbedi pouzdane podatke o demografiji stanovništva, koji su neophodni za "dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja". Na sednici je utvrđen i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodžasta, kao organa Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima sa sedištem u Hagu. Ovim dokumentom Srbiji će biti omogućeno da učestvuje u razmeni podataka o ličnosti i dokaza sa tužiocima i istražiteljima iz čitave Evrope, kao i mogućnost imenovanja tužioca za vezu u Evrodžastu u bliskoj budućnosti. Članovi vlade na današnjoj sednici utvrdili su i Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu i usvojili su Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godine. Izvor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/119624-vlada-utvrdila-izmene-zakona-kojim-se-funkcionerima-zabranjuje-koriscenje-javnih-resursa-u-kampanji

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Vlada utvrdila izmene zakona kojim se funkcionerima zabranjuje korišćenje javnih resursa u kampanji

Vlada Srbije utvrdila je na današnjoj sednici Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se izmedju ostalog, zabranjuje javnim funkcionerima da koriste budžetska sredstva u sprovodjenju aktivnosti u okviru izborne kampanje. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, predloženim izmenama se uvodi i zabrana korišćenja drugih javnih resursa u kampanji, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, "osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uredjena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera". "Politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje", stoji u saopštenju. Predvidjeno je i ko može pred Agencijom za borbu protiv korupcije pokrenuti postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak. "Uvodi se obaveza Agencije za borbu protiv korupcije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrdjuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji", piše u saopštenju. Vlada je na sednici utvrdila i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine koji kako se navodi, predstavlja "najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države". "Popisom će biti utvrdjen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Srbiji i njihov raspored po upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljenim mestima. Obezbediće se pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva, koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja", navela je Vlada Srbije. Predvidjeno je da popis 2021. godine bude poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način - neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih lica, domaćistava i stanova, jer je po navodima Vlade Srbije, "realno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreni uslovi za sprovodjenje popisa na bazi registara". Na sednici je utvrdjen i Predlog zakona o potvrdjivanju Sporazuma o saradnji Srbije i Evrodžasta (European Union Agency for Criminal Justice Cooperation) kao organa Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima sa sedištem u Hagu. Sporazum o saradnji Srbije i Evrodžasta potpisan 12. novembra, čime su po navodima Vlade Srbije, "stvoreni uslovi za unapredjenje operativne i strateške pravosudne saradnje i razmenu informacija i dokaza medju potpisnicima". "Potpisivanjem sporazuma, Srbija je značajno ojačala svoje kapacitete u borbi protiv organizovanog i transnacionalnog kriminala, budući da je bliska prekogranična saradnja i delotvorna razmena informacija izmedju nadležnih srpskih organa sa kolegama iz Evrope od suštinskog značaja za efikasnu i odlučnu borbu protiv kriminala. Ovim dokumentom Srbiji će biti omogućeno da učestvuje u razmeni podataka o ličnosti i dokaza sa tužiocima i istražiteljima iz čitave Evrope, kao i mogućnost imenovanja tužioca za vezu u Evrodžastu u bliskoj budućnosti", navela je Vlada Srbije. Članovi vlade utvrdili su i Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti čiji je cilj "uredjenje pravnog okvira ove oblasti koji do danas nije bio uspostavljen". "Hidrografija se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika reka i jezera, kao i predvidjanjem njihovih promena tokom vremena, pre svega, u cilju bezbedne plovidbe i podrške ostalim aktivnostima, uključujući bezbednost, naučna istraživanja i zaštitu životne sredine. Ovim propisom obuhvaćeni su hidrografski i topografski premeri na unutrašnjim vodnim putevima, prikupljanje podataka iz hidrografije, kartografije, plovidbe, geologije rečnog dna, kao i izrada, izdavanje i održavanje plovidbenih karata i publikacija", piše u saopštenju. Vlada Srbije utvrdila je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu kojima se predvidja mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati ove usluge i za domaće hartije od vrednosti, odnosno državne obveznice pod uslovima koje će urediti zakon o tržištu kapitala, a što će dovesti do veće dostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarima stranim investitorima, približavanje standardima Evropske unije, smanjenje troškova finansiranja, i bolju diversifikaciju investitora u domaće hartije od vrednosti. "Izmene zakona predvidele su i preciznije i bliže uslove zaduživanja lokalnih samouprava koji će dovesti do bolje kontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava. Predvidjena rešenja, takođe, imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da, na taj način, omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu", stoji u saopštenju. Dodaje da je Vlada Srbije usvojila Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u Srbiji za period 2019-2026. godine kojim je obuhvaćen rad službi mentalnog zdravlja "koje su dužne da pruže savremenu, sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao i adekvatan socijalni pristup, što podrazumeva da se sve ove aktivnosti odvijaju u sredini u kojoj ove osobe žive". "Usvajanjem dokumenta predvidjene su i kampanje protiv stigmatizacije obolelih lica koje će organizovano voditi, ne samo stručnjaci za mentalno zdravlje, već i korisnici psihijatrijskih usluga i sve relevantne organizacije, poput škola, medija i civilnog sektora", piše u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: telegraf.rs

Link: https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3124451-vlada-srbije-definisala-sta-se-podrazumeva-pod-izbornom-kampanjom-a-sta-ce-biti-zabranjeno

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Vlada Srbije definisala šta se podrazumeva pod izbornom kampanjom, a šta će biti zabranjeno

21/11/19 |  18:49Vlada Republike Srbije utvrdila je na današnjoj sednici Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se na sveobuhvatniji način definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom.Političkim subjektima uvodi se zabrana da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti, a u sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje.Uvodi se i zabrana da koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade.Kako je navedeno, politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje.Sednica Vlade Srbije, arhivska fotografija - Foto: Vlada Srbije/Slobodan MiljevicPredloženim izmenama predviđeno je ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak.Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu kojima se predviđa mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati ove usluge i za domaće hartije od vrednosti, odnosno dražvne obveznice pod uslovima koje će urediti zakon o tržištu kapitala.To će dovesti do veće dostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarima stranim investitorima, približavanja standardima Evropske unije, smanjenja troškova finansiranja, i bolje diversifikacije investitora u domaće hartije od vrednosti, navodi se u saopštenju.Izmene zakona predvidele su i preciznije i bliže uslove zaduživanja lokalnih samouprava koji će dovesti do bolje kontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava.Sednica Vlade Srbije, arhivska fotografija - Foto: Slobodan MiljevicPredviđena rešenja, takođe, imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da, na taj način, omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu.Vlada Srbije utvrdila je danas Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine koji predstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države.Predviđeno je da ovaj popis bude poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način - neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih lica, domaćistava i stanova, jer je realno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreni uslovi za sprovođenje popisa na bazi registara.Popisom će biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Srbiji i njihov raspored po upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljenim mestima.Obezbediće se pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva, koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade.Naredni popis planiran je za 2021. godinu, u skladu sa već ustaljenom desetogodišnjom praksom, kao i sa našim međunarodnim obavezama.(Telegraf.rs/Tanjug)                  

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2019/11/21/menja-se-zakon-sta-ce-sve-biti-zabranjeno-u-izbornoj-kampanji/izdvajamo/naslovna/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Menja se zakon - šta će sve biti zabranjeno u izbornoj kampanji?

Na sednici Vlade Srbije utvrđen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se na sveobuhvatniji način definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom, javlja RTS. Naime, tim predlogom se političkim subjektima uvodi zabrana da koriste sredstva budžeta Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti. Kako je saopšteno iz Vlade, u sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje, uvodi se zabrana da koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera. Pogledaj i ove vesti... Politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje. Predloženim izmenama predviđeno je ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak. Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji. Utvrđen je i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, a Vlada je usvojila I Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja za period od 2019. do 2026. godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/228288/Transparentnost-Najmanje-transparentno-javno-preduzece-MB-namenska-iz-Lucana.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićnabavkeMinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Najmanje transparentno javno preduzeće "MB namenska" iz Lučana

Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu" predstavljenog u Beogradu.U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća.   Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja.   Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su "Srbijavode" i "Toplana Šabac", a "uglavnom transparentna" su "Srbijakargo", "Vodovod" Subotica, "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac, "Emisiona tehnika i veze", "Transnafta", "Putevi Srbije", "Beogradski vodovod i kanalizacija", Elektroprivreda Srbije i JKP "Šumadija", Kragujevac.   Minić je istakao da je "delimično transparentno", a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri državna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao "uglavnom netransparentna".   U najlošijoj kategoriji "netransparentnih preduzeća", devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih.   Najlošije je rangirana "MB namenska", za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama. U toj poslednjoj kategoriji su i "Aerodromi Srbije", "Komstan" Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP "Naš dom" Požega, "Novi dom" Vranje, JP NP "Kopaonik", Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar.   Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge. U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilp 75 odsto preduzeća.   U Srbiji je "solidan zakonski okvir" - Zakon o javnim preduzećima, ali se on "vrlo malo poštuje", dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa, rekao je Minić. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju.   "Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima", rekao je Nenadić. Rekao je i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u "v.d. stanju". Autor: Beta Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 22.11.2019

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Novi-Sad/Transparentnost-Najmanje-transparentno-javno-preduzece-MB-namenska-iz-Lucana.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TRANSPARENTNOST: NAJMANJE TRANSPARENTNO JAVNO PREDUZEĆE "MB NAMENSKA" IZ LUČANA

Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su 'delimično transparentna', nalaz je istraživanja 'Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu' predstavljenog u Izvor: Radio 021, 22.Nov.2019, 01:07 Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su "delimično transparentna", nalaz je istraživanja "Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu" predstavljenog u Beogradu.U istraživanju organizacije "Transparentnost Srbija" u saradnji s "Transparentnošću Češke" preduzeća rangirano je 40 preduzeća.Zlatko Minić iz "Transparenosti Srbija" je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih. A "potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji", nalaz je je istraživanja.Najbolje rangirana...  

----------------------------------------------------------

Datum: 21.11.2019

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: EBRD predstavila izveštaj o tranziciji

Spiker: Evropska banka za obnovu i razvoj predstavila je izveštaj o tranziciji za 2019 i 20 godina. Glavni godišnji izveštaj koji analizira napredak u sprovođenju strukturnih reformi i ekonomskom razvoju u 38 zemalja u kojima Evropska banka investira uključujući Srbiju. Iz te institucije navode da će Srbija u 2019 imati privredni rast od oko 3,2% a da za narednu godinu ne očekuju rast veći od 3,5 odsto BDP-a. Evropska banka upozorava da Srbija mora da nastavi borbu protiv korupcije, da poboljša upravljanje javnim institucijama i državnim preduzećima poput EPS-a i Železnica ali i da nastavi reformu javne uprave. Matija Romani, direktor EBRD-a za ekonomiju: Kada je reč o upravljanju državnim preduzećima zajedno sam MMF-om, EBRD radi sa Ministarstvom privrede i kompanijama iz energetskog sektora, kao što je EPS i u sektoru saobraćaja "Srbija voz". U unapređenju rukovođenja zaista radimo sa obe ove kompanije sa Vladom, a osim na strateškom nivou želimo da utvrdimo i praktične korake. To će biti test sposobnosti za te dve kompanije da se transformišu i da kreiraju rast.  

----------------------------------------------------------