Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 24.11.2019

Medij: Kurir     Strana: 1,4

Rubrika: Bez naslova

Autori: KRISTINA VASKOVIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: SRPSKU ELITU ČINI POLUSVET

Kristina Vasković

Miloš Jovanović,

predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i član Predsedništva pokreta Metla 2020, smatra da odmah

treba promeniti izborni sistem i građanima omogućiti da svoje predstavnike u Skupštini biraju imenom i prezimenom. Govoreći pak o predstojećim izborima, Jovanović u intervjuu za Kurir kaže da još nisu doneli odluku o tome da li će izaći na birališta. Ističe, takođe, da ni ubuduće neće učestvovati u razgovorima vlasti i opozicije uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta, jer „naše probleme treba sami da rešavamo".

Smatrate li da će pokret „Metla 2020“ preći cenzus?

- Ne razmišljamo uopšte o rezultatu, već se bavimo radom na terenu, kao juče u Kraljevu. Bićemo uskoro i u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Bitno nam je da ljudi shvate da u Srbiji ima mnogo toga što treba da se pometla! Na prvom mestu mora da se razbije snaga političkih stranaka koje su, kao kancer, isisale svu vitalnost Srbije. Stranačko zapošljavanje, uticaj stranaka na medije, pravosuđe, finansijske tokove - svemu tome mora da dođe kraj. Zato hoćemo da omogućimo građanima da glasaju za svoje predstavnike po ime-

nu i prezimenu i da znaju koga šalju u Narodnu skupštinu, koja danas i nije narodna, već stranačka skupština. Samo tako će se razbiti kompaktnost i moć političkih stranaka, naročito onih koje imaju vlast. Hoćemo i da se u potpunosti obračunamo s korupcijom, ali i da jasno kažemo da Beograd ne može biti cela Srbija i da je beogradizacija zemlje postala nesnosna. Mi ćemo Srbiju debeogradizovati. To su naši prioriteti i za taj program tražimo podršku ljudi.

Skimjošpregovarateoulasku uvašukoaliciju?

- Nije nikakva floskula u pitanju: naši glavni saveznici u ovoj borbi su sami građani i od njih tražimo podršku. Ako se ljudi u Srbiji ne trgnu, onda nam spasa svakako nema. A mi već okupljamo velikibroj istaknutihpojedinaca, od istoričara Miloša Kovića do Novice Antića, predsednika Vojnog sindikata. I biće ih još.

.: Kad ćete doneti odluku o tome da li ćete izaći na izbore?

- Hoćemo da pružimo alternativu ovom sveopštem ludilu kojeje napravljeno od političke scene i zato se spremamo za izbore. Ali nikad ne znate u kojoj meri ludilo može da eskalira i situacija da se dodatno zatruje, pa ćemo odluku o izlasku ili neizlasku na izbore doneti onda kad oni budu

raspisani.

: Zašto ne učestvujete u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima?

- Zato što ne prihvatamo činjenicu da nekakvi stranci moraju da posreduju u

razgovoru nas Srba. Naše probleme treba sami da rešavamo jer niko

drugi umesto nas to ne može. To je naprosto jedan načelan stav od koga nema odstupanja.

.: Ne učestvujete ni u protestnim šetnjama opozicije...

- Kad je politika u pitanju, nikada nisam voleo da šetam bez jasnog cilja. To mišljenje delimo svi u pokretu.

Šta, u stvari, zamerate ostalimaizopozicije?

- Ne zameram im ništa što u principu ne zameram svima na političkoj sceni, da ne kažem svima nama koji danas u ovoj zemlji živimo. A to je odsustvo odgovornosti, ideje, vizije i ambicije za Srbiju. Mnogo je ličnog, mnogo sujeta, o detinjarijama na Tviteru i društvenim mrežama da ne govorim. Užasno je opao moralni i intelektualni nivo na srpskoj političkoj sceni i sve j e postalo prilično neozbiljno. Srpsku elitu danas neretko čini polusvet i to mora da se menja. Hajde za početak da promenimo izborni sistem - to je apsolutni prioritet i ono za šta se pokret zalaže.

.: DSS nije među evrofanatičnim partijama. Kako vidite budućnost EU budući da je dalje proširenje pod znakom pitanja?

- Ne znam zašto se u tolikoj meri bavimo jednom, u suštini, nepostojećom temom. Niti će biti proširenja, niti će EU, kakva je sada, moći da izađe iz krize. Zato u pokretu „Metla 2020“ ne trošimo previše energije na to pitanje. Sveobuhvatna saradnja na obostranu korist je jedini pravi i realni cilj koji treba da se postavi u odnosima Srbije i EU. Ništa više, ništa manje. Da smo tu energiju koju smo u ovih bezmalo 20 godina potrošili na priču o EU iskoristili za uređenje zemlje i bavljenje sobom, Srbija bi već odavno u svakom pogledu sijala. Zato ne treba da se zamaramo više time, nego da počnemo da sređujemo naše „imanje". Da ga očistimo od divljih deponija, na primer, da ga infrastrukturno opremimo, da uredimo puteve, sela i gradove, da ga razvijamo, da počistimo korupciju, da znamo gde su međe i da te međe branimo, da ga sutra možda širimo... Posla ima na pretek.

.: Kako gledate na to što Srbiju sve više okružuju države koje su članice NATO? Koliko je dobra politika vojne neutralnosti? - Pa šta ako nas okružuju članice NATO? Ne treba valjda državna politika da se vodi po principu „Kud svi Turci, tu i mali Mujo“. Politika vojne neutralnosti je ambiciozna, muška i odvažna. I najvažnije, jedina je ispravna i korisna za Srbiju. Korisna je, između ostalog, jer nas tera da budemo svoji, da budemo bolji i snažniji, da budemo dostojni sopstvene istorije, a ne da se ponašamo kao krpa ili da budemo nečiji otirač. To je jedan od primera one kolektivne ambicije koju treba da negujemo i zato je značajno svako jačanje srpske vojske.

.: Predajete na Pravnom fakultetu u Beogradu. Kakva nam je omladina?

Otvoriti debatu

MUŠKARCU TREBAISKUSTVO SLUZENJA VOJNOG ROKA

.: Zašto smatrate da je vreme da se pokrene debata o vraćanju vojnog roka? Šta fali profesionalnoj vojsci?

- Ništa ne fali profesionalnoj vojsci, ali njeno postojanje ne isključuje da obnovimo i ročni sastav, kao štoje, uostalom, bio slučaj do 2011. godine, kad je redovno služenje vojske obustavljeno. Ako to ne uradimo, uvek ćemo imati problem popune i rezerve, što nikako nije dobro u okruženju u kojem se nalazimo. A pored toga, iskreno mislim da je služenje vojske jedno dobro iskustvo koje, barem muškarci, treba da prođu u životu. Hajde za početak da otvorimo raspravu o ovom pitanju.

- Omladina je solidna. Po definiciji nije iskvarena, barem ne još. Zato je važnije pitanje kakvi smo mi stariji. Kakav primer dajemo? Koliko smo odgovorni prema svom poslu? Prema javnom dobru, opštem interesu, državi? Koliko smo pošteni i solidarni jedni prema drugima? Ako smo mi loši, ni ta deca neće moći da budu mnogo drugačija.

----------------------------------------------------------

Datum: 24.11.2019

Medij: Blic     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: MILOŠ ČOLIĆ IZVEZI ILI UMRI

NASLOV JE SKINUT KRAJEM 80-IH SA ZIDA NADLEŠTVA U JUŽNOJ KOREJI. VLADA U SEULU BILA JE ZABRINUTA JER JE RAST BDP-A OD 12,5 ODSTO KRAJEM GODINE OPASNO PRETIO DA PADNE NA NEPODNOŠLJIVIH 11 ODSTO RASTA...

ema tog zida u Srbiji koji bi primio tu poruku ili poruku slične prirode. Ako bi se ipak pojavila, bila bi

smatrana uznemiravajućom, nepotrebnom, hazarderskom, očajničkom i samoubilačkim potezom koji ometa naš evropski put. ...N

Južnokorejski izvoz 2016. iznosio je oko 511 milijardi dolara, a uvoz oko 391 milijardu istih novčanica. Nikad defi cit – uvek sufi cit. Izvoz čini oko 53 odsto BDP-a. Prošlogodišnji izvoz robe iz Srbije dostigao je vrednost od 16,28 milijardi evra, dok je uvoz bio 21,91 milijardu. Opet defi cit. Bio je teži 5,63 milijarde evra i veći za 29,7 odsto nego 2017.

Južna Koreja je posle građanskog rata bila siromašnija i od Salvadora. Danas ima veći BDP po glavi stanovnika od bar 10 zemalja članica EU. Za razliku od Srbije, Južna Koreja ima problem sa korupcijom. Sud u Seulu osudio je 6. marta 2018. Park Geun Hie, nekada prvu predsednicu, na 24 godine zatvora zbog korupcije. Tri dana kasnije protiv bivšeg predsednika Li Mjung Baka podignuta je optužnica da je uzeo više miliona dolara mita. Li je bio predsednik od 2008. do 2013. godine i četvrti je predsednik te zemlje koji se našao pred sudom.

USrbiji kada se spomene izvoz mahom se govori o našim šansama – po pravilu neiskorišćenim.

Put do velikih tržišta uvek vodi kroz vlastito dvorište, često i koridorom 10. Teško je objasniti zašto na ovom panevropskom putnom pravcu kroz Srbiju nema bar dva hotela i tri motela sa halal sertifi katom. Tom trasom u oba smera samo u jednoj godini prođe više Turaka nego koliko ih je prošlo tokom vekovnog bivakovanja Osmanskog carstva na ovim prostorima.

Tranzitni turizam je u Srbiji potcenjen iako godišnje nekoliko miliona samo Turaka prođe kroz našu zemlju. Taj standard hotelskog smeštaja primenjuje se u više od 20 hotela i motela u Hrvatskoj. Do pre nekoliko godina samo “Podravkin” izvoz proizvoda sa halal sertifi katom bio je vredniji od celokupnog srpskog izvoza. našu zemlju. Taj standard hotelskog smeštaja primenjuje se u više od 20 hotela i motela u Hrvatskoj. Do pre nekoliko godina samo “Podravkin” izvoz proizvoda sa halal sertifi katom bio je vredniji od celokupnog srpskog izvoza. “Kraš” je u sistemu halal kvaliteta od 2008. sa 33 proizvoda - ne i onih koji sadrže alkohol. Danas “Kraš” ima 138 halal proizvoda, što čini 40 odsto njegovog proizvodnog asortimana. Među njima i “ki-ki” i “bronhi” bombone, kao i bajadere. Ta kompanija u vlasništvu ima i pogon u BiH u Prijedoru. „Argeta“, koja je u halal sistemu od 2007. godine, proizvode na tržište EU plasira iz fabrike u “Kraš” je u sistemu halal kvaliteta od 2008. sa 33 proizvoda - ne i onih koji sadrže alkohol. Danas “Kraš” ima 138 halal proizvoda, što čini 40 odsto njegovog proizvodnog asortimana. Među njima i “ki-ki” i “bronhi” bombone, kao i bajadere. Ta kompanija u vlasništvu ima i pogon u BiH u Prijedoru. „Argeta“, koja je u halal sistemu od 2007. godine, proizvode na tržište EU plasira iz fabrike u Hadžićima.

Halal je arapska reč koja u prevodu znači dozvoljeno. Halal u ugostiteljstvu podrazumeva pružanje usluge i hrane i pića prema zahtevima halal standarda, koji odavno nije ograničen samo na meso koje konzumiraju muslimani, već obuhvata proizvode i usluge najvišeg kvaliteta na svetskom tržištu. Proizvodi GMO ne mogu da ponesu halal sertifi kat. Srbija, iako je čista od GMO, taj izvozni potencijal ne koristi u meri u kojoj bi to mogla.

Tržište tih proizvoda najbrže je rastuće u svetu. Ima najmlađu populaciju i veliku kupovnu moć. Broji preko 1,6 milijardi stanovnika. Finansijski reviri duboki su stotinama milijardi dolara. Prema svetskim turističkim podacima, putnici, turisti muslimani potrošili su prošle godine 238 milijardi dolara. Prošle godine svetsko tržište halal proizvoda ostvarilo je 635 milijardi

dolara prometa, od čega 66 u Evropi. Halal tržište zahvata 12 odsto globalne trgovine-

Do 1990. bivša Jugoslavija bila je najveći proizvođač halal mesa u svetu. Danas u Srbiji je sertifi kovano tek nešto više od 50 kompanija. Broj raste sporo i nedovoljno. Nisu zeleni kilovati, ali nisam nijednog trenutka posumnjao da će među prvima u Srbiji halal sertifi kat podići Miodrag Kostić, čiji su “Karneks“ i „Sunoko“ u tom sistemu, baš kao i „Juhor“, „Neoplanta“, „Zlatiborac“, „Vindija“, „Perutnina Ptuj“, „Somboled“, „Frikom“.

Da dobri odnosi Srbije sa Turskom i UAE šire prostor za plasman ovdašnje robe na ta tržišta, ilustruje novembarski izvoz goveđeg mesa mesne industrije “Srem-Šid”. Nova porudžbina je namenjena turskoj humanitarnoj organizaciji Kizilej povodom proslave Kurban-bajrama, koji ova organizacija pomaže u 51 državi sveta. Izvoz halal proizvoda Hrvatske vredan je gotovo milijardu dolara. U Srbiji ne postoje pouzdani i precizni podaci o vrednosti tog izvoza, ali nećemo da pogrešimo ako zaključimo da je naš deo u svetskom halal kolaču na nivou statističke greške. Dok se u Srbiji još razmišlja o izvozu, susedne (i ne samo one) zemlje izvoze. Na toj listi je i Južna Koreja. vo milijardu dolara. U Srbiji ne postoje pouzdani i precizni podaci o vrednosti tog izvoza, ali nećemo da pogrešimo ako zaključimo da je naš deo u svetskom halal kolaču na nivou statističke greške. Dok se u Srbiji još razmišlja o izvozu, susedne (i ne samo one) zemlje izvoze. Na toj listi je i Južna Koreja. Zemlja u kojoj je već godinu dana na snazi Zemlja u kojoj je već godinu dana na snazi

odluka da se u vladinim kancelarija-

ma računari automatski gase u

19 časova da bi se doskočilo prekovremenom radu dok se u privatnim kompanijama gase u 17.30. U mnogim vladinim kancelarijama u Beogradu računari se ne pale danima i to nema veze sa Južnom Korejom, ali ima sa BDP-om.

odluka da se u vladinim kancelarija-

ma računari automatski gase u

19 časova da bi se doskočilo prekovremenom radu dok se u privatnim kompanijama gase u 17.30. U mnogim vladinim kancelarijama u Beogradu računari se ne pale danima i to nema veze sa Južnom Korejom, ali ima sa BDP-om.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: Nova S

Rubrika: Insajder pregled nedelje

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Sukob interesa

Spiker:Dobra vest je da je Vlada Srbije ove nedelje usvojila zakon kojim će se kažnjavati direktori koji u političke svrhe koriste resurse javnih preduzeća. Problem je što ta ista Vlada ne poštuje zakone koji postoje pa javna preduzeća ni danas ne vode stručnjaci izabrani na konkursima već vršioci dužnosti koje postavlja vlast. Tako je za v.d. direktora Javnog preduzeća "Stara planina" imenovan Stefan Krkobabić, sin ministra bez portfelja Milana Krkobabića zaduženog baš za javna preduzeća. Pitanje bez odgovora odnosi se na sukob interesa u ovom slučaju.Reporter:Gospodine Krkobabiću, jel može samo jedno pitanje? Vi ste ministar zadužen za koordinaciju rada javnih preduzeća, a Vaš sin...Milan Krkobabić, ministar bez portfelja:To nije tema ovog.....Reporter:A molim Vas, možete li da odgovorite da li u tome vidite sukob interesa? Stefan Krkobabić imenovan je za vršioca dužnosti Javnog preduzeća "Stara planina" 30.maja 2019.godine. Imajući u vidu da je njegov otac ministar bez portfelja zadužen za rad javnih preduzeća postavilo se pitanje sukoba interesa u kojem se našao Milan Krkobabić. Šta je mlađeg Krkobabića preporučilo za tu funkciju i da li postoji sukob interesa, pitali smo i premijerku Anu Brnabić.Ana Brnabić, premijerka Srbije:To morate da proverite sa ljudima koji su ga nominovali, sa ljudima koji su potvrdili i kao predsednica Vlade ja svakako ne mogu da vodim računa o svakom pojedinačnom...Reporter:Vlada ga je izabrala?Ana Brnabić, premijerka Srbije:Vlada je izabrala ali pre toga ide na čitav niz odbora koji potvrđuju da na sednicu Vlade to može da dođe.Reporter:Telo koje bi trebalo da utvrdi da li postoji sukob interesa u ovom slučaju, Agencija za borbu protiv korupcije na to pitanje do danas nije odgovorila. Iako je mlađi Krkobabić imenovan 30.maja, Agencija je dva i po meseca kasnije i dalje vršila provere. Na ponovljena pitanja Insajdera 25.oktobra, Agencija je odgovorila da je postupak pokrenut protiv ministra bez portfelja Milana Krkobabića i da je u toku. Insajder je Agenciji ponovo pitanje uputio 02.novembra – da li se i dalje vodi postupak protiv Milana Krkobabića i ako je okončan, šta je Agencija utvrdila u tom slučaju. Na ovo pitanje odgovor do danas nije stigao. Inače, Stefan Krkobabić imenovan je za vršioca dunosti direktora kao i više od polovine direktora javnih preduzeća u Srbiji. Na taj način Vlada zaobilazi Zakon o javnim preduzećima koji je sama donela i na direktorske pozicije, umesto stručnjaka, postavlja kadrove koji ne moraju da ispune ni osnovne uslove koji su bili postavljeni na javnom konkursu. Ti kadrovi, po pravilu, imaju i člansku kartu vladajuće stranke, što je po zakonu takođe zabranjeno.              

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: 24online.info

Link: https://www.24online.info/vesic-sistemski-resavamo-odrzavanje-podzemnih-prolaza/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vesić: Sistemski rešavamo održavanje podzemnih prolaza

 U toku je javno-privatno partnerstvo za postavljanje oko 200 bilborda u gradu, a jedna od obaveza koncesionara koji dobije posao, biće i kompletno sređivanje podzemnih prolaza, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić gostujući na "Studiju B"."Mislim da ćemo sredinom decembra otvoriti ponude za koncesionare i onaj ko bude pobedio imaće obavezu i da održava prolaze, a za uzvrat će dobiti pravo da tamo koristi oglasni prostor", rekao je Vesić, saopštila Skupština grada Beograda.Prema njegovim rečima, na taj način će ova oblast biti sistemski rešena, a uz to i ostale stavke, kao što su toaleti i pokretne stepenice."U nekim delovima podzemnih prolaza curi voda, tako je u onima kod Sajma svojevremeno bilo velikih problema, a neki su u međuvremenu pretvoreni u mini tržne centre" istakao je Vesić.Kako je naveo, koncesionaru će pripadati oglasna mesta u prolazima, a da grad ne treba da izdaje ta mesta, već poslovne prostore i da se bavi komunalnom delatnošću.Grad Beograd je preuzeo niz nadležnosti opština i njihov budžet zbog ovih ušteda veći je za, kako kaže, oko 1,2 milijarde dinara."Grad je izmenom statuta preuzeo neke nadležnosti opština. Preuzeli smo javnu rasvetu, i sada one imaju velike uštede, preuzeli smo investiciono održavanje vrtića, kao i prevoz dece sa posebnim potrebama. Na taj način opštinama je ostalo više sredstava, pa će moći da potroše za uređenje fasada i za druge namene poput montažnih garaža", dodao je zamenik gradonačelnika.Vesić je rekao i da se rešava pitanje grafita i da je kompletna nadležnost u vezi sa tim prešla na "Gradsku čistoću", koja će u narednom periodu nabaviti opremu."To neće biti samo oprema za čišćenje grafita jer smo promenili regulativu. Nanosiće se antigrafit boja koja će sprečiti pisanje novih", kazao je on i dodao da će javna rasveta od 1. januara dobiti sve stubove od EPS-a, jer oni ne pripadaju Gradu Beogradu, već samo svetiljke.Po Zakonu o energetici Grad Beograd će dobiti stubove i onda će početi da rešava probleme u vezi sa nalepljenim reklamnim materijalom."Naša javna rasveta dobila je nalog da angažuje firmu koja će čistiti stubove javne rasvete i na taj način ćemo rešiti problem sa nalepnicama. Stubovi će biti premazivani bojom koja će onemogućavati lepljenje. Nadam se da će se najzad uvesti kazne za one koji ih lepe kako bi se reklamirali", zaključio je Vesić.                                Izvor: Tanjug                                            

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/to-je-bolest-sa-hiljadu-lica-zargonski-vestica-ovako-oboleli-opisuju-zivot-sa-bolescu/z38eegc

Autori: RTS

Teme: Javne nabavke

Naslov: "To je bolest sa hiljadu lica, žargonski - VEŠTICA": Ovako oboleli opisuju život sa bolešću koja uglavnom napada mlade. Stiže li lek uskoro i u Srbiju?

"To je bolest sa hiljadu lica, žargonski - veštica", ovako Nataša Sretenović opisije život sa multipla sklerozom, neourološkom bolesti koja najčešće pogađa mlade između 20. i 40. godine, češće žene nego muškarce i za koju se u Srbiji prakitično ne postoji lek."To je bolest sa hiljadu lica, žargonski - veštica", ovako Nataša Sretenović opisije život sa multipla sklerozom, neourološkom bolesti koja najčešće pogađa mlade između 20. i 40. godine, češće žene nego muškarce i za koju se u Srbiji prakitično ne postoji lek.Od sledeće godine obolelima od multiple skleroze trebalo bi da budu dostupni lekovi najnovije generacije o trošku države. Do sada im je bilo dostupno samo 8 lekova, koji često nisu mogli da spreče razvoj bolesti. Takve lekove dobijalo je 12 odsto od oko 9.000 obolelih.Još jedna od obelilih Mirjana Šćepović Ćirić, koja je svoju ispovest dala RTS-u, kaže da je dijagnozu dobila 2008. godine, ali ne i najefikasniiju terapiju niti dovoljno informacija od svog tadašanjeg neurologa. S drugačijom terapijom veruje da se njeno stanje ne bi pogoršalo i da bi danas njen život bio sasvim drugačiji, piše RTS.Šćepović Ćirić kaže da bi onda imala posao, bila bi samostalna, ne bi zavisila od invalidske penzije i tuđe nege i pomoći, i to bi bilo isplativije za državu.- Pre 2008. dok bolest još nije uznapredovala ja sam radila, putovala kao i svaki čovek koji je zdrav, ali kad je bolest počela da progresira bio je problem naći posao, očuvati brak, sve se poremeti - ispričala je Mirjana.Nataši Sretenović je ova neurološka bolest otkrivena 2002. godine, posle drugog porođaja. Iako je svetski standard da se lečenje počne tri meseca od dijagnoze, to se u njenom slučaju desilo.- Trenutno imam trnjenje leve noge, ruke, slabost cele leve strane, nekad imam duple slike, imala sam upalu očnog nerva, ali sve je to individualno jer to je bolest koja napada centralni nervni sistem i ne napada jednu istu stvar - to je bolest sa hiljadu lica, žargonski veštica - kaže Nataša Sretenović.Oboleli su se prethodnih godina snalazili na različite načine. Kako RTS nezvanično saznaje, neki od obolelih su prijavljivali i boravište u Sloveniji kako bi tamo dobili odgovarajuću terapiju.Edo Rendak iz Udruženja obolelih od multiple skleroze u Sloveniji kaže da udruženje ima oko 2.400 članova.- Poslednjih deset godina desila se velika revolucija u farnakologiji i novi lekovi nam omogućavaju da lakše postignemo kvalitetan život, lakše se zapošljavamo, ne dolazi do invalidnosti, popravljamo opšte stanje izuzev nekih slučajeva kod kojih lekovi ne pomažu. Žao nam je što u Srbiji oboleli od multiple skleroze, kako mlađi tako i stariji, ne mogu da dobiju lekove koji bi im pomogli - rekao je Rendak.Dobri primeri trebalo bi uskoro da zažive i u Srbiji. Republički fond već je započeo pregovare s farmaceutskim kućama oko novih lekova.- Trenutno se pregovara za multiplu sklerozu i karcinom pluća, kao dve najprioritetnije bolesti. Prvi lekovi će se naći na listi krajem decembra, početkom januara, a terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca nakon što bude sprovedena javna nabavka - rekla je Sanja Radojević Škodrić, v. d. direktora RFZO, prenosi RTS.Koji će tačno lekovi biti deo novih terapija nije poznato. U Evropi postoji 15 registrovanih terapija koje modifikuju tok bolesti.Iako potpuno izlečenje nije moguće, uz odgovarajuću terapiju moguće je usporiti progresiju bolesti, smanjiti učestalost pogoršanja za oko 60 odsto i značajno podići kvalitet života obolelih.              

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/jankovic-ombudsman-mora-da-ispita-bia/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Janković: Ombudsman mora da ispita BIA

 Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole MUP-a zbog načina na koji je uhapšen uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović. Iako su u hapšenju učestvovali i pripadnici BIA, postupak protiv njih nije pokrenut.Foto: Privatna arhiva - Pokrenut je postupak prema policiji zbog postupanja u vezi sa Obradovićem, od momenta hapšenja pa nadalje. Izjašnjenje MUP-a još nismo dobili. Postupak prema BIA ćemo pokrenuti tek kada saznamo kako je postupala policija, odnosno kada dobijemo njihovo izjašnjenje - kaže za Danas zaštitnik građana Zoran Pašalić. Podsetimo, Aleksandar Obradović se viša od dva meseca nalazi u pritvoru zbog sumnje da je odavao poslovne tajne Krušika. Bivši ombudsman Saša Janković ocenjuje za naš list da su okolnosti hapšenja Aleksandra Obradovića takve da bi se od zaštitnika građana opravdano moglo očekivati brzo, snažno i javno delovanje, i to po sopstvenoj inicijativi, "dakle i bez pritužbe samog Obradovića ako je nije bilo". Prema njegovim rečima, neka kršenja prava su već nepobitno počinjena, a postojanje drugih bi valjalo ispitati, baš kao i pravilnost i zakonitost rada državnih organa iz sektora bezbednosti koji su uključeni u slučaj. - Od zaštitnika građana bi se moglo očekivati da merodavno ispita da li su policija i BIA postupale profesionalno i uobičajeno, ili su pod političkim uticajem njihovi postupci u slučaju Obradovića bili drugačiji nego inače. Ovde su bitne činjenice da je u slučaj umešan otac ministra unutrašnjih poslova, istovremeno visokog funkcionera vladajuće stranke; da je ministar prvo demantovao umešanost oca, a da je Obradović uzbunjivanjem dokazao da je ministar obmanuo javnost - ukazuje Janković. On dodaje da s obzirom na izjave u javnosti da je Obradović navodno godinama kopirao zaštićena dokumenta, objektivno se mora postaviti pitanje zašto je njegova navodno nezakonita delatnost prekinuta i krivični postupak protiv njega pokrenut tek kada se u dokumentima našao otac visokog funkcionera, odnosno da li je i kako ta okolnost uticala na proces protiv Obradovića. - Konačno, Obradovićevi papiri su otvorili sumnju da je poslovanje državne fabrike od posebnog značaja sa konkretnom privatnom firmom bilo na štetu Krušika. Stručnjaci znaju da posle uzbunjivanja državni organi treba da preuzimaju dve vrste aktivnosti - zaštitu uzbunjivača od odmazde i, bez odlaganja, proveru sumnji koja proističe iz njihovih navoda. Za sada javnost nema nikakvih informacija o tome da li i šta nadležni državni organi preduzimaju da provere dokumentima potkrepljenu i okolnostima pojačanu sumnju da je Krušik, a samim tim i država, odnosno svi građani, u poslovima s određenom privatnom firmom oštećen i to usled mnoštva nezakonitih postupaka i uticaja - ističe Janković. Naš sagovornik dodaje da bi bilo očekivano da zaštitnik građana o tome pita policiju i Agenciju za borbu protiv korupcije. - Ako oni sumnje istražuju, primereno obaveštavanje o tome doprinelo bi smirenju javnosti i poverenju u rad državnih organa, a zaštitnik građana bi u tome odigrao korisnu ulogu, a ako ne - ombudsman bi mogao da "preporuči" kolegama da počnu da rade svoj posao, pošto je i aktivan odnos organa vlasti prema poslovima iz svoje nadležnosti - pravo građana - naglašava Janković. Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za Danas da je spektakularna akcija, prikladna hapšenju šefova kriminalnih ili terorističkih organizacija, sasvim neprimerena pravnoj kvalifikaciji dela koje se Obradoviću stavlja na teret - odavanje poslovne tajne. - Sam način hapšenja su stoga mnogi s pravom doživeli kao preteću poruku, upućenu svim potencijalnim uzbunjivačima. Nije ni uobičajeno ni jasno prisustvo pripadnika BIA samom hapšenju. Postupak zaštitnika mogao bi da se osim na "spektakularan" način hapšenja osvrne i na to da je pretresanje radnog prostora i potom stana Obradovića vršeno bez prisustva advokata odbrane. Ili da je u rešenju o lišenju slobode navedeno vreme kasnije od stvarnog - ukazuje Šabić. Prema njegovim rečima, neshvatljivo je i neobjašnjivo da ni posle toliko vremena u spisima predmeta nema nijednog dokaza. - A pravo da vidi te dokaze, ako uopšte postoje imaju i kolega Gajić i Aleksandar Obradović ali i cela javnost Srbije, zaključuje Šabić. Podsetimo, Aleksandar Obradović je uhapšen 18. septembra na svom radnom mestu. Oko dva časa popodne, u krug valjevske fabrike Krušik ušli su naoružani specijalci u džipovima i odmah se uputili u kancelariju uzbunjivača. Na licu mesta su mu oduzeli poslovni računar, a zatim ga odveli u stan gde su zaplenili njegov privatni kompjuter kao i eksterne memorije koje su pronašli. Prilikom hapšenja su ga, između ostalog, pitali za koju političku opciju radi. Obradović je zatim prebačen u Centralni zatvor u Beograd gde je proveo više od 20 dana, a potom je vraćen u Valjevo, u kućni pritvor. Prekršena pretpostavka nevinosti - Pravo na pretpostavku nevinosti, zaštićeno brojnim međunarodnim dokumentima i našim Ustavom je toliko značajno da se smatra "zlatnom niti" krivičnog prava. Ono je u ovom slučaju nesumnjivo prekršeno izjavama visokih zvaničnika izvršne vlasti da je Obradović "špijun". Jer, biti "špijun" u kontekstu u koji je stavljen Obradović teško je krivično delo i niko tako ne može biti nazvan pre pravosnažne presude suda. Ako to neko ipak uradi, prava osumnjičenog su automatski prekršena, a ako je taj neko visoki zvaničnik izvršne vlasti, to je onda i pritisak na sud, odnosno narušavanje njegove nezavisnosti. Međunarodni standard demokratskih pravnih sistema je da jedan ili više nezavisnih državnih organa u takvim slučajevima reaguju, a da žrtva dobije naknadu štete - kaže Saša Janković. Šabić: Pravosuđe dužno da da odgovore - Zašto je Obradović uopšte u pritvoru? Nije bežao niti se krio, predao je sav materijal koji je sakupio, ne priznaje krivično delo a priznaje radnju izvršenja ali i objašnjava motive. Ispunjava sve uslove da se brani sa slobode. Šta je razlog za dalji pritvor, makar i kućni. I još jedno važnije pitanje, na koje već nekoliko puta upozorava kolega Vlada Gajić, na čemu se uopšte zasniva ceo krivični postupak? Da li je, osim činom uzbunjivanja javnosti, kako i kome Obradović "odavao" tajne? - pitanja su na koja, prema rečima Rodoljuba Šabića, pravosuđe mora da da odgovore. Aleksandar Obradović, BIA, Saša Janković, Zoran PašalićBeograd Povezani tekstovi: Manojlović: Obradović je verzija "srpskog Snoudena" 23.11.2019. Politika Gajtandžijeva: Vučić, zapravo, potvrdio da je oružje krijumčareno 23.11.2019. Društvo Poverenica najavila preporuku Ministarstvu trgovine da se ne radi nedeljom 22.11.2019. Ekonomija

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/drustvo/povratak-skolskim-menzama-za-zdraviji-podmladak-23-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Povratak školskim menzama za zdraviji podmladak

NOVI SAD: Dan kada će đaci u Srbiji, kada doručkuju, užinaju i ručaju u svojim osnovnim školama, na meniju imati organski proizvedenu hranu, na prvom mestu voće i povrće, ne bi morao preterano dugo da se čeka.Prethodno je potrebno dosta da se uradi: da se naprave zakonske izmene kojima bi se to omogućilo, da se uspostavi veza porizvođača i škola bez posrednika, da lokalne samouprave reše da dotiraju razliku u ceni koju nosi korišćenje potpuno zdrave hrane, do toga da se razvije svest, kako roditelja, tako i dece, o važnosti zdrave ishrane. Sudeći po onome što se čulo na nedavno održanom forumu u Novom Sadu, u Osnovnoj školi "Đorđe Natošević": "Mogućnost snabdevanja osnovnih škola u Srbiji organskim voćem i povrćem" sve strane nadležne i uključene u ovaj, za zdravlje podmlatka važan poduhvat, jesu za ove izmene. I škole i proizvođači organske hrane, i, kada je reč o gradu Novom Sadu, lokalna zajednica. Proizvodi već uveliko postoje tu, u okolini, Grad i Pokrajina delom subvencionišu njihovu proizvodnju, kako su sami i istakli na ovom skupu, a i rukovodioci škola spremni su da učine dodatni napor za dobro svojih đaka.Načelnica Gradske uprave za obrazovanje dr Lidija Tomaš za "Dnevnik" kaže da se Grad Novi Sad, kao drugi po veličini u Srbiji, ovom temom već duže bavi - još dok je Pravilnik o bližim uslovima načina organizovanja ishrane u osnovnim školama bio u proceduri donošenja.Ovaj projekat je tada krenuo paralelno i na neki način je i uticao na formiranje tog Pravilnika. U njegovoj izradi učestvovali su i Institut za javno zdravlje Republike Srbije, nutricionisti i drugi stručnjaci.Prema Pravilniku, svaki dan u ishrani trebalo bi bude zastupljeno sveže voće i povrće i namirnice koje su neprerađenog porekla. Odnosno, zabranjuje se upotreba prerađevina od mesa, i drugih proizvoda s aditivima, koncentrati, prerađeni sokovi, emulgatori... Ide se praktično na industrijski neprerađenu i svežu hranu. Školama to komplikuje stvar, s obzirom na to da je mnogo lakše obezbediti ponudu koja se sastoji od lisnatog testa, pomfrita ili raznih testenina, nego nabavljati sveže proizvode i termički ih obrađivati.U sve to treba da se uključi i grad, ističe Lidija Tomaš i kaže da Centralnoj kuhinji, koja je najmodernija u regionu novosadska deca predškolskog uzrasta već imaju ishranu po standardima Pravilnika.Međutim, još uvek ne govorimo o organskoj hrani jer nismo našli pravi način i zakonski uvedemo organsku hranu i da njena cena bude subvencionisana. U to svakako treba da se uključe i drugi resori. Nastojaćemo da pokrenemo tu inicijativu kako bi se ova vrsta proizvoda mnogo lakše našla u školama. Potrebne su i izmene u sistemu javnih nabavki, kako bi organski proizvedeno voće i povrće bilo izuzeto od određenih procedura. Tako bi se proizvođači organskog voća i povrća direktno ili preko svojih zadruga javljali školama da im isporučuju svoje proizvode. I nije samo ponuditi obroke, treba kroz edukaciju razvijati i svest i navike devce o upotrebi organaske i zdrave hrane, navodi Tomaševa.U projektu uvođenja organski proizvedenog voća i povrća u ishranu đaka u Srbiji učestvuje 30 škola koje je izabralo Ministarstvo prosvete.Jedna od naših osnovnih uloga je da se brinemo o deci, o zdravlju dece, a jedan ovakav projekta nam omogućava da stupimo u kontakt s proizvođačima organeske hrane. Da stvari uredimo tako da imamo sigurnu dostavu i sgurno zdravu hranu, takođe i standardizovanu cenu. Jer, kada znaju da imaju gde i kome da plasiraju svoje proizvode, proizvođači će držati i dogovorenu cenu i kvalitet. Znaju da bi u suprotnom ispali iz posla, kaže direktor Osnovne škole "Đorđe Natošević" Nedeljko Đorđić koja ima mogućnosti i sama sprema obroke za svoje đake. Za kvalitetnu, ne samo najjeftiniju hranuJedan smo od 30 partnera na velikom evropskom Streng2Food projektu. U njemu je pet partnera iz Srbiji, među kojima je i Ministarstvo prosvete. Reč je o projektu unapređenja ishrane u osnovnim školama, kroz saradnju s lokalnim poljoprivrednim proizvođačima, zatim unapređenje sistema javnih nabavki kako bi škole kupovale kvalitetniju, ne samo najjeftiniju hranu, kaže Ratko Bojović, direktor Evropske trening akademije koja je nosilac ovog projekta. Školama pomažemo, dodaje naš sagovornik, kroz razne aktivnosti, kao što su standardizacija i unapređenju postojećih menija, merimo kvalitet postojeće hrane, pratimo koliko preostane neisokrišćene hrane, radili smo s kuvarima u školama na unapređenju njihovih veština.Pravili smo ankete sa decom i roditeljima, o tome šta deca vole da jedu, kakvi su stavovi roditelja i navike vezane za ishranu, kako bismo sutra znali da adaptiramo menije, kako bi deca imala nutritivniju hranu koja bi se racionalno koristila, kazao je Bojović. Kada je reč o aktuelnom stanju, po rečima Đorđića, većina škola, jer nije u mogućnosti sama da priprema obroke, prinuđena je da za ishranu dece anagažuje privatno ketering snabdevanje. To je dovelo do pada kvaliteta ishrane. Uglavnom se radi o ugljenohidratnoj hrani: raznim testeninama, picama... Deca to vole, ali, što se tiče nutritivnih i kalorijskih vrednosti, to svakako nije zadovoljavajuće.On ističe i da se već 15 godina ne menja iznos od 2.760 dinara po detetu koji se obezbeđuje iz lokalnog buyeta, a treba da pokrije 60 obroka mesečno u školama koje imaju organizovanu ishranu, odnosno produženi boravak.Kroz ovaj projekat stekli smo uvid u to kakvo je stanje i sagledali smo šta možemo da unapredimo, pošto cena ishrane ostaje ista. Naišli smo na razumevanje gradskih čelnika, da vidimo šta može da se uradi u okvirima te cene. Da li možemo da izbegnemo velike dobavljače koji su se ugradili svojom cenom, a na čiji kvalitet često ne možemo da utičemo. Ideja je da lokalni proizvođači snabdevaju namirnicama škole, što pojeftinjuje ceo postupak. Načelnica je dala lepu ideju da se školama, koje koriste organsku hranu, razlika u ceni pokriva dotacijama. To bi bila lepa podrška, kaže Đorđić.V. Crnjanski            

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2699739/osvetljenje-u-zajecaru-kroz-realizaciju-projekta-javno-privatnog-partnerstva

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Osvetljenje u Zaječaru kroz realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva

Osvetljenje u Zaječaru kroz realizaciju projekta javno-privatnog partnerstvaIlustracija (Foto: Dario Sabljak/shutterstock.com)Zaječarski većnici usvojili su Odluku o pokretanju postupka za realizaciju projekta javno – privatnog partnerstva bez elemanata koncesije, za racionalizaciju i održavanje sistema javnog osvetljenja primenom mera uštede energije na teritoriji grada Zaječara, kao i rešenja o imenovanju Stručnog tima za realizaciju projekta.Prema rečima Ivana Živkovića, ideja je da se postojeće svetljke u gradu i selima, njih 11.000 zamene led sijalicama.- Ideja je da se grad ne zadužuje prilikom zamene svetiljki i kupovinu opreme koja će pratiti rad svetiljki nego da ta obaveza pređe na partnera čiji bi zadatak bio da zameni sve svetiljke a da grad od uštede plaća investiciju i dugogodišnje održavanje tog sistema, prenosi Glas Zaječara.Gradonačelnik Boško Ničić je pojasnio šta ovo treba da znači za grad Zaječar i o kakvoj je uštedi reč.- Ako je račun bio 5 miliona dinara, a račun sa novim sijalicama bude 3 miliona, razliku od 2 miliona otplaćujemo partneru kao troškove do cene investicije. Kada istekne ugovor te sijalice ostaju gradu - kazao je Ničić.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:831837-Sumnjiv-tender-u-Vrbasu-Ista-firma-tri-puta-pobedjuje-kao-jedini-ponudjac-i-zaradjuje-milione

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sumnjiv tender u Vrbasu? Ista firma tri puta pobeđuje kao jedini ponuđač i zarađuje milione

TREĆI put zaredom posao uklanjanja životinjskog otpada u opštini Vrbas dobija firma "Eko-vet plus" iz Novog Sada, koja se na tenderu pojavljuje kao jedini ponuđač. U Udruženju građana "Lokalna alternativa" smatra da to nisu "čista posla", posebno ukazujući na milionske iznose koji se za tu uslugu izdvajaju iz lokalnog budžeta. Pročitajte još: Predsednik Opštine Milan Glušac ističe da je javna nabavka jedini reper za regularnost posla, ali je od njega zatraženo da obrazloži čime se Javna agencija za zoohigijenu u poljoprivredu (JAZIP) rukovodila kad je vrednost tendera procenila na 8,2 miliona dinara za godinu dana. - Prvi ugovor sa spalionicom animalnog otpada bio je sklopljen na četiri meseca i vredeo je četiri miliona dinara, a drugi je za 12 meseci koštao 10,8 miliona. Ovaj treći je najpovoljniji, ali je i pored toga preskup. Prva dva su odmerena paušalno, a u sadašnjem je nejasno kako je određeno da će za godinu dana biti uklonjeno 50 tona otpada - kaže zastupnik "Lokalne alternative" Jovan Radović. On navodi da je do prepuštanja posla preduzeću za tretman i odlaganje neopasnog otpada "Eko-vet plus" iz Novog Sada, Opština Vrbas za prevoz, preradu i uništavanje životinjskog ostataka plaćala oko 200.000 dinara godišnje kafileriji "Proteinka" u Somboru, s kojom je JAZIP raskinuo ugovor. Pročitajte još: - "Proteinka" nije dolazila na pozive građana da pokupi leševe životinja iz domaćinstava, a "Eko-vet plus" to čini, i uz to jednom nedeljno obilazi sva naselja i sve terene u opštini, skupljajući sav otpad na koji naiđe. Dve firme ne rade isti posao, niti istom tehnologijom - objasnio je Glušac. Svi pokušaji naše redakcije da informacije proverimo u "Eko-vet plus" bili su bezuspešni. Ova novosadska firma je postavila svoju spalionicu u blizini poslovne zgrade JAZIP, na parceli koju je Opštini na korišćenje ustupilo Poljoprivredno preduzeće "Sava Kovačević". Iz "Lokalne alternative" podsećaju da je JAZIP 2010. osnovan, između ostalog, i za neškodljivo uklanjanje i transport životinjskih leševa. Za te svrhe JAZIP je dobio hladnjaču od IM "Karneks" i kamion, vredan osam miliona dinara, od Opštine, koji su ostali na parkingu. Tvrde se da bi novcem kojim se plaća usluga "Eko-vet plusa" mogla da bude izgrađena spalionica u okviru JAZIP, ali predsednik Opštine naglašava da ova agencija ne ispunjava zakonske uslove za uništavanje animalnog otpada. NEMA SUMNjE NOVI ugovor sa "Eko-vet plusom" biće potpisan 29. novembra, kad istekne žalbeni rok posle otvaranja tendera. Uslugu će naplaćivati po kilogramu sakupljenog otpada i kilometru pređenog puta. - Pošto je firma bila pod sumnjom da nelegalno posluje i da ima privilegije, sprovedene su sve moguće kontrole i utvrđeno je da poseduje sve potrebne sertifikate i licence za rad - istakao je Glušac.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: pescanik.net

Link: https://pescanik.net/super-hik-budzet/

Autori: @pescanik

Teme: Javne nabavke

Naslov: Super, hik, budžet - Mijat Lakićević

Primedbe na budžet za 2020. uglavnom se odnose na tzv. rashodnu stranu budžeta. A ključni problem sa državnim proračunom za iduću godinu jesu prevelika zahvatanja. Knez Mihajlova u Beogradu, foto: PeščanikPrimedbe nabudžet Srbije za 2020. godinu u dosadašnjoj javnoj raspravi, ako nešto nisampropustio, uglavnom se odnose na tzv. rashodnu stranu budžeta. To jest, vladase kritikuje zbog toga kako budžetska sredstva planira da potroši. Gotovo danije bilo reči o prihodima. A ključni problem sa državnim proračunom za idućugodinu jesu prevelika zahvatanja. Porezi, doprinosi, akcize, carine, takse idrugi načini iz prebogatog arsenala mehanizama za izvlačenje para iz privatnihdžepova opet će (kao i ove i prošle godine) državnu kasu napuniti do vrha. Tone znači, naravno, da država (ne samo ova vlast, nažalost) ne bi mogla dapotroši i više, ali znači da od toga najveći broj građana Srbije ne bi imaoneke naročite koristi. Ovajdile bi se, kao i uvek, društvene grupe privezane zadržavne jasle.Dokaza da jedržavna potrošnja previsoka ima više. Previše čak. Recimo, u proteklih sedamgodina bruto domaći proizvod Srbije porastao je, nominalno, za oko 30 odsto,tj. sa 4.100 milijardi dinara 2013. na - da procenu uzmemo kao fait accompli - 5.400 milijardi ovegodine. U isto vreme, međutim, budžet Republike Srbije (dakle, bez fondovazdravstva, školstva i drugih) porastao je za preko 50 odsto, tj. sa 800 milijardina blizu 1.250 milijardi dinara. Drugim rečima, od privrede i građana uzeto jeduplo više nego što je poraslo njihovo ukupno ekonomsko bogatstvo.To nije ničudo, jer je opterećenje nacije svakojakim davanjima u poslednjih 6-7 godinaznatno povećano. Prema podatku kojeg je svojevremeno izneo ekonomista MilojkoArsić, prosečna poreska stopa u Srbiji od 2012. do 2017. godine porasla je za13,6 odsto. U međuvremenu, tj. u poslednje dve godine, povećane su akcize nastruju, kao i još neki nameti, tako da je prosečna poreska stopa sigurno jošuznapredovala.O smanjenjudažbina u Srbiji, međutim, praktično se ne govori. Sve se svodi na "rasterećenjerada", pa će iduće godine (posle ovogodišnjeg smanjenja sa 63 na 62 odsto)opterećenje plata biti redukovano sa 62 na 61 odsto. Što je u odnosu na poreskuplaninu u Srbiji gotovo ništa; u svakom slučaju daleko od potreba. Zanimljivoje ovde da se čak ni raznorazna udruženja privrednika zbog toga ne bune mnogo.Verovatno zato što im se to nadoknađuje na drugim stranama, svakojakimp(r)opustima i privilegijama.Kao što su,primera radi, subvencije. Ili, što je još značajnija stavka u budžetu, tzv.rashodi za kupovinu roba i plaćanje usluga. Subvencije (nešto preko 95milijardi) i pomenute "javne nabavke" (blizu 138 milijardi) zajedno iznose 233milijarde dinara ili oko dve milijarde evra.Te dvemilijarde troše se praktično bez ikakve kontrole. Državni revizor, doduše,kontroliše zakonitost rashoda, tj. da li je novac potrošen u skladu sa predviđenomnamenom, ali ne i kvalitet onoga što je za taj novac dobijeno. Plastičnogovoreći, on gleda da li su sredstva predviđena za rekonstrukciju TrgaRepublike potrošena onako kako je propisano, ali to što se Trg posle nekolikodana raspadne ne ulazi u njegovu nadležnost. Uzgred, isto važi i za drugeoblasti, poput obrazovanja i zdravstva, gde je kvalitet isporučenog "proizvoda"na krajnje sumnjivom nivou. Sve u svemu, pomenuta suma bi komotno mogla da budeprepolovljena, građani zbog toga ne bi bili ni na kakvom gubitku, naprotiv.Konačno, daima i razloga i prostora za značajno smanjenje budžeta pokazuje i ovo što sedešava sa platama u javnom sektoru. Oko čega se po medijima inače i diglanajveća "frka". One će, kao što je poznato, dogodine biti povećane za blizu 10odsto (tačnije 9,5 u proseku; od osam do 15 odsto, kako u kom ministarstvu). Tone samo da je znatno iznad (nominalnog - četiri odsto, plus inflacija oko dvaodsto) privrednog rasta, nego je i nedostižno za privatni sektor. Čime će serazlike u zaradama između ova dva sektora, koje su i do sada bile neopravdanovisoke (oko 20 odsto) još više povećati.Tako da kadase kaže da je budžet Srbije za 2020. godinu - sa prihodima od oko 1.315 irashodima od 1.335 milijardi dinara - uravnotežen, iza toga zapravo stojivelika društvena neravnoteža. I neravnopravnost građana, kao posledica jednogkrajnje etatističkog i voluntarističkog, neliberalnog režima.Peščanik.net,23.11.2019.Mijat LakićevićRođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom "Kad kažete…" Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.                                                        

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3747290/kako-ziveti-sa-multiple-sklerozom-bolescu-sa-hiljadu-lica.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kako živeti sa multiplom sklerozom, bolešću sa hiljadu lica

Od sledeće godine obolelima od multiple skleroze trebalo bi da budu dostupni lekovi najnovije generacije o trošku države.Do sada im je bilo dostupno samo osam lekova, koji često nisu mogli da spreče razvoj bolesti. Takve lekove dobijalo je 12 odsto od oko 9.000 obolelih.Reč je o neurološkoj bolesti koja najčešće pogađa mlade između 20. i 40. godine, češće žene nego muškarce. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaOd sledeće godine obolelima od multiple skleroze trebalo bi da budu dostupni lekovi najnovije generacije o trošku države. Do sada im je bilo dostupno samo osam lekova, koji često nisu mogli da spreče razvoj bolesti. Takve lekove dobijalo je 12 odsto od oko 9.000 obolelih. Reč je o neurološkoj bolesti koja najčešće pogađa mlade između 20. i 40. godine, češće žene nego muškarce.Mirjana je dijagnozu dobila 2008. godine, ali ne najefikasniiju terapiju niti dovoljno informacija od svog tadašanjeg neurologa. S drugačijom terapijom veruje da se njeno stanje ne bi pogoršalo i da bi danas njen život bio sasvim drugačiji. Mirjana Šćepović Ćirić kaže da bi onda imala posao, bila bi samostalna, ne bi zavisila od invalidske penzije i tuđe nege i pomoći, i to bi bilo isplativije za državu. "Pre 2008. dok bolest nije uznapredovala ja sam radila, putovala kao i svaki čovek koji je zdrav, ali kad je bolest počela da progresira bio je problem naći posao, očuvati brak, sve se poremeti", rekla je Mirjana. Nataši je ova neurološka bolest otkrivena 2002. godine, posle drugog porođaja. Iako je svetski standard da se lečenje počne tri meseca od dijagnoze, to se u njenom slučaju desilo. "Trenutno imam trnjenje leve noge, ruke, slabost cele leve strane, nekad imam duple slike, imala sam upalu očnog nerva, ali sve je to individualno jer to je bolest koja napada centralni nervni sistem i ne napada jednu istu stvar - to je bolest sa hiljadu lica, žargonski veštica", kaže Nataša Sretenović. Oboleli su se prethodnih godina snalazili na različite načine. Kako nezvanično saznajemo, neki od obolelih su prijavljivali i boravište u Sloveniji kako bi tamo dobili odgovarajuću terapiju. Edo Rendak iz Udruženja obolelih od multiple skleroze u Sloveniji kaže da udruženje ima oko 2.400 članova.  "Poslednjih deset godina desila se velika revolucija u farnakologiji i novi lekovi nam omogućavaju da lakše postignemo kvalitetan život, lakše se zapošljavamo, ne dolazi do invalidnosti, popravljamo opšte stanje izuzev nekih slučajeva kod kojih lekovi ne pomažu. Žao nam je što u Srbiji oboleli od multiple skleroze, kako mlađi tako i stariji, ne mogu nda dobiju lekove koji bi im pomogli", rekao je Rendak. Dobri primeri trebalo bi uskoro da zažive i u Srbiji. Republički fond već je započeo pregovare s farmaceutskim kućama oko novih lekova. "Trenutno se pregovara za multiplu sklerozu i karcinom pluća, kao dve najprioritetnije bolesti. Prvi lekovi će se naći na listi krajem decembra, početkom januara a terapiju pacijenti mogu da očekuju dva do tri meseca nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora RFZO.  Koji će tačno lekovi biti deo novih terapija nije poznato. U Evropi postoji 15 registrovanih terapija koje modifikuju tok bolesti. Iako potpuno izlečenje nije moguće, uz odgovarajuću terapiju moguće je usporiti progresiju bolesti, smanjiti učestalost pogoršanja za oko 60 odsto i značajno podići kvalitet života obolelih.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3747290/kako-ziveti-sa-multiple-sklerozom-bolescu-sa-hiljadu-lica.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kako živeti sa multiple sklerozom, bolešću sa hiljadu lica

Od sledeće godine obolelima od multiple skleroze trebalo bi da budu dostupni lekovi najnovije generacije o trošku države.Do sada im je bilo dostupno samo osam lekova, koji često nisu mogli da spreče razvoj bolesti. Takve lekove dobijalo je 12 odsto od oko 9.000 obolelih.Reč je o neurološkoj bolesti koja najčešće pogađa mlade između 20. i 40. godine, češće žene nego muškarce. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaOd sledeće godine obolelima od multiple skleroze trebalo bi da budu dostupni lekovi najnovije generacije o trošku države. Do sada im je bilo dostupno samo osam lekova, koji često nisu mogli da spreče razvoj bolesti. Takve lekove dobijalo je 12 odsto od oko 9.000 obolelih. Reč je o neurološkoj bolesti koja najčešće pogađa mlade između 20. i 40. godine, češće žene nego muškarce.Mirjana je dijagnozu dobila 2008. godine, ali ne najefikasniiju terapiju niti dovoljno informacija od svog tadašanjeg neurologa. S drugačijom terapijom veruje da se njeno stanje ne bi pogoršalo i da bi danas njen život bio sasvim drugačiji. Mirjana Šćepović Ćirić kaže da bi onda imala posao, bila bi samostalna, ne bi zavisila od invalidske penzije i tuđe nege i pomoći, i to bi bilo isplativije za državu. "Pre 2008. dok bolest nije uznapredovala ja sam radila, putovala kao i svaki čovek koji je zdrav, ali kad je bolest počela da progresira bio je problem naći posao, očuvati brak, sve se poremeti", rekla je Mirjana. Nataši je ova neurološka bolest otkrivena 2002. godine, posle drugog porođaja. Iako je svetski standard da se lečenje počne tri meseca od dijagnoze, to se u njenom slučaju desilo. "Trenutno imam trnjenje leve noge, ruke, slabost cele leve strane, nekad imam duple slike, imala sam upalu očnog nerva, ali sve je to individualno jer to je bolest koja napada centralni nervni sistem i ne napada jednu istu stvar - to je bolest sa hiljadu lica, žargonski veštica", kaže Nataša Sretenović. Oboleli su se prethodnih godina snalazili na različite načine. Kako nezvanično saznajemo, neki od obolelih su prijavljivali i boravište u Sloveniji kako bi tamo dobili odgovarajuću terapiju. Edo Rendak iz Udruženja obolelih od multiple skleroze u Sloveniji kaže da udruženje ima oko 2.400 članova.  "Poslednjih deset godina desila se velika revolucija u farnakologiji i novi lekovi nam omogućavaju da lakše postignemo kvalitetan život, lakše se zapošljavamo, ne dolazi do invalidnosti, popravljamo opšte stanje izuzev nekih slučajeva kod kojih lekovi ne pomažu. Žao nam je što u Srbiji oboleli od multiple skleroze, kako mlađi tako i stariji, ne mogu nda dobiju lekove koji bi im pomogli", rekao je Rendak. Dobri primeri trebalo bi uskoro da zažive i u Srbiji. Republički fond već je započeo pregovare s farmaceutskim kućama oko novih lekova. "Trenutno se pregovara za multiplesklerozu i karcinom pluća, prvi lekovi će se naći na listi krajme decembra, a pacijenti će dobiti terapiju nekoliko meseci kasnije, nakon što bude sprovedena javna nabavka", rekla je Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora RFZO.  Koji će tačno lekovi biti deo novih terapija nije poznato. U Evropi postoji 15 registrovanih terapija koje modifikuju tok bolesti. Iako potpuno izlečenje nije moguće, uz odgovarajuću terapiju moguće je usporiti progresiju bolesti, smanjiti učestalost pogoršanja za oko 60 odsto i značajno podići kvalitet života obolelih.

----------------------------------------------------------

Datum: 23.11.2019

Medij: vidovdan.org

Link: https://vidovdan.org/autori/komnen-seratlic-dzaba-ste-krecili/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Komnen Seratlić: DŽABA STE KREČILI - Vidovdan Magazin

    "Ponosan sam i zbog sudija, tužilaca, zamenika (…),,ali najvažnije je da će građani koji ovde doleze videti boljtak i  napredak". Vučić                   Analaizirati izjave Predsednika Srbije i gospođe ministra pravde,  povodom svečanog otvaranja "renovirane" Palate (ne)pravde je nemoguće, makar se to tako meni čini. Očekivao sam da će neko jače srpsko pero progovoriti o renoviranju … "Ponosan sam i zbog sudija, tužilaca, zamenika (…),,ali najvažnije je da će građani koji ovde doleze videti boljtak i napredak". Vučić Analaizirati izjave Predsednika Srbije i gospođe ministra pravde, povodom svečanog otvaranja "renovirane" Palate (ne)pravde je nemoguće, makar se to tako meni čini. Očekivao sam da će neko jače srpsko pero progovoriti o renoviranju Palte nepravde i u tom kontekstu o Pravosuđu. Analize u masmsdijima nisam očekivao, s obzirom na to u kakvom su stanju i pod čijom su kapom. Kada je Palata nepravde svojedobno napuštena, postala tzv. kostur, mediji su pisali da će to biti velelpni hotel nekog Šeika u sklopu "Beograda pod vodom". Dakako, nisu nevini neki urednici i novinari koji su masmedije pretvorili u tabloide i kojima odgovara da Pravosuđe bude u teškom, da ne kažem, katastrofalnom stanju (zašto im odgovara takvo Pravosuđe, u nekom narednom tekstu). Ako Predsednik i gospođa ministar pravde smatraju da će renovirana zgrada Palate nepravde doneti "boljitak" srpskom naradu, onda su u velikoj zabludi, osim ako zidovi sudnica, što nije poznato od nastanka čovečanstva do današnjih dana, počnu da sude. Znaju oni bolje od moje malenkosti u kakvom je stanju Pravosuđe, zato nije treblo džaba krečiti, trebalo je menjati sudije koji su uspeli da taj naziv (Palata pravde), obesmisle, zaprljaju, ponize. Svi smo saglasni, čak i mala deca, da se niko ne sme mešati u Pravosuđe, ali samo kada se radi o donošenju sudkih presuda (moralne sudije se u diskreciji žale da na presude utiču silnici iz izvršne vlasti i bogataši).O Pravosuđu pišem godinama i na osnovu činjenica, dokumenata, ukazivao sam, ukazujem i ovom prilikom, da ne smeju postojati partijske sudije (izbor sudija u normalnim zemljama je sasvim drugčiji, čak i ta Imperiaja zla ima Pravosuđe na visokom nivou, Predsednik je morao da skine gaće u aferi Livinski, Vrhovni sud Engleske privalio je šamarčinu kraljici i predsedniku Vlade), da je hitno potrebno procesuirati veliki broj sudija, odnosno to je već davno trebalo uraditi, pre džaba krečenja (čast sudijama koji nisu isprljali svoj moralni kod), kao i da mora postojati nadzor u Pravosuđu. Kada te moralne sudije i žrtve - učesnici u sporovima - jednoga dana progovore, celi svet će zanemeti. Jedno veliko svetsko delo, knjiga Ž. Mišlea "Veštica", kada je objavljena 1862. godine, izazvala je skandal. Primeri tragikomičnog stanja u Pravosuđu Srbije, jednoga dana izazvaće skandal. Mišle se u svom veličansstvenom delu okomio na "opštu glupost i surove postupke sudija-inkvizitora". Međutim, nisu ni blizu onome šta rade u Srbiji sudije, notari, izvršitelji, izvršna vlast i moćnici, jer, za razliku od inkvizitora, imaju perfidnije metode, k tome, povezani su kao svinjska creva.U kakvom je stanju Pravosuđe u Srbiji, zna i njegova ekselencija ambasador, sinjor Fabrici, šef Predstavništva Evropske komisije (EK), kao i njegovi prethodnici. U svim godišnjim izveštajima, Predstavništvo EK, od kada je potpisan Sporazuzm o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske Unije i Srbije, 18. jula 2008., je upozoravalo na loše stanje u Pravosuđu i na korupciju.Pre deset meseci, Predsednik Srbije je pozvao na razgovor sve mbasadore zemalja EU, među njima i gospodina Fabricija, koji se nije ustručavao da i tom prilikom opomene, ukaže, domaćinu: "Srbija se mora boriti protiov korupcije, organizovanog kriminala, za slobodu medija, uhvatiti se u koštac sa mnogim drugim važniim pitanjima poput nezavisnog Pravosuđa. Istakao bih da je za EU naročito važno paravosuđe", naglasio je ambasador Fabrici.Naravno, osim ambasadora Fabricija, znaju i mnogi drugi u ovoj usedelici Jevropi i konačno u svetu, u kakvom je stanju Pravosuđe u Srbiji..Na Konferenciji u Briselu 2016. godine, otvorena su poglavlja 23. i 24. (najvažnija poglavlja koja se odnose na stanje u Pravosuđu i na korupciju). Tom prilikom je Predsednik Srbije izjavio: "Ovo je veliki dan za Srbiju i srpski narod", a Miroslav Lajčak, šef slovačke diplomatije je poručio: "Otvorili smo ta poglavlja, učinili smo veliki pomak u približavanju Srbije i Unije, a taj pomak nosi jaku poruku - da će Srbija, ako uradi domaći zadatak, napredovati u procesu proširenja"."Domaći zadatak", nije urađen, nije mogao niko da ga uradi, s obzirom na to da je Pravosuđe iz dana u dan sve gore i da korupcija, takođe, iz dana u dan cveta, iako su prošle duge tri godine, osim što se upravo u to vreme džaba krečilo.Poglavlja 23. i 24., Srbija sa ovakvim Pravosuđem i korupcijom, nikada neće zatvoriti, ili kako je izjavio jedan član Bundestaga: "Srbija će zatvoriti poglavlja 23. i 24., odnosno ući u EU, nakon 3000 godina (da rekao je "tri hiljade godina"). Poslao sam tom gospodinu zahavalnost putem elektronske pošte, jer ko god je protiv ulaska Srbije u tu crnu rupu-EU, smatram ga prijateljem srpskog naroda.Predsenik Srbije i gospođa ministar pravde su, prillikom otvaranja Palate nepravde, pričali bajke, a u bajke dans više ne veriju ni klinci ni klionceze. Bez obzira u kakvom je stanju ovaj uništeni srpski narod, tvrdima da svojim slatkorečivim nastupom o stanju u Pravosuđu nikoga nisu prevarili. Ciceron je ovako poučavao: "Vidimo, dakle, da nepravda nastaje na dva načina, ili silom ili prevarom; prevara izgleda kao da je lisičjeg roda, a sila osobina lava. Ni jedno ni drugo ne dolikuje čoveku, samo je prevara za veće preziranje".Da je Palata pravde, Palata nepravde, odnosno u kakvom je stanju Pravosuđe, evo nekoliko primera, iako ih ima hiljade i hiljade. Neka ovi primeri "uveličaju" džaba krečenje.U Pravosuđu Srbije, s obzirom na to da postoji nekoliko miliona "živih" sudskih postupaka, sporova, parnica (više nego u Kini), prevarama i nečinjenjem prvo mesto zauzima Više javno tužilaštvo (u daljnjem tekstu VJT), posebno javni tužilac VJT Nataša Krivkapić i zamenik javnog tužioca Aleksandra Grbović. One će nastaviti da se smeju svima nama oštećenim, prevarenim, poniženim i u renoviranim prostorijama Palte nepravde i diviti se prelepom pogledu na "Beograd na vodi". Uostalom, uzor im je Predsednik Srbije: "Sada se smeju sudije i tužioci i svi su srećni što će imati prelepi pogled na 'Beograd na vodi". Da li je moguće da je ovo izjavio pametni, ugledni, Predsednik jedne drevne zemlje Srbije, koja ima memoriju-istorijsko pamćenje, koja je imala velikane svetskog ranga u svim oblastima. Zašto im nije poručio da gledaju u statuu cara Dušana ispred Palte nepravde i da im u svakom momentu bude u glavama najvažniji član o sudijama u Dušanovom zakoniku: "Sve sudije da sude, pravo, po zakonu, a ne da sude po strahu od cara".Navedene i godinama nezamenjivi tužioci VJT nisu pokretale, na osnovu stotine dokumenata i prijava, krivične postupke protiv fizičkih i pravnih lica koja su počinila kriminalne radnje, učešćem u krađi i rasipanju ogromnog Stambenog fonda saveznih organa (više od 360 stanova, 37 vila i kuća, 350 000 000 novčanih sredstava za kredite i hiljade kvadarata poslovnog prostora).Dakle, imenovani tužioci verovatno po nečijem naređenju (iz daljneg teksta će se zaključiti i čijem), oglušile su se na 27 prijava, naloga, uz kompletnu dokumentaciju, predstednika (Koštunice, Marovića, Tadića, Nikolića), MUP-ova, Agencije za borbu protiv korupcije, Agencije Vlade Srbije za borbu protiv korupcije (pokojna Verica Barać), velikog brja članaka i feljtona u masmedijima, komentara na TV kanalima, konferencija za štampu, advokata (posebno poznatog advokata Biljane Kajganić koja je u ime sindikata "Sloga" i svih oštećenih, uputila Ministarstvu unutrašnjih poslova - Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), precizan izveštaj na pet strana, upozoruvši "da postoje elementi krivičnih dela, čije se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti", a UBPOK je to ispitao i prosledio VJT), veliki broj tužbi oštećenih radnika Saveznih organa, koji su stvorili taj Stamabeni fond i dr. Potrebno je naglasiti da je VJT dužno da reaguje na najmanju dojavu ili iznesenu sumnju da je počinjeno krivilno delo i ako je počinjeno, odmah da pokrene krivični postupak.U ovom primeru je još veći krivac Vlada Srbije koja je prisvojila taj stambeni fond, otela ga od Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, kako je dr Milan Tomić, tadašnji direktor Republičke direkcije u pisanoj formi odgovarao oštećenim na zahtev za izdavanje spiska stanova, radi vođenja sudkih sporova: "Izvršena je preknjižba tih nepokretnosti na Republiku Srbiju, koja je preuzela i kompletnu dokumentaciju. Obratite se Generalnom skretarijatu Vlade Srbije" (sic).Kada je prdesednik T.Nikolić odbio da potpiše Zakon o nezakonitom prisvajanju (uknjižbi) tih nepokretnosti i vratio ga Skupštini na ponovno razmatranje, Skupština ga nije više stavljala na dnevni red, već je Vlada Srbije, koja nije imala pravo da raspolaže tim stambenim fondom, odnosno Vlada nema pravo da se bavi nepokretnostima (oduzela ga je od Republičke direkcije za imovinu), vratila preostali, nažalost mali deo tog fonda (80 stanova i jedan broj vila i kuća Republičkoj direkciji za imovinu i naložila da te nepokretnosti stavi na javnu dražbu, iako su te preostale nepoktretnosti i svekoli stambeni fond zaposeli oni koji na to nisu imali pravo (vidi pisanje "Politike" i Feljton u "Svedoku" - navedeno je više od 80 počinilaca krivičnih dela koji su nezakonito zaposeli velike stanove, neki čak po dava ili tri stana. "Politika" je navela izvesne Petrovoće, Vučeliće, Tešiće, Drobnjakoviće, Bošnjakoviće, koji su zaposeli vile "čak se u jednoj državnoj vili baškari i Muhamed Jusuf Dahlan (Srbija mu je dodelila i državljanstvo, prim. KKS), savetnik šeika Abu Dabija, Muhameda Bin Z…..".Da li je bila javna dražba, niko neće da odgovori na to pitanje, ali se pouzdano zna da "okupatori" tih vila i stanova u njima žive po ugledu na komunističke vođe, sa Brozom na čelu, kada su se na kraju Drugog svetskog rata razbaškarili u tuđim stanovima, dvorovima i vilama po Dedinju i koje kude. Tadašnja izjava predsednika T.Nikolića, nakon što je odbio da potpiše zakon, bila je i ostala zastrašujuća: "Upozoravam Skupštinu da je potencijalnim kupcima, bliskim vladajućoj koaliciji, koji su već odavno zaposeli vile, kuće, stanove, hiljade kvadrata poslovnog pristora (o hiljadama kvadrata poslovnog prostora trebalo bi na sudu priupitati predsednika Stambene komisije Srbije, nezamenjivog ministra R. Ljajića, prim. KKS), rasparčali milionska novčana sredstva, ranije javljeno da požure sa zakupom po niskoj ceni i tako legalizuju nezakonito dobijene nepokretnosti". I posle ove, da ponovim, zastrašujuće izjave za svakoga ko je pri čistoj svesti, koja oslikava stanje u zemlji, VJT nije pokretalo krivične prijave.Evo jednog primera - sadržaja dopisa, kako je odgovarala A. Grbović svima koji su dostavljali prijave i dokumenta, odnosno obmanjivala, da ne upotrebim pravu reč, sve institucije u Srbiji, posebno Ministrstvo pravde, Sektor za pravosuđe i nadzor u pravosudnim organima, kao i tadašnjeg zamenika ministra pravde, a sada ministra, Nelu Kuburović (tad nas je Nela Kuburović uveravala da ima obećanje VJT da će preduzeti odgovarajuće mere). Nikada i nikoga VJT, odnosno sudija A. Grbović nije obavestila "o daljem postupku u predmetu". Državnom veću tužilaca podnesen je zahtev za pokretanje disciplinskog postupka o razrešenju sudija N. Krivokapić i A. Grbović, 22.12 2017. godine. Od tada do danas Državno veće tužilaca se nije oglasilo, ništa nije preduzelo i neće preduzeti sve dok traje ovako ludilo u Pravosuđu. Takođe, Ustavni sud Republike Srbije, nakon ustavne žalbe na rešenja Višeg suda od 22.05.2017. godine se ne oglašava (Pravosuđe Srbije ne poštuje, ne priznaje instituciju "Razumni rok"), zato da oštećeni ne steknu pravo da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, posebno nakon odgovora oštećenim gospodina Luke Biancinia, šefa Političkog odelenja Predstavništva EK u Beogradu (pismo je u celosti dostavljeno uz Žalbu Ustavnom sudu), koji je, između ostalog, podvukao: "U procesu pristupanja Srbije EU, posebna pažnja je usmerenana na pitanja ostvarivanja vladavine prava, nezavisnog, efikasnog i nepristrasnog sudstva, kao i na napredak u oblasti borbe protiv koirupcije i organizovanog kriminala. Zbog svoje izuzetne važnosti, poglavlja 23 i 24 se neće Z A T V O R I T I do samog kraja pregovaračkog procesa. Jedan nerešen problem, kao problem o nekretninama kojeg ste javno izneli, koji se nalazi i u sudskim procesima, neće dozvoliti zatvaranje tih poglavlja. Uveravamo Vas da ćemo nastaviti da pomno pratimo razvoj situacije u vezi tog problema" .Koliko je Vlada (vlade) Srbije u vezi navedenih nepokretnosti, koje je, da ponovimo, nezakonito otela od Republičke direkcije za imovinu i od onih kojima su pripadale, odnosno počinila i dozvolila kriminalne radnje, pokazuje primer smenjivanja, po hitnom postupku, tadašnjeg predsednika Stambene komisije, ministra Verice Kalanović, zbog dopisa oštećenim i obećanja da će problem biti "rešen i prevaziđen", što je značilo da će se nepokretnosti, novčana sredstva, raspodeliti prema Rang listi onima koji su ih stvorili, a ne da ih Vlada ili neki moćnici dele šakom i kapom (više od 100 stanova iz tog Stambenog fonda dato je uglednim likovima iz Hrvatske i BIH koj su se naselili u Beograd, s čime se javno hvalio jedan funkcioner SNS, sada ambasador), što spada u korupciju i kriminal. Neverovarno ali istinito, Verica Kalanović, kao predsednik Stambene komisije, u tom momentu nije znala da se te nepokretnosti ne nalaze u Republičkoj direkciji za imovinu, kao što nije znao ni prethodni predsednik Stambene komisije ministar Radomir Naumov (kada je saznao šta se radi i kako se postupa sa ogromnim Stambenim fondom saveznih organa, mimo Komisije, pravilnika, Rang liste, moralna ličnost Radomir Naumov (lično sama sa njim tada razgovarao dva sata), odmah je podneo ostavku, jer nije heteo da učetvuje u tim kriminalnim radnjama Vlade Srbije. Da se postupilo prema stavu Naumova na sednici Vlade (posebno je insistirao da Dinkić vrati 350 miliona novčanih sredstava, koja je skinuo sa računa Stambenog fonda i ko zna gde prebacio, što je kriminal posebne vrste), zatim prema dopisu i stavu V. Kalanović, kao i zahtevu pok. Verice Barać da Vlada taj problem stavi na dnevni red (Verica Barać je plakala kada nam je saopštila šta je doživela nakon što je to pitanje pokrenula na sednici Vlade), Srbija bi izbegla najveći kriminal i krađu nekretnina u dva stoleća. Ovakvi primeri doprinose, odnosno zabrinjavajući su zbog loše pozicije Srbije, koja sa indeksom 42 zauzima 72. poziciju na svetskoj listi u kojima vlada korupcija. Srbija ostvaruje sve lošiji skor na toj list.Inače, uvreženo je mišljnjenje mnogih ljudi, kao i pisanje nekih listova, da je VJT nedodirljivo, iako, da ponovimo, svojim nečinjenjem ponajviše doprinosi da u Srbiji ne jenjava kriminal i korupcija. Još jedan prmer govori o lošem radu tužioca VJT. Svojim delovanjem, svesno ili nesveno, omogućavaju da cveta jedan biznis koji dovodi mnoge porodice do očajanja. Naime, u Srbiji, posebno u Beogradu, nema lovostaja u lovu na stanove i kuće ljudi koji žive sami i iznenada umru. To je postao veliki biznis.Tako je tužioc VJT dala dozvolu da umrlog sahranjuje, kremira nekakav taksista ili nazovi prijatelj, koji je izjavio da umrli nem nikoga, iako je znao da ima brojnu blisku rodbinu i po očevoj i po majčinoj liniji. U roku od 24 sata je pokoijnik kremiran i pepeo navodno razasut u Vrtu sećanja na Novom groblju. Zamenik VJT, u tom istom slučaju, izdla je Potvrdu u kojoj se navodi "da se ne traži obdukcija", jer je prijatelj taksista rekao da to nije potrebno, "da ne postoji sumnja da je smrt prouzrokovana krivičnim delom". Normalno, Potvrdu je potpisala, navela je velikim slovima titulu i utarila štambilj. Da taj bližnji rođak umrlog nije pokazao dokumentaciju, niko mu ne bi verovao da se tako nešto može desiti. Kaže da je imao nameru da tuži počinioce toga dela. Odustao jer ga je jedan sudija posavetovao da vrana vrani u ovakvom Pravosuđu oči ne vadi. Nije dozvolio da više od trideset mladih, povređenih takvom sahranom (brać od stričeva, ujaka, tetaka umrlog), koji žive od Vrbasa preko N. Sada, Beograda, Nikšića, Podgorice, do Bara, prave rusvaj po Beogradu, ali im je dao kopiju kompletne dokumentacije, imena, prezimena, adrese, brojeve telefona, JMBG-ove svih počinilaca toga dela. U stan je dva puta provaljivano, iako ga je MUP propisno pečatio. Sve što je vredlo u stanu, pokradeno je i polomljeno, na više mesta fleke krvi, postoje snimci kao da je sniman neki horo film.Veliki broj penzionera se žalio Upravnom sudu u Beogradu, radi pokretanja upravnog akta i poništenja odbijajućih rešenja Rapubličkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, o povraćaju nezakonitog smanjenja penzja više od 4 godine. Ta krađa dela penzija trajala je još godinu dana nakon isteka nesutavnog Zakona, zbog čega je čak intervenisao ekonomski ubica -MMF i opomenuo glavnog krivca da prekine sa otimačinom). Izvršna vlast je naredila Ustavnom sudu Srbije da donese političku odluku, iznevši obrazloženja koja je diktirala ta vlast. Neke sudje Ustavnog suda su se suprostavile tom zakonu, jer je flagrantno prekršio materijalna, lična i generalno ljudska prava penzionera.Na nedavni upit Upravnom sudu, nakon dve godine od podnošenja tužbi, kada će doneti presude, odgovoreno je: "Tek obrađujemo predmete iz 2017".O radu osnovnih i višh sudova, toliko je sličnih čak i drastičnijih slučajeva da ne bi stali u dva toma.Zašto takozvana opozicija na osnovu ovakvih primera (posebno bi na ikzborima dobila veliki broj glasova ako bi uverila penzionere da će im oteti noivac biti vraćen) ne ruši sadašnju vlast, pitanje je svih pitanja, već se služi neprimerenim radnjama (uličarenjem, nasiljem, upadima u masmedije, vulgarnim psovkama, tučama, saradnjom sa neprijateljima srpskog naroda i dr). Takvim radnjama pomaže postojećem režimu da opstaje na vlasti, da pobedi i na sledećim izborima.I na kraju po ko zna kojki put treba konstatovati da osim svih poraza u jednom društvu, najbolniji su porazi istine i pravičnosti. Istine, pravičnosti, kriminalne prošlosti, plaše se kukavice i nemoralni ljudi.Komnen Seratlić za Vidovdan                        

----------------------------------------------------------