Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 28.11.2019

Medij: Alo Strana: 2

Rubrika: Aktuelno

Autori: J. Đ.

Teme: Korupcija\Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Tekst „Alo!“ glavna tema u Skupštini

Tekst „Alo!“ glavna tema u Skupštini

Poslanik Marijan Rističević govorio je juče u Skupštini o našem jučerašnjem tekstu „Rektorko, a da proverite i Anin doktorat?!“, navodeći da Rektorat hitno mora nešto da preduzme po pitanju sumnjivog doktorata Ane Stevanović, poslanice i članice predsedništva stranke Dragana Đilasa.

- Ispostavlja se da oni u stvari žele da se ispitaju doktorati samo onih poslanika i funkcionera koji podržavaju vlast. Jedna od najglasnijih koja se zalaže za to ispitivanje je doktorica poslanica Ana Stevanović, čija majka radi u Agenciji za borbu protiv korupcije i kojoj se očigledno može sve, budući da je njen doktorat u stvari plagijat! - započeo je izlaganje Rističević. Podsetio je da je Stevanovićeva u Skupštinu ušla jer je bila na listi Dosta je bilo, a da je potom preletela kod Đilasa.

- Njena mentorka je bila profesorka Tijana Mandić, koja je takođe visoka funkcionerka Đilasove stranke, profesorka naravno zna da je ona prepisala doktorat, to se lako vidi u samom uvodu, ko god pogleda i uporedi sa originalnim delima, biće mu jasno. Apelujem na gospođu rektorku, koja je za Beogradski univerzitet dobila 820 miliona dinara više nego prošle godine, da nešto preduzme po tom pitanju i hitno ispita rad doktorice Ane - apelovao je Rističević.

  1. Đ.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Blic Strana: 12

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Meštani: Put su nam nasuli jalovinom iz kamenoloma

POSLE HAPŠENJA VLASNIKA LAZAREVAČKE FIRME

Meštani: Put su nam nasuli jalovinom iz kamenoloma

LAZAREVAČKA FIRMA “CEV AS”, čiji je vlasnik prekjuče uhapšen u akciji policije i BIA zbog koruptivnih radnji, u poslednje dve godine neprikosnoveni je pobednik na tenderima za nasipanje puteva na području Valjeva, čime je prihodovala 70 miliona dinara, iako je, kako tvrde meštani, u nekim selima puteve nasipala jalovinom.

Policija i BIA su u Lajkovcu uhapsili četiri osobe pod sumnjom da su nizom koruptivnih radnji stekli protivpravnu imovinsku korist veću od 18,2 miliona, oštetivši budžet te opštine za 11 miliona dinara. Među njima je i Dragan Vasić, vlasnik “Cevasa” iz Lazarevca, koji se sumnjiči za zloupotrebu u vezi sa javnom nabavkom i falsifikovanje službene isprave. Reč je o firmi koja je početkom ove godine otvorila ogranak i u Popučkama kod Valjeva. Na teritoriji ovog grada, pojavljujući se na konkursima najčešće zajedno sa lokalnim preduzećem “Harmonija projekt”, “Cevas” u poslednje dve godine neprikosnoveno pobeđuje na tenderima za održavanje makadamskih i atarskih puteva i ulica. Tako je iz budžeta Valjeva tokom 2018. “Cevas” za te poslove prihodovao 38 miliona dinara, a tokom ove šoderisanje puteva dobili su na pet tendera, uz prihod od 31.963.000 dinara bez PDV .

Inače, “kvalitet” radova “Cevasa” u februaru ove godine izazvao je protest meštana sela Valjevska Loznica.

- Kad je, uoči izbora za savet MZ, došao prvi kamion “Cevasa”, ja sam ih kao tadašnji predsednik MZ upozorio da ne počinju nasipanje jer je bilo očigledno da je u pitanju jalovina, otpad koji kamenolomi daju za džabe! Na moje pitanje nadzornom organu zašto nasipaju jalovinom, rekao mi je da je izvođač na tenderu dobio taj materijal i da tu ima 70 odsto kamena i 30 odsto zemlje, ali se ispostavilo da je u pitanju 80 odsto jalovina jer su se za dva dana putevi u svih sedam zaselaka pretvorili u blato - ispričao je Milutin Milinković. P. V. n

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Blic Strana: 1,2,3

Rubrika: Tema dana

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: PODIGNUTA OPTUŽNICA PROTIV JASNIĆA

PODIGNUTA O PTUŽNICA PROTIV JASNIĆA

Velika afera koju je “Blic“ otkrio završiće se suđenjem bivšem predsedniku USSS

PODIGNUTA OPTUŽNICA PROTIV JASNIĆA

PODIGNUTA OPTUŽNICA PROTIV JASNIĆA

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Siniše Jasnića, bivšeg predsednika Univerzitetskog sportskog saveza Srbije, zbog sumnje da je proneverio novac te organizacije i time nju i budžet Srbije oštetio za 13,2 miliona dinara, saznaje “Blic”. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Siniše Jasnića, bivšeg predsednika Univerzitetskog sportskog saveza Srbije, zbog sumnje da je proneverio novac te organizacije i time nju i budžet Srbije oštetio za 13,2 miliona dinara, saznaje “Blic”. Ovim će saga o

mutnim radnjama Siniše Jasnića, zbog kojih je bio i u pritvoru,

najzad dobiti i svoj epilog na sudu koji treba da utvrdi da li je on od maja 2013. do decembra 2017. godine samoinicijativno koristio biznis kartice USSS za plaćanje računa i podizanje gotovine i taj novac koristio za svoje potrebe. Tako je bar navedeno u optužnici, u koju je “Blic” imao uvid, gde stoji i da novac nije opravdan računima zbog čega mu se na teret stavlja da je ovakvim ponašanjem oštetio budžet Repu b l i ke Srbije za 10 . 214 . 370 dinara, a USSS za 2.973.370 dinara. Takvim nezakonitim postupcima, počinio je “produženo krivično delo pronevere iz člana 364 stav 3 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika”.

Por e d

toga, iz optužn i ce se

može videti da je Jasnić nepotpunim i netačnim podacima obmanjivao organe USSS, odnosno da nije dostavljao celokupnu dokumentaciju o trošenju novca na uvid, već samo onu koja je prikrivala njegove marifetluke. Naime, on je uz pomoć “revizije saglasnosti” određenih revizorskih kuća, a ne revizorskih izveštaja, pokrivao nenamensko trošenje para. To praktično J . f11 ž ,

USSS: PRIVATNI INTERESI RUŠE NACIONALNE PROJEKTE

Iz USSS kažu da je pokretanje optužnice protiv Jasnića dokaz da je država odlučna da se obračuna sa kriminalom.

- Mi smo sve uradili da bi se otkrili nezakoniti postupci, a sada je na državnim organima da donesu odluku. Ono što je za ceo univerzitetski sport važno to je da je država odlučna da stane na put ljudima koji zarad svojih interesa narušavaju nacionalne projekte kakav su Evropske univerzitetske sportske igre - kažu iz USSS.

Jasniću se sprema i

optužnica za master plan, koji je koštao 30.000, a plaćen je čak 573.000 evra

znači da revizorske kuće nisu radile analizu utrošenih budžetskih para na osnovu kompletne knjigovodstvene dokumentacije, već samo na osnovu one koja je dostavljena od strane rukovodstva

USSS, čija ve-

ro d o-

stojnost nije proveravana. Ono što je još gore, verodostojnost nije proveravalo ni Ministarstvo sporta, koje je bilo nadležno da to uradi.

Ovom optužnicom potvrđeno je pisanje “Blica”, koji je u svojim tekstovima ukazivao na Jasnićeve brojne pravne i finansijske malverzacije vezane za trošenje budžetskog novca namenjenog univerzitet-

skom sportu.

Prema našim saznanjima, pored ovog slučaja, završena je i istraga koja se odnosi na nezakonito formiranje preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020”, koje je Jasnić formirao bez odluke Skupštine USSS i sam sebe postavio za direktora, kao i istraga trošenja 143 miliona dinara budžetskog novca kroz pomenuto preduzeće. Akcenat je na prebacivanju 573.000 evra na račun Evropske univerzitetske sportske asocijacije (EUSA) za izradu master plana za Univerzijadu, koja treba da se održi u Beogradu 2020. i ovaj slučaj je mnogo kompleksniji od pronevere

novca USSS, ali se i tu

nazire kraj.

Izvor “Blica” blizak tužilaštvu tvrdi da za krivično delo koje se Jasniću stavlja na dušu, pored novca koji mora da vrati, preti i kazna do pet godina zatvora.

- Reč je o krivičnom delu koje, pored zatvora, ima i društvenu osudu, koja je vrlo važna za tužilaštvo. Jasnić je zbog sumnje za proneveru više od 13 miliona dinara bio u pritvoru i kućnom pritvoru, što ukazuje da državni organi nisu želeli da se naprave propusti u predistražnom i tvenu osudu, k oja je vrlo važna za tužilaštvo. Jasnić je zbog sumnje za proneveru više od 13 miliona dinara bio u pritvoru i kućnom pritvoru, što ukazuje da državni organi nisu želeli da se naprave propusti u predistražnom i

istražnom postupku. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva imalo je zato izuzetno težak posao jer je trebalo da se prouči obimna dokumentacija, uporede izjave svedoka i na osnovu toga podigne optužnica. Sada je na sudu da sve relevantne činjenice sagleda i na osnovu njih donese presudu - navodi naš sagovornik.

On dodaje da ceo ovaj slučaj može da bude upozorenje da ne postoji adekvatna kontrola trošenja državnih para, što za posledicu ima i proneveru.

- U ovom slučaju godinama Ministarstvo sporta, preko koga su se finansije slivale na račun USSS, nije potpuno kontrolisalo gde je završavao državni novac, da li u Jasnićevim džepovima ili za aktivnosti univerzitetskog sporta? Na to upućuje i izveštaj veštaka koji konstatuje da “revizija saglasnosti” nije relevantan dokument za kontrolu trošenja državnog novca, već da je to revizorski izveštaj koji podrazumeva analizu svih utrošenih budžetskih para na osnovu knjigovodstvene dokumentacije. Postavlja se i pitanje kako je MOS prebacivao svake godine budžet na račun USSS, a da Jasnić nije opravdao trošenje novca iz prethodne - kaže naš izvor. ?

Ministarstvo sporta, preko koga su se pare slivale na račun USSS, nije potpuno kontrolisalo gde je završavao državni novac, kaže izvor „Blica“ iz tužilaštva

Nazivao „Blic“ najvećim zlom u Srbiji kada smo otkrili aferu

OPTUŽNICA PROTIV JASNIĆA je podignuta, a na sudu je da utvrdi da je on, kao predsednik USSS radio sa novcem građana Srbije. Za “Blic” je ovo dokaz da je opravdano pokrenuo ovu priču. Naime, sve je počelo sredinom marta prošle godine kada smo otkrili aferu “Univerzijada” i brojnim tekstovima ukazivali na Jasnićevo nekontrolisano trošenje državnih para. Iz dokumenata koje smo objavili jasno se vidi da je novac koji je prebačen za razvoj univerzitetskog sporta izvlačen pomoću kartica za lične potrebe, telefone, automobile, kafane...

Ipored dokumentacije koju smo imali, Jasnić je, umesto dokaza, javnosti ponudio uvrede na račun “Blica”. Otišao je čak toliko daleko da je naš list nazvao “najvećim zlom u Srbiji, zbog čijeg pisanja mogu da nam oduzmu Univerzijadu”. Igre zbog pisanja “Blica” nisu oduzete, ali pokretanjem optužnice jeste oduzeta mogućnost Jasniću da i dalje nekontrolisano troši državni novac.

Gresi Siniše Jasnića

Falsif kovao dokumenta

Skupštine USSS od

  1. februara 2017. APR-u je dostavio falsif kat da je na sednici doneta odluka o formiranju preduzeća

“Evropske univerzitetske igre 2020”, koje je registrovao 14. septembra. 1.

Udecembru 2017, od 143 miliona dinara koje je Jasnićevom preduzeću uplatilo

Ministarstvo sporta, na račun EUSA uplaćuje se 573.000 evra za master plan za Univerzijadu. Taj novac nije registrovan u f nansijskom izveštaju, a plan je uradio Srđan Bošković i to za samo 30.000 evra. 2.

Ufebruaru 2018. nekoliko članova Skupštine USSS

podnose krivičnu prijavu protiv Jasnića zbog trošenja skoro 14 miliona dinara USSS. Krivičnu prijavu su podneli i zbog nezakonitog formiranja preduzeća “EUI 2020” i skidanja sa računa blizu 130 miliona dinara bez odluke nadležnih organa. 3.

Jasnić je od “Diposa” u Krunskoj ulici iznajmio vilu za

preduzeće “EUI 2020”, čiji je najam plaćao 7.000 evra mesečno. 4.

Pored novca koji mora

da vrati, preti mu i

kazna do pet godina zatvora

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Danas Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke\Korupcija

Naslov: KOJI JE VAŠ SLEDEĆI POTEZ?

Zalagaću se da se u Beogradu primene iskustva Čikaga u uvođenju transparentnog sistema javnih nabavki, koji „isključuje nameštanja i provizije", kao i iskustva u suzbijanju korupcije i borbi protiv organizovanog kriminala. Boravim u poseti Sjedinjenim Državama, gde sam između ostalog, razgovarao i sa zvaničnicima iz rukovodstva grada Čikaga.

NIKOLA JOVANOVIČ potpredsednik Narodnestranke i šef odbornika SZS u Beogradu

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Danas Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Jedan Vučićev čovek

Jedan Vučićev čovek

Ponudili su mi 150.000 evra da osnujem stranku, da se zajebavam i odvlačim glasove opoziciji, izjavio je u intervjuu za N1 Luka Maksimović, poznatiji kao Ljubiša Preletačević Beli. Na pitanje od koga je dobio tu ponudu, Maksimović je odgovorio: „Sigurno od vlasti, ali nije me vlast direktno kontaktirala već jedan drugi igrač.“

Lider PSG Sergej Trifunović je, u izjavi za Ni, takođe, nedavno rekao da mu je u ime Srpske napredne stranke jedna osoba nudila pola miliona evra i koaliciono partnerstvo sa tom strankom, ako na predstojeće izbore izađe, kako je rekao, pod njihovim uslovima. Trifunović tvrdi da je mito odbio, a da su u Pokretu smenjeni ljudi koji su te pregovore prihvatili i da čeka poziv Tužilaštva.

Nudili su mi kilogram brašna, tri flaše ulja i paket praška za veš da glasam za SNS. Ovo još niko nije izgovorio, alije javna tajna da su obični, siromašni ljudi do te mere ucenjeni, pogotovo po unutrašnjosti Srbije - za glasanje za aktuelnu vlast. Osim što su ucenjeni radnim mesto, koje im daje takve životne uslove da im i gore navedene namirnice kao nagrada za glas, i te kako, znače. I, baš ih briga za osude. Ko se uopšte usudio da im sudi? Mogu samo oni sa privilegijama, koji ne dele tragične egzistencijalne uslove života sa njima. Koji imaju prilike i vremena da misle i donose zaključke o tome ko je odgovoran za to što je većina građana teško siromašna, sa malim platama, ili bez posla, sa lošom socijalnom i zdravstvenom pomoći, bez kulture i razvoja u bilo kom smeru. Osim onog koji ih uljuljkava u posmatranju televizijskog programa, uveliko podešenog tako da je moguće da se u sred nekog stranog filma pojavi ubačena replika o tome kako je ova vlast najbolja na svetu.

Niko od tih običnih ljudi nije odgovaran za to što je nacionalista. Što, recimo, mrzi drugog samo zbog nacionalne ili verske pripadnosti, što je u ? Niko od tih običnih

Ijudi nije odgovaran za toštoje

nacionalista. Što, recimo, mrzi drugog samo zbog nacionalne ili verske

pripadnosti, što je u stanju da ceo jedan narod posmatra isključivo kroz takvu prizmu. Da prezire i diskriminiše Ijude drugačije seksualnosti, izgleda, ponašanja...

Siromaštvo je u Srbiji odredilo smer njihovih sudbina tako da su spremni da poginu za nečije ratno profiterstvo i ratnozločinačku politiku stanju da ceo jedan narod posmatra isključivo kroz takvu prizmu. Da prezire i diskriminiše ljude drugačije seksualnosti, izgleda, ponašanja... Siromaštvo je u Srbiji odredilo smer njihovih sudbina tako da su spremni da poginu za nečije ratno profiterstvo i ratnozločinačku politiku. Da se zlikovci sakriju i nikada ni za šta ne odgovaraju. Ali, ne zato što su oni loši već zbog toga što su žrtve, prvi na udaru jedne takve korumpirane politike nekolicine zlikovaca.

Zlikovaca koji unazad već tri decenije haraju ovim prostorima, prodajući duše, živote onih koji su najugroženiji i najizloženiji za manipulaciju. Siromašeći ih dalje i time čvrsto ih držeći u šaci. Za podršku. Za zločin, za krađu, za smrt.

Navika života u katastrofalnim, ljudskim bićima neprimerenim uslovima, svakako, uslovljava veću toleranciju na nesreću. Nesreća postaje običajnost i bez nje život postaje neudoban, jer se iz nje crpi energija za preživljavanjem u takvim uslovima. Nametnuta mržnja prema svemu drugačijem od onoga što se u kontrolisanim, najbogatijim i najzastupljenijim medijima plasira kao vrednost, od strane političke, kulturne, obrazovne elite, koja na toj mržnji decenijama profitira u svakom smislu, od ugleda koje uživa osvajajući položaje i funkcije do jasne fmansijske različitosti u odnosu na većinu sugrađana, osnovni je pogon njihovog opstanka. Kako će proći kada se takav slučaj ogoli, izlišno je pitanje... Jer, elita, koja stoji sa suprotne strane ima moć da umakne i pred najjačom istinom, argumentima i njihovom silom.

Stoga, polemike u vezi sa tim da li je sociolog Jovo Bakiću pravu kada kaže da će ih „narod juriti po ulicama“, odnosno, da li je u redu tako nešto reći uopšte, da li taj koji to kaže takav ishod priželjkuje, samo još jedan u nizu šamara sirotinji. Od strane privilegovani h koji uopšte imaju vremena i prostora da o tome misle... Distanciranost od većine samo raste, umnožava se i dobija nove oblike. Izgubiće se razlike u jednom trenutku, u haosu. Tom haosu koji je u odnosu na ovoliku nepravdu - zaista jeste prelep.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Danas Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Advokatica: Žrtva predsednikovog medijskog rata sa kriminalom

Osnivač Srpske napredne stranke Dragan Tomićposle šestgodina oslobođen optužbi za malverzacije u „Univerzal banci“

Advokatica: Žrtva

predsednikovog medijskog rata sa kriminalom

Beograd - Spektakularne akcije hapšenja pod krilaticom „borbe protiv kriminala i korupcije“ sa kojom je Aleksandar Vučić došao i započeo svoju vladavinu pre sedam godina, uglavnom su rezultirale dugotrajnim procesima i oslobađajućim presudama. Tako je prošao i Dragan Tomić, osnivač Srpske napredne stranke u Šapcu i tada narodni poslanik, koji je pre šest godina, spektakularno uhapšen uz medijsku pratnju. Kao direktor tadašnje „Univerzal banke“, optužen je za zloupotrebu službenog položaja. Međutim, proces je nedavno završen tako što je tužilaštvo povuklo sve optužbe.

Vera Palinkaš, advokatica Dragana Tomića, kaže za Danas da su tadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić i njegovi partijski drugovi, targetirali Tomića kao čoveka koji je loše i sumnjivo rukovodio „Univerzal bankom“, te su ga uhapsili „sve u želji da skupe političke poene kako oni eto, prvo čiste svoje redove“.

- Javnost je posle hapšenja Dragana Tomića ozbiljno poverovala da je Vučić krenuo u rat sa globalnom korupcijom u Srbiji. Sećamo se, teatralno mu je u Skupštini Srbije oduzet poslanički imunitet i Dragan Tomić je bio ekspresno iza rešetaka, iza kojih je proveo 40 dana u Centralnom zatvoru u Beogradu - podseća Palinkaš. Prema njenim rečima, još tada je tvrdio da nije kriv, da ništa nije ukrao i da će se istina kad tad saznati.

- Od tada do danas je prošlo skoro šest godina i konačno je istina izašla na videlo. Podsećanja radi, današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić tako je javno i medijski hapsio i Kosmajca, Miškovića i Bogićevića, ali i još mnoge druge Šapčane, koji su se tada nalazili na vodećim republičkim funkcijama - predsednika Višeg suda u Šapcu Gojka Lazareva i četvoricu čelnika šabačke policije. Vučićeva tadašnja medijska metodologija, bila je „držte lopova“ iako je sve to bilo daleko od istine - ističe Palinkaš. Ona dodaje da su svi mehanizmi vlasti tada postali oružje u rukama prvog potpredsednika Vlade „i on je radio ono što mu se htelo i što mu se moglo“.

- Vučiću i ostalim naprednjačkim hajkačima ostaje da objasne zbog čega se i kako ljudi hapse u ovoj zemlji. A nama, poreskim obveznicima ostaje da debelo platimo odštetu troškova tih postupaka, odštetu za nanesenu duševnu bol, bespotrebne i bespravne provedene dane u pritvoru, kao i štetu nastalu zbog zabrane i nemogućnosti da ti ljudi rade i privređuju - naglašava Palinkaš.

Viši sud u Beogradu je rešenjem od 25. oktobra 2019. obustavio krivični postupak protiv Dragana Tomića zbog odustanka Tužilaštva za organizovani kriminal od daljeg krivičnog gonjenja, utvrdivši da ne postoje pravno valjani i relevantni dokazi za podizanje optužnice.

Izgubio sam šest godina života. Prodao stan i auto da bih se branio. Šta da vam kažem, kako se osećam - priča nam rezignirano Dragan Tomić. Sada se bavi poljoprivredom jer drugih izvora prihoda nema, niti je imao ikakvu ušteđevinu.

- Uhapsili su me mimo zakona. Ništa mi nisu stavili na teret. Bilo je 16 veštačenja, ni u jednom nisu pronašli ni trunku moje odgovornosti. U kontrolu mi je dolazilo osam službenika Narodne banke a kada su došli da daju izjavu pred tužiocem, sedmoro od njih osam je već napustilo banku. To vam sve govori o Jorgovanki Tabaković. Šta je njih nateralo da napuste dobro plaćene pozicije - pita Tomić.

On kaže da se od pada Miloševića nije promenio sistem, samo su se menjali protagonisti.

- Ne vidim gde je kraj lošem životu ovde. Ne možete da živite sa 30.000 dinara i da pritom nemate nikakva prava - naglašava naš sagovornik. Tomić će podneti tužbu zbog bespravnog boravka u pritvoru, kao i štete nastale zbog zabrane i nemogućnosti bilo kakvog poslovnog i javnog delovanja. Katarina Živanović

Palinkaš: Zašto se hapse neistomišljenici -Javnose postavlja pitanje ali i zaključak, kakoto, neprikosnoveni Aleksandar Vučić, po Gebelsovskoj metodi, hapsi sve svoje političke neistomišljenike, ali i Ijude koji ne žele sa njim da uđu u sumnjive poslove? Posta vlja se pitanje, s obzirom na aktuelne afere oko trgovine oružjem, da li je posledica hapšenja možda nekooperativnost uhapšenih sa vlašću, kada je u pitanju finansiranje prljavih poslova - pita advokatica Vera Palinkaš.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Danas Strana: 19

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Moguća su i alternativna, „gerilska“ antikorupcijska tela

Centarza integritetpokušava da oživiproces donošenja niškog lokalnogantikorupcijskogplana

Moguća su i alternativna, „gerilska“ antikorupcijska tela

Niš - Krajnje je neophodno oživeti proces donošenja novog Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) i formiranja novog lokalnog antikorupcijskog tela koje će pratiti njegovu primenu, u čemu Niš kasni već dve i po godine. To neće biti nimalo jednostavno, pošto lokalna vlast ne pokazuje bilo kakvu volju za završetak ovog, izuzetno važnog javnog posla, jedna je od ocena sa antikorupcijskog dijaloga „Građani Niša protiv korupcije“, održanog ove sedmice u organizaciji niškog Centra za integritet.

U okviru istoimenog projekta, koji realizuje Centar, biće urađen i priručnik sa preporukama za donošenje LAP-a i praćenje njegove primene, zasnovanim pre svega na praksi i iskustvu LAF-a. Članovi ove nevladine organizacije su i bivši članovi Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš (LAF), samostalnog i nezavisnog gradskog tela koje je bezmalo četiri godine primenjivalo i pratilo primenu još uvek važećeg niškog Lokalnog plana za borbu protivkorupcije (LPBPK). Projekat „Građani Niša protiv korupcije“ podržava CRTA.

- Dva su osnovna cilja koje nastojimo da ostvarimo. Jedan je oživljavanje donošenja novog niškog LAP-a. Drugi je da kroz publikaciju, koja će osim preporuka za donošenje i praćenje primene LAP-a, predstavimo rad, praksu i iskustvo niškog LAF-a, koji su prilično obimni i korisni, rekla je koordinatorka projekta Vesna Crnogorac, koja je i upravnica Centra za integritet i bivša članica LAF-a.

Prema Modelu LAP-a za lokalne samouprave, koji je u aprilu 2017. godine donela Agencija za borbu protiv korupcije, rok za usvajanje LAPova od strane gradova i opština u Srbiji, koji bi trebalo da budu u skladu sa Modelom, bio je 30. jun 2017. godine. Izrada Modela, kao i usvajanje LAP-ova i formiranje antikorupcijskih tela predviđeno je Akcionim planom za Poglavlje 23. Radni tim za izradu LAP-a Niš započeo je rad u julu 2017, na inicijativu LAF-a, a obustavio ga devet meseci kasnije, kada je svih sedam predstavnika koje je predložio LAF-a podnelo ostavku, uz obrazloženje da pojedini predstavniđ lokalne vlasti opstruiraju izradu LAP-a u skladu sa Modelom, već nastoje da njegov sadržaj „prilagode“ interesima lokalne samouprave i njenih funkcionera. Od tada je rad na izradi LAP-a obustavljen.

Članica projektnog tima Zorica Miladinović, koja je i članica Centra i bivša koordinatorka LAF-a, podsetila je na Dijalogu da je Niš pre nekoliko godina bio lider u institucionalnoj borbi protiv korupcije „pa lokalu“. On je bio jedan od prve četiri lokalne samouprave koje su još 2011. godine usvojile Lokalni plan za borbu protiv korupcije (LPBPK), u okviru projekta „Gradovi i opštine protiv korupcije“, koji je realizovao BIRODI. Grad je u novembru 2013. godine, uz posredovanje BIRODI-ja, formirao LAF, koji je do podnošenja kolektivne ostavke njegovih članova, u junu 2017, bio jedino nezavisno i funkcionalno antikorupcijsko telo u Srbiji.

- U Modelu Agencije je navedeno da je bezmalo četvorogodišnja „praksa i iskustvo LAF-a Niš„ poslužila za predlaganje „načina izbora članova, organizacije i rada“ svih lokalnih antikorupcijskih tela u Srbiji, koje Model naziva Telima za praćenje primene LAP-a. Niški LAF je postao obrazac za sva ovakva tela u Srbiji, što je sistemsko priznanje njegovom angažmanu, kao i idejnom konceptu BIRODI-ja, kazala je Miladinović koja je dodala da je svima je jasno da u Srbiji postoji široko rasprostranjena korupcija, na svim nivoima vlasti, „gde god zagrebete".

- Jasno je i da su institucije, među kojima i one koje bi trebalo da se bore protivkorupcije, prilično urušene, slabe i pod uticajem izvršne vlasti, koja dobrim delom generiše korupciju. Zato mi kao ozbiljni ljudi i od-

Uvesti časove antikorupcije u škole

Univerzitetski profesor sociologije u penziji Đokica Jovanović, inače bivši član LAFa, upozorio je da na ovim prostorima, većtradicionalno, postoji koruptivna kultura,zbog čega je izuzetnoteško boriti se protivtog društvenog zla. „Antikorupcijska kultura mora da se gradi još od prvih   razreda osnovne škole, kako se to, recimo, čini u skandinavskim zemljama. Tamo se deca još u najranijem uzrastu uče da je korupcija nečastan i sramotan čin", rekao je Jovanović, podsećajući da je, za razliku od tog dela sveta, na ovim prostorima korupcija često „prihvatljiv i koristan običaj".

govorni građani ne bi trebalo da ćutimo, već da uporno ukazujemo na problem i nastojimo da doprinesemo pronalaženju rešenja, zaključila je Miladinović.

Aleksandar Stankov, urednik informativnog sadržaja Južnih vest, je dodao da je „očigledno da lokalna vlast u Nišu nema nameru da donosi LAP i formira nezavisno antikorupcijsko telo“, zbog čega će biti teško napraviti bilo kakav dogovor sa njom.

- Trebalo bi razmišljati o „gerilskom“ LAF-u, odnosno alternativnom LAF-u, koji bi radio posao pravog, nezavisnog i autonomnog LAF-a, uz podršku medija i građana, koju doduše nije jednostavno obezbediti, rekao je on.

cS o o

Veliki gradovi ignorišu obaveze

Glavna urednica Medijske kutije Vesna T orović je kazala da jeobimno istraživanje ovog portala pokazalo da lokalna vlast u Srbiji nije spremna da se bori protiv korupcije, odnosno da, za početak, usvoji LAP-ove i formira antikorupcijska tela. „Prema nađem istraživanju, do decembra prošle godine od 145 gradova i opština u Srbiji njih 118 je usvojilo LAP, dokje obaveznoTeloza praćenje primenetog plana formiralo samo njih 15. Za poštovanje Modela Agencije spremnije su male lokalne samouprave, dok veliki gradovi, poput Beograda i Niša, ovakvu obavezu potpuno ignorišu", kazala je ona.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Danas Strana: 1,12

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija\Zlatko Minić

Naslov: Srpsko drzavljanstvo za bogate i kompromitovane

Šta povezuje tajlandsku premijerku, holivudskog aikido majstora i čoveka odpoverenja šeika Muhameda bm Zajeda

Srpsko drzavljanstvo za bogate, slavne i kompromitovane

Beograd - Nizu više ili manje poznatih stranaca koji su poslednjih godina dobili srpsko državljanstvo, a da gotovo nemaju nikakve veze sa Srbijom, ovih dana se priključio i američki milijarder Ronald Vejn Barki. On je odlukom Vlade Srbije, a na predlog nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova, primljen u srpsko državljanstvo. Barki je poreklom iz okoline Los Anđelesa, a u obrazloženju zbog čega je zaslužio pasoš Srbije, u Službenom glasniku navodi se da je Barki imenovan za počasnog konzula u konzulatu Srbije koji je krajem prošle godine otvoren u jednoj od američkih država Montani. U biografiji biznismena koji se pre šest godina našao na 201. mestu Forbsove liste najbogatijih u SAD, navodi se i da je 1986. osnovao kompaniju Jukaipa, te da je poznat i kao jedan od najistaknutijih investitora u sektorima maloprodaje, distribucije, tehnologije, kao i u industriji zabave, sporta i ugostiteljstva.

Dnevni list Danas nije dobio odgovor od MUP-a, ali ni od Vlade Srbije po kom osnovu je je Barki postao državljanin Srbije, ali i koje uslove sve mora da ispuni neko ko želi da postane državljanin naše zemlje. Prema Zakonu o državljanstvu, osnovni uslovi koje neko mora da ispuni su da ima više od 18 godina, potvrdu o otpustu iz drugog državljanstva i da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine proveo u Srbiji. Međutim, u članu 19 ovog zakona mogućnost da postanu srpski državljani dobijaju i oni stranci čiji bi „prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju“. To važi i za supružnika „osobe od interesa".

Barki nije usamljeni primer, prethodnih godina bilo ih je mnogo. Pre dve godine pasoš Srbije dobio je i glumac Ralf Fajns (jer je na „najlepši mogući način u svetu promovisao našu zemlju i kulturu“, kako je rekla premij erka Ana Brnabić), pre njega i Sti-

Poslednji koji je po specijalnom postupku postao Srbin je američki milijarder Ronald Vejn Barki, za koga u Vladi Srbije i MUP-u Danasu nisu hteli da otkriju razlog uvrštavanja u državljanstvo

Član 19 Zakona o državljanstvu omogućava Vladi da srpski pasoš da bilo kojoj osobi ako je to „u interesu Republike“

Novi Srbi su poslednjih godina postali Matar Suhail al Daheri - saradnik prestolonaslednika Abu Dabija, Viktor Ponta - bivši rumunski premijer, Jingluk Šinavatra tajlandska premijerka osuđena za korupciju u svojoj (bivšoj) zemlji, Ralf Fajns, Stiven Sigal, fudbaler K1e0... ven Sigal, ali i brojni sportisti, poput košarkaša Crvene zvezde Dilana Enisa, Demarkusa Nelsona i Čarlsa Dženkinsa, fudbalera Klea.

Početkom 2016. državljanstvo Srbije dobio je čovek od poverenja šeika Muhameda bm Zajeda al Nahjana - Matar Suhail al Daheri. Januara prošle godine vlasnik crvene putne ispravu postao je i bivši premijer Rumunije Viktor Ponta. Možda i najsporniji slučaj je onaj tajlandske premijerke Jingluk Šinavatre, koja je letos dobila državljanstvo Srbije nakon što je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije. Tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ne vidi u tome problem.

„Ne vidim da je to za nas problem, posebno ako je vlada mogla da vidi ma kakvu ekonomsku ili neku drugu korist za našu zemlju“, rekao je Vučić tada. U odluci je Vlada navela da je Šinavatra postala Srpkinja upravo na osnovu člana 19. Zakona o državljanstvu, odnosno da se radi o interesu Srbije.

Kako je svojevremeno iz Vlade objašnjeno medijima, interes Srbije za prijem stranog državljanina u naše državljanstvo može biti ekonomski, sportski, kulturni i naučni. Odluka o dodeli pasoša je uglavnom na Ministarstvu unutrašnjih poslova, međutim, u slučaju kada se radi o strancima od kojih bi država imala neku korist onda odluku donosi Vlada Srbije, na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Vlada bi svakako trebalo da bolje obrazlaže o tome zbog čegapojedini stranci dobijaju srpsko državljanstva, kaže za Danas Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

„Neki put možemo da pretpostavimo o če mu se radi i zbog čega neki sportisti, naročito šahisti dobijaju pasoš Srbije, ali treba obrazložiti sve i sve faktore uzeti u obzir. Imali smo jedan primer gde smo od Ministarstva spoljnih poslova dobili odgovor da oni nisu nadležni već MUP. Mislim da' to nije dobro da u takvim slučajevima gde postoji mogućnost da se pojavi problem u odnosu sa nekom drugom državom, da se o tome ne konsultuje MSP“, ističe Minić. To bi, kako kaže, moglo da dovede do pogoršanja odnosa sa određenom državom.

„Neophodno je zato dobro obrazložiti zbog čega neko dobija državljanstvo i razmotriti dobro relacije koje bi mogle da izazovu određene dodele pasoša“, napominje Minić i kaže da i u svetu postoji trend kupovine pasoša, što je takođe za ozbiljnu diskusiju.

Srbija nije jedina koja se vodi interesom kada se radi o deljenju državljanstva. Prema istraživanju portala Biznis insajder postoje 23 zemlje na svetu u kojima može da se kupi trajna viza ili državljanstvo, najjeftinije se plaća prebivalište na Tajlandu -15.000 dolara košta onog ko želi da ostane pet godina, a 65.000 dolara za boravak od 20 godina.

U karipskim zemljama poput Svete Lucije, Dominike, Antigve i Barbuda državljanstvo se dobija za 100.000 dolara ili na osnovu ulaganja od više stotina hiljada dolara u neki biznis. Na Sent Kitsu i Nevisu kao i Grenadi cena je 150.000 dolara, a Vanuatu traži pet hiljada dolara više.

Tarife u evropskim i većim razvijenim zemljama su znatno skuplje, tako državljanstvo Turske vredi 250.000 dolara, Malte i Australije milion, a Kipra čak 1,7 miliona dolara ili dva miliona evra ulaganja u biznis. U Crnoj Gori cena je veća od 400.000 dolara, u Bugarskoj više od 600.000, dok je najskuplje prebivalište u Velikoj Britaniji, gde, prema pisanju Biznis insajdera, najpopularniji oblik vize na tri godine i četiri meseca košta 2,5 miliona dolara. Ta viza može da bude produžena za još dve godine, a posle šest godinaboravka u zemlji može da se aplicira za državljanstvo Velike Britanije. Lj. Bukvić

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Dnevnik Strana: 8

Rubrika: Sudska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Osumnjičenima odavala službene tajne

UHAPŠENA ZAPISNIČARKA VIŠEG JAVNOG

Osumnjičenima

odavala

službene tajne

Po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, uhapšena je zapisničarka Višeg javnog tižilaštva u Šapcu D. P. jer je u više navrata tokom 2019. godine neovlašćenim licima saopštavala službene tajne s informacijama o tome prema kojim osumnjičenima se primenjuju posebne mere nadzora.

Zbog takvog postupanja ugrožene su brojne operativne obrade i bezbednost postupajućih službenika MUP-a i BIA, saopštilo je Tužilaštvo za organizovani kriminal, kojem će D. P. biti privedena na saslušanje u roku od 48 sati, nakon čega će biti odlučeno o daljem toku krivičnog postupka.

Njoj se na teret stavlja krivično delo iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka, za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Ona se tereti da je u svojstvu daktilografa-zapisničarke Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, koja je bila zadužena za obradu inicijativa za primenu posebnih dokaznih radnji - nadzora, komunikacije i kretanja osumnjičenih lica, u više navrata tokom 2019. godine neovlašćenim licima saopštavala službene tajne, sa stepenom tajnosti strogo poverljivo - s informacijama o tome prema kojim osumnjičenim licima je u toku primena posebnih dokaznih radnji, navodi se u saopštenju.

Akcija je sprovedena u saradnji Tužilaštva i SBPOK-a -Odeljenja za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala - Odsek za suzbijanje visoke korupcije i BIA. (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Dnevnik Strana: 1,15

Rubrika: Novosadska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo\Javne nabavke

Naslov: Ličnim pratiocima i asistentima plata iz budžeta

Ličnim pratiocima

i asistentima plata iz budžeta

Ličnim pratiocima i asistentima plata iz budžeta

Skupština grada juče je većinom glasova usvojila izveštaj o izvršenju budžeta u prvih devet meseci ove godine, odluku o Komunalnoj miliciji i izmene koje omogućavaju isplatu zaradaličnim pratiocima i asistentima iz gradskog budžeta. Novosadski parlament potvrdio je i nalog za izradu novog regionanog plana za upravljanje otpadom do 2028. godine za Novi Sadi sedam okolnih opština, te usvojio izveštaj o stanju zdravlja Novosađana u prošloj godini.

Za zamenika gradonačelnika Srđana Kruževića devetomesečni izveštaj o izvršenju budžeta pokazuje stabilnu finansijsku situaciju u gradu, da je politika finansija dobra i da visok nivo poreza na zarade ukazuje na nastavak trenda otvaranja novih radnih mesta, s redovnim platama i uz izmirene obaveze prema državi.

- U ovoj godini smo ušli u realizaciju uglavnom svih ka-

Ozelenjavanje - Sadnja više od 10.000 stabala i 40.000 sadnica šiblja počinje u subotu, u sklopu projekta „Zelenog grada" koji sprovodi Novi Sadi Evropska banka za obnovu i razvoj - najavio je juče Srđan Kružević.

On je ujedno pozvao preduzeća, pojedince i odbornike da se priključe akciji, doniraju i zasade nova stabla. Takođe, poručio je da je to početak niza akcija koje će doprineti očuvanju životne sredine u Novom Sadu.

pitalnih investicija - izjavio je Kružević, osvrnuvši se na kritike opozicije zbog slabije realizacije pojedinih stavki iz budžetskih prihoda i rashoda. - Verovatno neće sve biti realizovane, zato što smo imali probleme sa Zakonom o javnim nabavkama, ali veliki deo investicija je urađen, no nije naplaćen. Vrlo je interesantno da smo do pre dvadesetak dana imali slabu realizaciju prihoda od prodaje zemljišta i bili smo daleko ispod plana. Međutim, prodali smo zemljište vredno 790 miliona dinara. Imali smo zaključena 442 miliona, a planirano je 965, tako da smo sada premašili plan. To je živi mehanizam koji tako funkcioniše i to su stvari koje ne možemo planirati najpreciznije.

Po Kruževićevim rečima, koji se novinarima obratio u Skupštinskom holu, jedna od najznačajnijih tačaka dnevnog reda, Predlog odluke o komunalnoj miliciji, posledica je uslagašavanja te oblasti s novim zakonom.

- Osim promene naziva Komunalne policije u Komunalnu miliciju, od sada će komunalni milicajci moći da rade u civilu i lokalna samouprava neće morati da ima jednog komunalnog milicajca na 5.000 građana, već će njihov broj odrediti prema trenutnim potrebama - naveo je Kružević.

Ipak, za njega je najvažnija izmena Odluke o socijalnoj zaštiti. Kako je istakao, to je prvi put da lični asistenti i lični pratioci dobijaju lični dohodak, umesto angažovanja preko konkursa.

- Ti prihodi će biti planirani u budžetu Grada i direktno će se prebacivati izvršiocima, što znači da ćemo sigurno imati motivisanije ljude koji pomažu osobama s posebnim potrebama i određenim stepenom invaliditeta. To su stvari kojima Novi Sadi te kako pokazuje da ima socijalno odgovornu politiku i da se brine o svim kategorijama svog stanovništva - poručio je zamenik gradonačelnika. Za predsednika Odborničke grupe SRS-a đurađa Jakšića pak ovogodišnji izveštaj o budžetu je po svim parametrima lošiji od lanjskog. On očekuje do kraja godine rekordan suficit veći od sedam milijardi dinara.

- Iz godine u godinu ostaje pedesetak miliona evra koje gradska vlast ne može da potroši - kazao je Jakšić, čija je odbornička grupa glasala i protiv odluka o Komunalnoj miliciji i regionalnog plana za upravljanje otpadom. - Zbog toga tražimo da se smanje cene komunalija, da se ukine dimničarina i umanje lokalne komunalne i administrativne takse. Novi Sad drži 40 miliona evra oročeno u četiri banke, dok je asfalt i komunalna infrastruktura misaona imenica za veći deo grada. Polovinom te sume mogle su se sagraditi sve četiri garaže u centru.

Predsednik OG DS-a dr Veljko Krstonošić, koji s kolegama iz stranke bojkotuje rad gradskog parlamenta, takođe je ukazao na izvršenje budžeta lošije nego prethodne godine. On je kazao i da bi se od neutrošenog novca iz ove i prethodnih godina mog li izgraditi prečistač, garaže, bar 20 škola i vrtića... Sličnog mišljenja je i Aleksandar Bujić, predsednik OG Pokreta „Dosta je bilo“, koji je rekao da izveštaj o budžetu pokazuje da se radi o lošem planiranju, a zatim se to pravda istim razlozima kao u prethodnim slučajevima.

Io temi regionalne deponije vodila se polemika, gde su, s jedne strane, preteženo odbornici SRS-a kritikovali mogućnost da ta deponija, četiri puta prostranija od sadašnjeg gradskog smetlišta, ostane na istom mestu.

Članica Gradskog veća za urbanizam i životnu sredinu Mira Radenović kazala je da će struka odrediti mesto buduće deponije, a da Grad mora da nađe odgovarajuću lokaciju. Ona je navela i da je EU spremna da učestvuje u izgradnji regionalne deponije, ali da Novi Sad mora da ima spremnu dokumentaciju.

Do kraja zasedanja, gradski paralament usvojio je i izveštaj o obnovi graditeljskog nasleđa, koji traje od 2017. godine i u koji je država do sada investirala oko 450 miliona dinara. Takođe, za novog direktora Pozorišta mladih imenovan je dosadašnji v. d. direktora Mihajlo Nestorović, a za direktorku Novosadskog dečjeg kulturnog centra Aleksandra Lukić.

Kružević: Sledeće nedelje

poziv za garaže

- U toku sledeće nedelje očekujemo raspisivanje međunarodnog poziva za učestvovanje u izgradnji podzemnih i nadzemnih garaža. Raspisuje se nabavka za četiri garaže koje su predviđene u centru - obavestio je juče novinare zamenik gradonačelnika Srđan Kružević.

On je objasnio da je postojeći projekat javno-privatnog partnerstva za izgradnju 12 garaža okvir koji omogućava da se te garaže grade prema potrebi obuhvaćenih delova grada za parkingom.

- Mi jesmo, kroz projekat javno-privatnog partnerstva, obuhvatili veći broj garaža, ne da bismo odmah izgradili sve, već da bismo na osnovu tog javno-privatnog partnerstva mogli raspisati poziv i bez čekanja ući u projektovanje i izgradnju novih javnih garaža tamo gde se za tim ukaže potreba. U ovom trenutku smo procenili da je neophodno rešiti problem parkiranja u užem centru grada - izjavio je Kružević, preciziravši da se radi o garažama kod Banovine, u Ulici Modene, na Trgu republike i u Šafarikovoj ulici.

Protić (DS) vratio se u klupe Veliko iznenađenje juče je kolegama u skupštinskoj sali priredio zamenik predsednika Odborničke grupe DS-a Božidar Protić, koji je u Veliku salu ušao u toku rasprave o izveštaju o budžetu. On je tada pobrao i aplauz, a na insinuacije odbornika vladajuće koalicije o budućoj političkoj sudbini, Protić je rekao da je i dalje član Demokratske stranke.

- Ako neko očekuje da ću je kritikovati, vara se. DS je velika stranka jer u njoj postoji pluralizam ideja, stavova i mišljenja. Bez obzira na to koliko volim DS, to ne znači da manje volim građane Novog Sada - rekao je sa skupštinske govornice Protić, koji novinarima nije želeo da obrazloži svoj povratak u skupštinske klupe.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Dnevnik Strana: 12

Rubrika: Vojvodina

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Velika i mala ulaganja sa istim ciljem

Velika i mala ulaganja

sa istim ciljem

MAJII IĐOŠ: Mala opština na severu Bačke, Mali Iđoš, obeležilaje pre dva dana svoj praznik, Dan opštine. Bila je to prilika da se sumiraju rezultati rada lokalne samouprave, a sugrađanima i gostima je na svečanosti pušten film kojim je predstavljeno šta je sve u prethodne tri godine urađeno u ovoj lokalnoj samoupravi.

Film je namenjen sugrađanima Feketića, Lovćenca i Malog Iđoša, a kako ističu iz lokalne samouprave svi projekti i radovi vode ka boljem i sigurnijem životu svakog od 12.000 stanovnika ove opštine.

- U proteklom periodu ravnomerno se ulagalo i intenzivno radilo na razvoju komunalne, putne i sportske infrastrukture, kao i na obnovi školskih, zdravstvenih i kulturnih obejkata - ističu iz lokalne samouprave. -Zahvaljujući dobro isplaniranom budžetu, ali i dobroj saradnji sa višim nivoima vlasti, lokalna samouprava je u proteklom periodu uložila značajna sredstva u okviru saobraćajne i komunalne infrastrukture.

Na kružnom toku koji se nalazi na ulazu auto-puta u opštinu postavljena je rasveta za koju je Pokrajinska vlada izdvojila sumu od 5,5 miliona dinara. Iz pokrajinskog budžeta su izdvojena sredstva periodu rađeno je i asfaltiranje, kao i rekonstrukcija ulica u sva tri naseljena mesta, i u ove svrhe je uloženo 38,8 miliona dinara, dok je za saniranje udarnih rupa u svim mestima izdvojeno tri miliona dinara.

Za izgradnju bunara za snabdevanje vodovodne mreže u Feketiću i Lovćencu izdvojeno je 16 miliona dinara. Kroz ugovor o javno-privatnom partnerstvu urađena je gasifikacija svih javnih institucija, kao i školskih i zdravstvenih obejkata, te zgrada policije.

Iđoš sa jezerom Potok u Lovćencu vredan je tri miliona evra, a finansira se iz Abu Dabi fonda- ističu iz lokalne samouprave, što spada u kapitalne investicije kada je ova opština u pitanju.

Ipak, izgradnja prečistača otpadnih voda je svakako najznačajniji i najzahtevniji projekat u opštini Mali Iđoš ikada, napominju iz lokalne samouprave. Predsednik opštine Marko Lazić i direktor Uprave za kapitalna ulaganja APV Nedeljko Kovačević potisali su 19. juna ove godine ugovor o prenosu sredstava za finansiranje projekta pod nazivom izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji opštine Mali Iđoš. Investicija je vredna 479 miliona dinara i finansira je Pokrajinska vlada preko Uprave za kapitalna ulaganja.

Samo ove godine Opštini Mali Iđoš namenjeno je 202,8 miliona dinara za radove na izgradnji prečistača. Ove godine napravljen je i put do prečistača, a početkom novembra počeli su radovi na izgradnji postrojenja za prečistač otpadnih voda. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Miorvić istakao je da se lokalna samouprava pokazala kao vrlo odgovorna i na visini zadatka, kada je reč o pripremi projektne dokumentacije za izgradnju prečistača na koji se čekalo decenijama.

Opština Mali Iđoš nikada nije imala tako veliku investiciju na svojoj teritoriji, tvrde iz lokalne samouprave. Predsednik opštine Marko Lazić ističe da će se gradnjom prečistača znatno poboljšati uslovi života stanovnika ove opštine.

Radovi na izgradnji prečistača otpadnih voda trajaće malo manje od godinu dana, a kroz nekoliko godina plan je da sva domaćinstva i privreda budu priključeni na kanalizaciju, odnosno, prečistač, te će veliki ekološki problem koji pogađa sve građane ove opštine otići u prošlost. M. Stakić

Foto: Opština Mali Iđoš

Sa svečanosti povodom Dana opštine Mali Iđoš

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Dnevnik Strana: 13

Rubrika: Vojvodina

Autori: Ž. Balaban

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Ponešto se u selima može brzo rešiti

GRADONAČELNIK ZRENjANINA ČEDOMIR JANjIć OBIŠAO

BOTOŠ, TOMAŠEVAC,ORLOVAT I LUKIBEVO

Ponešto se u selima može brzo rešiti

ZRENjANIN: Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić sa saradnicima, obišao je Botoš, Tomaševac, Orlovat i Lukićevo, u nastavku priprema za izradu budžeta. Kroz razgovore s članovima saveta mesnih zajednica i meštanima sagledano je ono što je moguće uraditi u kratkom periodu, a kakve su potrebe sela za koje su potrebna i ulaganja Pokrajine i Republike.

- Više od 120 miliona dinara opredeljeno je mesnim zajednicama, budžetom za ovu godinu i verovatno ćemo toliko para imati i za sledeću godinu - naglasio je Janjić i dodao da se dosta problema u selima može rešiti relativno brzo.- Upravo iz tih razloga sa mnom su na terenu i načelnici pojedinih odeljenja u Gradskoj upravi koji će već ovih dana rešiti neke od tih problema, a neke narednog meseca.

Generalno, u svim selima problem predstavljaju dotrajali putevi, neasfaltirane ulice i loš autobuski prevoz do grada. U većini sela postoje i problemi s vodosnabdevanjem i kanalizacijom.

-Rekonstrukcija puteva je u prvom planu, ali je problem i pijaća voda. Ovaj problem rešila bi nam eko-česma koja je u izgradnji i nadamo se da će biti u funkciji do kraja godine. Funkcionišu javna rasveta, škola, ambulanta, imamo gerontodomaćice, a gradonačelniku smo predstavili inicijativu da se otvori obdanište za decu od tri godine, jer ima dosta zaposlenih roditelja - naveo je predsednik Saveta Botoša Dalibor Paskulov.

Meštani Orlovata su nezadovoljni stanjem bunara za vodosnabdevanje, izgledom parka i nedostatkom sredstava za organizovanje likovne kolonije u čast najpoznatijeg meštanina Uroša Predića. Ukazano je i na probleme sa javnom rasvetom i divljim deponijama. Gradonačelnik Janjić je ukazao da je za Orlovat ove godine iz budžeta izdvojeno 2,5 miliona dinara, a da će vrlo brzo JP „Srbijagas” početi s radovima na gasifikaciji sela. Vrednost te investicije je 1,4 miliona evra. Najavio je i skori početak kompletne rekonstrukcije javne rasvete u svim selima, kao i u samom gradu. Janjić je, takođe, istakao da će se javni prevoz rešavati kroz model javno-privatnog partnerstva, jer je i on lično nezadovoljan kako funkcioniše i u gradu i prema selima.

U Lukićevu su gradonačelniku i saradnicima predočili da je spomenik u centru sela posvećen narodnom heroju Veljku Lukiću -Kurjaku u lošem stanju i da čak predstavlja opasnost za prolaznike. Najavljenaje njegovaobnova u kratkom periodu u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Meštane interesuje i mogućnost boljeg povezivanja sa Zrenjaninom. To je jedan od tri prioriteta lokalnog povezivanja i realizacija će biti moguća verovatno već naredne godine, rekao je Janjić, kada se bude gradila poslednja faza obilaznice oko Zrenjanina, od čije će trase u blizini industrijske zone „Jugoistok”, Lukićevo biti udaljeno svega četiri kilometra. Ovaj projekat biće razmatran u skladu s gradnjom obilaznice i budućeg auto-puta od Zrenjanina do Beograda, ali i značajno većih sredstava koje JP „Putevi Srbije” nameravaju da ulože u rehabilitaciju i izgradnju saobraćajnica u srednjobanatskom regionu.

Ž. Balaban

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Kurir Strana: 4

Rubrika: Vesti

Autori: Ivana Kljajić

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Nemanja Nenadić

Naslov: LUTOVAC PARE OD ČLANARINA TROŠI ZA LIČNU REKLAMU!

Ispod žita Lider demokrata u sivu zonu finansija uvukao i članstvo i stranku, jer novac od članarina i priloga sliva u kasu Fondacije za unapređenje demokratije „Ljuba Davidović", a ne na stranački račun. Sve potom daje za svoju promociju

IVANA KUAJIĆ

Liderdemokrata Zoran Lutovac nezakonito troši novac svojih članova isključivo na ličnu promociju, otkriva Kurir.

Naš izvor iz DS objašnjava da je Lutovac, dabi sebi obezbedio budžet u situaciji kad su blokirani stranački računi, u sivu zonu finansija uvukao i članstvo i stranku. Promocija lidera

- Već godinu i po, koliko je na čelu DS, u stranci je na snazi njegova direktiva da se novac od članarina i priloga ne uplaćuje na stranački račun, već u kasu Fondacije za unapređenje demokratije „Ljuba Davidović", čiji je osnivač DS. Sve pare koje se tako prikupe, odlivaju se na plaćanje kampanje kojom Lutovac promoviše isključivo sebe. Članstvo se uporno poziva da daje priloge fondaciji iako ona nema zakonski prava da transferiše sredstva za troškove stranke - otkriva naš sagovornik i objašnjava da se novac troši za promovisanje na društvenim mrežama, foto i video ‘ službu, ali iza službene automobile Lutovčevih liudi.

Prema našim saznanjima, jedan od glavnih agitatora za prikupljanje novca jeste sekretar DS Goran Jaić. Kurir je imao uvid u njegovu prepisku, koja dokazuje da se novac fondacije zaista koristi za stranačke aktivnosti, tj. za „širenje demokratije". Poruka članovima

- Kao zagovornikinicijative da članovi mogu sami da finansiraju širenje demokratije, prvi sam otvorio trajni nalog gde će svakog 20. u mesecu da mi se skida 2.000 dinara. Nije bitno ko koliko daje, već jebitno da pokažemo da smo jedina i prava organizacija. Pozivam te da se pridružiš ovoj akciji.

Iznos nije bitan, ali je bitna volja i snaga kojusamomiimamo. Do pobede napisao je Jaić u poruci koju je slao članovima, uz obrazac na kojem su podaci o računu fondacije.

Lutovac juče nije odgovarao na naše pozive, a sekretar Jaić nije bio raspoložen da razgovara o svojoj stranci.

- Ne dajem izjave - kratko je nam je rekao i završio razgovor.

Nemanja Nenadić

STRANKA NE SME DA KORISTINOVAC FONDA

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za naš list naglašava da " stranka svoje aktivnosti ne sme da plaća iz kase fondacije: - Nije sporno da članovi ili bilo ko može da uplati prilog fondaciji. Nezakonito bi bilo da se novac fondacije koristi za finansiranje stranačkih aktivnosti ili kampanju stranke. Partijske fondacije su posebna pravna lica i stranke nemaju pravo da koriste njihova sredstva. Što se tiče članarine, ona mora biti uplaćena na račun stranke. Ako se uplaćuje fondaciji, pretpostavljam da namena uplate nije članarina.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Nedeljnik Strana: 1,20,21,22,23,2

Rubrika: Bez naslova

Autori: Ana Mitić i Dušan Telesković

Teme: Korupcija\Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: MALI korak za Univerzitet, VELIKI ZA INSTITUCIJE

Ne vidim kako bi on mogao normalno da razgovara sa finansijskim faktorima od Srfoije pa nadalje, od banaka, preko Svetske banke, Međunarodnog monetamog fonda, da predstavlja Srbiju. Oni će ga sa podsmehom gledati i potcenjivati. Potcenjivaće, ne njegov problem i njega lično, već našu zemlju Srbiju PROFESOR BOŠKO MIIATOVIĆ

Siniši Malom se ovih dana ispunila

makar jedna mladalačka želja. Kada je na velika vrata ušao u srpsku politiku, javno je pričao o svojoj mladosti u kojoj je želeo da se izdvoji od drugih i svira pank. Danas Siniša Mali nije na pankerskom putu antiestablišmenta ili nepriznavanja autorite-

ta, ali se i te kako izđvaja od drugih. Pre svega po tome što je jedini ministar u novijoj srpskoj istoriji kome je dokazan plagijat u pisanju doktorske disertacije.

Ali druga želja aktuelnog ministra finansija - da bude doktor nauka - nije ispunjena. Odbor za profesionalnu etiku utvrdio je prošle nedelje da postoje elementi akademske nečestitosti u izradi doktorske disertacije kandidata Siniše Malog pod nazivom „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije - teorijske koncepcije i iskustva Srbije" na Fakultetu organizacionih nauka (FON) Univerziteta u Beogradu.

Rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović rekla je za RTS da je odluka konačna i da ona automatski predstavlja stav Univerziteta. Doktorska disertacija Siniše Malog će biti poništena.

Na pitanje da li to znači da je rad proglašen plagijatom, rektorka je odgovorila: „Tako je.“

To je trenutni epilog pet godina stare afere tokom koje je vlast koristeći sve raspoložive resurse pokušavala da dokaže da je Siniša Mali stručnjak koji je napomim radom napisao doktorsku tezu, uprkos svim dokazima koje je akademska zajednica pružilajavnosti.

U svakom slučaju, poslednja odluka Univerziteta u Beogradu mogla bi da zaustavi trend štancovanja doktorata u Srbiji. Predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je svojevremeno u dokumentamom filmu N1 „Doktori" da po glavi stanovnika Srbija ima manje studenata na milion stanovnika nego što ima EU, aU da ima više doktoranada.

„Taj paradoks ne može biti normalan", rekao je Kostić.

Tada su izneti podaci po kojima su 2007. univerziteti u Srbiji dodelib 206 doktorskih titula. Samo pet godina kasnije, 2012, broj onih kojih mogu da se potpisuju sa „dr“ porastao je za 270 odsto. Te godine Srbija je dobila čak 770 doktora nauka. Vrhunac donosi 2016, kada srpski univerziteti aminuju čak 2.012 doktorata. KODANASZNAZAKISA Siniša Mali, posle odluke BU, ne izgleda kao čovek koji će da snosi političke posledice. Ne deluje ni da će podneti ostavku na mesto ministra ftnansija.

I po tome se razlikuje od svog nemačkog kolege Karla Teodora cu Gutenberga, nekadašnjeg ministra odbrane Nemačke. On je povukao svoju doktorsku disertaciju kada se suočio sa ozbiljnim optužbatna za plagijat u martu 2011. godine. A na sve to, Gutenberg je podneo ostavku na funkciju u vladi posle dokazanog plagijata.

Izostanak političkog epiloga ove afere može se naslutiti i iz reakcije vlasti koja je pitanje akademske čestitosti stavila u političku ravan, uprkos tome što je predsednik Aleksandar Vučić rekao da Mali mora da plati političku cenu.

U prvoj izjavi po odluci odbora, predsednik Vučić je rekao da se u radu ministra finansija „anaHzha nešto drugo“, ali je potom istakao i da Mali mora da plati „političku cenu“.

„Videćemo šta i kako u budućnosti i zbog toga što nije umeo dobro da proceni, a i zbog toga što - pra-

vo da vam kažem: kada ste mogli pre tri meseca da pokažete celoj Srbiji da vas baš briga i da pocepate taj doktorat, tada to niste uradili. Sada da ga cepate, besmisleno je i nikakvog smisla nema“, rekao'je Vučić.

Premijerka Ana Bmabić je, i pored toga, pomčila da Mali ostaje u vladi i da je za nju ovo „politička odluka". Ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da ne bi, u slučaju da se on pita, Malom dozvolio da podnese ostavku.

Ministarka saobraćaja Zorana Mi-

hajlović ponovila je da je „pitanje doktorata privatna stvar Siniše Malog“ i „njegovog ličnog odnosa sa Univerzitetom u Beogradu".

Većina opozicionih stranaka i pokreta pozvali su   Sinišu Malog da podnese ostavku, ili su zatražili njegovu smenu. Takav poziv su uputile stranke koje čine Savez za Srbiju, Pokret slobodnih građana, Nova, Demokratska stranka Srbije...

Značajnu pažnju ovom slučaju posvetili su svetski mediji, pa se tako Blumberg osvrnuo na ovu odluku navodeći da „istočnoevropski političari imaju problem da se oslobode loše navike: da dođu do zvučnih kvalifikacija tako što prevarom nagomilaju diplome“.

Posle odluke BU, Mali je izjavio:

„Znam koliko znam, znam da to nisam uradio, a to

AKO BEOGRADSKI UNIVERZITET DONOSI POUTIČKE ODLUKE PROTIV VLADAJUĆE STRANKE, HOĆE Li SEONDASVIONI ZVANIČNICI SNS-a KOJISU DIPLOMIRAU NA BU ODREĆISVOJIH DIPLOMA?

što nekom ova tema znači iz političkih razloga, to ne mogu ni da komentarišem. U svakom slučaju, u narednih nekoliko dana ću se obratiti i na tu temu, a sada, da budem iskren, interesuje me budžet Srbije i da se pozabavim onim za šta sam plaćen od građana Srbije“, rekao je on za Tanjug.

Vučić je kasnije izjavio da će predložiti da se digitalizuju svi doktorati i magistarski radovi, pa da svaki čovek može da ih čita i opredeljuje se „prema činjenicama, a ne da li mu je neko simpatičan“. „Pitanje akademske čestitosti je važno, ja ću da predložim nešto, ne znam ko je za to nadležan, ali predložiću da država digitalizuje sve doktorate da svaki čovek može da uđe i da čita i doktorat Pajtića i Karapandže", rekao je Vučić za TV Hepi.

Na prvi pogled, reklo bi se da je posredi dobra ideja. U stvari, ona je toliko dobra da ovo već duže vreme postoji. Nacionalni repozitorijum disertacija u Srbiji (NaRDuS) ustanovljen je na osnovu Zakona o izmenama i doptmama Zakona o visokom obrazovanju donetog septembra 2014. godine. Svaki univerzitet je dužan da osnovne podatke o disertaciji, kao i disertaciju i izveštaj komisije u punom tekstu, dostavi u NaRDuS kao centralni repozitorijum, i to u roku od tri meseca od odbrane disertacije.

Ipak, ulazeći u priču o političkoj odluci vlast je upala u sopstvenu retoričku zamku, koja dovodi do šale o tome da se „priznaje samo doktorat svoje partije“. Ako Beogradski univerzitet donosi pohtičke odluke protiv vladajuće stranke, hoće li se onda svi oni zvaničnici SNS-a koji su diplomirali na BU odreći svojih diploma?

Posebno zanimljivo u celoj priči o političkoj odgovornosti Malog bila je paralela koju je Vučić povukao između svog saradnika i pisca Danila Kiša. On je rekao i da su Srbi mnoge velike ljude proglašavali za plagijatore, navodeći pisca Danila Kiša kao primer.

„Ne znam da li se ljudi u Srbiji sećaju, možda stariji od

mene. Bilo je to za plagijat, da je prepisivao ‘Grobnicu za Borisa Davidoviča’. Proganjao ga je Draža Marković i partijska struktura. Kiš je napravio političku grešku. A ko je danas čuo za to? Niko ne zna za Dražu Markovića, ali svako je čuo za ‘Rane jade’, ‘Peščanik’, ‘Mansardu’... Za sva dela velikog Danila Kiša. Zato mislim da je mnogo važnije šta će u stanju javnih finansija Siniša Mali da uradi za zemlju - pri tome ne želim da ga poredim sa velikim Danilom Kišom - nego govorim da smo mi mnogo važnije, mnogo veće ljude od Siniše Malog progonili na zverski način. Takvi smo mi

VUČIĆ JEIZJAVIO DA ĆE PREDLOŽITIDA SE DIGITALIZUJU SVI

DOKTORATIIMAGISTARSKI RADOVI, PA DA SVAKI ČOVEK MOŽE DAIH ČITAI OPREDEUUJE SE „PREMA ČINJENICAMA, A NE DA U MU JE NEKO SIMPATIČAN". IDEJA JE TOUKO DOBRA DA ZAPRAVO VEĆ POSTOJI, OD 2014. OODINE, I ZOVE SE NACIONALNI REPOZTTORUUM

DISERTACIJA U SRBIJI

ljudi... U Parizu mu nisu govorili da je plagijator, šta ćete...“, rekao je Vučić i dodao da će gledati u narednom periodu što je više moguće od toga da se skloni. RfINIJE AFERE

Ako je Vučić rekao da Mali mora da snosi političke posledice, a Ana Bmabić u isto vreme kaže da ministar fmansija ostaje u vladi, onda se otvara pitanje kakve će to posledice biti.

Srbijanka Turajlić, profesorka BU u penziji, kaže da je Vučić time implicitno priznao da je odluka BU ispravna.

„Međutim, ako se setimo kako su okončane ‘političke posledice’ Bratislava Gašića, onda stoji bojazan da se i Siniša Mali, posle povlačenja od par meseci, ne pojavi u nekoj j o š značajnijoj funkciji. Izvesno je da se to neće dogoditi ako se ostvare moje nade da ovaj događaj može da pokrene sve profesionalce u borbi za istinu. Dmgim rečima, nemam odgovor na vaše pitanje, već samo nadu“, rekla je ona.

Mali je inače najčuvaniji saradnik Aleksandra Vučića i on je uvek mogao da računa na podršku predsednika države, bez obzira na optužbe koje su stizale na njegov račim. A takvih optužbi je i te kako bilo. Najteža takva optužba odnosila se na bespravno mšenje u beogradskoj Savamali, u vreme kada je Mali bio gradonačelnik Beograda. U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, neposredno po završetku održavanja vanrednih parlamentamih izbora na kojima je SNS ubedljivo pobedio, nepoznati počinioci protivpravno su srušili deo Hercegovačke ulice u Savamali. Maskirani napadači su bagerima mšili zgrade za koje nije postojao nalog za uklanjanje. Građani koji su se u vreme mšenja zatekli u ovoj ulici legitimisani su i vezivani, a policija te noći nije reagovala na pozive građana.

Tadašnji premijer Vučić objavio je da iza mšenja u Hercegovačkoj ulici stoje najviši organi gradske vlasti i najavio da će oni zbog toga snositi odgovornost. To se, međutim, nikad nije dogodilo. Portal KRIK je 2017. godine objavio intervju sa Marijom Mali, bivšom supmgom Siniše Malog, koja je rekla da joj se bivši muž pohvalio učešćem u tom događaju. Do danas slučaj nije dobio epilog.

Dmga afera koja se vezuje za Sinišu Malog, a koju je takođe politički preživeo, odnosi se na pisanje KRIK -a iz oktobra 2015. godine kada su objavljena dokumenta iz zvaničnog poslovnog registra Bugarske. Po tim dokumentima, Mah je direktor dveju ofšor kompanija sa Britanskih Devičanskih Ostrva, te da je preko njih kupio 24 stana u luksuznom bugarskom letovalištu „Sveti Nikola". Mali je tvrdio da je na tim dokumentima njegov potpis falsifikovan, aU javnosti do danas nije priložio dokaze za svoje tvrdnje. Isti portal izneo je i indicije da je Siniša Mali koristio položaj u Agenciji za privatizaciju u cilju ilegalnog sticanja imovine za sebe i svoju porodicu. Danas je u nadležnosti Malog, između ostalog, i pitanje sprečavanja pranja novca.

PITANJE KREDIBILITETA

Ako Siniša Mali ostane ministar finansija, onda se otvara pitanje njegovog kredibiliteta u razgovorima sa stranim zvaničnicima.

Jedan od autora studije koju je plagirao Siniša Mali, profesor Boško Mijatović, kaže za Nedeljnik da je Siniša Mali „politički i moralno mrtav čovek kao jedan prevarant".

„Samim tim ne vidim kako bi on mogao normalno da razgovara sa fmansijskim faktorima od Srbije pa nadalje, od banaka, preko Svetske banke, Međunarodnog monetamog fonda, da predstavlja Srbiju. Oni će ga sa podsmehom gledati i potcenjivati. Potcenjivaće, ne njegov problem i njega lično, već našu zemlju Srbiju i sa podsmehom reći ‘eto, to je ta Srbija’.

Prijateljima će biti neprijatno, a neprijateljima čak i drago, pa će se sprdati sa nama.“

Govoreći o tome kakav utisak ostavlja činjenica da je ministar finansija koji predstavlja državu pred važnim institucijama u svetu, kao što su MMF, Svetska banka i druge - plagijator, i koliku to štetu nanosi imidžu zemlje, Srbijanka Turajlić za Nedeljnik kaže da se samo po sebi razume da taj utisak ne može biti dobar i da čoveka koji je označen kao plagijator niko od sagovornika ne može da posmatra sa dužnim poštovanjem: „Uostalom to nam pokazuju i druge zemlje u kojima su ljudi otišli sa funkcija baš zato da ne bi svojim oka-

Možda je ovo prva izvojevana pobeda, u kojoj je jasno pokazano da profesionalnost mora da bude iznad svega drugog, to može da pokrene policiju i tužilaštvo da se konačno pozabave utvrđivanjem istine u slučaju Savamale, pada helikoptera, ubistva na naplatnoj rampi, trgovine oružjem i niza drugih afera u kojima, zasada, vlast pobeđuje nad istinom PROFESORKA SRBUANKA TURAJLJĆ GODINE 2007.

UNIVERZITETIU SRBIJI DODELIU SU 206 DOKTORSKIH TITULA. SAMO PET GODINA KASNIJE, 2012, BROJ ONIH KOJIH MOGU DA SE POTPISUJU SA WDR“ PORASTAO JE ZA 270 ODSTO. TE GODINE SRBIJA JE DOBILA ČAK 770 DOKTORA NAUKA. VRHUNAC DONOSI 2016, KADA SRPSKI univerziteti aminuju ČAK 2 .012 DOKTORATA

ljanim likom nanosili štetu državi koju predstavljaju."

Kada je reč o ostavci Malog, Mijatović kaže da „ministar finansija ne odlučuje o tome“.

„Da je Vučić pametniji, sebe radi, mogao bi da žrtvuje Malog, ukoliko mu se učini da je to za njega politički dobro, a ja mislim da jeste. Prosto, pametni političari su uvek spremni da druge prvo žrtvuju, a ne sebe. Čujem da je pripremljena žalba sudu i da će advokati Maloga podneti tužbu protiv BU zbog eventualnih proceduralnih prekršaja u nekim ranijim fazama. Tako da će taj slučaj još da se razvlači, što može opet Malom koristiti za odbranu, odnosno on može da kaže da postupak nije gotov i da još nije rečena završna reč“, objašnjava Mijatović i dodaje da će ovaj slučaj potrajati.

AKOLEGE?

Bez obzira na to da li će Mali snositi političke posledice, afera „Plagijat" je prva afera koja je dobila svoj epilog unutar institucija sistema. Vlast koju predvodi Aleksandar Vučić imala je više vrlo neugodnih afera, ali nijedna od njih nije institucionalno završena.

Poslednja u nizu je afera sa trgovinom oružjem u kojoj su, između ostalog, sporni poslovi oca Nebojše Stefanovića, ah i povoljne cene iz državnog „Krušika“ za finansijera SNS-a Slobodana Tešića. Pre toga je javnost potresala afera nakon saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, u kojoj je stradala Stanika Gligorijević. U kolima koja su je usmrtila nalazio se direktor „Koridora Srbije“ Zoran Babić. Uprkos tome što je podneo ostavku na tu funkciju, Babić se i dalje vodi kao direktor ovog javnog preduzeća, a snimci sa naplatne rampe koji bi pokazali šta se zaista desilo i da li je Babić bio vozač i dalje se kriju od javnosti. Ne postoji epilog ubistva Olivera Ivanovića, uprkos tvrdnjama vlasti da će rešiti taj slučaj.

Ne postoji ni epilog afere o stanu koji je ministar odbrane Aleksandar Vulin kupio za novac koji nije zaradio. Kada je 2014. imenovan za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Agencija za borbu protiv korupcije je povela postupak protiv njega, tokom kojeg je Vulin menjao iskaz. Tvrdio je da je stan platio od prodaje imovine, a novinari KRIK -a su otkrili da je jedinu nekretninu koju je posedovao, jednosoban stan u Novom Sadu, dobio na poklon, a potom ga prodao bratu za 38.000 evra, što nije bilo dovoljno ni za prvu ratu. Vulin je potom izjavio da je novac dobio od ženine tetke iz Kanade.

Druga afera u vezi sa Vulinom odnosi se na pisanje portala KoSSev koji je otkrio da je Vuhn od 2012. do septembra 2013, kao direktor Kancelarije za KiM, bez tendera sklopio skoro milion evra vredan ugovor sa DBS Konsel security Service. Ta firma je za uplaćeni novac trebalo da postavi kamere u Kosovskoj Mitrovici.

I dalje se ne zna kako je i od koga MUP nabavio 700 vozila.

Afera „Aflatoksin“ izbila je 2013, kada se otkrilo da su velike količine kukuruza i mleka u Srbiji imale povišeno prisustvo te štetne materije. Ministar Knežević je tada inicirao promenu pravilnika - da dozvoljena količina aflatoksina u mleku ponovo bude 0,5, a ne 0,05 mikrograma po litru, tvrdeći da to nije štetno za zdravlje. Pred kamerama je tada ispio čašu mleka, ali epiloga u institucijama nije bilo.

Nelegalno sagrađeni objekat na Pančićevom vrhu na Kopaoniku i dalje nije srušen.

Kompaniji A 1 Dahra je za 106 miliona evra prodat PKB, a sama kompanija-kupac je potvrdila da je imo-

vina ovog kombinata prodata ispod svake cene u svom konsolidovanom finansijskom izveštaju za prošlugodinu...

Srbijanka Turajlić ukazuje da odluka o plagiranom doktoratu predstavlja za društvo izuzetno važan put, onaj na kome se sukobljavaju vlast i istina.

„Možda je ovo prva izvojevana pobeda, u kojoj je jasno pokazano da profesionalnost mora da bude iznad svega drugog, to može da pokrene policiju i tužilaštvo da se konačno pozabave utvrđivanjem istine u slučaju Savamale, pada helikoptera, ubistva na naplatnoj rampi, trgovine oružjem i niza drugih afera u kojima, zasada, vlast pobeđuje nad istinom", kaže Turajlić.

STRUČNA JAVNOSTISTRANPUTICE

A sve je počelo u julu 2014. godine kada je profesor Raša Karapandža, šef Katedre za finansije na European Business School Univerziteta u Vizbadenu, napisao autorski tekst za „Peščanik" u kojem je otkrio da Mali, u to vreme gradonačelnik Beograda, na gotovo svim stranama disertacije ima određeni procenat neoriginalnog teksta.

„Na više od jedne trećine strana svoje doktorske teze gospodin Siniša Mali je prepisao čak 33% ili više teksta! Uz toliku količinu plagijata ova doktorska teza teško da može da se nazove vlasništvom Siniše Malog - jer veliki deo teksta on nije ni napisao. Gospodin Siniša Mali veliki je plagijator“, napisao je tada Karapandža.

On je, između ostalog, tada otkrio da je Mali plagirao rad profesora Borisa Begovića, Boška Živkovića i Boška Mijatovića pod naslovom „Novi model privatizacije u Srbiji“ koji je objavio Centar za liberalno-demokratske studije.

Vlast je na optužbe za plagijat Siniše Malog, ali i pre toga Nebojše Stefanovića, pokušala da se brani na razne načine, pa je u isto vreme ušla i u sukob sa in-

ZNAČAJNU PAŽNJU OVOM SLUČAJU POSVETILISU

SVETSKIMEDIJI, PA SE TAKO BLUMBERG OSVRNUO NA OVU ODLUKU NAVODEĆIDA JSTOČNOEVROPSKI POUTIČARIIMAJU PROBLEM DA SE OSLOBODELOŠE NAVIKE: DA DOĐU DO ZVUČNIH KVAUFIKACIJA TAKO ŠTO PREVAROM NAGOMILAJU DIPLOME“

telektualnom javnošću.

lako su se mogle čuti priče kako glasači u Srbiji priču o plagijatima smatraju „pomalo elitističkom“, ipak ne postoji doktor nauka koji je proveo ceo svoj radni vek usavršavajući se, a da blagonaklono gleda na takve postupke.

Takve optužbe, dakle, intelektualna javnost prati sa pojačanim zanimanjem, da bi se onda pojavio predsednik Aleksandar Vučić koji je branio svoje saradnike rečenicom: „To je nešto najgluplje što sam pročitao." Optužbe akademske javnosti za plagijate pokušao je da sakrije svojim akademskim uspesima, dok je sve one koji su ukazali na sumnje u doktorske disertacije stavio u istu ravan sa političkim protivnicima.

Koliko je tih godina intelektualna javnost već bila trn u oku režima, pokazalo se kada je poslanik naprednjaka Aleksandar Martinović čitao u parlamentu Vučićeve ocene, da bi sam predsednik kasnije objasnio da je on dao indeks „jer smo tri godine slušali kako ljudi iz vlasti imaju lažne diplome".

„Dve ili tri godine smo slušali kako su neki obrazovani i pametni, a drugi glupi. Tri godine nisu prestajali sa tim, te lažna diploma Siniše Malog, a oni svi pametni... Mislio sam da građani razumeju da Đilas nije bio nikakav student, ni Šutanovac, da nisu nikakva elita“, rekao je tada Vučić.

Kako je postajalo sve izvesnije da se optužbe za plagijat ne mogu tako lako sakriti, tako se i odbrana vlasti pretvarala u žestoke napade na one koji su ukazivali na neakademsko ponašanje sadašnjeg ministra finansija.

Tako je i pokušano urušavanje kredibiliteta samog Karapandže optužbama da je plagirao svoj doktorat, ali i da je imao poslovne interese kada je otkrio plagiran doktorat ministra finansija jer je Mali, kao predstavnik države u organima Komercijalne banke, navodno odbio posao sa firmom u kojoj Karapandža ima suvlasnički udeo.

Isto je vlast pokušala da smši i kredibilitet profesorke Ekonomskog fakulteta Danice Popović koja je bila, i te kako, glasna u optužbama na račim doktorske disertacije Siniše Malog. Profesorka Popović je optužena da je plagirala prevod knjige.

Hronologija ove afere je dobila dodatni zamajac u januam 2015. kada je Simon Cifert, glavni i odgovorni urednik žurnala „Organizacija i menadžment", u kom je objavljen naučni rad Siniše Malog, povukao njegov tekst, uz objašnjenje dasu neki đelovi teksta „skoro identični doktorskoj tezi Stifanosa Hajlemerijama“ pod naslovom „Kreiranje korporativne vrednosti, upravljanje i privatizacija: restrukturiranje i vođenje preduzeća u tranziciji - slučaj Eritreje". Tokom 2016. i početkom 2017, akademik Dušan Teodorović je, nakon detaljne analize, utvrdio da je doktorat Siniše Malog „strašan plagijat“. Posle toga je grapa profesora i doktora nauka predala u Rektoratu Univerziteta u Beogradu zahtev da se poništi doktorat Malog, jer smatraju da je taj rad plagijat i da se Mali ne promoviše u zvanje doktora nauka, a da članovi komisije pred kojima je branio dokt orsk u tezu budu procesuirani pred etičkom komisijom.

Ekonomista Boško Mijatović je posle toga objavio da je proverio neke delove disertacije Siniše Malog paralelno sa tekstom iz studije „Novi model privatizacije u Srbiji" koju je pisao zajedno sa prof. dr Borisom Begovićem i prof. dr Boškom Živkovićem. Ta studija je objavljena decembra 2000. godine. Mijatović je izjavio da se „može videti da je reč o pravom i doslovnom prepisivanju, bez imalo prepričavanja".

Inače, doktorat Siniše Malog je prvobitno bio odbijen na Ekonomskom fakultetu, pod obrazloženjem da „nema naučnu vrednost". Posle toga je doktorat prebacio na FON.

U febraara 2019. godine FON je formirao ekspertsku komisiju koja je uz pomoć specijalizovanog softvera Tumitin krajem aprila zaključila da je Mali ispravno citirao samo 2 od 126 citata u svojoj tezi, da je kopirao 4.500 reči bez citata, ali da je plagirao samo 6,97% svoje teze, što je komisija tvrdila da nije dovoljno da ospori njen naučni doprinos. Komisija je utvrdila da je zapravo kopirano od 14% do 16% teksta, ali razlika je došla od „zvaničnih državnih izveštaja”, „uobičajenih fraza“, „formula".

Uprkos tome što mu doktorska diploma nije uračena, Mali je u svojoj biografiji navodio da je doktorirao na FON-u 2013. godine. Doktorsku titulu koristio je i na listi SNS-a za gradske izbore, ali i u mnogobrojnim pojavljivanjima u javnosti.

Srbijanka Turajlić, profesorka u penziji, kaže da je zahvaljujući jasno prezentiranim dokazima u vidu kompletnih prepisanih strana zajedno sa slikama koje je javnosti prezentovao gospodin Karapandža, svaki pismen čovek u ovoj zemlji mogao sam da uvidi da je reč o flagrantnom plagijatu.

„Ovo se odnosi i na Sinišu Malog, pa njegovo insistiranje na tome da je lažno optužen svedoči o njegovom ubeđenju da je u ovoj zemlji vlast svemoćna i da je u sukobu vlasti i istine, istina neminovni gubitnik. Utoliko je ova odluka značajnija, jer je Univerzitet u Beogradu pokazao da postoji situacija u kojoj istina ipak pobeđuje. Iskreno se nadam da je ovo prvi korak, i to na dva različita puta. Prvi, čisto akademski, vodi ka lancu odgovornosti u celoj ovoj aferi plagijata. Taj lanac se proteže od mentora, koji možda nije morao u trenutku odbrane da zna da je reč o plagijatu, ali je to svakako morao da utvrdi posle iznošenja prvih dokaza od gospodina Karapandže. Sledeća u nizu je stračna komisija, a na vrhu piramide je Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji je imenovao predsednika stračne komisije. Konačno, možda će se akademska javnost ozbiljno uputiti i na stranputicu koja vodi do privatnih univerziteta i pokrenuti pitanje doktorata i dragih diploma dodeljenih od privatnih univerziteta, koji nisu imali spremnost da to sami urade.“ N

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: NIN Strana: 29

Rubrika: Društvo

Autori: Dragan Velikić

Teme: Korupcija

Naslov: Ko je za volanom Srbije?

Ko je za

volanom Srbije?

Tajna vlasti naprednjakajeu pretvaranju građana ugomilu. Inijeu redu kriviti ih što ne daju ostavke zbog afera. Povukli bi se, ali ne smeju. Jer, zakletvu su dali mafiji, čijisudeo, a ne građanima

DRUŠTVO

Dragan Velikić

Na dnu smo, ali kopamo i dalje. Bugarska poslovica,

a tako primenjiva na Srbiju. Ulazimo već u osmu godinu vladavine najgorih. I logično je da ministar finansija bude falsifikator, da ministar unutrašnjih poslova pruža logistiku svome ocu, trgovcu oružjem, jer vladavina najgorih je i počela sa predsednikom koji je kupio diplomu, da bi kasnije, na kraju mandata, u svom dvorištu u rodnom selu podigao crkvu.

Međutim, novopečeni ktitor odlučio je da i penzionerski mandat provede u predsedničkoj rezidenciji na Dedinju. Valjda misli da je to zaslužio budući da se tokom predsednikovanja nije mešao u svoj posao. Srbistan je prepustio mlađem i agilnijem nasledniku. Zauzvrat je dobio rezidenciju i uhlebljenje za čitavu svitu svojih skutonoša okupljenih pod kodnim imenom „Nacionalni savet za saradnju sa Rusijom i Kinom“. Državna je tajna koliko poreske obveznike košta ta parazitska organizacija.

Predsednika koji se nije mešao u svoj posao zamenio je predsednik koji ne zna šta mu je posao, i u tom svom „neznanju“ svakodnevno krši Ustav. Jer, on donosi odluke koje su u nadležnosti premijera, on sugeriše republičkom javnom tužiocu šta mu je činiti, zapravo ne činiti, on je preuzeo najvažnije funkcije vlade, on rukovodi službama bezbednosti, on je stvorio jednu degeneričnu državu, i podelio narod.

Izato je neukusno iščuđavanje predsednikove savetnice negativnim reakcijama na društvenim mrežama

povodom dvodnevne hospitalizacije Aleksandra Vučića na VMA. Kome i čemu njeno pitanje „Šta se to desilo da je ovo društvo postalo toliko jezivo?“ Desilo se da su najgori došli na vlast, desilo se da već osmu godinu njen poslodavac ne prestaje da polarizuje društvo, da svakim danom sve više podiže tenzije, i gura građane Srbije u zonu opšteg sukoba. Desila se Savamala, kada je tokom jedne aprilske noći 2016. godine srušen deo Hercegovačke ulice, desilo se da je te noći prestala da postoji pravna država, pa nije bilo teško da nekoliko dana kasnije pod nerazjašnjenim okolnostima na VMA prestane da postoji noćni čuvar i potencijalni svedok tog rušilačkog napada. Desilo se da će kasnije sve biti lakše, pa neće biti teško da se desi da predsednik države pregledava snimke sa naplatne rampe Boljevac, na kojoj je zbog neprilagođene brzine vozila Koridora Srbije smrtno nastradala jedna osoba. Dakle, predsednik države gleda snimke, a ne tužilaštvo! Onaj ko je za volanom države Srbije odlučuje ko je za volanom Koridora Srbije.

Pre skoro jednog veka, filozof i etnopsiholog Vladimir Dvorniković je zapisao: „Psihopatski tipovi oduvek su imali neko naročito dejstvo na gomilu. Poznato je da su mnogi narodi, pa tako i stari Sloveni, u ludacima gledali neka viša i nadahnuta bića, a naročito su im pripisivali vidovitost... Masa ne misli i ne rasuđuje, ona samo oseća i hoće. Šta je za masu sva politika nego jedno polje vrućih želja i bolnih neispunjenosti. Ko će

lakše da povede tu masu nego onaj koji će joj islikati živim bojama ispunjenje svih tih neispunjivosti? Iracionalnoj podlozi u duši gomile odgovara iracionalna ličnost suludog proroka. Teško da će gomilu fascinirati bistar i sređen duh, moralno visoka ličnost, koja ne može obećavati i islikavati sve ono što masa želi ... I tako ono što u pojedincu izlazi kao abnormalno, patološko i apsurdno, u sklopu psihe gomile izlazi kao normalno.“

Šta je tajna naprednjačke vlasti nego pretvaranje građana Srbije u gomilu. A da bi se proizvela dovoljna količina gomile, potrebno je danonoćno putem medija zaglupljivati i hipnotisati stanovništvo. Zato rijaliti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, zato jezik ulice u Skupštini, zato demonizovanje onih koji ne pristaju na laži i korupciju. Zato kriminalci sa debelim dosijeima na slobodi, a pošteni i hrabri građani u zatvoru. Zato svakodnevne pokazne vežbe

navijačkih hordi. Strah je efikasna anestezija. Ali ne i za hrabre i česti   te pojedince poput Aleksandra Obradovića, koji je još uvek u kućnom pritvoru zato što je ukazao na malverzacije u Krušiku, koje otkrivaju kretanje jednog od krakova naprednjačke hobotnice.

Ona četiri „S” sa srpskog grba predstavljaju rebus koji se razlikuje od epohe do epohe. Danas su to: Sultan, Slina, Siniša i Smrt.

Inije u redu kriviti ih što ne daju ostavke nakon toliko skandala i afera. Povukli bi se oni, ali ne smeju. Jer, zakletvu su dali mafiji, čiji su deo, a ne građanima Srbije.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: NIN Strana: 26,27,28

Rubrika: Društvo

Autori: Vuk Z. Cvijić

Teme: Korupcija

Naslov: Kako me varao ministrov otac

NjEGOMIR KILIBARDA, BIVŠI VLASNIK HOTELA ŠUMADIJA

Kako me varao ministrov otac

Kasno sam shvatio da sam u režiranom filmu i da su svi igrači postavljeni tako da ja budem prevaren. Branko Stefanović nije hteo da mi pomogne već da me prevari. Ispao sam naivan jer sam verovao da tako ne može da se ponaša otac ministra policije

Njegomir Kilibarda tvrdi da je

na prevaru ostao bez svog hotela Šumadija. Kupio ga je, kaže, za oko 2,8 miliona evra, a na licitaciji je prodat za svega 280.000 evra. Za ovakav epilog smatrao je odgovornim oca ministra policije Branka Stefanovića, koga je naveo kao jednog od ljudi koji su „učestvovali u prevari“. Nakon što je za Birn izneo optužbe, usledila je tužba Branka Stefanovića, a održano je i prvo ročište. U intervjuu za NIN Njegomir Kilibarda kaže da ga je otac ministra policije tužio za „povredu ugleda i duševnu bol“ i da traži milion dinara.

„Kaže da sam izneo neistinite tvrdnje u vezi sa demoliranjem hotela Šumadija. Kaže da nije bio zainteresovan za kupovinu hotela i da nije vlasnik restorana Maksim u kome smo se sretali, da nije istina da je u rancu nosio 300.000 evra, jer kako se navodi u tužbi on je ’skroman čovek i živi časno’. Na pripremnom ročištu sud je dao rok da se prvostepeno suđenje završi za 18 meseci, u osam ročišta, a mi smo dali predloge dokaza. Branko Stefanović se nije pojavio na ovom ročištu, ali mora da dođe na početak suđenja 27. januara 2020, koje će biti održano u Drugom osnovnom sudu u Beogradu.“ Vratimo se na početak, kako je sve počelo, kada ste i kako kupili hotel Šumadija?

Ja sam u toku svog radnog veka izgradio najviše hotela u bivšoj Jugoslaviji. Bio sam generalni direktor Mladost turista 25 godina. Privatizaciju sam završio tako što je radnicima pripalo 98 odsto i onda sam, negde krajem decembra 2004, pod veoma teškim uslovima, kupio hotel Šumadija na licitaciji. Kolika je bila cena?

Početna cena je bila 90 miliona dinara, a platio sam ga 220.000.000 dinara, na šest godišnjih rata. To je bilo oko 2,8 miliona evra. Odakle vam novac da platite?

Imao sam akcije Mladost turista i hotela M, koje sam prodao. Dao sam 600.000 evra za prvu ratu. Za drugu ratu sam podigao kredit zalažući svu svoju imovinu. Sve ostale rate su plaćene iz dobiti hotela Šumadija. Hotel je bio u izuzetnom lošem stanju. Preko tri miliona evra sam uložio. Samo je ostao betonski skelet, sve ostalo je promenjeno. Pa kreveti su bili iz 1970. godine. Kako ste platili renoviranje?

Uzeo sam kredit od oko 3,3 miliona evra i imao sam dve godine grejs perioda jer sam menjao banke. Pokrio sam tim kreditom raniji dug Šumadije od 400.000 evra. Nijednog radnika nisam otpustio i napravio sam jedan od najboljih hotela u Beogradu. Sa statusa prenoćišta postao je hotel sa četiri zvezdice. Zbog sve većeg broja gostiju još 2010. se javila potreba da se radi nadogradnja hotela, sa novim sobama, kongresnom salom i garažama. Ali tada su iskočili novi problemi. Nije se znalo čija je parcela na koju bi se hotel proširio, ali se na kraju ispostavilo da je hotelska. Uspeo sam da izdejstvujem podelu parcele gde bi se izgradile garaže. Urađen je projekat, i bila mi je potrebna investicija.

Ko su bili investitori koji su se javljali, šta su nudili?

Javljali su se investitori koji su bili zainteresovani da finansiraju dogradnju, ali od toga na kraju nije bilo ništa. A onda se javio advokat Dejan Čogurić koji je rekao da je zainteresovan za ulaganje od milion evra preko svoje firme. I prebacio je samo 200.000 evra.

Zbog čega je nastao spor oko tih para?

To je bio predmet spora između nas. Dobio je početkom 2018. pravosnažnu presudu da naplati tih 200.000. sa kamatom, ukupno 300.000 evra. Međutim, ja taj novac više nisam imao. Hteo sam da prodam hotel da to ne bi radio javni izvršitelj na licitaciji.

Kako niste imali tih 300.000 i pored akcija koje ste prodali i novca koji vam je uplatio Čogurić?

Dva kredita sam uzeo, plaćali smo garancije banci i kamate, a nismo priveli investiciju nameni. Morao sam da vratim te novce Fondu za razvoj i Ministarstvu za turizam i izgubio sam na kursnim razlikama. Ašta ste uradili sa 200. 000 evra?

Platio sam depozit banci. Pokušavali ste da prodate hotel. Kažete da su vam se javljali posrednici. Ko su oni bili?

Došao je jedan Kinez marta 2018, sa kojim sam ugovorio cenu od 5,3 miliona evra. Sastavili smo i ugovor, ali se on više nije javljao. Mislim da je neko izvršio pritisak na njega da odustane. Sada vidim da je neko bio zaintersovan da kupi hotel za malo novca. Početkom oktobra 2018. došao je drugi zainteresovani, Slavko

Vukajlov, doveo ga je Miroslav Crnogorac. Crnogorac mi je rekao da iza Vukajlova za kupovinu hotela stoji otac ministra policije. Međutim, tada Branko Stefanović izlazi na naslovnoj strani NIN-a, i Crnogorac mi javlja da se cela stvar odlaže. Do januara 2019, niko se nije javljao. U međuvremenu sam pokušavao i dalje da prodam hotel, ali nije išlo. Kada su vam se opet javili?

Vukajlov me zvao i videli smo se krajem januara 2019, baš u danu kada sam završio brakorazvodnu podelu imovine sa bivšom suprugom kojoj je pripala polovina hotela. Ugovorio mi je sastanak sa Brankom Stefanović istog dana.

Kako je izgledao taj sastanak sa ocem ministra policije?

Našli smo se sami u restoranu Maksim 1 i to je bio nastavak razgovora od oktobra sa posrednicima. Ostavio je utisak da je zainteresovan za kupovinu hotela. Pričao je da ga interesuje ugostiteljstvo i gradnja, a ja sam govorio o problemima sa hotelom i šta je predviđeno biznis planom za njegovo proširenje. Rekao sam mu da ću mu doneti taj plan. Dogovorili smo se da se sastanemo 31. januara na istom mestu. Čuli smo se taj dan i ostalo je zabeleženo na listingu poziva mog operatera da sam ja njega zvao. Zvao sam ga da potvrdim da se vidimo. Šta je bilo na drugom sastanku?

Doneo sam mu ceo biznis plan. Morate da razumete da mi je činjenica da se radi o ocu ministra policije ulivala poverenje. I nisam obraćao mnogo pažnje na to što nije bio mnogo iskren. Ja sam bio i više nego što je trebalo. Govorio sam mu o javnoj licitaciji i mom dugu koji je sa kamatama narastao na oko 300.000 evra. Dogovorili smo se da se ponovo vidimo 4. februara u istom restoranu , za istim stolom. U međuvremenu čuli smo se nekoliko puta. Videli ste se i treći put?

Po dogovoru, došao sam tačno u 14 časova. Branko Stefanović me je pozvao minut kasnije i rekao da će kasniti. Došao je posle sat vremena sa rancem o ramenu koji je spustio pored sebe. Rekao je da se tu nalazi 300.000 evra koje će mi dati da vratim dug, a ja da mu potpišem ugovor o kreditu za tu pozajmicu i ugovor o zalozi udela u vlasništvu hotela. Za sto prilaze Đorđe Avramović i advokat Ljubiša Valjarević. Dali su mi vizitkarte, koje sam sačuvao. Branko je tada rekao da ugovori neće glasiti na njegovo ime već na Avramovićevo, te da će on i poneti torbu sa evrima, a posle uplate novca ja ću mu potpisati ugovore. Branko je pitao Avramovića, ako moj dug bude veći od 300.000 evra, da li će imati da doda, a on je odgovorio da hoće. Avramović je pitao Branka šta ćemo sa 48 sati, a Branko mu je odgovorio: „Pusti to sada.“ Onda sam ja pitao šta je 48 sati, a Branko mi je rekao: „Ma ništa.“ Ostao sam sam sa Brankom i insistirao da mi isplate hotel i da ja izađem iz posla, a on mi je odgovorio: „Penzionisaćemo te.“ Sutradan sam shvatio, kada mi je advokat Valjarević poslao ugovore, da su mi dali rok od 48 sati da vratim tu pozajmicu. U suprotnom stupa na snagu ugovor o zalozi i hotel je njihov. To je bila prevara. Šta ste onda uradili?

Valjarević mi se javio da su u dilemi da li da mi daju 48 ili 72 sata

da vratim pozajmicu, a ja mu kažem: „Idite vi na aukciju i kupite hotel.“ Mislio sam da sam tako s njima završio. Međutim, sutradan me zove Đorđe Avramović na čije ime je trebalo da glasi ugovor i na čijoj vizitkarti piše da je direktor Jugoelektra. Našli smo se i pitao me je koliko vredi hotel. Odgovaram da je procena banke da vredi šest miliona evra, ali da ću ga prodati za četiri od kojih će se sa polovinom isplatiti kredit, a meni da ostanu dva miliona. Rekao je da misli da je to u redu. Javio se sutradan i rekao da ima zeleno svetlo da mi da milion evra. Kažem - kako milion, obećao si juče dva, daj barem milion   i po. Na kraju sam ipak pristao na milion. Dogovorili smo se da se nađemo u hotelu Šumadija. Njegov dolazak su snimile kamere hotela u 15.29 , 7. februara 2018. Sa njim je bio još jedan čovek koji se nije predstavio i pitao me da li imam nešto protiv da mi deo isplate u kešu. Pitao je Avramovića da li može da obezbedi 500.000 evra i on je potvrdio. Oni su otišli, nisu se potom javili, a sutra je počela licitacija za hotel.

Išta je bilo na licitaciji?

Bilo je devet prijavljenih na licitaciji, ali je samo jedan licitirao -B&B grupa i oni su potvrdili početnu cenu od 280.000, koja je bila ispod svake stvarne vrednosti hotela. To nije bilo dovoljno čak ni da pokrije dug. Zbog te licitacije pokrenuli smo sporove koji do danas nisu gotovi. Na aukciji sam shvatio da sam u režiranom filmu i da su svi igrači postavljeni tako da ja budem prevaren. Čitava igra je krenula još od rušenja prodaje hotela Kinezu. Onda su me zavlačili Branko Stefanović i njegovi saradnici da ne pozajmim negde 300.000 evra, vratim dug i nekom drugom prodam hotel. Kada je preuzet hotel?

Nisu preuzeli hotel jer je postojao sudski spor oko procene vrednosti hotela, postupka licitacije i zato što je prodat udeo moje bivše supruge od 50 odsto koji nije bio na prodaju. Međutim, dva puta su pokušavali da uđu u hotel. Prvi put 14. februara, kada su oni zvali policiju koja im je tražila nalog, ali ga nisu imali. Sledećeg dana ponovo su pokušali i ponovo su zvali policiju, koja im je poručila: „Ako nas još jednom zovete, uhapsićemo vas.“ Istog dana uveče oko 15 do 20 ljudi sa maskama i kapuljačama izlupali su dupla sataklena vrata i upali u hotel. Ko su bili maskirani ljudi?

Nezvanično sam čuo da su maskirani ljudi bili policajci. Došli su sa njima i uniformisani policajci sa Čukarice. Dolazi ubrzo Miroslav Bilanović, predstavnik B&B grupe, sa svojim obezbeđenjem. Ponašao se agresivno. Njegovi ljudi su ga smirivali. Bile su prisutne moja sadašnja i bivša supruga i moja ćerka. Pokupili smo se posle nekog vremena i otišli. Posle nekoliko dana, 25. februara, pozvao me je Nebojša Radović, koga nisam poznavao, i ponudio mi pomoć oko hotela. Sastali smo se se u restoranu Ser Žil na Banjici. Pridružio nam se čovek koji se predstavio samo kao Aleksandar, tada nisam znao da je u pitanju Aleksandar Papić. Kaže mi: „ Čika Branko nije ništa kriv, ja sam s njim razgovarao. Nema nikakve veze oko prodaje hotela i upada u hotel.“ Ispričao sam im šta se dešavalo i pokazao ugovore koje su mi nudili i vizitkarte koje su mi davali. Rekao sam im i da sam se obratio novinarima. Bila je tu i moja sadašnja supruga. Sutradan me zove Radović i opet se s njim i Papićem sastajemo moja supruga i ja. Papić kaže: „Ja imam zadatak da spasem mog šefa Nebojšu Stefanovića, jer on o ovome ništa nije znao. Njega optužuju za Savamalu, ako se za ovo dozna on mora da podnese ostavku. Zato vas ja molim da stvari vratimo u prvobitno stanje.“ Naveo je da će mi dati 300.000 evra da otkupim akcije hotela Šumadija i još 200.000 evra za štetu, a isplatiće mi i kredit koji je mogao da se otkupi za manje od milion evra. Papić mi je rekao da je moja dobra volja ako ću da mu dam 25 odsto učešća u hotelu. Odgovorio sam da prenoći, ali na njegovo insistiranje postigli smo dogovor i pružili ruke. Ali dogovor nije ostvaren?

Nije, i dalje su me zavlačili. Čuli smo se telefonom i obavestio sam ga da je zvala inspektorka Biljana Jovanović da dam izjavu povodom upada u hotel. Ona me je ponovo zvala posle mog razgovora sa Papićem i kaže da je sve otkazano. Nikada više nije zvala. Video sam se sa Papićem 26. februara i nudio mi je 100.000 evra kao sigurnost da će biti ono što smo se dogovorili. Nisam uzeo. Tada me je obavestio i da je on stopirao davanje moje izjave kod inspektorke Jovanović. Papić me zove 1. marta i nudi mi da mi po vozaču pošalje 20.000 evra. Taj razgovor imam snimljen na mobilnom telefonu. To sam odbio i dogovaramo se da se vidimo uveče. Sreli smo se u lokalu 1.0 u Jove Ilića, za koji je on rekao da je njegov. Ubeđivao me je da je cela stvar završena. Zvao me i sutradan da me ubeđuje da nemam šta da br in em. Papić, moja supruga i ja smo se sreli poslednji put 3. marta u restoranu Ser Žil. Rekao je: „Obezbedio sam 300.000 da otkupite sto odsto udela i da se vratite u hotel.“ Naveo je da novac za štetu i kredit nema sada i da su u pitanju njegove pare. Još je rekao: „Poslaćemo vam poruku kakvo pismo treba da napišete B&B grupi za otkup udela“, i to je poslao kasnije. Takođe je rekao: „Napisaćemo vam kakvu izjavu da date u policiji, da bi se slučaj zatvorio“, ali to nije uradio. Shvatio sam da nema ništa i rekao sam mu: „Rasplakaćeš ti mene, pa ću ti još ja pozajmiti pare.“ Završili smo tako razgovor. Poslao mi je pismo za B&B grupu i zvao desetak puta. Zvao me je i Nebojša Radović. Te večeri pored moje kuće stalno su prolazili neki ljudi, a na kolima se stalno palio alarm. Bila je to kritična noć. Sutra sam pozvao Nebojšu Radovića. Razgovor sam snimio. Kažem mu šta se dešavalo, da nema ništa od onoga što mi je Papić obećao i da je jedini razlog sastanka sa njim da ja štitim ministra Stefanovića. Našao sam se s njim, on insistira da uzmem 300.000 evra i da se vratim u hotel i nudio je još 50.000 za štetu. Odgovorio sam: „Ne dolazi u obzir.“ Posle toga više nisam razgovarao ni s njim ni sa Papićem.

Branko Stefanović je izajavio: „Bio sam glup jer sam hteo da pomognem. “ Šta ste vi bili?

On nije hteo da mi pomogne već da me prevari. Ispao sam naivan jer sam verovao da tako ne može da se ponaša otac jednog ministra.

VUK Z. CVIJIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: NIN Strana: 1,32,33,34

Rubrika: Društvo

Autori: Sandra Petrušić

Teme: Korupcija

Naslov: PLAGIJAT   NEČASNA ODBRANA NEČASNIH RADNjI

PLAGIJAT

NEČASNA ODBRANA NEČASNIH RADNjI

Iako je prilično sigurno da će Siniša Mali pravo na doktorsku titulu potražiti ne samo u svojoj partiji već i na sudu, ostaje činjenica da je akademska zajednica, uz sve pritiske koje je trpela, odbila da mu je dodeli. Ponekad je plagijat jednostavno samo plagijat i ponekad se i u Srbiji pojavi institucija koja ima kičmu

Teško je ustanoviti da li je na-

prednjacima teže pala odluka da je Siniša Mali plagijator ili činjenica da je uz sav njihov trud ipak uspela da preživi bar jedna nezavisna institucija u zemlji. Taman su sudije uterali u red, tužioce u hibernaciju Zagorke Dolovac, a nepodobnog ombudsmana i poverenika u istoriju, kada se Univerzitet u Beogradu dosetio ne samo da ima autonomiju već i da može da je koristi. I to u krajnje „političke“ svrhe: da nakon više od pola decenije donese baš komplikovanu odluku – da li je obimno kopiranje tuđih tekstova bez navodnika plagiranje ili ne.

„To je politička odluka bez presedana... Rad Siniše Malog nisam čitao i ne mogu da dajem sud kao što to čini neobrazovana elita“, uskliknuo je Vučić i odmah pojasnio na šta je konkretno mislio, mimo toga da najstručnija akademska tela u zemlji naziva „neobrazovanom elitom“: „U eri diktature, kako kažu, eto moguće je i takvu političku odluku doneti protiv nosioca vlasti.“ Bravo za najboljeg studenta prava u istoriji i njegovu definiciju „diktature“, a bravo i za Vladimira Đukanovića koji je odmah priložio i recept kako da tu diktaturu ipak ozakonimo nazvavši rektorku najvećom sramotom Univerziteta, a članove Odbora za profesionalnu etiku spodobama i lezilebovićima kojima „treba zabraniti rad na Univerzitetu“.

Ipak, nadasve, bravo za premijerku Anu Brnabić koja je na krilima buđenja jedne nezavisne institucije odlučila da konačno isto pravo prisvoji i za svoju. Doduše, pripada joj jer je po važećim zakonima ona najvažnija politička figura u zemlji, ali se do sada ustručavala da se time pohvali ili da to iskoristi. Po stranačkoj inerciji je ponovila floskulu da se radi o „eklatantnom primeru političke odluke i političkih pritisaka“ (dvadesetak studenata obično imaju moć da sruše državu), ali je odmah pridodala i svoj lični doprinos – Siniša Mali ostaje u Vladi. Čak je i na novinarsko pitanje da li je čula da predsednik Vučić ima drugačije mišljenje i da smatra da Mali mora da snosi političke konsekvence, ostala dosledna. Uz malo nelagodnosti i mnogo mucanja, ipak je izgovorila: „Ja moram da razumem kako da... razumem... ja, prvo moram da razmislim sama za sebe kao predsednica Vlade RS, kako da reagujem...“ Dakle, odluka je njena jer je ona ta koja vodi Vladu i koja bira ministre i neće se obazirati na Vučićevu molbu da ga ipak pusti niz vodu, već će mu potpuno autonomno sačuvati prijatelja, saborca, jednog od najjačih stubova vlasti i čast.

Koliko god da je svima jasno da naprednjaci moraju da nečasne radnje svojih pripadnika brane na nečasne načine, ipak je ocena da je u pitanju politička a ne stručna odluka okarakterisana kao vrhunski bezobrazluk. Daleko probranijim rečnikom na to se osvrnula rektorka Ivanka Popović uz konstataciju da je to odluka stručnog tela koje je donelo etičku ocenu i da je u pitanju „akademska stvar i odluka, a to što je sve podignuto na nivo politike sa Univerzitetom nema veze“. A na pitanje NIN-a da li će nadležna tela UB reagovati na reči predsednika svih građana da je odluku donela „neobrazovana elita“, kratko je odgovorila: „Univerzitet u Beogradu neće reagovati na ovu optužbu“.

Da je bolje ne reagovati smatraju i ostali sagovornici NIN-a koji su Odboru za etiku uputili žalbe na doktorat Siniše Malog. Za profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Miodraga Jovanovića radi se o salvama uvreda sa elementima disciplinske povrede (pre svega u izjavi Vladimira Đukanovića), ali je po njegovom mišljenju „bolje taj put i ne razmatrati, da ne bi opet bilo da je to politički progon“. Vesna Rakić Vodinelić smatra da ne bi trebalo uzimati ozbiljno sve što oni kažu i da se ne može reagovati baš na svašta.

„Ne bih ni znala na šta da reagujem: na izjavu od juče ili od prekjuče, na ono   što kaže premijerka ili na ono što kaže predsednik... Mi smo za njih svi neobrazovana elita, a oni su nama svoje obrazovanje pokazali prilikom priče o ovoj disertaciji. Ko god je uzeo da pročita taj doktorat, ja sam ga pročitala dva puta, videće da postoje doslovno prepisani delovi sa srpskog na srpski (pre svega mislim na studiju čiji su autori Boris Begović, Boško Mijatović i Boško Živković) i prevedeni delovi, a koliko ja znam i predsednik Republike i predsednica Vlade dobro govore engleski. Ako nemaju vremena da se time bave, mogu da pročitaju žalbu čiji je prvi potpisnik prof. Dušan Teodorović i da vide da se radi o skicama i grafikonima koji su preuzeti iz drugih izvora a nije naznačeno iz kojih. Nije to neki sofisticiran plagijat da sada morate da lovite poneku rečenicu. Možete mrzeti i rektorku i članove Odbora za etiku, ali ne možete reći da je njihova odluka politička samo zato što vam se oni ne sviđaju. Odluka je zasnovana na činjeničnom stanju koje je baš očigledno“, kaže Rakić Vodinelić. A povodom tvrdnji da se radi o političkoj odluci, Jovanović kaže: „U nekom smislu ona i jeste politička, ali samo zato što je vlast napravila ambijent u društvu u kom bila koja odluka bilo koje institucije, kojom oni nisu zadovoljni, momentalno postaje politička. Time se razaraju institucije i ono što je autoritet tih institucija. A ovde se radi o jednoj veoma jednostavnoj stvari koja se veoma lako može razrešiti – dovoljno je dva sata na RTS-u stavljati slajd po slajd i porediti originalne i plagirane delove. Ne mora tu niko da bude ekspert, niti da ima znanje iz finansijskog menadžerstva ili ekonomije da bi se utvrdilo da je čovek bezočno krao tuđi tekst. Ali mi nemamo slobodne medije koji to mogu da urade, tako da ovo može da postane ‘politički problem’, jer ga oni takvim predstavljaju.“

Bez obzira na prilično nervozan i veoma glasan napad vlasti na Univerzitet u Beogradu i njegovu autonomiju, „nepismena elita“ usudila se da zatraži i više od odluke Odbora za etiku, čak i da se preispitaju ostale sporne diplome: od one koju je ministar sile pazario u Sava centru, preko netransparentnih kvalifikacija ministara Aleksandra Vulina, Zorana Đorđevića i Aleksandra Antića, do doktorata guvernerke Jorgovanke Tabaković. Umetnuo se tu i Vučić sa željom da se digitalizuju svi doktorati i magistarski radovi, pa da „obični građani“ dobiju mogućnost da provere doktorate Raše Karapandže i Bojana Pajtića, što i ne bi bila loša ideja samo da se setio i fakultetskih diploma (možda će penzioner Tomislav Nikolić želeti da prouči diplomski bivšeg predsednika Tomislava Nikolića). Ali, pre svega bi trebalo okončati postupak u vezi sa plagijatom Siniše Malog do kraja, jer bez pomoći unutar Univerziteta teško da bi duže od pet godina uspevao da bar kolokvijalno nosi titulu „dr“.

Odgovornost je zatražena za mentora Siniše Malog Ondreja Jaška i članove komisije: profesorku FON-a Slađanu Barjaktarović Rakočević i profesora Ekonomskog fakulteta Dragana Đuričina. Profesor Božidar Radenković je u prošlom broju NIN-a rekao da se tu spisak ne zaustavlja i da bi trebalo preispitati ulogu Nastavno-naučnog veća FON-a jer su svi znali za probleme tog doktorata ali su odbili da se suoče sa njim. Podnosilac najveće žalbe prof. Dušan Teodorović je uputio lični apel dekanu FON-a Miliji Suknoviću da podnese ostavku, uz poruku da bi ona bila „mali doprinos izgradnji jedne drukčije Srbije“. Za profesorku u penziji Srbijanku Turajlić epilog će biti tek kada se bude razgovaralo o etičkoj odgovornosti članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, zbog postavljanja Dejana Erića za predsednika stručne komisije.

„Postoji prostor da se izvesni postupci vode protiv nekih od aktera, ali ne znam da li će se voditi. Takođe postoje i odluke koje mogu da se donesu, a jednu od njih bi morao da inicira FON – da se svi ljudi koji su bili angažovani u njihovoj stručnoj komisiji više nikada ne angažuju. Ako prvi put nisu shvatili šta im je posao, u drugom ne postoji prostor za takvo tumačenje imajući u vidu da im je Odbor za etiku više nego jasno objasnio šta im je zadatak pril i kom novog razmatranja. Oni su bili toliko drski da apsolutno ništa nisu izmenili u svom izveštaju. Što se mene tiče, mislim da ti ljudi više nikada ne bi smeli da budu imenovani ni u jednu komisiju na Univerzitetu u Beogradu. To je najmanje što bi moglo da se traži“, kaže prof. Miodrag Jovanović.

Nesporno je da postoji velika odgovornost stručne komisije, ali po mišljenju Vesne Rakić Vodinelić postoji problem u traženju njihove odgovornosti - mnogi od njih nisu zaposleni na Univerzitetu u Beogradu. „Tu postoje razni nivoi odgovornosti, pre svega mislim na mentora i članove komisije za odbranu. Da je to bila obična omaška članova komisije ili mentora – u redu. Međutim, nakon što je Raša Karapandža objavio stranice i stranice iz kojih se jasno vidi da je Mali prepisivao, nedopustivo je da oni nastave da to brane. To je potpuno neakademski odnos i zbog toga zaslužuju da podnesu neku akademsku odgovornost. Takođe, trebalo bi da se preispita odgovornost dekana FON-a jer je on imao obaveze da Malom izrekne javnu opomenu , što nije učinio“, kaže Vodinelić.

Imada se Univerzitet u Beogradu ovih dana doživljava kao heroj jer je uspeo da donese akademsku odluku i pored konstantne erupcije besa autoritarne vlasti, ipak ostaje činjenica da mu je za taj posao bilo potrebno više od pet godina, promena procedura i podstrek od pobunjenih studenta. I da je u tom procesu odugovlačenja svoju ulogu imao i Odbor za profesionalnu etiku, čiju odgovornost traži njen bivši član Slobodan Prvanović, istraživač u Institutu za fiziku.

„Lično mislim da bi bilo dobro da se članovi etičkog odbora sada pojave u javnosti i kažu šta to njima nije bilo jasno u julu ove godine, zbog čega nisu doneli odluku već su morali da se obrate FON-u. S obzirom na to da nikakvo razrešenje nisu dobili od FON-a (FON je umesto odluke poslao neku papazjaniju koja je s jedne strane posledica straha ljudi koji tamo rade a sa druge posledica želje dekana da ublaži rešenje i tako još malo pomogne Siniši Malom i vladajućoj garnituri) nameće se pitanje – kako im letos ništa nije bilo jasno a najednom im je sve jasno. Mislim da bismo i njihovu odgovornost morali da preispitamo jer ono što su tada uradili nije imalo nikakve osnove već je predstavljalo samo kupovinu vremena, a u tom vremenu je vladajuća garnitura imala prostor za intervencije, pa i potkupljivanja, prema izjavi bivšeg studenta prorektora Danila Potparića. Tada sam podneo ostavku jer sam smatrao da je Odbor za etiku postupio nečasno i da nije bilo blokade Rektorata pretpostavljam da bi i dalje nastavili sa kupovinom vremena. A da se kupuje vreme bilo mi je jasno čim su poređani dokazi koje je skupio profesor Karapandža – kada imate desetine stranica poređane sa leve strane i kada se sa desne vidi njihov bukvalni prevod sa engleskog, onda nije potrebna analiza, niti postoji tumačenje koje to može da zabašuri“, kaže Prvanović.

Pokretač inicijative da se ustanovi da li je doktorat Siniše Malog plagijat Raša Karapandža u ovom trenutku ne kaže ništa. Na Peščaniku je objavio tekst pod naslovom „Epilog“ u nadi da se radi o malim koracima „koji celu instituciju vode u (nadajmo se) svetliju budućnost“, a potom je saopštio da se neće oglašavati sve dok ne vidi pravi epilog.

Pa, moglo bi da potraje. Po svemu sudeći Siniša Mali je odustao od opcije da pocepa sporni doktorat i napiše novi, već je procenio da će više sreće imati sa postojećim na sudu. Naravno, takvu odluku nije obelodanio, ali je jasno da tri žalbe koje je uputio Odboru za etiku povodom odluke FON-a (jednu je sam podneo, a dve su njegovi advokati) nisu upućene Univerzitetu već „usputnoj adresi“ pre nego što se stigne do Upravnog suda. Jer 3.000 stranica žalbe, koliko je za dve nedelje sa advokatima uspeo da ispiše dok nam je u pauzi donosio budžet, teško da su namenjene onima koji proveravaju profesionalnu etiku i akademsku čestitost, naročito ako iz do sada objavljenog vidimo da se žalio samo na proceduru i tehnikalije. Ako tome dodamo i velikodušnu podršku premijerke, koja spori odluku odbora pitajući se kada su uspeli da pročitaju 3.000 strane, a ne pitajući se kada je Mali uspeo da ih ispiše, onda je vrlo verovatno da ćemo u sledećem činu gledati sledeću instituciju (sud) koja se bori za svoju autonomiju.

SANDRA PETRUŠIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: NIN Strana: 1,38,39,40,41

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija\Javno privatno partnerstvo

Naslov: NEBOJŠA KATIĆ   TRAŽILI STE GLEDAJTE

NEBOJŠA KATIĆ TRAŽILI STE GLEDAJTE

Ako strane investicije kuljaju u Srbiju, ako je budžet u ravnoteži, ako je sve veći deo privrede u privatnim rukama, zašto BDP anemično raste, zašto su plate među najnižim u Evropi i zašto je Srbija prikovana za evropsko dno

Veliki trud vlasti usmeren ka

stalnom iritiranju i antagonizovanju intelektualne javnosti daje sjajne rezultate, najbolje u modernoj istoriji. Na javnoj sceni gotovo da nema nijednog intelektualca od ugleda i imena koji će jasno stati na stranu vlasti. Ali to je nepravda - uprkos razumljivom nezadovoljstvu većine intelektualaca, postoji deo javnosti koji bi morao biti zadovoljan politikom vlade. Reč je o ekonomskoj eliti čiji su ključni saveti, propagirani poslednjih dvadeset godina, zdušno prihvaćeni od strane vladajućih političkih struktura.

Koalicija SNS-a i SPS-a je dolaskom na vlast napravila takav zaokret u vođenju ekonomske politike, da sam tu promenu, te 2012, ironično nazvao radikalnim zaokretom od 360 stepeni. Sve što su dotadašnje vlasti radile, aktuelna vlast je nastavila da radi jače, brže i bolje. Podsetimo se najvažnijih stavova koje su uticajni domaći ekonomisti, nevladine organizacije, strani savetnici i institucije promovisali (i promovišu) na javnoj sceni.

Ključni stav je da su strane investicije najvažniji pokretač razvoja tranzicionih država. „Naučno“ objašnjenje polazi od toga da se investicije mogu finansirati samo iz štednje, jer svaki drugi način tobože vodi u hiperinflaciju. Kako je domaća štednja mala, potrebni su strani izvori finansiranja bilo u vidu inokredita, ili bolje, u vidu stranih direktnih investicija. Strane investicije će podići zaposlenost i produktivnost i time obezbediti dinamičan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP). I ne samo to - doći će i do transfera tehnologije, unapređenja tehnološkog i upravljačkog znanja, i do svakakvih drugih čudesa. Iako glorifikovanje stranih investicija nema utemeljenje u iskustvu, ovaj narativ je bezrezervno prihvaćen i u Srbiji.

Istina, tu i tamo pominjale su se i domaće investicije, ali samo usputno i tek reda radi. Zanemarivanje domaćih investicija i domaćih privrednika se „naučno“ pravdalo time da je u stvari nebitno da li su vlasnici preduzeća i resursa stranci ili domaći preduzetnici, nebitno je da li su banke ili trgovinski lanci u domaćim ili stranim rukama, nebitno je ko izvodi investicione radove - strana ili domaća preduzeća. Ili, kako je predsednik Srbije to radikalnije objasnio i jasno presudio stranci sve znaju bolje.

Na istoj doktrinarnoj liniji je i stav da država ne treba da bude vlasnik privrednih preduzeća i da ih zato sve treba privatizovati, uključujući tu i državne monopole. Poziv za privatizaciju državnih monopola je samo kodirana poruka da ih treba prodati strancima, budući da nema domaćih preduzetnika koji imaju novac za tako velike poduhvate.

Kako bi strane investicije došle potrebno je unaprediti poslovni ambijent i popraviti poziciju Srbije na listi lakoće poslovanja (tzv. Duing biznis lista). Mesto na toj listi je sintetički pokazatelj kvali-

teta poslovnog ambijenta. Do juče se tvrdilo i da strani kapital (simbol vrline) ne ide tamo gde je korupcija visoka, gde nema vladavine prava i da je to razlog što strane investicije nisu hrlile u Srbiju.

Uokviru iste „naučne“ matrice insistira se da je uravnoteženi budžet preduslov za ubrzani, održivi razvoj. Javna potrošnja zato mora biti što manja i veliki deo onoga što država radi treba dati efikasnom privatnom sektoru. Na liniji takve argumentacije je i forsiranje empirijski potpuno diskreditovanog modela javno-privatnog partnerstva. Rečju, država treba da bude što manja, treba da uređuje ambijent, ali ne treba da se meša u privredne tokove koje treba prepustiti slobodnom tržištu. U tom smislu, bilo kakav oblik državnog intervencionizma je nepotreban, i još gore, štetan. A kako država ne treba da se meša, domaći ekonomisti strogo vode računa da slučajno ne predlože kakve konkretne, upotrebljive razvojne mere koje bi vlasti mogle da koriste u vođenju ekonomske politike.

Želeo to neko da prizna ili ne, aktuelna vlast se odl učno držala ključnih doktrinarnih saveta i sprovela ih u delo. Aleksandar Vučić je prvi premijer koji je jasno rekao da ekonomski put Srbije treba da vodi kroz tesna, neoliberalna vrata, te da je za Srbiju najbolje da sledi baltičke uzore. I bi tako.

Baltičkim putem se krenulo krajem 2014. kada je vlada smanjila i penzije i plate u javnom sektoru, jer eto, takva politika je bila nužna i nije imala alternativu. Smanjivanje javne potrošnje ekonomisti su podržali sa velikim entuzijazmom, ne obazirući se na teške socijalne posledice koje to izaziva i koje traju i do danas. Tvrdilo se i da smanjivanje javne potrošnje ne samo da neće ugroziti privredni rast, već će dovesti do njegovog ubrzanja.

Istovremeno, vlada je energično radila na dovođenju stranih preduzeća i uspela je da postane ne samo regionalni, već i globalni lider u privlačenju stranih investicija. Na listi lakoće poslovanja Srbija je sa 88. mesta 2012. skočila na 48. Srbija je danas na toj listi ispred svih svojih suseda i zaostaje samo za titanima ekonomskih reformi i simbolima ekonomskog uspeha - Severnom Makedonijom i samozvanom državom Kosovo.

Učešće javnog duga u BDP-u je značajno smanjeno, zaposlenost je porasla, inflacija je drastično oborena, kamatne stope su pale, dinar je ojačao, otvoreni su novi auto-putevi. Gledano iz ugla prihvaćene doktrine i njenih ciljeva, Srbija je postigla značajne ekonomske uspehe. Ne iznenađuje da su ovim uspesima ushićeni svi relevantni međunarodni faktori -MMF, Svetska banka, EU institucije.

Začudo, domaći ekonomisti ne aplaudiraju vladi i nastavljaju da gunđaju. Istina, kritika je pre svega okrenuta načinu na koji srpski zvaničnici promovišu svoje rezultate. Najčešće se kritikuju iskazi po kojima Srbija neprestano obara nekakve istorijske rekorde i prednjači u regionu, pa i u vasceloj Evropi. Predmet naročite poruge je i tvrdnja da Srbija ulazi u „zlatno doba“ i da upravo počinje da sustiže države koje su ispred nje.

Kada je o faktografiji reč, kritika ekonomskih rezultata vezana je za činjenicu da je prosečan rast BDPa u poslednjih sedam godina bio manji od dva procenta, da je to drugi najniži rast u širem regionu, a da obećanih 500 evra prosečne plate nikako da stigne.

Ostali uspesi se relativizuju tvrdnjama - tačnim - da su se svetske kamatne stope stabilizovale na najnižem nivou u istoriji i da su zato troškovi servisiranja spoljnih i unutrašnjih dugova mnogo niži, da su pozitivni statistički pokazatelji ulepšani precenjenim kursom dinara, da je stopa nezaposlenosti smanjena jer građani masovno napuštaju Srbiju, itd.

Druga linija kritike tiče se optužbi za korupciju, voluntarizam i nesposobnost vlasti da projekte završava u roku i po planiranoj ceni. Ostavimo po strani činjenicu da sve to nije počelo 2012. i pogledajmo efekte ovih poraznih fenomena iz malo bizarnijeg ugla.

Paradoksalno jeste, ali i korupcija i nesposobnost, bar kratkoročno, pomažu povećanju BDP-a. Nekompetentnost, kada se isti poslovi rade po dva-tri puta i zato koštaju mnogo više, podiže BDP iako se radi o neproduktivnom trošenju. Korupcija, kada se cene projekata uvećavaju ugrađenim provizijama, podiže vrednost radova, a time i BDP. Cinik bi rekao da ovde nije reč o neznanju i lopovluku, već o ekonomskom patriotizmu i plemenitom pokušaju da se na najbrži način uveća BDP. Sledeći istu ironičnu liniju

moglo bi se reći i da je vlast našla efikasan način da privatizuje državna preduzeća i tako ispuni još jedan važan zahtev domaćih ekonomista. Taj način počiva na čerupanju državnih preduzeća u korist podobnih, dobro povezanih partijskih biznismena. Metod jeste malo zaobilazan, ali funkcioniše. Kada se proces prvobitne akumulacije kapitala konačno završi, propala preduzeća će biti prodata u bescenje i privatna preduzeća će imati apsolutnu dominaciju na domaćem tržištu.

Ne treba zaboraviti i da su prihodi od prostitucije i trgovine drogom komponenta srpskog (i ne samo srpskog) BDP-a. Otuda promovisanje seksualnih radnica na televizijama koje podržavaju vlast, kao i neobič-

no blizak odnos vlasti i navijačkih grupa (za koje se sumnja da trguju drogom) treba r azumeti kao rad u pravcu povećavanja BDP-a, a ne kao tragično društveno posrnuće.

Ostavimo ironiju po strani i uđimo za trenutak u imaginarni političi svet. Zamislimo da se vlast, umesto neukusnih preterivanja, drži samo činjenica i da njima ne manipuliše. Zamislimo da medijski nastupi predsednika države nisu psihodrame, zamislimo da se kritičari uvažavaju i da se sa njima vodi civilizovani dijalog. Šta bi u tom slučaju ekonomisti mogli da prebace vlastima? Koji od ključnih saveta, na kojima počiva vladajuća ekonomska doktrina, vlasti nisu poslušale? Da li su prethodne vlasti vodile drugačiju i/ili bolju ekonomsku politiku?

To nas dovodi do ključnog pitanja - ako strane investicije kuljaju u Srbiju, ako je budžet u ravnoteži, ako je sve veći deo privrede u privatnim rukama, zašto BDP anemično raste, zašto su plate među najnižim u Evropi i zašto je Srbija prikovana za evropsko dno?

Postoje samo dva odgovora. Prvi, da je potrebno da prođe još neko vreme kako bi se efekti reformske politike videli u punom sjaju i kako bi se ukazala vrata na kojima piše: „Zlatno doba“. Ako je tako, vlast je u pravu i samo je malo poranila sa objavom radosnih vesti.

Druga mogućnost je sumornija. Efekti se neće videti ni posle par godina, ekonomska struktura je kolonijalna i vodi ka vratima, doduše udaljenim, na kojima piše: „Klopka srednje razvijenosti“. Ali ako je tako, onda su saveti koje su uticajni ekonomisti davali vlastima bili promašeni, neutemeljeni i ideološki. Ako je tako, nije kriva samo vlast, već i oni koji decenijama promovišu pogrešnu ekonomsku politiku, pa se zato svaka kritika vlasti vraća kao bumerang.

Verovatnoća da će ekonomisti priznati zablude (ako je samo o zabludama reč) je nikakva. Previše karijera je investirano u doktrinu, previše truda je uloženo kako bi se doktrina promovisala. Na zabludama će se zato istrajavati stalnim uvođenjem novih opravdanja kojima se tumači neuspeh doktrine. Npr. doktrina je ispravna, ali nije dosledno sprovedena, mere su parcijalne, arbitrarne i deformišu tržište, javna potrošnja i javni sektor su i dalje preveliki. Ekonomisti će se čak setiti i domaćih investicija i objasniti da one ne rastu jer je privredni ambijent loš.

Ekonomska drama Srbije, njeno tužno mesto na dnu Evrope, siromaštvo, ogromna zaduženost, veliki rast nejednakosti, beznađe i ubrzana emigracija, posledica su kako nesrećnih istorijskih okolnosti, tako i loše izabranog razvojnog modela koji počiva na neoliberalnoj frazeologiji. Ako to juče nije bilo vidljivo i jasno, danas bi moralo biti. Hoće li se srpski ekonomisti suočiti sa ovom surovom činjenicom?

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: NIN Strana: 42,43,44

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Hajde da legalizujemo korupciju!

Hajde da

legalizujemo korupciju!

Svesno čineći krivična dela, izgradili smo dva miliona nelegalnih objekata, podmićujući sve funkcionere, od Titovog do Vučićevog vremena. Tako je stvoren koruptivni sistem koji je doveden do perfekcije. Jedini način da se to promeni je da se mito ozvaniči, a da se samo nelegalna gradnja tretira kao pravi kriminal

Iako pominjem Marka Bastaća, ne-

mam nameru da pišem o dnevnoj politici i aferama. Na prvi pogled „slučaj Bastać“ je drugorazredna afera koja će biti potpuno zaboravljena pre prvog snega. Sa tom razlikom što je u ovoj drugozrednoj aferi nehotično iznet dokaz za krivično delo koje ni vlast ni opozicija ne žele da bude procesuirano.

Elem, afera je trebalo da bude Bastaćevo navodno vezivanje i šamaranje kuma. Zvuči benigno u zemlji toliko naviknutoj na nasilje, gde i ubadanje nožem ministar okarakteriše kao „tradicionalnu srpsku svađu među prijateljima“. I potencijal afere nije u nasilju, već u povodu za nasilje, a to je, po tvrdnjama Bastaćevog kuma, zadržavanje dela mita od investitora koji nelegalno grade.

Nelegalna gradnja i mito su nam svakodnevica, i više nego nasilje, što je verovatno i razlog fokusa afere usmerenog na, manje nam prihvatljivo, nasilje. Iako uobičajeni kao dilovanje deviza i prodaja goriva na ulici devedesetih - i nelegalna gradnja i mito su krivična dela. Uprkos tome, u prethodnih pedeset godina smo izgradili gotovo dva miliona nelegalnih objekata, bez razlike i nekažnjeno podmićujući sve funkcionere, od opštine do Republike, od Titovog do Vučićevog vremena. Stvorili smo koruptivan sistem koji svi prećutno prihvatamo kao normalan.

Zato i ne čudi potreba kompletne korumpirane elite, i pozicione i opozicione, da slučaj korupcije povezan sa nelegalnom gradnjom bude zaboravljen. Istraživanjem povezanosti mita i nelegalne gradnje, pa makar za to bio optužen i jedan opozicioni političar, otvorila bi se Pandorina kutija sa nesagledivim posledicama po postojeće stanje stvari u Srbiji. Koruptivni sistem funkcioniše na veri hiljada činovnika i funkcionera da nikada neće biti kažnjeni za korupciju, kao što nisu kažnjeni ni oni pre njih. A i svakoj novoj vlasti je draži mir sa svima i novac u džepu nego opšti rat na sopstvenu štetu. Zbog toga nam se izbori svode na biranje manjeg zla, onih koji kraduckaju a ne kradu i onih koji šamaraju a ne pesniče.

Vlast je funkcionisanje postojećeg koruptivnog sistema dovela do perfekcije i dobila tihe saveznike u najvećem delu ekonomske elite. Za investitore su jasna pravila igre najvažnija, pa makar ona uključivala i mito od deset evra po kvadratu za brzo dobijanje građevinske dozvole ili povećanje kapaciteta lokacije. Kada mito stvara veliku dodatnu vrednost, u vidu dodatnih kvadrata ili uštede vremena, a ne stvara nelojalnu konkurenciju jer je isti za sve, postaje čak i poželjna karakteristika sistema.

Postojeći koruptivni sistem nikad nije bolje funkcionisao za prethodnih dvadeset godina, i teško da bolje od ovog može da funkcioniše. Samim tim došli smo do granica postojećeg sistema, i samo je pitanje ko i kada će nam „prodati“ novi sistem. Novi sistem treba da donese nova pravila igre, od početka da bude barem isto efikasan i da ne izaziva strah od posledica zbog dosadašnjih prestupa. Bolji je i nakaradan sistem koji funkcioniše od nefunkcionalnog sistema. Ne može biti sankcija za dosadašnju nelegalnu gradnju i mito, jer je broj prekršilaca toliki da ih nije moguće sankcionisati sve, a selektivna pravda bi se svela na politički revanšizam. Umesto lustracije i bavljenja prošlošću - amnestija i bavljenje budućnošću. Jasna pravila u opštem interesu koje dosledno sprovodimo od sada, umesto subjektivne svađe oko onog što smo radili ranije. U bilo kom drugom slučaju opšta subjektivnost će nam blokirati promene. Svi isključivo subjektivno gledamo istu, objektivno lošu utakmicu, gde jedni navijaju da njihov tim pobedi, drugi da protivnički tim izgubi, a svi zaboravljaju na interes da gledaju kvalitetniji meč.

Da bi reforma uspela trebalo bi da krene od specifičnosti postojećeg sistema, da ih menja ciljano i planski. Korupcija je sveo pšta, i jedino je primena radikalne prisile može iskoreniti u ovakvom sistemu. Kako ne živimo u 1945. to nije moguće, pa deo današnje korupcije koji pomaže funkcionisanju sistema moramo legalizovati. Naime, primer je da korupcija kod dobijanja dozvola - na koje inače imate pravo - od malih poklona na šalteru do mita funkcionerima, omogućuje i ubrzava proces. Suštinski je dobra, jer za relativno malo novca dobijete veću korist u uštedi vremena. Predlažem da je legalizujemo!

Uvedimo dva načina dobijanja

svih dozvola i saglasnosti – prioritetni i normalni. Kod prioritetnog rešavanja bi podnosioci plaćali dodatni novac samo ukoliko dozvolu dobiju u roku kraćem od zakonskog. Cena bi bila transparentno određena u zavisnosti od veličine ili vrednosti projekta, s tim što bi se ukupna nagrada regresivno povećavala – što veća vrednost to niži procenat, s tim što ukupan iznos nagrade regresivno raste. Nagrada bi se delila svim radnicima službe koja dozvolu izdaje i nadležnim funkcionerima, zavisno od plate ili koeficijenta, s tim što bi sa rastom plate ili koeficijenta i procenat nagrade progresivno rastao - raspon u nagradama bi bio mnogo veći nego raspon u platama.

Administracija bi najviše uzimala do određenog iznosa, odnosno od malih projekata, a funkcioneri najviše nakon određenog iznosa, odnosno od velikih projekata. Ovim bi čitav javni sektor imao motiv da sve prioritetne predmete reši u roku kraćem od zakonskog, s tim što bi najvrednije projekte, gde je i nagrada najveća, uvek prve radili. Sa ovim bi svim zaposlenim u državnoj službi i funkcionerima u potpunosti uskladili lične i opšte interese, sa sistemom nagrađivanja kakav imaju i najuspešnije međunarodne firme. U tom slučaju bi svakog direktora u javnom sektoru ili

funkcionera u administraciji direktno koštao nesposobni rođak koji nije u stanju da posao završi u zadatom roku i time i sebi i onom ko ga je zaposlio obezbedi bolju zaradu.

Može se očekivati i da predmeti po normalnoj proceduri nikada ne budu ili vrlo sporo budu procesuirani - nešto kao dobijanje građevinskih dozvola bez korupcije danas. Svi ćemo plaćati prioritetno rešavanje svojih predmeta da bi se oni uopšte i rešili, suštinski, nastavićemo da plaćamo mito, samo ćemo ga legalizovati. Legalno primanje mita, to jest nagrada, za preduzetni i dobar rad bi izveo najveći deo administracije iz korupcije u kojoj je sada.

Pošto je primanje mita - iako uobičajeno kod nas - kriminal, svi zaposleni koji su deo koruptivnog sistema su deo organizovane kriminalne grupe, pa jedni druge moraju da štite, glasaju po nalogu ili budu primorani da čine i prestupe koje inače ne bi. Njegovom legalizacijom bi se jasno istakao pravi kriminal, a to je nelegalna gradnja i plaćanje mita za stvari na koje nemate pravo.

Javni sektor bi imao interes da se bori za legalnu gradnju, jer kolege koje ne sprečavaju nelegalnu gradnju njih „zakidaju“ za nagrade. Ovo bi značilo i mnogo manje prljavog novca i mnogo manje ljudi koji ne žive u skladu sa svojim primanjima, što bi ih učinilo vidljivijim i lakšim za otkrivanje. Sistem više ne bi bio koruptivan i prava borba protiv korupcije bi konačno mogla da počne.

Opozicija bi trebalo da uvidi da sa sadašnjim pravilima igre nije moguće pobediti postojeću vlast, i morala bi da primora vlast da postojeći sistem promeni. Da stvori novi sistem u kojem administracija neće biti organizovana kriminalna grupa, oslobođena tereta konstantnog kršenja zakona koji može a i ne mora da se toleriše. Ponudite nam pravi srpski san, da možemo da živimo i radimo u Srbiji, a da ne moramo da kršimo zakon.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: NIN Strana: 8,9

Rubrika: U fokusu

Autori: Zoran Preradović

Teme: Korupcija

Naslov: Erdoganov svilen gajtan

TURSKA NUDI NAGRADU ZA INFORMACIJE O ODLIKOVANOM SRPSKOM DRŽAVLjANINU MOHAMEDU DAHLANU

Erdoganov svilen gajtan

Ukoliko turski predsednik zaključi da je najlakši način da se preko Beograda dočepa Palestinca koga optužuje za učešće u neuspelom puču, Vučić bi mogao da se nađe pred ozbiljnim izazovom

Teško da Redžep Tajip

Erdogan sam po sebi za bilo koga može

biti dobra vest, a kada još traži glavu nekoga za koga misli da je onomad, tokom neuspelog državnog udara, radio o njegovoj glavi, problemi se multiplikuju. Baš jedan takav, Mohamed Dahlan, nekadašnji moćni šef palestinske obaveštajne službe, kome su tamošnje vlasti sudile zbog korupcije nakon što je izbačen iz svoje stranke Fatah, ima srpsko državljansto od decembra 2013. Štaviše, nekoliko meseci ranije tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić uručio mu je Orden srpske zastave drugog stepena zbog, kako je objašnjeno, „učvršćivanja miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata”.

Da stvari budu komplikovanije, nakon što je u Emiratima bio savetnik šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana, Dahlan, prema pisanju medija, već duže vreme s porodicom, koja je takođe dobila srpsko državljanstvo, adresu ima i u Beogradu i to u luksuznoj vili na Dedinju, u kojoj je nekada stolovao bivši predsednik Srbije Boris Tadić. I baš za tog i takvog odlikovanog državljanina Turska nudi 635.000 evra za informacije koje bi mogle dovesti do njegovog hapšenja.

Esad, nije da Erdogan zbog iste stvari ne goni pola Turske i pride juri sumnjivce na raznim meridijanima, uključujući i Fetulaha Gulena, koga je označio kao organizatora puča, ali nije ni da je Dahlan „bez istorije“. Potencijalna „mina“ za srpske vlasti nije to što se Palestincu „prišiva“ trovanje lidera PLO Jasera Arafata, što su njegovi saradnici dovođeni u vezu sa likvidacijom novinara Džamala Kašogija, ni to što je, kako navode mediji,

logistički sasluživao egipatskom komandantu Abdelu Fatahu el Sisiju kako bi s vlasti zbacili bivšeg predsednika Mohameda Morsija. Nije problem ni to što predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna da bi Dahlana Erdogan, kao i hiljade drugih samo kad bi ih se dočepao, „nabio na kolac“ i proglasio se Alahovim mlađim bratom.

Nevolja za Vučića je to što je Dahlan bio čovek za vezu s Emiratima, a iz tog prijateljstva „rodio“ se projekat Beograd na vodi, Etihad Ervejz je postao manjinski vlasnik Er Srbije, a u srpsku poljoprivredu duboko je zabrazdila kompanija Al Dahra. Naposletku, u oktobru je poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić navela da Dahlan i njegov saradnik Adham

Abo Madalala imaju dogovor s vrhom SNS-a za izvoz oružja na Bliski istoki i kao dokaz, između ostalog, ponudila i fotografije predsednika Srbije i dvojice Palestinaca. Kao i u mnogim drugim slučajevima, videli smo

klasični iskaz Vučićeve političke dramaturgije koja podrazumeva marljive protagoniste i obavezne antagoniste kojima je jedino destrukcija na umu. Sada bi tom srpskom prijatelju Erdogan želeo da „izmeri rep“, a u toj nameri mogao bi da potraži pomoć, kako je rekao tokom poslednje posete Beogradu, svog beogradskog prijatelja - predsednika Vučića. projektima

U ovakvom scenariju, a znajući nagle zaokrete turskog predsednika, Redžep Tajip bi mogao da se opseti da između Beograda i Ankare istinski ne postoji ni minimum saglasnosti o političkim prilikama na Balkanu, uz obavezni dodatak za Srbiju nimalo prijatnog postkonfliktnog narativa i činjenice da su Srbi i Bošnjaci predugo bitisali s one strane međusobnog poverenja. I još bi mogao da zaboravi na jezik tokom oktobarske posete, kada je političke stavove ispovedao jezikom ekonomije, trgovine i građevine, kao i da je većinu potencijalnih turskih investicija usmerio ka Beogradu, što je u Sarajevu izazvalo neskriveno razočaranje. Daleko od toga da je beznačajno i da bi mogao da

se vrati mantri o Kosovu kao svojoj drugoj zemlji.

Na koncu,

dogodi li se da Erdogan zaista zaključi da srpske vlasti mogu biti

rešenje njegovog problema, Vučić bi mogao doći u poziciju da se njegov a regionalna politika ne meri frazama o dobrosusedskim odnosima već onim što

isporučuje moćnijima.

Svakako, poslednje što mu treba u vremenu kada kosovsko pitanje ulazi u finale je konflikt sa zemljom koja ima bar deset puta više stanovnika, nekoliko desetina puta veći bruto domaći proizvod i predsednika koji je šampion u pretvaranju prijatelja u neprijatelje. za

ZORAN PRERADOVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: NIN Strana: 1,22,23,24,25

Rubrika: Društvo

Autori: VUK Z. CVIJIĆ, MILAN ĆULIBRK

Teme: Korupcija

Naslov: KO RUŠI KRUŠIK

Dok vlast pokušava da priču o trgovini oružjem skrene na drugu vodenicu, da se umesto o sukobu interesa oca i sina - Branka i Nebojše Stefanovića - fokus prebaci na sukob interesa majke i sina - Milijane i Aleksandra Obradovića - fabrika iz Valjeva odlaže rate dospelih kredita i uzima nove zajmove, dok joj Tešićeve firme i GIM, koji je zastupao otac ministra policije, duguju novac

Predsednik Srbije Aleksandar Vu-

čić pre nekoliko dana nesvesno je pojačao sumnje da su neke privatne firme, poput GIM-a, Partizan teka, Vektura transa i Internešnal golden grupe, mine iz valjevskog Krušika kupovale po privilegovanim cenama, znatno nižim od tržišnih, a u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja, kao što to tvrdi i radnik valjevske fabrike Aleksandar Obradović, koji se još nalazi u kućnom pritvoru, jer vlast na sve načine odbija da mu prizna status uzbunjivača.

Demantujući navode bugarskog portala Arms voč i optužbe opozicionara Dragana Đilasa i Marinike Tepić, Vučić je u subotu u Novom Sadu izjavio da krajnji kupac (end user) mina iz Krušika nije bio iz Ukrajine, gde su neke od mina završile, već firma Natan iz poljske prestonice Varšave. Takođe je, pozivajući se na dokumentaciju Krušika, rekao da su lideri opozicione SPP slagali da je te mine izvezao GIM, firma Gorana Todorovića, koju je u pregovorima sa fabrikom municije Krušik iz Valjeva bar jednom, u maju 2017, zastupao otac ministra policije Branko Stefanović.

Vučić je poentirao tvrdnjom da je uvidom u dokumentaciju utvrđeno da je baš te mine izvezao Tehnoremont iz Temerina. U Agenciji za privredne registre kao jedini vlasnik Tehnoremonta figurira novobeogradski CPR Impeks, s tim što 100 odsto vlasništva u toj firmi ima Petar Crnogorac. A za Petra Crnogorca je radila „gospođa mama lažnog uzbunjivača“, saopštio je Vučić sa izvesnom dozom trijumfalizma, očito uveren da će time celu priču o trgovini oružjem i vojnom opremom skrenuti na drugu vodenicu i da će se umesto o sukobu interesa oca i sina - Branka i Nebojše Stefanovića - fokus sada prebaciti na navodni sukob interesa majke i sina - Milijane i Aleksandra Obradovića.

Unastojanju da aferu Krušik usmeri na sporedni kolosek, Vučić je omaškom zapravo izneo do sada najsnažniji dokaz o tome ko najviše zarađuje u trgovini oružjem, a to su, po svemu sudeći, firme Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a, zatim GIM, koji je zastupao Branko Stefanović i Internešnal golden grupa iz Abu Dabija, čiji je jedan od akcionara Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata, a u Srbiji je već nekoliko godina zastupa Rade Gromović, bivši direktor Zastava oružja. Upravo te firme su mine iz valjevske fabrike kupovale po najnižim cenama. Državni Krušik je čak i državnom Jugoimport SDPR-u mine prodavao po višim cenama.

Predsednik Srbije je, čitajući pred TV kamerama ugovor Krušika sa Tehnoremontom Petra Crnogorca, rekao da je za 23.500 mina kalibra 60 milimetara ugovorena ukupna cena od 1.833.000 dolara. Ako je to tačno, ispada da je svaku minu od 60 milime-

tara krajnji kupac, Natan iz Poljske, plaćao 78 dolara. To je za skoro 33 dolara veća cena od one po kojoj je Krušik mine istog kalibra prodavao GIM-u i nekolicini Tešićevih firmi - uz Partizan tek i Vektura trans u poslove sa Krušikom bila je uključena još jedna njegova firma, Tehnoglobal sistem, koju je Tešić krajem 2018. formalno ugasio i pripojio Partizan teku.

NIN je u prošlom broju, na osnovu dokumentacije u koju je imao uvid, objavio da je cena mina od 60 milimetara za GIM uvek bila ista - 45,2 dolara za minu sa sva četiri punjenja (jedan ugovor potpisan je 2016, a dva 2018. i njima je ugovorena nabavka ukupno 75.000 komada). Jugoimportu SDPR državni Krušik nikada iste mine nije prodao za manje od 51,9 dolara, a za jednu isporuku od samo 400 komada svaku minu je naplatio po čak 80 dolara.

Poznavaoci prilika na tržištu

naoružanja za NIN tvrde da ih tolika razlika između cena po kojoj Krušik prodaje mine i cena koje plaćaju krajnji kupci ne čudi, jer su u njoj sadržani i troškovi transporta, logistike, porezi, ali i provizija koju uzimaju razni posrednici u lancu trgovine. Uz to, neki o   d njih tvrde i da ne postoji nijedno ograničenje koje Krušik sprečava da sam izvozi svoju robu. A da je, kojim slučajem, Krušik GIM-u, umesto po ceni od 45,2 dolara 75.000 mina prodao po 78 dolara za komad, koliko su granate iz Valjeva na kraju koštale poljski Natan, na račun valjevske fabrike leglo bi dodatnih 2.475.000 dolara. Na taj način Krušik je mogao da plati bar polovinu ukupnog duga (508 miliona dinara) zbog kojeg mu je račun u neprekidnoj blokadi više od 1.100 dana.

Da se radi o apsolutno istim minama svedoče i fotografije, objavljene na portalu Arms voč. Na fotografiji jedne od mina, koja nije eksplodirala, jasno se vidi oznaka M73 HE. Iz dokumentacije u koju je NIN imao uvid vidi se da je prošle godine Krušik 80.000 mina sa istom oznakom M73 HE prodao Tešićevom Partizan teku za 3.796.800 dolara (410 miliona dinara), ili za 47,46 dolara po komadu. NIN nije uspeo da sazna koliku je cenu na kraju platio krajnji kupac. Pod pretpostavkom da su uspeli da ih plasiraju po 78 dolara, onda bi razlika u ceni za tih 80.000 mina bila 2,44 miliona dolara.

Cena za GIM bila je još niža, ponekad i ispod cene koštanja. Po kalkulaciji samog Krušika proizvodnja mine od 60 milimetara, sa pratećim troškovima, u koje je uključen i prevoz materijala do fabrike, valjevsku fabriku košta 45,34 dolara. Kako se onda upravi Krušika isplatilo da GIM-u te mine prodaje za 45,2 dolara?

Ni posao sa Tešićevim Partizan tekom za Krušik nije bio naročito isplativ, jer je prošle godine toj firmi 100.000 mina od 60 milimetara M73 HE (jedan ugovor za 80.000 a drugi za 20.000 komada) Krušik isporučio po ceni od 47,46 dolara za komad. Po u cent istoj ceni Vekturi trans - za koju se veruje da je kontroliše Slobodan Tešić, iako je formalni vlasnik izvesni Milan Subotić - Krušik je 2018. isporučio 10.000 mina istog kalibra M73 (0+2) HE. Uz to, Krušik je lane potpisao još nekoliko ugovora koji do kraja godine nisu realizovani - jedan sa Partizan tekom za 30.000 mina od 60 milimetara HE, a drugi sa Tehnoglobal sistemom za 20.000 mina M72 HE. U oba ova slučaja cena je bila 47,46 dolara po komadu. Sasvim razumljivo ako se ima u vidu da se radi o firmama istog čoveka. Tešić je, naime, bio vlasnik i Tehnoglobal sistema, a 20. decembra 2018. pripojio ga je drugoj svojoj kompaniji, Partizan teku.

Predsednik Srbije i bivši ministar odbrane namerno je prećutao još nekoliko bitnih činjenica. Najpre, sam je u više navrata izjavio da je dozvolu za izvoz mina iz Krušika za poljsku firmu Natan preko Tehnoremonta izdalo Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, što podrazumeva da su prethodno saglasnost za to dali i drugi nadležni državni organi ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova i odbrane, kao i BIA. I Vučić je u jednom trenutku rekao da su i u Tehnoremontu „uradili sve po zakonu“, ali je bilo primetno da je na sve moguće načine u tu priču pokušavao da uključi „gospođa mamu lažnog uzbunjivača“.

Vlastima naklonjeni mediji oberučke su prigrabili tu tezu, kao da time žele da nadoknade sve što su prećutali o mogućem sukobu interesa zbog toga što je u trgovini oružjem, kao predstavnik firme Gorana Todorovića, bio uključen i otac ministra policije Branko Stefanović, za koga postoje pisani tragovi da je u Krušik dolazio u proleće 2017. kao zvanični predstavnik GIM-a. Ni Vučiću, ni Nebojši Stefanoviću, ni tužiocu, niti bilo kome u strukturama vlasti nije problematično bilo ni to što je u Krušik kao predstavnik GIM-a dolazio neko ko je u tom trenutku formalno bio zaposlen u Telekomu Srbija.

Asada je, tako bar ispada po Vučićevim rečima, sporno što je Milijanu Obradović, majku Aleksandra Obradovića i bivšu finansijsku direktorku Krušika, nakon penzionisanja, od januara 2017. angažovao kontroverzni Petar Crnogorac. Kurir je u jeku afere o Branku Stefanoviću, pozivajući se na anonimne izvore, objavio da majka Aleksandra Obradovića Milijana radi za direktnu konkurenciju GIM-a, da je „bila u samom vrhu firme CPR Impeks“, da je od januara 2017. do 29. avgusta ove godine „bila organizator knjigovodstvenih poslova“, te da je pre tri meseca „naprasno spuštena na p o z iciju običnog računovođe“ i da se „pretpostavlja da su time hteli da prikažu u javnosti da ona nije neki bitan faktor u firmi“. Ono što su Kurir i njegov „izvor“ prevideli je da CPR Impeks nema licencu za trgovanje oružjem. Da nisu bili toliki amateri i da su se samo malo potrudili mogli su da provere da tu dozvolu ima jedna druga firma Petra Crnogorca, Tehnoremont, koji je i zaključio posao sa poljskim Natanom, a u stvari je firma-ćerka CPR Impeksa.

Drugu, ovoga puta verovatno namernu grešku, Vučić je napravio dovodeći u direktnu vezu „gospođa mamu lažnog uzbunjivača“ sa, kako je sam priznao, legalnim izvozom mina za Poljsku. Cela ova konstrukcija još manje pije vodu jer i Vučić - „otkud ja znam da li je Branko Stefanović bio u Krušiku, nisam mu ja mama i tata, a šta dokazuje i ako je bio, je li to zabranjeno?“ - sigurno zna da je Milijana Obradović u vreme kada su počeli pregovori o izvozu mina za Poljsku, u novembru 2015, bila zaposlena u Krušiku, a ne u privatnoj firmi Petra Crnogorca. Sadašnji pokušaji da se iz defanzive pređe u ofanzivu deluju suviše providno i trapavo i neće pomoći ni predsedniku, ni ministru policije, ni njegovom ocu. U suprotnom ispostaviće se da je ministar odbrane Aleksandar Vulin bio u pravu kada je u nedelju, gostujući na Radio Beogradu, primetio da „medijima nisu interesantne druge afere koje se pojavljuju, jer one ne mogu kao Krušik da naškode ministru Stefanoviću“.

Vlast, od izbijanja afere Krušik, i Aleksandra Obradovića i medije koji se time bave optužuje da nanose štetu namenskoj industriji i da rade zapravo u interesu nekih drugih zemalja koje imaju sličan proizvodni program kao i srpske fabrike naoružanja i vojne opreme. Pri tome uporno prećutkuju neke činjenice koje ukazuju da se stanje u Krušiku već neko vreme pogoršava, a sagovornici NIN-a tvrde da ništa bolje nije ni u drugim preduzećima namenske industrije.

NIN saznaje da je Nadzorni odbor Krušika 12. marta 2018, dakle 10 dana nakon što je istekao rok za vraćanje poslednje rate dugoročnog kredita od 449.966 evra, ovlastio tadašnjeg direktora Mladena Petkovića da u ime i za račun tog preduzeća od Srpske banke zatraži da se rok produži do 31. maja 2018. Krušik je, naime, od Srpske banke 2. februara 2016, na osnovu odluke Nadzornog odbora od 29. januara, zaključio ugovor sa Srpskom bankom o kreditu od 2,25 miliona evra. Kada je poslednja rata dospela za naplatu, Krušik očito na računu nije imao novca za to, pa je Srpska banka, pre nego što je produžila rok za još tri meseca, tražila da joj se dostavi odgovarajuća odluka Nadzornog odbora. U zapisniku sa sednice Nadzornog odbora, u koji je NIN imao uvid, navodi se da poslednja rata kredita od Srpske banke nije izmirena jer Krušik nije naplatio potraživanja od svojih dužnika.

Krušik je, dakle, tražio dodat-

na tri meseca za plaćanje dospele rate kredita, a u napomenama uz finansijski izveštaj, koje je dostavio Agenciji za privredne registre, između ostalog precizira se i da valjevskoj fabrici 31. januara 2018. tri privatne firme, kojima je mine isporučivala po privilegovanim cenama, u tom trenutku duguju oko sedam miliona evra – dakle 15 puta više od rate kredita za koju Krušik nije imao para na računu! NIN je već pisao da je krajem prošle godine Tešićev Partizan tek Krušiku dugovao 428,5 miliona dinara, GIM 194,8 miliona i Internešnal golden grupa iz Abu Dabija 200,5 miliona dinara. Tim pre je još čudnije što je, kako saznaje NIN, na sednici Nadzornog odbora Krušika, 27. novembra 2018. data saglasnost da to preduzeće od Srpske banke uzme novi kredit od dva miliona evra. Taj kredit dogovoren je samo osam dana nakon što je Mladen Petković napustio Krušik i prešao na mesto direktora Zastava oružja. Za taj novi zajam založene su, kao sredstvo obezbeđenja, brojne nepokretnosti i poslovni prostor fabrike iz Valjeva. U isto vreme dok Krušik stavlja pod hipoteku svoju imovinu da bi obezbedio novi kredit, GIM Gorana Todorovića postaje vlasnik ekskluzivnog poslovnog prostora u centru Beograda. Uvidom u katastar nepokretnosti NIN je utvrdio da je preduzeće koje je u pregovorima sa Krušikom z as tupao otac ministra policije kupilo 25. decembra 2018. dvoetažni lokal od 185 kvadratnih metara i garažno mesto na ekskluzivnoj lokaciji u Ulici Strahinjića bana, na teritoriji opštine Stari grad.

Novi dokument iz februara ove godine potvrdio je sumnje NIN-a da privilegovane firme ne samo što nabavljaju mine po povoljnijim cenama od drugih, već i da ih nekada dobijaju čak i ako nisu platile ugovorenu cenu. Iz tog dokumenta jasno se vidi da je GIM za kupca iz Saudijske Arabije ugovorio kupovinu 47.500 mina od 60 milimetara, 112.500 mina od 81 milimetar, 7.000 mina od 82 milimetra i 37.500 mina od 120 milimetara za 24,8 miliona dolara. Deo tog ugovora u iznosu od 5,5 miliona dolara realizovan je do kraja prošle godine, s tim što se posebno naglašava da je od isporučene robe „ostalo za naplatu 3.431.835 dolara“. Poznavaocima prilika na tržištu naoružanja to je prilično čudno, s obzirom na to da je u tim poslovima uobičajeno da se deo naručene robe plati unapred (obično oko 35 odsto), a ostatak pre nego što se roba isporuči.

Dok privatni trgovci beleže rast prihoda i profita od nekoliko stotina, pa i hiljada procenata, državne firme su u sve nezavidnijoj poziciji. O tome svedoči i to što je pre dve i po godine, 10. marta 2017. Vlada Srbije Jugoimportu SDPR bez kamate „pozajmila“ 1,16 milijardi dinara ili oko 9,4 miliona evra. To bi još i moglo da se donekle opravda da već 4. maja Vlada ovo „potraživanje“ nije konvertovala u kapital, što sa ekonomskog stanovišta nema nikakve logike, jer je i pre te „konverzije“ država bila 100 odsto vlasnik SDPR-a. Zato se stiče utisak da je ovom finansijskom gimnastikom samo zamaskirana bespovratna pomoć SDPR-u, koji mine Krušiku u mnogim slučajevima plaća od pet do čak 20 odsto skuplje od povlašćenih privatnih trgovaca, pa država parama svih poreskih obveznika mora da mu poboljšava „krvnu sliku“. A nekim privatnicima već je pomogla „brže, jače, bolje“.

VUK Z. CVIJIĆ, MILAN ĆULIBRK

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: NIN Strana: 1,18,19,20,21

Rubrika: Politika

Autori: Milan Ćulibrk

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: ZORAN BABIĆ TOTALNO NEOPOZIV

ZORAN BABIĆ TOTALNO NEOPOZIV

Totalno neopoziv

Iako je ostavku na mesto v. d. direktora podneo još 1. februara, dan nakon nesreće u kojoj je poginula Stanika Gligorijević, Babić i dalje upravlja Koridorima, jer Vlada do danas nije aminovala njegovu ostavku. Pri tome, on po zakonu ne bi ni mogao da bude direktor tog javnog preduzeća. Njegov jedini, ali očito najjači adut je članska karta SNS-a. Sve ostalo, izgleda, nije ni bitno

UNovom Sadu, na proslavi 11.

rođendana Srpske napredne stranke prva tri reda u novosadskom SPENS-u, na zahtev lidera Aleksandra Vučića, bila su rezervisana za „obične članove“ i simpatizere. Za ministre, članove Predsedništva, Izvršnog i Glavnog odbora stranke jednostavno nije bilo mesta u prvim redovima. Najbolju poziciju, sedište u četvrtom redu, dobila je nova članica SNS-a, doskora nestranačka premijerka Ana Brnabić.

Ali, već na prvom sledećem velikom slavlju, prilikom otvaranja poslednje deonice istočnog kraka Koridora 10, visoki funkcioneri vratili su se na stare pozicije. Dok je Vučić sa govornice objašnjavao da je na putevima kroz Sićevačku klisuru poginulo više ljudi nego u „omanjem ratu tokom 90-ih“, u prve „borbene“ redove probile su se predsednica Vlade Ana Brnabić, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović... To pregrupisavanje bi i imalo nekog smisla da odmah iza njihovih glava nije provirivao Zoran Babić, samo nekoliko metara udaljen od predsednika Srbije i u ovakvim prilikama neizbežnog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika. Nije li malo degutantno da je bez ikakvog blama na svečano otvaranje auto-puta došao bivši v.d. direktora Koridora Srbije, koji je ostavku na tu funkciju podneo još 1. februara, dan nakon saobraćajne nesreće u kojoj je automobil u kom se nalazio, 31. januara na naplatnoj rampi na auto-putu kod Doljevca, usmrtio Staniku Gligorijević? A i ako je došao, zar je jednom bivšem, takoreći otpisanom stranačkom aparatčiku mesto tik uz sadašnje najviše državne funkcionere?

Ispostavilo se, međutim, da je Babiću baš tu bilo mesto. Jednostavno, nije bivši. On je još uvek v.d. direktora Koridora Srbije, kao što je to bio i do 1. februara, kada je Skupštini tog javnog preduzeća napisao „neopozivu“ ostavku, koja je tri dana kasnije i formalno zavedena pod brojem U 1022 /19. Iz nekoliko različitih izvora NIN-u je potvrđeno da se Babić ponaša kao da se ništa nije desilo. Uz to, lako se može proveriti da on potpisuje sva dokumenta i odluke, a pojedini sagovornici NIN-a tvrde da ponekad i predsedava kolegijumima preduzeća.

Te navode posredno potvrđuju i podaci sa zvaničnog sajta Koridora, na kojem uz Babićevo ime i prezime i dalje stoji da je on v.d. direktora. I u Agenciji za privredne registre kao zvanični zastupnik Koridora prijavljen je upravo bivši šef poslaničke grupe SNS-a. Da, kojim slučajem, njegov posao radi neko drugi, ovi podaci mogli bi da se promene očas posla.

Sve u svemu, građane Srbije neko već više od 300 dana vuče za nos, jer su bombardovani informacijama na osnovu kojih su bili uvereni da Babić nije samo bivši šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini, već i bivši v.d. direktora Koridora. Pa, tekst njegove ostavke preneli su gotovo svi mediji u Srbiji. Istine radi, pisanoj ostavci je prethodila velika bruka, jer je neposredno posle nesreće, u kojoj je poginula majka dva sina, Babić zbijao najblaže rečeno neumesne šale - za Kurir je izjavio: „Sva sreća živ sam i još ću vas gnjaviti“. I bio je u pravu - još gnjavi građane koji su mislili da su mu zasluženo videli leđa.

Na stranu to što po Zakonu o javnim preduzećima direktora firmi, čiji je osnivač Republika Srbija - a Koridori spadaju upravo u tu grupu imenuje Vlada, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Iako je zakon stupio na snagu početkom marta 2016, Babića

je Vlada za v.d. direktora imenovala u maju 2017, ali bez javnog konkursa.

Ovo je, inače, postala sasvim uobičajena praksa ne samo aktuelne, već i nekih bivših vlasti, jer se na taj način na ključna mesta, kao v.d. direktora, postavljaju stra nački vojnici koji ne ispunjavaju zakonom propisane uslove da upravljaju najvažnijim javnim preduzećima. Šampion u toj kategoriji svakako je Babićev „polubrat“ (putevi - auto-putevi) i imenjak Zoran Drobnjak, koji je v.d. direktora Puteva Srbije punih 12 godina, od decembra 2007. On je politički preživeo četiri premijera - Vojislava Koštunicu, Mirka Cvetkovića, Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića - a videćemo hoće li u političku penziju ispratiti i premijerku Anu Brnabić.

Osim uslova vezanih za obrazovanje, radni staž, iskustvo u određenim delatnostima, poznavanje korporativnog upravljanja, organizacione sposobnosti, zakon propisuje i da direktor javnog preduzeća ne sme da bude član organa političke stranke. Ta prepreka se do sada po pravilu preskakala formalnim „zamrzavanjem“ članstva u stranačkim organima. Babić, međutim, ni to nije morao da uradi, jer za razliku od direktora, v.d. ne mora da ispunjava nijedan od nabrojanih uslova. Njegov jedini, ali očito najjači adut je članska karta SNS-a. Sve ostalo, izgleda, nije ni bitno.

Kao v.d. Babić nije morao ni formalno da zamrzne članstvo kao zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković, kada je 2012. izabrana za guvernerku NBS. Ali, zato je lider naprednjaka mogao javno da ga „riba“ na sednici Glavnog odbora SNS-a. „Koliko puta sam ti rekao Babiću što, bre, ideš u otmena letovališta na Brionima i na Hvaru... Nađi druga u Sopotu, a ne na Brionima“, grmeo je Vučić 17. juna, a tu poruku, jasno upućenu i drugim „nestašnim“ funkcionerima, prenele su sve televizije sa nacionalnim frekvencijama i provladini tabloidi.

Koliko je javnost obaveštena, Babić nije letovao u Sopotu. Mogao je sebi da priušti i skuplji aranžman, s obzirom na to da kao v.d. direktora Koridora od 8. maja 2017, kada ga je Vlada imenovala, ima mesečnu neto platu od 153.911 dinara. Tako bar piše u poslednjem izveštaju o imovini, koji je 27. februara 2018. dostavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Od tada nije dostavljao nove podatke, a po Zakonu o Agenciji funkcioneri (to važi i za direktore javnih preduzeća) izveštaj o imovini i prihodima moraju da podnesu u roku od 30 dana od dana izbora, imenovanja, postavljenja, ali i prestanka obavljanja javne funkcije. I to je posredan dokaz da je Babić i dalje v.d. direktora. Samim tim, za ovih 10 meseci koliko je prošlo otkako je podneo ostavku, a zapravo je ostao na istom mestu, on je građane Srbije koštao milion i po dinara, jer Koridori nemaju ni dinar sopstvenih prihoda i isključivo se finansiraju dotacijama i subvencijama iz državne kase, dakle novcem poreskih obveznika.

Još se mastilo na ostavci od 4. februara - taj datum stoji na pisanoj ostavci koja je dostavljena Nadzornom odboru Koridora - nije ni osušilo, a Babić je samo dva dana kasnije potpisao plan nabavki Koridora za 2019. Zatim je 2. aprila parafirao i Odluku o promeni osnivačkog akta preduzeća, a „autograme“ je nastavio da deli i 3. aprila, 20. juna, 5. i 24. jula, kada je potpisivao i izmene plana javnih nabavki za ovu godinu. Poslednjom izmenom predviđeno je dodatnih 900 miliona dinara za radove na izgradnji zaštitne galerije na kosini S6 na istočnom kraku Koridora 10. Kao razlog navode se „vanredne okolnosti koje imaju karakteristiku elementarne nepogode (opasnost od klizišta), što je prouzrokovalo hitnu potrebu za izvođenjem radova na izgradnji zaštitne galerije na kosini, radi njene sanacije, kao i sprečavanje pretećih posledica“. Zbog potrebe da se ti radovi obave u „najhitnijem roku“ zaobiđena je procedura javnih nabavki, već je posao dogovoren direktnom pogodbom, bez javnog poziva svim zainteresovanim kompanijama. Uz to, dodatni trošak od tri miliona dinara predviđen je za „konsultantske usluge u vezi sa sistemom menadžmenta protiv mita“!?

Vlada Srbije pokazala je da može, kad hoće, da bude veoma ažurna. Skupština Koridora je 7. novembra prošle godine usvojila izmene i dopune programa poslovanja Koridora za 2019, a premijerka Ana Brnabić i generalni sekretar Novak Nedić su, nakon odluke Vlade, svoje potpise stavili na taj dokument već 13. novembra, sa nalogom da se objavi u Službenom glasnik u . Za tu odluku Vladi i premijerki je, dakle, trebalo samo šest dana. Ni 50 puta više vremena, međutim, nije im bilo dovoljno da konstatuju ostavku Zorana Babića. Ili bolje rečeno nisu to, iz ovog ili onog razloga, hteli da urade.

Na pitanja zašto Vlada Srbije do danas nije konstatovala ostavku v.d. direktora Koridora Srbije Zorana Babića, koju je Skupštini Koridora u pisanoj formi dostavio još 4. februara ove godine, tako da on praktično i dalje upravlja tim javnim preduzećem; ko je formalno na sednici Vlade trebalo da pokrene to pitanje i da li se Vlada o tome izjašnjavala, a ako nije zbog čega i da li to što je Babić podneo ostavku može da predstavlja smetnju u funkcionisanju Koridora, NIN nije dobio odgovore ni od premijerke Ane Brnabić, ni od resorne ministarke Zorane Mihajlović.

OBabiću je javno najviše govorio predsednik SNS-a i Srbije. Preko Pinka mu je 20. septembra zamerio što osam meseci posle nesreće nije mogao da poseti porodicu Stanike Gligorijević iz Debelice kod Knja-

ževca, „a uspeo je u međuvremenu da ode u Grčku, Petrovac, Minhen (na utakmicu Bajerna i Crvene zvezde – prim.a.), na Brione“. Bivši šef poslaničke grupe „junački“ je podneo kritiku i poručio: „Znam da ću, koliko god bolele kritike, raditi deset puta više i odgovornije, kako bih i svom narodu i svojoj stranci, ali i našem predsedniku pokazao da poverenje koje mi je ukazao ni u jednom trenutku nije bilo uzaludno“.

Ako i nije izigrao poverenje predsednika, „najnapredniji mister lapsus“ je direktni krivac što je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović praktično slagao kada je 1. februara, nekoliko sati pre nego što se sam Babić oglasio, izjavio da njegov stranački kolega „više neće biti direktor JP Koridori Srbije“. Jer, iako je podneo ostavku, Babić i formalno i suštinski upravlja Koridorima.

Prošlog petka, 22. novembra, u Osnovnom sudu u Nišu počelo je suđenje vozaču Koridora Dejanu S. A na spisku oštećenih, na tabli ispred sudnice, prenose Južne vesti, uz ime supruga nastradale Stanike Gligorijević, nalazi se i – Zoran Babić. On se nije pojavio na prvom ročištu. Kao što za skoro 10 meseci, iako je to nekoliko puta obećavao, nije „imao vremena“ da porodici ubijene Stanike, njenom suprugu i deci lično izjavi saučešće. Ali, znao je da se posle prozivki čoveka kome se „divi i mentalno i fizički“ javno posipa pepelom: „Kad predsednik moje stranke i čovek u kojeg naš narod ima nepodeljeno i najveće poverenje javno kaže da sam u nečemu pogrešio i da sam kriv, onda ja sigurno nemam dilemu i svestan sam da je trebalo da neki moji postupci budu drugačiji“. Znao je i da se ispovedi Kuriru kako mu je bilo „izuzetno teško dok je slušao Vučića“. Problem je, međutim, u tome što je Babiću teško samo kad ga Vučić, iz nekih svojih potreba, uzme na zub i što reaguje samo na kritike svog stranačkog šefa, kao nekada u Skupštini na zvono Maje Gojković.

Kako li Babiću, ali i onima koji vuku građane za nos skoro 10 meseci, sa ove vremenske distance izgleda tekst „neopozive“ ostavke, u kojoj je napisao: „Iako sam bio samo saputnik, za mene kao čoveka to je dovoljan razlog da više ne obavljam funkciju vršioca dužnosti direktora Koridora Srbije. Bezbednost i sigurnost za sve učesnike u saobraćaju, to je ono što su bili i ostali moji ciljevi, tako da ja imam potpuno jasan motiv da podnesem neopozivu ostavku. Znanje, ali i moral, odgovornost i pre svega ljudskost i čestitost, osobine su koje u svakom od nas traži predsednik Republike Srbije. Nama se ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo. To je razlika koju Srpska napredna stranka, vođena Aleksandrom Vučićem, pravi u našem društvu i našoj državi. Budućem direktoru Koridora želim uspeh u radu i što manje teških momenata, a predsedniku, svojoj stranci i Srbiji stojim na raspolaganju“.

Babić je i u izjavi Tanjugu 1. februara ponovio da se naprednjacima „ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo“. Govoreći za Kurir, samo 24 sata ranije, zvučao je drugačije: „Sva sreća živ sam. I još ću vas gnjaviti“. Iako ove dve izjave zvuče kontradiktorno, one se zapravo dopunjuju. Naprednjaci znaju šta im je raditi, a Babić na s još gnjavi. Što i ne bi, ako je Babić u septembru 2013, pre nego što je SNS sve poluge vlasti stavio pod svoju kontrolu, uspeo na izborima za predsednika Vaterpolo saveza Srbije da pobedi nekada najboljeg vaterpolistu sveta Aleksandra Šapića?

Umesto snimka nesreće od 31. januara, koji je do sada izgleda jedini video Vučić (advokat oštećenih Božo Prelević tvrdi da u sudnici 22. novembra nije prikazan kompletan snimak, da su neki delovi isečeni i da se bez njih ne može utvrditi šta se stvarno tog kobnog dana dogodilo na naplatnoj rampi kod Boljevca i ko je bio za volanom „škode“), građani su dva meseca ranije na društvenim mrežama mogli videti jedan drugi snimak, od kojih im takođe nije bilo dobro. Na njemu se vidi kako se Babić, uz vino i tompus, veseli u društvu folk pevača Ace Lukasa, koji u poslednje vreme često nastupa kao muzička podrška na mitinzima SNS-a. Je li to ta „razlika koju SNS, vođena Vučićem, pravi u našem društvu i našoj državi“, o kojoj je Babić govorio? I nije li krajnje vreme da se o svemu izjasni i Vlada Srbije? Ili, kao i uvek, čeka da i o tome odluči jedan čovek? Ne Babić. On je već rekao da su „znanje, moral, odgovornost, ljudskost i čestitost - osobine koje u svakom od nas traži predsednik Srbije“, da se zato članovima SNS „ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo“. A znaju li ostali građani, koji imaju osećaj da im se Babić sve vreme podsmeva, šta je njima činiti?

MILAN ĆULIBRK

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Politika Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: D.J.S.

Teme: Korupcija

Naslov: Univerziteti poništavaju sporne diplome

Univerziteti poništavaju sporne diplome

Ministarstvo prosvete objavilo je zvanično objašnjenje šta

visokoškolske ustanove mogu da preduzimaju u problematičnim situacijama

Univerzitet, odnosno akademija strukovnih studija i visoka škola, nadležne su za ceo postupak i poništavanje diplome o stečenom visokom obrazovanju, ukoliko se utvrdi da diploma magistarskih i doktorskih studija nije rezultat samostalnog rada kandidata, to jest da je plagijat. Ovo objašnjenje juče je stiglo iz Ministarstvo prosvete zbog, kako nezvanično saznajemo, mnogobrojnih medijskih pitanja koja se odnose na proceduru poništavanja diploma osnovnih i doktorskih studija. Javnost i dalje „talasa” posle okončanja postupka kojim je Univerzitet u Beogradu utvrdio neakademsko ponašanje u slučaju izrade doktorske disertacije aktuelnog ministra finansija. I ne samo to - javno je postavljeno pitanje validnosti diploma još pet visokih funkcionera, među kojima je jedan doktor nauka.

U Ministarstvu prosvete sročeno je saopštenje u kojem ističu da su visokoškolske ustanove prava adresa za ova pitanja, aludirajući na visok stepen autonomije koji imaju.

Sve pomenute obrazovne ustanove nadležne su, ističu u ministarstvu, i za poništavanje diploma o stečenom visokom obrazovanju i u drugim slučajevima, sem plagiranja.

- Ukoliko visokoškolska ustanova utvrdi da postoje razlozi da se neka diploma poništi, a to ne uradi ministar prosvete, on najpre izdaje upozorenje i daje ustanovi rok od 30 dana da to učini. Ukoliko ni u tom dodatnom roku visokoškolska ustanova ne poništi diplomu, ministar obrazuje komisiju čiji je zadatak davanje stručnog mišljenja na osnovu kojeg se diploma poništava. Saglasno navedenom, ministar nema pravnog osnova da bez prethodno sprovedenog postupka na visokoškolskoj ustanovi koja je izdala diplomu obrazuje komisiju na osnovu čijeg mišljenja odlučuje o poništavanju te diplome - pojašnjavaju predstavnici Ministarstva prosvete i dodaju da ministar, po službenoj dužnosti, pokreće postupak za diplome koje su izdale neakreditovane ustanove. Te diplome se poništavaju kada se utvrdi da ustanova koja ih je izdala nije imala dozvolu za rad, naglašavaju u Ministarstvu prosvete.

D.J.S.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Politika Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: M. M.

Teme: Korupcija

Naslov: Zapisničarka privedena zbog odavanja službene tajne

Zapisničarka privedena zbog

odavanja službene tajne

Šabac - Zapisničarka Višeg javnog tužilaštva u Šapcu Danka P. (39) privedena je zbog sumnje da je u više navrata tokom ove godine odavala službene tajne, koje je saznala na svom radnom mestu, ugrožavajući na taj način brojne operativne obrade i bezbednost postupajućih službenika MUP i BIA”, navedeno je u jučerašnjem saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal.

Po nalogu ovog tužilaštva, inspektori SBPOK (Odeljenja za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala - Odsek za suzbijanje visoke korupcije) i BIA uhapsili su preksinoć osumnjičenu, koja se tereti da je izvršila krivično delo iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Kako se navodi, ona je kao daktilografkinja bila zadužena za obradu inicijativa za primenu posebnih dokaznih radnji - nadzora, komunikacije i kretanja osumnjičenih osoba.

Informacije do kojih je službeno dolazila - prema kojim osobama je u toku primena posebnih dokaznih radnji sa stepenom tajnosti „strogo poverljivo” - u više navrata ove godine saopštavala je neovlašćenim osobama.

Vest koja je u Šapcu odjeknula kao bomba, viši javni tužilac Zoran Obradović juče nije želeo da komentariše, upućujući medije na Tužilaštvo za organizovani kriminal i SBPOK.

Nezvanično se saznaje da je radno mesto uhapšene Danke P. bilo kod zamenika višeg javnog tužioca Milana Milutinovića, koji je i portparol šabačkog tužilaštva. Kao rođena Šapčanka, imala je širok krug poznanika.

  1. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Politika Strana: 2

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Obaveštajci ne stoje iza afere „Ibica”

Obaveštajci ne stoje iza afere „Ibica”

Beč - Iza afere „Ibica” ne stoji nikakva kriminalna organizacija, a ni obaveštajna služba, u to su sigurni članovi istražnog tima koji je uspeo da skupi dosta saznanja o pozadini video-materijala koji je srušio kako nekadašnjeg lidera Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc Kristijana Štrahea, tako i, indirektno, austrijsku vladu kancelara Sebastijana Kurca, prenosi Tanjug.

Prema trenugnom stanjustvari, najmanje dve osobe su planirale i sprovele akciju snimanja videa, pre dve godine, na Ibici, u kojem Štrahe jednoj navodnoj nećaki ruskog milijardera nudi državne poslove za finansijsku podršku njegovoj stranci, i to uz zaobilaženje kontrolnih organa.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Politika Strana: 10

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Đorđević: Kažnjavanje poslodavaca zbog rada na crno

Tjorđević: Kažnjavanje poslodavaca zbog rada na crno

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran ¦đorđević rekao je juče da zahteva od inspektora da maksimalno kažnjavaju poslodavce koji angažuju radnike na crno, navodeći da država preduzima sve mere kako bi omogućila bezbednost na radu. „Borba protiv rada na crno je u toku, trudimo se iz godine u godinu da bude sve efikasnija, sve je više kontrola”, rekao je 'đorđević na skupu o unapređenju rada lokalnih socijalno-ekonomskih saveta.

Prema njegovim rečima, da se ide u pravom smeru pokazuje i to što je

svemanjepogibija i sve manje zatečenih radnika angažovanih na crno. Istakao je da minietarstvo zahteva da poslodavci striktno poštuju zakon, ali i poziva radnike da traže svoja prava. „Mi smo tu da zaštitimo njihova prava, nismo krivi ako im se

nešto desi u slučaju da prihvate da rade mimo onog što im zakon omogućava, ali ćemo reagovati i tada”, rekao je "đorđević.

Govoreći o lokalnim socijalnoekonomskim savetima, ukazao je na važnost da oni funkcionišu, čime bi se bolje rešavali problemi koji se ne vide sa republičkog nivoa. „Ono što mi razmatramo na višem nivou nije možda toliko problematično za lokalni nivo ili se nekih od problema koji su interesantni za lokal mi ne dotaknemo”, objasnio je TZorđević.

Kako je rekao, cilj je da svi lokalni socijalno-ekonomski saveti zažive, ali je potrebno utvrditi koji je najbolji način da se to postigne. Podsetio je i da je, od kada je član republičkog socijalno-ekonomskog saveta, nastojao da sastanci saveta budu redovni i otvoreni za različita mišljenja jer se tako dolazi do najboljih rešenja.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Politika Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: A. Bojović

Teme: Korupcija

Naslov: Pravili lažne hrvatske pasoše za srpske i crnogorske kriminalce

Pravili lažne hrvatske pasoše za srpske i crnogorske kriminalce

Priveden predsednik romske zajednice zbog sumnje da je organizovao izradu lažnih dokumenata za „zemunce”, „škaljarce” i „kavčane”. Iza rešetaka i policajci

Hapšenjem 30 osoba u Hrvatskoj juče ujutro

počela je policijska akcija razbijanja kriminalne grupe koja se bavila izradom dokumenata za neke od najopasnijih kriminalnih klanova u Evropi.

Hrvatski mediji preneli su da su privođenja sprovedena na području Zagreba, Karlovca, Zadra i drugih gradova. Sumnja se da su pripadnici ove grupe iz Hrvatske nabavljali i izrađivali originalne pasoše za pripadnike „zemunskog klana” kao i za ozloglašene crnogorske kriminalne klanove -„škaljarce” i „kavčane”. Reč je o grupacijama koje su u vezi sa više desetina mafijaških likvidacija na nekoliko kontinenata, preneo je ,Jutarnji list”.

Hapšenja su, navodi se, obavljena sinhronizovano, a privedene su osobe od kojih se neke smatraju opasnim. Prema pisanju ovogzagrebačkog dnevnika, kao jedan od vođa ove kriminalne grupe označen je N. S. (49) koji je juče ujutro uhapšen na području Kozari boka u okolini Zagreba. Portal Dnevnik objavio je da je reč Nusretu Seferoviću, predsedniku Veća romskih udruženja Hrvatske.

Osim Seferovića, juče je privedeno i nekoliko policajaca za koje se sumnja da su pripadnicima grupe iz policijskog informativnog sistema MUP-a odavali podatke o identitetima hrvatskih građana koji bi bili pogodni da se na njihovo ime izrađuju lažni hrvatski dokumenti. Nezvanično, akcija hapšenja planirana je oko godinu dana.

Portparolka MUP-a Hrvatske, Marina Mandić, potvrdila je za Hinu da je širom Hrvatske sprovedena akcija privođenja među kojima ima i pripadnika policije, ne želeći da iznese više detalja. Očekuje se da se o ovom hapšenju oglasi i Uskok.

U dvorište kuće Nusreta Seferovića je pre tri godine tokom noći bačena bomba, o čemu su izveštavali hrvatski mediji. Eksplozivna naprava bačena je oko 1.20 sati, a u tom trenutku u kući je bilo više od 50 ljudi koji su mirno spavali ne očekujući da će ih probuditi zvuk eksplozije. U sklopu kuće nalazilo se nekoliko romskih lokala, ali i dečji vrtić za romsku decu. Nakon eksplozije bombe oštećena su vrata, prozor, fasada kuće, ali i četiri automobila koja su bila parkirana u dvorištu. Seferović je tada izjavio da nije primao nikakve pretnje i da ne zna da li je to bio napad na romsku zajednicu ili na njega. Rekao je da nikome nije dužan i da se nikome nije zamerio.

,Ja se ne bojim. Nisam se bojao tokom rata kada sam se borio kao branitelj, a ne bo-

jim se ni sada. Ali plašim se za svoju

decu i svoju porodicu, jer stvarno

ne znam ko bi hteo da nam na-

udi”, izjavio je Seferović 2016. za hrvatske medije.

Hrvatski mediji su ranije pisali io kriminalcima iz Srbije koji su imali lažne hrvatske pasoše. Prema ovim navodima, lažni pasoš Hrvatske imao je i Milorad Ulemek Legija, osuđen za ubistvo Zorana Tjinđića i više drugih ubistava. Takođe, članovi „zemunskog klana” Vladimir Milisavljević, Siniša Petrić i Vladimir Mijanović imali su pasoše na imena Damir Ignjatović, Goran Ljubišići Marijan Barišić, preneo je Jutarnji list”. Pišući o Hrvatskoj kao „meki” za srpske kriminalce, ,Jutarnji list” je naveo i da je Veselin Vukotić Vesko, 2006. godine, posle 16 godina bekstva, uhapšen u Madridu i kod njega je pronađen hrvatski pasoš na ime Ludvig Bulić. Darko Šarić, ali i Cvetko Simić, kum Luke Bojovića imali su originalne hrvatske isprave izdate u konzulatu Hrvatske u BiH. A. Bojović

  1. Bojović

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 1,12,13

Rubrika: Bez naslova

Autori: Predrag Popović

Teme: Korupcija

Naslov: VREME SMRTI I RAZONODE

Aleksandar Vučić je uveren da će doživotno ostati na vlasti. Ako je u pravu, u Srbiji bi uskoro mogli da budu održani vanredni predsednički izbori. Hronična oboljenja ga rasturaju, lekovi ne pomažu, snaga ga napušta, a to rade i najbliži saradnici i saveznici. O generalnoj probi ostavinske rasprave, koja se već vodi u vrhu naprednjačkog kartela, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekad bliski Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Kad se osvrne oko sebe, Vučić pretrne od

straha. U rukama svakog saradnika vidi lopatu, kojom će zatrpavati njegovu raku i svoje tragove kriminala i korupcije. Oblije ga znoj, holter EKG samo što ne eksplodira, a napune se pelene. Kako i ne bi kad zna da oni o njemu misle isto što i on o njima.

Zato se, po islasku iz VIP apartmana na Vojno-medicinskoj akademiji, fotografisao sa svojim šarplanincem Pakom, samo u njega ima poverenja. Pas mu se obradovao, mahao je repom. Vučića bi tako dočekao samo Marko Đurić, ali ne i Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Bratislav Gašić i ostali paraziti.

U ratnoj strategiji, koj om namerava da produži boravak na tronu, pripremio je uslove za čistku nepodobnih pripadnika dvorske svite, kao i nedovoljno lojalnih pojedinaca iz državnih institucija. Obezbedio je i podršku nekoliko značajnih saveznika s predatorskim apetitom, kojima je namenio zapažene uloge u medijima i na opozicionoj sceni.

Odbranu i poslednje dane finansiraće, po običaju, pljačkaškim pohodom na javne resurse, ugrađivanjem u besmislene, ali skupe megalomanske projekte. Za početak, mora da se obračuna s mangupima iz svojih redova.

Otkad j e ušao u politiku Vučić igra simultanku, sam protiv svih, kako protiv političkih saradnika, tako i protiv stranačkih kolega, kumova i ostatka sveta. Svakom gazdi je verno služio dok god je imao interes, da bi mu zabio nož u leđa.

Dok je bio u radikalima, zaklinjao se u vernost Vojislavu Šešelju (čak je i u crkvi potpisao priznanicu u kojoj je svojom čašću i decom garantovao da će se slepo izvršavati naloge voljenog vođe), a istovremeno je kopao raku za njegovu političku karijem. Na osnovu vlastitog iskustva, izdajnik se plaši izdaje.

Trenutno, najviše strahuje odNebojše Stefanovića. Što je Vučić nekad bio Šešelju, to je njemu Stefanović. Da se istorija ne bi ponovila, diktator je prihvatio prvo ulično pravilo: kad je sukob neizbežan, udari prvi.

Vučić već dve godine subverzivnim akcijama podriva Stefanovića. Kadrovskim rešenjima, izborom državnih sekretara

u Ministarstvu unutrašnjih poslova, suzbio je Stefanovićev uticaj.

Javnu kompromitaciju, kroz strogo kontrolisane medije, počeo je ofiranjem sumnjivih poslova ministrovog kuma Dmitra Đurovića, bivšeg direktora „Koridora Srbije“, koji je osumnjičen za višemilionske prevare.

Da ne bi bilo zabune, kako bi i funkcioneri SNS-a shvatili ko je prava meta, Vučić je stimulisao širenje skandala s lažnin diplomama Stefanovića, pa je čak i RTS morao da emituje prilog s konferencije za novinare Boška Obradovića, koji je tvrdic da ministar nije završio ni fakultet, a kamoli doktorske studije. Kasnije, namestile su se afere „Tate Granate“ Branka Stefanovića i klanakumovaPapića, štojedoprinelobržoj i efikasnijoj demontaži sumnjivog lica.

Tajno, iz duboke senke, antistefanović evskom kampanjom upravljao je lično Vučić. Šaptačku diverziju je počeo pošalicama o tome kako je dr Stefanović “ukrao sve što ima, kupio je samo diplomu”, da bi tu tezu nadugačko razrađivao u svojim, ali i u nezavisnim medijima. Svaki detalj kompromitujuće kampanje imao je konkretan povod, mnogo trivijalniji od stvarnih razloga za sukob u koji su se upustili dojučerašnji bliski saradnici.

U tragikomičnoj politikantskoj karijeri,

Stefanović je verno kopirao Vučića. S vejepodredio vlastitim lukrativnim interesima. Moral, pravdu i istinu odbacio je kao nepotreban teret, pa se prepustio zgrtanju novca. U smutne poslove, kao i vođa, uvukao je najbližu rodbinu, pre svih oca, brata i aktuelnu supragu.

Stranačku i državničku funkciju upotrebljavao je za širenje uticaja i   stvaranje kadrovske mreže, koja je u Beogradu preuzela primat u odnosu na Vučićevu frakciju.

U borbi za prevlast u stranci, tokom prošlogodišnje kampanje za lokalne izbore, braća Vučić su pokušali da mu skrešu krila. Malim unutarstranačkim pučem, Andrej Vučić je preuzeo kontrolu nad šest odbora u najvažnijim beogradskim opštinama, među kojima su bili Stari grad, Savski venac i Novi Beograd. Na isti način, pokušali su da na svoju stranu privuku određene funkcionere MUP-a i vođe navijačkih gmpa, koji su do tada bili pod Stefanovićevim patronatom. Kad su Vučići shvatili da je Stefanović mnogo ozbiljniji protivnik nego što su očekivali, bilo je kasno.

Kontranapad je bio žestok. Na Stefanovićev

zahtev, navijači Crvene D zvezde i Partizana počeli

su da skandiraju “Vučiću, pederu” i “Vučiću, spasi Srbiju i ubij se”. S tim je ¦ uspeo samo da iznervira šefa, ™ a mnogo značajniji udarac

zadao mu je izbacivanjem Dijane Hrkalović iz MUP-a.

Dok je bila na funkciji

??Hdržavnog sekretara, ??L Hrkalovićka je postupala

isključivo u interesu i po ?L nalozima Aleksandra HVučića. Formirala je 1 paralelni centar moći, koji je ' upravljao akcijama MUP-a. Za specijalne zadatke, v bezbednosne i političke, ? angažovala je policajce koji

su odgovarali samo njoj.

Takav odnos snaga trajao je sve do maja ove godine, kad je Stefanović posetio Sjedinjene Američke Države.

Posle razgovora s vodećim ljudima američke obaveštajne zajednice, od CIA i FBI do DEA, uz podršku za vođenje resora, Stefanović je dobio i status partnera u predstojećim političkim akcijama, koje za cilj imaju sputavanje Vučića na svim nivoima, uključujući i Srpsku naprednu stranku.

Stefanović je Amerikancima dao informacije koje su omogućile zaplenu 17 tona kokaina u Filadelfiji. Posle toga, po istoj proceduri presečeni su švercerski kanali kojima je droga iz Južne Amerike prebacivana u Spaniju i Grčku. U osvetničkom zanosu, ljut zbog medijske hajke kojoj su izloženi on i njegov otac, Stefanović je nedavno izvršio još tri udara na srpski narko kartel.

U Staroj Pazovi, na lokalitetu “Petrović salaš”, u plastenicima kompanije “Jovanjica”, otkriveni su zasadi marihuane. Policija nije ni reč objavila o toj akciji, samo je Radiotelevizija Vojvodine emitovala kratak prilog. Međutim, i to je bilo dovoljno da se kompromituje vrh vlasti. Vlasnik “Jovanjice”, najvećeg srpskog proizvođača organske hrane, Predrag Koluvija, nije samo izdašni sponzor Srpske napredne stranke, nego i intimni prijatelj ministra odbrane Aleksandra Vulina.

- U Srbiji imamo 146.000 registrovanih korisnika novčane i socijalne pomoći, a na imanjima kao što je ovo imamo manjak sezonskih radnika. Sve ovo bi moralo da bude pokazatelj šta bi trebalo da radimo i kuda treba da idemo - rekao je Vulin prilikom posete plantaži “Jovanjice”.

U radničkom kombinezonu, s osmehom na licu, Vulin je pred kamerama čučnuo i prihvatio se posla. Na svom sajtu, hvalospeve na račun druga Koluvije gamirao je sa čak 86 fotografija i tri video klipa.

Dok su njih dvojica pozirali pred kamerama, diveći se raznim sortama paradajza, paprike i krastavaca, u susednom stakleniku je bujala marihuana.

Zločesti kritizeri u THC-u pronalaze objašnjenje Vulinovih, blago rečeno, neobičnih izjava i postupaka, ali od te teme, ma koliko bila zanimljiva, važnija je odluka policije da upadne u plantažu marihuane, čiji vlasnik je u izuzetno bliskim odnosima s vodećim ljudima

naprednjačkog kartela.

Istog dana, 200 kilometara severnije, mađarska policija je presrela kamion s robom preševske firme “Fluidi”. U ambalaži, umesto soka, otkrivene su cigarete i heroin. Ne zna se koliko kamiona i skupocenog tovara je već prošlo na švercerskoj maršruti od Kosova, preko Preševa i cele Srbije u Mađarsku, pa dalje, na tržište zemalja Evropske unije. Odnosno, možda zna ministar Stefanović, koji se nije zvanično oglašavao ni o ovom slučaju.

Kad je na društvenim mrežama počeo da se vrti snimak koji je napravila mađarska policija, Stefanović je saradnicima iz MUP-a rekao da ne zna detalje, ali da nije iznenađen što je kamion sa cigaretama i drogom bez problema prešao celu Srbiju. N a konkretno pitanje čija je droga, ministar je rekao da bi odgovor trebalo da ponudi Dragan Stevanović, zvani Boske, državni sekretar u Ministarstvu privrede i šef naprednjaka Pčinjskog okruga.

U svom sluzavom stilu, Stefanović je prebacio odgovornost na Bosketa, da on prizna kako narko biznis u Srbiji kontroliše Vučić. Da nije tako, ne bi mogli ovakvi tovari da se opušteno transportuju i to pod pratnj om.

Za razliku od ta dva slučaja, medijsku promociju dobilo je hapšenje Mladena Novakovića, zvanog Tocilo. Narko diler iz Američa, kod Mladenovca, pao je sa 77 kg heroina i pola kg kokaina. Tocilo je drogu nabavljao u Turskoj, da bi je plasirao na tržišta u Srbiji, Crnoj Gori i Austriji. Režimski mediji detaljno izveštavaju o poslovima mladenovačke ekipe, ali niko ne pominje njene veze s jednim od kumova Aleksandra Vučića.

Pošto je šverc narkotika, uz pranje para, najunosnija privredna delatnost naprednjačkog kartela, logično je što je Vučić pojačao pritisak na Stefanovića. Za napad iskoristio je afere u kojima učestvuju ministrovi kumovi i najbliži saradnici Goran i Aleksandar Papić.

Goran Papić, zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, pažnju javnosti je privukao prošlog meseca, kad je, uz pomoć kolege, zverski pretukao Dejana Pejovića, poznatog beogradskog ugostitelja. Siledžija s policijskom značkom, ohrabren kumstvom s ministrom policije, Papić je na

delu pokazao agresivnost svojstvenu svim naprednjačkim primitivcima.

Međutim, tim postupkom naneo ic veću štetu kumu Stefanoviću, negu Pejoviću.

Dok se borio za uticaj u MUP-u, Stefanović je radio isto što i Vučić, u službu je ubacivao svoje kadrove, među kojima je bio i Papić. lako se školovao za mesara, Goran Papić je karijeru gradio kao konobar u restoranu svog oca. Iz tog biznisa, pre pet godina, prešao je direktno u MUP Srbije. Prošao je nekoliko

kratkih kruseva, kako bi mu se olakšao uspon u policijskoj nomenklaturi.

Papić se, pričaju njegove kolege, posebno istakao špijunskim aktivnostima dok je bio raspoređen u kabinet ministra policije, zadužen za poslove bezbednosti. Nezvanično, po intemom nalogu kuma ministra, bio je zadužen za praćenje određenih opozicionara i novinara, pa i državnih funkcionera.

Jedno vreme je u stopu pratio bivšeg novinara Svetomira Maijanovića, aktuelnog savetnika za medije Zorane Mihajlović, potpredsednice Vlade i ministarke saobraćaja i infrastrukture. Mihajlovićka je na mere stavljena krajem 2016. godine, kad je formirala Radnu gmpu, koja je istraživala sporno poslovanje Stefanovićevog glavnog kuma Dmitra Đurovića.

lako je imao zadatak da preko Marjanovića otkrije u čijem interesu Mihajlovićka vodi istragu kompcije u “Koridorima”, Papić nije uspeo. Umesto tom temom, Marjanović se bavio samo stajlingom gospođe ministarke, pripremao joj je programe za dijete i organizovao odlaske na pilates. Bivši novinar je bio jako ponosan na uspeh u redizajniranju ministarke. Malo-malo, pa je objavljivao promotivne intervjue u kojima se ona hvalila kako je smršala 14, pa 18, pa još 12 kilograma. Da je to istina, ispalo bi da joj je Maijanović pomogao da za dve godine istopi 448 kilograma. S tog zadatka je Papić skinut kad ga je BIA raskrinkala. Mesar i njegov kum nisu pretpostavili da Marjanović mnogo duže sarađuje s tom službom.

Dmgi prljavi posao Papić je obavio mnogo uspešnije. Na meti mu se našao Branko Miljuš, bivši direktor dnevnog lista Pres. Miljuš je postao sumnjiv kad se uključio u predsedničku kampanju Vuka Jeremića. Posle fijaska, šetao je od nemila do nedraga, od Vučićevog kuma Gorana Veselinovića, vlasnika nedeljnika Ekspres, do Dragana Đilasa. Papićjeučestvovao u hapšenju Milana Dabovića, brata košarkašice Ane Dabović, koji je u septembm 2016. godine uhvaćen s dva i po kilograma kokaina. Pošto je tada Đilas bio u vezi s Dabovićkom, naprednjački mediji sad pokušavaju da Papićev vandalski skandal prikažu kao osvetu lidera Stranke slobode i pravde. Od tih besmislica mnogo su važniji dokazi koji inkriminišu Stefanovića i Papića.

- Goran Papić, s nadimkom Konobar, sada je “nova Dijana Hrkalović”. Na vrhu kriminalne p ir amide nalaze se braća Vučić, a onda redom ide niz kriminalnih krugova. Tu se nalazi i Stefanovićev kum Papić. Za četiri godine je stigao do mesta zamenika načelnika SBPOK-a, čemu ne mogu da se nadaju ni školovani, iskusnipolicajci sa više od 20 godina službe. Papićje prešao put od kabineta ministra, preko odeljenja za opservaciju i dokumentaciju, službe z.a specijalne i istražne metode, pa do SBPOK-a. Za Papića se vezuju nikad razjašnjene afere

nezakonitog prisluškivanja iza kojih je stajala Hrkalović ka - tvrdi Boško Obradović, predsednik pokreta Dveri.

Obradović je postavio pitanje gde je danas Dijana Hrkalović i da li je promenila identitet. Kadjoj je Stafanović dao nogu u donji deo leđa, Hrkalovićka je nestala s političke scene. Određeni pojedinci su tvrdili da je odmah iz Beograda otišla u

Crnu Gom, u Kotor. Šta je tamo radila može da se nasluti iz izjave Marka Bastaća, predsednika beogradske opštine Stari grad koji je indirektno optužio" Hrkalovićku da je “član, ako ne i vođa kavačkog klana”. Još . nema konkretnih dokaza za njeno I članstvo u kavačkom, ali ima za ji aktivnosti u Vučićevom klanu.

Vučić je Hrkalovićki opet poverio zadatak da rovari protiv Stefanovića. Po njegovom nalogu, Hrkalovićka je nedavno posetila Vojislava Sešelja, kome je prenela instrukcije kako da u medijima proziva Branka i Nebojšu Stefanovića. Gde Vučić okom, Šešelj skokom. Otud izjave vojvode o aferi s prodajom naoružanja, u kojima starijeg Stefanovića optužuje za povlašćen položaj, a mlađeg za trgovinu uticajem i sukob interesa.

To je samo početak Šešeljeve kampanje, tek će se videti kakve

je sve kompromitujuće informacije dobio i kako moradaihplasira.

Uporedo s tim, Vučić u obračunu koristi i Bezbednosno-informativnu agenciju. Istog dana kad je održano pripremno ročište po tužbi Branka Stefanovića protiv Njegomira Kilibarde, u medijima su objavljeni krunski dokazi koruptivnih aktivnosti ministrovog “Tate Granate”. Kilibarda je, u februaru ove godine, izjavio da mu je Branko Stefanović nudio 300.000 evra kao pozajmicu tokom pregovora oko prodaje hotela “Sumadija” na licitaciji.

Kad su pregovori zapeli, batinaš: su upali u hotel i demolirali sve štc su stigli. Prve informacije o tom skandalu obj avio je Magazin Tabloid. KadjeKilibardapriznao šta se desilo, Stefanović gaje tužio za uvredu. Dok je trajalo ročište u beogradskom Drugom osnovnom sudu, iz arhiva BIA, preko nekih saradničkih medija na društvenim mrežama objavljen je tajno snimljeni telefonski razgovor Kilibarde i Aleksandra Papića, rođaka Gorana Papića, najbližeg saradnika Nebojše Stefanovića. U tom razgovoru, Papić je nudio 20.000 evra Kilibardi, “to je za vas lično, nema nikakve veze ni sa kakvim dogovorom”. Kilibarda je očekivao 100.000 evra, bio je nezadovoljan cifrom, kao što su sad otac i sin Stefanović biti nezadovoljni Vučićevom zloupotrebom BIA.

Zloupotreba bezbednosnih službi, uz medijsku hipnozu, predstavlja osnovu na kojoj Vučić gradi svoje politikantske prevare. Usluge BIA on koristi protiv svih targetovanih pojedinaca, svejedno da li su u pitanju opozicionari, novinari, tajkuni, kumovi ili stranačke kolege. No, i u BIA ima ljudi koji mu drmaju kavez, pa je rešio da kontrolu službe prepusti nekome u koga ima više poverenja od Bratislava Gašića.

O razlozima za prekid saradnje Vučića i Gašića već je pisano na stranicama Magazina Tabloid, a zvanično objašnjenje smene direktora BIA biće pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja. Uostalom, to je i smisao poruke koju mu je Vučić uputio preko posrednika: “Gašiću, bolestan si, idi na svoj ranč u Lomnici, leči 5e...”

Kad će doći do promene u vhu BlAzavisi samo od Vučića. Čeka se njegova odluka, koga će izabrati za Gašićevog naslednika. Zoran Petrović, zet Slobodana Tešića, tone na listi pretendenata na direktorsko mesto. lako mu je olakšavajuća okolnost to što je “čovek iz službe”, usled afere o prodaji naoružanja, u kojoj tast Tešić ima zapaženu ulogu, slabe su mu šanse da ga Vučić promoviše u direktora BIA i time dodatno iritira normalni deo Srbije. Naravno, ni to nije isključeno, ali zasad su se kao favoriti izdvojil i N iko la Selaković i Bruno Đuran.

Selakoviću se svidela

ideja da napusti mesto generalnog sekretara Predsedništva i pređe u BIA, da i službu do kraja uništi, kao što je uradio s pravosuđem dok je bio ministarpravde. Vučić ne sumnjau Selakovićevu

lojalnost, ali on mu je potreban za spletkarenjenapolitičkoj sceni.

Zato se kao upotrebljivo rešenje nameće Đuran, bivši vlasnik trgovinskog preduzeća “Socks BMD” i večiti šef kabineta. Otkad su naprednjaci preuzeli vlast, Đuran je bio šef kabineta ministra finansija Zeljka Sertića, a sad beogradskog gradonačelnika Zorana Radojičića. Na tim pozicijama Đuran nije stigao da se javno kompromituje, a bespogovomim izvršavanjem naređenja dokazao je neophodne kapacitete zauspon I* unaprednjačkoj hijerarhiji.

Uz promene u BIA i predizbornoj kadrovskoj klackalici u SNS-u, Vučić namerava da na medijski ' front isturi tešku artiljeriju.

Uredničke obaveze u televiziji

Pink već je nezvanično preuzeo brat Andrej, za koga se tvrdi da upravlja svim segmentima propagandnog programa, kojim defiluju opskurni tipovi poput Bože Spasića, Lazara Lešnjaka, Saše Adamovića i ostalih od te fele. Pošto mu namšeno zdravlje ne dozvoljava da pod svoje uzme i Radio-televiziju Srbiju, Andrejaćenatoj dužnosti odmenitipodjednako provereni kadrovi. Pred redovne izbore za funkcije u Javnom servisu, Vučić je mesto glavnog urednika Informativnog programa obećao Nebojši Lj. Stefanoviću, koji se na tom poslu nalazi već 15 godina.

U svom stilu, Vučić je isto obećanje dao i Dragani Sotirovski, bivšoj novinarki i funkcionerki Demokratske stranke, danas članici Glavnog odbora SNS-a i načelnici Nišavskog upravnog okmga.

Po tom modelu, za izbor na mesto direktora RTS-a Vučić je podržao oba samozvana kandidata, Zorana Panovića i Vladimira Vuletića. Ipak, neće biti iznenađenje ako i njih izigra, pa u finalu ne izabere trećeg člana Upravnog odbora RTS-a, svog omiljenog bota Nebojšu Krstića. Nervozan zbog pritisaka opozicij e na RTS i REM, posle nedavne diskusij e s parlamentarcima Evropske unije, Vučić je pristao da po hitnom postupku budu izabrana tri nova člana REM-a, a najavio je i smenu u vrhu te institucije.

- Opoziciji smeta Olivera Zekić. Dobro, smenićemo je, napustiće REM i biće izabrana za glavnu urednicu Informativnog programa RTS-a. Neka Krle i Zekićka vode RTS, pa će lopovi iz opozicije dobiti što su tražili - preti

Vučić.

Ideja je toliko sablasna da deluje realno. Za realizaciju svih podlih planova u okviru ratne strategije za odbranu trona, Vučić je napravio i finansijsku konstrukciju. Iz predizbomog budžeta izvlačiće novac za potrebe stranačke kampanje, a lične potrebe zadovoljiće ugrađivanj em u nekoliko novih megalomanskih projekata.

Pored već razglašene namere da u izgradnju šest fudbalskih stadiona iz budžeta izdvoji oko 500 miliona evra, Vučić priprema novi trik. Uz tzv. Nacionalni stadion, na livadama pored Surčina namerava da podigne još jednu verziju “Beograda na vodi”.

Pored stadiona, planira da tamo izgradi stampeno-poslovni kompleks, ali i nekoliko sajamskih hala, plus srpsku verziju Diznilenda. Stari Sajamjeftino će prodati samom sebi, na ime nekog Srđana ili Zvezdana Milovanovića, kako bi proširio “Beograd na vodi”. O istom trošku, koji će podmiriti građani, dobro će profitirati izgradnjom objekata za surčinski sajam i Diznilend. Na taj način, Srbija će dobiti još jednu ogromnu mašinu za pranj e novca.

Vučić je mnogo hteo, mnogo započeo, a da li će uspeti da dokrajči Srbiju ne zavisi samo od njega. Nažalost, ne zavisi ni od opozicije. Na ishod njegovog pljačkaškog pohoda više utiču, kako sam kaže, hronična oboljenja.

Otvorio je sto frontova, nasrće na sve i svakoga, a svaki poraz može da bude fatalan po njega. Na vrhuncu moći, A1 Kapone nije ni pomislio da će pasti na porezu. Tako i AV Kapone u svakom časumože dapadne u obračunu sa Stefanovićima, opozicijom, slobodnim novinarima ili bilo kojim građaninom.

U takvim okolnostima, Vučić predstavlja najveću pretnju samom sebi. Kad bi bio pametan, zaustavio bi se, odustao od diktatorskih ambicija, pomirio bi se sa sudbinom i počeo da priprema odbranu od optu žnic e s kojom će, pre ili kasnije, morati da se suoči. Vučić to zna, ali ne može da se l 1., i ..i., :.. a

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 1,4,5

Rubrika: Na Nišanu

Autori: Milovan Brkić

Teme: Korupcija

Naslov: KAKO SE KALIO I UGASIO VOĐA

Nakon što je objavio da je hronično bolestan, da se jedva izvukao na VMA, Vučić je zbunio sve one koji su ga podržavali i koristili kao udarnu pesnicu da se Srbija opljačka, satre, demonizuje, da se njeni građani rasele, a dovedu opasni Ijudi iz Avganistana, Pakistana, iz islamskih i arapskih zemalja, da sa ovih prostora krenu na Evropu, da je trećesvetizuju. Vučić je odavno smrtno oboleo, što je bilo poznato Sorošu, Palmeru, Merkelovoj, Si Đipingu, ali su ga, tako smrtno bolesnog, promovisali kao lidera na Balkanu, čoveka sa vizijom (smrti)... Da li imamo pravo da tu bandu koja nas je preko Vučića starla, privedemo pravdi?

Milovan Brkić

Na Regionalnom samitu zemalja

Zapadnog Balkana, koji je održan od 9. do 11 novembra u Ohridu, učestvovali su makedonski i albanski premijeri Zoran Zaev i Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Poslednjeg dana samita, kad je objavljen sporazum o “Malom Šengenu”, u tajnu posetu Makedoniji stigao je Aleksandar Soroš, sin Džordža Soroša, multimilionera i osnivača Fonda “Otvoreno društvo”.

Mlađi Soroš je na skopski aerodrom stigao privatnim avionom, da bi vojnim helikopterom bio transportovan u Ohrid. Posle zajedničkog sastanka s trojicom “najkorumpiranijih balkanskih političara”, kako je Zaeva, Ramu i Vučića opisao skopski nedeljnik Republika, Soroš je održao separatne razgovore sa ovom trojicom.

Sa Zaevom i Ramom je utvrdio količinu novca, kojim će njegov Fond finansirati kampanju pred izbore u Makedoniji, sa ciljem da albanski glasači podrže Zaeva. (Gospodina Zaeva Beograđani znaju kao simpatičnog dugogodišnjeg prodavca paprika na Kalenić pijaci.)

lako “Otvoreno društvo” zagovara transparentnost, pregovori su bili tajni, daleko od očiju javnosti. Tek kad je vest objavila makedonska redakcija Radija Slobodna Evropa, kabinet Zaeva je priznao da je došlo do susreta.

“Na sastanku o novoj regionalnoj inicijativi za Zapadni Balkan učestvovali su predstavnici Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Regionalnog saveta za saradnju, kao i zamenik predsednika Fonda “Otvoreno društvo” Aleksandar Soroš, koji se zalaže za unapređenje ljudskih prava i razvoj javnog zdravstva i obrazovanja. Nema ništa tajno u novoj inicijativi zemalja Zapadnog Balkana, ta inicijativa je dobra za Balkan i za život svih građana u regionu”, navodi se u saopštenju.

Soroš je s Vučićem razgovarao o nastavku prihvata migranata s Bliskog istoka u Srbiji i zajedničkoj strategiji za predsedničke izobre u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na prošlim izborima, Vučić je donirao dva miliona dolara Hilari Klinton, kandidatu Demokratske stranke. Soroš očekuje da Vučić i sledeću kampanju demokrata podrži finansijski i logistički.

Konkretno, razgovarali su o načinu na koji bi srpska vlast mogla da pomogne u podrivanju pozicija Donalda Trampa. Soroš je predložio da se to realizuje po modelu koji je nedavno primenjen u Ukrajini.

Istraživačka mreža OCCRP, koju fmansira Soroš, pre mesec danaje otvorilajoš jednu aferu, kojom namerava da kompromituje predsednika Trampa. Ta mreža, koja ima odeljenje i u Srbiji (KRIK), objavila je izveštaje o Trampovoj umešanosti u unutrašnja pitanja Ukrajine. Prema informacijama koje je OCCPR-u dao anonimni pripadnik CIA, Tramp je zahtevao da ukrajinska vlada ne smeni javnog tužioca. Navodno, tužilac je smenjen jer je pokrenuo istragu o poslovanju naftne kompanije Hantera Bajdena, sina Džoa Bajdena. Stariji Bajden je trenutno vodeći kandidat demokrata za predsedničke izbore, pa je, prema OCCPR-u, Tramp zahtevao od ukrajinske vlade da omogući javnom tužiocu da dokaže kako Džo

Bajden zloupotrebljava uticaj da zaštiti svog sina i njegove sporne poslove. • Soroš je od Vučića

zahtevao da na sličan način kompromituje Trampa ili njegove saradnike, kako bi u američkoj javnosti predstavljen kao apsolutista, koji funkciju

predsednika upotrebljava za lične interese.

Očigledno je na delu ‘’duboka država” u Sjedinjenim Državama, koja pokušava da obori administraciju predsednika Donalda Trampa i svet uvede u novi haos, neslućenih raz mera i podledica. Kimberley Strassel napisala je knjigu Resistance (Atallcosts) o delovanju "duboke države” koja, zloupotrebljavajući ekonomsku moć prebogatih pojedinaca, pokušava da porobi građane Sjedinjenih Država, a potom i planetu. Pokušaćemo da objavimo prevod ove knjige, ako uspemo da nađemo sponzora. Za sada, sponzorstva od Ambasade SAD-a u Beogradu, preko USAID-a još dobijaju samo Soroševe perjanice.

Odmah, nakon sastanka u Skoplju, koji je izazvao veliku uznemrienost u regionu, naročito u Grčkoj i Crnoj Gori, jer se na ovaj način stvara Velika Albanija, oglasio se i lični izaslanik predsednika Trampa, ambasador u Berlinu Ričard Grenel, koji je saopštio daje ova ‘’mini EU” moguća samo ako je u njoj i Kosovo!

U Srbiji je reagovala i Srpska radikalna stranka, optužujući Vučića da je, praktično, mimo Ustava i bilo koje odluke, priznao nezavisnost južne srpske pokrajine.

Soroševo špartanje Balkanom uznemirava Belu kuću i Pentagon.

Francuski predsednik Emanuel Makron je brzo regovao, poručivši da će Evropska Unija ”naći dmgi model saradnje sa Zapadnim Balkanom”, sve pod uslovom da ove drževe ispune uslove u pogledu ljudskih prava, vladavine prava (nezavisnost sudstva, policije, tužilaštava) i medija. A što sadašnji režimi to nikako ne mogu da sprovedu.

Da je sastanak u Ohridu bio

kontraproduktivan, govore i reakcije mentora ova tri mafijaška bosa.

Na sastanak intemacionale narodnih partija Evrope koji je održan u Zagrebu, mada je bio pozvan, Vučić nije otišao jer mu je nemačka kancelarka Merkel zapretila da se sa njim ne želi sastati, niti rukovati.

Izolacija Vučića, Zaeva i Rame uslediće vrlo brzo. A to govore i reakcije važnih ljudi iz Prištine, počev od Albina Kurtija, budućeg premijera samoproglašene Vlade Kosova, pa do još uvek premijera u ostavci Ramuša Haradinaja, koji je optužio albanskog premijera kao opasnog kriminalca, koji šuruje sa Hašimom Tačijem i Vučićem.

U Grčkoj se uveliko sprovodi predkrivični postupak protiv bivšeg premijera C'iprasa, koji je novcem Angele Merkel na vlast doveo Zorana Zaeva, sa ciljem da omogući Albancima iz Makedonije da dođu u poziciju da se odvoje i pripoje Velikoj Albaniji, a time destabilizuje i Grčku i Crnu Gom, kao i zbog velikih finansijskih mahinacija.

I Vučić je u fazi potpune izolacije. Turski predsednik Redžep Erdogan traži da Srbija Ankari ispomči prihvaćenog državljanina Mohameda Dahlana, organizaora trgovine omžjem za ISIL i prikupljanja novčanih sredstava za ovu državu, zbog organizovanja puča u Turskoj i organizovanja ubistva američkog državljanina novinara Kašogija, koji je ubijen po nalogu kraljevske porodice iz Rijada. Vučić ne ne sme da ga isporači, a turski predsednik je sasvim ozbiljan u tom zahtevu.

Po nalogu Tužilaštva, Sud za ratne zločine koje je počinila OVK-a na Kosmetu, oduzete su putne isprave većem broju sadašnjih naj viših državnih rakovodilaca, protiv kojih su već pripremljene optužnice i biće prebačeni u Hag, u pritvorsku jedinicu, koja je već preuređena za prijem novih lica, kao i sudnice dosadašnjeg Tribunala za ratne zločine na prostorima bivše SFRJ.

Da bi se stišao bes radikalnih Albanaca u Prištini, do hapšenja će doći i u Srbiji. I to najkrapnijih mafijaša iz Vučićevog kartela. Nova tužiteljka Evropske Unije Lora Kovesi, koja je u Rumuniji privela pravdi više od 2.600

-asa, o su

i predsednik Vlade Rumunije pobegli u Srbiju i dobili državljanstva, preko Euleksa sprovodi istragu, koja je poznata pod nahivom Firma, zajedno sa ameičkim agencijama DEA, FBI-a i Agencijom za sprečavanje pranja novca.

Trgovina oržjem za Islamsku državu, u kojoj je umešan državni vrh Srbije, braća Vučić i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, i njegov otac Branko, takođe je u fascikli gospođe Kovesi. U toj akciji se uveliko privodi kraju i istraga trgovinom oružjem i korupcijom koju je izvršio bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, sa svojim pomoćnikom i kumom Ilijom Pilipovićem i tadašnjim direktorom Jugoimoprt

SDPR-a Stevanom Nikčevićem, od koje se ovajdio i bivši potpredsednik Sjedinjenih Država Džo zef Bajden, koji je pretnjom srpskom predsedniku Borisu Tadiću, sprečio da zamenik javnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala Jovan Jovanović podigne oprtužnice.

Tadašnji tužilac Miljko Radisavljević je iz ovog predmeta, teškog nekoliko hilj ada stranica i dokumenta, sklonio većinu dokaza, ali su oni ‘ ’rekonstruisani” i u posedu su Evropola.

Sasvim je izvesno da će Evropol, po instrukcijama gospođe Kovesi, čiji izbor je bio pod znakom pitanja, zbog protivljenja evropskih mafijaša, ali su ga podržale Sjedinjene Države, podići optužnice u aferi trgovine oružjem za ISIS.

Srbija, bolje reći tiranin Aleksandar Vučić, je pred ultimatumom Kongresa Sjedinjenih Država da uhapsi optužene za ubistvo braće Bitići, za inspiratore paljenja zgrade bivše ambasade SAD-a, jer su najavljene sankcije političkoj eliti, ukupno 37 imena je na spisku, kao i zaplena njihove imovine. Vučić smatra da i to može da mu bude oprošteno, samo da uspe da prizna nezavisnost Kosova, našta ga teraju Džordž i Aleksandar Soroš i glavari Demokratske strane iz Vašingtona.

On se tajno sastao i sa Jovicom Stanišićem, tražeći njegove savete i navodne kontakte sa CIA rukovodiocima!

Pre tri nedelje u Srbiji je, bez velike pompe, boravio Sergej Nariškin, direktor Federalne spoljne obaveštajne službe, očigledno veoma nezadovoljan držanjem Vučićevog kartela, počev od trgovine oružjem za islamiste, pa do izvrdavanja svih dogovora oko statsua niškog humanitamog centra. Vučićevim lažima je kraj, a ambasador RF u Beogradu gospodin Aleksandar Harčenko nije lepim rečima opisao sadašnje srpsko mkovodstvo.

Bolest braće Vučić se više ne može saklriti. Tako je i Aleksnadar Vučić u popodnevnim satima 15. novembra prebačen na VMA, „zbog kardiovaskularnih problema”. Iz bolnice je pušten 18. novembra, oko podneva, da bi se pripremio za emisju Cirlica kod Milomira Marića. A Marić je, gostujući na KTV iz Zrenjanina, opisao sadašnju vlast u Srbiji (koju personifikuje Vučić) kao W najgoru vlastkojuje Srbija imala u

svojoj istoriji. Najverniji Vučićev sluga se pokušava distancirati od * tiranina, koji ga je debelo plaćao. K Dan ranije, 17. novembra, S ministar zdravlja Zlatibor G Lončar je rekao da je Vučić "bio

životno ugrožen’, ali su ga lekari Ispasili ". Zivotno ugrožen čovek

se sutradan 16. novembra javio podanicima pismom da je dobro lj i da će se za jedan dan vratiti na I posao potpuno zdrav”.

““ Sprdanje sa građanima ne

napušta ni Vučića, ni njegove ministre.

Nakon obj a vlj i v anj a montiranog snimka o navodnoj

špijunskoj aferi u kojoj je apostrofiran bivši pomoćnik vojnog atašea Ruske Federacije Georgije Hleban, pokazalo se strašno lice

ništavila srpskih ministara i najodanijih članova Vučićevog kartela.

Dana 21. novembra održan je sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost. Tog popodnevna Vučićeva velika propaganda laži je pozivala na bojkot svega iz Rusije. Nesrećni Predrag Sarapa je na Pinku, dok je trajala sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, najprostijim rečnikom pozivao na prekid odnosa sa Rusijom, a to je činio i izvesni Zoran Dragišić, poznat kao ništarija koja se savija pred svakim režimom, svakog dana.

Ministar Vulin je rekao: “Ako je ovo sa ruskim obaveštajcem tačno”, mi tu nemamo više šta da tražimo. Moramo odmahuNATO”!

Ove reči izgovorio je ministar odbrane, peder i teški narkoman, Aleksandar Vulin, kome je kokain, takođe, pojeo mozak. To je

isti ministar koji se klanjao ruskim funkcionerima i veličao bratstvo srpkog i ruskog naroda, do pre pet dana.

Odmah nakon tih teških napada na Rusiju, Vučić je dosta razumnim rečima opisao aferu, koja je Srbiji podmetnuta, opotuživši austrijsku, nemačku i bugarsku obaveštajnu službu da radi protiv interesa Srbije. Da nas špijuniraju! Pa koja to država ne špijunira jedna drugu?

Nakon što je obavešten o mogućim posledicama ove lažne afere, Vučić je, dosta slabim i bolesnim glasom, saopštio da Srbija ostaje neutralna država, da se odnosi

sa Rusijom neće menjati. A to bi nas ostavilo bez gasa, bez investicija, bez podrške pred međunarodnim organizacija ma, počev od OESC-a, Ujedinjenih Nacija, Uneskoa...

Pitanje koje traži odgovor je svakako zločinačko delovanje braće Vučić, podržani od 'anaice Soroša, od direktorke CIA Đ ine Haspel i vrhova Demokartske stranke Sjedinjenih Država.

Očigledno da Metju Palmer ima punu podršku državnog sekretara Majkla Pompea, da odlučno radi protiv potpunog satiranja zemalja Zapadnog Balkana, surove pljačke balkanskih naroda i svom snagom radi protiv američkog predsednika Donalda Trampa.

v Parama Soroša montiran

je postupak impičmenta, jgg i pored odluke Vrhovnog

’ suda Sjedinjenih Država koji je potvrdio da predsednik Tramp nije prekršio američki Ustav, vodeći politiku u razgovorima sa ukrajinskim predsednikom.

Bela kuća je mudro reagovala, odbivši da učestvuje u lakrdiji koju sprovodi demokratska većina u Kongresu, jer njegova odluka, sigurno je, ne može proći u Senatu, niti pred Vrhovnim sudom SAD-a.

Američko ministarstvo spoljnih poslova, na čelu sa državnim sekretarom Majkom Pompeom, podređeno je intersima Soroša, Rotšilda, moćnih korporacija i medijima koje kontroišu demokrate.

Smrtno bolesni Vučić je bio igrač u toj prljavoj kampanji protiv američkog predsednika Trampa. Drešio je kesu.

Ko je u Srbiji zaustavio akciju „Firma”? Očigledno se u Vašingtonu čeka da se završi kongresna rasprava, pa da administracija ide da radi svoj posao.

Nečija ruka je uspela da „ubedi” Vrhovni sud Kosva daponišti glasove iz unutrašnjosti Srbije, pa je tako ušla u Skupšinu i stranka Bedžeta Pacolija, bez čije podrške Albin Kurti ne može formirati Vladu. Na taj način se ograničava Kurtij eva propagandna politika.

U trenutku kada se ovaj tekst piše, biće završen prevod optužnice koju je podigao specijalni * 1 IuDa ??Htužilac Kosova Sulj

'J V Hodža, protiv optuženih za

ubistvo Olivera Ivanovi-

' ća. Ta će optužnica teško

pogoditi Vučićev kartel.

Inspirator Ivanovićevog ubistva je dosadašnji briselski komesar Johanes ” Han, koji je preneo Vuči-

ću da je Ivanović imao sastanke u Tirani sa američkim obaveštajcima i istraživačima iz Ministarstva pravde, da bude akter događaja kojima će se očistiti Srbija i Kosmet

od kriminalno-zločinačkih bandi koncentrisanih u vrhovima izvršne vlasti. Han je od Vučića dobijao veliku apanažu, a novac je isplaćivao Ivica Tončev, koji vodi mafijaške poslove u Beču i radi za austrijsku obaveštajnu službu. (Koliko su jake kriminalne sprege Tončeva i Vučića svedoči i izjava Tončeva da će svoju kćerku, kojoj je poklonio hotel Nais u Nišu, čijem otvaranju je prisustvovao i diktator, udati za Danila Vučića!).

Ćutanje američke ambasade u Beogradu, uzdržanost briselskih komesara i onih koji "dele karte” u balkanskim kockarskim igrarijama, samo je predah pred buru koja se očekuje.

Ipak, svi iz Vučićevog kartela su na nogama. Očekuju udare, bez mogućnosti da se brane. Skrivaju opljačkani novac, nekretnine prebacuju na bliske srodnike.

Centri moći prave, pak, svoje planove. Ko će naslediti Vučićevu strahovladu, pitanje je koje očekuju opljačkani i osiromašeni građani. •

FAIOH: VVONNO ZAKOHODAVSTVO SBBUC NIJE USKLADEHO SB ZAHTCVIMA MISIIC OCBS-a Odricanje svega čime se Vučić ponosio, a njegova mafija iz svetskih centara moći ga podržavala, sada se osporava. Ništa nije dobro činio, proizilazi iz novih izjava i napada koji osporavaju njegovu politiku.

Predsedavajuća Odbora Evropskog parlamenta (EP) za stabilizaciju i pridruživanje sa Srbijom Tanja Fajon izjavila je 15. novembra, da trenutno izborno zakonodavstvo Srbije nije usklađeno sa zahtevima posmatračke misije OEBS-a, iako postoji napredak u nekim poljima.

“Ne samo da nije usklađeno, problem je i implementacija. Prvenstveno, medijska zastupljenost svih strana nije jednaka. To predstavlja veliki problem jer je sloboda medija jedna od glavnih stavki pravne države i države koja stremi ka članstvu u EU”, rekla je Fajon za Večernje novosti.

Bitno je imati i “jasniju strukturu finansiranja

političkih subjekata i izbornih kampanja”, dodala je Fajon koja će sutra u Skupštini Srbije, kaočlan delegacije EP, posredovati u drugoj rundi dijaloga srpske vlasti i opozicije o izbornim uslovima.

Ona je navela da još nije odlučeno da li će

EP poslati misiju da prati izbore u Srbiji,

ali je kazala da postoje velike šanse

da ona bude poslata.

Fajon je ocenila da to što će najpre biti održani odvojeni razgovori s predstavnicima vlasti i opozicije, a potom zajednički, predstavlja “vrlo dobar način komunikacije” za početak pregovora.

“Kroz takve razgovore biće prilike da obe strane iskažu mišljenje

povodom trenutne situacije i iznesu probleme koje imaju. Potom, kroz zajedničke razgovore, postojaće prilika da se nađe rešenje koje bi obe strane prihvatile

i koje bi dovelo do normalnog odvijanja izbora i povratka opozicije u parlament”, rekla je Fajon.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 2

Rubrika: Druga strana

Autori: Milovan Brkić

Teme: Korupcija

Naslov: PRE SMRTl

PBESMRTI

Milovan Brkić

Nakon prijema Aleksandra Vučića na VMA, na

društvenim mrežama se pojavila tvit pošalica. Pita medicinska sestra Vučića - Koj i Vam j e izabrani lekar?

Vučić odgovara - Ne znam.

A koji lekar najbolje poznaje vaše zdravstvene probleme, pita ona. Vučić odgovara - Milovan Brkić.

Od kada se ustoličio, prvo na mestu prvog

potpredsednika Vlade Srbije, Vučić se susreo sa velikim problemima. Morao je da sluša gazde iz Vašingtona koje su platile njegovu tronizaciju i Miodraga Rakića, bivšeg šefa kabineta Borisa Tadića, koji ga je, sve do smrti, držao na povodcu i ograničavao u zločinačkom pohodu na Srbiju.

Bio sam hroničar njegovog izrastanja u surovog diktatora, opisujući i njegovo zdravstveno stanje.

Vašingtonski gospodari su uzeli načetog momka da

im završi poslove na Balkanu, naročito da satre Srbiju i promoviše nezavisnost Kosova. Prepustili su ga u ruke nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je momke sa Balkana uzela u svoju bandu, da balkanske narode pretvori u roblje koje će u Cetvrtom rajhu biti sluge, umesto logoraša.

Iz prazne kuće i miševi beže, stara je poslovica. Novinarstvoje kao metak, ili pogodi, ili promaši. Sve ostalo je samo mučenje.

Moć novinarske reči uvek je u nesrazmeri sa njenim trajanjem. Ona ima snažan uticaj na javno mnjenje, na društvena i politička zbivanja, ali živi uvek kratko, u najboljem slučaju koliko i aktuelna informacija koju saopštava.

Kao usamljeni jahač beležio sam događaje i Vučićeve

nalete i izlive ludosti u politici. Raskide sa srpskim demokratama, a uvlačenje u dupe američkim demokratskim vlastima. Opisivao sam vreme stabilnosti, o kojem je pričao i vreme nestabilnosti u koje nas je uvodio, u smenama. Te vreme zaduživanja i raspojasanosti. Stezanje kaiša, zamrzavanje penzija i plata. Vreme velike rasprodaje javnih preduzeća, rudnika, banaka. Pratio sam njegove velike smene u stranci i društvu, a bez promena. Te njegove parole da „promenimo izvesne stvari, dabi sve ostalo isto”. Krize i sukobe koji su se videli i koji se nisu videli javno. Njegove reforme koje počinju i koje se gase. Novi Ustav, stare igre i nove podvale. Nacionalne euforije koje tinjaju i koje bukte. Korupciju i pljačke koje prodiru u sve pore društva.

Vučićeva strahovlada bila je nepromenljiva samo u

tretiranju mene i lista koji uređujem. Napali su nas 117 puta, proterali u Podgoricu da se štampamo, već punih pet godina. Zatvarali su nas, osuđivali, kažnjavali... Niko nas nije podržao. Diplomate su na svojim druženjima oduševljeno citirali naše tekstove, misli i ideje, ali se niko nije drznuo da stane u našu odbranu. Odbranili su nas pozivi iz inostranstva.

Kolonizatori nemaju milosti. Privremenost ovde nema značenje dobronamemosti a još manje zabrinutosti za fatalnost rezultata. Njeno značenje je u lakšem savlađivanju otpora, ako ga bude. Da nas porobe, opljačkaju. Gospodskom smehu i vedm nebu ne valja verovati, jer

se začas promeni, kažu.

Vučićje, sadaje i sampriznao, smrtno bolestan. Baš onakav kakvim sam ga opisivao. Andrejuje do kraja avgusta bilo bolje, jer je išao na neko specijalno nemačko lečenje, sa esencijama 817 vitamina u Rumuniji, ali metastaze se ponovo javljaju na pankreasu u još jačem obliku u septembm. To ih je porazilo.

On će nas, pre smrti, pokušati da odvede u smrt. Sa svojim gospodarima koji ubrzano traže novog diktatora koji će ga zameniti, a nas satirati.

Moramo se osvestiti, organizovati. Ako ne počneš, nećeš ni završiti. Gladan pas i na gazdu laje. Ako podignemo svoje crne mke, sami zgazimo one koji su nas okupirali, ima nade da preživimo.

Moramo da prolijemo svoju krv, koju nam gospodari

i onako puštaju. Bez krvi nema slobode. Milioni ljudi u svetu, čeznući za njom, jurišaju nakordone

i streljačke vodove, koji čuvaju diktatore na vlasti. Objavljujem pismo oganizovanih građana, koji ne žele da budu više robovi, makar otišli u grob. Držimo se novog puta i starih prijatelja. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 3

Rubrika: Bez naslova

Autori: Milica Grabež

Teme: Korupcija

Naslov: KIK BOKSERI,NARKO DILERI I BATINAŠI

Kad hoćete da procenite inteligenciju vladara pogledajte Ijude kojima je okružen, savetovao je Nikolo Makijaveli. Srpski vladar Aleksandar Vučić, kad pogleda ko ga okružuje, shvata da je osuđen na propast. Pametniji saradnici već su se okrenuli protiv njega, rade mu o glavi, a podržavaju ga još samo kukavice, bednici, prodane duše i propalice.

MŠsa Grabež

Aleksandar Vučić je najbogatiji

evropski politikant. Procenjuje se da je za sedam i po godina vladavine zgrnuo više od tri milijarde evra, u kešu. Ipak, njegov opstanak na vlast, a samim tim i na slobodi, vredi samo 500 evra, koliko plaća kriminalcima i batinašima da ga brane. Za razliku od ordinarnih uličara i huligana, najbliži saradnici ne samo što odbijaju da ga štite, već su spremni da ga prodaju u bescenje.

U Srpskoj naprednoj stranci počele su podele na ekstremističko i reformsko krilo. Ekstremista, okupljenih oko braće Vučić, nema mnogo, ali glasniji su i agresivniji od normalnijih kolega. I u toj gmpi ima nekoliko slojeva. Tvrdo jezgro predvode Darko Glišić, Branko Malović i Goran Vesić, koji su sudbinu vezali uz Vučićev brod koji tone. Uz njih su Vladimir Đukanović, Marija Obradović, Milenko Jovanov, Vladimir Orlić, Marko Đurić i još neki bukači, uvek spremni da utihnu i zbrišu u nepoznatom smem.

Pametniji i oprezniji naprednjaci već traže način da se bezbedno distanciraju odvođe. Reformisti još nisu udružili snage, svako brine svoju brigu. Nebojša Stefanović se najodlučnije suprotstavlja Vučiću. Zorana Mihajlović izbegava oštm ivicu sukoba, ali ne krije ambicije da se promoviše u sledećeg lidera Srpske napredne stranke.

Međutim, dok Mihajlovićka o tome samo mašta, Ana Brnabić preduzima konkretne poteze, kojima gradi startnu poziciju pred izbore za predsednika SNS-a.

Pošto nema podršku stranačkih kolega, Bmabićka se posvetila lobiranju kod zajedničkih gospodara, diplomata zapadnih centara moći. Svaki sastanak koristi za plasiranje stavova za koje zna da oni podržavaju.

U zvaničnoj prepisci i privatnim razgovorima, aktuelna premijerka diplomatama iz SAD i Evropske unije obećava da će SNS, ako ona bude u prilici da na to utiče, u potpunosti pratiti agendu evro-atlantske integracije.

Brnabićka je i javno tvrdila da je „Kosovo bilo, ali više nije deo Srbije” i da „Srbija mora da spoljnu politiku uskladi s Evropskom unijom”, što u praksi znači uvođenje ekonomskih i političkih sankcija Rusiji i otvaranje procesa priključenja NATO-u.

U poslednje vreme, kad je shvatila da Vašington i Brisel na Vučića ne vrše pritisak samo zbog neispunjavanja preuzetih političkih obaveza, nego i zbog nabujalog kriminala, Bmabićka se preporačuje i zaulogu beskompromisnog čistača srpske političke scene od kriminala i korupcije. Ona tvrdi da bi se, kad bi dobila m odrešene ruke i logističku podršku "Z stranih službi, obračunala sa svim ~ pripadnicima organizovanog _ kriminala. »

Ana Bmabić je nedavno, u razgovom s novim američkim ambasadorom Entoni Godfrijem, istakla da „Srbija treba da sledi primer Izraela, u kome nijedan državni funkcioner nije zaštićen”. „Ako premijer Natjenahu može da bude optužen za primanje mita, prevaru i kršenj e poverenja, i u Srbiji mora da se stvore uslovi za takve sudske procese”, rekla je Brnabić.

U nekim i-mejlovimajoš direktnije je obećala da će učiniti sve što može kako bi se srpsko pravosuđe oslobodilo uticaj a političara, a da će se to videti kad se pokrenu procesi u kojima će na odgovornost biti pozvani predsednik države i njegovi saradnici. „Niko ne sme da bude r*i ' * povlašćen, svi građani Srbije moraju

da budu isti pred zakonom, bez obzira na funkciju koju vrše i na rodbinske ili

tk*š kuujovske veze”.

Vučić j e obavešten o Brnabićkinim obei ćanjima da će uhapsiti i njega, njegovog | '||jm brata i sve ostale iz vrha SNS-a. Takođe, II jasn° mu je da bi ona to uradila kako bi ‘ zaštitila svog brata Igora Brnabića i

najboljeg prijatelja, poslovnog partnera i advokata Igora Isailovića, po kome je dala ime „svom” sinu.

Da razlozi za strah postaju sve realniji, Vučić je shvatio posle odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu da doktorat   Siniše Malog proglasi za plagijat i zatraži njegovo poništenje. Univerzitet je tim stavom postao prva institucija koja je osporila Vučićevo samoproglašeno pravo na / odlučivanje o svemu u Srbiji.

' Ne zbog Malog, nego zbog sebe, Vučić *** je u odbranu plagiranog doktorata uložio i lični autoritet, a ni to nije pomoglo. Uplašen mogućnošću da će primer Univerziteta slediti i druge institucije, predsednik države je ocenio da dau pitanju „politička odluka koju je donela neobrazovana elita”.

Što Vučić misli, glasno priča njegov alter ego Vladimir Đukanović, koji univerzitetske profesore naziva uništiteljima srpskog društva i spodobamakojetrebaizbaciti saUniverziteta. Plagijator Mali, koji će, iako je uhvaćen u krađi, ostati na funkciji ministra finansija, kaže da je „narod najbolji sudija”. I tu greši. Kad bi mu narod sudio, ne bi se dobro proveo. Zato Vučić suđenje prepušta profesionalcima iz pravosuđa, koji znaju da je njegov nalog važniji od svakog zakona i pravde.

Kako to izgleda, videlo se u slučaju Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz valjevske fabrike „Krušik”, koji je otkrio sporno poslovanje s firmom GIM, koja je povezana s Brankom Stefanovićem.

Umesto protiv oca i sina Stefanovića, kao i drugih aktera te afere, tužilaštvo je pokrenulo postupakprotiv Obradovića, komeje određena mera kućnog pritvora. U odlučivanju je učestvovalo osam sudija Višeg suda: sudije za prethodni postupak Miloš Labudović i Darinka Sćepanović, zatim krivično veće u kome su se nalazile Tatjana Sretenović, Jelena Skulić i Marina Anđelković, kao i sudije Apelacionog suda u Beogrdau.

Pod kontrolom Aleksandra Stepanovića, predsednika Višeg suda u Beogradu, osam sudija je pristalo da, bez ijednog dokaza, odredi pritvor čoveku koji je otkrio izvršioce krivičnih dela.

Te i takve sudije, opet po političkoj direktivi, štite huligane iz SNS-a. Ponekad, kad baš ne mogu da zataškaju slučaj i ignorišu dokaze, osude nekog od kriminalaca, ali presuda se ne izvršava.

Aleksandar Stanković, », osuđeni diler droge, ,¦ , umesto na robiji, s?''* ministrom policije družio $ se u teretani “Spartakus”. m Druženje je prekinuto kad L' je Stanković izrešetan. I Međutim, nastavljena [ je zaštita njegovog lika} i zlodela. Sudije sad donose presude, po tužbama Nade Stanković, mame Saleta Mutavog, protiv medija koji pišu e njegovim zločinima i timt “narušavaju dostojanstvo . nasilnika i narko dilera.

Na isti bizaran način srpsko pravosuđe od pravde štiti braću Miljana i Ljubana Vidovića. U Okružnom sudu u Banjaluci traje postupak u kome su oni okrivljeni za otmicu Nenada Jakovljevića sredinom maja prošle godine. Batinama i pretnjama da će mu kleštima otkinuti prste, naterali su Jakovljevića da napiše priznanicu 1 da im duguje 16.000 konvertibilnih maraka. Kad je slučaj stigao u sud, braća su pobegla u Srbiju. Otac Miodrag Vidović javno ih se odrekao zbog kriminala, ali prigrlio ih j e poočim Aleksandar Vučić.

Miljan i Ljuban su bivši šampioni u kik boksu, jaki su i skloni kriminalu, dakle imaju sve reference za saradnju s vrhom Srpske napredne stranke.

* Miljan Vidović, u pratnji ? nekoliko huligana, pre nekoliko dana asistirao je javnom izvršitelju

prilikom iseljavanja porodice iz stana u centru Beograda. Stan Predraga Kocića, vredan 127.000 evra prodat je na licitaciji za 25.000 evra, a izvršitelj je, u saradnji sa sudijom Jovanom Kordićem, doneo rešenje o njegovom oduzimanju i predaji novom vlasniku. Na stepeništu, kad je primetio da ga mobilnim telefonima snimaju građani koji su se solidarisali s porodicom, Vidović im je zapretio. Policajci, koje je predvodila jedna poručnica, nisu reagovali. Naprotiv, postupali su po naređenjima tog lica s poternice.

Batinaške usluge Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci iznajmljuje i Dejan Simeunović, zvani

Simke, vođapančevačkog MMA kluba “Srpska Sparta”. Simeunović je u novembru 2008. godine, ispred kafića “Šestica”, gde je radio kao izbacivač, ubio Igora Birtaša. Prvom presudom, 2014, oslobođen je odgovornosti. Dve godine kasnije Apelacioni sud je preinačio tu presudu i kaznio ga s jednom godinom zatvora, da bi trećestepeno veće

Ap e lacionog suda u Beogradu poništilo tu presudu i vratilo predmet na novo suđenje. Nedokazani ubica Simeunović postao je ugledni funkcioner SNS-a, nastupana Vučićevim konferencijama, angažovan je na mitinzima i izbomim kampanjama, gde utemje strah normalnim građanima. Za nagradu, dobio je direktorsko mesto u pančevačkom JP “Zelene pijace”.

Subotom, Simeunović svoju gmpu batinaša vodi u Beograd, obično pred zgradu RTS-a, da kontrolišu protestante. Huliganima obećava honorar od 500 evra, uz napomenu da moraju biti “spremni na sve, idemo do kraja”.

Na kraju će neko od njih pretući ili ubiti nekoga, a zaštitiće ih Aleksandar Vučić, vrhovni komandant njihovog kriminalnog klana.

Agresivni primitivci, za 500 evra mogu da pretuku nekog opozicionara, ali time neće odbraniti Vučića.

Diktatorski sistem se urašava, taj proces ne mogu da zaustave korumpirane sudije i policajci, pa ni bedni kriminalci. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 31

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: NABUJAO ŠLJAM, PROGLEDALE SVE JAZBINE I KANALI

NABUIAO SUAM, PROGLEDALE SVE JAZBINEI KANALI

RaZVILO SE CRNO VREME, DIMIPRAŠINA U KOSTOLCU

Elektroprivredu Srbije (EPS) vodi roštilj majstor i vlasnik pečenjare v.d. Milorad Grčić. EPS je završio sa gubitkom u 2018. god, jerga vode nesposobni i poslušni kadrovi koji pljačkaju i isisavaju državni novac.

EPS je postao jedan od većih ekonomskih

problema u zemlji i uskoro će početi kampanja da se on, kao gubitaš, proda strancima. Rukovodioci u ogranku TEKO Kostolac govore na proslavama da se upalilo crveno svetlo, a odnosi se na stručne kadrove i da nema ko da radi u sistemu i proizvodnji, i da nažalost dolaze penzioneri da otklanjaju složenije kvarove u elektranama.

Sve je ovo ogledalo Grčićevih kadrova poput Nenada Markovića, koji poseduje prištinsku diplomu. Treba da uzmemo u obzir da je Termoelektrana B najveći regionalni zagađivač vazduha i to stvara probleme za životnu sredinu i zdravlje stanovnika okolnih naselja, odnosno termoelektrane zagađuju atmosferu, uzrokuju klimatske promene, a kod ljudi izazivaju bolesti srca, alergije i druge bolesti.

Grčić, čuveni roštiljdžija i vlasnik pečenjare iz Obrenovca je i pasionirani ljubitelj vatrenog oružja i stalni gost u streljačkim klubovima. Što bi se reklo voli da puca i nosi kaubojke, pravi kauboj, koji voli da se kiti ordenjem a ne zna da se prekrsti.

On je veoma elokventan i obrazovan i u komunikaciji sa saradnicima i na sastancima koje održava u EPS - u, prosto puna su mu usta reči poput ku..ac i pi..ka. No, on je za ovih par godina potpuno urušio EPS.

Njegov glavni izaslanik za Kostolac j e Dr agan Krstić Krle. Pre više godina Krle je vlasniku pečenjare učinio par velikih usluga preko nekadašnjeg državnog sekretara uministarstvu infrastrukture u dosovskoj vladi.

I to Grčić ne zaboravlja. A i sada, takođe, Krle voli često da zaseni Grčića sa bombonjerama i velikim čokoladama. Grćič se maksimalno trudi kadaje u mogućnosti daKrletu namesti neku javnu nabavku poput pepelišta u Starom Kostolcu i još mnogo toga.

Trebalo bi odeljenja za suzbijanje korupcije MUP- a, i tužilaštvo dapogledajujavne nabavke koje se odnose na TEKO Kostolac?

Da li su se nameštale ponude u postupcima javnih nabavki i da se uključe veštaci koji mogu da utvrde nepravilnosti i urade adekvatnu reviziji određenih predmeta, pa da vidimo da li se novac iz EPS -a isisava u džepove određenih tajkuna i da li se prave gubici da bi se Grčićevi pajtosi obogatili za kratko vreme?

Osim određenih nabavki, Krleje zaposlio svastiku sa privatnom diplomom koja ima platu sto hiljada dinara, takođe je učinio svom prijatelju penzionisanom pripadniku BIA, koj i nosi podignute pantalone do pupka, i zaposlio mu sina u kostolačkoj direkciji.

Za uzvrat je punački gospodin koji nosi podignute pantalone do pupka napravio svoj specijalitet prošle godine u Dragulju, gde ih je sve počastio. Nema dovoljno stručnog kadra, ali zato se zapošljavaju svastike , prijatelji koji znaju da spremaju specijalitete i rođake.

Kada govorimo o zapošljavanju u Kostolcu iz određenih saznanja, navodno, određena grupa uzima novac za zapošljavanje preko Pro tenta i to su cifre od pet hiljada do dvanaest, neki navodno koj i su dali novac za posao iz Kličevca, Starog Kostolca i drugih sela ne smeju da govore kome su dalijer se plaše, i govore da su dali novac nekim opasnim momcima.

Ako su to opasni momci onda treba da budu predmet istražnih organa? Takođe, govori se u kostolačkoj direkciji da trojka Nenad Marković, Suzana Bulajić i Krle prave spisak za zapošljavanje? Da li su oni opasni momci? Da li se onda zato nose velike čokolade i bombonjere kod šefa? Jedno je sigurno da se zapošljavaju preko Pro tenta iz Obrenovca. I postavlja se pitanje, a zašto Protent?. Pa vlasnik pečenjare je iz Obrenovca, a Kostolac je još uvek zlatnakoka.

Krle je evidento napredovao od kako je počeo da radi u Kostolcu. Kupuju se novi automobili sklapaju poslovi i utiče se politički na gradski odborSNS.

Krletov brat prima dve plate, jednu u izdvojenom preduzeću u Kostolcu ,bar je primao dok je bio prethodni direktor koji je smenjen pre mesec dana, a dmgu platu kod brata Krleta.   To je lepo i humano da se

čoveku pomogne. Šta može da uradi sa jednom platom bolje su dve plate?

Naime, Krletovi radovi su poznati još od mladosti, ali da se vratimo malo u nazad. Što bi rekao jedan bivši visoki funcioner MUP - a. ...Krle je bio kriminalac u pokušaju?! Ono što je sigurno, bio je istaknuti član Demokratske stranke i posle petog oktobra ponašao se kao da je sudija, tužilac ili inspektor. Navodno, hteo je da reketira jednog bivšeg direktora javnog preduzeća u Požarevcu. Sklon je konfliktima pun je besa, mržnje i zavisti. Dok je bio aktivni član Demokratske stranke brzo se posvađao sa tadašnjim čelnim ljudima stranke i počeo je da ih cinkari, hteo je sa svojim pajtosima da preuzme odbor.

U jednom trenutku je bilo biti ili ne biti, ali u poslednjem času nije mu se scenario ostvario.

Taj isti scenario je sadapreneo na požarevački SNS , bio je u ljubavi neko kratko vreme sa njima i kada nisu želeli da mu ispunjavaju želje krenuo je sukob sa njima i to traje već pune dve godine.

Krle želi da vlada i da ima uticaj na političku prilike u gradu , jednim delom mu ta priča i prolazi. Nedoumica je mnogih u gradu. Da li je on član SNS, a vedri i oblači u kostolačkom EPS -u.

On je fabrika spinovanja i gluposti. lako preko Grčića pokušava na sve načine da smši sadašnje naprednjake u Požarevcu i ujedno lobira da njegovi poslušnici dođu na čelo stranke, to mu baš ne polazi za mkom.

Ali, jeđno je sigurno došlo je Krletovo zlatno doba, Grčić i EPS Kostolac, znate kako „Svaka ptica svome jatu”. Postavio je novog direktora PD Autotransport i sada je borba oko direktora PD RIO gde je i predsednik Skupštine jer je kao stručankadarpozanimanjuelektričar,postavljen od strane Grčića.

Tu je borba između njega i Miodraga Stepanovića . Videćemo ko će da postavi svog čoveka.

Krletov kum i poslovni prijatelj Nenad Marković sa prištinskom diplomom i koji po potrebi stavlja određene maske na svoje lice u zavisnosti od događaja i određenih prilika, koji voli da je u društvu lepih žena, što j e i normalno, a ko pa ne voli, pa j e tako viđen u jednom restoranu sa prelepom devojkom.

Govori se da Krle, njegov brat i Marković imaju zajednički kapital u Krletovoj firmi LDS, odnosno da su uložili sva trojica novac u mašine i kamione?

Marković je udvostručio imovinu otkako je postao direktor elektrana u Kostolcu. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 1,16,17

Rubrika: Bez naslova

Autori: Predarg Popović

Teme: Korupcija

Naslov: ZLOČINI PO ODOBRENJU VOĐE

Na udaru javnih izvršitelja nalazi se više od dva miliona porodica u Srbiji. Zloupotrebom ovlašćenja, oni otimaju sve što stignu: kuće, stanove, njive, voćnjake, automobile, frižidere, knjige, dečje igračke... Skidaju novac s računa, uzimaju po dve trećine plate ili penzije. Svake godine oko 4.000 porodica ostane bez krova nad glavom. Ne zna se broj žrtava, nesrećnika koji nisu izdržali torturu izvršitelja, pa su, usled straha i stresa, podlegli fatalnim oboljenjima ili su podigli ruku na sebe. Najmanje dva miliona građana (toliko i prodica) napadnuto je od izvršiteljske mafije, koja na svoje račune inkasira stotine miliona evra godišnje, koje delisa Vučićevim kartelom i bandom iz javno-komunalnih preduzeća. Core nego u turska vremena, kada su janičari ubirali harač.

Predarg Popović

Latinska poslovica “homo homini

lupus” danas se u Srbiji prevodi kao: “čovek je čoveku izvršitelj”. Do tog dehumanizovanog stadijuma stiglo se osmogodišnjom spomom primenom Zakona o obezbeđenju i izvršenju, koji je javnim izvršiteljima dao ovlašćenja da bez pravila i morala otimaju tuđu imovinu. Pljačkaški mehanizam ugrađen je u Zakon, koji ne štiti ni elementama prava dužnika.

Na zahtev javnih izvršitelja, dužnici moraju odmah da plate i dug i troškove izvršenja, a onda mogu da se žale i pokreću sudske postupke. Sirotinji, koja nije imala novca da plati dugovanja, ostavljena je mogućnost da, kad bude izbačena na ulicu, angažuje advokate i dokazuje da im je nezakonito oduzeta imovina.

U međuvremenu, oduzeti stanovi biće prodati u bescenje, najčešće licima povezanim sa izvršiteljima. No, ni tunije kraj mukama. I posle oduzimanja nekretnina, izvršitelji progone dužnike, od kojih se zahteva da isplate razliku nastalu povećavanjem troškova postupka, koji se nagomilavaju zbog nerada i sporosti sudova.

Zakon, koji je predstavljen kao rešenje za naplatu dugova, projektovan je kao mehanizam za pljačku najugroženijih dmštvenih gmpa. Na udam se nalaze nesrećnici koji ne mogu da bankama vraćaju skupe kredite, slabo plaćeni radnici, penzioneri, socijalni slučajevi, izbeglice, Romi i svi ostali, koji balansiraju na ivici egzistencije.

Bez ikakvih skmpula, njihovu teško stečenu imovinu uzimaju izvršitelji koji zarađuju po 50.000 evra mesečno. Zbog dugovanja od po nekoliko hiljada dinara, blokira im se dve trećine plate ili penzije i naduvavaju troškovi izvršenja, koji desetostmko prevazilaze vrednost osnovnog duga. S dmge strane, Zakonom su zaštićene povlašćene kategorije, među kojima su advokati, lekari, apotekari, naučnici i umetnici. Advokati i ghimci mogu da duguju koliko god, a da ne brinu od plenidbe.

Međutim, samohranim majkama i bolesnim starcima se oduzima sve što imajupodpretnjom hapšenja. Od primene izvršenja izuzeti su i tajkuni, koji za porez duguju i po nekoliko miliona evra.

Samo kompanije Zeljka Mitrovića, Pink Intemational i ostale, duguju više od 110 miliona evra. Što je više od ukupne sume dugovanja Beograđana za komunalije.

Naprotiv, Mitrović bez problema dobija reprogram poreskih dugova, pa i nove kredite i državne subvencije, takođe u konvertibilnim višemilionskim iznosima. Ne postoji nijedan izvršitelj koji bi se prihvatio uterivanja duga Predraga Rankovića Peconija ili bilo kojem

drugom bogatašu koji je u kriminalnoj sprezi s režimom.

Krupni dužnici uživaju zaštitu svojih abonenata iz vlasti. Ministarstvo pravde je, početkom ove godine, odbilo predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj da se u okviru izmena Zakona o obezbeđenju i izvršenju javnim izvršiteljima poveri naplata poreza i taksi u prometu nepokoretnosti. lako je NALED procenio da će javni izvršitelji biti efikasniji u naplati dugovanja od poreznika, Ministarstvo pravde je to odbilo, što i ne čudi, pošto su svi poreski dužnici finansijeri Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.

Dugovi moraju da se plate, to niko ne spori. Državni sistemi u modernom svetu za to koriste i usluge javnih izvršitelja, ali u srpskoj praksi to je poprimilo sasvim drugačiju formu i smisao. Modeli, preuzeti iz uređenih zapadnih društava, u Srbiji su stavljeni na uslugu partijskim     funkcionerima, njihovim prijateljima, kumovima i ostalim podobnim razbojnicima.

Umesto bogatašima, javni izvršitelji plene imovinu egzistencijalno ugroženih porodica. Dug je spisak nepravde, koja često ima i tragični epilog.

Zbog duga, koji je napravio njen bivši suprug, s kojim nije u braku 15 godina, izvršitelj Miljan Trajković je prošle godine oduzeo stan teško obolele Snežane Stojilković. lako je pokušala da se polije benzinom i zapali, Stojilkovićevaje izbačena na ulicu, zajedno sa sinom. Trajković je priznao da ona nije stranka u postupku, kao i da nema rešenje o izvršnom postupku, ali ipak je došao bez najave i zaplenio stan zbog duga od oko 3.500 evra.

Stojilkovićeva je postala beskućnik, ali bar je preživela. Miroslav Stojanović je u aprilu 2018. godine izvršio samoubistvo. Izbeglica s Kosova, nastanjen u niškom selu Jelašnica, 44-godišnji otac četvoro maloletne dece, između života u ponižavajućem siromaštvu i smrti izabrao je ovo drugo.

Zbog duga od 22.000 dinara, jedno jutro radnici Elektrodistribucije su mu isekli struju. Stojanović je ženu i decu poslao kod tašte uNiš, pozvao je sestru i objasnio joj da nema novca daplati dug za struju. Nije imao novac, ali jeste insekticid etiol. Popio je otrov, satima je umirao u najstrašnijim mukama.

- Došao je čovek da plombira brojilo. Molili smo ga da nam ne isključuje struju. Molili smo ljude iz Socijalnog da nam pomognu. Rekli su nam da nije trebalo da rađamo decu ako nemamo uslove da ih čuvamo - požalila se udovica Slavica Stojanović.

Posle te tragedije, EPS je pozvao socijalno ugrožene meštane Jelašnice da se prijave nadležnoj socijalnoj službi, kako bi dobili besplatne kilovat-sate. U istom saopštenju, EPS je odbacio svaku odgovornost, naglašavajući da je Stojanoviću “uredno upućena opomena” i da mu je dug posle toga porastao za još 13.000 dinara.

Elektroprivreda Srbije ima mnogo više razumevanja za dužnike s naprednjačkom partijskom knjižicom. Kragujevačka Elektrodistribucija oprostila je Goranu Kovačeviću, funkcioneru SNS-a, dug od 1.623.709 dinara. Dugje evidentirannabrojilu u kući njegovog pokojnog dede, na adresi na kojoj je i Kovačević prijavljen.

Pošto ima nekoliko naslednika, sudje odlučio da se ne vrši prinudna naplata, već da se pokrene novi postupak. lako je i ovaj primer dokazao da građani nisu isti pred zakonom, dobro je što bar Kovačević neće da se poliva benzinom ili pije insekticide.

Isto tako, ni Andrej Vučić ne mora da stavlja omču oko svog vrata, za razliku od novinarke Dragane Tripić. Oboje su imali kredite u švajcarskim francima, ali Andreja to nije brinulo, dok je bivša novinarka Kurira i Pinka zbog duga banci pala u tešku depresiju.

Aktivisti udruženja Efektiva dva puta su s njom išli u banku, na razgovore. Prihvatila je “leks specijalist”, kojim je vlast deo kreditnog zaduženja prebacila na sve građane, ali ni to nije pomoglo. Finansijski i mentalno iscrpljena pretnjama da će joj izvršitelji uzeti stan i pritom naplatiti troškove izvršenja, muke je prekratila samoubistvom.

Na još dve tragedije, upravo u to vreme, pre mesec dana, direktno suuticalijavni izvršitelji. Usled iseljenja, stres je fatalno pogoršao ionako teško zdravstveno stanje Suzane Alije i Aleksandra Demše. U oba slučaja značajnu ulogu su imali brutalni predstavnici vlasti.

Grad Beograd je letos pokrenuo pripreme za investicioni projekat u okviru Marine Dorćol. Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016. godine, Grad je imao obavezu da obezbedi preseljenje u odgovarajući smeštaj sve stanare objekata koji su predviđeni za rušenje. Da bi smanjila troškove, gradska vlast je odlučila da zaobiđe zakon i izbegne obaveze.

Kuća u Ulici Dunavski kej, broj 30, izgrađenaje 1934. godine. U vreme dokjebila u vlasništvu Luke Beograd, na korišćenje ju je dobio radnik tog preduzeća Adem Zećiri, koji juje otkupio 1998. godine. Poslenjegove smrti, kuću je nasledio njegov kum Seladin Osman, koji poseduje kompletnu dokumentaciju koja to dokazuje. Međutim, Osman je 2015. saznao da ne može da legalizuje objekat, jer nije ni evidentiran u Katastru. Posle četiri godine pravnih peripet i j a , početkom ovog oktobra, Seladin je dobio odobrenje da kuću ponovo upiše u zemljišne knjige.

Radost nije dugo trajala. Pre nego što je to rešenje postalo pravosnažno, Grad mu je uručio rešenje o rušenju kuće. “Greška” u Katastru iskorišćena j e za izbacivanj e petočlane porodice na ulicu i rušenje objekta.

U akciji su učestvovali i predstavnici Gradskog sekretarijata za inspekcijske poslove, koji su vređali i pretili okupljenim Beograđanima. Policajci su nasilno izbacili porodicu Osman, a najviše muke su imali sa ffižiderom, bio je pun i težak, pa su se oznojili dok su ga iznosili. Iz kuće je, na nosilima, izneta i Suzana Alija (59), obolela od raka.

Za razliku od nemilosrdnih predstavnika vlasti, na vest o tom slučaju reagovala je pevačica Marija Šerifović, koja je odmah ponudila pomoć deložiranoj porodici. “U ovoj mojoj lepoj Srbiji ne može više ništa da me iznenadi. I ne umem ni da opišem koja se količina besa u meni pojavi. Ali, evo da ne bih rekla ono što mislim i bila prosta pevaljka za neke... Ako neko ima kontakt, dajte, ja ću platiti i skućiti familiju”, napisala je Serifović ka na Tviteru. Kasnije je na istoj društvenoj mreži objavila da je stupila u kontakt s porodicom Osman i da će “sve biti ok”. Ipak, njen humani gest nije sprečio najgore. Suzana Alijanije izdržala, preminulaje tri nedelje posle izbacivanja iz kuće u kojoj je živela 40 godina. Istovremeno, Grad Beograd je doneo rešenje kojim porodicu Osman obavezuje da plati 10.000 evra na ime troškova za rušenje kuće. Kad plati, neka se žali kome god hoće.

- Ovo više nikome u Srbiji ne sme da se dogodi. Ovo nije romski slučaj, svakome može da se desi da ga neki moćnik ili nečiji kapital

ZUČm P0 OBOBRENIU VOBG

izbriše iz katastra - rekao je Muhamed Osman.

Kao i njegova rođaka Suzana, tako je usled stresa izazvanog rušenjem doma preminuo Aleksandar Demša. Kuća u Zemunu, izgrađena 1850, u vlasništvu porodice Demša nalazi se od 1930. Tako je moglo i da ostane, da napredna opštinska vlast nije odlučila da je sruši zbog rekonstrukcije kule Gardoš.

Vlast je iskoristila činjenicu da je samo jedan deo kuće legalizovan. Drugi suvlasnik parcele, izvesni Vladimir Urošević, koji i ne živi u Srbiji, nije dao saglasnost za legalizaciju, već je, preko punomoćnika, podneo zahtev za rušenje svih objekata koji su izgrađeni bez njegove dozvole.

Dva detalja ukazuju da nisu čista posla. Prvo, u zahtevu nisu navedeni Uroševićevi lični podaci. Drugo, njegov pravni zastupnik je Zoran Jakovljević, advokat Andreja Vučića. Zemunska vlast, na čelu s Dejanom Matićem, bivšim šoferom Aleksandra Vučića, primenila je stravičnu torturu nad porodicom Demša. Prvo su isključili vodu, a onda su srušili prilazni most i zazidali prolaz, kako bi i fizički sprečili stanare da ulaze na svoj posed. Na kraju, Aleksandar Demša je_ umro, a njegova 23-godišnja ćerka Kristina Cirić, s dvoje male dece, izbačena je iz kuće. Sirotinjski objekat je smetao, ali ne i velelepni restoran “Gardoš“, koji se nalazi samo pedesetak metara dalje, nije ni taknut. Nije, zato što je njegov vlasnik Predrag Ilić, koji poseduje nekoliko “Azzaro” restorana u Beogradu i po vrlo povoljnim uslovima zakupljuje lokale na Adi Ciganliji. Gde vlast ne može ili ne želi da sama otima građanima imovinu, tu pomažu javni izvršitelji. Dramu, koja još traje, proživljava Beograđanka Snežana Jovanović. Opština Stari grad joj je dala dozvolu da se, sa ćerkama i unukama, useli u ruinirani stan, koji je sama opremila za skoro normalan život. U postupku restitucije, stan je vraćen Jevrejskoj opštini, posle čega je Jovanovićeva dobila nekoliko naloga za iseljenje. Uz posredovanje aktivista udruđenja “Za krov nad glavom” i rabina Isaka Asiela, deložacija je privremeno odložena. No, tu nije kraj mukama za šestočlanu porodicu Jovanović. Brige, stres i težak fizički posao uzeli su danak. Snežana se razbolela od dijabetesa i raka. Ona prima socijalnu pomoć od 11.000 dinara, koliko zarađuje i jedna od njenih ćerki, tako da šest žena živi s manje od 200 evra mesečnog prihoda.

Nemaju dovoljno ni za lekove,

ali to ne zanima javnu izvršiteljku Mirjan u Di mi trijević, koja je donela rešenje o plenidbi televizora i frižidera zbog dugova za Infostan.

Mirjana Dimitrijević nije slučajno dobila nadimak “Izvršiteljka iz pakla”. Naprotiv, zaslužila ga je brojnim postupcima u kojima je na ulicu izbacivala žene, decu i bolesne starce. Na taj način, nezainteresovana za to da li je sudski postupak sporan i da li postoj e zakonski uslovi, Dimitrijevićeva je pažnju javnosti privukla pre dve godine, kad je na ulicu isterala beogradsku porodicu Petrović, s dvoje maloletne dece. Da nije postupala tako brutalno, ne bi mogla da godišnje zarađuje 900.000 evra.

Kad osete miris novca, javni izvršitelji ne propuštaju

priliku da nasrnu na žrtvu, naročito kad je slaba, nezaštićena i bolesna. Pljačku, koju najbogatiji vrše nad najsiromašnijima, ne može niko da spreči. Zahvaljujući ovlašćenjima, ugrađenim u katastrofalan Zakon o obezbeđenju i izvršenju, javni izvršitelji sami procenjuju vrednost tuđe imovine koju oduzimaju. Izvršitelji tu “zlatnu rupu” u Zakonu koriste za kriminal i kompciju,

naročito u prodaji oduzetih nepokretnosti.

Dugovanja veća od 5.000 evra namimju plenidbom desetostmko vrednijih kuća i stanova, koje prodaju budzašto, uglavnom kupcima s kojima su u rodbinskim, prijateljskim ili poslovnim vezama.

U razliku u ceni ugrađuju se svi učesnici u tim kriminalnim radnjama.

Kako to izgleda u praksi videlo sepre dvameseca, kadje stan u Nišu, vredan oko 70.000 evra, na licitacij i prodat za oko 30.000 evra. U kancelariji niškog izvršitelja Miljana Trajkovića, nezvaničnog šampiona u zaradi trgovinom tuđom nesrećom, 18. septembra održano je drago javno nadmetanje za stan izvršnog dužnika. lako je bilo prijavljeno 18 učesnika, licitirao je samo jedan, Žaklina Krstić, koja je pristala da stan kupi po ceni od 3.581.482 dinara.

Taj, kao i sve ostale slučajeve u kojima se sumnja na kompciju, nije proveravala ni Komora javnih izvršitelja, a kamoli nadležno tužilaštvo. Vladin Savet za borbu protiv kompcije predložio je Ministarstvu pravde da za prodaju nepokretnosti ovlasti isključivo sudove. Naravno,

predlog je odačen. Vlast ne štiti građane, nego izvršitelje, pripadnike eskadrona za otimačinu.

- Mi radimo u interesu građana, u skladu sa Zakonom - tvrdi Aleksandra Trešnjev, predsednica Komore izvršitelja.

- Želimo da imamo jedan transparentan, otvoren postupak, gde će moći svako ko želi da učestvuje bez bilo kakve bojazni - kaže ministarka pravde Nela Kuburović.

- Izvršitelji rade koristan posao, oni pune državni budžet - smatra predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Takvim licemeijem, Trešnjev, Kuburović i Vučić javno se rugaju svim žrtvama javnih izvršitelja. Kako i koliko brinu o interesu građana, Zakonu i transparentnosti, pokazuje i to što su javni izvšitelji preuzeli naplatu dugovanja javnih preduzeća mimo sudova. Po automatizmu, povlašćene kancelarije javnih izvršiteljauzimajupredmete direktno odjavnih preduzeća i progone dužnike.

Na taj način, trenutno se vodi oko 140.000 postupaka protiv Beograđana koji kasne s plaćanjem računa za komunalije. JKP Infostan je uterivanje dugova poverilo izabranim izvršiteljima, koji postupaju bez sudskih rešenja, opomena i najave plenidbe pokretne i nepokretne imovine. Naravno, izvršitelji takve okolnosti koriste i za naduvavanje računa.

Beogradski penzioner Radiša Arsić dugovao je Infostanu ukupno 3.600 dinara. Bez obaveštenja, s penzije od oko 22.000 dinara, ukupno mu je skinuto 16.000 dinara, na ime osnovnog duga, kamate, naknade na dodatne troškove izvršenja i nagradu izvršitelju za uspešnu naplatu.

Još gore je prošao Dragomir Lakić iz Kaća, koji za dug od 660 dinara mora da plati 34.000 dinara.

Za problem, koji je nastao usled propusta da plati jedan račun “Cistoći” u maju 2014. godine, Lakić je saznao kad ga je banka obavestila da je blokiran račun njegovog preduzeća “Ekonomik komerc”. Javni izvršitelj mu nikad pre nije poslao nijedno obaveštenje, opomenu ili rešenje, ali jeste račun u kome je navedeno da pored onih 660, mora da plati još 11.100 dinara za sudske troškove, 1.863 dinara taksu za parnični postupak i 14.585 dinara troškova izvršno g p ost upk a. Nema veze što je Lakić plaćao sve prethodne i potonje račune “Čistoće”, izvršitelj mu je jedan propušteni naplatio 50 puta više od celog duga.

Javni izvršitelji ne dozvoljavaju da ih činjenice i dokazi spreče u otimanju tuđe imovine, posebno kad to rade po nalogu uticajnih pojedinaca. Takvoj torturi bio je izložen i Magazin Tabloid. U maju, na Đurđevdan, u redakciju našeg Magazina upali su službenici javne izvršiteljke Jelene Aleksić u pratnji policije s namerom da zaplene imovinu izdavačkog preduzeća “Slobodna štampa”. Izvšiteljku Aleksić angažovao je Nikola Petrović kako bi prinudno naplatila iznos od 200.000 dinara, po presudi kojom je Privredno društvo “Tabloid Press” kažnjeno zbog “povrede časti i ugleda” najmoćnijeg kuma Srbije. lako se presuda ne odnosi na preduzeće “Slobodna štampa”, izvršiteljka je zaplenila redakcijsku imovinu i dokazala da su nalozi Nikole Petrovića jači od zakona. Suočeni s dokazima, policajci su u jednom trenutku odbili da asistiraju u razbojničkoj akciji, ali po direktnom nalogu ministra Nebojše dr Stefanovića, vratili su se i pomogli u izvršenju zločina.

Magazin Tabloid je izdržao taj udar, ali mnogi građani, prepušteni na milost i nemilost izvršiteljima, to ne mogu. Monstruozni mehanizam za otimačinu već je naneo ogromnu štetu celom društvu. S parolama “niko bez doma” i “niko ne sme da bude beskućnik”, u kritici javnih izvršitelja prednjači udruženje građana “Za krov nad glavom”. Aktivisti tog udruženja sprečili su 250 iseljenja, zbog čega su izloženi uvredama i pretnjama izvršitelja i policijaca, ali i sudskom progonu.

Srpska radikalna stranka je u kratkom roku prikupila više od 100.000 potpisa za peticiju kojom se traži zabrana rada javnih izvršitelja. Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika SRS i narodni poslanik, najavio je pripremu novog zakona o izvršenju, kojim će biti sprečena mogućnost da bilo ko ostane bez krova nad glavom.

- U novom predlogu propisujemo da niko ne sme da ostane bez minimum 12 kvadrata stambenog prostora po osobi. Izvršenje vraćamo u sudove. Nije normalno da javni izvršitelji rade potpuno bez kontrole, njih treba ukinuti jer ne poštuju ljudska prava i dostojanstvo građana. Videćemo da Il će se vlast oglušiti na apel građana koji su potpisali peticiju - rekao je Šešelj.

Šta vlast misli o tome pokazale su poslednje izmene i dopune Zakona o obezbeđenju i izvršenju. Umesto da se pooštri kontrola rada javnih izvršitelja i omogući zaštita prava dužnika, proširena su im ovlašćenja. Sad izvršitelji, u prisustvu dva svedoka, mogu bez

rešenja i najave da ulaze u tuđe stanove, čak i kad vlasnici nisu prisutni. Samostalno, odoka, mogu da procenjuju vrednost imovine koju nameravaju da zaplene. Isti izvršitelj, po svojoj volji, procenjuje koliko vredi “Filips” televizor, “Ingoluci” kuhinja ili akvarel Gorana Stefanovića. Izvršitelji mogu sve što požele.

Kad im ponestane plena, kad otmu sve dužničke stanove, kuće, njive, frižidere i televizore, možda će, što kaže mlađi Šešelj, početi da dužnicima uzimaju bubrege.

Nemaju baš ovlašćenja da ubijaju siromahe koji nemaju nekretnine ili novca da namire potraživanja, ali većina ima po dva bubrega, pa jednim može da plati deo duga.

Da bi im se olakšao lešinarski

posao, vlast je javnim izvršiteljima dala status službenih lica. Od 1. decembra, ko se se suprotstavi ili zapreti izvršiteljima, koji dođu da mu otimaju imovinu, biće osuđen na kaznu od jedne do pet godina robije.

Ko nanese lakše telesne povrede izvršitelju može da očekuje kaznu od dve do osam godina zatvora, a za teške telesne povrede predviđena je robija od tri do 12 godina.

Ista vlast za pljačku tešku 22 miliona evra kažnjava Svetlanu Ražnatović jednogodišnjim nošenjem nanogice, a istu meru primenjuje i na optužene za spaljivanje kuće novinara Milana Jovanovića. Pljačka budžeta i ugrožavanje nečijeg života kažnjava se mnogo blaže nego psovka ili odgurivanje javnog izvršitelja.

To i ne čudi, s obzirom da te derikože simbolizuju režim Aleksandra Vučića i njegovog naprednog kartela. Izvršitelji samo realizuju suštinu Vučićeve politike pljačkaju sirotinju i štite bog ataš e.

D anas dele plen, a sutra će, kad Srbija postane uređena pravna država, morati da dele odgovornost i kaznu za sva zla koja su nanela svojim žrtvama. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 1,22,23,28

Rubrika: Su(lu)dovanje

Autori: Milan Glamočanin

Teme: Korupcija

Naslov: KO JE PREKINUO AKCIJU "FIRMA" U SRBIJI

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni’, loši studenti i još lošiji Ijudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid.

MNap Glamočanin

Utoku suđenje ‘’Valjevskoj grupi” pred

Specijalnim sudom u Beogradu, optuženi Zoran Jeličić prerezao je sebi vrat pred svima u sudnici!

Jeličić se na suđenju 20. novembra javio za reč, izašao za sudsku govornicu, i uz reči “Sada ću da se ubijem pred svima” iz džepa izvadio oštar predmet i prerezao sebi vrat.

On je, potom, prebačen na VMA gde mu je ukazana lekarska pomoć, a onda je pušten kući, nalečenje.

Predhodno je optuženi Jeličić tražio reč, da objasni razloge za izuzećem predsednice većća. Ona mu je dala sedam minuta, a oduzela mu je reč posle četiri minuta, preteći mu izbacivanjem iz sudnice do kraj a glavnog pretresa. U nastavku suđenja sudijaje novčanomkaznom od 150.000 dinara kaznila njegovog branioca advokata Dragoljuba Đorđevića, jer je procenila da je on aplaudirao pokušaju samoubistva svog branjenika, što niko u sudnici to nije video.

“Valjevski klan” je 2009. godine u velikoj akciji policije uhapšen, zbog teškog ubistva, zločinačkog udruživanja, nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija, iznuda i nanošenja lakih i teških telesnih povreda, i iznude novca.

Tada su lišeni slobode Milan Lazarević, Zoran Jeličić, Milan Milijanović, Nebojša Goloskoković, Aleksandar Pavlović, Dejan Velimirović, Mirko Lazarević, Marko Miličković i Aleksandar Bošković.

Zoranu Jeličiću pritvor je ukinut početkom 2019. godine i zamenjen kućnimpritvorom.

Dakle, proces ‘’Valjevskoj grupi” pred većem Višeg suda u Beogradu - odeljenju za organizovani kriminal, traje već deset godina!

Kako je moguće da jednu deceniju traje proces optuženima koji su bili u pritvoru. Sud je mogao da im razdvoji postupke, ako su postojali razlozi i da donese presude, koje su, odavno, morale biti pravnosnažne.

Viši sud u Beogradu je stecište kriminala. Sudije su, uglavnom, oni sa najnižim moralnim svojstvima. Sluge Vučićevog kartela, a i predhonih režima. Dupelisci. Neki od njih su i stručni, poznaju pravne norma, ali tumače zakon onako kako to odgovara onimakojim seudvaraju.

Urušavanje Vučićevog kartela, nakon njegovog priznanja da je hronično bolestan, da se jedva izvukao, ali se vratio poslu, podigla je moral onima koji se nisu pokrili ušima.

Poštenim sudijama se u Srbiji emo pisalo. Mafija je u dmgostepene sudove poslala mnogo ološa, koji, po nalogu, ukidaju presude časnim deliocima pravde, nalažući im da presude onako kako to kartelu odgovara. Ako tako ne postupe, ocena im je loša - ne zadovoljava, sve u tom stilu.

Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala je izvor kompcije, bolje reći služi za orgamzovanje orgamzovanog kriminala.

Specijalno tužilaštvo je još gore. Tu se predmeti pakuju, prepakivaju, arhiviraju, nestaju dokazi. Tužilac pravi nagodbe sa nevažnim učesnicima u tom kriminalnom lancu, pa dokaze iz glavnog spisa odvajaju u predmet gde je nagodba sklopljena, a ti se dokazi ne mogu koristiti u drugom sudskom postupku.

Setimo se bivše ministarke Snežane Malović pa njenog ljubavnika specijalnog tužioca Miljka Radosavljevića. Njih dvoje su od mafije dobili stanove u Sjedinjenim Državama, po pet miliona keša, da zataškju glavne afere. Maloviću i danas čuca policija, ima   više stanova u Beogradu.

Laura Kovesi, rumunska tužiteljka za borbu za organizovani kriminal, sa svojom policijskom istražnom ekpom izvelaje pred sud 2.600 rumunskih političara. I osudila ih. Bila je nemilosrdan.

Ali, gospođa Kovesi je imala podršku naroda. Kada je rumnski paralemnt pokušao da izglasa zakon, po kome korupcija manja od 50.000 evra nije krivčno delo, u Bukureštu je protestvovalo milion garđana. I taj zakon je povučen.

Rumunski predsednik je pod teškim pritiskom valadjuće klike morao da ukazom smeni gospođu Kovesi. Njen naslednik na tom mestunije se obrukao. Nastavioje istimtempom da ganja kriminalce u vrhovima vlasti. Bivši premijer Viktor Ponta i ministar Sebastijan Gica su od gonjenja pobegli u Srbiju, a Vučić im je za velike svote novca dao azil i srpsko državljanstvo.

Bilo je velikih otpora da se gospođa Kovesi ne izabere za glavnog tužioca Evropske unije. Ipak, većinom glasova ona će biti na čelu tužilaštva, koje će, uz pomoć Evropola, goniti one koji trguju drogom, oružjem, belim robljem, peru novac...

A šta je sa Srbijom i zemljama zapadnog Balkana?

Banda EUropskih komesara legalizovala je pljačku, korupciju u srpskim sudovima, tužilaštvima i policiji učinila je legitimnom. Na čelu te zločinačke bande stajala je nemaačka kancelarka Angela Merkel, koja je, opasne kriminalce poput Edi Rame, Aleksandra Vučića, Hašima Tačija, Zorana Zaeva, Ciprasa, štitila od svake odgovornosti, pa i prozivanja u medijima.

Istražni organi u Nemačkoj i u Briselu su pedantno vodili istrage u korupciji sudija, tužilaca, policije, biznismena i državnih funkcionera. Dosije, poimenično sija i tužilaca koji su kommpirani, su puni, ali istrage nema.

Da podsetimo:

Odlazak potpredsednika Vlade Srbije i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića u Sjedinjene Države i nakon što mu je saopštio pomke sa sastanaka koje je imao, uplašile su srpskog diktatora.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova

Nebojša Stefanović razgovarao je 15. maja u Vašingtonu, u okvim posete Sjedinjenim Američkim Državama, sa državnim sekretarom za unutrašnje poslove SAD Kevinom Mekalinenom o unapređenju policijske saradnje dveju zemalj a. Reč j e o prvom sastanku jednog srpskog ministra policije sa američkim državnim sekretarom zaduženim za unutrašnje poslove.

Nakon sastanka, Stefanović i Mekalinen potpisali su Memorandum o razumevanju između Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Republike Srbije o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija. Ovaj Memorandum omogućiće bržu razmenu informacija o migrantima, ali i onima koji su povezani sa potencijalnim terorizmom ili kriminalnim aktivnostima, što će doprineti većoj bezbednosti dve države, saopštio je kabinet ministra Stefanovića.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sastao se u Vašingtonu i sa predstavnicima Uprave za borbu protiv droga (DEA). Stefanović se sastao i sa direktorom Federalnog istražnog biroa (FBI) Kristoferom Vrejom.

Stefanović i Vrej su se saglasili da je podizanje kapaciteta obe institucije od velikog značaja, a teme sastanka bile su i zajedničke obuke, kao i moguć nosti buduće saradnje Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije i Tima za spasavanje FBI, navodi se u saopštenju MUP.Stefanović je ocenio da je saradnja MUP i FBI dobra i intenzivna, ali da postoji i volja i namera da se ona unapredi, posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i visokotehnološkog kriminala.

On je razgovarao sa direktorom DEA Utamom Dilonom i njegovim saradnicima o unapređenju borbe protiv trgovine narkoticima, kao i saradnji srpske policije sa pripadnicima DEA.

Stefanović je naveo da su pripadnici MUP Srbije tokom 2018. godine zaplenili više od četiri tone droge, dok su u prva četiri meseca ove godine oduzeli više od dve tone droge.

Sagovomici su se saglasili da borba protiv narkotrafikinga predstavlja l izazov, ne samo za Srbiju i SAD, već i mnoge druge države. Zbog toga je, kako su istakli, važno utvrditi konkretne korake buduće saradnje obe službe, kako bi bili još efikasniji u hapšenju kriminalaca i zapleni narkotika, saopštila je informativna služba MUP-a Srbije.

Stefanović je pozvao Dilona i njegove saradnike da razmotre mogućnost unapređenja

saradnje u oblasti edukacije i obuka..

MinistarStefanovićje 17. majau Vašingtonu razgovarao i sa zvaničnicima o borbi protiv pranja novca i korupcije.On se sastao u Vašingtonu sa potsekretarkom za terorizam i finansijsko-obaveštajnu delatnost Ministarstva finansija SAD i sa zamenikom pomoćnika sekretara Međunarodnog biroa za narkotike i sprovođenje zakona, Sigal Mandelkerovom i Jorganom Endrjusom.

Stefanović je američkoj potsekretarki rekao da je Srbija usvojila više zakonskih i podzakonskih akata u oblasti u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, istakavši da su u potpunosti implementirane preporuke Međuvladine organizacije za borbu protiv pranja novca (FATF) kako bi naša država bila skinuta sa “sive liste” te organizacije, saopštio je MUP.

Pod naslovom "Trampov čovek se sastao sa Stefanovićem” opisan je susret ministra Stefanovića sa savetnikom za Nacionalnubezbednost SAD! Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je u Vašingtonu, na odvojenim sastancima, sa zamenikom pomoć nika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja u Stejt departmentu Metjuom Palmerom i zamenikom glavnog direktora za evropske poslove u Nacionalnom savetu za bezbednost SAD Džonom Eratom.

Na sastancima je bilo reči i o saradnji Ministarstva unutrašnjih poslova sa Agencijama za sprovođenje zakona SAD, kao i konkretnim rezultatima i prednostima te saradnje za obe

zemlje.

Potpredsednik Vlade Srbije sastao se u Stejt departmentu u Vašingtonu s koordinatorom za antiterorizam u Birou protiv terorizma i nasilnog ekstremizma Nejtanom Sejlsom.

Kako je saopšteno iz MUP-a Srbije, Stefanović je u razgovoru sa Sejlsom istakao da je terorizam globalni problem s kojim se može izboriti jedino zajedničkom saradnjom.

U saopštenjuje istaknuto daje srpski ministar policije na sastanku sa ambasadorom Sejlsom rekao i da je Srbija posvećena borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Takođe, on je naglasio da je veoma važna razmena informacija u ovoj oblasti, kao i obuka u cilju podizanja kapaciteta srpske policije u borbi protiv potencijalnog terorizma i organizovanog kriminala.

Stefanović je u Njujorku razgovarao i sa šefom obaveštajnog biroa policije grada Tomasom Galatijem.

Stefanović i Galati razgovarali su o unapređenju saradnje njujorške policije i MUP-a Srbije, sa posebnim osvrtom na modele moguće saradnje u oblasti rada policije u zajednici i borbe protiv terorizma, saopštio je MUP.

Zaista je neobično što se ministar jedne

nastavak na strani 28...

TATINA KCERKA Kćerka bivšeg direktora BIA Radeta Bulatovića, Ana Bulatović, rregistrovana narkomanka, iz Višeg suda u Beogradu, prešla je da radi, kao sudijski savetnik u veću za organizovani kriminal. Predhodno je dobila posao, na neodređeno vreme, prvo kao sudijski pripravnik, pa stručni saradnik kod sudije Anđelke Opačić, u drugostepenom parničnom odeljenju.

Rade Bulatović je zamolio da njegova 29. godišnja kćerka dobije posao u Apelacionom sudu u Beogradu, bez ikakvog staža i iskustva.

Ana Bulatović je konkurisala za sudiju osnovnog suda u Beogradu i uskoro će deliti pravdu. Zeli da sudi u krivičnom odeljenju! Šta očekivati od dece najkompromitovanijih Ijudi ovog režima?

MINISTARIKUM NIKOIA MASU OAIME Povodom pljačke koju je 6. maja ove godine, na Đurđevdan, izvršila pokojna izvršiteljka Jelena Aleksić, otimajući po nalogu Vučićevog kuma Nikole Petrovića imovinu redakcije Magazina Tabloid, Poverenik za informacije od javnog zunačaja naložio je Vladi Srbije da izvrši rešenje o kažnjavanju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koje nije dostavilo redakciji spisak policajaca iz PS Savski venac koji su obezbeđivali izvršenje i imena drugih lica koja su iznela iz redakcije kompjutere, stolove, fotokopir aparate, bez ikakvog pravnog naloga, dobili smo pismo upravnog inspektora Ministartsva za lokalnu samoupravu, koji tvrdi da je policija obavestila poverenika da "nema po da tke o imenima policajaca koji su ušli u prostorije naše redakcije”.

Iza nasilja koje je izvršeno nad našom redakcijom stajao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Tako je Policijska uprava Beograds 18. novembra dobnela glavnom uredniki Milovanu Brkiću nalog za privođenje koje je izdala sudija Osnovnog suda u Sombori Aleksandra Medurić Kalčan, da bude priveden u svojstvu svedoka. U tom nalogi je osim imena Milovana Brkića pogrešno navedena adresa, kao i naziv lista, koji nije pravno lice, niti se tako mzhove, ali je beogradska policija, po nalogu Stefanovića, koje io rm JtNap c\/nm nn\/nki i

Milanu Staniću, naćelniku PU Beograda, našla da je to ipak taj Milovan Brkić!

Kako li se provode drugi građani, koji su na nišanu bande srpskog ministra unutrašnjih poslova?

A u mnogobrojnim procesima koje bivši Vučićev kum Nikola Petrović vodi protiv Milovana Brkića i Magazina Tabloid, Petrović je otkazao punomoćje advokatskoj kancelariji Vasiljević, koja okuplja 20 advokata koji rade u ovom ortačkom društvu. Petrovićje prvo otkazao punomoćje Vesni Lončar, pa Aleksamndri Luković, potom Borisu Bogdanoviću , a sada je to učinio i advokatima iz kancelarije Nemanje Vasiljevića, koji su, po njih pet, dolazili na svako suđenje u kojima je Nikola Petrović bio tužilac protiv našeg lista.

A koliko je moćan Nikola Petrović, svedoči i dopis javnog tužioca Ljubivoja Đorđevića, koji smatra da je sasvim u redu što njegov zamenik vrši pritisak na sud da se potvrdi presuda u kojoj je tužilac Nikola Petrović, jer će, u protivnom, tužilac da optuži glavnog urednika Brkića "zbog neizvršenja presude”! Nigde u svetu ne postoji slučaj da javni tužilac vrši pritisak na sud, da se potvrdi presuda, jer on želi da pomogne mafijašu da ta presuda bude izvršena!

Kojom kaznom kazniti tu bitangu od tužioca - Ljubivoja Đorđevića?

nastavak sa strane 23...

balkanske države sreo sa direktorima DEA, FBI-a i Uprave za sprečavanje pranja novca, savetnicima za nacionalnu bezbednost...

Američke istražne službe prate rad srpske političke elite, trgovinu narkoticima, izvoz oružja, pranje novca ... Imaju zadokumentovane sve te aktivnosti, kao i svedoke saradnike.

Sasvim je sigurno da ministra Stefanovića nisu pozvali u Sjedinjene Države da bi se divili aktivnostima srpske policije, kojaje samo servis za zaštitu političke mafije.

Američke bezbedonosne službe znaju kako seprovelanemačkapolicija, verujući srpskoj.

Državni sekretar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rot došao je u Beograd 15. septembra 2016. godine. Rot

uuouu u J.UUU.JU apiuruuu hapšenje narkodilerapodkontrolom vlasti, koje je odugovlačila mesecima. Sa sobom je doneo i spisak nemačke kriminalističke policije lica za koje njegova zemlja ima dokaze da se bave teškim kriminalom - trgovinom narkoticima, oružjem, pranjem novca..

Gospodin Rot je bio šokiran, kada su te večeri srpske policijske snage uhapsile oko 120 "’narkodilcra”. Svi sa spiska gospodina Rota ‘ ’nisu nađeni na adresi”, a u stanovima nije bilo ničeg sumnjivog, jer ih je policija obavestila o raciji! Samo troje privedenih zadržano je u sudskom pritvoru, ostali su nakon 48 sati zadržavanja pušteni na slobodu.

Izvori Magazina Tabloid tvrde da je iz Vašingtona Ministarstvu pravde Srbije stigao spisak lica čije se izručenje od Srbije traži, ali da se ministarka pravi luda. Zato je u Vašington pozvan ministarpolicije i komadant SAJ-a.

Na tom spiskuje i Andrej Vučić, brat srpskog diktatora, sa njegovim saradnicima, koji se traže zbog terorizma, pranja novca, trgovinom narkoticima...

Sa Sjedinjenim Državama i njenim državnim službama nema šale.

Vučić se vara ako misli da će masovnim hapšenjima srpskih građana umilostiviti američke istražitelje. Oni traže, poimenično, one koji su opasni po bezbednost Sjedinjenih Država.

Da bi Vašingtonu poslao odgovor, na njihov predlog da Srbija krene u akciju obračuna sa mailjom, koja predstavlja opasnost za Evropu i SAD-e, Vučić je poslao poruku preko Narodne skupštine Srbije, koja je 21. maja potvrdila ponovno postavljanje za predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, s udi je Vrhovnog kasacionog suda.

Aleksandar Stepanović i tužilac Višegjavnog tužilaštva u Beogradu Nataša Krivokapić imaju svu sudsku i javnotužilačku vlast u svojim rukama! Oni direktno postupaju po nalozima Aleksandra i Andreja Vučića, Nikole Petrovića...

Sa pomenutim licima koja rukovode srpskim pravosuđem, braća Vučić i njihov kartel mogu dabudu spokojni. Osim ako Sjedinjene Države, uz prećutnu saglasnost Berlina i Brisela, ne primene sredstva prinude i ne pohapse ove balkanske zločince.

Srpski umirući diktator je, uz saglasnot Metju Palmera, zaustavio akciju Firma, koju vodi Evropol, DEA, FBIA, Agencija za sprečavanje pranja novca. Desetine tona kokaina i narkoika je oduzeto srpskoj mafiji, iza koje stoji kartel Andreja Vučića, ali srpsko pravosuđe uporno čuti.

Na Balkanu se sprema velika oluja za mafijaše koji rukovode balkanskim državama, kao svojim kasabama.

Ministar Stefanović je 20. novembra u Moskvi sklopio sporazum o saradnji sa ruskim službama po pitanju organizovanog kriminala i borbe protiv terorizma. U tim pričama je većina srpskih zvaničnika-mafijaša upletena do lakata.

I sudije, tužioci i policijski funkcioneri, odani umirućem diktaom u velikoj su panici. S razlogom. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 1,8,9

Rubrika: Bez naslova

Autori: Predarg Popović

Teme: Korupcija

Naslov: UOČI SUDNJEG DANA

Diktatura Aleksandra Vučića ulazi u poslednju fazu. Kriminalni sistem puca po svim šavovima. Vučić je izgubio podršku stranih centara moći, napuštaju ga saradnici i kumovistranački i državni funkcioneri valjaju se u blatu vlastitih korupcionaških afera, a, pored svega, njega razjedaju razna psiho-fizička oboljenja, za koja nema leka ni apoteka, ni Crna Reka. Nema mu spasa. Spalio je sve mostove, zato sudnji dan čeka sam, bolestan, slab i očajan.

Predarg Popović

Turska je saopštila da će ponuditi četiri miliona lira (635.000 evra) za informacije koje bi dovele do hapšenja bivšeg palestinskog moćnika Mohameda Dahlana, koji je u egzilu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

Ankara optužuje Dahlana da je plaćenik UAE i da je umešan u pokušaj državnog udara u Turskoj 2016. godine, protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Ministar unutrašnjih poslova Turske Sulejman Sojlu rekao je za list Hurijet da će Dahlan biti stavljen na listu najtraženijih terorista, prenosi Tajmsovlzrael.

Pre nego što je otišao u egzil, u

Dahlan je postao oštar protivnik palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, svog nekadašnjeg saveznika u stranci Fatah.

Turski mediji redovno optužuju Dahlana za učešće u pokušaju puča jula 2016. godine, ali i da je imao ulogu u prošlogodišnjem ubistvu saudijskog novinara Džamala Kašoaiia u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu.

Objava da Ankara nudi nagradu za informacije o Dahlanu usledila je tri nedelje pošto je on razmenio optužbe sa šefom turske diplomatije Mevlutom Cavušoglupm.

U intervjuu za Al Džaziru, Čavušoglu je krajem oktobra optužio UAE da skrivaju “teroristu Mohameda Dahlana” i dodao da

je Palestinac pobegao u tu zemlju “jer je agent Izraela”. Turski ministar je optužio UAE i da pokušavaju da zamene Abasa sa Dahlanom.

Dahlan (58) je žestoko uzvratio u intervjuu za saudijsku televiziju, optuživši Erdogana da podržava “terorističke grupe” u Siriji, da je ukrao zlato iz libijske centralne banke i da se postavlja kao vladar nad vernicima u

arapskom svetu.

Palestinski sud je 2016. u odsustvu osudio Dahlana na tri godine zatvora zbog korupcije i naložio mu da plati 16 miliona dolara, navode njegovi advokati.

Dahlan je bio načelnik unutrašnje bezbednosti u pojasu Gaze, ali je izgubio podršku pošto je ekstremistički Hamas nadjačao njegove snage 2007. godine, što je za posledicu imalo proterivanje Fataha s te teritorije.

Svestan da ne postoji način koji bi mu

pomogao da odloži kraj, Vučić više nema snage za ozbiljniji otpor.

Tragično stanje u kome se nalazi, priznao je još pre dva meseca, na privatnoj porodičnoj večeri s Nevenom i Kajlom Skotom.

Odlazećem američkom ambasadoru, za uspomenu je poklonio Pekićevu knjigu „Godine koje su pojeli skakavci”. U posvetije napisao: „I follow my course with the precision and security of a sleep-walker”. Sve što je uradio dokazalo je da zaista “svoj kurs sledi s preciznošću i sigurnošću mesečara”.

Kad se trgnuo iz sombnabulnog stanja, video je samo katastrofu, kojuje lično kreirao. Stislo ga je sa svih strana.

Stranci, koji su ga doveli na vlast, sad mu rade o glavi. Amerikanci su mu presekli kanale za šverc narkotika i omžja i blokirali mčune na koje je deponovao otete i oprane pare. Sto je, po Vučića, najgore, ne zaustavljaju se. U njihovoj organizaciji pripremljena su dva najteža udara, koj a ulaze u veliko finale, s pucanj em i pevanj em.

Na insistiranje Amerikanaca kosovsko tužilaštvo je pripremilo optužnicu za ubistvo Olivera Ivanovića. Na listi osumnjičenih za saučesništvo u tom zločinu naći će se Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, vođe Vučićevog ganga zaduženog za kontrolu Srba na Sevem Kosova. Nije isključeno da će i Vučić morati da se suoči s odgovornošću za atentat, ali i bez toga naći će se u teškoj situaciji.

Godinu dana, otkad je tužilaštvo u Prištini usmerilo istragu na Radoičića i Veselinovića, Vučić im je pružao utočište u Beogradu, koristeći svaku priliku da pomene kako “zna da oni nisu krivi”. Uloga drvenog advokata uskoro će mu se obiti o glavu. Više neće moći da ih štiti, a neće smeti da ih izmči. Jedini izlaz mu je u tome da Veselinović i Radoičić ne   stanu, pošto mrtva usta ne govore.

Međutim, to se njima dvojici ne bi svidelo, a ni po Vučića nije pametno da protiv tako opasnih tipova preduzima ono što bi moglo da ih iznervira. Uz to, Vučić više nema podršku svojih političkih i poslovnih partnera Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, koje čeka druga optuženička klupa, ona u Haškom sudu za ratne zločine UCK.

Od svih saveznika, ostao mu je samo Edi Rama, koji mu se javno zahvaljuje što je, kroz “Mali Sengen”, u odlučujućoj meri pomogao stvaranje Velike Albanije. “Bez Vučićog pristanka”, kaže albanski premijer, “ne bi mogle da se izbrišu granice između Albanije, Kosova i Makedonije”.

Pored tragova koji prema njemu vuku iz Ivanovićevog groba, Amerikanci raskrinkavaju i Vučićeve švercerske kombinacije u trgovini oružjem, u šta su ga sami uvukli.

Tokom NATO bombardovanja uništena je srpska namenska industrija, a po dolasku j DOS-a na vlast i vojska. Retki renoviranil pogoni u tri fabrike naoružanja počeli su da rade punom parom tek krajem 2012, kad je tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić našao prolaz na emo tržište omžja.

Afričku i arapsku klijentelu obezbedio mu je terorista svetskog kalibra Mohamed Dahlan. Dešavalo se da Vučić uzme višemilionski dolarski avans, a zaboravi da ispomči plaćenu robu. Zbog takvih “grešaka”, koje su napunile Vučićeve bankarske račune, srpski trgovci oružjem, poput Slobodana Tešića i Orhana Dragaša, stavljeni su na crne liste Ujedinjenih

nacija i Sjedinjenih Američkih Država, i diplomate su ceh plaćale glavama. Kad zi ga Amerikanci pritisnuli zbog prodaje oružja Libiji, Tunisu, Nigeriji i Sudanu, Vučić j e odgovornost prebacio na svog šefa kabineta, kuma Aleksandra Nikolića zvanog Foto Toni, koga je optužio za pokušaj da libijskim pobunjenicima proda naomžanje i vojnu opremu.

Amerikanci su zaplenili četiri broda u luci u Rijeci, gde su natovareni iz skladišta Grobnik. Vučića i švercerski biznis spasao je Metju Palmer, dugogodišnji glavni vašingtonski mešetar na Bliskom istoku i Balkanu.

Palmer je napravio kompletan kriminalni lanac, od srpskih proizvođača oružja, privatnih trgovačkih kompanija, krajnjih korisnika, među kojima su i islamski teroristi, a sredio je i neophodne imeričke dozvole.

Sistem je funkcionisao sve dok nije počelo čišćenje američke administracije od kadrova zaostalih iz vremena Klintona i Obame i njihovog mentora Soroša. Palmer je preživeo proces dekontaminacije zahvaljujući podršci ostataka demokratske diplomatske mašinerije i novca dobijenog od Vučića, kojim je podmićivao kolege iz Stejt departmenta.

Zločinačko udruženje u čijem vrhu se nalaze Palmer, šeik Bm Zajed, Dahlan i Vučić, pod pokroviteljstvom Soroša, našlo se na udaru američkog predsednika Donalda Trampa iz političkih, ali i antikorupcijskih razloga. Američke službe su, naravno, pažljivo pratile sve poslovne transakcije s oružjem u koje su uključeni srpski trgovci, ali i razne of šor kompanije iza kojih stoji Palmer, kao i američke frrme kojima je Palmer obezbedio dozvole za taj posao.

Pre dve i po godine, pokretanjem akcije “Smoking Gun”, iz koje je nastala afera “Serbian File”, Tramp je krenuo u obračun sa Soroševim abonentima. Trampovi motivi nisu filantropski, nego praktični. Prekidanjem tog švercerskog lanca prekinuo je i tokove novca, kojim će Soroš finansirati kampanju njegovog protivkandidata na sledećimpredsedničkimizborima. Bez obzira na motive, za Srbiju je bitan konačni rezultat - raskrinkavanje organizovane kriminalne grupe na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vučić.

Kako stoje stvari, da mu se ne piše dobro, Vučić je shvatio kadje otvorena afera s prodajom oružja iz “Krušika”. lako je uspeo da glavni politički i medijski udar preusmeri na Nebojšu Stefanovića i njegovog oca Branka, jasno mu je da su američki obaveštajci metu nacrtali na njegovim nejakim plećima.

Nije izdržao pritisak, popustilo je krhko telo. U petak, 15. novembra, u popodnevnim satima, iznenada mu je pozlilo, bez konkretnog povoda. Pripadnici obezbeđenja odveli su ga na Vojno-medicinsku akademiju.

U dugoj noći, petak na subotu, u bolničkom VTP apartmanu, posle intervencije lekar a , dok je čekao nalaze, Vučić je razgovarao samo sa svojimbratomAndrejem. Dvabrata, obafatalno bolesna, podbula od prejakih lekova, uzalud su pokušavali da nađu izlaz iz klopke u koju su upali. Ujutru, posle posete Aleksandra Vulina, braća su napustila VMA i otišli u vilu Bokeljku, da nastave s potragom za spasonosnim rešenj em.

- Ja sam hronično bolestan. Problemi koje sam imao bili su u tom trenutku akutni. To se uvek dogodi. To dođe kao “savršena oluja”. Ja sam i danas bolestan i pod terapijom celodnevnom i to nije tajna - priznao je Vučić.

Na taj način potvrdio je pisanje Magazina Tabloid, koji je u brojnim tekstovima ukazivao na njegove psiho-somatske probleme. lako su i on i paraziti iz njegovog okruženja dugo optuživali urednike i novinare našeg Magazina da izmišljaju navode o njegovim teškim zdravstvenim problemima, Aleksandar Vučić je bio prinuđen da prizna istinu. Doći će vreme da to učini i Andrej, koji se takođe bori s fatalnim oboljenjima.

Potvrda saznanja da je predsednik države hronično bolestan, pod celodnevnom terapijom, neke opozicionare je navela da podnesu zahtev za njegovom ostavkom. Drugi opozicionari su analizirali razloge koji su ga doveli u tako

tešku situaciju, a narodni poslanik Srđan Nogo javno ga je pitao da li će pokrenuti zvaničnu ili nezvaničnu istragu u vezi rezultata toksikološke analize. Prema informacijama kojima raspolaže Nogo, u Vučićevoj krvi je pronađena supstanca koja na visini obara pritisak i koja se već 25 godina ne proizvodi u Srbiji, a nekada se davala psihijatrijskim bolesnicima. Ni na tu, kao ni na ostale spekulacije, Vučić nije odgovorio. Imao je prečegposla, moraoje dapripremakontranapad.

S obzirom na plan koji je smislio, izgleda da su lekari s VM A opet zakazali, nisu uklonili stare simptome mentalnih poremećaja. Vučić je prihvatio savet ličnog nezvaničnog konsiljerea Vladimira Bebe Popovića da za aferu oko prodaje oružja optuži Rusiju.

Pre dva meseca, u Beogradu je bio Terens Majkl Hovs, šef operativnog odeljenja CIA, čija centrala se nalazi u Bugarskoj. Hovs, koji i sam pripada soroševskom timu koji upravlja svim manipulacijama na Balkanu, tada je predložio da Vučić udari

na Rusiju. Ako to uradi, moći će da računa na podršku iz Lenglija, a onda i Vašingtona, što bi mu pomoglo da ostane u poslu s oružj em, koj i mu donosi ogromnu zaradu.

Vučić je prihvatio predlog, iako je već imao loša iskustva s tim savetodavcem. Pre godinu i po dana, Vučić je svog prijatelja Sebastijana Kurca obavestio o saznanjima BIA da jedan austrijski oficir špijunira za Rusiju. Spijun je uhapšen, a Rusi su se Vučiću osvetili objavljivanjem informacija o raketi kojom su Ukrajinci, ujulu 2014. godine, oborili malezijski avion na letu MHI7 i ubili 295 ljudi

Raketa iz sistema BUK modifikovana je u Beogradu i, preko privatnog preduzeća iz Republike Srpske, vraćena u Ukrajinu. Vučić je tada uspeo da izgladi odnose s Rusima, pa taj skandal nije dobio epilog kakav zaslužuje. Međutim, sadje otišao korak dalje. Montirao je špijunsku aferu u kojoj je okrivio Rusiju da vodi obaveštajni rat protiv Srbije.

Aferu, koju je pripremio Hovs, preko svog sajta “bellingcat’

plasirao j e bugarski novinar Hristo Grozev, koga takođe finansira Sorošev fond. Grozev je objavio snimak na kome se vidi kako ruski obaveštajac Grigorij Kleban, tada u diplomatskoj misiji u Srbiji, pored zemunskog restorana “Stara kapetanija”, nekom muškarcu predaje kesu iz prodavnice “Maksi”.

Naprednjački mediji odmah su razgradili sve teorije špijunske zavere. Kompromitovani Srbin predstavljen je kao “visokopozicionirani državni fimkcioner” i “privatni preduzetnik”, da bi na kraju lično Vučić otkrio da je reč o “potpukovniku Z.K.”

Scenario, koliko je opasan, toliko je i besmislen. Rusija je Srbiji prodala nekoliko aviona, helikoptera, borbenih vozila i tenkova, a završeni su pregovori i o raketnom sistemu S-400. lako je očigledno da Rusija zna sve detalje o stanju Vojske Srbije, Vučić sad otvara špijunsku aferu u kojoj, tobože, srpski oficiri prodaju informacije ruskim obaveštajcima. Uz to, primetno je da Vučićev tim za kreiranje medijskih pr ev ara nema mašte, pa ponavlja isti način delovanja. Pre mesec dana, u istoj kuhinji montiran je snimak spaljivanja knjige Gorana Vesića, kako bi se za “fašističke metode obračuna” optužila opozicija. Taj snimak je prvo objavljen na jednom cmogorskom sajtu, da bi bio prenet na Pinku i pratećim naprednjačkim medijskim fabrikama laži.

Sad je ekskluzivno pravo za objavljivanje špijunskog filma, napravljenog u decembru prošle godine, dobio bugarski sajt. Spektakl, pripremljen u septembru,

Vučić je tempirao baš na dan kad se u Moskvi potpredsednik srpske Vlade i ministar policije Nebojša Stefanović sreo s Nikolajom Patruševom, sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije.

Dok su oni potpisivali dva ugovora o saradnji u oblasti bezbednosti, naprednjački mediji u Beogradu zavrteli su aferu o ruskom špijunu. Pakleni um Aleksandra Vučića tako je pokušao da svog vodećeg unutarstranačkog protivnika Stefanovića kompromituje i dovede u neprijatnu

poziciju.

U akciju vlastite “obaveštajne kanalizacije”, Vučić je uključio i Bezbednosno-informativnu agenciju. Relja Zeljski, načelnik Uprave za analitiku BIA, pozvan je na Javni servis da potvrdi autentičnost snimka. Još jedna greška. Zeljski deluje ženstveno i smešno, ali utisak vara. Titulu najboljeg studenta

Univerziteta u Novom Sadu, opravdao je nastupom na RTS-u.

- Bezbednosno-informativna agencija, kao i sve druge naše sluzbe postupaju po jasnim i nedvosmislenim nalozima koje dobijamo direktno odpredsednika naše zemlje - rekao je Željski i jasno i nedvosmisleno optužio Vučića za kreiranje ove afere.

Iz Rusije su stigli očekivani odgovori. Na diplomatskom nivou, prvo je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, poručio da se “ne zna o kakvom incidentu je reč”, ali da “to nije pitanje kojim se bavi predsedništvo”. Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva

spoljnih poslova, špijunsku aferu je nazvala “jeftinom provokacijom”, kakva je primenjena već nekoliko puta s namerom da se “dezavuišu značajni susreti srpskih i ruskih državnika”.

Istovremeno, mnogo konkretniji odgovor stigao je preko ruske televizije Zvezda, koja je emitovala snimak iz Donbasa, na kome je prikazana neeksplodirana srpska granata,

koju su na ruske položaje ispalili ukrajinski vojnici.

Ministarstvo odbrane Donjecke Narodne Republike objavilo je 9. novembra fotografije minobacačke granate M73 HE KV 02/16, koju je koristila vojska Ukrajine, što otkriva da je ona proizvedena u valjevskoj fabrici “Krušik” u februaru 2016. godine. Od početka sukoba u Donbasu, Srbija nije zvanično izvozila oružje u Ukrajinu, ali ono je tamo stizalo zaobilaznim putevima.

Srpske granate, proizvedene u tom vremenskom okviru, kupovale su vlade SAD, UAE i Saudijske Arabije. SaudijskaArabijanije izvozila naoružanje u Ukrajinu, ali jesu SAD i UAE. Kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 2016. kupile su 120.000 komada minobacačkih granata iz “Krušika”, među kojima su i one od 60 milimetara M73, koje su upotrebljene u Donbasu.

Na prvoj posttraumatskoj konferenciji za medije, Aleksandar Vučić je usporenim tonom, drogiran lekovima i ko zna čime sve još, za objavljivanje tih podataka optužio “obaveštajnu kanalizaciju”sbugarskogsajta“armswatch”,koji je prvi otkrio dokumente o spomom poslovanju srpskih trgovaca oružjem. Vučić nijednom rečju nij e pomenuo da j e prilog o srpskim granatama u Donbasu emitovala mska televizija.

Usled nedostatka intelektualnih sposobnosti, pod uticajem militantnih savetnika, Vučić ne može da shvati američki i mski obaveštajci združenim snagama stežu obmč oko njega. Uveren da je mnogo pametan, pokušao je da sedi na obe klupe. Preko Amerikanaca je prodavao, a od Rusa kupovao omžje. Upleo se u kompcionaške i krijumčarske afere, koje ga sad guše sa svih strana.

Amerikanci, naravno, snabdevaju naoružanjem ceo svet, jednako regularne vlade, kao i pobunjeničke i terorističke gmpe. Za prljave poslove koriste korumpirane diktatore iz banana-država, kakvom Vučić pravi Srbiju.

Kad im istekne rok upotrebe, Vašington ih se ratosilj a, često uz pomoć kolega iz Moskve. U taj mlin upao je Vučić, koji će sad za sobompovući i lanac soroš evs kih diplomata i trgovaca oružjem.

Uoči sudnjeg dana, teško bolesni Vučić uzalud pokušava da reši probleme na domaćoj političkoj sceni, prvenstveno u svom kartelu. Psiho-fizički kolaps, koji ga je bacio u bolničku postelju na VMA, Vučić je pokušao da iskoristi kako bi izazvao sažaljenje javnosti, saradnika, sponzora i glasača. I tu se preigrao.

Retki funkcioneri SNS-a i koalicionih stranaka iskreno su zabrinuli za njegovo zdravlje. Većina mu je kurtoazno poželela brz oporavak, a Nebojša Stefanović je propustio da i to uradi. Vučićevo priznanje da je hronično bolestan, nije izazvalo sažaljenje, nego stah kod svih istaknutijih pripadnika naprednjačkog kartela.

Naravno, uplašili su se za sebe, ne za njega. Ako je njemu došao kraj, svejedno da li političkim ili prirodnim putem, neka mu bude šta mu Bog da, niko ne želi dapodeli njegovu sudbinu.

Kakva ic nervoza nastala najbolje pokazuju glasine koje se šire vrhom SNS-a o tome da se Vučiću ni na telefon nije hteo javiti Miroslav Mišković, a da ga je Zeljko Mitrović u dve rečenice obavestio da je u inostranstvu, na sastanku, ćao-doviđenja.

Još brutalnije je reagovao kum Petar Panić. Kadje obavešten daje Vučić pao ukrevet, Panić je breknuo: “Pa, šta? I ja sam bolestan, boli me kurac za Vučića!”

Treba verovati Panićevom instinktu, on ga je tri decenije održao na životu, u blagostanju i često na slobodi. S talentom izbrušenim na krvavom beogradskom asfaltu, Panić je davno naučio tehnike samoodržanja. U toj disciplini, najvažniji je izbor trenutka za skok s broda koji tone.

On je to uradio pre šest meseci, kad je kuma ostavio da tone sam. Vučić mu se osvetio preko Sergeja Trifunovića, koji je javno pričao kako mu je Panić nudio 500.000 evra za saradnju sa SNS-om. Tim povodom tužilaštvo još nije pokrenulo istragu, ali Vučić ga je iskoristio da obznani kako ne kontaktira s Panićem, što je trebalo da mu posluži kao upozorenje ostalim naprednjacima da ga se klone.

Trifimović je Vučiću nabacio na volej i Ivicu Dači-

ća. Tobože slučajno, , l jednom intervjuu, 4» ' j;V predsednik Pokreta ¦ slobodnih građana ?

pomenuo je Dačićevu •(¦. -f ? navikudagazoveimolida ' S ga ne napada.

U svim naprednjačkim medijima odmah je pokrenuta debata o Dačićevim mutnim dilovima s pojedinim liderima Savezaza Srbiju, izdajničkim sklonostima i sujeti koja ga stalno motiviše da podriva Vučića.

Iza tih dimnih zavesa krij e se Vučićeva nemera iaumestoDačićanamestošefasocijalistapostavi Branka Ružića. lako je Dačić korektan saradnik svakome od koga ima korist, kao što trenutno ima od SNS-a, Vučić mupriprema svileni gajtan iz osvetničkih razloga. Još ne može da mu oprosti izdaju iz 2008, kad mu je Dačić ugasio nadu da 5e postati gradonačelnik Beograda.

Da je normalan, Vučić bi lako prešao preko toga, i sam je lagao i varao najbliže saradnike. Međutim, zlopamtilo njegovih kapaciteta ne može da se odupre osvetničkoj strasti. Pored toga, Vučić je uveren da je Dačić plasirao nekoliko poslednjih pikantnih informacija o poslovima i bahaćenju Anđelka Vučića. To mu ne prašta.

Iz arhive tuđeg prljavog veša, Vučić je pre nekoliko dana izvukao pismo koje je Suzana Vasiljević pre sedam godina uputila svom tadašnjem šefu Dačiću, ljuta na njega zbog konkurentkinje Ivane Petrović.

- Štitila sam tvoje interese, zaustavljala nepoželjne članke u novinama i priloge na televiziji, zaustavljala štampanje Pravde, radila političku kampanju u međunarodnoj zajednici, ne zato što sam špijun, već zato što sam prvi put bila u mogućnosti da podržim nešto za šta sam mislila da je dobro za moju zemlju. Kad su ti Amerikanci, Francuzi i Nemci okrenuli leda.ja sam sa Brankom jurila ambasadore po Beogradu da ih molim da te razumeju. Sada mi je užasno krivo što sam i jedanjedinidan života provela radeći za tebe. Prvo si Branka ostavio na cedilu jer “nećeš svoju karijeru da vezuješ za njega” (kako si mi onda u Vašingtonu rekao), a sad i mene, jer jednom ljudskom otpadu ne možeš da kažeš ne. Dozvoljavaš da jedna bivša prostitutka moje, Brankovo, a na kraju i tvoje ime povlači po internetu i televiziji, da meni preti batinama i šalje vulgarne sms poru ke. U stranim izveštajima koji kruže, kaže se da “bivša poslovna pratnja, koju je Ivica Dačić upoznao u restoranu “Que Passa” vodi kadrovsku politiku po MUP-u. Da li si se za sve ove godine borio za to da u jednom danu sve izgubiš zbog nekog takvog, ko javno, u Gradskoj skupštini, tvog snimatelja, pred pedeset ljudi, hvata za dupe i zove ga da dođe kod nje kući? Sta ja da kažem novinarima koji me zovu i pitaju da li znam da mi je šefova žena završila pod nervnim slomom zbog afere sa nekom cigankom? Zar ja, posle 42 godine života, ne smem na miru da izađem iz kuće jer mislim da će me psihopata sačekati negde na ulici i izbosti nožem? - napisala j e Vasilj evićka u oproštajnom pismu, posle čega je s mesta Dačićevog savetnika za medije prešla u Vučićev tim.

Da bi kompromitovao Dačića, Vučić je Vasiljevićkino pismo plasirao, navnodno, preko Branka Lazarevića. U toj ekipi, nekad najbližih Dačićevih saradnika, nalaze se Branko Ružić, Ivica Tončev, Vladimir Zagrađanin, Aleksandar Antić i mnogi drugi socijalisti, koji su se odavno stavili na raspolaganje Vučiću.

Diktatora ne zanima što je u ovoj aferi i svoju savetnicu za medije predstavio kao prljavog cinkaroša s dugogodišnjim iskustvom zloupotrebe medija i veza sa stranim diplomatama.

Cilj opravdava sredstva, a Vučićev cilj je da smeni Dačića. Ako ne uspe ovakvim podlostima, pred izbore će postaviti ultimatum: “SPS u koaliciju sa SNS-om može samo bez Dačića”.

Do izbora, ako ih živ dočeka, Vučić će smišlj ati i druge trikove kojima će pokušati da ostane na vlasti.

lako je ozbiljno bolestan, u svakom

. trenutku može da ode

Bogu na istinu, đavo mu ne da mira.

Otvorio je frontove na sve strane, napravio bezbroj opasnih neprijatelja, pa sad dobija na težini njegova izjava u kojoj priznaje da “mora što pre ispuniti svoju političku misiju jer mu se bliži kraj”.

Politički kraj je tu, a za Srbiju bi bilo dobro da J ga Vučić dočeka u š dobrom zdravlju, Jff na zadovoljstvo J?ff svih žrtava, koji

traže sudsku satisfakciju za štetu

Suzana Vasiljević kojuimjcnancosvojim

zločinima. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 6

Rubrika: Bez naslova

Autori: Milica Grabež

Teme: Korupcija

Naslov: ZA ŠAKU DOLARA

Aleksandar Vučić se nalazi na teškim mukama. Pritisnut je brojnim kriminalnim i korupcionaškim aferama i unutrašnjim sukobima, a odluka Univerziteta u Beogradu, kojom je doktorat Siniše Malog proglašen za plagijat pokrenuo je domino-efekat, samo se čeka ko će biti sledeći odstreljeni lažni doktor. Da bi zaustavio seriju poraza, Vučić je na političku scenu, da glume „konstruktivnu opoziciju", isturio čopor lažova, političkih protuva i pohlepnih idiota. U toj grupi bednika, posebno značajnu ulogu dobila je Jelena Anasonović, samozvana vlasnica protesta „Jedan od pet miliona".

MŠsa Grabež

Za parapolitičke akcije Jelena Anasonović

je obučavana na kursevima u Austriji i Nemačkoj, po programima CIA.

Umesto sertifikata o podobnosti i zvanične legitimacije, američke diplomate su je na posredan način prezentovali kao svoju saradnicu.

Dopustili su fotoreporterima Informera da, u jeku protesta, snime njen sastanak s Katarinom Virdžinijom Volček, trećom sekretarkom američke ambasade u Beogradu, u hotelu “Hilton”. Na taj način upućena je poruka Vučićevom režimu, ali i opoziciji, da je Anasonovićka čedo Soroševih instruktora, u kome se gaje “lideri budućnosti” i da, kao takva, uživa specijalan status.

Kako tada, tako i danas njene postupke i izjave treba razumeti kao stavove američkih diplomata iz misije u Srbiji, čije odluke kreira Metju Palmer.

- Blokada Rektorata Univerziteta u Beogradu, u septembru, zbog plagiranog doktorata ministra finansija Siniše Malog, nije bila ideja samih studentata, već je došla od Stefana Pavlovića, koji radi za Dragana Đilasa - rekla je Anasonovićka nedavno u intervjuu za Blic.

Tom izjavom, Jelena Anasonović je podržala optužbe Aleksandra Vučića i Siniše Malog na račun profesora, za koje su oni tvrdili da su doneli “političku odluku”. Da stvar bude gora, njih dvojica su se pomirili s porazom.

Mali je rekao da će spaliti plagirani i napisati novi dokorat, a Vučić je izjavio da će Mali morati da snosi političku odgovornost.

Oni su priznali da su raskrinkani, ali to ne sprečava Anasonovićku da optužuje Đilasa da je iskoristio studente zapolitički pritisak, koji je doveo do togada seplagijatproglasiplagijatom.

Ako je ona u pravu, onda je to najbolji politički potez Dragana Đilasa, kojim je konačno prinuđena jedna institucija da radi svoj posao i odbaci naloge režima.

Anasonovićka je dobila medijski prostor i za kritiku protesta “Jedan od pet miliona”. Protesti su pokrenuti pod sloganom “Stop krvavim košulj ama”, posle prebij anj a Borka Stefanovića u Kruševcu. Prvi protest je održan u tom gradu, a potom u tseograau, gae se okirpo vise od 10.000 građana, koji su zahtevali hitno procesuiranje napadača i ostavku ministra policije Nebojše Stefanovića.

Kasnije je lista zahteva dopunjavana, na šta je Vučić odgovorio obećanjem da “neće prihvatiti nijedan zahtev, taman protestovalo pet miliona ljudi”.

- Pre drugog protesta javljeno mi je da će Borko Stefanović govoriti, jer je pretučen. Rekla sam da ne može. Pozvala sam Borka i to mu rekla, a on je počeo da viče na mene - ispovedila se Anasonovićka pre neki dan režimskom listu Blic, zaboravljajući da pomene kako je u to vreme i sama bila član Stefanovi-

»tranke Levica Srbije.

Dok su protesti bili u punom zamahu, kad se u Beogradu subotom okupljalo više od 30.000 ljudi, a šetalo se u još 150 gradova i naselja u Srbiji, Vučić je pokušavao da izazove podelu na “građanske” i “političke” proteste. Navodno, za “građanske” ima razumevanje, o njihovim zahtevima može da razgovara, ali ne i onim koje ističu “fašisti, lopovi i nasilnici” iz Saveza za Srbiju.

Sve što je tada govorio Vučić, sad, u statusu insajdera, ponavlja Anasonović ka.

Ona kaže da je bila prinuđena da komunicira s političkim strankama, jer je znala da “one mogu da spinuju priču i uguše proteste ukoliko im ne odgovaraju”. Draganu Đilasu je, kaže, objasnila da protesti moraju da budu građanski i bez stranačkih obeležja. Đilas je to prihvatio, ali zli opozicionari su počeli preko medija da svojataju protest. U gradovima u kojima su proteste organizovale stranke Saveza za Srbiju nije bilo dobrodošlo, kaže Anaso   novićka, da govori neko iz Lokalnog fronta, Pokreta slobodnih građana ili neke treće opcije.

Kadje obaveštena daje Savez za Srbiju izdao direktivu da njegovi članovi preuzmu protest, ona je u Agenciji za privredne registre prijavila svoje udružene pod nazivom “Jedan od pet miliona”.

I pre godinu dana, kad je naprednjačka vlast bila uzdrmana protestima, Magazin Tabloid

"3®

je upozoravao da Jelena Anasonović sprovodi sociološko-politički eksperiment, kreiran u američkoj ambasadi, čiji cilj nije oslobođenje Srbije od diktature, nego strogo kontrolisani pritisak na Aleksandra Vučića.

Danas je glavna junakinja te kolektivne manipulacije dobila zadatak da vrši pritisak na lidere Saveza za Srbiju. Anasonovićkine optužbe protiv Đilasa i ostalih opozicionara iz SzS, predstavljaju jednu vrstu kazne i odmazde za odluku da bojkotuju sledeće parlamentame izbore.

U skladu s javnim zahtevom Metjua Palmera da opozicija ne bojkotuje izbore, kako Vučić ne bi izgubio legitimitet upravo u trenutku kad mora da potpiše sporazum s Kosovom, Anasonovićka je dobila nalog da iznosi ovakve stavove.

Uloga Jelene Anasonović u protestima je sporna po

svim nivoima. Kao član Levice Srbije, navodno se zalagala za higijensku distancu od stranaka i političara. Tokom protestnih šetnji lično je

zabranjivala nepodobne političke stavove. Otimala je i bacala parole “Kosovo je Srbija”, a pokušavala je da na binu dovede Dubravku Stojanović, koja tvrdi da je Kosovo međunarodno priznata država i da Srbi moraju da se pomire s tim, kao što bi trebalo da priznaju da su izvršili genocid u Srebrenici.

Metju Palmer je sad, kao vlastitu marionetu, iskoristio Anasonović ku za pritisak na opoziciju. To radi i preko svih sponzorisanih nevladinih organizacij a i udmženj a građana.

Predstavnici Soroševog Fonda za otvoreno društvo i njemu sličnih NVO imaju stav o svakom događaju u srpskom dmštvu, ali glasno ćute o kompcionaškoj aferi s prodajom oražja, plagijatima Malog i spomim diplomama Nebojše Stefanovića, Jorgovanke Tabaković i ostalih funkcionera SNS-a.

U istoj kuhinji, po Palmerovom receptu, pripremljen je još jedan specijalitet, po

predizbomom ukusu Vučića. Oko “Deklaracije o političkoj budućnosti modeme evropske Srbije” okupili su se politički restlovi iz opozicionih stranaka, koje podržavaju bojkot izbora. Kako bi se oslabila Demokratska stranka, “Deklaraciju” su potpisali pripadnici frakcije koja duva Vučiću u jedra ili u nešto dmgo. Na tom spisku su Gordana Čomić, Nataša Vučković,

Vesna Marjanović, Dragan Šutanovac i drugi simboli žute prošlosti, koji su DS gumili ispod cenzusa, a SNS doveli na vlast.

Neki od njih su samo alavi, žele još jedan poslanički mandat, a neki su ucenj eni, plaše se opasnosti da ih tužilaštvo pita za poreklo imovine.

Bez obzira na pojedinačne motive, jasno je da se pripremaju da učestvuju na sledećim izborima. U toj grupi se nalaze i Marko Đurišić, narodni poslanik s liste Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, Aris Movsesijan, predsednik Saveta Nove stranke Zorana Živkovića, Petar Miletić iz Pokreta slobodnih građana, kao i Zoran Ostojić i Ivan Andrić, saradnici Čedomira Jovanovića.

Skupljene s koca i konopca, te aveti prošlosti, tobože zabrinuti za budućnost evropske Srbije, spremne su da glume opoziciju u sledećoj Vučićevoj izbornoj prevari. Skup u beogradskom Centm Sava, gde je potpisana “Deklaracija” organizovao je Milan Antonijević, direktor Soroševog Fonda za otvoreno dmštvo.

Pored njih, kao mamac za ultra-levičarske glasače, Vučiću će poslužiti i nova partija

sociologa Jove Bakića. Militantnim izjavama o tome kako će građani “juriti naprednjake po ulicama” i o tome da će “naprednjaci ploviti Dunavom”, Bakić se u poslednje vreme predstavljao kao “srpski Če Gevara”, revolucionar bez kompromisa.

Posle svega, Bakić je odlučio da preuzme Socijaldemokratsku uniju,

čiji je osnivač bio Žarko Korać, s kojom će nastupiti na izborima, Kad je SNS došla na vlast, Bakić je tvrdio daje “Vučić slamka spasa za Srbiju”. Sad je jurodivi Jovo “slamka spasa za Vučića”.

Kao što je formirao podobnu levicu, Vučić je za desno opredeljene glasače pripre m i o nekoliko ostataka svoje mračne prošlosti: Vojislava Šešelja, Mišu Vacića, Zavetnike i još nekoliko minomih organizacija.

Taj trik može da prođe samo kod njegovih sendvičara, Palmera i briselskih birokrata. No, ako Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović izdrže pritiske i ostanu pri odluci da bojkotuju izbore, sve Vučićeve prevare biće uzaludne.

Sledeća vlast, koja se formira posle takvog izbornog cirkusa, neće biti legitimna, a njene odluke lako će biti oborene posle oslobođenja Srbije od diktature. To ne mogu da spreče Vučić i njegovi trabanti Anasonovićka, Vacić ili Bakić. •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tabloid Strana: 1,7

Rubrika: Stav

Autori: Branko Dragaš

Teme: Korupcija

Naslov: DIKTATURA

Branko Dragaš

Hteo sam u ovom broju da pišem o

Budžetu za 2020. godinu, koji bi, da smo normalna i razvijena zemlja, morao da bude glavno poprište sukoba vlasti i opozicije.

Politika vladajućeg režima se najbolje vidi iz predloženog budžeta. Ali, mi nismo normalna država, jer se na čelu države nalazi bolesnik, koji je ovih dana otvoreno priznao da je hronični bolesnik.

Tako je Uzurpator priznao ono što kolumnisti ovoga lista uporno tvrde i pišu, od trenutka kada se u julu 2012. godine, domogao vlasti, da je opasan psihopata, šizofrena ličnost, ludak i prevarant kojije dobio zadatak dauništi Srbiju i da Srbe dovede do biološkog nestanka.

Događaj i koj i su se filmskom brzinom odvij ali u poslednj ih dve nedelje, zbog koj ih sam morao da odustanem od pisanja teksta o Budžetu i da ga pomerim za sledeći broj, pokazuju da ulazimo u opasan politički vrtlog manipulacije, laži, ucena, obmanjivanja, nasilja i kriminalnog pljačkanja države od strane nosilaca najviše vlasti, da ,sve to što nam se dešava, najavljuje ubrzani rasplet naše velike agonije.

Bolje je da počne što pre, nego da se ovo mrcvarenje nastavi čitavu sledeću godinu. Ovakvim tempom raspada političkog sistema u Srbiji možemo da očekujemo na proleće da će doći do kulminiranja političke krize sa neizvesnim završetkom.

Koje su prognoze? Nisu dobre. Sve opcije su u igri, jer je bolesni Uzurpator na sve spreman. Videli smo ga u ulozi albanskog lobiste, koji traži da se uvede „Mali Sengen”, kakakv neuspeli plagijat, da bi albanski paradjz brže stizao na srpsko tržište.

Paradjz predsednik, zgubidan i dokonjak, dokazuje da radi protiv srpskih nacionalnih interesa i ne libi se da to otvoreno pokazuje.

Veleizdajnik je spreman da podrži stvaranje Velike Albanije i sve preduzima da ispuni naloge svojih gazda u Briselu i Vašingtonu. Kada govorimo o njegovim gazdama, onda možemo da kažemo da je Vučić dosledno i profesionalno sledio svanjihovauputstva.

Kada je trebao da glumi estradnog nacionalistu i srpskog šovinistu, koji je tražio da se za jednog stradalog Srbina ubije sto muslimana i kada je crtao kartu Velike Srbije na granicama Karlobag, Ogulin, Karlovac i Virovitica, kada je sa svojim ideološkim ocem i uzorom Sešeljem palio zastavu SAD, pištoljem mlatio, slikao se u ratničkim uniformama i automatima, onda je to sve bila jedna loše režirana televizijska predstava, Veljko Bulajić je to mnogo profesionalnije radio, namenjena za međunarodnu javnost sa ciljem da se Srbi optuže da su četnički koljači, ubice, primitivci, razbojnici, palikuće i genocidan narod, koji se ostrvio na druge, jadne, nevine, porobljene jugoslovenske narode.

Bila je to predstava omiljenih opozicionara bahatog i nadobudnog Miloševića, koji nije posedovao političku pamet i istorijsku odgovornost, viziju i strategiju, da Srbe uvede u treći milenijum kao pobednike iz jugoslovenske tragedije.

Sešelj i Vučić su bili dupljaci i igrači naših vekovnih neprijatelja, koji su dobili zadatak da odigraju plaćene uloge nasilnika i opasnih šovinista u krvavoj jugoslovenskoj drami, kako bi Srbi bili optuženi od strane Zapada za genocid. Citava gebelsovska propaganda o genocidnim Srbima trebala j e da pokrij e zločine krstašau Aušvicu, Dahau, Jasenovcu, Gradiški, Kragujevcu, Banjici, Kraljevu i genocid koji je počinjen nad Srbima u Mačvi u leto 1914 godine.

Kada je dobro odigrao tu ulogu energičnog i doslednog šoviniste, Vučić je bio idealan da budelobotomiranipristaojedabudenabaždaren na novu ulogu autošoviniste i konvertita, koja je trebala Zapadu da kazni večito pobunjene i nepokorne Srbe i da im isčupa iz nedara Kosovo i Metohiju.

Dolazak na vlast je bila farsa u režiji žutih Tadićevih pljačkaša, koji nisu imali snage i hrabrosti da krenu u otvorenu izdaju Kosmeta, pa su predali vlast estradnim nacionalistima, zadržavajući oteti kapital. Uzurpator više ne krije da radi na stvaranju Velike Albanije i njegov prezir prema Srbima, mržnja koju pokazuje prema svom narodu, posledica je njegove poremećene ličnosti koja mora da se leči, umesto što upravlja Srbijom.

Građani Srbije, koji čitaju ove redove, moraju to da shvate i d   a ovu dijagnozu pacijenta prenesu našim sunarodnicima, kako bi se brzo raširila istina da su „u cara Trojana kozije uši.” Presudno važno je, za događaje koji su pred nama, da što veći broj građana Srbije shvati da je predsednik Srbije hronično bolestan, kako je sam priznao, da nema više sposobnosti da upravlja državom i da mora pod hitno da bude hospitalizovan.

Zar njegovo iskreno priznanje da je hronično bolestan nije dovoljno da ga opozovemo sa funkcije predsednika države? U čitavoj ovoj medijskoj zavrzlami oko naglog odlaska predsednika države na VMA i saopštenju lično predsednika države da se u ponedeljek vraća, hronično bolestan, da upravlja državom ima mnogi dramoseruckanja i političkog debilizma jednog političkog idiota, koji ne zna kako funkcioniše država i koji neprestalno krši sve zakone i Ustav.

Prvo da napišem neke osnovne civilizacijske postulate, koje su zaboravili neki ostrašćeni lažni opozicionari, novi kandidati za Uzurpatora u totalitamom političkom sistemu, gde decenijama vladaju Kurta ; Murta.

Građani Srbije žele dobro

zdravlje svom predsedniku države i nikome

razumnom ne treba njegova bolest, bez

obzira šta mi mislili o njegovoj

političkoj vladavini. Građani

Srbije žele da smene predsednika Veleizdajnika i Uzurpatora, da predsednik bude sudski procesuiran i da mu se sudi za veleizdaju, pljačke, teror, nasilje i kršenje Ustava.

Sudska kazna mora da bude drakonska, kako se više niko nikada ne bi usudio da ponovi vladavinu Vučića. To sampredlagao Đinđiću odmah posle Petog oktobra, da nova vlast uhapsi Miloševića, Baba Julu i njihove kriminalne trabante, te da im se sudi pred narodnim sudom.

Osveta naroda bi bila surova. Hag ne bismo prihvatili. I nijedan Srbin ne bi bio ispomčen haškoj Inkviziciji. Tako bi nova vlast pokazala nacionalno dostojanstvo i odlučnost da se sama suoči sa istorijskim zadatkom. Pokazali bi da smo sposobni da sami upravljamo državom i da nam ne trebaju kolonizatori i okupatori.

Nažalost, Đinđić je napravio pakleni savez sa demonima iz vremena Miloševićeve ere, otvorio je Pandorinu kutiju zla i stradao je od onih koje je sam stvorio. Podsećanje na to doba nam je važno da znamo šta nam je činiti nakon pada Vučića.

Nema opraštanja! Nema nagodbe! Nema kupovine slobode! Svako mora da odgovara pred sudom istorije. Osveta siromašnog naroda biće surova. Zakon o lustraciji će iz politike otstraniti sav politički ološ. Zakon o poreklu kapitala 1989-2019 i Zakon o konfiskaciji imovine će narodu doneti toliko željenu pravdu.

Zato pomka svima članovima SNS i botovima Uzurpatora, koji pažljivo čitaju moje političke prognoze, savetujem vam da odmah napustite Titanik i da na vreme, pre udara u ledeni breg istorijske nužnosti, dobijete pomilovanje od naroda i da sutra ne budete procesuirani kao sluge izdajničkog režima.

Napustite SNS dok je vreme. Posle će da bude kasno. Uzurpator je gotov! Propada jedan cirkusantski koruptivni sistem. Raspada se koruptivni politički sistem koji ne zna kako funkcioniše država. Ne mogu saopštenja o zdravlju predsednika da daju savetnici, ministri, prijatelji i novinari. Ne može o stanju svog zdravlja da govori hronično bolesni predsednik, koji je, u jednoj Marićevoj emisiji, sve u prisustvu roditelja, ubeđivao svoju majku kako je bilo na njegovom rođenju.

O stanju predsednikovog zdravlja mora da se izjasni - Konzilijum lekara predsednika i da odgovaraju za sve što napišu. Javnost nije imala prilike da čuj e ili pročita saopštenj e Konzilijuma lekara predsednika države. Konzilijum lekara će morati pred istorijom da odgovaraju za to ćutanje. Zašto?

Zato što je, u trenucima dok je pažnja javnosti bila usmerena na VMA, predložen Nacrt zakona o referendumu u kome se predviđa da za uspeh referenduma ne mora da bude izlaznost veća od 50%, nego da izlaznost nije bitna i da se odlučuje većinom glasova onih koji su izašli na referendum. Sta ovo znači, gospodo drugovi? DIKTATURA! Uzurpator uvodi otvorenu diktaturu i vraća nas u feudalno doba. Demokratija je mrtva!

Demokratija više ništa ne znači. Izbori nam više nisu potrebni. Diktatoru ne treba narod. Ne trebaju mu ni gr a đ ani. Dovoljno je da na izbore izađe njegov kriminalni klan i da on pobedi sa 99% glasova. To je njegov životni san. Sve će učiniti da to ostvari. Hoće da prvi uđe u istoriju besčašća i manipulacije.

Njemu je sve dozvoljeno jer je priznao da je hronični bolesnik. Zato Konzilijum lekara mora da skupi hrabrost, moraju da odbrane svoju struku i moraju da pokažu svoje rodoljublje, zabrinutost za sudbinu države, naroda, svoje porodice, svoje dece i svojih unuka i moraju da izađu u javnost sa pismenim saopštenjem o pravom stanju zdravljapredsednika.

Ako to ne urade, gorko će se kajati. Biće optuženi od istorije za saučešće u zločinu. Uvođenje Diktaturu je zločin prema državi i narodu. Mi moramo da se suprostavimo tom planiranom zločinu. Građani Srbije, morate da uzmete sudbinu države u svoje ruke. Ne može državom da upravlja hronični bolesnik. On mora de se leči.

Postoji velika opasnost da hronični bolesnik potpiše priznanje terorističke države OVK i da tako ozbiljno ugrozi sudbinu Kosova i Metohije i sudbinu svih Srba na Kosmetu.

Sta o tome kaže Konzilijum lekara? Sta kaže Udruženje psihijatara Srbije? Gospodo psihijatri, kakva je vaša stručna dijagnoza stanja mentalnog zdravlja predsednika države? Nalazimo se pred raspletom. Država je ugrožena. Ustavni sud ćuti. Psihijatri ćute. Konzilijum lekara ćuti. Pravna struka ćuti! Hoće linekoda krikne nad našom nacionalnom tragedijom! Zašto ćutite? Čega se više plašite? Sta treba još on da uradi i šta treba da prizna hronični bolesnik da bi se vi oglasili? Nemate prava više da ćutite! Osuđujem ćutanje! Neću da ćutim! Postavljam pitanje svima vama što ste dužni da se oglasite.

Apelujem na vas da se više ne sramotite. Uzurpator je na kraju svoje vladavine. Nemojte da se brukate pred pokolenjem. Nemojte da vas se deca i unuci stide.

Nemojte da vas okrive da ste podržavali jedan odnarođeni uzurpatorski, veleizdajnički i kriminalni režim koji je uništio državu i narod. Plan Uzurpatora je plan naših vekovnih neprijatelja. Hoće da izgubimo državu.

Hoće da nas satru. Jasno je da on hoće da u okupiranoj Srbiji održi nameštene izbore, da održi lažni referendum kako bi, navodno, stekao legitimitet da prizna terorističku državu OVK. Sta ako se to pravno formalno i dogodi? Koji je naš odgovor? Šta kažu pravnici? Ako hronično bolestan predsednik potpiše ili neko iz njegovog hroničnog bolesnog sistema to uradi, kako bi zaštitili Uzurpatora, treba znati da su njihovi potpisi nevažeći i da sve to mora i može da se obori.

Bečka konvencija o ugovomom pravu,

koja je potpisana 23. marta 1969 godine, predstavlja kodifikaciju običajnog prava međunarodnih ugovora, koju danas naši međunarodni pravnici i advokati moraju dobro da prouče i da, nakon smene Uzurpatora i uspostavljanja Vlade narodnog spasa, primene u obaranju svih štetnih ugovora za državu Srbiju.

Molim sve rodoljubive pravnike i advokate iz Srbije i rasejanja da mi se jave da zajedno analiziramo sve pravne mogućnosti i da izađemo pred građane Srbije sa konkretnim pravnim

rešenjima. To je danas najvažniji zadatak stručnjaka iz međunarodnog prava. Tako vraćate dug prema svojoj otadžbini. Pročitao sam pažljivo ovu Bečku konvenciju. Voleo bih da mi stručnjaci za međunarodno pravo objasne, recimo, član 46. koji govori o NIŠTAVNOSTI UGOVORA iglasi:,, Propisiunutrašnjegprava o nadležnosti za zaključenje ugovora 1. Jedna država se ne može pozvati na činjenicu što je nj en pristanak da bude vezana ugovorom izražen na taj način što se narušava odredba njenog unutrašnjeg prava u vezi sa nadležnošću za zaključenje ugovora, kao na slučaj manljivosti, osim ako ova povreda nije bila očigledna i ne odnosi se na neko pravilo unutrašnjeg prava od suštinskog značaja. 2. Povreda je očigledna ako je objektivno jasna za svaku državu koja u tom pogledu postupa prema uobičajenoj praksi ili dobronamemo.”

Zar predsednik države nije izjavio pred čitavom svetskom javnosti da je hroničan bolesnik? Zar nije očigledno da on nije sposoban da upravlja državom i da donesi odluke? Zar on ne krši svakodnevno Ustav?

Zar nije očigledno da je uveo diktaturu i ukinuo demokratiju? Z ar s ve to nije od suštinskog značaja za donošenje štetnih odluka po državu? Povreda ustava i prava je očigledna i objektivno jasna za svaku državu koja bi potpisala takav štetena ugovor.

Clanovi od 50 do 53 govore o ništavnosti ugovora zbog korupcije predstavnika države koji potpisuje štetne ugovore za državu, svi dokazi o tome postoje da je Vučić korumpiran, ništavnost zbog prinude koja je izvršena nad Vučićem od strane Brisela i Vašingtona, svakodnevne pretnje i ucene koje izgovaraju zvaničnici EU i SAD, ništavnost zbog prinude i pretnje nad državom, koje nad Srbijom sprovode zvaničnici zapadnih zemalja.

Zaključak, ništa nije izgubljeno. Njihov potpis ništa ne vredi. Nova vlast će sve poništiti. Srbi neće DIKTATURU. SMENA DIKTATORA - SLOBODA GRAĐANIMA! •

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Večernje novosti Strana: 12

Rubrika: Hronika

Autori: A.Delić

Teme: Korupcija

Naslov: KRIMINALCE UPOZORAVALA DA IH PRATI POLICIJA?

UŠAPCU UHAPŠENA ZAPISNIČARKA VIŠEG JAVNOG TUŽILAŠTVA ZBOG ODAVANjA SLUŽBENE TAJNE

KRIMINALCE UPOZORAVALA DA IH PRATI POLICIJA?

ZAPISNIČARKA Višeg javnog tužilaštva u Šapcu Danka Popović (39), koja je u utorak uveče uhapšena po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, kako se sumnja, odavala je službene tajne ljudima iz kriminogenog miljea sa kojima je najmanje godinu dana bila na vezi - saznaju "Novosti". UŠapcu je ova vest odjeknula kao bomba, posebno jer se Popovićevoj na teret stavlja da je, u više navrata tokom 2019. godine, iz Tužilaštva iznosila informacije o posebnim merama nadzora, odnosno o praćenju i prisluškivanju, koje su bile pod oznakom "strogo poverljivo". Akcije MUP i BIA na taj način su kompromitovane i dovedene u pitanje, kao i bezbednost samih operativaca. - Neki osumnjičeni bi bili duže vremena praćeni, a kada bi sve bilo spremno za hapšenje, policajci su, žargonski rečeno, imali "ćorak" - kaže naš izvor blizak šabačkom pravosuđu. - Postalo je nepojmljivo da ljudi na merama, baš tako dobro mogu da predvide kada su u opasnosti, pa se uključila i BIA. Radno mesto uhapšene zapisničarke bilo je kod zamenika višeg javnog tužioca Milana Milutinovića, koji je ujedno i portparol Tužilaštva, pa je tako mogla da motri i kontroliše baš sve informacije koje dolaze i odlaze iz ove ustanove. Međutim, viši javni tužilac Zoran Obradović, juče nije želeo da komentariše slučaj.

- Strašna stvar - kratko je rekao Obradović i uputio nas na Tužilaštvo za organizovani kriminal i SBPOK.

Naši izvori kažu da je Popovićeva "radila" i sa trgovcima narkoticima, kojih, kako tvrde, i te kako ima u Šapcu. Pozicija u Tužilaštvu, gde radi već niz godina, kao i činjenica da je reč o rođenoj Šapčanki, sa širokim krugom poznanstava, nažalost, pružila joj je priliku i za ovu, navodno, vrlo isplativu saradnju. Popovićeva je živela sama sa dvoje dece u stanu, nakon što se razišla od supruga. Pre udaje, bar tako tvrde njeni prijatelji, kretala se među ljudima za koje se veruje da su na ivici zakona, pa se zato nisu mnogo iznenadili kad su saznali da je uhapšena. Kako je Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo, nakon saslušanja biće odlučeno o daljem toku krivičnog postupka. Prema navodima prijave, daktilografkinja je osumnjičena za krivično delo iz Zakona o tajnosti podataka, za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Akcija je sprovedena u saradnji tužilaštva i SBPOK, Odeljenja za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala, i Odseka za suzbijanje visoke korupcije i BIA. n A. DELIĆ

  1. DELIĆ

NADZOR I KOMUNIKACIJA

POPOVIĆEVA je kao daktilograf, odnosno zapisničarka Višeg javnog tužilaštva u Šapcu bila zadužena za obradu inicijativa za primenu posebnih dokaznih radnji - nadzora, komunikacije i kretanja osumnjičenih. Službene tajne, koje je navodno odavala, sadržale su informacije prema kojim osumnjičenima je u toku primena posebnih dokaznih radnji sa stepenom tajnosti - strogo poverljivo!

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Vreme Strana: 46,47,48,49

Rubrika: Svet

Autori: MILAN ALEKSIĆ,

Teme: Korupcija

Naslov: EVROPSKE UJEDINJENE NACIJE

Savet Evrope: Sedma decenija postojanja

EVROPSKE UJEDINJENE NACIJE

Savet Evrope je osnovan sa ciljem da podstiče privredni i društveni razvoj i tešnju saradnju između država članica, ali reaguje i kada se krše osnovni demokratski principi na kojima je zasnovan. Države koje nisu članice Evropske unije članstvom u ovoj organizaciji mogu da se uključe u rešavanje ili raspravu o ključnim evropskim pitanjima. Kako se “evropska perspektiva” Zapadnog Balkana rasteže unedogled, Savet Evrope bi mogao da dobije aktivniju ulogu u regionu

Ove godine obeležava se 70 godi-

na od osnivanja Saveta Evrope, organizacije koja je osnovana davne 1949. Londonskim ugovorom i čije je sedište u Strazburu. Ovaj grad na levoj obali Rajne nije izabran slučajno: u srcu alzaške oblasti, on je kroz čitavu modernu istoriju bio simbol nemačko-francuskog sukoba, da bi nakon Drugog svetskog rata postao oličenje njihove međusobne saradnje, te šireg evropskog zajedništva.

Savet Evrope danas okuplja 47 država sa prostora Evrope i severne Azije (sve, zapravo, osim Belorusije), koje zajedno broje preko 800 miliona stanovnika. Iako je u posleratnim decenijama ovo telo okupljalo evropske zemlje koje su ostale sa zapadne strane Gvozdene zavese, nakon pada Berlinskog zida, njemu su se priključile i bivše socijalističke zemlje. Srbija, tada još uvek u zajednici sa Crnom Gorom, pridružila se ovoj organizaciji aprila 2003. godine. Tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović je izjavio da se do članstva u Savetu Evrope nije došlo lako, da je ono bilo rezultat teške borbe za slobodu i vladavinu prava. “Neophodno je da odamo poštovanje svima onima koji su uložili sve što su imali u ovu borbu, uključujući i svoje živote”, rekao je tom prilikom.

Savet Evrope nema veze sa Evropskom unijom, iako nijedna zemlja nije postala članica Unije, a da prethodno nije bila i članica Saveta Evrope, iako na zastavi koriste isti simbol i imaju istu Evropsku himnu. Zgrada u Strazburu u kojoj se nalazi sedište organizacije, Palata Evrope, smeštena je tik pored Evropskog parlamenta i pasarelom je povezana sa njim. Osnivači su u Londonskom ugovoru napisali da je “cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva između članica radi očuvanja i ostvarenja ideala i principa koji su njihova zajednička baština i omogućavanje njihovog ekonomskog i društvenog napretka”. Danas se ova međunarodna organizacija pre svega bavi unapređenjem demokratije, uspostavljanjem vladavine prava, te poštovanjem ljudskih prava u zemljama članicama. Za to su zadužena njena tri glavna tela – Parlamentarna skupština, Komitet ministara i Evropski sud za ljudska prava, nama dobro poznat kao sud u Strazburu.

zaštita ljudskih prava

Zašto je važan Savet Evrope? Pristupanjem Savetu Evrope zemlje članice se obavezuju da će poštovati Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, na osnovu koje je Evropski sud za ljudska prava i osnovan. Pored ovog dokumenta, Savet Evrope je u prethodnim decenijama doneo i veliki broj drugih konvencija i protokola (preko 200) za različite oblasti, a Srbija je do sada ratifi kovala više od osamdeset. Tako je naša zemlja u svoj pravni sistem ugradila Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, potom i Konvenciju o pranju, traženju, zapleni i konfi skaciji prihoda stečenih kriminalom, Građansko-pravnu konvenciju o korupciji, kao i, recimo, Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (tzv. Istanbulsku konvenciju). Srbija je dužna da primenjuje sve ove međunarodne akte i da donosi ostale svoje propise u skladu sa njima.

Kako Savet Evrope prati primenu svih ovih konvencija u zemljama članicama? Ova organizacija je za različite oblasti ustanovila brojne fakultativne oblike okupljanja, pa je tako uspostavljeni: GRECO – grupa zemalja protiv korupcije; Venecijanska komisija – ekspertska grupa za oblast ustavnog prava; GRE-VIO – ekspertska grupa za nadzor nad primenom Istanbulske konvencije; GRE-TA – ekspertska grupa za praćenje primene Konvenc ije o borbi protiv trgovine ljudima. Srbija je pristupila parcijalnim sporazumima na osnovu kojih su uspostavljeni svi pomenuti mehanizmi, ali i nizu drugih. Ova tela, dakle, vrše nadzor nad primenom konvencija Saveta Evrope u pojedinačnim zemljama članicama, uključujući i Srbiju, i objavljuju periodične izveštaje i preporuke o tome. Nalazi i preporuke Saveta Evrope nalaze svoj put i ugrađuju se dalje u razne strateške i političke dokumente, akcione planove i druge odluke koje države članice donose.

uticaj na pravni sistem

Sa druge strane, praksa i presude Evropskog suda za ljudska prava takođe imaju značajne implikacije na pravni sistem država članica. Ovaj sud reaguje na osnovu pojedinačnih predstavki građana, i to onda kada su iscrpljeni svi pravni mehanizmi u matičnoj državi, a u vezi sa povredama ljudskih prava. U svojoj poluvekovnoj istoriji ovaj sud je doneo preko 20.000 presuda, a 40 odsto njih odnosilo se na pritužbe građana iz triju zemalja: Turske, Rusije i Italije. Od učlanjenja Srbije u Savet Evrope građani Srbije podneli su ovom sudu gotovo 30.000 pritužbi, međutim, u ogromnom broju njih Sud se oglasio nenadležnim, to jest zauzeo stav da još nisu bila iscrpljena sva pravna sredstva u Srbiji, dok je predstavke prihvatio i presude doneo u oko 700 slučajeva. Ovde treba imati u vidu da u slučaju predstavki po istom ili sličnom pitanju Sud ne sprovodi nove postupke, već upućuje na već rešene slučajeve.

Građani Srbije najčešće se žale na nerešene imovinsko-pravne sporove, suđenja

koja nisu okončana u razumnom roku, na nesprovođenje presuda. Sud je pak odlučivao i o raznim drugim pitanjima o kojima su se žalili srpski građani, kao što su stara devizna štednja, sloboda govora i izražavanja, ali i pitanje nestalih beba. Upravo zbog ovog poslednjeg, sud u Strazburu je još 2013. godine doneo presudu u kojoj je naložio Srbiji da sistemski reši ovo pitanje. Pa ipak, iako je država više puta najavila da će doneti zakon o nestalim bebama, ona to još uvek nije učinila, što samo dodatno produbljuje kontroverze oko ovog problema koji srpsko društvo opterećuje dugi niz decenija.

svetski demokratski forum Svakog novembra, počev od 2012. godine, u Savetu Evrope se održava Svetski demokratski forum, koji okuplja političare, mlade lidere i liderke, predstavnike medija i civilnog društva iz celog sveta. Prošle nedelje u Strazburu je održan osmi po redu forum, sa temom “Da li je u informatičko doba demokratija u opasnosti?”.

Na ovom trodnevnom događaju najviše se govorilo o poplavi lažnih vesti kojoj smo izloženi, i kako odgovoriti na njih. Bilo je, međutim, reči i o nebezbednosti i ubistvima novinara, o potrebi da se povrati poverenje u institucije, o “regulaciji” društvenih mreža, o značaju obrazovanja. Tako se moglo čuti da su “platforme zamenile parlamente”, da su “društvene mreže piraterija novinarstva”, da 95 odsto svih smartfona proizvode tri fi rme koje onda imaju i monopol nad informacijama, kao i da je od presudnog značaja za rešavanje problema u ovoj oblasti obrazovanje pod devizom: “Učitelji ne treba da daju odgovore, jer se u tome više niko ne može nadmetati sa ‘prof. Guglom’, nego deci treba da pokažu kompas, da im razviju svest o tome šta je dobro i kako da dođu do pravog odgovora.”

Značajnu pažnju na ovogodišnjem forumu privuklo je pitanje moguće regulacije društvenih mreža, odnosno da li države treba da se uključe u njihovu regulaciju, ili da to prepuste “samoregulaciji”. I tu su mišljenja učesnika ostala podeljena; dok jedni polazeći od principa poštovanja ljudskih prava i novinarskog dostojanstva tvrde da je krajnje vreme da se države aktiviraju i propišu pravila ponašanja na društvenim mrežama i u virtuelnoj stvarnosti, da se ova sfera možda čak i oporezuje, dotle su drugi veoma obazrivi i upozoravaju na gotovo izvesne zloupotrebe i ograničenje slobode govora koja će se desiti u zemljama u kojima su na vlasti nedemokratski režimi i u kojima je vladavina prava slaba. Tako je na odlučnu opasku bivšeg italijanskog premijera Enrika Lete o tome koliko je Evropskoj uniji važna zaštita podataka, poverenje u medije, t e potreba da se jasno razgraniče stvarne informacije od fake newsa, jednako odlučno odgovorio novinar i urednik sa ruskog radija Eho Moskve Aleksej Venediktov: “Da formiramo komisije za istinu? Pa prvu komisiju za istinu napravila je inkvizicija!”

slučaj dafne karuane galicije Na jednom od poslednjih panela govorio je Metju Karuana Galicija, sin malteške novinarke Dafne Karuane Galicije, poznate po istraživanju visoke korupcije i nepotizma u toj zemlji koja je ubijena pre dve godine. Na tom panelu su pročitana i imena 24 novinara ubijena u poslednjih pet godina u zemljama članicama Saveta Evrope. Govoreći o istrazi smrti svoje majke, Galicija je naveo da malteške vlasti nisu učinile ništa da rasvetle njeno ubistvo, da se on više ni ne oslanja na pravosuđe u toj zemlji, ali ni na institucije Evropske unije koje, kako je rekao, ne mogu ništa da učine jer nemaju mehanizme da nateraju zemlje članice da rešavaju ovakve slučajeve. Dodao je, međutim, da se i te kako pouzdava i veruje u Savet Evrope.

Upravo Savet Evrope, naglasio je on, poseduje instrumente kojima može da se bori protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao što je na primer GRE-CO. S tim u vezi učesnici na ovom panelu pozvali su ovo telo da se više angažuje na slučajevima ubistava novinara i uopšte zaštite slobode govora u zemljama članicama, jer ako već “države mogu

Od svog osnivanja 1959, Evropski sud

za ljudska prava je doneo preko 20.000 presuda. Od učlanjenja Srbije u Savet Evrope građani Srbije podneli su ovom sudu gotovo 30.000 pritužbi, međutim, u ogromnom broju slučajeva Sud se oglasio nenadležnim, dok je predstavke prihvatio i presude doneo u oko 700 slučajeva

MILAN ALEKSIĆ,

da se mešaju u unutrašnje stvari drugih država kada su im ugroženi fi nansijski i ekonomski interesi, onda mogu da se umešaju i kada se radi o slobodi govora i zaštiti novinara”.

veće prisustvo u srbiji

Imajući u vidu očigledan značaj Saveta Evrope za stanje demokratije na evropskom kontinentu, valja istaći da bi u sadašnjoj političkoj i društvenoj situaciji u Srbiji ovo telo moglo i moralo da zaigra mnogo aktivniju ulogu. Uprkos nominalnom opredeljenju za učlanjenje u Evropsku uniju, višegodišnjem otvaranju pregovaračkih poglavlja, te navodnom sprovođenju neophodnih reformi, evropske integracije Srbije suštinski su zamrle. Srbija je već dugo u stanju uzurpirane i duboko “zarobljene države”. U poslednjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, a može se reći da je on blag u ocenama, kaže se da je “zakonodavna debata urušena”, da je “hitno potrebno stvoriti više prostora za istinsku međustranačku debatu”, da “nema napretka u pogledu slobode izražavanja”, da taj nedostatak sada “izaziva ozbiljnu zabrinutost”. Međutim, Evropska unija se zaglibila u svojim unutrašnjim problemima, i očigledno nema ni snage ni volje da odlučnije deluje i zauzda vlast u Srbiji u njenom antidemokratskom i destruktivnom kretanju.

Ali zato za Savet Evrope nema izgovora i mogao bi da reaguje. Demokratski nastrojeni činioci u Srbiji mogli bi da traže od Saveta Evrope da se ozbiljnije pozabavi političkom situacijom u Srbiji, da poveća svoje prisustvo, kao i da pojača nadzor nad radom “zarobljenih institucija”.

Sa druge strane, građani Srbije bi trebalo da poklone poverenje ovoj organizaciji: ne smemo da zaboravimo da je upravo zahvaljujući Savetu Evrope na Kosovu osnovan Specijalni sud za ratne zločine koje je počinila Oslobodilačka vojska Kosova, i to na osnovu Izveštaja Dika Martija o trgovini organima na Kosovu i Metohiji, koji je zatražila i krajem 2010. godine usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope. ¶

politikolog, učesnik Svetskog demokratskog foruma u Strazburu

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: N1

Rubrika: Dan uživo/N1

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)za borbu protiv korupcije

Naslov: Borba protiv korupcije

Voditelj:Gledate Dan uživo. Američka agencija za međunarodni razvoj USAID pisala je nedavno sporazum o razumevanju sa predstavnicima 7 lokalnih samouprava u Srbiji u cilju jačanja napora borbi protiv korupcije i razvoja transparentne, inkluzivne i odgovorne lokalne vlasti. Ova gencija redovno radi istraživanja o percepciji korupcije u Srbiji. O svemu tome razgovaram sa Džeklin Wiliams Bridzers direktorkom USAID-ovog projekta za odgovornu vlast. Hvala Vam što ste došli. Šta potpisan memorandum o razumevanju obezbeđuju u jačanju napora na polju borbe protiv korupcije?Džeklin Wiliams Bridzers, direktorka USAID-ovog projekta za odgovornu vlast:Agencija američka za međunarodni razvoj potpisala je memorandume o razumevanju sa šest lokalnih uprava 15. novembra. Te lokalne uprave su se pridružile prethodnih sedam koje su potpisale tokom 2018. ove memorandume kako bi se zajedno angažovali u borbi u okviru našeg projekta da se jačaju sve aktivnosti protiv korupcije. Konkretno mi smo objavili javni poziv tokom prošle godine i ove godine među kojima su se ovih 13 lokalnih uprava, pored brojnih drugih koje su se prijavile, pokazujući želju da rade sa nama kako bi se bavili pitanjima reformi politika, kreiranja većeg stepena transparentnosti u njihovom radu i vidljivosti i direktnom angažovanju građana u njihovu upravu i kako i se kreirale strategije za podizanje odgovornosti u okviru rada koji oni realizuju. Tako da na osnovu njihovih prijava i indikacija prioritetnih potreba mi smo odgovorili tako što smo razvili i potpisali sa njima tehničku podršku koja je konkretno za svaku od ovih lokalnih samouprava. Voditelj:Dakle koji je sadržaj vaše podrške?Džeklin Wiliams Bridzers, direktorka USAID-ovog projekta za odgovornu vlast:Mi smo pre svega slušali šta je to što su građeni rekli, koje su to njihove potrebe na lokalnom nivou. Tokom 2018. sproveli smo jedno anketu zajedno sa CESID-om o percepciji u zemlji gde su građani širom zemlje rekli da oni ne veruju njihovoj lokalnoj upravi da su u mogućnosti da sprovedu sve one aktivnosti kako bi se borili protiv korupcije. Zapravo više od polovine rekla da njihova lokalna uprava donekle se posvećuje ovoj borbi ili uopšte skoro ne. Dakle ono što smo mi uradili, mi smo upravo slušali šta su nam svi oni rekli. 76 procenata građana je rekao da oni zapravo ne znaju koje su to strategije koje sprovode njihova Vlada, zapravo nisu ni znali alate koje lokalni antikorupcijski plan koji je način putem koga će se rešavati određene slabosti u upravi. Samo 5 procenata je rekao da su čuli za lokalne antikoruptivni planove. Tako da smo identifikovali zajedno sa Transparentnost Srbija strategije koje bi trebalo da sprovedu uprave koje će omogućiti sprovođenje ovih lokalnih akcionih planova kako bi bili vidljiviji i kako bi građani bili svesni svega toga, kako bi se oni angažovali sa svojom upravom i zapravo vršili nadzor u sprovođenju ovih planova. Radimo zajedno sa Agencijom za borbu protiv korupcije kako bismo izradili jednu metodologiju upravo za ova nezavisna tela koja će pratiti, vršiti nazor i sprovođenje ovih planova. Zatim smo uradili sa lokalnim telima za nadzor kako bismo od njih prikupili podatke koji su neophodni kako bi efektivno zapravo procenili napredak lokalnih vlasti koji one čine na polju primene ovih planova. Zatim onda da pišu izveštaje o tome kako bi te izveštaje predočili svojim građanima, kako bi zapravo ta lokalna antikoruptivnu tela za praćenje mogla zapravo da postanu efektivni zapravo veza između građana i lokalne uprave kako bi se povećao stepen poverenja građana u njihovu upravu. Takođe smo preduzeli veliki broj drugih intervencija i pružili razunu podršku lokalnim upravama. Pomogli smo im da izrade strategije kako bi komunicirali i predočili svojim građanima budžete, da vide šta zapravo budžet znači, koji su planovi tu postojali i na koji način građani mogu da se angažuju barem kada je reč o budžetskim slušanjima na lokalnom nivou. I oni su zapravo organizovali interaktivni budžetski portal gde će omogućiti građanima da u stvarnom vremenu oni izraze njihove interese u trošenju lokalnih budžeta. Dakle kako bi oni sproveli i potrošili ta sredstva. Isto tako smo angažovali i mlade u Somboru gde je pre nekoliko dana bio događaji, gde je zapravo pozvani građani iz 22 lokalne zajednice da prisustvuju lokalnom slušanju. Jedino šta je važno da se rešavaju sva neka ona pitanja o onome što se dešava u Srbiji, a to je migracija mladih ljudi. Zapravo angažovali smo srednjoškolce, preko 2.700 mladih koji su predstavljali 80 procenata srednjoškolske populacije u gradu Somboru. Dakle koje je organizovano uz našu zapravo podršku da bi im se predočilo na koji način novac treba da bi se potroši, da bi se unapredili objekti u kojima oni svakog da nauče nešto novo. I još jedna druga važna inicijativa u okviru ovoga memoranduma jeste nešto što smo kreirali u Somboru, u njihovom radu, koja će mogućiti građanima da odu samo na jedno mesto informativno mesto gde će zapravo moći da menjaju njihovu vlasničku strukturu kada se to registruje u Poreskoj upravi. Zapravo u stvari kreirate efikasnost za građane, da na jednom mestu urade stvari, dakle smanjuje se broj lokacija ljudi sa kojima građani moraju da se susretnu i takođe povećava mogućnost za zapravo naplatu dugova od strane lokalnih kompanija i isto tako štedi sredstva za neosnovane tužbe koje mogu biti podnete protiv vlasnika kada su recimo promenili svoje vlasništvo. I zapravo da svi oni organi koji treba da budu svesni svesni svega toga budu upoznati sa tim. I ono što je najvažnije kao odgovor na zahtev jedna lokalne samouprave koja jeod nas zahtevala da joj pomognemo da zapravo izgradi strukturu za zaštitu uzbunjivača, mi smo pozvali ne samo tu lokalnu samoupravu već i okolne lokalne samouprave da se angažuju i učestvuju u obuci koju organizujemo sa partnerom Pištaljkom. Jedan model procedura kako lica koja su ovlašćena strane lokalne samouprave treba da prime dojave uzbunjivača i kako odgovorno da rukuju sa tim prijavama. I sada smo izradili priručnik i podelili smo ga svojim lokalnim samoupravama u Srbiji kako zapravo da primene Zakona o zaštiti uzbunjivača koji je jako dobar i koji je Srbije usvojila, ali ne primenjuje na jedan efikasan način. I isto tako radili smo i sa 35 lokalnih samouprava, sa njihovim odgovornim licima, a jedna je samo rekla da je zainteresovan od 35 koliko smo pozvali. Sve su došle, poslale su svoje predstavnike na obuke i nadamo se da ćemo nastaviti sa takvim obukla i u budućnosti. Voditelj:Na kakav način USAID prati sprovođenje onoga što je dogovoreno na nivou lokalnom?Džeklin Wiliams Bridzers, direktorka USAID-ovog projekta za odgovornu vlast:Na nekoliko načina, zapravo jedan je da stalno i neprekidno pričamo sa lokalnim samoupravama koje su naši partneri, neprekidno komuniciramo sa njim o tome šta je to što funkcioniše, šta ne funkcioniše, da vidimo da upotrebimo našu tehničku podršku kako bi bila u skladu sa njihovim kapacitetima i resursima. Isto tako imamo i naš plan za praćenje i ocenjivanje, imamo indikatore, mi merimo u okviru vremena koliko politika je zapravo zvanično usvojeno, da li su lica imenovana i imaju određene odgovornosti da sprovode te reforme ili nove procedure i na koji način i koliki broj procedura je institucionalizovano u lokalnim propisima. Isto tako i odgovaramo na ankete, CESID će organizovati drugu anketu ove godine, Transparentnost Srbija je takođe imala Index lokalne transparentnosti i takođe pratimo kako te mere odgovora na transparentnost uz potrebu za razmenu informacija sa građanima. Kako se sve to meri i kako povećava ili smanjuje tokom vremena, ali videli smo značajna unapređenja u tim lokalnim samoupravama sa kojima smo mi sarađivali.Voditelj:Gde su najveći problemi na lokalnom nivou? Šta je to što USAID vidi kao ključni problem?Džeklin Wiliams Bridzers, direktorka USAID-ovog projekta za odgovornu vlast:Ja bih se osvrnula na tri oblasti. Pre svega jedna je nedostatak kapaciteta na lokalnom nivou. Veliki broj njih se bore svakodnevno kako bi realizovali svoj posao. Prosto nemaju fizički ili virtuelni prostor da zapravo sami pokrenu određene inicijative. Pd broj broj 2 se antikorupcija viđa kao obaveza koje nametnuta lokalnim službenicima, ali ne postoji niko ko stvarno njima objasni šta je to i o čemu je reč, koji su očekivani rezultati, kako se to može preneti u unapređeni kvaliteta života za njihove građane. Tako da oni zapravo nemaju osećaj vlasništva ,niti učešća u svemu tome. I treća ja bih rekla da ne postoji dosledna struktura koja kada se novi zakoni usvoje ne postoji niko ko će pomoći lokalnim samoupravama, niti da sprovedu taj proces zapravo i tu je zapravo naš projekat za odgovornu vlast stupa na snagu. Mi se bavimo ne samo da im pomognemo da kreiraju i inoviraju neke nove politike, reforme, procedure, organizacione strukture, sisteme za sprovođenje već želimo i da kreiramo inkubatore za promenu, za mreže među lokalnim samoupravama kako one ne mogu da razmenjuju svoja dobra iskustva i kako oni mogu da zapravo da vide kako izgleda uspeh i tako mogu da kažu evo ovde su neki izazovi sa kojima smo se suočili ali smo ih i prevazišli.Voditelj:Kada govorimo o iskustvima, koje je vaše iskustvo sa lokalnim vlastima? Rekli ste primer Sombora kao dobar primer. Džeklin Wiliams Bridzers, direktorka USAID-ovog projekta za odgovornu vlast:Da, odlična je i osvežavajuće je da vidimo ne samo na koji način lideri lokalnih uprava su se potpuno posvetili da sprovedu sve te promene i lica koja su angažovana u obuke, u dijalog i koja su sprovele i primenjuju politike koje smo im ponudili, dakle preporuke kojim im nudimo, institucionalizovali ih u svoje procese. Međutim daću vam jedan konkretan primer, tokom protekle godine radeći sa Transparentnost Srbijom u uvođenju građanima ovog koncepta, ovog alata, lokalnih antikoruptivni planova, podižući njihovu svest, predočavajući koja je to vrednost, svrha i na koji način oni treba da se angažuju u sprovođenja tih programa. U Vranju skoro su imali otvoren poziv i pozivajući građane da dođu i učestvuju u lokalnom organu za praćenje borbe protiv korupcije. Dakle veliki broj prijava građana je došlo. To je mnogo više nego što smo ikada imali priliku da vidimo na lokalnom nivou. Dakle lokalna lokalni indeks transparentnosti za 2018. nakon što smo radili sa Vrnjačkom Banjom i Raškom recimo na unapređenju i podizanju svesti o lokalnim antikoruptivni planovima te je 5% građana je rekao da su svesni lokalnih antikoruptivni planova prošle godine, a ove godine uz našu podršku koju smo pružili ovim lokalnim upravama je 20% je rekao da su svesni lokalnih antikoruptivnih planova. Suština je ono što smo naučili jeste da ako predočite građanima informacije, date im informacije, svako želi da uči i svako želi da ima bolji kvalitet života i ako možete da to prenesete i da ponesete šta mogu da obezbede, a ne samo građanima određene zajednice već i lokalnoj upravi da bude odgovornija na potrebe građana onda će svi ljudi angažovati i to je ono što mi svi želimo.Voditelj: Rekli ste da se lokalne uprave bore sa nedovoljnim kapacitetom. Međutim, koliko ove forme odnosno obrasci saradnje pomažu u prevazilaženju svega toga?Džeklin Wiliams Bridzers, direktorka USAID-ovog projekta za odgovornu vlast:Mislim da je to jako važno za lokalne samouprave jer mi kroz naš projekat Odgovorne vlasti USAID-a možemo da popunimo te praznine koje oni na drugi način ne mogu da popune ili mogu da popune kroz druge eksterne izvore. Ljudi žele mogućnost i prostor da uče i s obzirom da možemo da im obezbedimo alat, da im kreiramo širu mrežu za učenje, za svaku intervenciju koju mi nudimo ovim 13 lokalnih samouprava mi pozivamo sve njihove lokalne samouprave u okruženju da kreiraju strukturuVoditelj:Koji su to najbolji mehanizmi u borbi protiv korupcije?Džeklin Wiliams Bridzers, direktorka USAID-ovog projekta za odgovornu vlast:Nekoliko ću samo reći. Jedan je... Dozvolite mi samo zapravo da počnem sa onim što su građani Srbija rekli u okviru ove ankete, oni su rekli tri stvari. Rekli su preko 80% građana u prethodnoj percepciji je rekla da postoje i da se osnaže nezavisne nadležne organizacije, da im se pruži alat koji je neophodan da bi provela svoje. Dakle naš projekat isto tako radi sa Državnom revizorskoj institucijom, sa Agencijom za borbu protiv korupcije, sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka, isto tako radimo i sa sudovima i sa Specijalizovanim tužilaštvo za borbu protiv korupcije, dakle u sve četiri nadležnosti koje su osnovani i počeli sa radom prvog marta 2018. godine. Dakle građani su rekli osnažiti ih, omogućite mi i dajte im resurse da oni drže svoje nadzorne funkcije. Druga stvar je represija. Pored preventivnih aktivnosti građani smatraju da je potrebna represija da bi se rešio problem korupcije. Dakle kroz sudske postupke, rekli su obezbedite da imate i da se preduzimaju pravosudne radnje koje su neophodne kako biste osudili ona krivična dela koja utiču i ugrožavaju život. Dakle treba da budu stroge kaznene politike za one koji su počinili ta krivična dela i koji zloupotrebljavaju svoj službeni položaj ili nepravilno koriste resurse građana Republike Srbije. Ali onda ono što smatram da je najvažnije treće, pored prevencije i represije, jeste omogućavanje građanima da kroz informisanje čineći transparentnim ono što Vlada radi, mogućnost da uče dalje, mogućnosti da se građani angažuju odgovorno, da se njihov glas čuje u smislu šta je to što bi njihova Vlada mogla i trebalo da uradi za njih i da se omogući građanima da ponovo povrate poverenje u svoje lokalne uprave-Voditelj:Nekoliko puta ste napomenuli danas anketu. Dakle govorili smo o prošlogodišnjoj anketi pre nekoliko meseci u ovom programu. Kada očekujete zapravo anketu o percepciji građana o borbi protiv korupcije za 2018. i šta smatrate da će nam ona otkriti?Džeklin Wiliams Bridzers, direktorka USAID-ovog projekta za odgovornu vlast:Neću nikakve prognoza sada davati, ali ono što mogu da vam kažem da nećete još mnogo morati da čekate. 9. decembra Projekat za odgovornu vlast će zajedno sa CESID-om predočiti izveštaj za 2019. Percepcija građana o borbi protiv korupcije. Dakle to ćemo u Medija centru organizovati i očekivati ćemo vas tamo. Voditelj: Hvala vam gospođo Wiliams Bridžis što ste danas bili sa nama. Džeklon Wiliams Bridžis, direktorka USAID-ovog projekta za odgovornu vlast govorila je za Dan uživo.                                

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: Al Jazeera

Rubrika: Dnevnik/Al Jazeera

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Tužilaštvo za organizovani kriminal traži od BIA I VBA da ispitaju poslovanje Krušika

Voditelj:Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije zatražilo je od vojno bezbednosne agencije, bezbednosno informativne agencije da ispitaju poslovanje fabrike oružja Krušik sa privatnim trgovcima oružja. Kako je u emisiji Kontrast Al Jazeera izjavio novinar sedmičnika Nin Vuk Cvijić, bezbednosno informativnoj agenciji i vojno bezbednosnoj agenciji tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo je 18. novembra zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom javno iznesenih tvrdji o privilegovanju odredjenog broja pravnih subjekata u privatno vlasništvo a u vezi sa kupovinom i prodajom naoružanja i vojne opreme iz fabrike Krušik. Inače ova emisija je na programu večeras u 21 sat.Vuk Cvijić:Ja mislim da ćemo znati da živimo u normalnoj državi gde postoje institucije koje su nezavisne kada one same reaguju a ne čekaju praktično mig predsednika koji je tek kada je rekao recimo za agenciju za sukob interesa u slučaju ministra policije i njegovog oca tek se onda oglasila agencija i rekla da ispituje da li ima uslova da pokrene postupak. Mislim da to nije u redu.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/228655/FOTO-Zavrsena-obnova-kuce-Mileve-Maric-u-Kisackoj-nastavlja-se-renoviranje-drugih-fasada.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: FOTO: Završena obnova kuće Mileve Marić u Kisačkoj, nastavlja se renoviranje drugih fasada

Višemesečna obnova fasade, krova i kapije prizemne kuće u Kisačkoj 20, gde su početkom prošlog veka jedno vreme živeli matematičarka Mileva Marić i njen suprug fizičar Albert Ajnštajn, završena je.Radovi na kući koju je 1907. godine sagradio Milevin otac Miloš trajali su pola godine i izvela ih je firma "NPN" gradnja po ceni od 9,6 miliona dinara sa PDV-om. Obnova je trebalo i ranije da se izvede, ali prvi tender nije uspeo. Na kući se nalazi i ploča sa informativnom tablom o tome ko je živeo u kući, a hoće li i kada uslediti dalja restauracija unutrašnjosti i pretvaranje objekta u muzej je nepoznanica. Kažimo i da Zavod za zaštitu spomenika nastavlja sa obnovom fasada u okviru višegodišnjeg projekta restauracije starih zdanja u podgrađu Petrovaradinske tvrđave i starog jezgra Novog Sada. Kuća Mileve Marić i Alberta Ajnštajna je obnovljena u sklopu tendera koji je proletos raspisan za 10 objekata, a u oktobru je bila završena javna nabavka za obnovu 14 fasada i pre nekoliko dana još jedan tender za obnovu osam kuća. Radi se o kućama u Beogradskoj 6 i 19, Prote Mihaldžića 6, 10 i 12 i Lisinskog 3 u Gradiću, a u Novom Sadu su objekti u Miletićevoj 11 i Dunavskoj 12 čija će obnova koštati malo više od 39,6 miliona dinara sa PDV-om. Adresa, cena s PDV-om i izvođač radova: 1. Beogradska 6 - 6.462.867,6 dinara - NPN Gradnja iz Novog Sada 2. Prote Mihaldžića 6 - 13.761.408 dinara - Niković compani, Dekorat i Ornament investinžinjering iz Beograda 3. Prote Mihaldžića 10 - 3.868.788 dinara - NPN Gradnja iz Novog Sada 4. Prote Mihaldžića 12 - 3.111.420 dinara - Niković compani, Dekorat i Ornament investinžinjering iz Beograda 5. Beogradska 19 - 359.568 dinara - Niković compani, Dekorat i Ornament investinžinjering iz Beograda 6. Miletićeva 11 - 3.441.924 dinara - NPN Gradnja iz Novog Sada 7.- Dunavska 12 - 3.297.852 - NPN Gradnja iz Novog Sada 8.- Lisinskog 3 - 5.332.380 - NPN Gradnja iz Novog Sada Pored pomenutih fasada koje tek treba da se rade, u protekle tri godine je obnovljena još 41 fasada. Autor: Žarko Bogosavljević - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: ISKUSTVA ČIKAGA ZA BEOGRAD

ISKUSTVA ČIKAGA ZA BEOGRADČIKAGO, 27. novembar 2019. (FoNet) - Šef odborničke grupeSaveza za Srbiju u Skupštini Beograda i potpredsednikNarodne stranke Nikola Jovanović razgovarao je u Čikagu sazamenikom gradonačelnika Samirom Majekarom i naglasio da ćese zalagati da se u Beogradu primene iskustva Čikaga uuvođenju transparentnog sistema javnih nabavki.Jovanović je ocenio da takav sistem isključuje nameštanja iprovizije, dok bi trebalo primeniti i iskustva tog američkoggrada u suzbijanju korupcije i borbi protiv organizovanogkriminala, saopštila je Narodna stranka.Jovanović i Majekar su se saglasili da u 21. veku može bitiuspešan samo grad koji ima efikasnu i departizovanu javnuupravu i koji konsultuje građane o najvažnijim temama.U saopštenju se podseća da je Jovanović u ponedeljakrazgovarao sa izvršnim direktorom Američkog jevrejskogkomiteta Lorensom Bolotinom i članovima Komiteta, kao i sapredsednikom okruga Milvoki Kristoferom Abeleom, koje jeobavestio o stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji.(kraj) lj/ivt 09:03

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/473129/ruma-se-hvata-u-kostac-sa-visedecenjskim-problemima-pocetak-izgradnje-nove-kotlarnice

Autori: @espresors

Teme: Javne nabavke

Naslov: RUMA SE HVATA U KOŠTAC SA VIŠEDECENJSKIM PROBLEMIMA: Početak izgradnje NOVE KOTLARNICE

Branislav Petrović, v.d. direktor JP Stambeno je rekao da osim toga što kotlarnica Rumen ima veliki gubitak na godišnjem nivou i predstavlja veliko opterećenje za budžet, drugi problem koji pravi je ekološkiRuma ne samo da sama zna da realizuje kapitalne projekte već ume i da se uhvati u koštac sa višedecenijskim problemima. Jedan od najsloženijih problema čije je rešavanje započela rumska lokalna samouprava u ovoj godini jeste rešavanje problema grejanja u rumskom naselju Tivol, jer je postojeća, nerentabilna kotlarnica na mazut pravila velike gubitke javnom preduzeću "Stambeno". Kamen temeljac za izgradnju modernog postrojenja - nove kotlarnice na gas položen je danas u Tivolu, a za tu namenu izdvojeno je 120 miliona dinara (dve budžetske godine) i to isključivo iz lokalnog budžeta. Dakle, ne iz kredita, već iz sopstvenih sredstava i to najbolje demonstrira budžetsku stabilnost Opštine Ruma. Izgradnjom nove kotlarnice smanjiće se troškovi pri isporuci toplotne energije, ali sam projekat je značajan i sa ekološkog aspekta, jer će se mazut zameniti sa ekološki prihvatljivim energentom - prirodnim gasom.Činjenica da lokalna samouprava može sama da bez ikakvog zaduženja i pomoći bilo koga da uđe u realizaciju ovog projekta samo po sebi dovoljno govori o stabilnosti opštinskih javnih finansija, rekao je na polaganju kamena temeljca predsednik Opštine Ruma, Slađan Mančić."Pre pet godina, što nije mnogo daleko, da se ovakvi projekti rade bez kreditnog zaduženja, bez pomoći, bilo je nezamislivo. Mi smo danas sposobni da ovakve i slične projekte radimo kao da su to projekti od par miliona dinara, ali svemu tome je doprinela politika koju sprovodi Vlada Republike Srbije u celoj zemlji, sam predsednik Republike, a koju mi na lokalu pratimo u stopu. Budžetska konsolidacija i investiciona ulaganja u smislu privlačenja investicija su doveli do današnjeg dana i realizcije ovakvih projekata. Imali smo velike probleme u JP "Stambeno", imamo kotlarnice koje kao energent koriste mazut, koji je skup, zagađuje okolinu, kotlarnica Rumen je 1,3 kilometara udaljena od naselja Tivol koje greje i samo je u 2018. godini napravila gubitak od 18 miliona dinara i to je nešto što je nepodnošljivo. Rok za završetak radova je 1. septembra nadam se da će od naredne sezone svi građani koji ovde žive biti zadovoljni, da će imati kvalitetniju i jeftiniju toplotnu energiju, a zaustavićemo trend gubitka u JP Stambeno", izjavio je Mančić.Predsednik Opštine Ruma je najavio da će javna nabavka za još jednu kotlarnicu, Solidarnost ili Sever, biti raspisana na proleće. "Nismo očekivakli, imali smo dve prodaje nekretnina koje nisu bile planirane, dva investitora su bukvalno isfinansirali jednu kotlarnicu kupovinom građevinskih parcela. Mi u ovom momentu u finansijskom smislu imamo mnogo novca u budžetu, preko 200 miliona, da smo znali da će situacija krajem godine biti ovakva mogli smo da pustimo tender za još jednu kotlarnicu koja je slične vrednosti, ne bismo gubili na vrmenu. Ali svakako da će ta kotlarnica biti urađena, nova budžetska godina je pred nama i stavićemo i tu poziciju budžeta. To nam je nešto što će da traje narednih pedeset godina, sve kotlarnice koje rade na mazut rade više od 50 godina i ovo što danas radimo trajaće narednih 50 godina", dodao je Mančić.  Branislav Petrović, v.d. direktor JP "Stambeno" je rekao da osim toga što kotlarnica Rumen ima veliki gubitak na godišnjem nivou i predstavlja veliko opterećenje za budžet, drugi problem koji pravi je ekološki."Gas je ekološki prihvatljiviji od mazuta i to je veoma značajno što će te dve stvari biti rešene ovim projektom. Ja se nadam i verujem da će od sledeće grejne sezone "Stambeno" poslovati pozitivno. Insistiram od svojih zaposlenih da budu stalno na raspolaganju građanima, da izlaze u susret njihovim zahtevima, reklamacijama i da budu njihov servis i to je ono što sada možemo u ovom trenutku da uradimo za građane, kao i to da grejanje koje pružamo ove sezone bude kvalitetno", izjavio je Petrović.Predsednik Opštine Ruma je 2016. godine formirao stručno radno telo sa zadatkom da sagleda posledice poslovanja i tehničke probleme u JP "Stambeno". Stručno radno telo je definisalo prioritete, donelo zaključak šta to treba činiti i donelo odluku da se odustane od kotlarnice na biomasu i da se zapravo opredelimo za gas kao najpouzdaniji i najjeftiniji energent u ovom momentu, rekao je predsednik stručnog tela i načelnik Opštinske uprave Opštine Ruma, Dušan Ljubišić."Trebalo je vremena. Mi smo uradili projektno tehničku dokumentaciju tokom 2017. godine, a projektno tehnička dokumentacija za ovakve tipove projekata je prilično zahtevna i iziskuje vreme. Obezbedili smo pare u budžetu za 2019. godinu za izgradnju prve kotlarnice. Zaista sam ponosan što smo uspeli da danas položimo ovaj kamen temeljac, da sa sigurnošću možemo da kažemo da ćemo u grejnoj sezoni 2020-2021. imati i ovu kotlarnicu u pogonu", kazao je Ljubišić.Rumljani će dobiti jednu od najmodernijih kotlarnica koja može da se nađe u Srbiji, rekao je Momir Antonić, izvršni direktor preduzeća GasTeh iz Inđije."Ovo je projektovana kotlarnica sa tri kotla snage po 1,6 megavata, znači ukupne snage oko 5 megavata, sa najsavremenijim gasnim gorionicima nemačke proizvodnje sa kontrolisanim kvalitetom dimnih gasova. Ovo su uređaji koji koriste prirodni gas kao gorivo i koji ostvaruju najveće parametre sa aspekta ekologije i ne samo ekologije, ovde su projektovani kondezacioni kotlovi, ima iskorišćenje toplote dimnih gasova, tako da stepen korisnosti ove kotlarnice je oko 95%. Kotlarnica je tako elektroprogramirana i projektovana da će praktično moći da radi bez nadzora, sa povremenim obilaskom, potpuno automatizovan proces kontrola svih parametara koji su bitni za iskorištenje goriva i toplotne energije", rekao je Antonić.(Espreso.rs)          

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/jovanovic-uvesti-transparentan-sistem-javnih-nabavki/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jovanović: Uvesti transparentan sistem javnih nabavki

Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda i potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović razgovarao je u Čikagu sa zamenikom gradonačelnika Samirom Majekarom i naglasio da će se zalagati da se u Beogradu primene iskustva Čikaga u uvođenju transparentnog sistema javnih nabavki.Foto: Narodna stranka Jovanović je ocenio da takav sistem isključuje nameštanja i provizije, dok bi trebalo primeniti i iskustva tog američkog grada u suzbijanju korupcije i borbi protiv organizovanog kriminala, saopštila je Narodna stranka. Jovanović i Majekar su se saglasili da u 21. veku može biti uspešan samo grad koji ima efikasnu i departizovanu javnu upravu i koji konsultuje građane o najvažnijim temama. U saopštenju se podseća da je Jovanović u ponedeljak razgovarao sa izvršnim direktorom Američkog jevrejskog komiteta Lorensom Bolotinom i članovima Komiteta, kao i sa predsednikom okruga Milvoki Kristoferom Abeleom, koje je obavestio o stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji. cikago, Javne nabavke, Nikola Jovanović, Samir Majekar

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/119833-jovanovic-szs-sa-rukovodstvom-cikaga-o-suzbijanju-korupcije-i-boljoj-saradnji-gradova-pobratima

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jovanović (SzS) sa rukovodstvom Čikaga o suzbijanju korupcije i boljoj saradnji gradova pobratima

Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju (SzS) u Skupštini Beograda i potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović razgovarao je u Čikagu sa zamenikom gradonačelnika Samirom Majekarom (Mayekar) sa kojim se saglasio da je neophodno podići nivo saradnje "gradova pobratima" Beograda i Čikaga. Jovanović je istakao da će se zalagati da se u Beogradu primene iskustva Čikaga u uvodjenju transparetnog sistema javnih nabavki, koji "isključuje nameštanja i provizije", kao i iskustva u suzbijanju korupcije i u borbi protiv organizovanog kriminala, saopštila je danas Narodna stranka. Jovanović i Majekar su se složili da u 21. veku može biti uspešan samo grad koji ima efikasnu i departizovanu javnu upravu i koji konsultuje gradjane o najvažnijim temama. Potpredsednik Narodne stranke i šef odbornika SZS je u ponedeljak razgovarao sa izvršnim direktorom Američkog jevrejskog komiteta Lorensom Bolotinom (Laurence Bolotin) i članovima Komiteta, kao i sa predsednikom okruga Milvoki Kristoferom Abeleom (Christopher Abele) koje je obavestio o stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jovanović (SzS) sa rukovodstvom Čikaga o suzbijanju korupcije i boljoj saradnji gradova pobratima

Jovanović (SzS) sa rukovodstvom Čikaga o suzbijanju korupcije i boljoj saradnji gradova pobratimaBEOGRAD, 27. novembra 2019. (Beta) - Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju (SzS) u Skupštini Beograda i potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović razgovarao je u Čikagu sa zamenikom gradonačelnika Samirom Majekarom (Mayekar) sa kojim se saglasio da je neophodno podići nivo saradnje "gradova pobratima" Beograda i Čikaga.Jovanović je istakao da će se zalagati da se u Beogradu primene iskustva Čikaga u uvodjenju transparetnog sistema javnih nabavki, koji "isključuje nameštanja i provizije", kao i iskustva u suzbijanju korupcije i u borbi protiv organizovanog kriminala, saopštila je danas Narodna stranka.Jovanović i Majekar su se složili da u 21. veku može biti uspešan samo grad koji ima efikasnu i departizovanu javnu upravu i koji konsultuje gradjane o najvažnijim temama.Potpredsednik Narodne stranke i šef odbornika SZS je u ponedeljak razgovarao sa izvršnim direktorom Američkog jevrejskog komiteta Lorensom Bolotinom (Laurence Bolotin) i članovima Komiteta, kao i sa predsednikom okruga Milvoki Kristoferom Abeleom (Christopher Abele) koje je obavestio o stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/politika/rektorko-a-da-proverite-i-anin-doktorat/268590/vest

Autori: Alo!

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Rektorko, a da proverite i Anin doktorat?!

ALO! DOŠAO U POSED VRLO SUMNJIVE DOKTORSKE DISERTACIJE FUNKCIONERKE SZS AUTOR: alo.rs DATUM I VREME: 27.11.2019. 11:01To mogu samo Đilasovi puleni - vlasnica u najmanju ruku sumnjivog doktorata proziva druge da su plagijatori!Ana Stevanović, članica Predsedništva SPP-a Dragana Đilasa, koja ovih dana bez prestanka optužuje pojedine članove Vlade da su plagijatori i poziva ih da hitno podnesu ostavku, i sama, prema rečima naših sagovornika, ali i izvora iz akademskih krugova, ima spornu doktorsku disertaciju. U tom radu, sudeći po delu u koji su naši sagovornici imali uvid, postoje pasusi koji su bukvalno prepisani iz nekih drugih naučnih dela, a da izvor nije naveden... Stevanovićeva je, inače, doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2015. godine, a doktorska disertacija nosi naziv "Kreativnost menadžera i uticaj na organizacione inovacije ustanova kulture". Mentor joj je bila profesorka Tijana Mandić. Stevanovićeva, koja se skupštinske klupe dočepala zahvaljujući tome što je bila na listi Saše Radulovića, kod Đilasa je preletela kada je on formirao stranku i odmah dobila veoma bitnu stranačku funkciju. Zanimljivo je da je fotelju u istoj stranci tada dobila i profesorka Tijana Mandić, koja takođe ovih dana optužuje pojedine ministre da su plagijatori... Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost", naglašava da je veoma važno da principi akademske čestitosti važe baš za svakog, pa tako i za Đilasove sledbenike, a u doktoratu Ane Stevanović, tvrdi, ima elemenata plagijata... - Ja sam imao tu čast da tokom jednog perioda budem član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije, gde smo tada zaključivali da sporan doktorat jeste onaj koji ima elemente prepisivanja tuđe intelektualne svojine. Uvidom u doktorat Ane Stevanović najpre smo videli da joj je mentor bila politička koleginica, članica Predsedništva Đilasove partije Tijana Mandić. Dalje, utvrdili smo da su neki delovi prepisani iz nekih drugih originalnih naučnih dela, što predstavlja plagiranje. Imajući u vidu da se BU svrstao na jednu stranu i da se odluke donose tako što se nekolicina nezadovoljnih okupi ispred Rektorata, u Aninom slučaju ima potrebe da se isti preispita i da se nezadovoljni građani okupe ispred Rektorata. Rektorka Popović pokazala je opasnu stvar, a to je da se odluke o akademskoj ne čestitosti donose pod pritiskom i otvorila je Pandorinu kutiju. Potpuno je opravdan i s aspekta akademskog integriteta odličan predlog da se digitalizuju svi doktorati i da onda budu dostupni za plagijat-analizu. Videćemo da li će rektorka Popović prihvatiti ovaj Vučićev predlog i time pokazati da ne radi za Đilasa i društvo - kaže Spasić za "Alo!". Poslanik vladajuće većine Marijan Rističević takođe smatra da je doktorat Stevanovićeve veoma sumnjiv, te da mora biti ispitan... - Još davno sam predlagao da svaki magistar i doktor nauka dokaže svoje akademsko zvanje tako što će polagati prijemni za svoj fakultet. Po onome što sam video i čuo o njenom doktoratu, imam pravo da ozbiljno sumnjam u taj radu. Vrlo je sve to tanušno, pa bi i te kako trebalo proveriti, mada sam uveren da rektorki BU ne pada na pamet da to radi - navodi Rističević, podsećajući da je "o gospođici Ani Stevanović više puta govorio u Skupštini i zbog nekih drugih stvari". - Dokazao sam da je do poslaničkog mesta došla zahvaljujući tome što joj majka radi u Agenciji za borbu protiv korupcije. Ona je pomogla da njen tadašnji lider Saša Radulović ne bude predmet pažnje Agencije. Zahvaljujući njoj i njenoj mami, Radulović je vrlo lako mogao da pristupa svim našim podacima kojima raspolaže agencija, a koji nisu javni. Sada Đilas kao tada Radulović zbog Stevanoviće ima na tacni sve naše podatke - tvrdi Rističević.        

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: tanjug.rs

Link: http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=521776

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jovanović sa rukovodstvom Čikaga za departizovanu upravu

ČIKAGO - Potpredsednik Narodne stranke i šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda Nikola Jovanović razgovarao je u Čikagu sa zamenikom gradonačelnika Samirom Majekarom, sa kojim se saglasio da je neophodno podići nivo saradnje "gradova pobratima" Beograda i Čikaga.Jovanović je istakao da će se zalagati da se u Beogradu primene iskustva Čikaga u uvođenju transparetnog sistema javnih nabavki, koji "isključuje nameštanja i provizije", kao i iskustva u suzbijanju korupcije i borbi protiv organizovanog kriminala.Foto narodna.org.rs  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: vojvodjanske.rs

Link: https://vojvodjanske.rs/zadruzi-u-lukicevu-15-miliona-dinara-iz-nacionalnog-programa-podrske-zadrugarstvu/

Autori: Zjaja

Teme: Vladimir Goati

Naslov: ZADRUZI U LUKIĆEVU 15 MILIONA DINARA IZ NACIONALNOG PROGRAMA PODRŠKE ZADRUGARSTVU

Zemljoradničkoj zadruzi "Veljko Lukić - Kurjak" iz Lukićeva dodeljeno je 15 miliona dinara bespovratnih sredstava iz Programa podrške Vlade Srbije sprovBy ZjajaZemljoradničkoj zadruzi "Veljko Lukić - Kurjak" iz Lukićeva dodeljeno je 15 miliona dinara bespovratnih sredstava iz Programa podrške Vlade Srbije sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljoradničke i poljoprivredne zadruge u 2019. godini. Novčana sredstva je, u ukupnom iznosu od 667 miliona dinara, dobilo 58 zadruga, a ugovor o dodeli sredstava je, sa predstavnicima lokalnih samouprava i predstavnicima zadruga, na svečanosti u Palati "Srbija" u Beogradu stavio ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić. U ime Grada Zrenjanina ugovor je potpisao pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić, koji je ministru Krkobabiću preneo pozdrave gradonačelnika Čedomira Janjića, a u ime ZZ "Veljko Lukić - Kurjak" potpis na ugovor stavio je direktor Čedomir Spasojević.  Obraćajući se skupu i predstavnicima medija, ministar Krkobabić je istakao da je projekat pod nazivom "500 zadruga u 500 sela", sa čak 605 novoosnovanih zadruga od svog početka 2017. godine, premašio sva očekivanja i vratio poverenje u zadrugarstvo u Srbiji."Lokalne samouprave, nauka i tehnologija, kroz učešće Akademijskog odbora SANU za selo i koncept Vlade Srbije, uz punu podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića, koja je u ove tri godine ukupno uložila oko 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka. Imamo danas koncept zadrugarstva koji se oslanja na evropski i predstavlja imperativ razvoja. Naš interes je da zadrugarstvo predstavlja proces koji se neće zaustavljati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije, jer hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje naših sela. Samo tamo gde imamo jaku i dobro pozicioniranu zadrugu možemo da kažemo da će to selo živeti i opstati", izjavio je ministar Krkobabić.O projektu Vlade Srbije i Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj "500 zadruga u 500 sela" govorili su i predsednici Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović i Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić, prof. dr Zoran Keserović, prof. dr Vladimir Goati, kao i predstavnici lokalne samouprave i jedne od zadruga koje su dobile finansijska sredstva - predsednik opštine Knić Miroslav Nikolić i Branko Varničić, direktor Zemljoradničke zadruge "Morava Gorobilje".Izvor: Grad Zrenjanin      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a547438/Nikola-Jovanovic-se-sastao-sa-zamenikom-gradonacelnika-Cikaga.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jovanović sa rukovodstvom Čikaga o suzbijanju korupcije i boljoj saradnji

Autor:BetaŠef odborničke grupe Saveza za Srbiju (SzS) u Skupštini Beograda i potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović razgovarao je u Čikagu sa zamenikom gradonačelnika Samirom Majekarom sa kojim se saglasio da je neophodno podići nivo saradnje "gradova pobratima" Beograda i Čikaga.Jovanović je istakao da će se zalagati da se u Beogradu primene iskustva Čikaga u uvođenju transparetnog sistema javnih nabavki, koji "isključuje nameštanja i provizije", kao i iskustva u suzbijanju korupcije i u borbi protiv organizovanog kriminala, saopštila je Narodna stranka.Jovanović i Majekar su se složili da u 21. veku može biti uspešan samo grad koji ima efikasnu i departizovanu javnu upravu i koji konsultuje građane o najvažnijim temama.Potpredsednik Narodne stranke i šef odbornika SZS je u ponedeljak razgovarao sa izvršnim direktorom Američkog jevrejskog komiteta Lorensom Bolotinom i članovima Komiteta, kao i sa predsednikom okruga Milvoki Kristoferom Abeleom koje je obavestio o stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji.    

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: javno.rs

Link: https://javno.rs/vest/-nepristojna-ponuda-uzbunjivacu-iz-krusika

Autori: @Javno

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "Nepristojna ponuda" uzbunjivaču iz Krušika

Javno je otvorena i potpuno pretraziva baza podataka. U njoj su predstavljene hiljade dokumenata o javnoj potrosnji, koje tim BIRN Srbije sakuplja od 2010 godine. Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena.Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju.Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti". U suprotnom, "ima da najebe", poručili su mu.Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić."Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN.On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja preko podzemlja ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik.Gajić je odgovor dobio tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne."Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić poentiraći da Srbija više nije država, "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće".Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić.I dok Obradović i dalje sedi u kućnom pritvoru zbog toga što je javnosti otkrio da je otac ministra policije uključen u trgovinu oružjem sa državnom fabrikom Krušik po povlašćenim cenama, njegov advokat ukazuje da mu je pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu."Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor."To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić. U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama.BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.U međuvremenu, NIN u novom broju objavljuje da je Tužilaštvo za organizovani kriminal 18. novembra 2019. uputilo zahtev Bezbednosno informativnoj agenciji i Vojnobezbednosnoj agenciji za prikupljanje potrebnih obaveštenja "povodom javno iznetih tvrdnji o privilegovanju određenog broja pravnih lica u privatnom vlasništvu u vezi sa kupovinom i prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike Krušik".

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a547518/Uzbunjivac-iz-Krusika-dobio-ponudu-u-zamenu-za-cutanje-o-nelegalnim-poslovima.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Uzbunjivač iz Krušika dobio "ponudu" u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima

BIRN: Uzbunjivač iz Krušika dobio "ponudu" u zamenu za ćutanjeAutor:javno.rsAleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije, saznaje BIRN. U suprotnom će "da na*ebe", prenosi javno.rs.Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena, navodi se na portalu BIRN-a, javno.rs Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju. prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike 'Krušik'", piše NIN.Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti", prenosi Javno.rs.U suprotnom, kako se dodaje BIRN, poručili su mu da "ima da na*ebe".Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić. "Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN.On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja, preko podzemlja, ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik, navodi javno.rs.Gajić je odgovor dobio, kaok se navodi, tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne."Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić navodeći da Srbija više nije država, već da je "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće".Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić.On ukazuje da je Obradoviću pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu. "Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor."To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić. U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama.BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.              

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/birn-uzbunjivac-iz-krusika-dobio-ponudu-u-zamenu-za-cutanje/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Uzbunjivač iz Krušika dobio "ponudu" u zamenu za ćutanje

Aleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije, saznaje BIRN.Foto: Privatna arhiva U suprotnom će "da na*ebe", prenosi javno.rs. Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena, navodi se na portalu BIRN-a, javno.rs  Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju. prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike 'Krušik'", piše NIN. Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti", prenosi Javno.rs. U suprotnom, kako se dodaje BIRN, poručili su mu da "ima da na*ebe". Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić. "Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN. On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja, preko podzemlja, ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik, navodi javno.rs. Gajić je odgovor dobio, kaok se navodi, tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne. "Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić navodeći da Srbija više nije država, već da je "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće". Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić. On ukazuje da je Obradoviću pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu. "Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor. "To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić. U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama. BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive. Aleksandar Obradović, BIA, birn, Uzbunjivač

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/politika/bia-mu-preti-uzbunjivac-iz-krusika-dobio-ponudu-ako-zacutis-o-krusiku/

Autori: http://srbin.info

Teme: Korupcija

Naslov: BIA MU PRETI Uzbunjivač iz Krušika dobio "ponudu": Ako zaćutiš o Krušiku…

Aleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije, saznaje BIRN. U suprotnom će "da na*ebe", prenosi javno.rs. Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena, navodi se na portalu BIRN-a, javno.rs Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju. prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike 'Krušik'", piše NIN. Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti", prenosi Javno.rs. U suprotnom, kako se dodaje BIRN, poručili su mu da "ima da na*ebe". Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić. "Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN. On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja, preko podzemlja, ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik, navodi javno.rs. Gajić je odgovor dobio, kaok se navodi, tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne. "Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić navodeći da Srbija više nije država, već da je "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće". Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić. On ukazuje da je Obradoviću pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu. "Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor. "To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić. U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama. BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.                       POMOZITE RAD SRBIN.INFO DINARSKOM UPLATOM - KLIKNITE OVDE! Izvor: birn Oznake: Aleksandar Obradović, BIA, VBA, Krušik, NIN, upozorenje

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2019/11/27/birn-uzbunjivac-iz-krusika-dobio-ponudu-u-zamenu-za-cutanje/izdvajamo/naslovna/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Uzbunjivač iz Krušika dobio "ponudu" u zamenu za ćutanje

Podeli Facebook Twitter Linkedin WhatsApp EmailAleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije, saznaje BIRN. U suprotnom će "da na*ebe", prenosi javno.rs.Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena, navodi se na portalu BIRN-a, javno.rsKrajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situacijuu vezi sa prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike 'Krušik'", piše NIN.Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti", prenosi Javno.rs.U suprotnom, kako se dodaje BIRN, poručili su mu da "ima da na*ebe".Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić."Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN.On je tužiocu, takođe, rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja, preko podzemlja, ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik, navodi javno.rs.Gajić je odgovor dobio, kako se navodi, tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne."Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić, navodeći da Srbija više nije država, već da je "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće".Pogledaj i ove vesti...Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost."Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić.On ukazuje da je Obradoviću pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu."Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić, objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor."To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić. U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama.BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje.U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/birn-navodni-pripadnici-bia-ponudili-aleksandru-obradovicu-obustavu-krivicnog-postupka-u-zamenu-za-cutanje-o-nelegalnim-poslovima-oca-nebojse-stefanovica.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Navodni pripadnici BIA ponudili Aleksandru Obradoviću obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca Nebojše Stefanovića

Aleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima ocaHronika sreda, 27. novembar 2019. Aleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije, saznaje BIRN. U suprotnom će "da na*ebe", prenosi javno.rs. Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena, navodi se na portalu BIRN-a, javno.rs Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju. prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike 'Krušik'", piše NIN. Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti", prenosi Javno.rs. U suprotnom, kako se dodaje BIRN, poručili su mu da "ima da na*ebe". Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić. "Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN. On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja, preko podzemlja, ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik, navodi javno.rs. Gajić je odgovor dobio, kaok se navodi, tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne. "Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić navodeći da Srbija više nije država, već da je "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće". Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić. On ukazuje da je Obradoviću pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu. "Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor. "To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić. U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama. BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive. (javno.rs)  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/nepristojna-ponuda-uzbunjivacu-iz-krusika/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "Nepristojna ponuda" uzbunjivaču iz Krušika

Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena.Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju.Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti". U suprotnom, "ima da najebe", poručili su mu.Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić."Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN.On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja preko podzemlja ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik.Gajić je odgovor dobio tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne."Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić poentiraći da Srbija više nije država, "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće".Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić.I dok Obradović i dalje sedi u kućnom pritvoru zbog toga što je javnosti otkrio da je otac ministra policije uključen u trgovinu oružjem sa državnom fabrikom Krušik po povlašćenim cenama, njegov advokat ukazuje da mu je pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu."Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor."To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić.U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama.BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.U međuvremenu, NIN u novom broju objavljuje da je Tužilaštvo za organizovani kriminal 18. novembra 2019. uputilo zahtev Bezbednosno informativnoj agenciji i Vojnobezbednosnoj agenciji za prikupljanje potrebnih obaveštenja "povodom javno iznetih tvrdnji o privilegovanju određenog broja pravnih lica u privatnom vlasništvu u vezi sa kupovinom i prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike Krušik".            

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: uns.org.rs

Link: http://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/89216/nepristojna-ponuda-uzbunjivacu-iz-krusika.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: "Nepristojna ponuda" uzbunjivaču iz Krušika

  1. 11. 2019. Autor: Jelena Veljković Izvor: Javno Aleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije. U suprotnom će "da najebe". Aleksandar Obradović (foto: N1, Jutjub, skrinšot) Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena.Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju.Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti". U suprotnom, "ima da najebe", poručili su mu.Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić."Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN.On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja preko podžemlja ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik.Gajić je odgovor dobio tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne."Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić poentiraći da Srbija više nije država, "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće".Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić.I dok Obradović i dalje sedi u kućnom pritvoru zbog toga što je javnosti otkrio da je otac ministra policije uključen u trgovinu oružjem sa državnom fabrikom Krušik po povlašćenim cenama, njegov advokat ukazuje da mu je pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu."Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor."To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić.U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama.BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.U međuvremenu, NIN u novom broju objavljuje da je Tužilaštvo za organizovani kriminal 18. novembra 2019. uputilo zahtev Bezbednosno informativnoj agenciji i Vojnobezbednosnoj agenciji za prikupljanje potrebnih obaveštenja "povodom javno iznetih tvrdnji o privilegovanju određenog broja pravnih lica u privatnom vlasništvu u vezi sa kupovinom i prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike Krušik".            

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: rs.seebiz.eu

Link: http://rs.seebiz.eu/birn-uzbunjivac-iz-krusika-dobio-ponudu-u-zamenu-za-cutanje/ar-201222/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: SEEbiz.eu / RS / BIRN: Uzbunjivač iz Krušika dobio ponudu u zamenu za ćutanje

BEOGRAD - Aleksandru Obradoviću dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije.Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena, navodi se na portalu BIRN-a, javno.rsKrajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju. prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike 'Krušik'", piše NIN.Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti", prenosi Javno.rs.U suprotnom, kako se dodaje BIRN, poručili su mu da "ima da na*ebe".Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić. "Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN.On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja, preko podzemlja, ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik, navodi javno.rs.Gajić je odgovor dobio, kaok se navodi, tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne."Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić navodeći da Srbija više nije država, već da je "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće".Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić.On ukazuje da je Obradoviću pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu. "Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor."To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić. U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama.BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.          

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/nepristojna-ponuda-uzbunjivacu-iz-krusika/

Autori: @otadzbina

Teme: Korupcija

Naslov: "Nepristojna ponuda" uzbunjivaču iz Krušika

Aleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije. U suprotnom će "da najebe"Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena.Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju.Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti". U suprotnom, "ima da najebe", poručili su mu.Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić."Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN.On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja preko podzemlja ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik.Gajić je odgovor dobio tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne."Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić poentiraći da Srbija više nije država, "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće".Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić.I dok Obradović i dalje sedi u kućnom pritvoru zbog toga što je javnosti otkrio da je otac ministra policije uključen u trgovinu oružjem sa državnom fabrikom Krušik po povlašćenim cenama, njegov advokat ukazuje da mu je pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu."Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor."To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić.U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama.BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.U međuvremenu, NIN u novom broju objavljuje da je Tužilaštvo za organizovani kriminal 18. novembra 2019. uputilo zahtev Bezbednosno informativnoj agenciji i Vojnobezbednosnoj agenciji za prikupljanje potrebnih obaveštenja "povodom javno iznetih tvrdnji o privilegovanju određenog broja pravnih lica u privatnom vlasništvu u vezi sa kupovinom i prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike Krušik".Javno.rsKliknite na zvezdu i ocenite!Podelite ga sa prijateljima!                      

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/228692/BIRN-Uzbunjivac-iz-Krusika-dobio-ponudu-u-zamenu-za-cutanje.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: BIRN: Uzbunjivač iz Krušika dobio "ponudu" u zamenu za ćutanje

Aleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije, saznaje BIRN.Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena, navodi se na portalu BIRN-a, javno.rs. Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju.   Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve će se lepo završiti", prenosi Javno.rs.   U suprotnom, kako se dodaje BIRN, poručili su mu da "ima da na*ebe".   Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić. "Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića", kaže Gajić za BIRN.   On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", već da misli da je to informacija koja, preko podzemlja, ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik, navodi javno.rs.   Gajić je odgovor dobio, kako se navodi, tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne.   "Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajić, navodeći da Srbija više nije država, već da je "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće".   Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. "Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima", kaže Gajić.   On ukazuje da je Obradoviću pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu. "Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor.   "To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajić. U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama.   BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je - ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.   NIN: Tužilaštvo traži od VBA i BIA da ispitaju poslovanje Krušika sa privatnim trgovcima   Bezbednosno informativnoj agenciji i Vojnobezbednosnoj agenciji Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo je 18. novembra zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja "povodom javno iznetih tvrdnji o privilegovanju određenog broja pravnih lica u privatnom vlasništvu u vezi sa kupovinom i prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike 'Krušik'", piše NIN.   NIN u novom broju, koji će se na kioscima pojaviti sutra, otkriva nove detalje o poslovanju privilegovanih preduzeća koja su od Krušika dobijala oružje po povoljnijim cenama, ponekad nižim i od cene koštanja mina. NIN otkriva i da je Krušik morao da se zadužuje, dok su mu GIM, Partizan tek i Internešnal golden grupa iz Abu Dabija, čiji je jedan od akcionara Vlada UAE, dugovali sedam miliona evra za isporučeno naoružanje.     Nadzorni odbor Krušika 12. marta 2018, deset dana nakon što je istekao rok da Srpskoj banci vrati poslednju ratu dugoročnog kredita od 449.966 evra, ovlastio je tadašnjeg direktora Mladena Petkovića da zatraži da se taj rok produži do 31. maja, jer, kako otkriva NIN, Krušik na računu nije imao dovoljno novca.   U zapisniku sa sednice Nadzornog odbora, u koji je NIN imao uvid, navodi se da poslednja rata kredita od Srpske banke nije izmirena jer Krušik nije naplatio potraživanja od svojih dužnika. Nakon toga, Krušik je 27. novembra 2018. od Srpske banke pozajmio još dva miliona evra, a zauzvrat je morao da založi brojne nepokretnosti i poslovni prostor.   U isto vreme dok je Krušik stavljao pod hipoteku svoju imovinu da bi obezbedio novi kredit, GIM Gorana Todorovića, koju je zastupao i otac ministra policije Branko Stefanović, postaje vlasnik ekskluzivnog poslovnog prostora u centru Beograda.   NIN otkriva i nove dokumente, iz februara ove godine koji, kako je navedeno, potvrđuju sumnje da privilegovane firme mine iz valjevske fabrike nabavljaju po povoljnijim cenama od drugih, već i da ih dobijaju čak i ako nisu platile ugovorenu cenu. Iako je deo ugovora, zaključen sa GIM-om za kupca iz Saudijske Arabije, vredan 5,5 miliona dolara realizovan do kraja prošle godine, Krušik navodi da je "ostalo za naplatu 3.431.835 dolara". Autor: BIRN, NIN Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/usvojen-devetomesecni-izvestaj-o-stanu-novosadske-gradske-kase-27-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: Usvojen devetomesečni izveštaj o stanju novosadske gradske kase

Skupština grada je većinom glasova usvojila izveštaj o izvršenju budžeta u prvih devet meseci ove godine, odluku o Komunalnoj miliciji i izmene koje omogućavaju isplatu zarada ličnim pratiocima i asistentima iz gradskog budžeta.Novosadski parlament potvrdio je i nalog za izradu novog regionanog plana za upravljanje otpadom do 2028. godine za Novi Sad i sedam okolnih opština, te usvojio izveštaj o stanju zdravlja Novosađana u prošloj godini.Za zamenika gradonačelnika Srđana Kruževića devetomesečni izveštaj o izvršenju budžeta pokazuje stabilnu finansijsku situaciju u gradu, da je politika finansija dobra i da visok nivo poreza na zarade ukazuje na nastavak trenda otvaranja novih radnih mesta, s redovnim platama i uz izmirene obaveze prema državi.- U ovoj godini smo ušli u realizaciju uglavnom svih kapitalnih investicija - izjavio je Kružević, osvrnuvši se na kritike opozicije zbog slabije realizacije pojedinih stavki iz budžetskih prihoda i rashoda. - Verovatno neće sve biti realizovane, zato što smo imali probleme sa Zakonom o javnim nabavkama, ali veliki deo investicija je urađen, no nije naplaćen. Vrlo je interesantno da smo do pre dvadesetak dana imali slabu realizaciju prihoda od prodaje zemljišta i bili smo daleko ispod plana. Međutim, prodali smo zemljište vredno 790 miliona dinara. Imali smo zaključena 442 miliona, a planirano je 965, tako da smo sada premašili plan. To je živi mehanizam koji tako funkcioniše i to su stvari koje ne možemo planirati najpreciznije. Ozelenjavanje- Sadnja više od 10.000 stabala i 40.000 sadnica šiblja počinje u subotu, u sklopu projekta "Zelenog grada" koji sprovodi Novi Sad i Evropska banka za obnovu i razvoj - najavio je Srđan Kružević.On je ujedno pozvao preduzeća, pojedince i odbornike da se priključe akciji, doniraju i zasade nova stabla. Takođe, poručio je da je to početak niza akcija koje će doprineti očuvanju životne sredine u Novom Sadu. Po Kruževićevim rečima, koji se novinarima obratio u Skupštinskom holu, jedna od najznačajnijih tačaka dnevnog reda, Predlog odluke o komunalnoj miliciji, posledica je uslagašavanja te oblasti s novim zakonom.- Osim promene naziva Komunalne policije u Komunalnu miliciju, od sada će komunalni milicajci moći da rade u civilu i lokalna samouprava neće morati da ima jednog komunalnog milicajca na 5.000 građana, već će njihov broj odrediti prema trenutnim potrebama - naveo je Kružević. Foto: Dnevnik/Radivoj Hadžić Ipak, za njega je najvažnija izmena Odluke o socijalnoj zaštiti. Kako je istakao, to je prvi put da lični asistenti i lični pratioci dobijaju lični dohodak, umesto angažovanja preko konkursa.- Ti prihodi će biti planirani u budžetu Grada i direktno će se prebacivati izvršiocima, što znači da ćemo sigurno imati motivisanije ljude koji pomažu osobama s posebnim potrebama i određenim stepenom invaliditeta. To su stvari kojima Novi Sad i te kako pokazuje da ima socijalno odgovornu politiku i da se brine o svim kategorijama svog stanovništva - poručio je zamenik gradonačelnika. Kružević: Sledeće nedelje poziv za garaže- U toku sledeće nedelje očekujemo raspisivanje međunarodnog poziva za učestvovanje u izgradnji podzemnih i nadzemnih garaža. Raspisuje se nabavka za četiri garaže koje su predviđene u centru - obavestio je novinare zamenik gradonačelnika Srđan Kružević. On je objasnio da je postojeći projekat javno-privatnog partnerstva za izgradnju 12 garaža okvir koji omogućava da se te garaže grade prema potrebi obuhvaćenih delova grada za parkingom.- Mi jesmo, kroz projekat javno-privatnog partnerstva, obuhvatili veći broj garaža, ne da bismo odmah izgradili sve, već da bismo na osnovu tog javno-privatnog partnerstva mogli raspisati poziv i bez čekanja ući u projektovanje i izgradnju novih javnih garaža tamo gde se za tim ukaže potreba. U ovom trenutku smo procenili da je neophodno rešiti problem parkiranja u užem centru grada - izjavio je Kružević, preciziravši da se radi o garažama kod Banovine, u Ulici Modene, na Trgu republike i u Šafarikovoj ulici. Za predsednika Odborničke grupe SRS-a Đurađa Jakšića pak ovogodišnji izveštaj o budžetu je po svim parametrima lošiji od lanjskog. On očekuje do kraja godine rekordan suficit veći od sedam milijardi dinara.- Iz godine u godinu ostaje pedesetak miliona evra koje gradska vlast ne može da potroši - kazao je Jakšić, čija je odbornička grupa glasala i protiv odluka o Komunalnoj miliciji i regionalnog plana za upravljanje otpadom. - Zbog toga tražimo da se smanje cene komunalija, da se ukine dimničarina i umanje lokalne komunalne i administrativne takse. Novi Sad drži 40 miliona evra oročeno u četiri banke, dok je asfalt i komunalna infrastruktura misaona imenica za veći deo grada. Polovinom te sume mogle su se sagraditi sve četiri garaže u centru.Predsednik OG DS-a dr Veljko Krstonošić, koji s kolegama iz stranke bojkotuje rad gradskog parlamenta, takođe je ukazao na izvršenje budžeta lošije nego prethodne godine. On je kazao i da bi se od neutrošenog novca iz ove i prethodnih godina mogli izgraditi prečistač, garaže, bar 20 škola i vrtića... Sličnog mišljenja je i Aleksandar Bujić, predsednik OG Pokreta "Dosta je bilo", koji je rekao da izveštaj o budžetu pokazuje da se radi o lošem planiranju, a zatim se to pravda istim razlozima kao u prethodnim slučajevima. Protić (DS) vratio se u klupeVeliko iznenađenje je kolegama u skupštinskoj sali priredio zamenik predsednika Odborničke grupe DS-a Božidar Protić, koji je u Veliku salu ušao u toku rasprave o izveštaju o budžetu. On je tada pobrao i aplauz, a na insinuacije odbornika vladajuće koalicije o budućoj političkoj sudbini, Protić je rekao da je i dalje član Demokratske stranke.- Ako neko očekuje da ću je kritikovati, vara se. DS je velika stranka jer u njoj postoji pluralizam ideja, stavova i mišljenja. Bez obzira na to koliko volim DS, to ne znači da manje volim građane Novog Sada - rekao je sa skupštinske govornice Protić, koji novinarima nije želeo da obrazloži svoj povratak u skupštinske klupe. I o temi regionalne deponije vodila se polemika, gde su, s jedne strane, preteženo odbornici SRS-a kritikovali mogućnost da ta deponija, četiri puta prostranija od sadašnjeg gradskog smetlišta, ostane na istom mestu.Članica Gradskog veća za urbanizam i životnu sredinu Mira Radenović kazala je da će struka odrediti mesto buduće deponije, a da Grad mora da nađe odgovarajuću lokaciju. Ona je navela i da je EU spremna da učestvuje u izgradnji regionalne deponije, ali da Novi Sad mora da ima spremnu dokumentaciju.Do kraja zasedanja, gradski paralament usvojio je i izveštaj o obnovi graditeljskog nasleđa, koji traje od 2017. godine i u koji je država do sada investirala oko 450 miliona dinara. Takođe, za novog direktora Pozorišta mladih imenovan je dosadašnji v. d. direktora Mihajlo Nestorović, a za direktorku Novosadskog dečjeg kulturnog centra Aleksandra Lukić.S. Krstić              

----------------------------------------------------------

Datum: 27.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/u-malom-idosu-proslavlen-dan-opstine-27-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: U Malom Iđošu proslavljen Dan opštine

MALI IĐOŠ: Mala opština na severu Bačke, Mali Iđoš, obeležila je pre dva dana svoj praznik, Dan opštine.Bila je to prilika da se sumiraju rezultati rada lokalne samouprave, a sugrađanima i gostima je na svečanosti pušten film kojim je predstavljeno šta je sve u prethodne tri godine urađeno u ovoj lokalnoj samoupravi.Film je namenjen sugrađanima Feketića, Lovćenca i Malog Iđoša, a kako ističu iz lokalne samouprave svi projekti i radovi vode ka boljem i sigurnijem životu svakog od 12.000 stanovnika ove opštine.- U proteklom periodu ravnomerno se ulagalo i intenzivno radilo na razvoju komunalne, putne i sportske infrastrukture, kao i na obnovi školskih, zdravstvenih i kulturnih obejkata - ističu iz lokalne samouprave. -Zahvaljujući dobro isplaniranom buyetu, ali i dobroj saradnji sa višim nivoima vlasti, lokalna samouprava je u proteklom periodu uložila značajna sredstva u okviru saobraćajne i komunalne infrastrukture.Na kružnom toku koji se nalazi na ulazu auto-puta u opštinu postavljena je rasveta za koju je Pokrajinska vlada izdvojila sumu od 5,5 miliona dinara. Iz pokrajinskog buyeta su izdvojena sredstva za radove na platou ispred Doma kulture u Malom Iđošu, a u proteklom periodu rađeno je i asfaltiranje, kao i rekonstrukcija ulica u sva tri naseljena mesta, i u ove svrhe je uloženo 38,8 miliona dinara, dok je za saniranje udarnih rupa u svim mestima izdvojeno tri miliona dinara. Za izgradnju bunara za snabdevanje vodovodne mreže u Feketiću i Lovćencu izdvojeno je 16 miliona dinara. Kroz ugovor o javno-privatnom partnerstvu urađena je gasifikacija svih javnih institucija, kao i školskih i zdravstvenih obejkata, te zgrada policije.Za revitalizaciju parka u Lovćencu lokalna samouprava izdvojila je 3,6 miliona dinara, dok je drvored uz pešačku stazu koštao 300.000 dinara.- Projekat izgradnje vodovodnog kanala Kula - Mali Iđoš sa jezerom Potok u Lovćencu vredan je tri miliona evra, a finansira se iz Abu Dabi fonda- ističu iz lokalne samouprave, što spada u kapitalne investicije kada je ova opština u pitanju.Ipak, izgradnja prečistača otpadnih voda je svakako najznačajniji i najzahtevniji projekat u opštini Mali Iđoš ikada, napominju iz lokalne samouprave. Predsednik opštine Marko Lazić i direktor Uprave za kapitalna ulaganja APV Nedeljko Kovačević potisali su 19. juna ove godine ugovor o prenosu sredstava za finansiranje projekta pod nazivom izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji opštine Mali Iđoš. Investicija je vredna 479 miliona dinara i finansira je Pokrajinska vlada preko Uprave za kapitalna ulaganja.Samo ove godine Opštini Mali Iđoš namenjeno je 202,8 miliona dinara za radove na izgradnji prečistača. Ove godine napravljen je i put do prečistača, a početkom novembra počeli su radovi na izgradnji postrojenja za prečistač otpadnih voda. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Miorvić istakao je da se lokalna samouprava pokazala kao vrlo odgovorna i na visini zadatka, kada je reč o pripremi projektne dokumentacije za izgradnju prečistača na koji se čekalo decenijama.Opština Mali Iđoš nikada nije imala tako veliku investiciju na svojoj teritoriji, tvrde iz lokalne samouprave. Predsednik opštine Marko Lazić ističe da će se gradnjom prečistača znatno poboljšati uslovi života stanovnika ove opštine.Radovi na izgradnji prečistača otpadnih voda trajaće malo manje od godinu dana, a kroz nekoliko godina plan je da sva domaćinstva i privreda budu priključeni na kanalizaciju, odnosno, prečistač, te će veliki ekološki problem koji pogađa sve građane ove opštine otići u prošlost.M. Stakić          

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/politika/3365817/kurir-otkriva-kako-se-ispumpava-kasa-ds-lutovac-pare-od-clanarina-trosi-za-licnu-reklamu

Autori: @KurirVesti

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: OTKRIVA! KAKO SE ISPUMPAVA KASA DS: Lutovac pare od članarina troši za ličnu reklamu!

Ispod žita: Lider demokrata u sivu zonu finansija uvukao i članstvo i stranku, jer novac od članarina i priloga sliva u kasu Fondacije za unapređenje demokratije Ljuba Davidović, a ne na stranački račun. Sve potom daje za svoju promocijuFoto: Beta/Emil Vašispod žitaKURIR Politika 28.11.2019. 06:41h 27.11.2019. 21:08hIspod žita: Lider demokrata u sivu zonu finansija uvukao i članstvo i stranku, jer novac od članarina i priloga sliva u kasu Fondacije za unapređenje demokratije "Ljuba Davidović", a ne na stranački račun. Sve potom daje za svoju promocijuLider demokrata Zoran Lutovac nezakonito troši novac svojih članova isključivo na ličnu promociju, otkriva Kurir.Naš izvor iz DS objašnjava da je Lutovac, da bi sebi obezbedio budžet u situaciji kad su blokirani stranački računi, u sivu zonu finansija uvukao i članstvo i stranku.Promocija lidera- Već godinu i po, koliko je na čelu DS, u stranci je na snazi njegova direktiva da se novac od članarina i priloga ne uplaćuje na stranački račun, već u kasu Fondacije za unapređenje demokratije "Ljuba Davidović", čiji je osnivač DS. Sve pare koje se tako prikupe, odlivaju se na plaćanje kampanje kojom Lutovac promoviše isključivo sebe. Članstvo se uporno poziva da daje priloge fondaciji iako ona nema zakonski prava da transferiše sredstva za troškove stranke - otkriva naš sagovornik i objašnjava da se novac troši za promovisanje na društvenim mrežama, foto i video službu, ali i za službene automobile Lutovčevih ljudi.Prema našim saznanjima, jedan od glavnih agitatora za prikupljanje novca jeste sekretar DS Goran Jaić. Kurir je imao uvid u njegovu prepisku, koja dokazuje da se novac fondacije zaista koristi za stranačke aktivnosti, tj. za "širenje demokratije".Poruka članovima- Kao zagovornik inicijative da članovi mogu sami da finansiraju širenje demokratije, prvi sam otvorio trajni nalog gde će svakog 20. u mesecu da mi se skida 2.000 dinara. Nije bitno ko koliko daje, već je bitno da pokažemo da smo jedina i prava organizacija. Pozivam te da se pridružiš ovoj akciji. Iznos nije bitan, ali je bitna volja i snaga koju samo mi imamo. Do pobede - napisao je Jaić u poruci koju je slao članovima, uz obrazac na kojem su podaci o računu fondacije.Lutovac juče nije odgovarao na naše pozive, a sekretar Jaić nije bio raspoložen da razgovara o svojoj stranci. - Ne dajem izjave - kratko je nam je rekao i završio razgovor.Nemanja Nenadić STRANKA NE SME DA KORISTI NOVAC FONDAProgramski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za naš list naglašava da stranka svoje aktivnosti ne sme da plaća iz kase fondacije: - Nije sporno da članovi ili bilo ko može da uplati prilog fondaciji. Nezakonito bi bilo da se novac fondacije koristi za finansiranje stranačkih aktivnosti ili kampanju stranke. Partijske fondacije su posebna pravna lica i stranke nemaju pravo da koriste njihova sredstva. Što se tiče članarine, ona mora biti uplaćena na račun stranke. Ako se uplaćuje fondaciji, pretpostavljam da namena uplate nije članarina.Kurir.rs/ Ivana Kljajić  Foto: Beta/Emil VašZoran Lutovac, Demokratska stranka, DS, demokrate, kasa, novac, ispumpavanje, foto: Zorana Jevtić        

----------------------------------------------------------