Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 29.11.2019

Medij: 24 Sata     Strana: 2

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Predlog Zakona o nestalim bebama javno slušan u Skupštini Srbije

Predlog zakona o nestalim bebama javno slušan u skupštini srbije

U Skupštini Srbije održano je javno slušanje Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.

PREDSEDNICA PARLAMENTA Maja Gojković navela je da javno slušanje pruža mogućnost da narodni poslanici i predstavnici relevantnih institucija i udruženja svojim sugestijama i predlozima unaprede tekst Predloga zakona koji obuhvata ovu osetljivu i složenu materiju, navodi se u saopštenju Narodne skupštine.

- Naša država želi da zaštiti prava svojih građana, i da se suoči s jednim od najtežih kršenja ljudskih prava koja su se desila u prošlosti uvažavajući sudbinu ovih porodica - rekla je Gojkovićeva.

Ona je navela da je to jedinstven slučaj i da ne postoji primer na koji bi se Srbija mogla ugledati.

Podsetila je da Narodna skupština još 2005. godine formirala anketni odbor radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji.

Predsednica Skupštine je podsetila da su predložena rešenja bila na javnoj raspravi 2015. godine i napomenula da je Savet

Evrope dao mišljenje o ovom Predlogu zakona i pozitivnu ocenu nakon što je tekst usklađen s preporukama tog tela. Inače, Savet Evrope je Srbiji dao rok da ovo pitanje reši.

Udruženje “Za istinu i pravdu o bebama” ne podržava Zakon o nestalim bebama i predložilo je da se formira posebno Tužilaštvo za nestale bebe koje će zajedno sa roditeljima i policijom doći do istine.

Predsednik Upravnog odbora udruženja Radiša Pavlović je rekao da roditelji u istrazi slučajeva imaju puno poverenje samo u vrh države i policiju. S druge strane, poručio je Pavlović, odmah treba “deblokirati institucije, sudove i tužilaštvo koje je korumpirano”.

- Ni po koju cenu priča o nestalim bebama, zasad, ne treba da ide u pravosuđe, sve dok se ne istraži svaki prijavljeni pojedinačni slučaj sumnje - rekao je Pavlović.

On je rekao da je do sada oko 1.500 prijavljenih slučajeva, a da su procene da ima još oko 3.500 neprijavljenih. Najviše prijava je u Kruševcu - 81 i u Kragujevcu - 61. Do sada ima oko 1.500 prijavljenih slučajeva, najviše u Kragujevcu - 81, i u Kruševcu - 61 prijava. Oko 3.500 slučajeva je neprijavljeno

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Alo     Strana: 24,25

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Požega - budući lider privrednog razvoja Zlatiborskog okruga

Požega budući lider privrednog razvoja Zlatiborskog okruga

Požega se nezaustavljivo razvija! Ova opština Zlatiborskog okruga, koja se nalazi na raskrsnici saobraćajne infrastrukture Srbije, suočava se s ubrzanom modernizacijom i investicijama, koje bi u bliskoj budućnosti trebalo da otvore nova radna mesta i unaprede požeški kraj.

Nova energija oseća se od letos kada je na čelo opštine izabran 25-godišnji diplomirani ekonomista Đorđe Nikitović, čime je postao i najmlađi predsednik jedne opštine u Srbiji.

- Mnogi mladi ljudi kojima je Srpska napredna stranka ukazala poverenje na odgovornim funkcijama demantovali su sve predrasude i strahove da neko mlad može dobro raditi posao. Jesam najmlađi predsednik opštine, ali dovoljno sam star da razumem da lokalna samouprava mora biti efikasna podrška privredi, svim građanima, da moramo stvoriti uslove za nove investicije kroz formiranje industrijske zone koja nam je jedan od prioriteta.

U posetu vam je dolazila predsednica Vlade

Republike Srbije, kako je protekaorazgovor? - Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić posetila je našu opštinu krajem jula, kada se razgovaralo o ključnim projektima i problemima sa kojima se suočavamo. Naša opština je raskrsnica drumskog i železničkog saobraćaja moderne Srbije, gde s ogromnim investicijama u auto-put i železnicu država šalje nove investitore direktno na našu adresu. Mi moramo biti spremni da ih dočekamo i dobijemo nova radna mesta koja su nam prioritet. Imamo najveću investiciju u namenskoj industriji u poslednjih nekoliko decenija u Srbiji baš u Požegi, gde je više od 90 miliona evra uloženo u fabriku streljačke municije u Uzićima.

Šta za vas predstavlja auto-put „Miloš Veliki“? - Auto-put „Miloš Veliki“ je velika šansa za Požegu! To je ogroman uspeh za koji je zaslužan isključivo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, politikom koja kreira stalni ekonomski rast i veliki međunarodni ugled Srbije. U svakom pogledu zapadna Srbija je na dobitku sa ovim auto-putem, koji je osnov za potpuno novu dimenziju privrednog razvoja i ulaganja u turizam.

U toku je izvođenje radova na nekoliko lokacija u vašem gradu, čemu je reč?

- Početkom jula ušlo se u projekat rekonstrukcije bioskopske sale koja posle 60 godina dobija novi izgled i savremenu opremu, za koju je kroz donacije iz sredstava EU PRO i učešćem lokalne samouprave izdvojeno više od 30 miliona dinara. Zatim, intenzivno se radi na putnoj infrastrukturi, na čemu zaista insistiram, jer je u izuzetno lošem stanju. Osim radova na putevima, koje finansira lokalna samouprava, moram da napomenem da se izvode pripremni radovi za veliku kilometražu puteva na teritoriji opštine Požega, a koju će finansirati država.

Da li će biti još nekih radova osim onih na putnoj infrastrukturi? - Hoće. S Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima otpočete su pripremne radnje za izradu projekta za izgradnju gradske toplane i rekonstrukciju zgrade Gimnazije i Tehničke škole, kao i sportske hale.

Kakva jesituacija u Požegi kadaje reč o vodovodnoj i kanalizacionoj mreži? - U dogovoru s Vladom Srbije, u narednom periodu veliki značaj imaće izgradnja i rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mreže, posebno zamena azbestnih cevi koje su procenjene kao šte-Požegu vidim kao lidera privrednog razvoja Zlatiborskog okruga, opštinu u koju se mladi sve više vraćaju, u kojoj se zapošljavaju, zasnivaju porodice i dalje doprinose njenom razvoju

tne po zdravlje. Što se tiče sektora vodovoda i kanalizacije, po mesnim zajednicama planiran je nastavak radova na izgradnji sekundarne vodovodne mreže.

Da li poljoprivrednici mogu da imaju oslonac u opštini narednegodine? - Kao jedna od poznatijih poljoprivrednih opština posvetićemo veliku pažnju podsticaju mladih poljoprivrednika. Za sledeću godinu u planu je povećanje agrarnog budžeta, gde će najviše sredstava biti opredeljeno za subvencionisanje nabavke za mehanizaciju jer za tim Vlada najveće interesovanje poljoprivrednika. Nastavićemo i dalje saradnju sa Fondacijom „Apa i Vlade Divac“ u okviru navedenog projekta, kao i na nekim novim idejama.

U prethodnom periodu opština Požega često se provlačila kroz medije s problemima oko državne revizije, kao i Agencije za borbu protiv korupcije. Da li je izborom novog rukovodstva nešto popravljeno I na tom planu?

- Urađena je analiza nacrta izveštaja DRI i napravljen plan aktivnosti sa ciljem da se evidentirane nepravilnosti otklone. Na sastanku sa vrhovnim državnim revizorom dogovorena je dinamika i obim potrebnih aktivnosti. U periodu posle sastanka radilo se na otklanjanju nepravilnosti, dok su u saradnji s Agencijom za borbu protiv korupcije otpočete aktivnosti na donošenju lokalnog antikorupcijskog plana. Napravljen je tim za izradu plana. Ugovorena je saradnja sa organizacijom „Transparentnost Srbija“, koja će imati za cilj donošenje kvalitetnog antikorupcijskog plana.

Sta se planira u Požegi u narednom periodu? - Nova industrijska zona nam je prioritet, a planiramo značajna ulaganja u infrastrukturu, čime ćemo dodatno podržati poljoprivredu i turizam. Takođe, moramo više ulagati u sportsku infrastrukturu i kulturu. Moramo uraditi ogroman posao u delu projektno-tehničke dokumentacije, na kome se, nažalost, malo radilo, a Srbija je danas država koja ima novca da finansira svaki dobar projekat za jednu lokalnu samoupravu. Požegu vidim kao lidera privrednog razvoja Zlatiborskog okruga, opštinu u koju se mladi sve više vraćaju, u kojoj se zapošljavaju, zasnivaju porodice i dalje doprinose njenom razvoju. Ja ću se truditi da svaki dan širim tim ljudima koji vole Požegu i da dobre ideje za napredak naših divnih sugrađana budu saslušane i uvažene na najodgovorniji način.

S prodajom „Bodimke“ dolazi bolje vreme

Požega je poslednjih dana u medijima često pominjana zbog konačne prodaje „Budimke“, kako vi gledate na to?

- Veoma sam zadovoljan što su „Budimku" kupili ozbiljni i odgovorni Ijudi iza kojih stoji kompanija sa izuzetnim poslovanjem, a koji će se prema našem gigantu ophoditi s pažnjom dobrog domaćina. Verujem da će ubrzo krenuti s proizvodnjom, kao što su najavili, i da našu opštinu konačno očekuje bolje vreme. „Budimka", auto-put, industrijska zona, sve su to ozbiljni faktori koji će uticati kako na kvalitetniji život Požežana, tako i na stopiranje odlaska mladih Ijudi u potrazi za boljim životom.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Alo     Strana: 1,6

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Milion objekata u Srbiji ne bi izdržalo zemljotres

ISTRAZU JEMO: Sta bi se dogodilo da nas zadesi elementarna nepngnda

Milion objekata u Srbiji oe bi izdržalo zemljotres

O Zbog loše infrastrukture, Srbija je zemlja visokog rizika kad je reč o zemljotresima

Ne ubija zemljotres, već korupcija!

Posledice zemljotresa su strašne zbog nepoštovanja i zaobilaženja propisa u izgradnji i besramne „štednje na gradevinskom materijalu

Više od milion objekata u Srbiji ne bi izdržalo zemljotres jači od šest stepeni po Rihterovoj skali, najugroženiji su centralna i južna Srbija, kao i stari delovi Beograda, stambene zgrade zidane do 1963. i one izgrađene posle 1990.

Nije tajna da šteta od zemljotresa u velikoj meri zavisi od kvaliteta objekata, a kako kažu građevinari, Posledice zemljotresa su strašne zbog nepoštovanja i zaobilaženja propisa u izgradnji i besramne „štednje“ na građevinskom materijalu. Propisi su na ovim prostorima počeli da se donose i primenjuju tek nakon zemljotresa u Skoplju, 1963. godine. Prema tim propisima, sve veće konstrukcije morale su da se grade vertikalnim betonskim elementima i zato su, kako kaže struka, zgrade sagrađene posle 1963. bolje od onih koje su izgrađene ranije. Međutim, koliko su propisi poštovani saznaćemo, po svemu sudeći, kada bude bio zemljotres.

- Nikad ne znamo da li je neko štedeo na materijalu, na gvožđu, cementu, da li je dobro napravio beton i koje čvrstine. Smatra se da ic pouzdanije građeno sve do devedesetih jer su to radila državna preduzeća. Posle već imamo razne investitore. Može biti da je zgrada sagrađena odlično, a onda nadograđivana, loše adaptirana i održavana, može da postoji opasnost i od susedne zgrade - objašnjava Branko Dragičević, zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda.

Inače, i svetski stručnjaci su upozorili da je zbog nedovoljne pripremljenosti, kao i loše infrastrukture, Srbiia zemlja visokog rizika kada je reč o zemljotresima i drugim elementarnim nepogodama. Naime, prema svetskom izveštaju o riziku koji je 2016. objavilo Udruženje „Razvoj pomaže“, Srbija se našla na 68. mestu od 171 zemlje. Od država u regionu, gore je stajalajedino Albanija (40).

Slobodan Maldini, arhitekta iz Beograda, ističe da se što se Srbije tiče, prekretnica dogodila devedesetih godina prošlog veka, kada je zakonima omogućeno nadograđivanje objekata. Tada je, kako kaže, počelo urušavanje i kvaliteta gradnje, koja je do tada rađena prema znatno čvršćim i detaljnijim propisima, dok su u samoj izgradnji upotrebljavani kvalitetniji materijali, čija je odlika bila da traju.

- Mi danas imamo hiljade i hiljade zgrada koje su jednostavno opterećene tim nadogradnjama, nadziđivanjem, drugim krovnim konstrukcijama, doziđivanjem i sličnim građevinskim radovima, tako da je bezbednost tih zgrada ugrožena. Ne želim da širim paniku i da kažem da je bezbednost na niskom nivou, ali je ugrožena - istakao je Maldini.

Tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je zakonima omogućeno nadograđivanje objekata, počelo je urušavanje i kvaliteta gradnje

Hronološki gledano, prema podacima

Seizmološkog zavoda, ali i po istorijskim knjigama, Srbija se u novijoj istoriji najviše tresla najviše na sledećih pet mesta. Lazarevac 1922.

godine, jačine 5,9 jedinica po Rihterovoj skali

RudnikjGornji

Milanovac) 1927. godine,jačine 6,0 jedinica po Rihterovoj skali

Kopaonik 1980.

godine,jačine 5,8 jedinica po Rihterovoj skali

Mionica 1998. godine,

jačine s,7jedinica po Rihterovoj skali

Kraljevo 2010. godine,

jačina s,4jedinica po Rihterovoj skali

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Blic     Strana: 2

Rubrika: Tema dana

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Pobednik Gubitnik

Pobednik

Dr Biljana Čertić Lekari Odeljenja za opekotine Kliničkog centra Srbije uspeli su da spasu šaku jednom pacijentu, uprkos tome što su od nje nakon opekotina koje je pacijent zadobio ostale praktično

samo kosti i tetive.

Gubitnik

Marko Bastać

Grad Beograd je protiv njega podneo prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije na osnovu nalaza budžetske inspekcije u

opštini Stari grad.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Danas     Strana: 14

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Korupcija i pravosuđe glavne prepreke investicijama

AmChaimpredstavila istraživanje oposlovnoj klimi ipoverenju investitora

Korupcija i pravosuđe glavne prepreke investicijama

Beograd - Poslovna klima u Srbiji se u ovoj godini pogoršala i vratila na nivo od pre dve godine, a privrednici ne očekuju da će biti bolje ni naredne, izborne godine, rečeno je juče na predstavljanju istraživanja poslovne klime i poverenja investitora „Prolazno vreme“ koji je sedmi put uradila Američka privredna komora (Amčam). Istovremeno 78 odsto kompanija članica ovog udruženja očekuje naredne godine rast poslovanja, a 61 odsto planira da zaposli još ljudi u 2020. godini, što je najviše od kada Amčam radi ovo istraživanje.

I dalje je dve trećine ispitanih umereno zadovoljno poslovnom klimom za razliku od prošlogodišnjeg istraživanja kada ih je 79 odsto bilo takvog stava.

Razlog za slabija očekivanja u vezi uslova poslovanja je prema odgovorima ispitanih to što u prethodnih godinu dana nisu pokrenute ozbiljne reforme, a to se ne očekuje ni 2020. s obzirom na izbore.

„Naše istraživanje pokazuje treću godinu za redom optimizam u vezi rasta poslovanja ako država uspe u nameri da sprovede reforme institucija i stvaranju istih uslova za sve. Problem broj jedan ove godine za privredu je dostupnost radne snage, a najveći prostor za poboljšanje je u unapređenju zdravstvenih usluga, obrazovanja i upravljanju javnim preduzećima", rekla je predsednica Amčama Jelena Pavlović.

Na pitanje koje su najvažnije reforme za nove investicije i rast, kompanije su istakle tri faktora, a to su vladavina prava i efikasnost pravosuđa, smanjenje korupcije i transparentan poreski sistem i efikasna Poreska uprava. Pravosuđe i korupcija su dobili preko 70 odsto glasova anketiranih, dok su recimo pre šest godina percipirani kao daleko manji problem kada je 23 odsto i 38 odsto ispitanih to videlo kao najvažnije prepreke investicijama. Konkretno, kada se radi o pravosuđu privrednici se najviše žale na dužinu sudskih procesa i neujednačenost postupanja, dok u vezi korupcije ističu dužinu administrativnih postupakaijavne nabavke.

Takođe, praćenje efekata primene zakona ocenjeno je kao jako slabo, tako da se prema rečima Amalije Pavić, zamenice izvršnog direktora Amčama često postavlja pitanje da li je reforma i donošenje novih propisa uopšte donela ikakve koristi i kako se primenjuje.

Ministarka pravde Nela Kuburović istakla je da postoji jasna granica između nadležnosti ministarstva pravde i sudija i tužilaštava. Ona je istakla da se ministarstvo trudi da obezbedi uslove za rad sudova i tužilaštava, infrastrukturu i automatizaciju postupaka. Ona je najavila i uvođenje elektronskih aukcija imovine i nekretnina koje prodaju javni izvršitelji za sledeću godinu. M. O.

Dogovoreni uslovi za Moravski koridor Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlovićje na marginama konferencije saopštila da su utanačeni detalji koji bi trebalo da se nađu u ugovoru o izgradnji Moravskog koridora sa američko-turskim konzorcijumom Behtel-Enka. „Sledeće nedelje očekujem da Vlada usvoji komercijalni ugovorsa konzorcijumom, a da za 15 dana počnu radovi na deonici oko Kruševca. Na toj deonici već je završena eksproprijacija zemljišta", izjavila je Mihajlović. Ona je najavila da će prioriteti za njeno ministarstvo biti poboljšanje poslovne klime. „lakoje izborna godina, nijedno gradilište neće stati, nastavićemo i sa reformom Katastra i sa reformom e-prostora, jer je važno da uz e-dozvole i e-katastar imamo i elektronske planske dokumente. Važno je ida skratimovremeza dobijanje priključka na električnu energiju, koje ne bi smelo da bude 128 dana", ocenila je Mihajlović.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Dnevnik     Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: VLADA REPUBLIKA SRBIJE

Predlog zakona

o žigovima

Vlada Republike Srbije utvrdila je na jučerašnjoj sednici Predlog zako-

na o žigovima, čime će se u domaće zakonodavstvo uneti rešenja koja se već dugi niz godina primenjuju u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja. Predloženim rešenjima uspostavlja se efikasniji sistem zaštite žigova, osigurava pravna zaštita nosiocima žigova u odnosu na krivotvorenu robu koja se nalazi u tranzitu i omogućava primena savremene tehnologije. To znači da su prihva- tljive nove vrste žigova koje mogu biti prikazane u !TG elektronskom obliku i koje se dostavljaju elektron- GG skim putem, poput zvučnog žiga, žiga koji se sastoji od slika u pokretu ili multimedijalnog žiga, kao njihove kombinacije. !TJ!

T--.1

Bezbednost na radu

Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kojim se ta oblast dalje usklađuje sa zakonskom regulativom Evropske unije, posebnim konvencijama Međunarodne organizacije rada, koje je naša država ratifikovala, i koja odgovara stvarnim potrebama, da bi se obezbedila pravna sigurnost i transparentnost u njegovoj primeni. Cilj zakona je, pre svega, sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi s radom, što podrazumeva pokretanje niza aktivnosti u svim oblastima delovanja uspostavljanjem odgovornosti poslodavca i prava zaposlenih, za primenu mera kojima će biti ispunjeni najviši standardi bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih.

Infrastrukturni projekti

Članovi Vlade utvrdili su Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Ti projekti, vredni oko pet milijardi evra, predstavljaju linijske infrastrukturne objekte koji se grade u dužinama od nekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela. Vlada je utvrdila taj zakon da bi se ubrzao početak izgradnje i rekonstrukcije tih objekata, omogućila brža i jednostavnija realizacija projekta - od procesa pribavljanja zemljišta do izdavanja neophodnih dozvola i ubrzanja procesa javnih nabavki prilikom nabavki neophodnih za realizaciju projekata značajnih za Republiku Srbiju.

Putevi i železnica

Osim izgradnje novih državnih puteva, planirana je rekonstrukcija i rehabilitacija postojećih u dužini od 5.000 kilometara, radi poboljšanja postojeće putne mreže, kao i rekonstrukcija i rehabilitacija javne železničke infrastrukture.

Lečenje retkih bolesti

Za lečenje obolelih od retkih bolesti Vlada je obezbedila dodatnih 150 miliona dinara. Ukupni budžet u 2019 godini, namenjen njihovom lečenju, iznosiće 2,15 milijarde dinara.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Dnevnik     Strana: 6

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Irak: Ubijeno 27 demonstranata

Irak: Ubijeno

27 demonstranata

U poslednja 24 sata poginulo je 27 demonstranata u Bagdadu i Nasiriji, na jugu Iraka, kada su bezbednosne snage otovorile vatru, javio je Rojters, pozivajući se na medicinske izvore. Zdravstveni i bezbednosni zvaničnici saopštili su da su 23 demonstranta ubijena juče kada su bezbednosne snage pucale naučesnike protesta kako bi ih rasterali sa glavnog ulaza u Nasiriju, prenosi AP. Četiri demonstranta ubijena su u Bagdadu kada su pokušali da pređu most Ahrar koji vodi do zaštićene Zelene zone u kojoj se nalazi sedište vlade i strane ambasade. Bagdad i veći deo južnog Iraka, koji je mahom šiitski, od 1. oktobra potresaju demonstracije. Demonstranti optužuju vladu koju predvode šiiti za korupciju i ističu nezadovoljstvo zbog loših usluga javnih službi i visoke nezaposlenosti. ¦

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Pečat     Strana: 19

Rubrika: Društvo

Autori: Božidar Zečević

Teme: Korupcija

Naslov: Utisci o jednoj dembeliji

Utžci ojednoj

dembeliji

Zbog čega delimo

zabrinutost predsednika Upravnog odbora Javnog servisa Srbije što„RTS odbija da podstiče javnu debatu" o svom činjenju ili nečinjenju, i zbog čega smo uvereni da ovo odbijanje potiče iz straha od razotkrivanja potpune stručne i profesionalne nekompetencije aktuelnog rukovodstva ove kuće?

BOŽIDAR ZEČEVIĆ

ta reći u uvodnom tekstu za jedan kontinuiran lični pogled na televizijsku praksu u našoj sredini, osim da je bio u pravu dr Vladimir Vuletić, uni-

verzitetski profesor, inače prvi čovek Upravnog odbora Javnog servisa Srbije, kadaje onomad javno zamerio RTS-u što nikada nije pokušala da analizira kritike koje ova televizija dobija u javnoj sferi. Po njemu „uprkos insistiranju, nikada nismo dobili kvalitativnu analizu objavljenih televizijskih kritika ili istraživanje javnog mnjenja koje bi pokazalo šta se RTS-u stvarno zamera, a šta je dobro“, piše dr Vuletić. „Oni od kojih se to očekuje nikada to nisu stavili na uvid javnosti. Iz tog razloga o ugledu RTS-a svako može da sudi na osnovu ličnog utiska“. Pošto nam, dakle, preostaje uglavnom lični utisak, ne oklevamo da ga izrazimo u punom kapacitetu, trudeći se da to činimo s najvišom mogućom stručnom i profesionalnom odgovornošću. Inače, delimo zabrinutost predsednika što „RTS odbija da podstiče javnu debatu" o svom činjenju ili nečinjenju. Svesni smo, međutim, da ovo odbijanje potiče iz straha od potpune stručne i profesionalne nekompetencije aktuelnog rukovodstva ove kuće. Neće na RTS-u biti nikakvih promena dok je na čelu sadašnja ekipa bahatih opskuranata, dovedenih jednog jutra od žutih političkih mentora i onda dopunjavanih istim takvim ili još gorim likovima, da bi se po svaku cenu održavala antisrpska, proatlantistička i neoliberalna strategija koju oličava tamošnji spiritus regens.

Nema programskog bloka, od informativnih do kulturno-umetničkih (osim možda nekih sportskih i naučnoobrazovnih), gde se u punoj meri ne potvrđuje ova strategija. Kritikovaćemo ih pojedinačno, počevši od najgledanijih, a to su igrane TV serije, koj e su u našem dobu potpuno zamenile druge vidove predstavljačkih sadržaja i nametnule se kao društveno ogledalo epohe. Posle kolosalne bruke s Nemanjićima (za koju niko nije snosio stvarnu stručnu i profesionalnu odgovornost) uređivački tim RTS-a izgleda da je potpuno odustao od samostalne proizvodnje serija i postao neka vrsta finansijskog transfera za privatne inicijative. Ništabolje nije ni mogao da smisli: odgovornost za kvalitet je ovim drastično umanjena, pogotovu što se na taj način tobože postiže veći udeo širih produkcionih mogućnosti, navodne konkurencije i jednake utakmice na TV tržištu. Što se ovim otvara Pandorina kutija trgovine uticajem i sukoba interesa, tj. korupcije u najdrastičnijem vidu gazdovanja masnim TV oudžetom i diskrecione dodele neizvesnih svota novca - ni po jada! Nekompetencija, neznanje i nesposobnost dobile su neku vrstu „zaštitnog alibija": tražili ste, Gledajte, mi se nemešamo

„Serije su danas plod rada privatnih produkcija, dok se uloga RTS-a uglavnom svodi na transfer novca ka njima“, piše dal>e uvaženi profesor. „To samo po sebi nije loše. Zapravo, ostavlja RTS-u mnogo više prostora da se bavi suštinskim i koncepcijskim stvarima i da traži od izvršnih producenata ono što želi. Problem je, međutim, što nema koncepcije već ideje dolaze od nezavisnih produkcijaG Koncepcijaje, veli drugim rečima dr Vuletić, u odsustvu koncepcije. A to je konformistička pozicijaj/mg excellence, savršena zavetrina za nadobudne timove, zemlja dembelija za nedarovite i neuke. Neka produkcija radi šta joj je volja! Upravo onako kako i izgleda aktuelna ponuda igranih serija naJavnom servisu: serij sGrupa,Dugmoru, Biser Bojane 2, nešto ranije ove godine Pet pŽmurke i novo preduzeće Radoša Bajića Psilaju vetar nosi (jer iznenada menja inicijalno žanrovsko određenje, ali dolazi i ono na red). Povodom rečenih sadržaja iznećemo lične utiske i vizije u narednim brojevima „Pečata“/J

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Politika     Strana: 13

Rubrika: Srbija

Autori: Olga Janković

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Anketa među radnicima podelila pančevački ATP

Anketa među radnicima podelila pančevački ATP Pančevo - Posle sedmice iščitavanja odgovora iz trodnevne ankete među zaposlenima, ko želi da ostane, a ko da napusti „ Autotransportno preduzeće Pančevo”, a nakon stupanja na snagu javno-privatnog partnerstva između grada i grupe koncesionara, rukovodstvo firme došlo je do zaključka da anketa nije uspela.   „Nemamo odgovore, niti jasnu sliku o raspoloženju među radnicima, jer je anketa nepravilno popunjavana. Mnogi su se opredelili za opcije ¦?ČpToZŠna drugu isključuju, a ima i anketnih listova na kojima su zaokru-Msstmtßi{ odpCrri, tako da je krajnji rezultat neupotrebljiv”, kaže za „Politiku” Bojan Bojanić, direktor preduzeća, napominjući da se ovako nešto moglo i očekivati, jer je anketa bila iznuđena, a da zaposleni nisu sačekali sve informacije o uslovima rada u novom privrednom društvu javno-privatnog partnerstva, koje je u međuvremenu ozvaničeno i odlukom Skupštine grada.   Pred 290 radnika našle su se opcije da napuste preduzeće i uzmu otpremnine, čime gube pravo radnog odnosa u budućem zajedničkom privrednom društvu, ili da se izjasne da žele da rade u novoformiranom preduzeću.   Onima koji stiču jedan od dva uslova za penziju ponuđena je isplata šest prosečnih plata. I te plate i otpremnine idu iz svote koju je po tenderskoj dokumentaciji koncesionar u obavezi da uplati u gradsku kasu.   Za reprezentativne sindikate pak anketa je sasvim uspela, a to potkrepljuju prilično preciznim podatkom da se, kako se i očekivalo, 90 odsto opredelilo da uzme otpremnine i napusti firmu.   „Važno je reći da smo se izborili za anketu i da se oko 90 odsto ljudi odlučilo za odlazak. Konkretno, od 291 radnika, 30 njih se nije odazvalo anketi, isto toliko se izjasnilo da želi da ostane da radi i tu je reč o službenicima, a ostali žele otpremnine. U toj grupi je najviše vozača, a u garaži su se svi, 100 odsto, upisali za odlazak. Zapravo, ljudi bi možda i ostali u firmi, ali im uslovi ne odgovaraju”, kaže za naš list Milan Marković, predsednik Samostalnog sindikata ATP-a, prvog prevoznika u Srbiji koji ulazi u ovaj novi obrazac poslovanja.   Marković dodaje i da niko nije verovao u takav rezultat ankete, ali da on samo odslikava katastrofalno stanje, pravu agoniju firmi, kojom vladaju, kako kaže „neproverene informacije i dezinformacije, neizvesnost i strah za egzistenciju, jer je mnogo onih sa 30 godina staža, koji ne znaju šta će ih snaći do uslova za penziju”.   Rukovodstvo ATP-a ima i plan B, pa najavljuje ponavljanje ankete do kraja godine, sa samo jednim pitanjem: „Želite li da ostanete/odete iz firme?” Novom izjašnjavanju će prethoditi, kako direktor Bojanić kaže za „Politiku”, intervju sa svim zaposlenima, sagledavanje raspoloženja i eventualne promene u uslovima rada kod novog poslodavca, koji mogu biti samo bolji po zaposlene.   Olga Janković   Rukovodstvo preduzeća tvrdi da izjašnjavanje ? zaposlenih o ostanku u firmi nije uspelo,   dok sindikalci to negiraju i kažu da su se pokazale tačnim prognoze da 90 odsto radnika želi da uzme otpremnine

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Politika     Strana: 13

Rubrika: Srbija

Autori: S. Kovačević

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Novi Sad traži partnera za četiri javne garaže

Novi Sad traži partnera za četiri javne garaže

Nedostatak parking prostora, kako se ispostavlja, problem je i za eventualnu prodaju izgorele zgrade Radničkog univerziteta

  1. Kovačević

Novi Sad - Grad će tražiti privatnog partnera koji bi izgradio četiri javne garaže u užem centru Novog Sada i upravljao njima, kako je to inače predviđeno koncesionim aktom, na 40 godina. Javni poziv biće raspisan, prema rečima zamenika gradonačelnika Srđana Kruževića, sledeće nedelje.

Isti koncesioni akt koji je nedavno usvojila gradska skupština omogućava javno-privatno partnerstvo zaukupno 12 javnih garaža širom Novog Sada, ali je fokus vlasti, pa i potencijalnih investitora koji su već imali priliku da se jave na ranije raspisani neobavezujući javni poziv, zasad ostao na užem centru i tamošnje četiri lokacije.

Ove lokacije i tip garaža takođe su određeni koncesionim aktom: podzemne su u Ulici Modene, kod zgrade Skupštine Vojvodine i na Trgu republike, a nadzemna u Šafarikovoj ulici. '

„Zbog hroničnog nedostatka parking prostora, odlučili smo da krenemo sa ove četiri lokacije. Ne smemo da čekamo, ionako već kasnimo kad je reč o parking prostoru. Četiri lokacije su spremne, s tim što je tu situacija sa Šafarikovom ulicom najsloženija, a vrlo brzo ćemo, verujem, raspisati pozive za garaže na Detelinari i Novom naselju”, izjavio je gradonačelnik Miloš Vučević novinarima pri nedavnoj poseti Novosadskom dečjem kulturnom centru.

Nedostatak parking prostora, kako se ispostavlja, problem je i za eventualnu prodaju zgrade izgorelog Radničkog univerziteta u centru. Prodaju zagovara gradonačelnik koji smatra da je tako najcelishodnije i da bi grad ostvario prihod, ali ističe da ga svi prvo pitaju gde parkirati.

Prema njegovim rečima, postoje pisma o namerama investitora koji bi tu pravili hotel ili „biznis kulu”. Grad je imao ideju o podzemnoj garaži na parcelama u susedstvu „Radničkog”, ali oko toga, prema rečima Vučevića, postoje sporovi sa komšijama. Ne zna, kaže, kako je došlo do toga da grad i fizička lica budu suvlasnici na nekim od tih parcela. S. Kovačević

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Policija čuvala dokaze

Policija čuvala dokaze

MINISTAR unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obacio je juče kao "apsolutnu laž" tvrdnje dela opozicije da je bilo ko iz države imao veze sa kriminalom na poljoprivrednom dobru "Jovanjica" u Staroj Pazovi, gde je nedavno otkrivena plantaža marihuane, a više ljudi uhapšeno. On je poručio da je država ozbiljna u borbi protiv trgovine drogom.

- Neverovatne su laži koje slušam već danima, a koje se dešavaju - rekao je Stefanović novinarima u Smederevu. - Rasad je otkriven, a odgovorni pohapšeni zahvaljujući dobrom radu policije, čime je pokazano apsolutno poštovanje zakona i vladavine prava. Slušao sam razne izmišljotine da je navodno policija, odnosno da su ljudi sa značkama, čuvali taj rasad. Kada je započela operacija, po nalogu tužilaštva koje vodi istragu, naređeno je da, dok se sprovode istražne radnje, policija obezbeđuje lice mesta kako slučajno nešto ne bi nestalo. Policija je to radila da bi se sačuvali materijalni dokazi.

Ministar je naglasio da se čekalo na odobrenje nadležnog tužilaštva kako bi se javnosti saopštili detalji istrage o tome šta je i koliko pronađeno. - U ovoj godini zaplenili smo više od 6,2 tone droge i očekujem da će do kraja godine ta brojka dostići i 6,5 tona - saopštio je Stefanović. - Ovo će u poslednjih tri-četiri decenije biti najbolja godina u borbi protiv narko-trafikinga. Sa druge strane, kako saznajemo, vlasnik "Jovanjice" Predrag Koluvija rekao je tokom saslušanja da nisu tačni navodi u naredbi o sprovođenju istrage. - Nisam gajio marihuanu.

Ove godine u našoj zemlji zaplenjeno više od 6,2 tona narkotika

Radili smo u skladu sa propisima i za sve postoje dozvole nadležnih ministarstava, kao i sertifikati onih koji su nadležni da ih izdaju - rekao je, pored ostalog, tokom iznošenja odbrane u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Koluvija, u čijim je staklenicima, nedaleko od Stare Pazove, pronađeno 649,4 kilograma osušene marihuane, kao i 65.581 stabljika, odnosno oko četiri tone ove biljke. - Očekujemo da se tokom istrage veštačenjima, primenom naučnih i stručnih znanja i metoda utvrdi istina, a to je da moj klijent nije narko-diler, već izuzetno moderan privrednik - kaže za "Novosti" Kuluvijin branilac, advokat Zora Dobričanin Nikodijević.

Unaredbi za sprovođenje istrage vlasnik "Jovanjice" osumnjičen je da je organizovao kriminalnu grupu za proizvodnju marihuane i rasturanje narkotika. Pored njega, pod "lupom" je još osmoro zaposlenih na ovom poljoprivrednom dobru, a jedna osoba je u bekstvu. Svima je određen pritvor do 30 dana. Koluviji se, pored sumnji da je uzgajao marihuanu, na teret stavlja i da je falsifikovao policijsku legitimaciju, koja je pronađena kod njega, dok će njegov vozač da odgovara zbog blinkera na belom "audiju A8", u kom su zaustavljeni.

  1. USKOKOVIĆ

MINISTAR Stefanović je rekao i da je povodom otkrića plantaže marihuane u "Jovanjici", čuo strašne laži: - Pominju kako smo navodno ja ili brat predsednika umešani u ovo ili da imamo kontakt sa tim ljudima. To je apsolutno bolesna izmišljotina i ako se pokaže da smo ikad imali bilo kakav kontakt sa tim ljudima, spremni smo da odemo odmah.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: TAČKA NA “INDEKS“ POSLE 10 GODINA

TAČKA NA "INDEKS" POSLE 10 GODINA

PRED Višim sudom u Smederevu, posle punih deset godina suđenja, za petak, 6. decembar zakazano je izricanje presude optuženima za korupciju na Pravnom

fakultetu u Kragujevcu. Za 27 okrivljenih za primanje mita i podstrekavanje na primanje mita, Više javno tužilaštvo zatražilo je kazne zatvora u trajanju od oko 120 godina. Predložene su kazne u rasponu od dve do 11 godina zatvora. Inače, maksimalna kazna za krivično delo primanja mita je 12 godina. Prvobitno je bilo 89 optuženih za 122 krivična dela i 250 radnji. Za gotovo polovinu optuženih za davanje mita i zloupotrebu službenog položaja postupak je obustavljen zbog zastarelosti. J. I.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.11.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: FALSIFIKATIMA DO PRIKLjUČKA

FALSIFIKATIMA DO PRIKLjUČKA

POLICIJA je, u saradnji sa Sektorom unutrašnje kontrole EPS, po nalagu Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu uhapsila šestoro zaposlenih u kraljevačkoj Elektrodistribuciji, kao i jednu osobu osumnjičenu za falsifikovanje službene isprave, zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaja u saizvršilaštvu. Kako je saopšteno, sumnja se da su Đ. A., M. S., G. M., Lj. P., D. M. i M. R. tokom 2017. godine, suprotno važećim procedurama EPS, doneli više zvaničnih dokumenata sa neistinitim podacima, kao i potvrdu za nezakonito priključenje mini-hidroelektrane "Dubočica 2" na distributivni sistem električne energije. V. K. se sumnjiči da je svojim faksimilom i pečatom overio dokument da je "Eurotermik" izvela radove na izgradnji dalekovoda putem kojeg se ova mini-hidroelektrana priključila na sistem električne energije, iako je znao da ova firma to nije uradila. G. Ć.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/politika/3365817/kurir-otkriva-kako-se-ispumpava-kasa-ds-lutovac-pare-od-clanarina-trosi-za-licnu-reklamu

Autori: @KurirVesti

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: OTKRIVA! KAKO SE ISPUMPAVA KASA DS: Lutovac pare od članarina troši za ličnu reklamu!

Ispod žita: Lider demokrata u sivu zonu finansija uvukao i članstvo i stranku, jer novac od članarina i priloga sliva u kasu Fondacije za unapređenje demokratije Ljuba Davidović, a ne na stranački račun. Sve potom daje za svoju promocijuFoto: Beta/Emil Vašispod žitaKURIR Politika 28.11.2019. 06:41h 27.11.2019. 21:08hIspod žita: Lider demokrata u sivu zonu finansija uvukao i članstvo i stranku, jer novac od članarina i priloga sliva u kasu Fondacije za unapređenje demokratije "Ljuba Davidović", a ne na stranački račun. Sve potom daje za svoju promocijuLider demokrata Zoran Lutovac nezakonito troši novac svojih članova isključivo na ličnu promociju, otkriva Kurir.Naš izvor iz DS objašnjava da je Lutovac, da bi sebi obezbedio budžet u situaciji kad su blokirani stranački računi, u sivu zonu finansija uvukao i članstvo i stranku.Promocija lidera- Već godinu i po, koliko je na čelu DS, u stranci je na snazi njegova direktiva da se novac od članarina i priloga ne uplaćuje na stranački račun, već u kasu Fondacije za unapređenje demokratije "Ljuba Davidović", čiji je osnivač DS. Sve pare koje se tako prikupe, odlivaju se na plaćanje kampanje kojom Lutovac promoviše isključivo sebe. Članstvo se uporno poziva da daje priloge fondaciji iako ona nema zakonski prava da transferiše sredstva za troškove stranke - otkriva naš sagovornik i objašnjava da se novac troši za promovisanje na društvenim mrežama, foto i video službu, ali i za službene automobile Lutovčevih ljudi.Prema našim saznanjima, jedan od glavnih agitatora za prikupljanje novca jeste sekretar DS Goran Jaić. Kurir je imao uvid u njegovu prepisku, koja dokazuje da se novac fondacije zaista koristi za stranačke aktivnosti, tj. za "širenje demokratije".Poruka članovima- Kao zagovornik inicijative da članovi mogu sami da finansiraju širenje demokratije, prvi sam otvorio trajni nalog gde će svakog 20. u mesecu da mi se skida 2.000 dinara. Nije bitno ko koliko daje, već je bitno da pokažemo da smo jedina i prava organizacija. Pozivam te da se pridružiš ovoj akciji. Iznos nije bitan, ali je bitna volja i snaga koju samo mi imamo. Do pobede - napisao je Jaić u poruci koju je slao članovima, uz obrazac na kojem su podaci o računu fondacije.Lutovac juče nije odgovarao na naše pozive, a sekretar Jaić nije bio raspoložen da razgovara o svojoj stranci. - Ne dajem izjave - kratko je nam je rekao i završio razgovor.Nemanja Nenadić STRANKA NE SME DA KORISTI NOVAC FONDAProgramski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za naš list naglašava da stranka svoje aktivnosti ne sme da plaća iz kase fondacije: - Nije sporno da članovi ili bilo ko može da uplati prilog fondaciji. Nezakonito bi bilo da se novac fondacije koristi za finansiranje stranačkih aktivnosti ili kampanju stranke. Partijske fondacije su posebna pravna lica i stranke nemaju pravo da koriste njihova sredstva. Što se tiče članarine, ona mora biti uplaćena na račun stranke. Ako se uplaćuje fondaciji, pretpostavljam da namena uplate nije članarina.Kurir.rs/ Ivana Kljajić  Foto: Beta/Emil VašZoran Lutovac, Demokratska stranka, DS, demokrate, kasa, novac, ispumpavanje, foto: Zorana Jevtić        

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: koreni.rs

Link: http://www.koreni.rs/kafica-cokoladica-pa-viski/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kafica, čokoladica pa viski

Kafica, čokoladica pa viski28. ???????? 2019.055Podeli na Fejsbuku Tvitni na twitteruFoto: pixabay.comGradska uprava raspisala je javnu nabavku dobara za bife. Na spisku pored sokova, čokoladica su i dve vrste viskija. Ovo je druga javna nabavka u ovoj godini za nabavku pomenutih dobara.Na portalu javnih nabavki objavljena je i javna nabavka Gradske uprave Valjevo kojom se traže pića, kafe i slično. Konkretno u ovoj nabavci grad traži 800 pakovanja kafe mlevene po 200 grama, čajeve od nane i kamilice, mineralnu gaziranu i negaziranu vodu , koka kolu u pet ambalaži , koka kolu u limenci, Fantu oranž u limenci i plastici, Šveps biter lemon , sok od jabuke, sok od višnje, sok od jagode i pomorandže sve proizvodjača Nectar.Na spisku su i alkoholna pića : rakija viljamovka Takovo, Votka Smirnof , Liker Gorki list, Rubinov vinjak, crno i belo vino, pivo, ali i 80 kg limuna.Na ovom spisku je i ratluk sa orasima , ali i dve vrste viskija: Jack Daniels i Johnny Walker .Pored mlevene kafe posebno se traže Lavazza kapsule za espreso kafu čak 3 500 komada, ali i 3200 komada mleka za kafu . Uz kafu verovatno , Gradska uprava potražuje i čokoladice Euro dessert 70 kg. Za dalju računicu treba uzeti u obzir da čokoladica teži 10 gr.Foto: printscreen (vamedia.info)Kako je javnost ranije bila obaveštena gradonačelnik Slobodan Gvozdenović najveći je potrošač ovog malenog užitka uz kaficu pa tada objavljeni podaci govore da isti dnevno pojede čak 27 komada . Potraživanje 70 kg ovih čokoladica svedoči da se ili prave zalihe ili se broj obožavalaca istih povećao, a moguće je i da će svaki uzoran glasač za glas dobiti po malenu čokoladicu .U martu ove godine već je sprovedena javna nabavka za pomenute artikle u vrednosti od 567.422,69 dinara bez PDV-a. Otvaranje ponuda ove javne nabavke predvidjeno je za 5. decembar.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: pink.rs

Link: https://www.pink.rs/drustvo/169024/ministarka-nela-kuburovic-ekskluzivno-za-pinkrs-vazno-je-da-unapredjujemo-nase-zakonodavstvo-i-sprovodimo-propise-dosledno-kako-bismo-gradjanima-obez

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: MINISTARKA NELA KUBUROVIĆ EKSKLUZIVNO ZA PINK.RS: Važno je da unapređujemo naše zakonodavstvo i sprovodimo propise dosledno, kako bismo građanima obez

Ministarka pravde Nela Kuburović za naš portal rekapitulirala je svoj mandat, govorila o tome šta je uradilo ministarstvo na čijem je ona čelu, pravosuđu, ulasku Srbije u EU, ali i opoziciji i predstojećim izborima. Kako biste ocenili 2019. kada je reč o pravosuđu? - Dosta toga je promenjeno u poslednjih nekoliko godina kada je reč o stanju u pravosuđu uopšte. U prilog tome govori i činjenica da Srbija svake godine napreduje na "Doing business" listi Svetske banke, gde se efikasnost pravosuđa i pravna sigurnost uzimaju kao ozbiljni kriterijumi. Broj starih predmeta u sudovima je drastično smanjen. Zahvaljujući Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2016. godine gotovo million i po starih izvršnih predmeta je manje pred našim sudovima. Značajno je smanjeno i prosečno vreme trajanja sudskog postupa i građani i privreda više ne vode višedecenijske procese. Tome je dosta doprinelo uvođenje pravosudnih profesija - javnih beležnika i javnih izvšitelja, čiji je rad omogućio pravnu sigurnost, koja direktno utiče na investicionu klimu i strana ulaganja. U isto vreme, praovosudne profesije su unapredile i efikasnost samog pravosuđa, pogotovu kada je reč o izvršnom postupku, u kome se faktički ostvaruje nečije pravo. Podsetiću i da je Srbija ove godine za samo godinu dana skinuta sa "sive" liste FATF. To znači da su uspostavljeni ozbiljni i delotvorni mehanizmi u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, za šta je naša zemlja pohvaljena od strane međunarodnih partnera. Da li i dalje ima još puno posla? - Ima. Pravosuđe je oblast koja se sporo i teško menja, a otpori promenama najčešće dolaze iz samog sistema. Sa druge strane, to je sistem koji zahteva kontinuirane, stalne promene, jer se i život menja, a pravosuđe to mora da isprati. Foto: Ministarstvo pravde/Čedomir Petarić Gde je Srbija danas u odnosu na EU kada je u pitanju pravosuđe? - Srbija odlučno i vrlo posvećeno korača ka punopravnom članstvu u EU. Na tom putu pravosuđe i vladavina prava u svom najširem smislu su označene kao oblasti od suštinskog značaja. Pristupni pregovori sa EU zapravo započinju otvaranjem Poglavlja 23, i završavaju se zatvaranjem tog poglavlja. Akcioni plan za Poglavlje 23 definiše niz mera i aktivnosti koje Srbija mora da ispuni kada su u pitanju pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava. To je jedan vrlo kompleksan plan, za čije je sprovođenje nadležno preko 50 različitih institucija, dok je Ministarstvo pravde, pored toga što je nosilac određenog broja aktivnosti, i glavni koordinator u procesu implemetacije tog Akcionog plana. Iako zahtevan, mi ispunjavamo sve ono što taj plan predviđa, polako, ali sigurno. To pre svega radimo zbog naših građana, jer su oni ti koji treba da osete pozitivne strane tog procesa. Zar ne postoji mogućnost bržeg usklađivanja evropskog i domaćeg zakona? - Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evrpskim standardima nije nešto što se dešava preko noći. To je proces koji zahteva vreme, ozbiljnu posvećenot i uključenost velikog broja pravosudnih institucija i organa. Posle 3 godine otkako je otvoreno Poglavlje 23, imamo i te kako čime da se pohvalimo. Niz zakona je izmenjen, ili su donešeni novi, kako bi srpsko pravosuđe bilo po meri EU. Recimo, Srbija je i pre otvaranja bila pionir u ovom delu Evrope, time što je donela Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je te 2015. godine imalo još samo par država EU. Usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, nešto što su građani Srbije čekali duže od decenije. Novi zakoni o lobiranju i zaštiti podatka o ličnosti, koji su u potpunosti usklađeni sa EU propisima, su ove godine stupili na snagu. Sledeće godine počinje da se primenjuje i novi Zakon o sprečavanju korupcije, koji je isto bio rađen u saradnju sa EU. Nedavno je potpisan i Sporazum o saradnji sa EUROJUST-om, telom Evropske unije, što će omogućiti Srbiji da ravnopravno razmenjuje podatke u slučajevima prekograničnog i organizovanog kriminala. Postoji niz novih zakonskihpropisa i mera, među kojima su i one koje se odnose na unapređenje prava nacionalnih manjina, smanjenje diskriminacije, unapređenje osnovnih ljudskih prava. Kolike su bile sistemske promene u ovoj oblasti? - Pravosuđe je sistem koji je decenijama bio ruiniran i o kojem niko nije vodio računa. Kao vrhunac toga bila je neustavna reforma pravosuđa iz 2009. godine, kada je preko 1.000 sudija i tužilaca izgubilo posao. Decenije nazadovanja su zahtevale da se reformi pravosuđa, koja se u Srbiji sprovodi od 2013. godine, pristupi sistemski i sveobuhvatno. Svaki deo pravosudnog sistema je morao da pretrpi ozbiljne izmene. Uvedena je sasvim nova organizacija rada u sudovima i tužilaštvima kada je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Formirana su četiri posebna odeljenja pri višim javnim tužilaštvima i sudovima u Kraljevu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, koja se isključivo bave krivičnim delima sa koruptivnim elementom. Tako nešto ranije nikada nije postojalo. Doneti su sistemski zakoni, kao što su Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ili Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji su doprineli unapređenju efikasnosti pravosuđa, kroz smanjenje trajanja sudskog postupka i rasterećenje sudova od starih predmeta. A kada je u pitanju e-Pravosuđe? - Ogroman napredak je ostvaren i na polju e - Pravosuđa. Tu sam vrlo ponosna i mogu otvoreno da kažem da je Ministarstvo pravde apsolutni pioniru u ovoj oblasti. Uvedeni su takvi IT sistemi koji su sudijama, tužiocima, javnim beležnicima u mnogo čemu olakšali rad sa drugim državnim organima, ali i građanima olakšali pristup uslugama javne uprave. Primera radi, razmena informacija između pravosudnih organa i policije, matičnih knjiga, APR-a danas se odvija elektronski, u realnom vremenu i na klik. To znači da nema više papira kao načina komunikacije, a sudije i tužioci u jednom minutu dobijaju informacije koje su im neophodne za vođenje postupka, a koje su nekada čekali po nekoliko meseci. Uvođenjem posebnog sistema ProNep-a, kancelarija javnog beležnika postaja je centralno mesto za promet nepokretnosti i upis nekretnine u Katastar. Sada građani više ne moraju da idu i da gube vreme u redovima na 5-6 šaltera različitih javnih službi, već ceo posao mogu da završe na jedno mestu. Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013 - 2018. godine, gotovo je u potpunosti implementirana. Trenutno radimo na novoj Strategiji razvoja pravosuđa 2019 - 2024, jer je najzad došao trenutak da posle niza godina reforme, kada smo se iz minusa vraćali na nulu, a u velikom broju oblasti ostvarili i pozitivan trend, krenemo ka daljem unapređenu pravosudnog Sistema. Nova strategija će u potpunosti biti usaglašena sa Akcionim planom za Poglavlje 23, koji će ujedno biti i njen akcioni plan. Foto: Ministarstvo pravde/Čedomir Petarić Smatrate li da je sudstvo u Srbiji nezavisno? - I postojeći zakonodavni okvir obezbeđuje nezavisan, nepristrasan i samostalan rad sudija i tužilaca. Međutim u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23, nezavisnost i odgovornost pravosuđa biće dodatno ojačane predstojećim izmenama Ustava u oblasti pravosuđa. To podrazumeva drugačiji način izbora članova i sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao dve nezavisne institucije, čija je prevashodna uloga da obezbede nezavisan, odgovoran i stručan rad pravosuđa. Da li bi Srbija, npr. posle promena u pravosuđu, mogla da zatvori poglavlje priključenju EU koje se tiče pravosuđa? - Važno je da mi uradimo sve što je do nas da srpsko pravosuđe uskladimo sa evropskim pravnim tekovima, pre svega zbog naših građana i privrede. Kada će biti završeni pregovori, preduslov čega je zatvaranje Poglavlja 23, ne zavisi samo od Srbije, već i od same Evropske unije i njene politike koja bude aktuelna u tom trenutku. Podsetiću vas da je Srbija od samog starta otpočinjanja pregovora o pridruživanju, dobila od Evropske komisije drugačije, dosta rigoroznije i mnogo obimnije uslove koje treba da ispuni, nego što su to imale ostale zemlje kandidati. Ali, važno je da mi vredno radimo, unapređujemo naše zakonodavstvo, sprovodimo propise dosledno, kako bismo građanima obezbedili pristup pravdi kakav zaslužuju. Nedavno je Palata pravde renovirana i sudovi se polako vraćaju u tu zgradu. Da li je renoviranje negde usporilo predmete pred sudovima i da li će se sada ubrzati odluke sudova? - Jačanje pravosudne infrastrukture jedan je od prioriteta Ministarstva pravde, jer bolji uslovi rada sudija i tužilaca, i zaposlenih u pravosuđu, direktno utiču na opštu efikasnost pravosudnog sistema. U poslednjih nekoliko godina izgrađeno je nekoliko novih pravosudnih zgrada, a gotovo da nema sudske zgrade u Srbiji koja nije imala neki oblik rekonstrukcije i sanacije. Naravno, najviše smo ponosni na potpunu rekosntrukciju Palate pravde u Beogradu, koja predstavlja najveću pravosudnu zgradu u Srbiji. To je najveće ulaganje Vlade R. Srbije u pravosudnu infrastrukturu u poslednje četiri decenije. Ako tome dodamo, i da se pred beogradskim pravosudnim organima nalazi 60% od ukupnog broja krivičnih predmeta u zemlji, onda je jasno zašto je bitno da beogradsko pravosuđe ima adekvatne uslove za rad. Ministarstvo je, pre nego što je krenulo sa radovima na rekonstrukciji, organima iz Palate pravde obezbedilo privremeni smeštaj, tako da nije bilo usporavanja predmeta. Čak suprotno, taj privremeni smeštaj je u tom trenutku bio neuporedivo bolji.Ministarstvo pravde se zaista trudilo da svim pravosudnim organima na teritoriji čitave Srbije obezbedi adekvatnu infrastrukturu, te je rekonstruisano i dograđeno, sanirano, adaptirano i izgrađeno skoro 180.000m2, u šta je uloženo nešto manje od 12 milijardi dinara. U toku je i izgradnja potpuno nove zgrade Palate pravde u Kragujevcu, površine oko 25.000m2. Foto: Ministarstvo pravde/Čedomir Petarić Polako se bliži kraj mandata aktuelnoj Vladi, kada rekapitulirate svoj mandat, šta je ono na šta ste ponosni, a šta biste, možda promenili? - Postoji zaista puno toga na šta smo moji saradnici i ja ponosni. A verujem da su i građani. Ogroman broj starih izvršnih predmeta je smanjen, što je značajno rasteretilo sudove. Izvršena je potpuna reorganizacija pravosuđa u borbi protiv korupcije, koje je omogućila da za godinu i po dana rada posebnih antikoruptivnih odeljenja imamo 749 osuđujućih pravnosnažnih presuda za korupciju. Počeo je da se primenjuje Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, olakšan je promet nepokretnosti i unapređena pravna sigurnost zahvaljujući radu javnih beležnika. Novim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje stupaju na snagu od 1. januara 2020. ojačan je socijalni aspekt zakona, te javni izvršitelji više neće moći da uzimaju 2/3 zarade i penzije, odnosno polovinu kada su u pitanju minimalci. Ono što je građanima možda najvidljivije jesu nove i renovirane pravosudne zgrade, među kojima je Palata pravde u Beogradu zaista za svaki ponos. Unarednih nekoliko meseci očekuje nas usvajanje nove Nacionalne strategije razvoja pravosuđa, kao i revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23. Naravno, ima nekih stvari za koje mi je žao što nećemo moći da ih završimo do kraja u ovom mandatu. To je, recimo, izmena Ustava u oblasti pravosuđa. Dugo smo radili na tome, ali nismo mogli da predvidimo kakva će da bude situacija u Parlamentu, da će veći deo opozicija da ga napusti. Mislim da je izuzetno bitno da kada se odlučuje o izmeni najvišeg pravnog akta, u raspravu budu uključene sve političke strane, kao predstavnici naroda. Bojkot je pokriće za očigledan neuspeh opozicije Govoreći o tome da li smatra da će deo opozicije bojkotovati izbore, Kuburović smatra da je bojkot pokriće za očigledan neuspeh opozicije na predstojećim izborima i pokušaj da se do vlasti dođe, mimo volje građana. -Vlada Republike Srbije i Srpska napredna stranka, kao okosnice te Vlade, su pokazale da nemaju ništa protiv da sa predstavnicima opozicije sednu za sto, i razgovaraju. Međutim, opozicija bojkotuje i to. Dijalog koji je pokrenut i koji je pod medijacijom EU, već duže vreme je bez konkretnog odgovora, jer se veliki deo opozicije na tim sastancima ne pojavljuje. Vlast ostaje i dalje otvorena za razgovore i konstruktivne predloge. Uskoro će se u Skupštini naći i izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje je izradilo Ministarstvo pravde, čiji je osnovni cilj jačanje odgovornosti političkih subjekata, kao učesnika u izbornom proces. Ali, ma šta vlast učinila, promenila, opozicija neće biti zadovoljna, samo iz jednog prostog razloga. A to je da, osim sećanja na opustošenu i ekonomski razrušenu Srbiju, koja maltene nigde na svetu u vreme njihove vlasti nije bila poštovana i uvažavana, građanima nemaju šta drugo da ponude - smatra ministarka pravde. Kakvu predizbornu kampanju očekujete? - Predstojeća kampanja biće teška. Sa puno laži i obmana, mnogi će pokušavati da napadaju predsednika Vučića i da umanje sve rezultate koji su do sada on i ova Vlada postigli. Ti napadi su već otpočeli i već sada se vode ozbiljne kampanje protiv Aleksandra Vučića, njegove porodice i najbližih saradnika. Međutim, čvrsto verujem da će građani prepoznati šta je i koliko urađeno u samo poslednje 4 godine - koliko je fabrika otvoreno, koliko je ljudi zaposleno u tim fabrikama, koliko ja kilometara auto-puteva izgrađeno, koliko je Srbija danas cenjena i poštovana svuda u svetu. Srpska napredna stranka neće voditi kampanju mržnje, već će građanima predstaviti šta je do sada urađeno i kakav je plan za budućnost. Da li priželjkujete još jedan mandat, kada se porodite, odnosno da li vidite sebe u vladi i posle izbora 2020? - Zaista je vrlo teško o tome pričati sa ovog mesta. Bitno mi je da smo moji saradnici i ja dali maksimum u svemu što smo radili. Da u ovom mandatu ostavljamo iza sebe konkretne rezultate i dobru osnovu za dalji rad u narednom periodu. Ukazano mi je veliko poštovanje, ali i data odgovornost da budem ministar pravde, prvo u Vladi Aleksandra Vučića, a zatim i Ane Brnabić. Ne postoji veća čast od toga da radite za svoju državu i za svoje građane. Autor: Č.N. #Intervju #Nela Kuburović

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/moguca-su-i-alternativna-gerilska-antikorupcijska-tela/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Moguća su i alternativna, "gerilska" antikorupcijska tela

Krajnje je neophodno oživeti proces donošenja novog Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) i formiranja novog lokalnog antikorupcijskog tela koje će pratiti njegovu primenu, u čemu Niš kasni već dve i po godine.Foto: Danas To neće biti nimalo jednostavno, pošto lokalna vlast ne pokazuje bilo kakvu volju za završetak ovog, izuzetno važnog javnog posla, jedna je od ocena sa antikorupcijskog dijaloga "Građani Niša protiv korupcije", održanog ove sedmice u organizaciji niškog Centra za integritet. U okviru istoimenog projekta, koji realizuje Centar, biće urađen i priručnik sa preporukama za donošenje LAP-a i praćenje njegove primene, zasnovanim pre svega na praksi i iskustvu LAF-a. Članovi ove nevladine organizacije su i bivši članovi Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš (LAF), samostalnog i nezavisnog gradskog tela koje je bezmalo četiri godine primenjivalo i pratilo primenu još uvek važećeg niškog Lokalnog plana za borbu protiv korupcije (LPBPK). Projekat "Građani Niša protiv korupcije" podržava CRTA. - Dva su osnovna cilja koje nastojimo da ostvarimo. Jedan je oživljavanje donošenja novog niškog LAP-a. Drugi je da kroz publikaciju, koja će osim preporuka za donošenje i praćenje primene LAP-a, predstavimo rad, praksu i iskustvo niškog LAF-a, koji su prilično obimni i korisni, rekla je koordinatorka projekta Vesna Crnogorac, koja je i upravnica Centra za integritet i bivša članica LAF-a. Prema Modelu LAP-a za lokalne samouprave, koji je u aprilu 2017. godine donela Agencija za borbu protiv korupcije, rok za usvajanje LAP-ova od strane gradova i opština u Srbiji, koji bi trebalo da budu u skladu sa Modelom, bio je 30. jun 2017. godine. Izrada Modela, kao i usvajanje LAP-ova i formiranje antikorupcijskih tela predviđeno je Akcionim planom za Poglavlje 23. Radni tim za izradu LAP-a Niš započeo je rad u julu 2017, na inicijativu LAF-a, a obustavio ga devet meseci kasnije, kada je svih sedam predstavnika koje je predložio LAF-a podnelo ostavku, uz obrazloženje da pojedini predstavnici lokalne vlasti opstruiraju izradu LAP-a u skladu sa Modelom, već nastoje da njegov sadržaj "prilagode" interesima lokalne samouprave i njenih funkcionera. Od tada je rad na izradi LAP-a obustavljen. Članica projektnog tima Zorica Miladinović, koja je i članica Centra i bivša koordinatorka LAF-a, podsetila je na Dijalogu da je Niš pre nekoliko godina bio lider u institucionalnoj borbi protiv korupcije "na lokalu". On je bio jedan od prve četiri lokalne samouprave koje su još 2011. godine usvojile Lokalni plan za borbu protiv korupcije (LPBPK), u okviru projekta "Gradovi i opštine protiv korupcije", koji je realizovao BIRODI. Grad je u novembru 2013. godine, uz posredovanje BIRODI-ja, formirao LAF, koji je do podnošenja kolektivne ostavke njegovih članova, u junu 2017, bio jedino nezavisno i funkcionalno antikorupcijsko telo u Srbiji. - U Modelu Agencije je navedeno da je bezmalo četvorogodišnja "praksa i iskustvo LAF-a Niš" poslužila za predlaganje "načina izbora članova, organizacije i rada" svih lokalnih antikorupcijskih tela u Srbiji, koje Model naziva Telima za praćenje primene LAP-a. Niški LAF je postao obrazac za sva ovakva tela u Srbiji, što je sistemsko priznanje njegovom angažmanu, kao i idejnom konceptu BIRODI-ja, kazala je Miladinović koja je dodala da je svima je jasno da u Srbiji postoji široko rasprostranjena korupcija, na svim nivoima vlasti, "gde god zagrebete". - Jasno je i da su institucije, među kojima i one koje bi trebalo da se bore protiv korupcije, prilično urušene, slabe i pod uticajem izvršne vlasti, koja dobrim delom generiše korupciju. Zato mi kao ozbiljni ljudi i odgovorni građani ne bi trebalo da ćutimo, već da uporno ukazujemo na problem i nastojimo da doprinesemo pronalaženju rešenja, zaključila je Miladinović. Aleksandar Stankov, urednik informativnog sadržaja Južnih vest, je dodao da je "očigledno da lokalna vlast u Nišu nema nameru da donosi LAP i formira nezavisno antikorupcijsko telo", zbog čega će biti teško napraviti bilo kakav dogovor sa njom. - Trebalo bi razmišljati o "gerilskom" LAF-u, odnosno alternativnom LAF-u, koji bi radio posao pravog, nezavisnog i autonomnog LAF-a, uz podršku medija i građana, koju doduše nije jednostavno obezbediti, rekao je on. Uvesti časove antikorupcije u škole Univerzitetski profesor sociologije u penziji Đokica Jovanović, inače bivši član LAF-a, upozorio je da na ovim prostorima, već tradicionalno, postoji koruptivna kultura, zbog čega je izuzetno teško boriti se protiv tog društvenog zla. "Antikorupcijska kultura mora da se gradi još od prvih razreda osnovne škole, kako se to, recimo, čini u skandinavskim zemljama. Tamo se deca još u najranijem uzrastu uče da je korupcija nečastan i sramotan čin", rekao je Jovanović, podsećajući da je, za razliku od tog dela sveta, na ovim prostorima korupcija često "prihvatljiv i koristan običaj". Veliki gradovi ignorišu obaveze Glavna urednica Medijske kutije Vesna Torović je kazala da je obimno istraživanje ovog portala pokazalo da lokalna vlast u Srbiji nije spremna da se bori protiv korupcije, odnosno da, za početak, usvoji LAP-ove i formira antikorupcijska tela. "Prema nađem istraživanju, do decembra prošle godine od 145 gradova i opština u Srbiji njih 118 je usvojilo LAP, dok je obavezno Telo za praćenje primene tog plana formiralo samo njih 15. Za poštovanje Modela Agencije spremnije su male lokalne samouprave, dok veliki gradovi, poput Beograda i Niša, ovakvu obavezu potpuno ignorišu", kazala je ona. Centar za integritetNiš

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: objektivno1.rs

Link: http://objektivno1.rs/PROJEKTI/13626/----------4.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: FELJTON: Uloga i značaj lokalne samouprave u procesu evropskih integracija (4.)

  1. 11. 2019. Autor: ObjektivNo1 POGLAVLJE 23 - borba protiv korupcije Foto: gracanicaonline.info Srbija je u proteklim godinama prošla kroz duboke političke, socijalne, kulturne i institucionalne promene. Zakonodavne promene u oblasti lokalne samouprave, koje su u toku, predstavljaju osnov za demokratizaciju političkih struktura koje su u ulozi donosioca odluka. Godine u kojima se borba protiv korupcije nalazila na vrhu prioriteta Vlade i građana nisu iskorišćene za jačanje institucija, čime bi se obezbedilo da sistem funkcioniše bez obzira na postojanje "političke volje". Ni evropske integracije nisu iskorišćene dovoljno da pokrenu reforme. Značajan deo aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23 evropskih integracija, koje se odnose na borbu protiv korupcije, još uvek nije ispunjen. Za razliku od republičkog nivoa, koji je u fokusu interesa javnosti, gradski i opštinski nivoi još nisu u punoj meri dospeli u žižu interesovanja kada je u pitanju borba protiv korupcije. U malim mestima, koja su daleko od interesa nacionalnih medija i gde svako svakog poznaje situacija je poražavajuća. Uprkos postojanju elementarnih zakonskih preduslova (Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, Zakon o uzbunjivačima), kao i javno izraženih društvenih opredeljenja (demokratizacija, borba protiv korupcije, princip transparentnosti, itd.), rad lokalnih samouprava, uticaj javnosti i participacija građana u kontroli rada opštinskih organa u Srbiji su i dalje na nezadovoljavajućem nivou.LOKALNI ANTIKORUPCIJSKI FORUM Lokalni antikorupcijski forumLAF je telo sastavljeno od građana, uzbunjivača i pripadnika profesija sa integritetom, izabranih od strane civilnog društva, medija, strukovnih udruženja, udruženja privrednika i sindikata u transparetnoj proceduri gde su ključni kriterijumi građanski i profesionalni integrtet, stručnost i posvećenost borbi protiv korupcije. Kroz proces izbora i uspostavljanja LAF-a građanski i profesionalni integritet se pretvara u institucionalni integritet novoformirane antikorupcijske institucije na nivou grada/opštine. Jedan od modela za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou je osnivanje Lokalnih antikorupcijskih foruma (LAF). Analizom podataka o realizaciji mere 2.2.10.37 iz Akcionog plana za Poglavlje 23, kojom je predviđena izrada lokalnih antikorupcijskih planova i osnivanje nezavisnih antikorupcijskih tela, kao i prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije od maja, 2018. godine, utvrđeno je da samo deset gradova/opština ispunilo svoju obavezu o osnivanju LAF-a za koju je rok bio 30.jun 2017. godine. Zabrinjava činjenica da čak 56 gradova i opština nije odgovorilo Agenciji za borbu protiv korupcije ili nije ništa uradilo na polju borbe protiv korupcije, a da je kod 15 lokalnih samouprava zabeležena stagnacija. Inače, LAF je telo sastavljeno od građana, uzbunjivača i pripadnika profesija sa integritetom, izabranih od strane civilnog društva, medija, strukovnih udruženja, udruženja privrednika i sindikata u transparetnoj proceduri gde su ključni kriterijumi građanski i profesionalni integrtet, stručnost i posvećenost borbi protiv korupcije. Kroz proces izbora i uspostavljanja LAF-a građanski i profesionalni integritet se pretvara u institucionalni integritet novoformirane antikorupcijske institucije na nivou grada/opštine.Tri su ključna načela na kojima bi trebalo da se bazira dobro upravljanje u svakoj jedinice lokalne samouprave. To su:- Odgovornost- Otvorenost- Građanski nadzorOdgovornost predstavlja jedan od najkompleksnijih principa dobrog upravljanja koji podrazumeva postojanje jasnih i preciznih mehanizama za utvrđivanje političke, disciplinske, prekršajne ili krivične odgovornosti javnih službenika i funkcionera. Ogleda se u naporima JLS u sprovođenju antikorupcijskih javnih politika kao što su:- Mehanizmi za zaštitu uzbunjivača - lica koja prijavljuju sumnju na postojanje korupcije.- Postupanje JLS u skladu sa obavezama iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.- Postojanje i primena internih antikorupcijskih mehanizama i politika. Otvorenost je princip koji bi trebalo da se permanento razvija u skladu sa okolnostima i stepenom razvoja javne uprave. Unapređenje ovog principa je stalni izazov i predmet preispitivanja i proširenja kako formi, tako i sadržine onoga što se javnosti stavlja na uvid. To, između ostalog, podrazumeva:- Transparentnost rada Skupštine JLS;- Transparentnost postupaka javnih nabavki;- Transparentnost konkursa koje objavljuje JLS;- Postojanje mehanizama i alata kojima se ostvaruje i promoviše otvorenost u radu. Građanski nadzor u procesu formulisanja i praćenja javnih politika jedno je od veoma važnih polja dobrog upravljanja na lokalnom nivou. Uključivanje građana u taj proces važan je garant očuvanja autonomije, solidarnosti, poverenja, kao i garant donošenja odluka sa dobrim efektima i brzog reagovanja na donete odluke sa potencijalno lošim posledicama. Otvorenost lokalne samouprave prema učešću građana, odnosno njena proaktivna uloga u iniciranju i ohrabrivanju građana da učestvuju (a što se ogleda veliki delom i kroz transparentan rad) je oblast koju je neophodno uvek iznova unapređivati i to posebno:- u procesu usvajanja javnih politika na lokalnom nivou- u kreiranju i praćenju trošenja budžeta opštine/gradaULOGA MEDIJAUloga medija u jednom društvu je od neprocjenjivog značaja za razvoj tog društva. Naime, upravo su mediji subjekat koji kreira javno mnjenje, stvara afirmativnu ili kritičku građansku svest. Zahvaljujući medijima, građani ostvaruju onaj inicijalni uslov za njihovu participaciju, a to je informisanje. Moglo bi se reći da je javni angažman medija u cilju ukazivanja na korupciju i povećanja odgovornosti vlasti isto toliko politički važan i društveno koristan kao i stalno zalaganje za demokratizaciju i društvene reforme, zaštitu ljudskih sloboda i prava, kritiku neodgovornog ponašanja ključnih državnih i lokalnih institucija i javnih funkcionera. Naravno, taj značajan posao mediji ne mogu obaviti bez aktivnog učešća građana. Vrlo često najznačajnije informacije novinari dobijaju od običnih građana, svojih čitalaca, gledalaca, slušalaca i daljim istraživanjem i analizama grade svoje priče koje ponekad imaju presudnu ulogu u rešavanju konkretnih primera korupcije.ANTIKORUPTIVNI MEHANIZMI . Strategija za suzbijanje korupcije mora biti sveobuhvatna. Da bi došlo do efikasne primene mera za smanjenje korupcije u lokalnim samoupravama, neophodno je da budu ispunjeni određeni preduslovi, koje će neki nazvati opštim mestima, ali bez njih se ne mogu ostvariti bilo kakvi rezultati. Pored donošenja novih i neophodnih izmena propisa, treba obezbediti njihovo sprovođenje, neophodno je poštovanje međunarodih konvencija i dokumenata, propisa i standarda. Isto tako neophodne su sledeće stvari: primena Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana za njeno sprovođenje, procesuiranje i kažnjavanje nosioca koruptivnih aktivnosti, osnaživanje i davanje većih ingerencija nezavisnim institucijama, jačanje kapaciteta i transparentnost rada svih nadležnih institucija i sl. Vladavina prava, poštovanje zakona, dobra uprava, uvažavanje mišljenja, preporuka, odluka i rešenja nezavisnih tela i antikorupcijskih organa su neophodni preduslovi za uspešnu borbu protiv korupcije. Takođe je neophodna prevencija korupcije i podizanje svesti građana o negativnim posledicama korupcije i na taj način uticanje na sistem vrednosti i prihvaćene kulturne obrasce i načine ponašanja.Ako se uzme u obzir duboka ukorenjenost korupcije u našem društvu, njene specifičnosti i pojavni oblici neophodno je uključiti sve raspoložive mehanizme i načine za njeno suzbijanje i prevenciju koruptivnih aktivnosti, kao i sve aktere koji mogu doprineti njenom smanjenju. Pred toga, treba uzeti u obzir rezultate istraživanja, analiza i druge dostupne nalaze, kao i primere dobre prakse i sprovoditi monitoring i evaluaciju korupcije i borbe protiv korupcije. Jedan od glavnih načina za suzbijanje korupcije jeste transparentnost, odnosno obezbeđivanje dostupnosti informacija javnosti. U današnje vreme visok stepen razvijenosti informacionih tehnologija omogućava i značajno olakšava razmenu informacija i omogućava njihovo javno objavljivanje. Takođe, da bi građani povratili poverenje u institucije i u stvarnu nameru da se suzbije korupcija neophodno je kažnjavanje onih koji su odgovorni za dela korupcije, pre svega za dela ''krupne'' i političke korupcije. Procesuiranje i kažnjavanje ne bi trebalo da zaobiđe korumpirane visoke funkcionere, uključujući i one iz vladajuće partije. Neophodno je prekinuti praksu, prema kojoj je borba protiv korupcije deo predizborne ili političke kampanje i ostaje isključivo na rečima.Sledeća tema:Napomena: U ovom tekstu korišćeni su podaci iz Zbornika radova ''Lokalne samouprave i pristupni pregovori'' grupe autora, koji je objavio Centar za demokratiju iz Beograda. . Ovaj feljton realizovan je u okviru istimenog projekta koji je podržao grad Čačak. Stavovi i mišljenja su isključiva odgovornost autora i nužno ne predstavljaju stavove organa koji je dodelio sredstva.                    

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Američka privredna komora: Poslovna klima u Srbiji slabija nego lane, rizik dostupnost radne snage

Američka privredna komora: Poslovna klima u Srbiji slabija nego lane, rizik dostupnost radne snageBEOGRAD, 28. novembra 2019. (Beta) - Članice Američke privredne komore (AmCham) u Srbiji ocenile su danas da je poslovna klima slabija nego lane a da je najveći izazov dostupnost radne snage.Na konferenciji AmCham "Sedmo prolazno vreme 2019. godina" rečeno je da se dve trećine kompanija u godišnjem istraživanju prioriteta za unapredjenje uslova za poslovanje izjasnilo da su umereno zadovoljne poslovnom klimom i tek nešto više od polovine malih i srednih preduzeća deli to mišljenje.Prema oceni poslovnog okruženja, u Srbiji je u 2019. istraživanje pokazuje da je umereno zadovoljno 66 odsto kompanija, da je uglavnom nezadovoljavajuće izjasnilo se njih 22 odsto, a potpuno nezadovljavajuće šest odsto.Kao najveći izazov za razvoj poslovanja oko koga su se složile sve članice AmCham je dostupnost radne snage.Prvi prioritet za unapredjenje poslovne klime za 76 odsto ispitanika je unapredjenje rada pravosudja.Na drugom mestu je smanjenje korupcije, što traži 73 odsto ispitanika, a na trećem mestu prioriteta je uvećanje predvidivosti poreskog sistema i efikasnost Poreske uprave koju traži 63 odsto članica Komore.Najviše posla je, kako je istaknuto, kao i prethodnih godina ostalo u domenu unapredjenja zdravstvenih ustanova, reformi javnih preduzeća, kao i u unapredjenje obrazovanja i njegovo povezivanje sa privredom.Članice AmCham pohvalile su Vladu Srbije za početak primene eUprave, a dosadašnje najbolje ocenjene reforme su smanjenje budžetskog deficita i administracije za pribavljanej gradjevinskih dozvola.Kompanije članice AmCham su, treću godonu zaredom, opimisti kada je reč o prognozama sopstvenog rasta.U 2020. godini 78 odsto kompanija očekuje rast poslovanja, a 61 odsto planira nova zapošljavanja.Istakli su da 84 odsto članica AmCham nema ni jednog zaposlenog sa minimalnom zaradom, a 94 odsto ne koristi subvencije za investicije ili zapošljavanje.AmCham je istraživanje radila od jula do oktobra ove godine u koje je bilo uključeno 100 mikro, malih i start ap kompanija.To udruženje okuplja 200 američkih, medjunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju oko 100.000 ljudi i u Srbiji su investirale 14 milijardi evra.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/od-privrednika-trojka-drzavi-za-poslovnu-klimu/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Od privrednika "trojka" državi za poslovnu klimu

BEOGRAD - Kompanije članice Američke privredne komore u Srbiji ocenile su sa "trojkom" poslovnu klimu u Srbiji, rečeno je danas na predstavljanjuBEOGRAD - Kompanije članice Američke privredne komore u Srbiji ocenile su sa "trojkom" poslovnu klimu u Srbiji, rečeno je danas na predstavljanju godišnjeg izveštaja "Sedmo prolazno vreme". Privreda traži, kako je rečeno, institucionalne reforme, primenu mera u borbi protiv korupcije, zamera neujednačenost postupanja u sudskim procesima, nepostojanje pravnog okvira za "digitalne menice" i izdvaja probleme u javnim nabavkama, neujednačenu praksu i tumačenje propisa od strane katastarskih službi, neusklađenost podataka upisanih u katastar sa faktičkim stanjem na terenu i drugo. Pohvaljuju veću efikasnost inspekcija u borbi protiv sive ekonomije, posebno ističu Poresku i Tržišnu inspekciju, kao i planirano povećanje broja inspektora. Takođe, pohvaljuju uvođenje novih e-usluga, usvajanje izmena Zakona o e-Trgovini koji bi trebalo da stimulišu razvoj e-trgovine, pojednostavljenje postupka zapošljavanja stranaca, smanjenje troškova upisa prava svojine… U oblasti energetike, privreda zamera, između ostalog, kašnjenje sa donošenjem nove Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, koja bi privukla nove investicije, a pohvaljuju početak komercijalnog rada velikih vetroparkova, veću pouzdanost napajanja električnom energijom kroz obnavljanje trafo stanica… Kada je reč o zdravstvu, smatraju da postoji kontinuirani zaostatak u odnosu na EU i susede vezano za pristup inovativnim lekovima, prekoračenje zakonskih rokova u izdavanju i obnovi dozvole za lek, a pohvaljuju ubrzanje procesa odobrenja kliničkih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava, početak primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti sa omogućenim otvaranjem ogranaka zdravstvenih ustanova… Privreda kritikuje nefunkcionisanje Zelenog fonda u punom kapacitetu, nenamensko trošenje sredstava i nedostatak odgovarajućeg ulaganja u infrastrukturu za separaciju i reciklažu otpada, a pohvaljuje se uključivanje privrede u proces izrade plana smanjenja ambalažnog otpada za period 2020. do 2024. godine. Članice Američke privredne kommore pohvaljuju uspostavljanje integrisanog graničnog prelaza sa Severnom Makedonijom, ubrzanje carinskih procedura za ekspresne pošiljke, regionalno smanjivanje necarinskih barijera, a kritikuju to što granične inspekcije koje kako se kaže ne baziraju svoj nadzor na analizi rizika koja ocenjuje faktore rizika proizvoda, proizvođača… (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: infokvpress.rs

Link: http://www.infokvpress.rs/uhapseni-zaposleni-u-kraljevackoj-elektrodistribuciji/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: UHAPŠENI ZAPOSLENI U KRALJEVAČKOJ ELEKTRODISTRIBUCIJI

Pripadnici policijskog Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Sektorom unutrašnje kontrole JP "Elektroprivreda Srbije", po nalagu Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsili su šest osoba zbog postojanja osnova su Zbog sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Sektorom unutrašnje kontrole JP "Elektroprivreda Srbije", po nalagu Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu uhapsili su šest osoba zaposlenih u kraljevačkoj "Elektrodistribuciji", kao i jednu osobu osumnjičenu za krivično delo falsifikovanje službene isprave.Ovom prilikom policija je uhapsila Đ.A.(37), odgovorno lice ogranka "Elektrodistribucija" u Kraljevu, zaposlene na rukovodećim mestima u ovom ogranku M.S.(53), LJ.P.(62), D.M.(45) i G.M.(52), kao i radnika M.R.(35), osumnjičenh za zloupotrebu službenog položaja u saizvršilaštvu, kao i V.K.(45), bivšeg zaposlenog u Privrednom društvu "Eurotermik" d.o.o koji se sumnji za falsifikovanje službene isprave.Sumnja se da su Đ.A., M.S., G.M., LJ.P., D.M. i M.R. tokom 2017. godine, suprotno važećim procedurama JP "Elektroprivreda Srbije" doneli više zvaničnih dokumenata sa neistinitim podacima, kao i potvrdu za nezakonito priključenje Mini-hidroelektrane (MHE) "Dubočica 2" na distributivni sistem električne energije. V.K. se sumnjiči da je svojim faksimilom i pečatom overio dokument da je "Eurotermik" izvela radove na izgradnji dalekovoda putem kojeg se ova mini hidroelektrana priključila na sistem električne energije, iako je znao da ova firma to nije uradila. Osumnjičeni su uz krivičnu prijavu privedeni Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu.  

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/gradonacelnik-janic-obisao-botos-tomasevac-orlovat-i-lukicevo-28-11-2019

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Gradonačelnik Janjić obišao Botoš, Tomaševac, Orlovat i Lukićevo

ZRENJANIN: Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić sa saradnicima, obišao je Botoš, Tomaševac, Orlovat i Lukićevo, u nastavku priprema za izradu budžeta.Kroz razgovore s članovima saveta mesnih zajednica i meštanima sagledano je ono što je moguće uraditi u kratkom periodu, a kakve su potrebe sela za koje su potrebna i ulaganja Pokrajine i Republike.- Više od 120 miliona dinara opredeljeno je mesnim zajednicama, budžetom za ovu godinu i verovatno ćemo toliko para imati i za sledeću godinu - naglasio je Janjić i dodao da se dosta problema u selima može rešiti relativno brzo. - Upravo iz tih razloga sa mnom su na terenu i načelnici pojedinih odeljenja u Gradskoj upravi koji će već ovih dana rešiti neke od tih problema, a neke narednog meseca.Generalno, u svim selima problem predstavljaju dotrajali putevi, neasfaltirane ulice i loš autobuski prevoz do grada. U većini sela postoje i problemi s vodosnabdevanjem i kanalizacijom.-Rekonstrukcija puteva je u prvom planu, ali je problem i pijaća voda. Ovaj problem rešila bi nam eko-česma koja je u izgradnji i nadamo se da će biti u funkciji do kraja godine. Funkcionišu javna rasveta, škola, ambulanta, imamo gerontodomaćice, a gradonačelniku smo predstavili inicijativu da se otvori obdanište za decu od tri godine, jer ima dosta zaposlenih roditelja - naveo je predsednik Saveta Botoša Dalibor Paskulov.Meštani Orlovata su nezadovoljni stanjem bunara za vodosnabdevanje, izgledom parka i nedostatkom sredstava za organizovanje likovne kolonije u čast najpoznatijeg meštanina Uroša Predića. Ukazano je i na probleme sa javnom rasvetom i divljim deponijama. Gradonačelnik Janjić je ukazao da je za Orlovat ove godine iz buyeta izdvojeno 2,5 miliona dinara, a da će vrlo brzo JP "Srbijagas" početi s radovima na gasifikaciji sela. Vrednost te investicije je 1,4 miliona evra. Najavio je i skori početak kompletne rekonstrukcije javne rasvete u svim selima, kao i u samom gradu. Janjić je, takođe, istakao da će se javni prevoz rešavati kroz model javno-privatnog partnerstva, jer je i on lično nezadovoljan kako funkcioniše i u gradu i prema selima.U Lukićevu su gradonačelniku i saradnicima predočili da je spomenik u centru sela posvećen narodnom heroju Veljku Lukiću - Kurjaku u lošem stanju i da čak predstavlja opasnost za prolaznike. Najavljena je njegova obnova u kratkom periodu u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Meštane interesuje i mogućnost boljeg povezivanja sa Zrenjaninom. To je jedan od tri prioriteta lokalnog povezivanja i realizacija će biti moguća verovatno već naredne godine, rekao je Janjić, kada se bude gradila poslednja faza obilaznice oko Zrenjanina, od čije će trase u blizini industrijske zone "Jugoistok", Lukićevo biti udaljeno svega četiri kilometra. Ovaj projekat biće razmatran u skladu s gradnjom obilaznice i budućeg auto-puta od Zrenjanina do Beograda, ali i značajno većih sredstava koje JP "Putevi Srbije" nameravaju da ulože u rehabilitaciju i izgradnju saobraćajnica u srednjobanatskom regionu.Ž. Balaban      

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/uz-pritvor-i-novi-pritisci-na-aleksandra-obradovi%C4%87a

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Uz pritvor i novi pritisci na Aleksandra Obradovica

Uz pritvor i novi pritisci na Aleksandra ObradovicaAleksandar Obradovic, PrintScreen TV N1 28.11.2019 11:33 Javno.rs 0Uzbunjivac Aleksandar Obradovic koji je 20 dana bio u centralnom zatvoru, a onda pod pritiskom javnosti prebacen u kucni pritvor gde je vec 40 dana, dobija nove pretnje.Ovom radniku fabrike oružja iz Valjeva koji je ukazao da otac ministra policije Nebojše Stefanovica kupuje oružje od Krušika po privilegovanim cenama, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivicnog postupka u zamenu za cutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije, saznaje BIRN-ov portal javno.rs. U suprotnom ce "da na*ebe", prenosi javno.rs.Osim što ga cak i najviši državni zvanicnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izricuci mu tako javnu presudu pre suda i pre okoncanja istrage, Aleksandar Obradovic izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena, navodi se na portalu BIRN-a, javno.rs .Krajem oktobra do njega je stigla "nepristojna ponuda" za koju mu je receno da bi mogla da okonca njegovu tešku situaciju. prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike 'Krušik'", piše NIN.Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovicevom rodaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila - ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, bice prekinut krivicni postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i "sve ce se lepo završiti", prenosi Javno.rs.U suprotnom, kako se dodaje BIRN, porucili su mu da "ima da na*ebe".Obradovicev advokat Vladimir Gajic je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanovic Ganic. "Objasnio sam o cemu se radi kao i razloge zašto se obracam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanicno pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovica", kaže Gajic za BIRN.On je tužiocu takode rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, "jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami", vec da misli da je to informacija koja, preko podzemlja, ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik, navodi javno.rs.Gajic je odgovor dobio, kako se navodi, tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovica za krivicno delo odavanje poslovne tajne."Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza", kaže Gajic navodeci da Srbija više nije država, vec da je "ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vucica u kojoj on radi šta hoce".Gajic navodi da je zato odbranu pored domace usmerio i na medunarodnu javnost. "Razmere štete po Vucicev režim ce se tek videti u narednim danima", kaže Gajic.On ukazuje da je Obradovicu pritvor odreden bez ijednog dokaza u predmetu."Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradovicu i meni kao njegovom braniocu nisu predoceni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga", kaže Gajic objašnjavajuci da je Obradovicu prvo bio odreden kucni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon cega je ponovo vracen u kucni pritvor."To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava", upozorava Gajic. U meduvremenu sve nadležne institucije, ukljucujuci tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno cute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovica u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašcenim cenama.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/228753/Privrednici-poslovnu-klimu-u-Srbiji-ocenili-trojkom.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Privrednici poslovnu klimu u Srbiji ocenili trojkom

Kompanije članice Američke privredne komore u Srbiji ocenile su "trojkom" poslovnu klimu u Srbiji, rečeno je danas na predstavljanju godišnjeg izveštaja "Sedmo prolazno vreme".Privreda traži, kako je rečeno, institucionalne reforme, primenu mera u borbi protiv korupcije, zamera neujednačenost postupanja u sudskim procesima, nepostojanje pravnog okvira za "digitalne menice" i izdvaja probleme u javnim nabavkama, neujednačenu praksu i tumačenje propisa od strane katastarskih službi, neusklađenost podataka upisanih u katastar sa faktičkim stanjem na terenu i drugo.   Pohvalili su veću efikasnost inspekcija u borbi protiv sive ekonomije, posebno ističu Poresku i Tržišnu inspekciju, kao i planirano povećanje broja inspektora. Takođe, pohvalili su uvođenje novih e-usluga, usvajanje izmena Zakona o e-trgovini koji bi trebalo da stimulišu razvoj e-trgovine, pojednostavljenje postupka zapošljavanja stranaca, smanjenje troškova upisa prava svojine...   U oblasti energetike, privreda zamera, između ostalog, kašnjenje sa donošenjem nove Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, koja bi privukla nove investicije, a pohvaljuju početak komercijalnog rada velikih vetroparkova, veću pouzdanost napajanja električnom energijom kroz obnavljanje trafo stanica...   Kada je reč o zdravstvu, smatraju da postoji kontinuirani zaostatak u odnosu na EU i susede vezano za pristup inovativnim lekovima, prekoračenje zakonskih rokova u izdavanju i obnovi dozvole za lek, a pohvaljuju ubrzanje procesa odobrenja kliničkih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava, početak primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti sa omogućenim otvaranjem ogranaka zdravstvenih ustanova...   Privreda kritikuje nefunkcionisanje Zelenog fonda u punom kapacitetu, nenamensko trošenje sredstava i nedostatak odgovarajućeg ulaganja u infrastrukturu za separaciju i reciklažu otpada, a pohvaljuje se uključivanje privrede u proces izrade plana smanjenja ambalažnog otpada za period 2020. do 2024. godine.   Članice Američke privredne komore pohvaljuju uspostavljanje integrisanog graničnog prelaza sa Severnom Makedonijom, ubrzanje carinskih procedura za ekspresne pošiljke, regionalno smanjivanje necarinskih barijera, a kritikuju to što granične inspekcije koje kako se kaže ne baziraju svoj nadzor na analizi rizika koja ocenjuje faktore rizika proizvoda, proizvođača... Autor: Tanjug Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: nin.co.rs

Link: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102350897

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Totalno neopoziv

Totalno neopozivIako je ostavku na mesto v. d. direktora podneo još 1. februara, dan nakon nesreće u kojoj je poginula Stanika Gligorijević, Babić i dalje upravlja Koridorima, jer Vlada do danas nije aminovala njegovu ostavku. Pri tome, on po zakonu ne bi ni mogao da bude direktor tog javnog preduzeća. Njegov jedini, ali očito najjači adut je članska karta SNS-a. Sve ostalo, izgleda, nije ni bitnoU Novom Sadu, na proslavi 11. rođendana Srpske napredne stranke prva tri reda u novosadskom SPENS-u, na zahtev lidera Aleksandra Vučića, bila su rezervisana za „obične članove“ i simpatizere. Za ministre, članove Predsedništva, Izvršnog i Glavnog odbora stranke jednostavno nije bilo mesta u prvim redovima. Najbolju poziciju, sedište u četvrtom redu, dobila je nova članica SNS-a, doskora nestranačka premijerka Ana Brnabić.Ali, već na prvom sledećem velikom slavlju, prilikom otvaranja poslednje deonice istočnog kraka Koridora 10, visoki funkcioneri vratili su se na stare pozicije. Dok je Vučić sa govornice objašnjavao da je na putevima kroz Sićevačku klisuru poginulo više ljudi nego u „omanjem ratu tokom 90-ih“, u prve „borbene“ redove probile su se predsednica Vlade Ana Brnabić, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović... To pregrupisavanje bi i imalo nekog smisla da odmah iza njihovih glava nije provirivao Zoran Babić, samo nekoliko metara udaljen od predsednika Srbije i u ovakvim prilikama neizbežnog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika. Nije li malo degutantno da je bez ikakvog blama na svečano otvaranje auto-puta došao bivši v.d. direktora Koridora Srbije, koji je ostavku na tu funkciju podneo još 1. februara, dan nakon saobraćajne nesreće u kojoj je automobil u kom se nalazio, 31. januara na naplatnoj rampi na auto-putu kod Doljevca, usmrtio Staniku Gligorijević? A i ako je došao, zar je jednom bivšem, takoreći otpisanom stranačkom aparatčiku mesto tik uz sadašnje najviše državne funkcionere?Ispostavilo se, međutim, da je Babiću baš tu bilo mesto. Jednostavno, nije bivši. On je još uvek v.d. direktora Koridora Srbije, kao što je to bio i do 1. februara, kada je Skupštini tog javnog preduzeća napisao „neopozivu“ ostavku, koja je tri dana kasnije i formalno zavedena pod brojem U 1022 /19. Iz nekoliko različitih izvora NIN-u je potvrđeno da se Babić ponaša kao da se ništa nije desilo. Uz to, lako se može proveriti da on potpisuje sva dokumenta i odluke, a pojedini sagovornici NIN-a tvrde da ponekad i predsedava kolegijumima preduzeća.Te navode posredno potvrđuju i podaci sa zvaničnog sajta Koridora, na kojem uz Babićevo ime i prezime i dalje stoji da je on v.d. direktora. I u Agenciji za privredne registre kao zvanični zastupnik Koridora prijavljen je upravo bivši šef poslaničke grupe SNS-a. Da, kojim slučajem, njegov posao radi neko drugi, ovi podaci mogli bi da se promene očas posla.Sve u svemu, građane Srbije neko već više od 300 dana vuče za nos, jer su bombardovani informacijama na osnovu kojih su bili uvereni da Babić nije samo bivši šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini, već i bivši v.d. direktora Koridora. Pa, tekst njegove ostavke preneli su gotovo svi mediji u Srbiji. Istine radi, pisanoj ostavci je prethodila velika bruka, jer je neposredno posle nesreće, u kojoj je poginula majka dva sina, Babić zbijao najblaže rečeno neumesne šale - za Kurir je izjavio: „Sva sreća živ sam i još ću vas gnjaviti“. I bio je u pravu - još gnjavi građane koji su mislili da su mu zasluženo videli leđa.Na stranu to što po Zakonu o javnim preduzećima direktora firmi, čiji je osnivač Republika Srbija - a Koridori spadaju upravo u tu grupu - imenuje Vlada, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Iako je zakon stupio na snagu početkom marta 2016, Babića je Vlada za v.d. direktora imenovala u maju 2017, ali bez javnog konkursa.Ovo je, inače, postala sasvim uobičajena praksa ne samo aktuelne, već i nekih bivših vlasti, jer se na taj način na ključna mesta, kao v.d. direktora, postavljaju stranački vojnici koji ne ispunjavaju zakonom propisane uslove da upravljaju najvažnijim javnim preduzećima. Šampion u toj kategoriji svakako je Babićev „polubrat“ (putevi - auto-putevi) i imenjak Zoran Drobnjak, koji je v.d. direktora Puteva Srbije punih 12 godina, od decembra 2007. On je politički preživeo četiri premijera - Vojislava Koštunicu, Mirka Cvetkovića, Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića - a videćemo hoće li u političku penziju ispratiti i premijerku Anu Brnabić.Osim uslova vezanih za obrazovanje, radni staž, iskustvo u određenim delatnostima, poznavanje korporativnog upravljanja, organizacione sposobnosti, zakon propisuje i da direktor javnog preduzeća ne sme da bude član organa političke stranke. Ta prepreka se do sada po pravilu preskakala formalnim „zamrzavanjem“ članstva u stranačkim organima. Babić, međutim, ni to nije morao da uradi, jer za razliku od direktora, v.d. ne mora da ispunjava nijedan od nabrojanih uslova. Njegov jedini, ali očito najjači adut je članska karta SNS-a. Sve ostalo, izgleda, nije ni bitno.Kao v.d. Babić nije morao ni formalno da zamrzne članstvo kao zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković, kada je 2012. izabrana za guvernerku NBS. Ali, zato je lider naprednjaka mogao javno da ga „riba“ na sednici Glavnog odbora SNS-a. „Koliko puta sam ti rekao Babiću što, bre, ideš u otmena letovališta na Brionima i na Hvaru... Nađi druga u Sopotu, a ne na Brionima“, grmeo je Vučić 17. juna, a tu poruku, jasno upućenu i drugim „nestašnim“ funkcionerima, prenele su sve televizije sa nacionalnim frekvencijama i provladini tabloidi.Koliko je javnost obaveštena, Babić nije letovao u Sopotu. Mogao je sebi da priušti i skuplji aranžman, s obzirom na to da kao v.d. direktora Koridora od 8. maja 2017, kada ga je Vlada imenovala, ima mesečnu neto platu od 153.911 dinara. Tako bar piše u poslednjem izveštaju o imovini, koji je 27. februara 2018. dostavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Od tada nije dostavljao nove podatke, a po Zakonu o Agenciji funkcioneri (to važi i za direktore javnih preduzeća) izveštaj o imovini i prihodima moraju da podnesu u roku od 30 dana od dana izbora, imenovanja, postavljenja, ali i prestanka obavljanja javne funkcije. I to je posredan dokaz da je Babić i dalje v.d. direktora. Samim tim, za ovih 10 meseci koliko je prošlo otkako je podneo ostavku, a zapravo je ostao na istom mestu, on je građane Srbije koštao milion i po dinara, jer Koridori nemaju ni dinar sopstvenih prihoda i isključivo se finansiraju dotacijama i subvencijama iz državne kase, dakle novcem poreskih obveznika.Još se mastilo na ostavci od 4. februara - taj datum stoji na pisanoj ostavci koja je dostavljena Nadzornom odboru Koridora - nije ni osušilo, a Babić je samo dva dana kasnije potpisao plan nabavki Koridora za 2019. Zatim je 2. aprila parafirao i Odluku o promeni osnivačkog akta preduzeća, a „autograme“ je nastavio da deli i 3. aprila, 20. juna, 5. i 24. jula, kada je potpisivao i izmene plana javnih nabavki za ovu godinu. Poslednjom izmenom predviđeno je dodatnih 900 miliona dinara za radove na izgradnji zaštitne galerije na kosini S6 na istočnom kraku Koridora 10. Kao razlog navode se „vanredne okolnosti koje imaju karakteristiku elementarne nepogode (opasnost od klizišta), što je prouzrokovalo hitnu potrebu za izvođenjem radova na izgradnji zaštitne galerije na kosini, radi njene sanacije, kao i sprečavanje pretećih posledica“. Zbog potrebe da se ti radovi obave u „najhitnijem roku“ zaobiđena je procedura javnih nabavki, već je posao dogovoren direktnom pogodbom, bez javnog poziva svim zainteresovanim kompanijama. Uz to, dodatni trošak od tri miliona dinara predviđen je za „konsultantske usluge u vezi sa sistemom menadžmenta protiv mita“!?Vlada Srbije pokazala je da može, kad hoće, da bude veoma ažurna. Skupština Koridora je 7. novembra prošle godine usvojila izmene i dopune programa poslovanja Koridora za 2019, a premijerka Ana Brnabić i generalni sekretar Novak Nedić su, nakon odluke Vlade, svoje potpise stavili na taj dokument već 13. novembra, sa nalogom da se objavi u Službenom glasniku. Za tu odluku Vladi i premijerki je, dakle, trebalo samo šest dana. Ni 50 puta više vremena, međutim, nije im bilo dovoljno da konstatuju ostavku Zorana Babića. Ili bolje rečeno nisu to, iz ovog ili onog razloga, hteli da urade.Na pitanja zašto Vlada Srbije do danas nije konstatovala ostavku v.d. direktora Koridora Srbije Zorana Babića, koju je Skupštini Koridora u pisanoj formi dostavio još 4. februara ove godine, tako da on praktično i dalje upravlja tim javnim preduzećem; ko je formalno na sednici Vlade trebalo da pokrene to pitanje i da li se Vlada o tome izjašnjavala, a ako nije zbog čega i da li to što je Babić podneo ostavku može da predstavlja smetnju u funkcionisanju Koridora, NIN nije dobio odgovore ni od premijerke Ane Brnabić, ni od resorne ministarke Zorane Mihajlović.O Babiću je javno najviše govorio predsednik SNS-a i Srbije. Preko Pinka mu je 20. septembra zamerio što osam meseci posle nesreće nije mogao da poseti porodicu Stanike Gligorijević iz Debelice kod Knjaževca, „a uspeo je u međuvremenu da ode u Grčku, Petrovac, Minhen (na utakmicu Bajerna i Crvene zvezde – prim.a.), na Brione“. Bivši šef poslaničke grupe „junački“ je podneo kritiku i poručio: „Znam da ću, koliko god bolele kritike, raditi deset puta više i odgovornije, kako bih i svom narodu i svojoj stranci, ali i našem predsedniku pokazao da poverenje koje mi je ukazao ni u jednom trenutku nije bilo uzaludno“.Ako i nije izigrao poverenje predsednika, „najnapredniji mister lapsus“ je direktni krivac što je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović praktično slagao kada je 1. februara, nekoliko sati pre nego što se sam Babić oglasio, izjavio da njegov stranački kolega „više neće biti direktor JP Koridori Srbije“. Jer, iako je podneo ostavku, Babić i formalno i suštinski upravlja Koridorima.Prošlog petka, 22. novembra, u Osnovnom sudu u Nišu počelo je suđenje vozaču Koridora Dejanu S. A na spisku oštećenih, na tabli ispred sudnice, prenose Južne vesti, uz ime supruga nastradale Stanike Gligorijević, nalazi se i – Zoran Babić. On se nije pojavio na prvom ročištu. Kao što za skoro 10 meseci, iako je to nekoliko puta obećavao, nije „imao vremena“ da porodici ubijene Stanike, njenom suprugu i deci lično izjavi saučešće. Ali, znao je da se posle prozivki čoveka kome se „divi i mentalno i fizički“ javno posipa pepelom: „Kad predsednik moje stranke i čovek u kojeg naš narod ima nepodeljeno i najveće poverenje javno kaže da sam u nečemu pogrešio i da sam kriv, onda ja sigurno nemam dilemu i svestan sam da je trebalo da neki moji postupci budu drugačiji“. Znao je i da se ispovedi Kuriru kako mu je bilo „izuzetno teško dok je slušao Vučića“. Problem je, međutim, u tome što je Babiću teško samo kad ga Vučić, iz nekih svojih potreba, uzme na zub i što reaguje samo na kritike svog stranačkog šefa, kao nekada u Skupštini na zvono Maje Gojković.Kako li Babiću, ali i onima koji vuku građane za nos skoro 10 meseci, sa ove vremenske distance izgleda tekst „neopozive“ ostavke, u kojoj je napisao: „Iako sam bio samo saputnik, za mene kao čoveka to je dovoljan razlog da više ne obavljam funkciju vršioca dužnosti direktora Koridora Srbije. Bezbednost i sigurnost za sve učesnike u saobraćaju, to je ono što su bili i ostali moji ciljevi, tako da ja imam potpuno jasan motiv da podnesem neopozivu ostavku. Znanje, ali i moral, odgovornost i pre svega ljudskost i čestitost, osobine su koje u svakom od nas traži predsednik Republike Srbije. Nama se ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo. To je razlika koju Srpska napredna stranka, vođena Aleksandrom Vučićem, pravi u našem društvu i našoj državi. Budućem direktoru Koridora želim uspeh u radu i što manje teških momenata, a predsedniku, svojoj stranci i Srbiji stojim na raspolaganju“.Babić je i u izjavi Tanjugu 1. februara ponovio da se naprednjacima „ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo“. Govoreći za Kurir, samo 24 sata ranije, zvučao je drugačije: „Sva sreća živ sam. I još ću vas gnjaviti“. Iako ove dve izjave zvuče kontradiktorno, one se zapravo dopunjuju. Naprednjaci znaju šta im je raditi, a Babić nas još gnjavi. Što i ne bi, ako je Babić u septembru 2013, pre nego što je SNS sve poluge vlasti stavio pod svoju kontrolu, uspeo na izborima za predsednika Vaterpolo saveza Srbije da pobedi nekada najboljeg vaterpolistu sveta Aleksandra Šapića?Umesto snimka nesreće od 31. januara, koji je do sada izgleda jedini video Vučić (advokat oštećenih Božo Prelević tvrdi da u sudnici 22. novembra nije prikazan kompletan snimak, da su neki delovi isečeni i da se bez njih ne može utvrditi šta se stvarno tog kobnog dana dogodilo na naplatnoj rampi kod Boljevca i ko je bio za volanom „škode“), građani su dva meseca ranije na društvenim mrežama mogli videti jedan drugi snimak, od kojih im takođe nije bilo dobro. Na njemu se vidi kako se Babić, uz vino i tompus, veseli u društvu folk pevača Ace Lukasa, koji u poslednje vreme često nastupa kao muzička podrška na mitinzima SNS-a. Je li to ta „razlika koju SNS, vođena Vučićem, pravi u našem društvu i našoj državi“, o kojoj je Babić govorio? I nije li krajnje vreme da se o svemu izjasni i Vlada Srbije? Ili, kao i uvek, čeka da i o tome odluči jedan čovek? Ne Babić. On je već rekao da su „znanje, moral, odgovornost, ljudskost i čestitost - osobine koje u svakom od nas traži predsednik Srbije“, da se zato članovima SNS „ne naređuje, mi znamo šta treba da činimo“. A znaju li ostali građani, koji imaju osećaj da im se Babić sve vreme podsmeva, šta je njima činiti?Milan Ćulibrk

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: glaszapadnesrbije.rs

Link: http://www.glaszapadnesrbije.rs/144306/novo-hapsenje-elektrodistribucije-kraljevo-/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Nova hapšenja u "Elektrodistribuciji" Kraljevo

Kraljevo - Pripadnici MUP, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Sektorom unutrašnje kontrole JP ,,Elektroprivreda"28.11.2019 13:11 | 0 komentar(a)Srbija, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsili šest osoba zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja, kao i jednu osumnjičenu osobu za krivično delo falsifikovanja službene isprave.Uhapšeni su Đ.A. (1982) odgovorno lice u ,,Elektrodistribuciji" Kraljevo, M.S. (1968), LJ.P. (1957), D.M. (1974), i G.M (1967), kao i radnik M.R. ( 1984) koji su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja, kao i V.K. (1974) bivši zaposleni u Privrednom društvu ,,Eurotermik" d.o.o., osumnjičen za falsifikovanje službene isprave. Sumnja se da su Đ.A. , G.M., G.M., M.S., LJ.P., D.M. i M.R. Tokom 2017. godine doneli više dokumenata sa netačnim podacima kao i potvrdu za nezakonito priključenje mini hidroelektrane ,,Dubica 2" na distributivnu mrežu.Inače, 13. avgusta ove godine pripanici MUP uhapsili su petoricu radnika u EPS Kraljevo koji su suprotno propisima omogućili da se mini hiroelektrana ,,Dubočica" priključi na mrežu.GZS / RINA       

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: nin.co.rs

Link: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102350899

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Kako me varao ministrov otac

Kako me varao ministrov otacKasno sam shvatio da sam u režiranom filmu i da su svi igrači postavljeni tako da ja budem prevaren. Branko Stefanović nije hteo da mi pomogne već da me prevari. Ispao sam naivan jer sam verovao da tako ne može da se ponaša otac ministra policijeNjegomir Kilibarda tvrdi da je na prevaru ostao bez svog hotela Šumadija. Kupio ga je, kaže, za oko 2,8 miliona evra, a na licitaciji je prodat za svega 280.000 evra. Za ovakav epilog smatrao je odgovornim oca ministra policije Branka Stefanovića, koga je naveo kao jednog od ljudi koji su „učestvovali u prevari“. Nakon što je za Birn izneo optužbe, usledila je tužba Branka Stefanovića, a održano je i prvo ročište. U intervjuu za NIN Njegomir Kilibarda kaže da ga je otac ministra policije tužio za „povredu ugleda i duševnu bol“ i da traži milion dinara.„Kaže da sam izneo neistinite tvrdnje u vezi sa demoliranjem hotela Šumadija. Kaže da nije bio zainteresovan za kupovinu hotela i da nije vlasnik restorana Maksim u kome smo se sretali, da nije istina da je u rancu nosio 300.000 evra, jer kako se navodi u tužbi on je ’skroman čovek i živi časno’. Na pripremnom ročištu sud je dao rok da se prvostepeno suđenje završi za 18 meseci, u osam ročišta, a mi smo dali predloge dokaza. Branko Stefanović se nije pojavio na ovom ročištu, ali mora da dođe na početak suđenja 27. januara 2020, koje će biti održano u Drugom osnovnom sudu u Beogradu.“Vratimo se na početak, kako je sve počelo, kada ste i kako kupili hotel Šumadija?Ja sam u toku svog radnog veka izgradio najviše hotela u bivšoj Jugoslaviji. Bio sam generalni direktor Mladost turista 25 godina. Privatizaciju sam završio tako što je radnicima pripalo 98 odsto i onda sam, negde krajem decembra 2004, pod veoma teškim uslovima, kupio hotel Šumadija na licitaciji.Kolika je bila cena?Početna cena je bila 90 miliona dinara, a platio sam ga 220.000.000 dinara, na šest godišnjih rata. To je bilo oko 2,8 miliona evra.Odakle vam novac da platite?Imao sam akcije Mladost turista i hotela M, koje sam prodao. Dao sam 600.000 evra za prvu ratu. Za drugu ratu sam podigao kredit zalažući svu svoju imovinu. Sve ostale rate su plaćene iz dobiti hotela Šumadija. Hotel je bio u izuzetnom lošem stanju. Preko tri miliona evra sam uložio. Samo je ostao betonski skelet, sve ostalo je promenjeno. Pa kreveti su bili iz 1970. godine.Kako ste platili renoviranje?Uzeo sam kredit od oko 3,3 miliona evra i imao sam dve godine grejs perioda jer sam menjao banke. Pokrio sam tim kreditom raniji dug Šumadije od 400.000 evra. Nijednog radnika nisam otpustio i napravio sam jedan od najboljih hotela u Beogradu. Sa statusa prenoćišta postao je hotel sa četiri zvezdice. Zbog sve većeg broja gostiju još 2010. se javila potreba da se radi nadogradnja hotela, sa novim sobama, kongresnom salom i garažama. Ali tada su iskočili novi problemi. Nije se znalo čija je parcela na koju bi se hotel proširio, ali se na kraju ispostavilo da je hotelska. Uspeo sam da izdejstvujem podelu parcele gde bi se izgradile garaže. Urađen je projekat, i bila mi je potrebna investicija.Ko su bili investitori koji su se javljali, šta su nudili?Javljali su se investitori koji su bili zainteresovani da finansiraju dogradnju, ali od toga na kraju nije bilo ništa. A onda se javio advokat Dejan Čogurić koji je rekao da je zainteresovan za ulaganje od milion evra preko svoje firme. I prebacio je samo 200.000 evra.Zbog čega je nastao spor oko tih para?To je bio predmet spora između nas. Dobio je početkom 2018. pravosnažnu presudu da naplati tih 200.000. sa kamatom, ukupno 300.000 evra. Međutim, ja taj novac više nisam imao. Hteo sam da prodam hotel da to ne bi radio javni izvršitelj na licitaciji.Kako niste imali tih 300.000 i pored akcija koje ste prodali i novca koji vam je uplatio Čogurić?Dva kredita sam uzeo, plaćali smo garancije banci i kamate, a nismo priveli investiciju nameni. Morao sam da vratim te novce Fondu za razvoj i Ministarstvu za turizam i izgubio sam na kursnim razlikama.A šta ste uradili sa 200.000 evra?Platio sam depozit banci.Pokušavali ste da prodate hotel. Kažete da su vam se javljali posrednici. Ko su oni bili?Došao je jedan Kinez marta 2018, sa kojim sam ugovorio cenu od 5,3 miliona evra. Sastavili smo i ugovor, ali se on više nije javljao. Mislim da je neko izvršio pritisak na njega da odustane. Sada vidim da je neko bio zaintersovan da kupi hotel za malo novca. Početkom oktobra 2018. došao je drugi zainteresovani, Slavko Vukajlov, doveo ga je Miroslav Crnogorac. Crnogorac mi je rekao da iza Vukajlova za kupovinu hotela stoji otac ministra policije. Međutim, tada Branko Stefanović izlazi na naslovnoj strani NIN-a, i Crnogorac mi javlja da se cela stvar odlaže. Do januara 2019, niko se nije javljao. U međuvremenu sam pokušavao i dalje da prodam hotel, ali nije išlo.Kada su vam se opet javili?Vukajlov me zvao i videli smo se krajem januara 2019, baš u danu kada sam završio brakorazvodnu podelu imovine sa bivšom suprugom kojoj je pripala polovina hotela. Ugovorio mi je sastanak sa Brankom Stefanović istog dana.Kako je izgledao taj sastanak sa ocem ministra policije?Našli smo se sami u restoranu Maksim 1 i to je bio nastavak razgovora od oktobra sa posrednicima. Ostavio je utisak da je zainteresovan za kupovinu hotela. Pričao je da ga interesuje ugostiteljstvo i gradnja, a ja sam govorio o problemima sa hotelom i šta je predviđeno biznis planom za njegovo proširenje. Rekao sam mu da ću mu doneti taj plan. Dogovorili smo se da se sastanemo 31. januara na istom mestu. Čuli smo se taj dan i ostalo je zabeleženo na listingu poziva mog operatera da sam ja njega zvao. Zvao sam ga da potvrdim da se vidimo.Šta je bilo na drugom sastanku?Doneo sam mu ceo biznis plan. Morate da razumete da mi je činjenica da se radi o ocu ministra policije ulivala poverenje. I nisam obraćao mnogo pažnje na to što nije bio mnogo iskren. Ja sam bio i više nego što je trebalo. Govorio sam mu o javnoj licitaciji i mom dugu koji je sa kamatama narastao na oko 300.000 evra. Dogovorili smo se da se ponovo vidimo 4. februara u istom restoranu, za istim stolom. U međuvremenu čuli smo se nekoliko puta.Videli ste se i treći put?Po dogovoru, došao sam tačno u 14 časova. Branko Stefanović me je pozvao minut kasnije i rekao da će kasniti. Došao je posle sat vremena sa rancem o ramenu koji je spustio pored sebe. Rekao je da se tu nalazi 300.000 evra koje će mi dati da vratim dug, a ja da mu potpišem ugovor o kreditu za tu pozajmicu i ugovor o zalozi udela u vlasništvu hotela. Za sto prilaze Đorđe Avramović i advokat Ljubiša Valjarević. Dali su mi vizitkarte, koje sam sačuvao. Branko je tada rekao da ugovori neće glasiti na njegovo ime već na Avramovićevo, te da će on i poneti torbu sa evrima, a posle uplate novca ja ću mu potpisati ugovore. Branko je pitao Avramovića, ako moj dug bude veći od 300.000 evra, da li će imati da doda, a on je odgovorio da hoće. Avramović je pitao Branka šta ćemo sa 48 sati, a Branko mu je odgovorio: „Pusti to sada.“ Onda sam ja pitao šta je 48 sati, a Branko mi je rekao: „Ma ništa.“ Ostao sam sam sa Brankom i insistirao da mi isplate hotel i da ja izađem iz posla, a on mi je odgovorio: „Penzionisaćemo te.“ Sutradan sam shvatio, kada mi je advokat Valjarević poslao ugovore, da su mi dali rok od 48 sati da vratim tu pozajmicu. U suprotnom stupa na snagu ugovor o zalozi i hotel je njihov. To je bila prevara.Šta ste onda uradili?Valjarević mi se javio da su u dilemi da li da mi daju 48 ili 72 sata da vratim pozajmicu, a ja mu kažem: „Idite vi na aukciju i kupite hotel.“ Mislio sam da sam tako s njima završio. Međutim, sutradan me zove Đorđe Avramović na čije ime je trebalo da glasi ugovor i na čijoj vizitkarti piše da je direktor Jugoelektra. Našli smo se i pitao me je koliko vredi hotel. Odgovaram da je procena banke da vredi šest miliona evra, ali da ću ga prodati za četiri od kojih će se sa polovinom isplatiti kredit, a meni da ostanu dva miliona. Rekao je da misli da je to u redu. Javio se sutradan i rekao da ima zeleno svetlo da mi da milion evra. Kažem - kako milion, obećao si juče dva, daj barem milion i po. Na kraju sam ipak pristao na milion. Dogovorili smo se da se nađemo u hotelu Šumadija. Njegov dolazak su snimile kamere hotela u 15.29 , 7. februara 2018. Sa njim je bio još jedan čovek koji se nije predstavio i pitao me da li imam nešto protiv da mi deo isplate u kešu. Pitao je Avramovića da li može da obezbedi 500.000 evra i on je potvrdio. Oni su otišli, nisu se potom javili, a sutra je počela licitacija za hotel.I šta je bilo na licitaciji?Bilo je devet prijavljenih na licitaciji, ali je samo jedan licitirao - B&B grupa i oni su potvrdili početnu cenu od 280.000, koja je bila ispod svake stvarne vrednosti hotela. To nije bilo dovoljno čak ni da pokrije dug. Zbog te licitacije pokrenuli smo sporove koji do danas nisu gotovi. Na aukciji sam shvatio da sam u režiranom filmu i da su svi igrači postavljeni tako da ja budem prevaren. Čitava igra je krenula još od rušenja prodaje hotela Kinezu. Onda su me zavlačili Branko Stefanović i njegovi saradnici da ne pozajmim negde 300.000 evra, vratim dug i nekom drugom prodam hotel.Kada je preuzet hotel?Nisu preuzeli hotel jer je postojao sudski spor oko procene vrednosti hotela, postupka licitacije i zato što je prodat udeo moje bivše supruge od 50 odsto koji nije bio na prodaju. Međutim, dva puta su pokušavali da uđu u hotel. Prvi put 14. februara, kada su oni zvali policiju koja im je tražila nalog, ali ga nisu imali. Sledećeg dana ponovo su pokušali i ponovo su zvali policiju, koja im je poručila: „Ako nas još jednom zovete, uhapsićemo vas.“ Istog dana uveče oko 15 do 20 ljudi sa maskama i kapuljačama izlupali su dupla sataklena vrata i upali u hotel.Ko su bili maskirani ljudi?Nezvanično sam čuo da su maskirani ljudi bili policajci. Došli su sa njima i uniformisani policajci sa Čukarice. Dolazi ubrzo Miroslav Bilanović, predstavnik B&B grupe, sa svojim obezbeđenjem. Ponašao se agresivno. Njegovi ljudi su ga smirivali. Bile su prisutne moja sadašnja i bivša supruga i moja ćerka. Pokupili smo se posle nekog vremena i otišli. Posle nekoliko dana, 25. februara, pozvao me je Nebojša Radović, koga nisam poznavao, i ponudio mi pomoć oko hotela. Sastali smo se se u restoranu Ser Žil na Banjici. Pridružio nam se čovek koji se predstavio samo kao Aleksandar, tada nisam znao da je u pitanju Aleksandar Papić. Kaže mi: „Čika Branko nije ništa kriv, ja sam s njim razgovarao. Nema nikakve veze oko prodaje hotela i upada u hotel.“ Ispričao sam im šta se dešavalo i pokazao ugovore koje su mi nudili i vizitkarte koje su mi davali. Rekao sam im i da sam se obratio novinarima. Bila je tu i moja sadašnja supruga. Sutradan me zove Radović i opet se s njim i Papićem sastajemo moja supruga i ja. Papić kaže: „Ja imam zadatak da spasem mog šefa Nebojšu Stefanovića, jer on o ovome ništa nije znao. Njega optužuju za Savamalu, ako se za ovo dozna on mora da podnese ostavku. Zato vas ja molim da stvari vratimo u prvobitno stanje.“ Naveo je da će mi dati 300.000 evra da otkupim akcije hotela Šumadija i još 200.000 evra za štetu, a isplatiće mi i kredit koji je mogao da se otkupi za manje od milion evra. Papić mi je rekao da je moja dobra volja ako ću da mu dam 25 odsto učešća u hotelu. Odgovorio sam da prenoći, ali na njegovo insistiranje postigli smo dogovor i pružili ruke.Ali dogovor nije ostvaren?Nije, i dalje su me zavlačili. Čuli smo se telefonom i obavestio sam ga da je zvala inspektorka Biljana Jovanović da dam izjavu povodom upada u hotel. Ona me je ponovo zvala posle mog razgovora sa Papićem i kaže da je sve otkazano. Nikada više nije zvala. Video sam se sa Papićem 26. februara i nudio mi je 100.000 evra kao sigurnost da će biti ono što smo se dogovorili. Nisam uzeo. Tada me je obavestio i da je on stopirao davanje moje izjave kod inspektorke Jovanović. Papić me zove 1. marta i nudi mi da mi po vozaču pošalje 20.000 evra. Taj razgovor imam snimljen na mobilnom telefonu. To sam odbio i dogovaramo se da se vidimo uveče. Sreli smo se u lokalu 1.0 u Jove Ilića, za koji je on rekao da je njegov. Ubeđivao me je da je cela stvar završena. Zvao me i sutradan da me ubeđuje da nemam šta da brinem. Papić, moja supruga i ja smo se sreli poslednji put 3. marta u restoranu Ser Žil. Rekao je: „Obezbedio sam 300.000 da otkupite sto odsto udela i da se vratite u hotel.“ Naveo je da novac za štetu i kredit nema sada i da su u pitanju njegove pare. Još je rekao: „Poslaćemo vam poruku kakvo pismo treba da napišete B&B grupi za otkup udela“, i to je poslao kasnije. Takođe je rekao: „Napisaćemo vam kakvu izjavu da date u policiji, da bi se slučaj zatvorio“, ali to nije uradio. Shvatio sam da nema ništa i rekao sam mu: „Rasplakaćeš ti mene, pa ću ti još ja pozajmiti pare.“ Završili smo tako razgovor. Poslao mi je pismo za B&B grupu i zvao desetak puta. Zvao me je i Nebojša Radović. Te večeri pored moje kuće stalno su prolazili neki ljudi, a na kolima se stalno palio alarm. Bila je to kritična noć. Sutra sam pozvao Nebojšu Radovića. Razgovor sam snimio. Kažem mu šta se dešavalo, da nema ništa od onoga što mi je Papić obećao i da je jedini razlog sastanka sa njim da ja štitim ministra Stefanovića. Našao sam se s njim, on insistira da uzmem 300.000 evra i da se vratim u hotel i nudio je još 50.000 za štetu. Odgovorio sam: „Ne dolazi u obzir.“ Posle toga više nisam razgovarao ni s njim ni sa Papićem.Branko Stefanović je izajavio: „Bio sam glup jer sam hteo da pomognem.“ Šta ste vi bili?On nije hteo da mi pomogne već da me prevari. Ispao sam naivan jer sam verovao da tako ne može da se ponaša otac jednog ministra.Vuk Z. Cvijić

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: nin.co.rs

Link: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102350900

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Ko je za volanom Srbije?

Ko je za volanom Srbije?Tajna vlasti naprednjaka je u pretvaranju građana u gomilu. I nije u redu kriviti ih što ne daju ostavke zbog afera. Povukli bi se, ali ne smeju. Jer, zakletvu su dali mafiji, čiji su deo, a ne građanimaNa dnu smo, ali kopamo i dalje. Bugarska poslovica, a tako primenjiva na Srbiju. Ulazimo već u osmu godinu vladavine najgorih. I logično je da ministar finansija bude falsifikator, da ministar unutrašnjih poslova pruža logistiku svome ocu, trgovcu oružjem, jer vladavina najgorih je i počela sa predsednikom koji je kupio diplomu, da bi kasnije, na kraju mandata, u svom dvorištu u rodnom selu podigao crkvu.Međutim, novopečeni ktitor odlučio je da i penzionerski mandat provede u predsedničkoj rezidenciji na Dedinju. Valjda misli da je to zaslužio budući da se tokom predsednikovanja nije mešao u svoj posao. Srbistan je prepustio mlađem i agilnijem nasledniku. Zauzvrat je dobio rezidenciju i uhlebljenje za čitavu svitu svojih skutonoša okupljenih pod kodnim imenom „Nacionalni savet za saradnju sa Rusijom i Kinom“. Državna je tajna koliko poreske obveznike košta ta parazitska organizacija.Predsednika koji se nije mešao u svoj posao zamenio je predsednik koji ne zna šta mu je posao, i u tom svom „neznanju“ svakodnevno krši Ustav. Jer, on donosi odluke koje su u nadležnosti premijera, on sugeriše republičkom javnom tužiocu šta mu je činiti, zapravo ne činiti, on je preuzeo najvažnije funkcije vlade, on rukovodi službama bezbednosti, on je stvorio jednu degeneričnu državu, i podelio narod.I zato je neukusno iščuđavanje predsednikove savetnice negativnim reakcijama na društvenim mrežama povodom dvodnevne hospitalizacije Aleksandra Vučića na VMA. Kome i čemu njeno pitanje „Šta se to desilo da je ovo društvo postalo toliko jezivo?“ Desilo se da su najgori došli na vlast, desilo se da već osmu godinu njen poslodavac ne prestaje da polarizuje društvo, da svakim danom sve više podiže tenzije, i gura građane Srbije u zonu opšteg sukoba. Desila se Savamala, kada je tokom jedne aprilske noći 2016. godine srušen deo Hercegovačke ulice, desilo se da je te noći prestala da postoji pravna država, pa nije bilo teško da nekoliko dana kasnije pod nerazjašnjenim okolnostima na VMA prestane da postoji noćni čuvar i potencijalni svedok tog rušilačkog napada. Desilo se da će kasnije sve biti lakše, pa neće biti teško da se desi da predsednik države pregledava snimke sa naplatne rampe Boljevac, na kojoj je zbog neprilagođene brzine vozila Koridora Srbije smrtno nastradala jedna osoba. Dakle, predsednik države gleda snimke, a ne tužilaštvo! Onaj ko je za volanom države Srbije odlučuje ko je za volanom Koridora Srbije.Pre skoro jednog veka, filozof i etnopsiholog Vladimir Dvorniković je zapisao: „Psihopatski tipovi oduvek su imali neko naročito dejstvo na gomilu. Poznato je da su mnogi narodi, pa tako i stari Sloveni, u ludacima gledali neka viša i nadahnuta bića, a naročito su im pripisivali vidovitost... Masa ne misli i ne rasuđuje, ona samo oseća i hoće. Šta je za masu sva politika nego jedno polje vrućih želja i bolnih neispunjenosti. Ko će lakše da povede tu masu nego onaj koji će joj islikati živim bojama ispunjenje svih tih neispunjivosti? Iracionalnoj podlozi u duši gomile odgovara iracionalna ličnost suludog proroka. Teško da će gomilu fascinirati bistar i sređen duh, moralno visoka ličnost, koja ne može obećavati i islikavati sve ono što masa želi ... I tako ono što u pojedincu izlazi kao abnormalno, patološko i apsurdno, u sklopu psihe gomile izlazi kao normalno.“Šta je tajna naprednjačke vlasti nego pretvaranje građana Srbije u gomilu. A da bi se proizvela dovoljna količina gomile, potrebno je danonoćno putem medija zaglupljivati i hipnotisati stanovništvo. Zato rijaliti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, zato jezik ulice u Skupštini, zato demonizovanje onih koji ne pristaju na laži i korupciju. Zato kriminalci sa debelim dosijeima na slobodi, a pošteni i hrabri građani u zatvoru. Zato svakodnevne pokazne vežbe navijačkih hordi. Strah je efikasna anestezija. Ali ne i za hrabre i čestite pojedince poput Aleksandra Obradovića, koji je još uvek u kućnom pritvoru zato što je ukazao na malverzacije u Krušiku, koje otkrivaju kretanje jednog od krakova naprednjačke hobotnice.Ona četiri „S” sa srpskog grba predstavljaju rebus koji se razlikuje od epohe do epohe. Danas su to: Sultan, Slina, Siniša i Smrt.I nije u redu kriviti ih što ne daju ostavke nakon toliko skandala i afera. Povukli bi se oni, ali ne smeju. Jer, zakletvu su dali mafiji, čiji su deo, a ne građanima Srbije.Dragan Velikić

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: BEZ TOLERANCIJE PREMA KORUPCIJI

BEZ TOLERANCIJE PREMA KORUPCIJIBEOGRAD, 28. novembar 2019. (FoNet) - Prioritet Vlade Srbijeje nulta tolerancija prema korupciji, izjavila je danasministarka pravde Nela Kuburovic i iznela podatak da su zaproteklih godinu dana zbog korupcije pokrenuti postupciprotiv oko 750 osoba vezanih za vlast.Radi se o licima iz izvršne vlasti, direktorima javnihpreduzeca, rekla je Nela Kuburovic na godišnjoj konferencijiAmericke privredne komore.Korupcija postoji i u pravosudu, ali ne u meri kakva sepretpostavlja, izjavila je Nela Kuburovic.Americka privredna komora je danas objavila podatkeistraživanja njenih clanova, koji su kao prvi prioritet zaunapredenje poslovne klime naveli poboljšanje radapravosuda, a kao drugi smanjenje korupcije.Nela Kuburovic je rekla da u pravosudu postoji otpor premapromenama, jer se radi o konzervativnoj sredini.Svaka promena u pravosudu se teško prihvta, ali je na namada to promenimo, izjavila je Nela Kuburovic.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: rina.rs

Link: http://www.rina.rs/item/2287-n-a/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Nova hapšenja u "Elektrodistribuciji" Kraljevo

PrijavaKraljevo - Pripadnici MUP, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Sektorom unutrašnje kontrole JP ,,Elektroprivreda " Srbija, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsili šest osoba zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja, kao i jednu osumnjičenu osobu za krivično delo falsifikovanja službene isprave.   

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/zelena-srbija/zs-srbija/119927-trivan-potrebna-ulaganja-od-15-milijardi-evra-za-zastitu-zivotne-sredine-u-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Trivan: Potrebna ulaganja od 15 milijardi evra za zaštitu životne sredine u Srbiji

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je danas da su za zaštitu životne sredine u Srbiji potrebna ulaganja od oko 15 milijardi evra...Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je danas da su za zaštitu životne sredine u Srbiji potrebna ulaganja od oko 15 milijardi evra. "Ekologija je nosilac razvoja, kroz primenu novih tehnologija, uspešnih poslovnih modela kao što je javno-privatno partnerstvo gde su nosioci projekata lokalne samouprave, uz uključivanje inostranih kompanija zainteresovanih za ulaganja, i korišćenje iskustava drugih zemalja, naročito iz okruženja", kazao je on, saopštilo je Ministarstvo. On je istakao da je u Srbiji, u oblasti zaštite životne sredine, već započela primena koncepta cirkularne ekonomije, "koja je ključ za razvoj modernog društva" i dodao da su prvi koraci cirkularne ekonomije napravljeni kroz obezbedjivanje projektno-tehničke dokumentacije i planove za realizaciju projekata na unapredjenju stanja životne sredine. Trivan je kazao da će sledeći koraci koji vode ka cirkularnoj ekonomiji biti postignuti usvajanjem zakona o klimatskim promenama, "čiji postulati će biti ugradjeni u sve sektorske politike". "Bez stabilne ekonomije nema ulaganja u životnu sredinu, zbog čega ostvareni ekonomski napredak Srbije i stabilizacija budžeta koja se na ovome zasniva, nagoveštavaju veće izdvajanje sredstava za zaštitu životne sredine, i njeno bolje stanje već od naredne godine", dodao je on.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Vlada u decembru o Uredbi o paušalnom oporezivanju

Vlada u decembru o Uredbi o paušalnom oporezivanjuNIŠ, 28. novembra (Tanjug) - Nova Uredba o paušalnom oporezivanju biće usvojena u decembru na Vladi Srbije, a počeće da se primenjuje od 1. januara naredne godina.Time će oko 117.000 paušalaca u Srbiji već od prvog meseca 2020. znati kolika poreska opterećenja ih očekuju četiri godine unapred, a neće morati, kao što je to do sada bio slučaj, da na poreska rešenja čekaju i po nekoliko meseci.Kako je rečeno danas na okruglom stolu koji je organizovan povodom predstavljanja Nacrta nove uredbe, a u organizaciji Ministarstva finansija i NALED-a, ova promena donosi automatizaciju procedura, smanjenje birokratije i veću predvidljivost u pogledu utvrđivanja poreske obaveze.Svi preduzetnici u režimu paušalnog oporezivanja ili početnici koji tek planiraju da započnu svoj biznis mogu, inače, od 15. novembra da na portalu www.jpd.rs (Javno privatni dijalog) izracunaju poreske obaveze za četiri godine unapred.Važna novina je, kako je rečeno, i to što će automehanicari i računovođe ubuduće moći da posluju kao paušalci."Osnovna prednost uvođenja novog sistema paušalnog oporezivanja je uvođenje aplikativnog softvera koji će na jednostavan način doprineti utvrđivanju poreskih obaveza za postojeće preduzetnike, ali i novoosnovani preduzetnici će znati na početku preduzetničke aktivnosti, iznos obaveza koje ih očekuju u narednom periodu", kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave.Ilustrativni kalkulator razvio je NALED, u saradnji sa Poreskom upravom, u okviru četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za medunarodni razvoj (USAID).Početnici u poslovanju moći će elektronskim putem da saznaju da li imaju pravo da posluju kao paušalci i da, kao i postojeći preduzetnici, unapred izračunaju visinu poreza.Takođe, umesto akontacionog i konačnog poreskog rešenja koje je često kasnilo i duže od šest meseci, u poresko sanduče elektronski će im stizati jedinstveno poresko rešenje za godinu unapred, rekla je direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović.Nacrt uredbe, čije se usvajanje očekuje u decembru a stupanje na snagu u januaru 2020. predviđa, kažu nadležni, niz pogodnosti za mnoge paušalce.U naredne tri godine poreske obaveze neće moći da im budu povećane više od 10 odsto godišnje, a brojnim preduzetnicima biće smanjene 30 procenata i više, zbog nove formule za obračun poreza.Predviden je i niz podsticaja, kao što su smanjenje poreske osnovice tokom prve tri godine poslovanja, kao i osnovice za preduzetnike mlađe od 30 i starije od 55 godina, za porodilje, osobe sa invaliditetom i osobe kod kojih se javila duža bolest.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/vesti/trivan-potrebna-ulaganja-od-15-milijardi-evra-za-zastitu-zivotne-sredine-u-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Trivan: Potrebna ulaganja od 15 milijardi evra za zaštitu životne sredine u Srbiji

"Ekologija je nosilac razvoja, kroz primenu novih tehnologija, uspešnih poslovnih modela kao što je javno-privatno partnerstvo gde su nosioci projekata lokalne samouprave, uz uključivanje inostranih kompanija zainteresovanih za ulaganja, i korišćenje iskustava drugih zemalja, naročito iz okruženja", kazao je on, saopštilo je Ministarstvo.On je istakao da je u Srbiji, u oblasti zaštite životne sredine, već započela primena koncepta cirkularne ekonomije, "koja je ključ za razvoj modernog društva" i dodao da su prvi koraci cirkularne ekonomije napravljeni kroz obezbeđivanje projektno-tehničke dokumentacije i planove za realizaciju projekata na unapređenju stanja životne sredine.Trivan je kazao da će sledeći koraci koji vode ka cirkularnoj ekonomiji biti postignuti usvajanjem zakona o klimatskim promenama, "čiji postulati će biti ugrađeni u sve sektorske politike"."Bez stabilne ekonomije nema ulaganja u životnu sredinu, zbog čega ostvareni ekonomski napredak Srbije i stabilizacija budžeta koja se na ovome zasniva, nagoveštavaju veće izdvajanje sredstava za zaštitu životne sredine, i njeno bolje stanje već od naredne godine", dodao je on.  

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/trivan-potrebna-ulaganja-od-15-milijardi-evra-za-zastitu-zivotne-sredine-u-srbiji/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Trivan: Potrebna ulaganja od 15 milijardi evra za zaštitu životne sredine u Srbiji

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je danas da su za zaštitu životne sredine u Srbiji potrebna ulaganja od oko 15 milijardi evra.Foto: Božidar Petrović/FoNet (Arhivska fotografija) "Ekologija je nosilac razvoja, kroz primenu novih tehnologija, uspešnih poslovnih modela kao što je javno-privatno partnerstvo gde su nosioci projekata lokalne samouprave, uz uključivanje inostranih kompanija zainteresovanih za ulaganja, i korišćenje iskustava drugih zemalja, naročito iz okruženja", kazao je on, saopštilo je Ministarstvo. On je istakao da je u Srbiji, u oblasti zaštite životne sredine, već započela primena koncepta cirkularne ekonomije, "koja je ključ za razvoj modernog društva" i dodao da su prvi koraci cirkularne ekonomije napravljeni kroz obezbeđivanje projektno-tehničke dokumentacije i planove za realizaciju projekata na unapređenju stanja životne sredine. Trivan je kazao da će sledeći koraci koji vode ka cirkularnoj ekonomiji biti postignuti usvajanjem zakona o klimatskim promenama, "čiji postulati će biti ugrađeni u sve sektorske politike". "Bez stabilne ekonomije nema ulaganja u životnu sredinu, zbog čega ostvareni ekonomski napredak Srbije i stabilizacija budžeta koja se na ovome zasniva, nagoveštavaju veće izdvajanje sredstava za zaštitu životne sredine, i njeno bolje stanje već od naredne godine", dodao je on. Goran Trivan, Srbija, zastita zivotne sredineBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a547838/Trivan-Srbija-ce-se-suociti-s-vise-nepogoda-zbog-brzeg-zagrevanja-regiona.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Trivan: Srbija će se suočiti s više nepogoda zbog bržeg zagrevanja regiona

Autor:BetaMinistar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da se region u kome se nalazi Srbija zagreva brže od svetskog proseka, te će se Srbija u bliskoj budućnosti suočiti s povećanim brojem elementarnih nepogoda, kao što su suše i poplave.On je istakao da se "čovek mnogo godina ponašao neodogovorno prema prirodi", a da je "proces vekovnog zagađivanja atmosfere" fosilnim goriva, ugljen-dioksidom, metanom i drugim materijama iz industrije i saobraćaja doprineo povećanju "efekata staklene bašte"."Razvijanje efikasnog globalnog odgovora na globalno zagrevanje je urgentna potreba naše civilizacije, jer su klimatske promene na delu, promena klime je očigledna i već rezultira ekstremnim promenama vremena", izjavio je Trivan na konferenciji "Poplave u Srbiji - Prevencija, reakcija, oporavak - Naučene lekcije, naredni koraci", saopštilo je njegovo ministarstvo.Trivan je dodao da je Srbija "uložila milijarde" u "protivbujične objekte", i da je zato važno da se, "svesni uzroka i posledica poplava 2014. godine", čitavo društvo pripremi i "preventivno odgovori" na moguće nove rizike i štetu izazvanu ekstremnim vremenskim prilikama.Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da su za zaštitu životne sredine u Srbiji potrebna ulaganja od oko 15 milijardi evra."Ekologija je nosilac razvoja, kroz primenu novih tehnologija, uspešnih poslovnih modela kao što je javno-privatno partnerstvo gde su nosioci projekata lokalne samouprave, uz uključivanje inostranih kompanija zainteresovanih za ulaganja, i korišćenje iskustava drugih zemalja, naročito iz okruženja", kazao je on, saopštilo je Ministarstvo. On je istakao da je u Srbiji, u oblasti zaštite životne sredine, već započela primena koncepta cirkularne ekonomije, "koja je ključ za razvoj modernog društva" i dodao da su prvi koraci cirkularne ekonomije napravljeni kroz obezbeđivanje projektno-tehničke dokumentacije i planove za realizaciju projekata na unapređenju stanja životne sredine. Trivan je kazao da će sledeći koraci koji vode ka cirkularnoj ekonomiji biti postignuti usvajanjem zakona o klimatskim promenama, "čiji postulati će biti ugrađeni u sve sektorske politike". "Bez stabilne ekonomije nema ulaganja u životnu sredinu, zbog čega ostvareni ekonomski napredak Srbije i stabilizacija budžeta koja se na ovome zasniva, nagoveštavaju veće izdvajanje sredstava za zaštitu životne sredine, i njeno bolje stanje već od naredne godine", dodao je on.          

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/?p=1047219

Autori: @OnlineDanas

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srpsko državljanstvo za bogate, slavne i kompromitovane (VIDEO)

Nizu više ili manje poznatih stranaca koji su poslednjih godina dobili srpsko državljanstvo, a da gotovo nemaju nikakve veze sa Srbijom, ovih dana se priključio i američki milijarder Ronald Vejn Barkl.Foto: FoNet/ Nenad Đorđević On je odlukom Vlade Srbije, a na predlog nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova, primljen u srpsko državljanstvo. Barkl je poreklom iz okoline Los Anđelesa, a u obrazloženju zbog čega je zaslužio pasoš Srbije, u Službenom glasniku navodi se da je Barkl imenovan za počasnog konzula u konzulatu Srbije koji je krajem prošle godine otvoren u jednoj od američkih država Montani. U biografiji biznismena koji se pre šest godina našao na 201. mestu Forbsove liste najbogatijih u SAD, navodi se i da je 1986. osnovao kompaniju Jukaipa, te da je poznat i kao jedan od najistaknutijih investitora u sektorima maloprodaje, distribucije, tehnologije, kao i u industriji zabave, sporta i ugostiteljstva. Dnevni list Danas nije dobio odgovor od MUP-a, ali ni od Vlade Srbije po kom osnovu je je Barkl postao državljanin Srbije, ali i koje uslove sve mora da ispuni neko ko želi da postane državljanin naše zemlje. Prema Zakonu o državljanstvu, osnovni uslovi koje neko mora da ispuni su da ima više od 18 godina, potvrdu o otpustu iz drugog državljanstva i da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine proveo u Srbiji. Međutim, u članu 19 ovog zakona mogućnost da postanu srpski državljani dobijaju i oni stranci čiji bi "prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju". To važi i za supružnika "osobe od interesa". Barkl nije usamljeni primer, prethodnih godina bilo ih je mnogo. Pre dve godine pasoš Srbije dobio je i glumac Ralf Fajns (jer je na "najlepši mogući način u svetu promovisao našu zemlju i kulturu", kako je rekla premijerka Ana Brnabić), pre njega i Stiven Sigal, ali i brojni sportisti, poput košarkaša Crvene zvezde Dilana Enisa, Demarkusa Nelsona i Čarlsa DŽenkinsa, fudbalera Klea. Početkom 2016. državljanstvo Srbije dobio je čovek od poverenja šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana - Matar Suhail al Daheri. Januara prošle godine vlasnik crvene putne ispravu postao je i bivši premijer Rumunije Viktor Ponta. Možda i najsporniji slučaj je onaj tajlandske premijerke Jingluk Šinavatre, koja je letos dobila državljanstvo Srbije nakon što je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije. Tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ne vidi u tome problem. "Ne vidim da je to za nas problem, posebno ako je vlada mogla da vidi ma kakvu ekonomsku ili neku drugu korist za našu zemlju", rekao je Vučić tada. U odluci je Vlada navela da je Šinavatra postala Srpkinja upravo na osnovu člana 19. Zakona o državljanstvu, odnosno da se radi o interesu Srbije. Kako je svojevremeno iz Vlade objašnjeno medijima, interes Srbije za prijem stranog državljanina u naše državljanstvo može biti ekonomski, sportski, kulturni i naučni. Odluka o dodeli pasoša je uglavnom na Ministarstvu unutrašnjih poslova, međutim, u slučaju kada se radi o strancima od kojih bi država imala neku korist onda odluku donosi Vlada Srbije, na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova. View this post on Instagram Srpsko državljanstvo za bogate, slavne i kompromitovane… Čitajte na sajtu #ListDanas A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs) on Nov 28, 2019 at 8:52am PST Vlada bi svakako trebalo da bolje obrazlaže o tome zbog čega pojedini stranci dobijaju srpsko državljanstva, kaže za Danas Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija. "Neki put možemo da pretpostavimo o čemu se radi i zbog čega neki sportisti, naročito šahisti dobijaju pasoš Srbije, ali treba obrazložiti sve i sve faktore uzeti u obzir. Imali smo jedan primer gde smo od Ministarstva spoljnih poslova dobili odgovor da oni nisu nadležni već MUP. Mislim da to nije dobro da u takvim slučajevima gde postoji mogućnost da se pojavi problem u odnosu sa nekom drugom državom, da se o tome ne konsultuje MSP", ističe Minić. To bi, kako kaže, moglo da dovede do pogoršanja odnosa sa određenom državom. "Neophodno je zato dobro obrazložiti zbog čega neko dobija državljanstvo i razmotriti dobro relacije koje bi mogle da izazovu određene dodele pasoša", napominje Minić i kaže da i u svetu postoji trend kupovine pasoša, što je takođe za ozbiljnu diskusiju. Srbija nije jedina koja se vodi interesom kada se radi o deljenju državljanstva. Prema istraživanju portala Biznis insajder postoje 23 zemlje na svetu u kojima može da se kupi trajna viza ili državljanstvo, najjeftinije se plaća prebivalište na Tajlandu - 15.000 dolara košta onog ko želi da ostane pet godina, a 65.000 dolara za boravak od 20 godina. U karipskim zemljama poput Svete Lucije, Dominike, Antigve i Barbuda državljanstvo se dobija za 100.000 dolara ili na osnovu ulaganja od više stotina hiljada dolara u neki biznis. Na Sent Kitsu i Nevisu kao i Grenadi cena je 150.000 dolara, a Vanuatu traži pet hiljada dolara više. Tarife u evropskim i većim razvijenim zemljama su znatno skuplje, tako državljanstvo Turske vredi 250.000 dolara, Malte i Australije milion, a Kipra čak 1,7 miliona dolara ili dva miliona evra ulaganja u biznis. U Crnoj Gori cena je veća od 400.000 dolara, u Bugarskoj više od 600.000, dok je najskuplje prebivalište u Velikoj Britaniji, gde, prema pisanju Biznis insajdera, najpopularniji oblik vize na tri godine i četiri meseca košta 2,5 miliona dolara. Ta viza može da bude produžena za još dve godine, a posle šest godina boravka u zemlji može da se aplicira za državljanstvo Velike Britanije. državljanstvo, Stiven Sigal, Vlada SrbijeBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/za-lecenje-retkih-bolesti-odobrila-dodtanih-150-miliona-dinara/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za lečenje retkih bolesti Vlada Srbije odobrila dodatnih 150 miliona dinara

Vlada Srbije utvrdila je na današnjoj sednici Predlog zakona o žigovima čime će se u domaće zakonodavstvo uneti rešenja koja se već dugi niz godina primenjuju u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja.Zgrada Vlade Srbije Foto: Bojan Cvejić Predloženim rešenjima uspostavlja se efikasniji sistem zaštite žigova, osigurava pravna zaštita nosiocima žigova u odnosu na krivotvorenu robu koja se nalazi u tranzitu i omogućava primena savremene tehnologije. To znači da su prihvatljive nove vrste žigova koje mogu da budu prikazane u elektronskom obliku i koje se dostavljaju elektronskim putem, poput zvučnog žiga, žiga koji se sastoji od slika u pokretu ili multimedijalnog žiga kao njihove kombinacije. Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kojim se ova oblast dalje usklađuje sa zakonskom regulativom Evropske unije, posebnim konvencijama Međunarodne organizacije rada, koje je naša država ratifikovala, i koja odgovara stvarnim potrebama, kako bi se obezbedila pravna sigurnost i transparentnost u njegovoj primeni. Cilj zakona je, pre svega, sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, što podrazumeva pokretanje niza aktivnosti u svim oblastima delovanja uspostavljanjem odgovornosti poslodavca i prava zaposlenih, za primenu mera kojima će biti ispunjeni najviši standardi bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih.  Članovi vlade utvrdili su Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Ovi projekti, vredni oko pet milijardi evra, predstavljaju linijske infrastrukturne objekte koji se grade u dužinama od nekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela.  Vlada je utvrdila ovaj zakon, kako bi se ubrzao početak izgradnje i rekonstrukcije ovih objekata, omogućila brža i jednostavnija realizacija projekta - od procesa pribavljanja zemljišta do izdavanja neophodnih dozvola i ubrzanja procesa javnih nabavki prilikom nabavki neophodnih za realizaciju projekata značajnih za Republiku Srbiju. Pored izgradnje novih državnih puteva, planirana je rekonstrukcija i rehabilitacija postojećih u dužini od pet hiljada kilometara, radi poboljšanja postojeće putne mreže, kao i rekonstrukcija i rehabilitacija javne železničke infrastrukture. Za lečenje obolelih od retkih bolesti, vlada je obezbedila dodatnih 150 miliona dinara, tako da će ukupni budžet u 2019. godini, namenjen njihovom lečenju, iznositi 2.150.000.000 dinara, navodi se u saopštenju. sednica Vlade Srbije, Vlada SrbijeBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Zdravlje/a547844/Vlada-Srbije-odredila-dodatnih-150-miliona-dinara-za-lecenje-retkih-bolesti.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vlada Srbije odredila dodatnih 150 miliona dinara za lečenje retkih bolesti

Autor:BetaVlada Srbije odredila je na današnjoj sednici dodatnih 150 miliona dinara za lečenje retkih bolesti tako da će ukupni budžet za te svrhe u ovoj godini iznositi 2,15 milijardi dinara.Članovi vlade utvrdili su i Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Srbiju koji kako se navodi, vrede oko pet milijardi evra i predstavljaju linijske infrastrukturne objekte koji se grade u dužinama od nekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela."Vlada je utvrdila ovaj zakon, kako bi se ubrzao početak izgradnje i rekonstrukcije ovih objekata, omogućila brža i jednostavnija realizacija projekta - od procesa pribavljanja zemljišta do izdavanja neophodnih dozvola i ubrzanja procesa javnih nabavki prilikom nabavki neophodnih za realizaciju projekata značajnih za Srbiju", navedeno je iz Vlade Srbije.Dodaje se da je pored izgradnje novih državnih puteva, planirana rekonstrukcija i rehabilitacija postojećih u dužini od 5.000 kilometara, radi poboljšanja postojeće putne mreže, kao i rekonstrukcija i rehabilitacija javne železničke infrastrukture.Usvojen je i Predlog zakona o žigovima čime će se po navodima Vlade Srbije, u domaće zakonodavstvo uneti rešenja koja se već dugi niz godina primenjuju u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja i uspostaviti "efikasniji sistem zaštite žigova, osigurati pravna zaštita nosiocima žigova u odnosu na krivotvorenu robu koja se nalazi u tranzitu i omogućiti primena savremene tehnologije"."To znači da su prihvatljive nove vrste žigova koje mogu da budu prikazane u elektronskom obliku i koje se dostavljaju elektronskim putem, poput zvučnog žiga, žiga koji se sastoji od slika u pokretu ili multimedijalnog žiga kao njihove kombinacije", stoji u saopštenju.Vlada je utvrdila i Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kojim se ta oblast "dalje usklađuje sa zakonskom regulativom Evropske unije, posebnim konvencijama Međunarodne organizacije rada, koje je Srbija ratifikovala, i koja odgovara stvarnim potrebama, kako bi se obezbedila pravna sigurnost i transparentnost u njegovoj primeni"."Cilj zakona je, pre svega, sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, što podrazumeva pokretanje niza aktivnosti u svim oblastima delovanja uspostavljanjem odgovornosti poslodavca i prava zaposlenih, za primenu mera kojima će biti ispunjeni najviši standardi bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih", piše u saopštenju.        

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: NOVA VRSTA ŽIGOVA

NOVA VRSTA ŽIGOVABEOGRAD, 28. novembar 2019. (FoNet) - Vlada Srbije utvrdilaje na današnjoj sednici predlog zakona o žigovima, cime cese u domace zakonodavstvo uneti rešenja koja se vec dugoprimenjuju u nacionalnim zakonodavstvima vecine evropskihzemalja.Predloženim rešenjima uspostavlja se efikasniji sistemzaštite žigova, osigurava pravna zaštita nosiocima žigova uodnosu na krivotvorenu robu koja se nalazi u tranzitu iomogucava primena savremene tehnologije.To znaci da su prihvatljive nove vrste žigova koje mogu dabudu prikazane u elektronskom obliku i koje se dostavljajuelektronskim putem, poput zvucnog žiga, žiga koji se sastojiod slika u pokretu ili multimedijalnog žiga kao njihovekombinacije.Vlada je utvrdila i predlog zakona o bezbednosti i zdravljuna radu, kojim se ta oblast dalje uskladuje sa zakonskomregulativom Evropske unije, kao i posebnim konvencijamaMedunarodne organizacije rada koje je naša državaratifikovala i koja odgovara stvarnim potrebama, kako bi seobezbedila pravna sigurnost i transparentnost u njegovojprimeni.Cilj zakona je, pre svega, sprecavanje povreda na radu,profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, štopodrazumeva pokretanje niza aktivnosti u svim oblastimadelovanja uspostavljanjem odgovornosti poslodavca i pravazaposlenih, za primenu mera kojima ce biti ispunjeni najvišistandardi bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih.Clanovi vlade utvrdili su i predlog zakona o posebnimpostupcima radi realizacije projekata izgradnje irekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata odposebnog znacaja za Srbiju.Ti projekti, vredni oko pet milijardi evra, predstavljajulinijske infrastrukturne objekte koji se grade u dužinama odnekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljadakatastarskih parcela.Vlada je taj zakon utvrdila kako bi se ubrzao pocetakizgradnje i rekonstrukcije ovih objekata, omogucila brža ijednostavnija realizacija projekta – od procesa pribavljanjazemljišta do izdavanja neophodnih dozvola i ubrzanja procesajavnih nabavki prilikom nabavki neophodnih za realizacijuprojekata znacajnih za državu.Pored izgradnje novih državnih puteva, planirana jerekonstrukcija i rehabilitacija postojecih u dužini od 5.000kilometara, kao i rekonstrukcija i rehabilitacija javneželeznicke infrastrukture.Za lecenje obolelih od retkih bolesti, Vlada je obezbediladodatnih 150 miliona dinara, tako da ce ukupni budžet u2019. godini za tu namenu iznositi 2,15 milijardi dinara.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/politika/gde-ima-tu-se-i-mnozi-aleksandar-martinovic-dobio-jos-jednu-funkciju-i-platu-evo/p5d9tjl

Autori: L. G.

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: GDE IMA, TU SE I MNOŽI Aleksandar Martinović dobio još jednu funkciju I PLATU, evo koliko ih sada ima ukupno

Poslanik i funkcioner vladajuće SNS <a href="https://www.blic.rs/aleksandar-martinovic" id="44bb7e32-91bd-4745-9f86-cb27b7a8ca8b" data-link-role-code="none">Aleksandar Martinović</a> dobio je još jednu funkciju, tako da će ubuduće biti i član Saveta Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.Poslanik i funkcioner vladajuće SNS Aleksandar Martinović dobio je još jednu funkciju, tako da će ubuduće biti i član Saveta Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.Takvu odluku donela je 21. novembra Vlada Srbije, koja je Martinovića "okitila" još jedim poslom koji će obavljati u narednom periodu, pa će pored Skupštine Srbije, Više medicinske škole u Ćupriji gde je angažovan kao predavač, od sada putovati i u Kosovsku Mitrovicu za potrebe Saveta.Osim toga, i prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, Martinović je angažovan i na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kao i u Skupštini opštine Ruma gde je odbornik.Za sve ove funkcije, u koju još nije uračunata ova najnovija, Martinović mesečno "naplati" 264.000 dinara, pokazuju podaci Agencije.Međutim, kako su pisali pojedini mediji, on je nedavno dobio saglasnost da može da predaje i na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka.Od Aleksandra Martinovića juče nije bilo moguće dobiti komentar na ovu temu.On, međutim, nije jedini koji će biti u Savetu Univerziteta u Prištini, jer su na istoj sednici vlade Srbije imenovan i Goran Rakić, predsednik Srpske liste (SL) i gradonačelnik Severne Mitrovice, zatim Vinka Radosavljević, takođe funkcionerka SL, zatim Ivan Todosijević, predsednik privremenog organa Opštine Zvečan, kao i Srđan Popović i Prof. dr Milan Milisavljević, svi kao predstavnici osnivača.Osim njih, Vlada Srbije imenovala je i članove saveta Filozofskog, Ekonomskog, Pravnog, Poljoprivrednog, Matematičkog, Medicinskog, Učiteljskog, kao i Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje.Šarčević: Ništa neobičnoPovodom imenovanja političara u savet univerziteta, za "Insajder" je govorio ministar prosvete Mladen Šarčević.Za izbor narodnog poslanika Aleksandra Martinovića za člana Saveta Univerziteta, ministar za Insajder navodi da "nije protiv zakona". Ni imenovanje ostalih političkih funkcionera na pomenute funkcije, Šarčeviću nije problematično.- To nije neobično, oni su odande - kazao je on.Na podsećanje da u Zakonu o visokom obrazovanju piše da Vlada članove saveta visokoškolskih ustanova bira "iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede", ministar prosvete dodaje da se oni biraju i iz "javnog i društvenog života".Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici funkcioniše kao i svi ostali univerziteti u Srbiji, odnosno finansira se iz budžeta Republike Srbije. Zaposleni na tom univerzitetu imaju ista prava kao i svi ostali na Kosovu koji se finansiraju iz srpskog državnog budžeta, što znači da imaju pravo i na kosovski dodatak koji, prema pisanju "Insajdera", znači da im je osnovica plate uvećana za 50 odsto.              

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Radio Novi Sad 1

Rubrika: Novosti

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Poslovna klima u Srbiji slabija nego prethodne godine

Spiker:Američke kompanije smatraju da je poslovna klima u Srbiji slabija nego prošle godine, a da je najveći izazov dostupnost radne snage. To pokazuje godišnji izveštaj samo prolazno vreme o percepciji poslovanja u Srbiji koja je predstavljena na konferenciji Američke privredne komore u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno od jula do oktobra ove godine u koje je bilo uključeno sto mikro, malih i start up kompanija. Koje su poslovno okruženje u Srbiji ocenile trojkom. Pripremila Branka Dragović Savić.Reporter Branka Dragović Savić:Poslovnim okruženjem u Srbiji umereno je zadovoljno 66% kompanija. Uglavnom je nezadovoljno njih 22%, a potpuno nezadovoljno njih 6%. Pokazuje istraživanje Američke privredne komore. Predsednica te komore Jelena Pavlović, izjavila je da je 200 kompanija koje čine ovo udruženje, u prošloj godini ostvarilo 12,3 milijarde evra prihoda od poslovanja u Srbiji. Jelena Pavlović, predsednica Američke privredne komore u Srbiji:Naše članice prepoznaju uspehe koje je postigla Vlada Republike Srbije. Sa druge strane ispred nas ostaje još puno posla i to uglavnom velikih sistemskih zahvata poput jačanja institucija, reforme javnih preduzeća, reforme zdravstva i pravosuđa. Reporter Branka Dragović Savić:Članice komore pozitivno su ocenile početak primene e-Uprave, a dosadašnje najbolje ocenjene reforme su smanjenje budžetskog deficita i administracije za pribavljanje građevinskih dozvola. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, izjavila je na konferenciji da su sugestije privrednika za Vladu važne, te je najavila da će sledeće godine Srbija imati elektronski katastar. Zorana Mihajlović, ministarka za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu:Naš zadatak je da stvorimo uslove da bi vi mogli da radite u našoj zemlji, što nama daje dalje doprinos našem privrednom rastu. Dakle, e prostor i katastar su prioriteti rada ovog ministarstva.Reporter Branka Dragović Savić:Istraživanja Američke privredne komore pokazuje da kompanije među prioritete za unapređenje poslovne klime navode unapređenje rada pravosuđa smanjenja korupcije i predvidivost poreskog sistema.            

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: Radio Beograd 1

Rubrika: Novosti dana

Autori: Nataša Aćimović

Teme: Korupcija

Naslov: Očekivanja američkih investitora

Spiker:Američke kompanije koje posluju u Srbiji očekuju da će naredne godine povećati proizvodnju i dodatno zapošljavati radnike. Međutim, glavni preduslov za to je da Vlada sprovede institucionalne reforme i smanji obim korupcije. To pokazuje istraživanje Američke privredne komore koje je predstavljeno ministrima. Privrednici poslovnu klimu ocenjuju ocenom tri. Nataša Aćimović.Reporter:Američke kompanije pozitivno ocenjuju reforme koje je Vlada sprovela u prethodnih godinu dana ali imaju zamerke, kaže predsednica Američke privredne komore Jelena Pavlović.Jelena Pavlović predsednica Američke privredne komore:Zauzdavanje budžetskog deficita, reforma izdavanja građevinskih dozvola, reforma radnog zakonodavstva i početak implementacije e-uprave su dobile pozitivne ocene. Sa druge strane, ostaje još puno posla i to uglavnom velikih, sistemski zahvata poput jačanja institucija, reforme javnih preduzeća, reforme zdravstva i pravosuđa.Reporter:Ministarka pravde Nela Kuburović, međutim, kaže da brojke govore da se pravosuđe popravilo po pitanju efikasnosti u radu, iako priznaje i dalje ima problema.Nela Kuburović ministarka pravde:Kada sam postala ministar negde je prosečna dužina trajanja postupka u privrednim sporovima bila preko 600 dana, danas je to nešto manje od 300 dana. Možda veći broj rešenih predmeta pokazuje i veći broj nezadovoljnih stranaka, one koje su izgubile sporove. Dosta svakako treba da se radi ali veliki deo je na njima i šta god drugo da kažem verovatno će biti udar na nezavisnost pravosuđa tako da zadržaću se na onome što je isključivo u nadležnosti ministarstva.Reporter:Amelija Pavić iz Američke privredne komore ističe da je većina privrednika rekla da će sledeće godine biti bolje, da će povećati proizvodnju i više radnih mesta otvoriti, ali pod uslovom da Vlada sprovede potrebne reforme i smanji nivo korupcije. Amelija Pavić iz Američke privredne komore:Što se tiče poslovnog okruženja, ono je i ove godine dobilo trojku, znači umereno zadovoljstvo poslovnom klimom. Ja moram da napomenem da je to smanjenje ocene u odnosu za prošlu godinu kada je 79 posto članica *** smatralo da je poslovna klima umereno zadovoljavajuća. Uglavnom smo se vratili na ocenu poslovne klime iz 2017. Reporter:Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je iznenađena što su američke kompanije lošije ocenile poslovni ambijent u Srbiji nego što je očekivala.Zorana Mihajlović ministarka građevinarstva:Za mene i jeste iznenađenje percepcija koja kaže da se očekuje pad možda u poslovnoj klimi i to je ono što po meni možda negde nije najbolje, a opet, sa druge strane, fakti i sve ono gde jesmo, kako jesmo i ne samo kakvi smo na listama, nego kako se danas dobijaju i građevinske dozvole, koliko se u Srbiji gradi, šta je sve urađeno jednim delom i u oblasti katastra govori upravo u prilog poboljšanju.Reporter:U istraživanju Američki privredne komore Srbije kao investiciona destinacija je bolje ocenjena od Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, a lošije u odnosu na susedne zemlje članice Evropske unije.                  

----------------------------------------------------------

Datum: 28.11.2019

Medij: TV Kraljevo

Rubrika: Danas / Kraljevo

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Hapšenje radnika distribucije u Kraljevu

Spiker: Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Sektorom unutrašnje kontrole Javnog preduzeća “Elektroprivreda Srbije”, uhapsili su šest osoba zbog postojanja osnova sumnji da su izvršile krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu, kao i jednu osumnjičenu za krivično delo falsifikovanja službene isprave. Akcija je izvedena po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu. Uhapšeni su Đ.A. tridesetsedam godina, odgovorno lice ogranka Elektrodistribucije u Kraljevu, zaposleni na rukovodećim mestima u ovom ogranku M.S. pedeset tri godine. LJ. P. šezdeset dve godine, D.M. četrdeset pet i G.M. pedeset dve godine, kao i radnik M.R. trideset pet godina, koji su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja u saizvršilaštvu, kao i V.K. četrdeset pet godina, bivši zaposleni u Privrednom društvu “Eurotermik” d.o.o. osumnjičen za falsifikovanje službene isprave.  

----------------------------------------------------------